Merkawe iza scene kWh 376.pdf · 2019-03-19 · Merkawe iza scene Svedoci smo pregrupisavawa snaga za za-uzimawe {to boqe pozicije na tr`i{tu jugo-isto~ne Evrope, koje je u procesu

Merkawe iza sceneSvedoci smo pregrupisavawa snaga za za-

uzimawe {to boqe pozicije na trì{tu jugo-isto~ne Evrope, koje je u procesu formirawa.Energetski potencijali ovih zemaqa, a pogo-tovo u proizvodwi elektri~ne energije, kojaje sve vi{e deficitarna roba na evropskomtrì{tu, veoma su obe}avaju}i. I to ne samozbog prili~no zadovoqavaju}e proizvodnestrukture u wima i vi{kovima koje imaju, ne-go i usled, ~esto, prave rasprodaje tih stra-te{kih kapaciteta. Prema najavama vi{e na-cionalnih energetskih kompanija u planu jekupovina kapaciteta koji se privatizuju iprodaju u Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji,Crnoj Gori....Za sada Srbije nema u toj pri~i.U Bugarskoj je u toku prodaja tri termoelek-trane, u Rumuniji vi{e distribucija, u Make-doniji strancima }e, uz ostalo, biti ponu|enei hidroelektrane, a u Crnoj Gori }e se proda-ti najve}a elektrana - TE "Pqevqa".

Krug se, zna~i, i oko EPS-a sve vi{e za-tvara, naro~ito imaju}i u vidu nameru i ru-ske firme "Rusal" da od KEK-a zakupi TE "Ko-sovo B" (bez obzira {to je ona u vlasni{tvuEPS-a). Razlog je planirana kupovina KAP-a uPodgorici i obezbe|ivawe elektri~ne ener-gije za wegov rad. Ruku saradwe EPS-u "pru-à" ÊZ, jedna od deset najve}ih multinacio-nalnih energetskih kompanija u Evropi. êl-nici ÊZ-a, predstavqaju}i svoje planove uPrivrednoj komori Srbije, a ne u EPS-u iliMinistarstvu energetike, istakli su sprem-nost da u~estvuju u realizaciji projekta TE

Miodrag Filipovi}

"Kolubara B". Da biznis ne poznaje granice po-tvr|uje i ~iwenica da je italijanski ��ba{ ÊZ-u, "ispred nosa" preoteo jake slova~-ke Slovenske elektrarne (ukupne snage 7000megavata) za 840 miliona evra. U delimi~nomvlasni{tvu ��, tako|e, je i TE "Marica is-tok 3" u Bugarskoj. ÊZ je, tako|e, ve} kupiotri distribucije u Bugarskoj i jednu od najve-}ih u Rumuniji ("Oltenka"). Pored Poqske iBugarske, novi prodor na ovo trì{te naja-vquju i u Makedoniju i SCG. Ekspanzija pozna-tih energetskih kompanija u zemqama jugoi-sto~ne Evrope tu se, naravno, ne zavr{ava.Kao ozbiqni igra~i ve} su se predstavile ne-ma~ke firme �� i ��, koje su pokupovaledistribucije u Ma|arskoj, ameri~ka elektro-privredna kompanija ��, koja podiè najve}ubugarsku termoelektranu i konkuri{e za ku-povinu jo{ tri takva kapaciteta, {vajcarskiATEL-kupovinom elektrane u Ma|arskoj, UE-SR (Ujediweni energetski sistem Rusije)...

U Makedoniju èle da u|u sem ÊZ-a, i��, ruski �� ...

Dakle, energetski giganti su na vratimaSrbije.

Oslu{kuju}i sve to, EPS nastavqa pro-ces reorganizacije i restrukturisawa. Po-stignuto jedinstvo interesa resornog mini-starstva, poslovodstva EPS-a i SindikataEPS-a stvara uslove da se bez potresa ide kaciqu - obnovi EPS-a i pove}awu vrednostinajve}eg nacionalnog resursa. Ve} sada bi ku-pac EPS-a morao da izdvoji milijarde evra,zato neki procenat za razne provodaxike kojese s vremena na vreme (dodu{e sve ~e{}e isve glasnije oglase) i te kako motivi{e. Ali,kako je Vlada usvojila program restrukturisa-wa ove kompanije i kako u wemu nema pomenaod privatizacije EPS-a, ~ini se da razloga zastrah od planirane rasprodaje nema. Ipak,treba biti budan i pa`qivo gledati, slu{atii ~itati izjave doma}ih du{ebri`nika. Nekisu od wih ~ak i u Vladi Srbije i iznose sasvimsuprotan pogled na budu}nost EPS-a od zva-ni~nog stava Vlade. ûdno jeste, ali i razu-mqivo. Tajni je sve mawe.

UVODNIK

Ponudu poslovodstvaEPS-a za sporazumniraskid radnog odno-sa, uz isplatu stimu-lativnih otpremnina,prihvatilo oko 2.200zaposlenih ili osamodsto vi{e od plana.Prijavqivawe produ-èno do 30. juna.

12

Ratko Bogdanovi}: Struja treba da poskupi 1.jula za 10 odsto i da se smawi PDV sa 18 na8 odsto, kako bi se obezbedio novac predvi-

|en Planom poslovawa za 2005. godinu. Ako se to ne pri-hvati, novac treba da se obezbedi na neki drugi na~in.

6

MAJ 2005 �� BROJ 376

�

O{trija gra-nica izme|udva novo-

formirana preduze}a -EPS i EMS za sada ne-}e mo}i da se povu~ejer jo{ nisu definisa-ni finansijski usloviu kojima }e EMS poslo-vati. Vozni red radaEES odre|iva}e EMSbez direktnog "obra}a-wa elektranama"

13

Kada Skup{tina Srbije usvojiStrategiju razvoja energetike Srbi-je do 2015. godine to }e, posle Zako-

na o energetici, biti drugi izuzetno vaàn do-kument za budu}nost energetskog sektora

4

Kako otplatiti 20 mili-ona evra do sada ste~enihobaveza. Poslovodstvo

EPS-a smatra da su daqa ulagawa u"Kovin" neisplativa za Elektropri-vredu Srbije

18

GENERALNI DIREKTOR

Dr Vladimir \or|evi} DIREKTOR SEKTORA ZA ODNOSE

S JAVNO[]U

Mom~ilo Cebalovi}GLAVNI UREDNIK

Miodrag Filipovi}ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA

Dragan Obradovi}REDAKCIJA:

Slobodan Vasi},Mildan Vuji~i}

Kristina Jani}ijevi}Dejan Qubinkovi}Jelena Stanojevi}Anka Cvijanovi}

ADRESA REDAKCIJE:

Carice Milice 211000 Beograd

TELEFONI:

011/2627-090, 2627-395FAKS:

011/2024-844��

��

��

��

��

LIKOVNA I GRAFI^KA PRIPREMA:

"Global puls" d.o.o.Beograd

NASLOVNA STRANA:

Jugoslav Vlahovi}[TAMPA:

[tamparija „Politika” a.d.

Beograd TIRA@:

15.000 primeraka PRVI BROJ LISTA ZDRU@ENE ELEKTROPRIVREDE SRBIJE,

POD NAZIVOM "ZEP", IZA[AO JE IZ [TAMPEMARTA 1975. GODINE; OD MAJA 1992.

NOSI NAZIV "EPS", OD 6. APRILA 2005. GODINELIST IZLAZI POD IMENOM "��"

IZDAJE JAVNOPREDUZE]EELEKTROPRIVREDA SRBIJE

Kako da se u sistemEPS-a vrati 1,4 mi-lijardi �� ispo-ru~ene, a nepla}eneenergije Elektro-privredi Crne Gore

MAJ 2005 �� BROJ 376

�

NA[ INTERVJU ��

Jasna trasa za budu}nost STRU^WACI GOVORE ��

Niì PDV, mawe poskupqewe��

Breme od 36 milijardi dinara ��

Mnogo gre{aka, a nema servisaFORUMI ��

Dogovor ku}u gradiAKTUELNE TEME ��

Mawe direktora, efikasnije rukovo|ewe��

Neodloàn doma}i zadatak � ��

Nalog dat: naplatiti dugove��

[ansa i u drugom krugu��

Novoosnovano preduze}e sa starim zaradama��

Usporeni prelasci��

EPS: Vre}a bez dna ��

"Posao stole}a" sa te~nim ugqem?��

ÊZ pred vratima EPS-a�� !��

Elektromreà Srbije ~uva sistem��"�� "��

Ho}e struju, ali ne}e da plate�� #$��

Mirijevci uvijaju Palilulu u mrak��%��

Opti~ki kablovi iz Ju`ne Koreje�� &��

Klime prete, kondenzatori ~uvaju��%��'&��

Nova plomba sa kodom � ��

Znawe ispred novca��%�� '��

Tamo gde buldoèri gase poàr�� %��

Uspe{na saradwa �� '�&�� %��

Vo`wa "na nuli" 17 veli~anstvenih POVR[INSKI KOPOVI �� "��

Stigli viqu{kari, cisterne, kranovi... �� '��

Nemci u poqima "Kolubare"TERMOELEKTRANE ��#��

Osveèwe posle osam godina HIDROELEKTRANE �� (��

Start u julu DISTRIBUCIJA ��'��

Naj{tedqiviji u Srbiji KOSMET �� '��&��

Gospodari srpskih planovaSINDIKAT EPS-a ��

Vlasnik dobija radnike "u paketu"EKOLOGIJA ��"��"��

êtiri decenije iza normi EU ISTRA@IVAWA ��

[kola malih {tedi{a � ��!��"��'�#$$)��

EPS meðu odabranimaSVET �� "��

Nuklearke na pomolu��

Sli~nosti i razlike��

Ni~u "~iste" elektraneOBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE ��

Zamena za pola miliona tona te~nih goriva KULTURA ��&��"��

Oaza u srcu Beograda ZDRAVQE ��

Nezaposlenost najopasnija za zdravqe TURIZAM ��

Mo{ini komandosiJUBILEJI ��%��

Vreme za novo dokazivawe

SADR@AJ

42

40

38

36

35

34

32

31

30

28

27

26

25

24

23

22

20

19

18

17

16

15

14

13

12

10

09

08

06

04

44

46

48

49

50

52

54

56

58

61

62

64

[esnaestoro zaposlenih u EPS-ovom Ho-telu "Babin zub" za~etak su namere dase zaustavi iseqavawe sa Stare plani-

ne i pokaè da se moè ìveti i raditi u zavi~aju

62

23

Revitalizacija agregata HE "\er-dap 1" mogla bi da zapo~ne po~et-kom jula ove godine. O~ekuje se da

}e najzad biti potpisan me|udràvni Spora-zum o regulisawu obaveza biv{eg SSSR o pro-metu roba izme|u dve nekada{we dràve

38

MAJ 2005 �� BROJ 376

P red poslanicimaSkup{tine Srbijesredinom aprila2005.godine, samo

osam meseci nakon usvajawaZakona o energetici, na-{ao se jo{ jedan izuzetnovaàn dokument za budu}-nost energetike - Strategi-ja razvoja energetike Srbi-je do 2015.

Na dvodnevnom zasedawurepubli~kog parlamentaRadomir M. Naumov, mini-star rudarstva i energetikeje veoma uspe{no obrazlo-ìo i odbranio ovaj doku-ment. Tim povodom mini-star Naumov dao je intervjuna{em listu. Tema ovog raz-govora je bila prva ikadadoneta strategija energe-tike u Srbiji. � Energeti~ari Srbije su

stvarawem ovakvog doku-menta na svojevrstan na-~in pokazali da predwa~eispred ostalih privrednihoblasti i sek-tora. Slaè-te li se sa ta-kvom ocenom?

– Kada Skup-{tina Srbijeusvoji Strate-giju razvojaenergetike Sr-bije do 2015.godine to }e,posle Zakona oenergetici, biti drugi izu-zetno vaàn dokument za bu-du}nost energetskog sekto-ra. Time }emo napraviti ja-snu trasu energetskog puta ubudu}nost. A, to {to su

�

NA[ INTERVJU

Jasna trasa za budu}nost � ��

��

��

��

��

�� !��

��"��"��"��#��

$�� %��

��

��

energetski stru~waci prvidoneli neki strate{kirazvojni dokument sigurnomoè da sluì na ~ast na-{oj struci, ali bih pre is-takao da je to uzro~no po-sledi~na veza qudi i stru-

ke za koju su seodlu~ili. Jer,podse}am da jeEvropska komi-sija zvani~noizrazila stav daje formirawer e g i o n a l n o genergetskog tr-ì{ta jugoi-sto~ne Evropenajzna~ajnija

aktivnost za stabilizacijui asocijaciju zapadnog Bal-kana, odnosno za evropskeintegracije. Energetikasama po sebi, zna~i, ima ta-kvu mo} da ide ispred osta-

lih privrednih sektora. � [ta predstavqa ovaj

dokument? – Strategija razvoja ener-

getike do 2015. godinepredstavqa viziju puta na-{e energetike. U narednihdesetak i vi{e godinapredvi|eno je da se usposta-vi kvalitativno potpunonovo stawe za obavqaweenergetskih delatnosti uzistovremeni razvoj ener-getskih subjekata.

Predvi|aju se i novi za-konodavni, institucional-

ni, strukturno-organiza-cioni i ekonomsko poslov-ni okviri. Ni{ta mawezna~ajne nisu ni vizije oukqu~ewu energetike Sr-bije u regionalne i pane-vropske integracije.

Osnovne premise tog do-kumenta su izvedene na baziprocene trenda privrednoekonomskog razvoja Srbijedo predvi|enog perioda.Zna~i, nismo lebdeli uoblacima ve} realno, bezla`nog optimizma i naosnovu egzaktnih pokazate-

�&'()*��)��+&,)(-.�)*+*�/&��%+%�0%/*1% ��$*2%

Vrlo strogi i kriti~ki nastrojeni eksperti ukazali su da je odizuzetne va`nosti to {to ovaj dokument realno sagledava budu}-nost privrednog razvoja zemqe do pomenutog perioda od 2015. go-dine. Kada kaèm realno mislim, pre svega, na izostanak nere-alnih optimisti~kih prognoza i jevtine dnevno politi~ke reto-rike o ekspresnom ekonomskom bumu Srbije isti~e Naumov.

Bez jeftine retorike

Energetika nijemogla da ~eka

da neko uradi strategiju

razvoja

�

�

Radomir Naumov:"Energetika

ima mo} da ideispred ostalih"

�

� Strategija razvojaenergetike je doneta bezstrategije privrednog raz-voja zemqe. Moè li to bi-ti ozbiqan nedostatakovog dokumenta?

– Ta~no je da Sr-bija nema strategijuprivrednog razvoja,ali to, uveren sam,nije trebalo da nasspre~i da u|emo ukreirawe Strategi-je energetskog razvo-ja. Dva su kqu~narazloga za to.

Energetika Srbi-je vi{e ne moè i nesme da ~eka da li }e

se i kada ste}i uslovi da ne-ko uradi strategiju pri-vrednog razvoja dràve.Drugi bitan razlog je {totaj dokument moè biti i tekako osnov i za izradu Stra-

qa, uvaàvali smo trenut-ne privredne mogu}nosti,kao i trendove privrednograsta i razvoja. To, nagla-{avam, pre svega zato {to jetokom predstavqawa Stra-tegije i diskusija koje su ihpratile, bilo i sugestijakojima je traèna dalekove}a stopa privrednog rastazemqe od uvaène u ovom do-kumentu. Nagla{avam, pritome, da bi boqe bilo dasmo pogre{ili i da , u pe-riodu od narednih deset go-dina, stopa privrednog ra-sta i razvoja bude znatno ve-}a od one na kojoj je baziranrazvoj energetike Srbije.

Uvaàvaju}i, real-nost, a posebno teh-nolo{ko stawe ce-log energetskog si-stema zemqe Strate-gija sagledava uskla-|eni razvoj proiz-vodnog sistema saenergetskim potre-bama sektora potro-{we i to sa mini-malnim tro{kovimakoje na{e dru{tvotreba da plati da bi imalonormalno snabdevawe ener-gentima. Strategija, osimtoga, predvi|a i strukturnoreorganizovawe vertikal-no integrisanih javnih

energetskih preduze}a istvarawe ambijenta za wi-hovo trì{no poslovawe.U woj su sagledane i ceneenergenata koje su tako re-gulisane, da uvaàvaju

opravdane tro{kove proiz-vodwe, omogu}avaju ulagaweu razvoj, ali isto tako istvarawe fonda za za{titunajsiroma{nijih grupa gra-|ana.

MAJ 2005 �� BROJ 376

Nismo prva zemqa koja je po{laovim putem. Nema~ka je, najpre,

izradila Strategiju razvojaenergetike, a tek na osnovu takve vizije pri{la izradi

Strategije privrednog razvoja

�

�

Daleko od toga da u Strategiji razvoja energetike Srbije do-minira pesimizam kada je u pitawu sagledavawe privrednograzvoja zemqe. Naprotiv, razvoj energetskog sektora u Strate-giji je razmotren tako da privredi obezbedi stabilno i sigur-no podmirewe potreba za svim vidovima energije, ali na ~vr-sto utemeqenim ekonomskim racionalnostima koje proisti~uiz op{teg privrednog stawa u kome se zemqa nalazi. Od danakada smo napisali ovaj dokument, istakao je Naumov, pa sve dodanas, pokazalo se da smo bili vi{e nego u pravu {to smo bi-li realni.

Utemeqeno na ekonomijitegije privrednog razvoja.Nismo prva zemqa koja jepo{la ovim putem. Nema~-ka je, najpre, izradilaStrategiju razvoja energe-tike, a tek na osnovu takvevizije pri{la izradiStrategije privrednog raz-voja.

Posle 15 godina drama-ti~nih politi~kih i eko-nomskih lomova na tlu biv-{e Jugoslavije, sektorenergetike je dospeo u situ-aciju da, kao izuzetno va-àn deo doma}e privrede iokosnica svakolikog raz-voja zemqe, ulazi u periodkada mora da se opredeli iprema sebi. Ali, u smisluodràvawa postoje}eg, po-stepenog napretka, iz kojeg}e proiste}i budu}a podr-{ka ukupnom privrednomrazvoju.

Uvaàvaju}i ~iwenicuda je te{ko napravitiStrategiju razvoja energe-tike bez strategije pri-vrednog razvoja zemqe, uovom dokumentu predvide-li smo, ipak, nekoliko sce-narija mogu}eg privrednograzvoja zemqe. To i jestenajve}a vrednost ovog stra-te{ki va`nog dokumenta.

R. E.

TENT A:Revitalizacijamado ve}e snage

STRU^WACI GOVORE

Ako Vlada Srbijeprihvati pred-log EPS-a zapove}awe cene

za 20 odsto uz umaweweporeza na dodatu vred-nost za elektri~nu ener-giju sa sada{wih 18 naosam odsto, struja bi ujulu za krajwe potro{a-~e mogla da poskupi de-set procenata.R e p u b l i ~ k oMinistarstvof i n a n s i j arazmatra ovajpredlog EPS-a i, ako ga us-voji, kod nas}e biti pri-mewen pris-tup koji je va-ìo u okol-nim zemqama,odnosno, na elektri~nuenergiju }e se ovaj porezzara~unavati po najni-òj stopi, kaè RatkoBogdanovi}, direktorDirekcije za ekonom-

sko-finansijske poslo-ve EPS-a.

Republi~ka vlada je,podse}amo, usvojilaPlan poslovawa EPS-a,ali elektri~na energijanije, kako je wim predvi-|eno, poskupela 1. apri-la. Korekcija cena se, su-de}i prema najavama, o~e-kuje tek u julu za oko de-

set odsto, a ovopomerawe datu-ma bi gubitakEPS-a mogloda uve}a za 3,9milijardi di-nara. To bi ne-minovno dove-lo u pitawe re-alizaciju naj-va`nijih pla-nova preduze}a.Najpre bi bila

ugroèna proizvodwaugqa kao i pouzdanostrada proizvodnih kapa-citeta. Kako bi se takavsled stvari izbegao,usledio je predlog EPS-

a. Time bi bilo nadok-na|eno ka{wewe posku-pqewa, a istovremeno,struja bi za potro{a~eposkupela samo za desetprocenata.

U slu~aju da ovaj pred-log ne bude prihva}en,EPS ve} traì alterna-tivno re{ewe - da na bu-

xet pre|u izdvajawa zakosmetske radnike iodràvawe tamo{wegsistema, odnosno oko 2,5milijardi dinara, koli-ko je potrebno za 2005,kao i da se pla}awe re-programiranih poreza idoprinosa, kao i ne{toteku}ih obaveza (u vred-

��

Niì PDV, maweposkupqewe� �� !�

�"�#�#��$%��"��&�'��(��'�)("�

!��*��!� �� $ �� #!+�� +��, ��

�!-��'�)��.,�"(*(+��(��(��*��(��&

(��()�� (��/�� (��/�(+�� /��"�/��0(��(+�/�

��*��1��/��2�-��(�

EPS o~ekuje oddràve da bude tretiran isto

kao {to on tretira svoje

du`nike

�

U zoni gubitakaEPS u ovom trenutku, radi po Planu

poslovawa, ali }e u drugom kvartaluveliki problem predstavqati mawaknovca zbog izostanka planiranog posku-pqewa elektri~ne energije. Ovo je, jednau nizu godina u kojoj nije izvr{ena eko-nomsko-finansijska konsolidacija. Oddrugog polugodi{ta 2001. EPS konstant-no radi u "zoni" gubitka, nelikvidnostii nesolventnosti. Finansijske probleme nije mogao da re{iu uslovima niske cene struje , ve} je stabilnost odràvaosubvencijama iz buxeta, donacijama i mekim kreditima. Uistom periodu napravqeni su zna~ajni pomaci u racionali-zaciji poslovawa koji su, tako|e, doprineli popravqawu nimalo lake situacije.

1��2� ��

��1��1��1��3�4��5��6��7��4��

Cena radnog ~asa je na decembarskom nivou jer timovi Repu-bli~ke vlade i Sindikata EPS-a nisu postigli dogovor o we-nom ovogodi{wem kretawu i visini. Ova cena ograni~ena je"prostorom" koji je Vlada Srbije sporazumom utvrdila saMMF-om. Po tome mogu}e je da se 1. aprila vrednost radnog ~a-sa pove}a za 4,1 odsto, prvog jula za tri i 1. oktobra za 8,2 od-sto. Preduslov za ove korekcije je da se ostvari planiranosmawewe broja radnika kroz izdvajawe preduze}a, davawe do-brovoqnih otpremina i drugo, ali istovremeno neophodno jepopravqawe starosne, kadrovske i stru~ne strukture u EPS-u, navodi na{ sagovornik.

Ukoliko ukupni rezultat bude boqi od planiranih, zaradedodatno mogu da budu uve}ane, ali }e, na drugoj strani, lo{i-ji rezultati doneti i mawu vrednost radnog sata. Ispuweweplana mora da se prati po kompanijama kako se ne bi dogodiloda preduze}e koje je smawilo broj radnika "ispa{ta" zbog dru-gog koje to nije u~inilo.

Boqi rezultati - ve}e zarade

Integralni ra~unovodstveni kompjuterski sistem �� pro-jekat je ~ija je realizacija po~ela pre ne{to vi{e od godinudana. Za "start" �� -a agencija �� je preko Svetske bankeobezbedila 1,5 miliona dolara, a wegova ukupna vrednost,ukoliko bude ko{tao kao u drugim elektroprivredama, iznosi-}e oko 20 miliona dolara.

-Ciq �� projekta je da obezbedi integraciju svih operativ-nih, finansijskih i ra~unovodstvenih podataka na automatskina~in zahvaquju}i ~emu }e menaxment preduze}a na dnevnom ni-vou imati sve potrebne podatke za upravqawe i poslovawe. Nataj na~in bi}e pove}ana disciplina finansijskog toka dokumen-tacije. Nalazimo se neposredno pred razmatrawem ponuda, a po-tom }e uslediti izbor ponu|a~a i primena ovog sistema prvo upet pilot projekata - preduze}a u sastavu EPS-a, a ubrzo potomi u celom sistemu Elektroprivrede Srbije, kaè Bogdanovi}.

Zna~aj �� sistema

MAJ 2005 �� BROJ 376

MAJ 2005 �� BROJ 376

nosti od oko 800 milio-na dinara) odloì donaredne godine

Plan poslovawa, kaèBogdanovi}, predvi|astabilnu proizvodwu,poboq{awe tehni~ko-tehnolo{kihkarakteris-tika siste-ma, pove}awestepena na-plate i daquracionali-zaciju rasho-da. Proizvo-dwa elektri-~ne energijetreba da buderavna laws-koj, a na bazismawewa gu-bitaka u pre-nosnoj mre-ì, o~ekujese za dva od-sto ve}a fi-nalna potro-{wa.

-I ove go-dine EPS }eposlovati uz zna~ajne ri-zike. Pre svega, nije po-znato kada }e i u komprocentu poskupetielektri~na energija. Ve-

liki problem, svakako,predstavqa planiraweproizvodwe i tro{kovaodràvawa uz neizve-snost da li }e za wih bi-ti novca. Sada je prose~-na godi{wa cena kilo-

vat-sata kodkrajweg pot-ro{a~a 3,2, au tre}em kvar-talu 2003. go-dine iznosi-la je ~etirievro centa.Cena struje uzemqama izokruèwa vi-{a je dva, a uEvropi triputa. Pri to-me treba ima-ti u vidu dasu, izuzev za-rada, svi ula-zni tro{koviEPS-a na ev-ropskom ni-vou ili ve}i(recimo, naf-ta i weni de-

rivati, gas, crna meta-lurgija...) Drugi rizik jestepen naplate. U prvatri ovogodi{wa mesecazadrào je lawski nivo,

{to nije zadovoqavaju}ejer se planiralo pove}a-we. To zna~i poja~avawe"politike" iskqu~ivawaneplati{a i kontroleneovla{}ene potro{weelektri~ne energije. Ri-zici, tako|e, postoje ina strani starih dugovakoji nisu regulisani.EPS u posledwe ~etirigodine insistira da saVladom pripremi si-stemsko re{avawe ovogproblema, {to bi omogu-}ilo stabilno poslova-we, ali to do sada nijeu~iweno. Dug potro{a~adostigao je 36 milijardidinara, od ~ega se proce-wuje da je oko 60 odsto

nenaplativo jer predsta-vqa dugovawa preduze}akoja su u ste~aju ili predwim. EPS, tako|e, uznatnoj meri otpisujedugove firmama kojeulaze u proces restruktu-risawa i na zahtev svogvlasnika odobrava izu-zetno povoqne uslove zareprogram. Znatno po-godnije od onih na kojeElektroprivreda Srbijemoè da ra~una kada jere~ o wenim dugovimaprema dràvi, navodiBogdanovi}, dodaju}i dase od dràve o~ekuje dana isti na~in kao {to

EPS tretira svoje du-`nike i ona tretira ovopreduze}e.

Ove godine, kaè na{sagovornik, EPS za odr-àvawe sistema treba daobezbedi 12,5 milijardidinara. Za investicije,prema planu, vaqa izdvo-jiti 18,9 milijardi, od~ega EPS u sopstvenojkasi mora da "na|e" 6,8milijardi dinara. Osta-tak novca bi}e obezbe-|en iz kredita, dok }e ve-liki ekolo{ki projektibiti finansirani izdonacije vredne 1,9 mi-liona dinara.

P.M.P.

Prose~na godi{wa cena kilovat-sata

kod krajweg potro{a~a sada je

3,2, a u tre}em kvaratalu 2003.

iznosila je ~etirievro centa. Cena

elektri~ne energije u zemqama iz

okruèwa vi{a je dva, a u Evropi

tri puta.

�

EPS je od 1. januara pre{ao na transferne cene. Ciq wiho-vog uvo|ewa je pove}awe stimulacije za racionalno i efika-sno poslovawe javnih preduze}a u sastavu EPS-a. To je jedanod osnovnih elemenata koji obezbedjuju da preduze}a postepe-no prelaze na trì{ni na~in poslovawa i da se pripremaju zabudu}u konkurenciju. Sada smo na po~etku wihove primene isigurno je da }e transferne cene u narednom periodu biti usa-vr{avane, kaè Bogdanovi}.

Transferne cene od 1. januara

Pogonska spremnost EPS-a je, kada se uporede podaci iz2001. i 2004, sa 68, 5 pove}ana na 75,6 odsto. Prema planu,ove godine bi trebalo da dostigne 77,4 odsto. Koeficijentproizvodwe je sa 82,5 uve}an na 84,3, a u ovoj godini trebada dostigne 85,2 odsto. Koeficijenti prinudnih zastojasmaweni su sa 17, 5 na 9,7, dok }e ove godine, prema planu,"pasti" na 9,2 odsto. Odnosno, trajawe prinudnih zastoja je2001.godine, iznosilo 1.247 sati, u 2004. je sa 620 ~asovaprakti~no prepolovqeno, a u ovoj godini ne bi trebalo dapre|e 590 sati. Termoelektrane su lane, kada se podaciuporede sa onima iz 2001. proizvele 1.400 �� vi{e, ot-krivka ugqa je sa 48 miliona pove}ana na 90 miliona tona,gubici u distribuciji smaweni su sa 16,3 na 15 odsto a ovegodine treba dodatno da "opadnu" na 13,6 odsto, uvoz je sa3.000 smawen na 349 ��. Uz sve to, popravqen je stepennaplate - 2001. je, kada je re~ o teku}oj fakturi, iznosio70 odsto, lane je bio 85,2, a ove godine treba da se pove}aza jo{ oko ~etiri procenta, navodi na{ sagovornik, doda-ju}i da je u protekle ~etiri i po godine broj zaposlenih uEPS-u sa 62 hiqade smawen na oko 48 hiqada. Prema pla-nu, na kraju ove godine na platnom spisku EPS-a bi}e, za-jedno sa kosmetskim radnicima, oko 43 hiqada zaposle-nih. Sve ovo pratilo je i realno smawivawe tro{kova po-slovawa - u po~etku ovog perioda za deset, a sada za petdo {est odsto godi{we.

"Novi" EPS

Ve}a finalnapotro{wa na bazismawewagubitaka uprenosnojmreì

�

MAJ 2005 �� BROJ 376

Dug potro{a~a zautro{enu elek-tri~nu energiju,zakqu~no sa po-

sledwim danom marta, do-stigao je 36 milijardi di-nara. Ili, prera~unato,oko 450 miliona evra. Uovom iznosu, dugovawe do-ma}instava ~ini 16,5 mili-jardi, dok nepla}eni ra~u-ni privrede iznose 19,5 mi-lijardi dinara. Oko 100 ku-paca u privredi sa dugom ve-}im od deset miliona dina-ra zajedno duguju EPS-u vi-{e od 10,5 milijardi duna-ra. Odnosno, pribli`no130 miliona evra.

Na poduga~koj listinajve}ih neplati{a, ne-slavno, prvo mesto pri-palo je RTB Boru ~ijidug za utro{enu strujuiznosi 2,1 milijardu di-nara. Za wim slede "Ma-troz" sa dugovawem od630 miliona, "Zastava"koja duguje 621 milion i@TP Beograd koji jepotro{io a nije platioelektri~nu energiju u vred-nosti 508 miliona dinara.Dug ve}i od 400 miliona di-nara beleè "Viskoza" i"Zorka", dok nepla}ane ra-~une "te{ke" izme|u 200 i300 miliona dinara imaju"Lola", "Petrohemija","Srpska fabrika stakla",IMT i "21. maj". Infostaniz Beograda, pan~eva~ka"Azotara", kikindska "Liv-nica", EI Ni{, Beogradskivodovod i kanalizacija,MIN iz Ni{a, "Prahovo"iz Negotina i "Jumko" izVrawa za utro{enu struju

duguju vi{e od sto milionadinara.

-Za sve potro{a~e kojiimaju dug iz pro{le godineili stariji primewuje senov na~in izmirewa zaosta-lih ra~una. Oni }e obave-zno morati da pla}aju teku-}e zaduèwe i ukoliko tou~ine - sa direktorima jav-nih preduze}a za distribu-ciju koji su dobili takvaovla{}ewa- mo}i }e da sedogovore u kojem }e roku iiznosima otpla}ivati zao-stale ra~une. Vi{e ne}e bi-ti reprogramirawa dugova-wa, a ni drugih olak{ica

nu|enih u ranijem periodu -kaè Baàlac.

Preduze}ima koja ne po~-nu sa pla}awem mese~nihzaduèwa i ne ostvare do-govor o izmirewu duga pre-ti iskqu~ewe struje. Izuze-tak su, kaè na{ sagovor-nik, kapaciteti kojima ovamera moè da prouzrokujeveliku materijalnu {tetu,kao i oni za koje je zakonompropisano da ne mogu bitiiskqu~eni.

Dakle, du`nike "~eka"mera svo|ewa potro{we natehnolo{ki minimum, od-

nosno, vodi}e se ra~una otome da se ovakvom "racio-nalizacijom" napajawa nenapravi velika {teta.Preduze}ima - neplati{a-ma, zna~i, vi{e ne}e bitidopu{teno da privre|uju ada ne pla}aju utro{enustruju. Posebnim ugovoromove firme }e mo}i da obez-bede razliku izme|u mini-malne i potro{we potreb-ne za proizvodwu, ali }enovac za tu koli~inu elek-tri~ne energije morati dauplate unapred. Ovakva mo-gu}nost ve} je ponu|ena ne-kim od najve}ih du`nika.

Izme|u ostalih i prvomsa spiska - RTB Boru,ali iz tog preduze}ajo{ nisu stigle pozi-tivne reakcije.

-Nema vi{e nikakvihmogu}nosti da preduze-}e ima redovno napaja-we elektri~nom ener-gijom i da ne pla}a ra-~une, a da EPS za wego-vu potro{wu izdvajasredstva na ime poreza

na dodatu vrednost, isti~eBaàlac.

Me|u zna~ajnim rashodi-ma kompanije su, naime, iobaveze za PDV na isporu-~enu elektri~nu energijusvim kupcima u Srbiji.Elektroprivreda Srbijeovaj porez mora da plati ina struju koju isporu~i ne-plati{ama i to iz prihodakoji obezbe|uju oni koji ra-~une izmiruju uredno. Takoje od novca redovnih plati-{a EPS svakog meseca iz-dvajao 135 miliona dinarakao iznos poreza za struju

isporu~enu na adrese predu-ze}a iz grupe 160 najve}ihdu`nika. EPS ne èli vi-{e da novac redovnih pla-ti{a tro{i za izmirivaweporeza "zaboravnih", ve} na-merava da ga usmeri u poslo-ve koji }e poboq{ati kva-litet snabdevawa potro{a-~a koji sa ra~unima ne ka-sne.

Izmenom Zakona o priva-tizaciji preduze}a koja ula-ze u ovaj proces ima}e pravona takozvani otpust duga. To,obja{wava Baàlac, zna~ida }e wihovo dugovawe bitiodloèno do zavr{etka pri-vatizacije i da }e tek tada,ukoliko kroz ovaj proces bu-du obezbe|ena sredstva, nekideo zaostalih ra~una bitiotpla}en. U suprotnom, dugtih preduze}a bi}e prakti~-no otpisan.

Planom poslovawa Elek-troprivrede Srbije predvi-|eno je da naplata teku}efakture dostigne 89 odsto,kao i 6,6 odsto na ime starogduga. Ta obaveza je za ovu go-dinu velika. Ukoliko seplanirani iznos naplate neostvari za samo jedan odsto,to bi donelo novih 700 mi-liona mawka na 3,9 milijar-de dinara koliko bi EPS-umoglo da nedostaje za norm-alno poslovawe zbog odla-gawa poskupqewa struje. Nadrugoj strani, ukoliko bigubitak u distribuciji biove}i za samo jedan odsto odplaniranog, "minus" kompa-nije bi se, tako|e, uve}ao za700 miliona dinara.

P.M.P.

��

Breme od 36 milijardidinara� �� !�"��#��

��!�� $�%��&��!�� %�

��'��&�� (%��#��'��!��

Kamate uve}ale stari dugKada je re~ o dugovima privrede,

problemi su, o~igledno, veliki.Staro dugovawe, iz godine u godi-nu raste jer ovi potro{a~i nisuizmirivali ni teku}a zaduèwa, ana sve to se zara~unavala i kama-ta. îwenica je, navodi, da su ve-liki potro{a~i neurednije plati-{e od ostalih - male privrede i doma}instava. Ali,EPS je re{io da stane na put ovoj praksi i "zaborav-nima" vi{e "ne gleda kroz prste". Jer, daqe gomilawedugova vi{e ne sme da se dozvoli.

�� )��*+),��-.��/��.�.�)��./��.�0�

Preduze}ima koja ne po~nu sa pla}awem mese~nih

zaduìvawa i ne ostvare dogovor o izmirewu duga iskqu~iva}e se elektri~na energija

�

�

MAJ 2005 �� BROJ 376

�

Moè li Elektron-ska industrija uNi{u, ta~nije deoovog holdinga,

Profesionalna elektroni-ka, da proizvede visokoso-fisticirano brojilo evrop-skog kvaliteta i da pri tomispo{tuje dinamiku isporu-ke, koja je neophodna Elek-troprivredi Srbije?

Stru~wacima je jasno dasavremeno brojilo danas mo-è da proizvede svaka ioleboqe opremqena radioni-ca, jer "mozak" brojila goto-vo svi proizvo|a~i kupuju naistom mestu, te im preostajesamo da taj ~ip dobro upaku-ju i na vreme isporu~e. SaElektronskom, pri~a je,ipak, ne{to sloènija. Kaoi mnogi drugi socijali-sti~ki "beli slonovi", iovaj se, sude}i prema EPS-ovoj dokumentaciji o tokuposlovne saradwe sa EI,jo{ nije izle~io od samou-pravqa~kih trauma i poli-ti~kih hipertenzija, koje gave} dugo drè na ivici ko-lapsa.

Elektronska ni do danasnije isporu~ila 3.880 trofa-znih dvotarifnih brojila,koja joj je EPS platio davne1991. godine. Pla}eno im je38,8 miliona tada{wih di-nara. Ali, to nije jedino{to ni{ki elektroni~ariduguju EPS-u. Kako su ~estobili u krizi, EPS im je ikasnije priticao u pomo}.Tako je, ne traè}i pla}enabrojila ili barem vra}awepara iz 1991, a upu}eni kaùpre svega po diktatu namet-nute partijske solidarno-sti, ve} 1995. sa Ni{lijamapotpisao novi ugovor o sa-radwi i ne{to posle togauplatio im novih 3,5 milio-

na dinara. Tada se EI izno-va obavezala da }e isporu~i-ti novougovorena brojila,ali deo sredstava uloìti iu razvoj tehnologije, kako bimogla da prati evropskestandarde. Iz te, slede}e, tu-re EI i sada duguje "Elek-trosrbiji" 350 brojila, alito nije jedini problem u ovojnategnutoj saradwi.

Iako je jasno ugovoreno{ta ni{ki proizvo|a~itreba da ispo{tuju, ispo-stavilo se da su oni to pri-li~no traqavo radili. Nesamo da su po tri, pa i petgodina kasnili sa isporu-kama nego su imali i znatnove}i procenat gre{aka nastrujomerima od uobi~aje-nog kod drugih proizvo|a~a.Zbog toga su EPS-ove ba-`darnice zatrpane neis-pravnim ni{kim brojili-ma, a da ovaj proizvo|a~ ni-je obezbedio servis kakav jemorao da ima. Nije po{to-vao ni obavezu da drì od-

re|eni broj strujomera nakonsignaciji u distribuci-jama, odakle bi mogla da sepreuzmu ~im zatrebaju.

A o razvoju, tu bi ve} je-dino eksperti mogli da seuhvate u ko{tac sa dokazi-vawima. Elektronska jeovih dana na sva zvona tvr-dila da je dostigla zavidannivo tehni~ko-tehnolo{keopremqenosti. Svoju spre-mnost da podrè EPS u po-dizawu nivoa brojila (na-ravno parama EPS-a) pot-krepili su raznim {traj-kovima i pretwama da }edi}i bunu u Ni{u ako iovoga puta ne dobiju poslo-ve u EPS-u.

Oni tvrde da su "najper-spektivniji partneri", alidosada{we iskustvo EPS-asvedo~i druk~ije.

Re~ je o ure|ajima za me-rewe od kojih je veliki deoneispravan i predugo ~ekana ni{ki servis kojeg ne-ma. Iskustvo EPS-a je, da-kle, da Elektronska kasni,gre{i i ne ispravqa svojegre{ke.

Posebna pri~a je brojilokoje je EI - PE ponudila natenderu. Iako su sami tvr-dili da uo~enu gre{ku moguda isprave za pola sata,EPS-ovoj Komisiji su do-stavili brojilo ba{ sa ta-kvim nedostatkom, i to upr-kos tome {to je zahtev u kon-kursu bio sasvim jasan. Ka-kav bi kvalitet EPS mogaoda o~ekuje u naruxbini20.000 brojila ako je ovojedno, koje su ponudili kaonajboqe, dostavqeno sa gre-{kom?

Prema tome, mnogo je ma-na da bi EPS mogao Elek-tronsku da svrsta u dobrogposlovnog partnera, ~ak ikada bi joj oprostio onih38,8 miliona dinara iz1991. godine. Posebno ka-da se ima u vidu da, poredbrojila, EPS-u duguje i138 miliona dinara zautro{enu elektri~nu ene-rgiju, koja im se i daqe is-poru~uje.

R. E.

��

Mnogo gre{aka, a nema servisa� �� !�� "###� $%��&'

� ��(��)%��*!�+',��)�� -��!��*'. �!�

*'�(!'&� � ��'/�(��-)�%�(��$%��&'

Komisija za za{titu prava ponu|a~a u Upravi za javne nabav-ke Republike Srbije donela je re{ewe kojim je poni{tila prvufazu restriktivnog postupka za dodelu ugovora o javnoj nabav-ci 20.000 brojila za potrebe Elektroprivrede Srbije. Komisi-ja je razmatrala zahteve pet ponu|a~a na tenderu, koji su se à-lili na odluku EPS-a, U svom obrazloèwu nije navela wiho-ve zahteve, ve} je postupila na osnovu sopstvenog uvida u ten-dersku dokumentaciju i zakqu~ka da EPS nije imao jednaktretman svih ponu|a~a, odnosno da samo jedan ponu|a~ u celo-sti ispuwava uslove. Zakonom o javnim nabavkama, pak, reguli-sano je da najmawe dva ponu|a~a moraju da ispuwavaju tender-ske uslove, {to je Komisija ocenila kao dovoqan razlog za po-ni{tewe tendera u celosti.

U svom postupawu Komisija nije uzela u obzir da razlozi zaodbijawe kvalifikacije pojedinih ponu|a~a nisu bili nedo-staci na brojilu, ve} neispuwewe ostalih tenderskih zahteva(proizvodni kapacitet, referenca na evropskom trì{tu, iz-mirewe poreza i doprinosa ...).

Na ovaj tender, koji je raspisan 22. decembra pro{le godine,prijavilo se 18 ponu|a~a sa 16 brojila, a EPS-ova Komisija zajavne nabavke predloìla je da status kvalifikovanog ponu|a-~a dobiju ~etiri od wih.

R. E.

Poni{ten tender za brojila

EPS-ove ba`darnice su zatrpane

neispravnimni{kim

brojilima

��

FORUMI

Na sednici Upravnog odbora EPS-a, odr-ànoj 25. aprila (predsedavao dr Jeroslav@ivani}), razmatrani su analiza o ekonom-sko-finansijskoj opravdanosti osnivawapreduze}a za obavqawe neelektroprivred-nih delatnosti - "Ju`na Ba~ka" i Rudnikugqa Kovin, informacije o preduze}imakoja su osnovala JP za obavqawe neelek-

troprivrednih delatnosti, izvr{ewuelektroenergetskog bilansa Republike zamart, sa procenom za april i prvi izve{tajo izvr{ewu Programa remonata elektroe-nergetskih i rudarskih kapaciteta u 2005.godini. Od drugih va`nijih ta~aka donetesu i odluke o usvajawu konsolidovanog fi-nansijskog izve{taja JP EPS i JP koje je ono

osnovalo u 2004. godini, kriterijumima zautvrdjivawe transfernih cena elektri~neenergije i ugqa za potrebe TE, pove}awukapitala u preduze}ima koja su osnovalaJP za obavqawe neelektroprivrednih de-latnosti, kao i o izmeni i dopuni odluke ostimulativnoj naknadi za sporazumni pre-stanak radnog odnosa.

^lanovi Upravnogodbora EPS-aupoznati su sa ak-tivnostima poslo-

vodstva EPS-a i predlozi-ma koji su upu}eni VladiSrbije i nadle`nim mi-nistarstvima, kao i sa me-rama koje bi trebalo pred-uzeti kako bi se obezbedi-la nedostaju}a sredstava zarealizaciju Programa po-slovawa u 2005. godini. Ta-kav predlog je usledio zato

{to nije odobreno plani-rano pove}awe cene elek-tri~ne energije 1. aprila,~ime je ugroèno finan-sirawe ovogodi{wih re-montnih i investicionihradova.

Pored mera racionali-zacije predvi|ene ovimprogramom, smawewa brojazaposlenih od 2.200 poosnovu dobrovoqnog odla-ska iz radnog odnosa i2.050 zaposlenih koji su do

sada pre{li u novoformi-rana zavisna preduze}a po-mo}ne delatnosti, predlo-èno je da se primene i dvemere koje bi obezbedilenedostaju}ih 3,9 milijardidinara. To su, pre svega,pove}awe cena elektri~neenergije za 20 odsto od 1.ju-la 2005. godine, s tim da seistovremeno izmenom Za-kona o porezu na dodatuvrednost izvr{i smaweweporeske stope za elektri~-

nu energiju sa 18 na osamodsto. Cena struje bi se ti-me kod krajweg potro{a~apove}ala samo za 10 odsto.Druga mera odnosi se na toda se deo stimulativnihnaknada za sporazumniprestanak radnog odnosazaposlenih u javnim elek-troprivrednim preduze}i-ma (oko 600 miliona dina-ra) finansira iz repu-bli~kog buxeta.

Ukoliko se ne prihvati

Upravni odbor EPS-a: Izdvajawe neelektropivrednih preduze}a

��

Dogovor ku}u gradi

RAZGOVORI O BUDU]NOSTI VREOCA NA NAJVI[EM NIVOU

��

� ��!��"��#��$�%�#��&��'��#��&��#(��#

&��!��#��)�(��*�%(+��"��%��#��%��!��,(-�#

Problemi u vezi sa daqim statusomVreoca i wegovim eventualnim raseqava-wem, ~iji je povod razvoj eksploatacijeugqa u ovom delu kolubarskog basena, bi-li su, krajem aprila, tema razgovora dele-gacije SO Lazarevac (u ~ijem su sastavu bi-li i predstavnici Mesne zajednice Vreo-ci) u Vladi Srbije, na radnom sastanku sapremijerom Vojislavom Ko{tunicom, kojemsu prisustvovali Radomir M Naumov, mi-

nistar rudarstva i energetike, \or|e Mi-hajlovi}, zamenik ministra, dr Vladimir\or|evi}, generalni direktor EPS-a, kaoi predstavnici EPS- a i JP RB "Kolubara".Razgovori na najvi{em nivou o ovom pro-blemu, za koji je, pritom, napomenuto da jere~ o zna~ajnom dràvnom pitawu, nasta-vqeni su u kabinetima predsednika Repu-blike Srbije i Narodne Skup{tine Srbije.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Ko-

{tunica, uz izuzetno razumevawe za re-{avawe ovog problema, ukazao je i na va-`nost "Kolubare" za energetski sistem Sr-bije, pri ~emu bi daqi razvoj kopova tre-balo uskladiti sa ekolo{kim kriterijumi-ma i to zajedni~kim angaòvawem resornihministarstava, EPS-a i Op{tine Lazare-vac.

Prema re~ima Milovana Obradovi}a,zamenika direktora RB "Kolubara", na timpovodom odrànoj konferenciji za novina-re u Lazarevcu, do kraja 2010. godine bi}ezavr{ena eksploatacija ugqa na povr{in-skom kopu Poqa "D", zbog ~ega je neophodnosagledati daqe {irewe kopova prema pod-ru~ju Vreoca, gde se nalaze ogromne koli-~ine ugqa. Miroqub Boòvi}, rukovodi-lac Stru~ne grupe za re{avawe problemaVreoca, istakao je da }e se posle analizeo tehno-ekonomskoj opravdanosti eksploa-tacije ugqa znati energetska strategija RB"Kolubare" i EPS-a. Zna~aj raseqavawaVreoca, stoga, moè se porediti sa grad-wom HE "\erdap". Me{tani Vreoca s tim uvezi o~ekuju da }e se sporna pitawa re{a-vati uvaàvaju}i ìvotne interese doma-}instava na tom podru~ju.

K.J.

PredsednikVlade SrbijeVojislav Ko{tunica ukazao na va`nost RB "Kolubara" za EES Srbije

��

MAJ 2005 �� BROJ 376

.��

inicijativa za smawewestope poreza na dodatuvrednost za elektri~nuenergiju, poslovodstvoEPS-a predlaè VladiSrbije i nekoliko alter-nativnih re{ewa. U wi-ma se predlaè da se zara-de zaposlenih i ostalitro{kovi javnih elektro-privrednih preduze}a, sasedi{tem na teritorijiKosova i Metohije (oko2,5 milijarde dinara) fi-nansiraju iz republi~kogbuxeta, kao i da se neizmi-rene i reprogramiraneobaveze po osnovu poreza idoprinosa za 2004. godinuodloè i to 362 milionadinara po osnovu porezana promet, zatim 465 mi-liona dinara kolikoukupno iznose po osnovudoprinosa za penzijsko iinvalidsko osigurawe(osim oko 70 miliona di-nara {to bi se za zaposle-ne koji ostvaruju pravo napenziju uplatilo u ovoj go-dini), kao i 405 milionadinara po osnovu naknadadospelih, a neizmirenihprema Fondu voda. Kaomera koja bi, tako|e, do-prinela olak{awu fi-nansijskog poloàja jav-nih elektroprivrednihpreduze}a navedeno je iomogu}avawe JP da obave-ze prema buxetu izmirujuputem wihove kompenzaci-je sa potraìvawima kojaimaju prema korisnicimabuxetskih sredstava.

M. Filipovi}

Jugoslovenski komitet Me|una-rodnog saveta za velike elektri~nemreè (�� ), organizova-}e od 29. maja do 3. juna 27. savetova-we na Zlatiboru.

Ovo je prilika da se sagledaju re-zultati dosada{weg rada studijskihkomiteta i wihovih ~lanova, u prote-kle dve godine, ali i da se na jednommestu okupe istraìva~i, projektan-ti, proizvo|a~i opreme, konsultan-ti, menaxeri i investitori i uspo-stave me|usobne kontakte i razmenenajnovije tehni~ke informacije.

-Savetovawe }e se odràvati u vre-

me implementacije nedavno donetogZakona o energetici i usvajawaStrategije o energetskom razvoju Sr-bije do 2015. godine, koji su defini-sali nove okvire rada u energetskomsektoru, pa je to jo{ jedna prilika dase potvrdi va`nost odràvawa save-tovawa i uloge �� u ovojoblasti. Savetovawe }e se odràtipo novoj organizacionoj {emi �� , koja je usvojena na prethod-nom skupu, a uskla|ena je sa organiza-cijom Me|unarodnog saveta za velikeelektri~ne mreè, �� - rekao jenajavquju}i ovaj skup Radomir Nau-

mov, ministar za rudarstvo i energe-tiku u Vladi Srbije i predsednik�� .

Za ovaj skup najavqeno je vi{e rado-va, od kojih su neki i sa veoma aktuel-nom tematikom. Me|u najzna~ajnijespadaju: "Atinski pocesi i energet-ska zajednica jugoisto~ne Evrope"."Strategija razvoja zemaqa jugoisto~-ne Evrope kao osnove budu}e investi-cione politike me|unarodnih fi-nansijskih institucija, "Primena ak-tuelnih ETSO mehanizama u regionujugoisti~ne Evrope" i druge.

D. Ob.

Na osnovu izve{tajao dosada{woj rea-lizaciji programaremonta, koji je

usvojen na sednici UOEPS-a, ovi radovi u osno-vi se ocewuju zadovoqava-ju}im po realizovanomobimu, efikasnosti, kao ipo primeni procedura onabavkama i obezbe|ewukvaliteta. Nastavqawemblagovremenih pripremaza daqu realizaciju pro-grama stvaraju se i usloviza wihovu predvi|enu efi-kasnost. Po~etak ovogodi-{wih remonta, po progra-mu, bio je na prvom b BTOsistemu na kopu Poqa D ubasenu "Kolubara" i na

drugom bloku u TE "Kosto-lac B".

-Od kapaciteta za proiz-vodwu elektri~ne energijeu toku su remonti na tribloka termoelektrana("dvojke" u TE "KostolacB", "trojke" u TENT A i "~e-tvorke" u TE "Kolubara"),koji }e se i zavr{iti upredvi|enom roku - istakaoje Zoran Manasijevi}, za-menik generalnog direkto-ra EPS-a za tehni~ka pita-wa. Odloèn je po~etak re-vitalizacije agregata 6 uHE "\erdap 1". U ovom pe-riodu remont prenosnih ka-paciteta nije predvi|en.

Prema re~ima Manasije-vi}a, kod kapaciteta za

otkrivku, proizvodwu ipreradu ugqa ukupno je re-alizovano 3,5 odsto od go-di{weg programa. Radovisu zavr{eni na prvom bBTO sistemu na kopu PoqaD, a u toku su na Prvom cBTO sistemu i na rotor-nom bageru 3 na istom ko-pu. U toku je i remont kom-binovane ma{ine RK M 2na dopremi ugqa za TE"Kostolac B". U planu ni-je bilo remonta distribu-tivnih kapaciteta.. Zna-~ajno je i to da je iz sred-stava EPS-a u ovom perio-du bilo obezbe|eno vi{esredstava od planiranih.

M.F.

� ��/ 0�� 1� 2 ��2�.� �� .

Start na kopovima

Uspe{an po~etak:Na kopovima

SAVETOVAWE �� OD 29. MAJA DO 3. JUNA NA ZLATIBORU

Racionalizacija poslovawa jeosnovna postavka pri reor-ganizaciji direkcija EPS-ai prvi korak u tom pravcu je

na~iwen. Organizacione promenezvani~no su stupile na snagu od 1.aprila, a drugi korak bi}e na~iwen1. jula, dodatnim prekrajawem nekihdirekcija, a tu se podrazumeva i iz-dvajawe Rudnika ugqa "Kovin" u po-sebno zavisno preduze}e. Sada, dakle,imamo Direkciju za upravqawe elek-troenergetskim sistemom, Direkcijuza trgovinu i distribuciju elektri~-ne energije, Direkciju za strategijui investicije, Direkciju za proiz-vodwu energije, Direkciju za proiz-vodwu, prenos i distribuciju elek-tri~ne energije i proizvodwu ugqana teritoriji Kosova i Metohije,Direkciju za ekonomsko-finansij-ske poslove i Direkciju za pravneposlove i qudske resurse. Kao po-sebni organizacioni obliciformirani su Sektor za internukontrolu i reviziju, Sektor zaodnose s javno{}u i Kabinet ge-neralnog direktora.

Ove promene primewiva}e setek od 1. maja 2005. godine, jer je utoku izrada aneksa ugovora o radu,po novom rasporedu zaposlenih.

- Reorganizacija DirekcijeElektroprivrede Srbije je konkre-tan korak ka racionalizaciji, kasmawivawu direktorskih mesta, kaefikasnijem rukovo|ewu, ka boqojpodeli posla...Poku{avamo da di-rekciju organizujemo po ugledu nadirekcije velikih elektroprivreda,stranih kompanija i moram da kaèmda je ovo samo prvi korak na tom putu.Dakle, ovo je tek prva reorganizaci-ja direkcije EPS-a a daqa poboq{a-vawa }e uslediti posle organizacio-nih promena u samom EPS-u, kao i sa-gledavawa mogu}ih poboq{awa - ka-è Vladimir \or|evi}, generalnidirektor EPS-a.

Nije tajna da u direkcijama EPS-

a i javnih preduze}a ima najvi{e me-sta za smawivawa broja zaposlenih uosnovnim delatnostima, nastavqa\or|evi}. Ima javnih preduze}a ko-je imaju i nekoliko puta ve}e direk-cije od direkcije celog sistema.Ali, sada, bez socijalnog programa,taj problem ne moèmo da re{avamo.Re{ava}emo ga kada budemo znali{ta moèmo da ponudimo qudimakoji su realno tehnolo{ki vi{ak. Awega, ponavqam, itekako ima u di-rekcijama.

- Dakle, svako ko sada nije realnosagledao svoju situaciju i nije uzeostimulativnu naknadu za dobrovoqnonapu{tawe firme, moè da se na|eme|u onima koji }e uz socijalni pro-gram morati da napuste firme. Rokza dobrovoqno napu{tawe EPS-a jeproduèn do 30. juna. Direkcije }e,

nagla{avam, morati da se reorgani-zuju po ugledu na direkciju EPS-a,jer smo mi dali konkretan primer daje to mogu}e i potrebno. Bez obzirana otpore, kojih uvek ima kada se ga-se rukovode}a mesta. To }e se desitii po sada{wim javnim a do kraja go-dine zavisnim preduze}ima. Bi}eformiran centralni tim na nivouEPS-a koji }e voditi ra~una da nedo|e do {arenila u organizacionim{emama direkcija zavisnih preduze-}a. Direkcija EPS-a i direkcije tihpreduze}a mora}e da budu funkcio-nalno gotovo identi~ne - nagla{ava\or|evi}.

Dragojlo Baàlac, zamenik gene-

ralnog direktora EPS-a obja{wavada je ovim organizacionim promena-ma, ne samo smawen broj direktoradirekcija, sektora i {efova slu`bi,ve} je na~iwena funkcionalnija or-ganizacija poslovawa i, {to je po-sebno va`no za na~in rukovo|ewa,generalni direktor }e neposrednoda komunicira, s mawim brojem u~e-snika. Mada, po re~ima Baàlca itaj broj mora da se smawi sa osniva-wem zavisnih preduze}a, kada se po-stignu dogovori {ta je kome zadataki koliko kome pripada od "kola~a"koji se zove vrednost prodate elek-tri~ne energije.

- Dok se to ne uradi - kaè Ba-àlac - ne}emo mo}i da rastere-timo vrh direkcije, koji je sadazatrpan operativnim poslovima.Oni bi trebalo da se obavqaju ujavnim, odnosno zavisnim predu-ze}ima, a vrh EPS-a da se bavistrate{kim i kqu~nim poslovi-ma, kao i pitawima od zajedni~-kog interesa i zna~aja za ceoelektroeenrgetski sistem. Sveono {to je vezano za proizvodwu

ugqa i elektri~ne energije, prodajui drugo, to mora da bude zadatak novo-osnovanih zavisnih preduze}a. Gene-ralni direktor treba da ocewuje radposlovodstva tih preduze}a i, ukoli-ko postignuti rezultati nisu zadovo-qavaju}i, predlaè odgovaraju}e me-re, a osnovna mera je smena poslovod-stva javnih odnosno zavisnih predu-ze}a, kao i ~lanova upravnih odbora.

Sagovornik nam je daqe napomenuoda su direkcije 1. aprila brojale 680zaposlenih. Izvestan broj zaposle-nih }e pre}i u Elektrovojvodinu, ne-ki u zavisna preduze}a ( na primerstotinu radnika u RU "Kovin"), okosto zaposlenih }e pre}i u EMS, 40

MAJ 2005 �� BROJ 376

AKTUELNE TEME

��

Bi}e formiran centralni tim na nivou EPS-a koji }e voditi ra~una da ne do|e do {arenila u

organizacionim {emama direkcija zavisnih preduze}a

��

Mawe direktora,efikasnijerukovo|ewe� �� !��"��

��#$� %��&��'((��

I u proizvodwi ~ekaju reorganizacijedirekcija

Zaduùje se JP ElektroprivredaSrbije da plan reorganizacijeneelektroprivrednih delatno-sti, sa podacima o nazivu svih

zavisnih privrednih dru{tava, preci-znom dinamikom wihovog odvajawa imasom zarada koja se odnosi na svako za-visno dru{tvo, dostavi Ministarstvurudarstva i energeti-ke, Ministarstvu fi-nansija, Ministar-stvu privrede i Mi-nistarstvu rada i za-po{qavawa i soci-jalne politike.

Ovo je, pored osta-log, navedeno u za-kqu~cima Vlade Re-publike Srbije, pri-likom usvajawa Pro-grama restrukturira-wa Elektroprivrede Srbije, 24. mar-ta 2005. godine. U uvodnim napomena-ma ovog Programa, navedeno je da jeod delova i organizacionih celina

javnih preduze}a, koja posluju u siste-mu EPS-a, osnovano 12 preduze}a zaobavqawe neelektroprivredne delat-nosti . Okon~an je i postupak na iz-dvajawu osam preduze}a - dru{tava saograni~enom odgovorno{}u iz siste-ma Elektroprivrede Srbije, nad koji-ma je osniva~ka prava preuzela Vlada

Republike Srbije. Uvezi sa osnivawem JPEPS i JP EMS, uprogramu je navedenoda }e se upravni odbo-ri i direktori ovadva novoformiranajavna preduze}a, ime-novati najkasnije do15. juna 2005. godine, anadzorni odbori 30dana od po~etka radatih preduze}a.

Bilans stawa sredstava za wihovoosnivawe i rad (osniva~ki ulog) utvr-di}e se 30 dana od dana dono{ewa odlu-ka o wihovom osnivawu, a bilans raz-

��

Novoformirana zavisna privredna dru{tva neelektroprivredne

delatnosti, sa sobom iz EPS-a odnose i svoju masu zarada

)*��+�)��*��,��-�+ -+��.��!�

Neodloàndoma}i zadatak� )��/� ��&��0��!��&�1��!

�� &��1��&��&��1��!

1��%��"��2��1��1� �2�

do 50 radnika }e uzeti stimulativ-ne otpremnine… Nova direkcijaEPS-a, ovim izmenama, trebalo biuskoro da broji ispod 400 zaposle-nih. Generalni direktor EPS-a drVladimir \or|evi}, rekao je 11.aprila na sastanku Poslovnog ko-legijuma EPS-a da }e potrebe zaprijemom novih radnika na speci-fi~na radna mesta u direkcijama isektorima mo}i da se razmatraju,tek posle realizacije plana smawe-wa broja zaposlenih. Do tada , uko-liko se zbog pove}anog obima poslaukaè potreba, mogu}a je samo raz-mena zaposlenih izme|u direkcija isektora. Na pomenutom sastanku,direktor \or|evi} je naglasio daje usagla{avawe koeficijenata za-poslenih u novoj sistematizaciji,izme|u direktora direkcija i cen-tara, trajalo predugo. Baàlac namje rekao da bi {to se ti~e koefici-jenata u direkcijama neke ispravketrebalo da se izvedu na drugi na-~in, a to zna~i da }e koeficijentibiti selektivno pove}avani u zavi-snosti od zna~aja posla, znawa istru~nosti, a {to se ti~e zalagawana poslu - to bi trebalo da se regu-li{e stimulacijama. On je ukazao ina ~iwenicu da direktori direk-cija nisu nadre|eni direktorimazavisnih preduze}a; oni u odre|e-nom smislu imaju ulogu pomo}nikageneralnog direktora. Eventualnenesporazume na toj relaciji, re{a-va}e generalni direktor.

Zamenik generalnog direktora na-pomiwe i to da }e javna preduze}a, uformi u kakvoj su sada, nastaviti darade do kraja ove godine, a potom na-stavqaju kao zavisna preduze}a.

D. Obradovi}

Izdvajawem dràvawado konkurencije i boqeg kvaliteta

grani~ewa obaveza ova dva preduze}a,utvrdi}e se, kako je navedeno, najkasni-je do dana dono{ewa prijava za upisosnivawa u registar privrednih subje-kata. Potom }e upravni odbori JPEPS i JP EMS, uz saglasnost VladeRepublike Srbije doneti statute tihjavnih preduze}a i to u roku od pet danaod dana stupawa na snagu odluka o wi-hovom osnivawu.

U programu se daqe navodi da }eEPS i EMS obavqati delatnost odop{teg interesa, pri ~emu }e se kodEMS-a obezbediti organizaciono ifunkcionalno razdvajawe obavqawaenergetskih od neeneregetskih delat-nosti, razdvajawe energetskih delat-nosti me|usobno i odvajawe poslovaoperatera prenosnog sistema, od svihostalih delatnosti i to u roku od trimeseca od po~etka rada novoformira-nog preduze}a.

JP EPS }e, navedeno je u Programurestrukturirawa, do kraja ove godinemorati da obavi reorganizaciju 18javnih preduze}a u kojima je preuzeloosniva~ka prava, radi uskla|ivawawihovog statusa, organizacije i po-slovawa sa zakonom, a polaze}i od na-~ela da je potrebno da se obezbedi ra-cionalizacija rada i poslovawa uobavqawu elektroprivrdnih delat-nosti utvr|enih Odlukom o osnivawuJP EPS. Tako|e, uskladi}e se sa Za-konom i status tri javna preduze}a sasedi{tem na podru~ju Kosmeta, nadkojima je EPS preuzeo osniva~ka pra-va.

JP EMS }e, pored ostalog, imatiobavezu da u roku od 30 dana od po~et-ka rada reguli{e odnose sa suosniva-~ima preduze}a "Elektroenergetskikoordinacioni centar" d.o.o. Beo-grad, po osnovu preuzimawa udela JPEPS u tom dru{tvu sa ograni~enomodgovorno{}u. Nadaqe, kada je re~ oorganizovawu neelektroprivrednihdelatnosti, JP EPS se, prema Pro-gramu restrukturirawa elektropri-vrede, obavezuje da uredi i pitawapreuzimawa osniva~kih prava pripa-daju}ih javnih preduze}a u dru{tvimasa ograni~enom odgovorno{}u, kojasu ona osnovala za obavqewe neelek-troprivrednih delatnosti. Nadaqese navodi da }e u planiranim rokovi-ma nova zavisna privredna dru{tvanastaviti postupak racionalizacijerada i poslovawa, osnivawem svojihzavisnih privrednih dru{tava za oba-vqawe neelektoprivtrednih delatno-sti.

O izvr{ewu ovog programa stara}ese Ministarstvo rudarstva i energe-tike i o tome blagovremeno obave{ta-vati Vladu Republike Srbije.

D. Ob.

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

��

Izdat je nalog:naplatiti dugove�� !��"��#$��$��

$�$��%$��"��&$% '��(��&��$&�#$��#$��'�"$&

"�#��$&�#$��)��*��$��+��&��,$�-��'

N edovoqan procenat napla-te potraìvawa od potro-{a~a u prva tri meseca ovegodine, koji je kumulativ-

no iznosio oko 89 odsto, dao jeosnovni ton razgovoru generalnogdirektora EPS-a dr Vladimira\or|evi}a i zamenika direktoraDragojla Baàlca i Zorana Manasi-jevi}a sa direktorima javnih predu-ze}a za distribuciju, na sastanku 7.aprila u Poàrevcu.

Budu}i da je generalni direktordao nalog da se uve}a naplata od veli-kih potro{a~a, od kojih je ina~e te-{ko izvu}i novac, jer su ili za{ti-}eni ili blokirani, dogovoreno jeda se utuè svi oni koji duguju vi{eod deset miliona dinara. Tako|e, di-rektor \or|evi} je naglasio da isto-vremeno velike du`nike treba i is-kqu~ivati, uz etapna upozorewa i bezobzira na razna urgirawa da se du-`nici ne diraju. Naglasiv{i da na-log za ukqu~ewe du`nika moè da do-|e samo od generalnog direktora ilizamenika, i to u pisanoj formi, di-rektor \or|evi} je naveo i razlogeza{to je u ovoj meri zao{tren zahtevza pove}anu naplatu dugova.

- Plate ne moèmo da smawujemo,remonte moramo da obavimo i jedi-na mogu}nost da nadomestimo ma-

wak sredstava koji }e se stvoritizbog zadràvawa cene struje jeste upove}awu naplate. To je oblast u ko-joj moèmo da postignemo najve}uracionalizaciju poslovawa i zatomoramo da sve snage usredsredimona ovaj posao. Fakturisana teku}apotro{wa u prva tri meseca ove go-dine iznosila je oko 2,2 milijardedinara, a napla}eno je samo 950 mi-liona, odnosno 42 odsto, {to je izu-zetno malo. Ako bi se na tromese~-nom nivou naplata uve}ala za 500miliona dinara, imali bismo sa-svim solidan prihod koji bi znatnopoboq{ao sada te{ko finansijskostawe u EPS-u - rekao je direktor\or|evi} i istakao da }e se uspe-{nost direktora JP ED meritipodjednako naplatom teku}ih po-traìvawa i starog duga.

Generalni direktor je kazao daEPS mora da izbegne situaciju da zadu`nike pla}a PDV i naveo da jesmawivawem snage RTB Boru, kojiduguje vi{e od dve milijarde dina-ra, postignuto barem toliko da imEPS ne pla}a porez na utro{enustruju.

Sastanku je prisustvovao i Alek-sandar Vlaj~i}, pomo}nik ministraza rudarstvo i energetiku.

A. C.

Sa sastanka u Poàrevcu:du`nike upozoriti,

pa iskqu~iti

��

Ponudu poslovodstva JPElektroprivreda Srbije zasporazumni raskid radnogodnosa uz isplatu stimula-

tivnih otpremnina prihvatilo jeoko 2.200 zaposlenih ili osam od-sto vi{e nego {to je planirano.Najve}i broj zaposlenih, gotovo1.300, prihvatio je stimulativnuotpremninu jer ispuwava jedan oduslova za odlazak u penziju, a osta-li su iskoristili mogu}nost za na-pu{tawe firme po drugim osnova-ma koje su preci-zirane odlukomUpravnog odbo-ra JP EPS.

- U ovom mo-mentu, kada svo-dimo rezultate,bitno je nagla-siti da je plankoji je posta-vqen preba~en.Ali, odgovaraju}i efekti i {ire-we liste o~ekuje se, da ga tako nazo-vemo, i u novom krugu prijavqiva-wa za stimulativni odlazak, kaèQubi{a Ili}, direktor Sektoraza kadrovske poslove u Direkcijiza pravne, organizacione i kadrov-ske poslove EPS-a. Od planiranogbroja, na osnovu na{e precizne evi-dencije nije se prijavilo 178 zapo-

slenih koji ispuwavaju jedan oduslova za odlazak u penziju. Oni, unarednom periodu, kada bude donetsocijalni program, ne mogu o~eki-vati da u wemu imaju neko mesto.Jer, po osnovu penzije, imali biobezbe|en izvor egzistencije.

Za one koji su prihvatili stimu-lativnu otpremninu u toku je we-na isplata a u skladu sa odlukomUO EPS-a. Otpremnina se dajejednokratno i to uz isplatu pri-padaju}eg li~nog dohotka za po-

sledwi mesec ukojem je zaposle-ni radio.

S druge stra-ne, za zaposle-ne koji odlaze,ura|ena je je-dinstvena ma-ti~na eviden-cija na nivouJP EPS, koja

sadrì sve relevantne podatke.Osnovni ciq evidencije je da sespre~i eventualna zloupotreba,odnosno da se onemogu}i da nekoko je prihvatio stimulativnu ot-premninu, zasnuje radni odnos udrugoj kompaniji EPS-a.

-Kompletan posao oko pripre-me sporazuma i cele akcije dobroje ura|en jer su prethodne radwe

na vreme obavqane, nagla{avaIli} i dodaje da je odli~na sa-radwa ostvarena sa kadrovskim iostalim slu`bama u javnim predu-ze}ima. - Sva potrebna dokumenta-cija na vreme je ura|ena, imalismo ta~no precizirana uputstva,potrebne tabele i sve ostalo. Po-sao je veoma osetqiv jer se ti~esvakog pojedinca koji je doneo od-luku da napusti preduze}e i ni-smo smeli da dozvolimo da se poja-ve gre{ke. Ovo je bio prvi i lak-{i korak koji predstoji u proce-su restrukturirawa preduze}a agotovo je sigurno da }emo nai}i ina teè poslove, isti~e Ili}.

K.Jani}ijevi}

�.)�/��.�.��1.��

��-�)��.��.-��.

[ansa i u drugom krugu� .��!�� #�"�� &

��!�� &� �� 0

��!��23244��!�

Dopuwenom odlukom utvr|eni su inaknadni rokovi za sprovo|ewe po-stupka sporazumnog raskida radnogodnosa zaposlenih uz isplatu ot-premnine, kojim je omogu}eno da seoni zakqu~ujuju do 30. juna, s obzi-rom na to da 1.jula na snagu stupajuodluke Vlade Srbije o osnivawu no-vih JP EPS-a.

Prijavqivawe do 30. juna

Na posledwoj sednici Upravnog odbora EPS-a donete su izmene u Odluci o stimulativ-noj naknadi za sporazumni prestanak radnog odnosa. Dopuna se odnosi na zaposlene kojisu u periodu za koji vaè otpremnine bili ~lanovi poslovodstva. Za ovu kategoriju zapo-slenih stimulativna naknada bi}e mese~na neto zarada, utvr|ena ugovorom o radu za po-slove na koje su preme{teni po prestanku obavqawa poslova poslovodstva, odnosno za-rada koju su na tim poslovima ostvarili u posledwem mesecu rada.

Na ovu kategoriju zaposlenih, naime, ne moè se primeniti op{te pravilo utvr|eno Od-lukom, po kojem osnovicu ~ini prose~na mese~na neto zarada koju su ostvarili u posled-wem kvartalu 2004. godine, odnosno kvartalu 2005. godine koji neposredno prethodi me-secu kada im prestaje radni odnos, ukoliko je to za wih povoqnije. Jer, u ovom perioduoni su, po tom osnovu, bili izuzeti od prava na stimulativnu naknadu.

Utvr|ene otpremnine za biv{e direktore

U Javnim preduze}ima TE "NikolaTesla", RB "Kolubara", PK "Kostolac",ED "Uìce", ED "Elektrotimok" i ED"Vrawe" stimulativnu otpremninu pri-hvatili su svi koji ispuwavaju jedan oduslova za odlazak u penziju.

Najvi{e prijavqenih po svim osno-vama za odlazak, u odnosu na plan, bi-lo je u javnim preduze}ima HE "\er-dap", TE "Nikola Tesla", ED "Beograd","Elektrovojvodina" i u mawim distri-butivnim preduze}ima. Na primer, u"Elektrovojvodini" je planirano daode 61 a prijavilo se 176 zaposlenih.U HE "\erdap" za stimulativnu ot-premninu prijavilo se 114 a bilo jeplanirano 66.

Novi penzioneri

Za one koji su je prihvatili,otpremnina se daje

jednokratno, uz isplatu pripadaju}eg li~nog

dohotka za posledwi mesec

�

�

Stimulativna otpremnina: Prihva}ena od ve}ine zaposlenih

Unastavku procesarestrukturirawakoji je u JP TE"Nikola Tesla"

zapo~eo osamostaqivawempreduze}a tre}eg kruga"Sava -TENT", jo{ pro{legodine formirano jePreduze}e za pruàweusluga PRO TENT. Siste-matizacijom poslova uovom preduze}u predvi|enoje oko 300 radnih mesta ko-ja popuwavaju radnici ko-jih ima u svim delovima JPTENT a obavqaju i stru~nei pomo}ne poslove. Ve}inatih poslova odnosi se naodràvawe zelenila, ~i-sto}e u ma{inskim halama,zatim tu spadaju pomo}niradnici u magacinima, za-posleni u transportu i sviostali van osnovne delat-nosti.

- Prvi krug prelaska za-poslenih iz JP TENT unovoformirano preduze}eobuhvatio je oko 180 rad-nika. Realizacija drugogkruga je u toku i treba dapre|e jo{ oko sto radnika,kaè Du{ko ]eran, v.d.direktora PRO TENT-a.-Ovom broju treba dodati idvadesetak zaposlenih ko-ji dobrovoqno prelaze uPRO TENT, po osnovuobavqawa visokostru~nihposlova za JP TENT, ali iza trì{te. To su inè-weri, poslovo|e, vode}i iprvi majstori u turbin-skim grupama na blokovi-ma "A" i "B". Planiramo,tako|e, prelazak jo{ neko-liko radnika koji imajuzanimawa iz oblasti ispi-tivawa za{tite elektri~-nih postrojewa, kao i qu-di koji su stru~ni za oba-vqawe veoma sloènih po-slova na kapitalnom re-montu.

Odluku o prelasku iz jed-nog u drugo preduze}e nijebilo lako sprovesti. Uvekje kod qudi postojala dozanepoverewa koju je argu-mentovano trebalo suzbi-ti. Zato se u TENT-usa svim radnicima,koji su se na{li naspisku za prelazak,razgovaralo. Pored~lanova budu}eg ruko-vodstva novoformira-nog preduze}a, na wi-hova otvorena pitawaodgovarao je i Bo{ko Buha,direktor JP TENT, koji jeizjavio i to da se u ovomspecifi~nom poslu sve mo-ra raditi veoma strpqivo

i korak po korak.- U tim razgovorima za-

poslenima smo obja{wava-li prednost dobrovoqnogprelaska u ovom momentu iiskori{}avawe pogodno-

sti kojih kasnije ne}e bi-ti. Tako|e, nagla{ava ]e-ran, ukazivano je i na ~i-wenicu da je PRO TENTzakqu~io ugovor sa osniva-

~em o obavqawu delatnostina pet godina, sa mogu}no-{}u produàvawa na podve godine, odnosno neo-grani~eno. U tom smislugarantuje se i posao zapo-

slenima u ovom predu-ze}u a postoji mogu}-nost korekcije zarada.Naime, ugovorima zapro{lu i ovu godinupredvi|eno je da rad-nici u PRO TENT-uimaju istu zaradu kao{to su je ostvarivali u

mati~nom preduze}u, odno-sno, kao najmawi iznos za-rade koju su zaposleni ima-li za neke kategorije. Zaone koji su najmawe pla}e-

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

Zaposlenima u PRO TENT-u garantuje se posao a postoji i

mogu}nost korekcije zarada

��

Novoosnovano preduze}e sa starim zaradama�� !��"� �� #�$� ��

�� %�&'�� '��(�)�� !�*++,-��!��

Restrukturisawe u TE "Kostolac"

��"� ��./0��

Prelaskom dela radnika u novoformirana preuze}a TE "Ko-stolac" su u proces restrukturisawa, prakti~no u{le pro{legodine. Iz slu`be saobra}aja, obezbe|ewa i odelewa za rekul-tivaciju u novoformirana preduze}a u kojima su to osnovne de-latnosti iz Termoelektrana lane je oti{lo 60 radnika. Po-~etkom maja, na osnovu odlaska u penziju uz stimulativne ot-premnine, kao i prelaskom dela zaposlenih iz sektora odrà-vawa u novoformirano preduze}e '' Proizvodwa, remont i mon-taà '', ovo javno preduze}e napustilo je 174 radnika.

Ovog prole}a preduze}e je, odlaskom u penziju, uz stimula-tivne otpremnine, napustilo 39 radnika, ~etvoro je naknad-no pre{lo u Autotransport, dok je za prelazak u PRIM pre-ma planu ponu|eno da 80 zaposlenih iz sektora odràvawa TE'' Kostolac A '' i TE '' Kostolac B '' potpi{u izjave o preuzi-mawu. Do kraja aprila takve izjave potpisao je 71 zaposleni,koji su odmah preuzeti u novoosnovanom preduze}u PRIM.Petoro od wih naknadno se izjasnilo za stimulativne otprem-nine, ,jedan radnik }e oti}i u invalidsku penziju, dok trojetakav prelazak, uz dato obrazloèwe, nije prihvatilo.

Od 252 radnika geolo{ke struke u JP PK "Kostolac", Spo-razum o prelasku u novoformirano preduze}e "Georad" d.o.o.potpisao je, prema posledwoj informaciji, 141 radnik. Osamradnika je izabralo mogu}nost da ode u penziju uz stimulativ-nu otpremninu, dok se potpisivawe (izvesno je) preostalihradnika o~ekuje posle praznika.

^.R.-M.J.

Od 80 zaposlenih u TE "Kostolac" ponu|ene izjave o preuzimawu do sada potpisao 71 radnik

��

MAJ 2005 �� BROJ 376

Kako je saop{tenona sedniciUpravnog odboraEPS-a prelazak

zaposlenih, imaju}i u vi-du planirani broj i rokzasnivawa radnog odnosau novoosnovana preduze}a,sa stawem 25. aprila, ni-je potpuno ostvaren. Odukupno 3.338 zaposlenih,za koje je planovima po-slovawa u 2004. i 2005. go-dini predvi|eno da pre|uu ova preduze}a, to je u~i-nilo 2.958 radnika. Me|uwima ~etiri novoosnova-na preduze}a u radni od-nos preuzela su ve}i brojzaposlenih od predvi|e-nog planom. To su : PROTENT , Elektromontaà- Kraqevo, Odràvawe iusluge - Novi Sad i Kolu-bara - Usluge. U ostalihosam za planom se mawe -vi{e zaostaje. Najvi{e,

za sada, u Kolubari - Gra-|evinar u kojoj je do togdana preuzeto 297 umesto550 od predvi|enog brojaradnika. Usporenim tem-pom u odnosu na o~ekiva-wa taj proces se odvija i usvih pet kostola~kih nee-lektroprivrednih predu-ze}a - Prim, RIO, Kosto-lac - Usluge, Autotran-sport i Georad kao i u Ko-lubari - Univerzal i Be-towerki - Sombor.

Prema re~ima Pavla Vu-li}a, direktora Direkci-je za pravne, kadrovske iorganizacione posloveEPS-a, posle stupawa nasnagu novog Zakona o raduuvo|ewem novog pravnoginstituta - promena po-slodavca u radno zakono-davstvo stvorene su pret-postavke za jednostavnijesprovo|ewe procedureprelaska zaposlenih u no-

voosnovana preduze}a nana~in i u rokovima odre-|enim tim dokumentom.Na osnovu odredaba togzakona novoosnovanapreduze}a imaju status po-slodavca sledbenika u od-nosu na zaposlene i imajuobavezu da preuzmu od JP -osniva~a, kao prethodnogposlodavca, op{ti akt isve ugovore o radu zapo-slenih koji su obavqliposlove u JP. Saglasnotome, zaposlenima ne pre-staje radni odnos i omgu-}ava im se da u tim predu-ze}ima nastave da rade naposlovima koje su i do ta-da obavqali. Ti zaposle-ni zadràvaju, tako|e, isva prava iz zakqu~enihugovora o radu, odnosnokoja im pripadaju premaPKU za EPS.

M. F.

�1��2�2��3��4��

Usporeni prelasciKao i pro{le i ove go-

dine planira se da odre-|en broj zaposlenih uPRO TENT-u bude angaò-van na poslovima remona-ta u JP TE "Nikola Tesla".U ovom termoenergetskomgigantu bi}e obavqenadva kapitalna remonatana blokovima A-2 i B-1, uzvi{e standardnih na os-talim blokovima. Isku-stvo koje je ste~eno pro-{le godine, nesumwivo,bi}e od velike koristi.

Remonti

ni postoji mogu}nost da sesada{wi koeficijent ne-{to malo pove}a, kao sti-mulacija za dobrovoqniprelazak.

Drugi krug prelaska uPRO TENT treba da se za-vr{i ovih dana. U me|u-vremenu, preduze}e je sta-lo "na noge". Obezbe|enisu osnovni uslovi za rad,nabavqena oprema, form-iran je poslovodni tim aprenet je i deo osniva~kihsredstava koja su predvi|e-na odlukom o osnivawupreduze}a.

K.Jani}ijevi}

BROJ ZAPOSLENIH KOJI SU IZ JP - OSNIVAÂ ZASNOVALI RADNI ODNOSU NOVOOSNOVANIM PREDUZE]IMA NEELEKTROPRIVREDNIH DELATNOSTI

STAWE KRAJEM APRILA

Da bi se postiglaproizvodwa ugqau Rudniku "Ko-vin" od 300 do 350

hiqada tona godi{we, kojamoè da osigura uslovnurentabilnost, ali tek po-sle {est godina, potrebnoje da se u dodatnu opremuuloì vi{e od deset mili-ona evra, odnosno 870,25miliona dinara. Pri tome,cena ugqa trebalo bi da po-raste za 20 odsto, a ukupanfinansijski efekat odprodaje podvodno izva|enogugqa morao bi da omogu}ivra}awe kredita Pariskomklubu poverilaca, koji po-sle otpisa dela kamate ireprograma sada iznosi13,78 miliona evra. To zna-~i da bi trebalo da se obez-bedi sigurno trì{te i zaugaq i za {qunak, koji bise ovde eksploatisali, kaoi da se postigne visok ste-pen tehni~ko-tehnolo{keefikasnosti.

Ovo je, u najkra}em, rezi-me projekta za procenuopravdanosti daqih ulaga-wa u Rudnik "Kovin", kojije uradila konsultantskaku}a "��" u okviru eko-nomsko-finansijske ana-lize osnivawa potencijal-nih preduze}a, a u skladu saProgramom restrukturisa-wa EPS-a. Projekat "��" posluìo je kao osno-va za opredeqivawe poslo-vodstva EPS-a o sudbinitakozvane investicije u to-ku, kako se sve vreme do sa-da tretira podvodna eks-ploatacija ugqa na obaliDunava.

Informi{u}i o tomeUpravni odbor EPS-a, napro{loj sednici, general-ni direktor EPS-a Vladi-mir \or|evi} rekao je da jeposlovodstvo EPS-a sagle-dalo sve relevantne ~iwe-nice u vezi sa novim inve-stirawima u "Kovin" ismatra da su daqa ulagawa

neisplativa za Elektropri-vredu Srbije.

Da podsetimo, podvodnikop na obali Dunava po~eoje da radi 1992. godine, ka-da je nabavqen specijalnibager, koji je jo{ u "probnojproizvodwi" jer nije teh-ni~ki primqen, po{to seproizvo|a~ povukao zbog ta-da uvedenih sankcija na{ojzemqi. Tokom rada pokazalose da bager nije ispuwavaouslove iz proizvo|a~ke de-klaracije, te su se stoga ja-vqali mnogiproblemi u we-govom radu, ko-ji su razre{a-vani u hodu.Najpre je otko-pavao {qunak,a tek 1995. po-~eo je va|eweugqa. Te godi-ne iskopao jesamo 45 hiqada tona, ali jepotom prozvodwa rasla, ta-ko da je pro{le godine do-stigla 212 hiqada tona. Uproteklih 12 godina EPS jeuloìo znatna sredstva uodràvawe ove ma{ine, ko-ja je, kada je nabavqena, bilajedinstvena u svetu.

Sada je bageru potrebnarevitalizacija, {to je tekjedna od stavki u neophod-nim investicijama. Da bikop mogao rentabilno daradi, neophodno je da se na-bavi i nova oprema za sepa-raciju ugqa, zatim jo{ jedanbager za skidawe otkrivke,kao i prate}a mehanizacija.Tako|e, uz sada{wa 102 za-poslena, moralo bi da se za-posli jo{ 36 radnika.

Analiti~ari su ukazalida nove investicije, koje

Rudnik ne mo-è da stvoriiz svog poslo-vawa, treba daobezbedi osni-va~. I poredtoga, kako jeizra~unato, uprvih {est go-dina (izuzev udrugoj) Rudnik

bi iskazivao gubitke, dokojih bi dolazilo zbog ura-~unavawa amortizacije po-stoje}e opreme. Te gubitke,naravno, morao bi tako|eda pokriva osniva~.

U najkra}em, sa godi-{wom proizvodwom ugqa od350 hiqada tona i {qunka

od 225 hiqada kubika, i topod uslovom da cene ovihproizvoda rastu kako je pla-nirano, Rudnik "Kovin" bi,mi{qewe je analiti~ara,mogao na zelenu granu da do-|e tek za deset godina. Otu-da je, s aspekta sada{wegmaterijalnog poloàjaEPS-a i fakti~ki prazneinvesticione kase, a u uslo-vima veoma skupih bankar-skih kredita, profitabil-nost novih ulagawa na du-gom {tapu.

Ostaje, prema tome, otvo-reno pitawe kako otplati-ti 1,17 milijardi dinara dosada ukupno stvorenih oba-veza u "Kovinu". To je vi{eod 20 miliona evra, u koje jesadràn i dug za bager, kaoi dugovi prema dobavqa~i-ma. Za one koji su u stawu dainvestiraju na duge staze,pogodnost moè da se na|e uvrednosti postoje}e imovi-ne EPS-a u "Kovinu", koja jeprocewena na vi{e od dvemilijarde dinara, kao i u~iwenici da je ovaj rudnikpro{le godine ostvario do-bit u osnovnoj delatnosti.

A. Cvijanovi}

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

Kako otplatiti1,17 milijardi dinara do sada

ukupno stvorenihobaveza u "Kovinu"

��3��3��5�� 3��

EPS: Vre}a bez dna��(��(�(�*+&�� !��!��(�%��6� �� !�( ��7�

�&�(��!��!�8��$�� (� ��(�� !��6�)�

Leì{te rudnika ugqa

Kovin-osnovnienergetski potencijal Vojvodine

Na sednici Izvr-{nog ve}a Vojvodi-ne, odràne u martuprilikom razma-

trawa re{avawa statusarudnika ugqa "Kovin" pri-hva}en je predlog da se izra-di dugoro~na strategija we-govog razvoja. Od ministar-stva rudarstva i energetikeSrbije i EPS-a zatraènoje da obaveste pokrajinskevlasti o dosada{wim aktiv-nostima i budu}im planovi-ma u vezi sa ovim rudnikom,posebno imaju}i u vidu pro-ces restrukturirawa najve-}e nacionalne kompanije.

Prema re~ima DraganaSurdu~kog, pokrajinskogsekretara za energetiku imineralne sirovine, pret-postavqa se da }e se rudnikugqa "Kovin" izdvojiti izEPS-a ove ili naredne go-dine. Izvr{no ve}e Vojvo-dine trebalo bi da, uz sarad-wu s lokalnom samoupravom,proceni energetske, ali iostale mogu}nosti wegoveeksploatacije.

Leì{te ugqa Kovin u ju-`nom Banatu predstavqaosnovni energetski poten-cijal Vojvodine, isti~eSurdu~ki. U periodu od1976. do 1999. godine istra-èno je i utvr|eno da poqeA ima 137 miliona tona bi-lansnih rezervi ugqa - lig-nita, a poqe B 85 milionatona. U nebrawenom delu upriobaqu ima vi{e od osammiliona tona ugqa, tako dasve to ukupno iznosi preko230 miliona tih rezervi uleì{tu (toplotna vred-nost ugqa je oko 8.200 kilo-xula po kilogramu). Rezulta-ti najnovijih istraìvawaiz 2004. godine potvrdili su

da na {irem podru~ju leì-{ta i u wegovim dubqim de-lovima postoje realni geo-lo{ki preduslovi za prona-laèwe novih rezervi, kojese procewuju na oko 170 do180 miliona tona. Sa do sa-da istraènim rezervama,~ak i u svetskim razmerama,to su veoma respektabilnekoli~ine od oko 400 milio-na tona kvali-tetnog ugqa.

U Pokrajin-skom sekreta-rijatu za ener-getiku isti~uda je, ukolikose dodatnim is-traìvawimautvrdi da eks-ploatacija ugqa u Kovinune uti~e na reìm podzem-nih voda i ne ugroàva iz-vori{te za regionalno vo-dosnabdevawe Banata , po-trebno doneti odluku da sepristupi iskori{}avawuotkrivenih rezervi. Sagle-dala bi se, uz to, i mogu}-nost izgradwe termoelek-

trane kapaciteta preko 600megavata na lokaciji Ko-vin. Prvo bi se otkopalopoqe B, koje bi angaòvalospoqa{we odlagali{te, azatim bi mehanizacija pre-{la na poqe A. U detaqnomprojektu razradila bi sestrategija i na~ini za od-branu kopova od voda, kao imogu}nost ostvarivawa pri-

hoda od proda-je {qunka ivode. Premacenama iz2000. godineukupna ulaga-wa u eksploa-taciju iznosi-la bi oko 136miliona evra.

Uz cenu ugqa od osam do de-set evra po toni, analizapokazuje da izgradwa pod-vodnog kopa Kovin ima eko-nomsku opravdanost {toukazuje da je ovaj poduhvatinvesticiono isplativ.

- Ukoliko budemo pasivnii ne ukqu~imo se u re{ava-we statusa rudnika Kovin

nakon izdvajawa iz EPS-a,moè se desiti da republi~-ki organi ili menaxmentove kompanije, ipak, donesuodluku suprotnu interesi-ma Vojvodine, kategori~anje Surdu~ki. Predlogomprojektnog zadatka za Studi-ju opravdanosti izgradwe"Energetsko tehnolo{kogcentra Kovin" predvi|a seproizvodwa elektri~neenergije iz tri bloka od po210 megavata, izgradwa po-strojewa za prenos elek-tri~ne energije od 400 kilo-volti, iskop i skladi{tewejalovine i to od 70 milionatona godi{we, iskop kon-zumnog peska i {qunka odtri miliona tona godi{we,proizvodwa i iskop ugqa zatermoelektranu od ~etirimiliona tona godi{we, alii proizvodwa konzumnogugqa i hidrotermi~ki su{e-nog te~nog ugqa, za kojim usvetu vlada veliko intere-sovawe. U tom kompleksurazvijale bi se nove tehno-logije ovog sektora, a radi-lo bi se aktivno na za{titiìvotne sredine, re~nog to-ka, a u planu su i izgradwarekreacionog centra, rib-waka, staklenki, lovnog re-zervata.... Na trì{tu su ve-oma traèni {qunak i po-znati pesak "dunavac", a u su-sednoj Rumuniji vlada veli-ka tra`wa za te~nim ugqem-kaè Dragan Surdu~ki. Raz-voj i iskori{}avawe rud-nika ugqa "Kovin", zna~i,mogu biti "posao stole}a" zaVojvodinu. Ve} se u vezi satim javqaju i eventualnipartneri i investitori, ka-è Surdu~ki.

A. Brzak

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

Interes Vojvodineje da se iskoristinalaì{te ugqa

Kovin

��9��:3�� 3�� :3��3�;��9�9��

"Posao stole}a" sa te~nim ugqem?��!��7��2��(��( ��!��( ��(��6�)��7

(��#��!��6� ��(��)�� (��!�8�) ��!6��

��%�)�� )��(�� !� �)� �� &��"��(� �� !$�

(��&��(��<�(�(��=++&�� (�� )��<�)�

U Nacrtu Strategije raz-voja energetike Srbije do2015. godine rudnik " Ko-vin", kao energetski resursrepublike nije predvi|en.Ali, kao resurs unet je ko-vinski lignitski basen.Strategijom razvoja EPS-aovaj rudnik nije predvi|enkao energetski izvor ukratkoro~nim planovima,ve} se pomiwe kao poten-cijalno leì{te ugqa kojetreba za{titi do privo|e-wa nameni.

Kovinski lignit

DraganSurdu~ki:"Izgradwa podvodnog kopa'Kovin' imaekonomskuopravdanost"

U|osmo eto ve} utre}u deceniju, ka-ko se pri~a i pi-{e o naj~uvenijem

EPS-ovom "Skadru na Boja-ni" TE "Kolubara B". Do da-na{wih dana to je ostalasamo pri~a, ali naàlostpri~a u koju je uloèno oko317 miliona evra.Da bi se ona okon~a-la, vele stru~waci,potrebno je jo{ oko540 miliona evra.Nato treba dodati jo{oko 200 milionaevra za za investici-je u kop ugqa, da biTE mogla da radi.Izvesno je da postojizainteresovanostnekih inopartnera za zajed-ni~ko okon~awe gradweovog elektroenergetskogobjekta, po{to je sigurnoda mi, pogotovo sa ovakvimcenama struje, para za tonemamo.

Cela ova pri~a postajeponovo aktuelna zbog ~iwe-nice da najnovija energet-ska sagledavawa kazuju da uSrbiji, do 2010. godine mo-ra da se izgradi novi ve}ienergetski kapacitet snage800 megavata.I ministar zarudarstvo i energetiku, Ra-

domir Naumov, rekao je ne-davno tim povodom da serazra|uju modaliteti na-stavka gradwe TE "Koluba-ra B" ili tre}eg bloka u TE"Nikola Tesla B", a u slu-~aju naglog skoka potro-

{we, eventualno i gasneelektrane. "Kolubara" tu,dakle, ponovo ulazi u ìùinteresovawa. Po nekimaSrbiji su potrebne sve trinove elektrane. Mo`da bisamo trebalo podsetiti daje cela ova pri~a po~elasredinom osamdesetih go-

dina pro{log vekakada je doneta i Od-luka o gradwi TE"Kolubara B" sa dvabloka od po 350 me-gavata, sa pripadaju-}im rudnikom lig-nita "Tamnava-za-padno poqe", kapa-citeta sedam milio-na tona. Gradilo seintenzivno do 1990.

godine, a onda je sve stalo,izuzev, donekle, radova ve-zanih za rudnik ugqa. Staoje i ve} odobreni kreditSvetske banke od 300 mili-ona dolara.

Vaqa konstatovati da ni-

ko nikada nije doneo odlu-ku da se zaustavi gradwa TE"Kolubara B",o ~emu se, ina-~e, ponegde pri~alo. Paraza nastavak wene gradwe sa-da nema, a ne postoje ni mo-gu}nosti za komercijalnazaduèwa, zbog suvi{e ni-ske cene elektri~ne ener-gije kod nas, koja ne garan-tuje ni vra}awe kredita. Ta-ko|e, razmatra se i najpo-

voqnija opcija za potro{a-~e, kada je re~ o novom kapa-citetu za proizvodwu elek-tri~ne energije. Za "TENTB-3", kako smo obave{teni,sada se sa~iwava najnu`ni-ja dokumentacija predvi|e-na Zakonom o izgradwi, naosnovu koje se ne mogu done-ti nikakve odluke. Dakle,niko nije doneo odluku dase gradi novi blok u TE

��

ÊZ pred vratima EPS-a� �� !�! �� "#$ %!�!��

�&�'��!��(&�)*��+��,�!��+��,��-��+�+�

��.��/��!�!+��0��!��%!��!��%��,!&�)1�!��%��2��!��

Dolazak strate{kog partnera za zavr{etak "Kolubare B"treba pozdraviti.Razgovore o tome, svakako ne}e voditi ~el-nici Privredne komore Srbije i pojedini ~lanovi Vlade, ko-ji se uvek eksponiraju, kada je, recimo po sredi trgovina {e-}erom, bankama, èlezarama, cementarama, fabrikama kose-le vode... Nije dakle re~ o fabrici kisele vode, ve} o stra-te{ki va`nom objektu za celu zemqu, TE "Kolubara B" (o sa-moj privatizaciji EPS-a Vlada Srbije za sada nema nameru dapregovara) i ti pregovori mora}e da se vode u Ministarstvuenergetike i EPS-u. ÊZ je pred vratima EPS-a, ali jo{ nijepokucao na wih. Za sada kuca samo na vrata Komore Srbije;nije jasno iz kojih razloga.

ÊZ na pogre{noj adresi

Iako su mnoge okolnosti u vezusa gradwom TE "Kolubara B"

promewene, êsi su iskazali posebno interesovawe za

zavr{etak gradwe ovog objekta

�

�

MAJ 2005 �� BROJ 376

EPS ~eka partnera da

zajedno izgradeTE "Kolubaru B"

(kompjuterskasimulacija)

Gradili{te~ekaradnike

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

"Nikola Tesla B". Nezva-ni~no se spomiwe da bisnaga tog bloka trebalo daiznosi izme|u 700 i 800 me-gavata, a cena, izme|u 770 i880 miliona evra. I za jed-nu i za drugu varijantu, mo-raju se pro{iriti kolubar-ski kopovi i to bi iziski-valo dodatnih oko 200 mi-liona evra. "Cena ekologi-

je" je oba{ka. Radi se sadana korektnom pore|ewu.

Me|u nekoliko zaintere-sovanih investitora poja-vquje se ~e{ka elektropri-vreda (ÊZ). Dodu{e, samopreko medija {aqe porukeEPS-u, izbegavaju}i,bar za sada direktnerazgovore. Sredinommarta ove godine, uPrivrednoj komoriSrbije, Martin Ro-man, predsednikUprave ÊZ-a,je, po-red ostalog, rekao:

- Pa`qivo prati-mo doga|aje u Srbiji,koju smatramo naj-zna~ajnijom zemqom u regi-onu, jer èlimo da postane-mo novi partner Elektro-privrede Srbije. Jasno namje da ne}emo biti jedinakompanija zainteresovanaza srpsku energetiku, alimislim da moèmo najvi{e

da ponudimo- napomenuo jeRoman, dodaju}i da je part-nerstvo sa EPS-om priori-tet ÊZ-a. On je prilikompromocije u Privrednoj ko-mori Srbije, koju je nazna-~io kao prvi korak u ponudipartnerstva, iskazao poseb-no interesovawe za zavr{e-tak gradwe TE "KolubaraB", u koju su, kako je rekao,

~e{ki kapital i tehnolo-gija ve} u{li, kao i za dru-ge zajedni~ke projekte i in-vesticije u okviru Elektro-privrede Srbije.

Izvesno je da ÊZ-a izra-sta u multinacionalnu kom-

paniju a to nastojawe najvi-dqivije je na Balkanu. Ve}su kupili tri distribucio-ne firme na zapadu Bugar-ske i tri elektrane u Rumu-niji, a u~estvova}e i u pri-vatizaciji tamo{wih di-stribucija. Tako|e ÊZ je

ispoqio i vidno intereso-vawe za elektroenergetskeobjekte u Makedoniji, a iz-raèn je i interes za kupo-vinu rudnika ugqa i TE"Pqevqa" u Crnoj Gori.

- Srbija je za nas od izu-zetnog interesa i zato smose partnerima u Srbiji ne-davno predstavili na skupu,koji smo sami organizova-

li. ÊZ i EPS su veomabliski po tome {to imajusli~nu strukturu, od rudni-ka ugqa, preko proizvodwedo distribucija elektri~neenergije. U ve}ini isto~-noevropskih zemaqa, do{lo

je do razbijawaenergetskih lanaca,koje, posle privati-zacije, novi vlasni-ci moraju ponovo daspajaju. [to se togati~e, ni ÊZ, niEPS nisu poslu{a-li "dobre savete" izdevedesetih godina.Energetika se svudaubraja u strate{ke

grane, jer je ki~ma privre-de. Zato je nu`no da na{iodnosi budu {to bliì -rekao je Roman.

Milan Urban, ~e{ki mi-nistar industrije i trgovi-ne, izjavio je nedavno u spe-cijalnom dodatku lista

"Pregled" posve}enom ê-{koj Republici, da ugovoro privrednoj saradwi kojitreba da potpi{u vlade ê-{ke Republike i SCG ne-dvosmisleno ukazuje da je sa-radwa sa srpskim i crno-gorskim partnerima povoq-na. On je posebno naglasiosaradwu u oblasti energe-tike.

Na potrebu ve}e saradwesa ~e{kim partnerima uka-zuju i na{i zvani~nici.Miroqub Labus, potpred-sednik Vlade Srbije, izja-vio je za isto glasilo da bidaqe unapre|ewe ekonom-skih odnosa sa ê{kom Re-publikom, trebalo podsti-cati kroz dugoro~ne oblikesaradwe, koja obuhvataju za-jedni~ka ulagawa, investi-cije, proizvodno tehni~kusaradwu, a upravo se takvemogu}nosti otvaraju krozproces svojinske tran-sformacije i restrukturi-rawa privrede, koji se upra-vo odvija u Srbiji.On je na-glasio da u tom pogledu po-sebno mogu da budu intere-santne oblasti poput ener-getike, rudarstva, ma{ino-gradwe i drugo.

I Slobodan Milosavqe-vi}, predsednik Privrednekomore Srbije, nedavno jeizjavio da je ÊZ, sa preu-zimawem dela elektropri-vreda Bugarske i Rumunije iinteresovawem za kupovineu Makedoniji i SCG, po-stao regionalni i evropskilider.

Po wemu ÊZ je blizakpartner Srbiji.

- ÊZ je o~uvan u ve}in-skom dràvnom vlasni{tvui budu}i da se kandiduje zapartnera u nekim segmenti-ma EPS-a, predstavqa pred-uze}e, ~iji model razvoja irestrukturirawa moè dabude koristan i Elektro-privredi Srbije - preporu-~uje Milosavqevi}, koji sve~e{}e, iako nema nikakvkontakt sa vrhom EPS-a iMinistarstva energetike,govori o privatizacijiEPS-a. Pre nekoliko dana~e{ki zvani~nici su opet, u"reìji" Milosavqevi}aiz komore poru~ili: ÊZho}e da kupi EPS"!

D. Obradovi}

Niko nije doneo odluku da se obustavi gradwa

"Kolubara B", niti da se otpo~ne s gradwom tre}eg bloka

u TE "Nikola Tesla B"

�

�

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

Utoku smo konsti-tuisawa novogpreduze}a nazva-nog Elektro

mreà Srbije, koje }e sesastojati od delova sada-{weg EPS-a i objediwa-va}e delatnosti upra-vqawa elektroenerget-skim sistemom, prenosai operatora trì{ta.Ovi delovi ne}e odmahzaìveti, ali je va`no{to }e biti definisanive} do jula ove godine. Upo~etku, dakle, ne}e mo-}i da se povu~e o{trijagranica izme|u EPS-a iEMS-a, jer jo{ nisu de-finisani finansijskiuslovi u kojima}e EMS da poslu-je. Wih }e, kadase uskoro osnuje,odrediti regula-torna energetskaagencija i ona }eda bude spona iz-me|i Vlade Sr-bije i EMS-a. Naove detaqe uka-zao je Dragan Vigwevi},direktor Direkcije zaupravqawe elektroener-getskim sistemom, isti-~u}i i bitne razlike uodnosu na dosada{wu or-ganizaciju i na~in rada.

- Budu}i operator si-stema, odnosno EMS, ne-}e se baviti proizvod-wom elektri~ne energi-je; taj segment }e ostati uEPS-u iz koga }e nam se

dostavqati satni planproizvodwe na dnevnomnivou. Mi }emo na osno-vu toga kompletirativozni red sa svim ener-getskim transakcijama iobavezama, koje EPSima. Izve{}emo, tako|ei prora~un sigurnosti,odnosno stabilnosti ra-da EES i na osnovu toga}emo taj vozni red pri-hvatiti ili dati pred-loge za wegovu izmenu usegmentima gde je ugro-èn rad elektroener-getskog sistema. Opera-tor sistema ne}e mo}i,kao do sada, direktno dase obra}a elektranama za

angaòvawe snage, odno-sno, pove}awe ili sma-wewe proizvodwe, ve} }eto prethodno morati dabude regulisano ugovo-rima - kaè Vigwevi}.

On, isti~e da }e ope-rator sistema, tako|e,imati i sklopqene ugo-vore za primarnu sekun-darnu i tercijalnu regu-laciju sistema sa proiz-vo|a~ima ( pode{avawe

frekvencije, otklawawedebalansa izme|i proiz-vodwe i potro{we elek-

tri~ne energije imogu}nost starto-vawa generatoraiz rezerve za pet-naest minuta).Operator sistemmora da kontro-li{e i sve elek-t r o e n e r g e t s k etransakcije izme-|u kapaciteta u

okviru EPS-a i drugihsistema van EPS-a, kao iizme|i kvalifikovanihpotro{a~a, koji elek-tri~nu energiju mogu danabavqaju van EPS-a.Razume se, kada u celu ovupri~u u|e i privatnisektor (trgovci), kao idrugi proizvo|a~i elek-tri~ne energije, sve wi-hove transakcije i unu-tar i izvan sistema, mo-

ra}e da kontroli{e ope-rator sistema u ciqu si-gurnosti napajawa po-tro{a~a i stabilnostirada sistema.

- Operater }e iznajm-qivati interkonektivnekapacitete, u granicama,koje ne uti~u na stabil-nost rada EES. Tako|e,stara}e se o sprovo|ewuugovora o SBT mehani-zmu i, uop{te o kontroliprotoka energije, mere-wu, obra~unu, izdavawufaktura za elektri~nuenergiju preuzetu na gra-nici prenosa i premadistribucijama i premasistemima iz okruèwa -kaè Vigwevi}.

EMS }e, isti~e daqena{ sagovornik, imatisvoje finansijske, prav-ne i korporativne delat-nosti, svoju slu`bu za od-nose s inostranstvom, jer

��

Elektromreà Srbije~uva sistem�� !"��#��$%��#%�

&� #"� '��(�#�� ' ��$'��#��( �&$%")

* �� $��("�# +��(��+��(��(,�

"(-$%��"�,$��' ��#��&$(-"� �� $)

�� #� ��#�� - ,��$ � �� (,$�� (�(� )

�� $#� !�%�' � �� . �� #�� ,��$�

/$.��'�0�� - ,��/� )� $.��0�%�

�� 0 %�'1� #�� ,�$�� ,��

��"&��%2�0 ��

"Prekid veza"U martu i aprilu imali smo probleme u

radu sa nekim okolnim elektroenerget-skim sistemima.Najpre su granicu za pro-tok elektri~ne energije zatvorili Slo-venci, prema Hrvatskoj, a potom su Hrva-ti zatvorili granicu izme|u Srbije i Hr-vatske za sve elektroenergetske tran-sakcije, koje su i{le prema Sloveniji.Tako se, po re~ima Vigwevi}a, EPS na-{ao u nevoqi, jer je gro energije, koja je trebalo da ide timpravcem, ve} u{lo u na{ sistem. To je po~elo bez ikakve na-jave i nije se znalo odakle je dospela ta energija u na{ si-stem, dok se nije zvani~no objavilo.

- Morali smo da reagujemo tako, {to smo svim partnerima,~ija je energija u{la u na{ sustem, pomogli, uvaàvaju}iokolnost da je u pitawu vi{a sila. Naravno, ovako ishitrenpostupak kolega iz Slovenije i Hrvatske ima dubqe korenei EPS nema uticaja na takvo pona{awe. Prema informacija-ma, kojima raspolaèmo, uzrok ove pojave je isuvi{e velikiprotok neèqenih koli~ina energije preko mreè Sloveni-je, prema Italiji iz pravca Hrvatske, zbog iskqu~ewa jednog220 kilovoltnog dalekovoda izme|u Hrvatske i Slovenije.Problem je, po na{im saznawima izbio zbog nekvalitetnoodra|enih NTC-ova na granici prirodnih prenosnih mogu}-nosti, koji ina~e ne izazivaju takve probleme i zbog toga jenastao taj nesporazum kod kolega iz Hrvatske i Slovenije.To je po~elo 7. aprila, i nastavilo se tokom aprila tako dasu svi koji su unapred prodali elektri~nu energiju, moralida redukuju svoje ugovore. Jer, EPS nema mogu}nosti da pri-hvata energiju u svoj sistem i nema razloga, zbog dobre hi-drologije, to da ~ini.

��3��34��

�� 5��6�4��

Sve elektroenergetske transakcije u okviru EPS-a i van EPS-a

kontrolisa}e operator sistema da bi o~uvao stabilnost wegovog rada

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

Elektroprivreda Cr-ne Gore u duèmvremenskom perio-du ne izvr{ava fi-

nansijske obaveze premaEPS-u, po osnovu dugoro~-nog ugovora o kori{}ewuHE "Piva", iako EPS re-dovno isporu~ujesve ugovorene koli-~ine elektri~neenergije. S obziromna ~iwenicu dauskoro sledi sa~i-wavawe novog peto-godi{weg ugovorao kori{}ewu ovogobjekta, mnogi deta-qi a posebni finansijski}e morati da se razjasne, po-sebno kada je re~ o tome kako

da se u sistem EPS-a vrati1,4 milijarde kilovat-~aso-va vi{e isporu~ene, a ne-pla}ene elektri~ne energi-je, u posledwih 15 godina.

Na ove probleme ukazaoje Dragan Vigwevi}, direk-tor Direkcije za upravqa-

we elektroenergetskim si-stemom, podsetiv{i naj-pre, da se po osnovu kori-{}ewa HE "Piva", Elek-troprivredi Crne Gore ubandu daje 100 megavata, a uaprilu i maju po 105 megava-ta. Na kraju svake godinena~ini se obra~un i razli-ka se na jednu ili drugustranu pla}a po prose~nojgodi{woj ceni kilovat-~a-sa. Me|utim, kako navodiVigwevi}, EPCG ve} duèvreme ne izmiruje svoje fi-nansijske obaveze. Ni poobra~unu za 2004. godinuEPCG i daqe ne reaguje ine iskazuje dobru voqu da seto pitawe re{i. S tim u ve-zi, kako navodi Vigwevi},EPCG }e se pismeno ukaza-ti na ove obaveze.

- Tako|e, tokom februarai marta, do{lo je i do pre-kida 220 kilovoltnog dale-kovoda izme|u trafo-stani-ca "Pqevqa" i "Piva", takoda je HE "Piva" ~esto bilapotpuno odse~ena od mreè.Sada je jedan dalekovod po-pravqen, ali drugi nije iotklawawe tih kvarova ide

veoma sporo. Izostanak pro-izvodwe u HE "Piva" u takodugom vremenskom periodu,ne moè se tretirati kaoposledica dejstva vi{e silei o tome, uskoro, traì}e seobja{wewe iz Crne Gore -kaè Vigwevi}.

U EPS-u je, ina-~e, u toku i sagleda-vawe efekata ugo-vora EPS-a iEPCG o kori{}e-wu HE "Piva" u mi-nulom petnaestogo-di{wem periodu is tim u vezi odre|u-je se i iznos ener-

gije koju bi EPS trebalo daisporu~i Crnoj Gori u na-rednih pet godina, odnosnood 2006. do 2010. godine.Petnaest godina je, po re-~ima Vigwevi}a, sasvim do-voqno da se procene efek-ti tog ugovora i za to vremeiz sistema EPS-a isporu~e-no je 1,4 milijarde kilovat-~asova elektri~ne energi-je, vi{e nego {to je dobije-no iz sistema EPCG.

- Energija koju smo ispo-ru~ivali uvek je bila ga-rantovana, ~ak i onda kadasmo imali najve}e proble-me. EPS isto tako, amorti-zuje sve probleme EPCG,koji se odnose na pojavu iz-nenadnih dotoka, nedosta-tak energije i regulacijusistema. Isporu~enih 1,4milijarde kilovat-~asovatrebalo bi, stoga, vratiti usistem EPS-a i u tom smi-slu Elektroprivreda Sr-bije nastoja}e i da postig-ne dogovor, uvaàvaju}i iinterese ElektroprivredeCrne Gore.

D. Obradovi}

��3��7��5��8��7��4��9��/��/

Ho}e struju, aline}e da plate��,$�#��( �"�(�(� ��)��%��:1;��-��#�� (&$�")

* � 1�� &-�' � � � �� - ,��$&��%� #�� 3$� �� $)

*�� (�*�0�%�0�� $%$�� & �$�$#��0 �� "�$%$�� (��- #�%�0

+ ,��,$��' 0��9��/��%�/�"��"-�<�:=��$#��

Tokom februara i marta, do{lo je do prekida 220 kilovoltnog

dalekovoda tako da je HE "Piva" ~esto bila odse~ena od mreè

su novi procesi veomabrzi i burni i stalnodolaze novi zahtevi izzapadne Evrope. Opera-tor trì{ta elektri~-ne energije, dodaje on, upo~etku ne}e biti po-sebna organizaciona ce-lina, ve} }e se ti poslo-vi obavqati u okviru de-latnosti upravqawa. Tu}e se obavqati i sanira-we mreè, merewa iupravqawe sistemom, atu }e se nalaziti i teh-ni~ki informacionisistem.

- Sada{wa kompanijaza prenos elektri~neenergije, bavi se jednimdelom i upravqawemEES preko mreè regio-nalnih centara. Na{aideja u Direkciji zaupravqawe je da svi po-slovi u vezi sa upravqa-wem, onako kako mi to vi-dimo, moraju da se odvija-ju u delatnosti upravqa-wa. O~ekujem da }emo na-}i pravo pre{ewe, koje}e pre svega na najboqina~in zadovoqavati svepotrebe i zahteve elek-troenergetskog sistema -rekao je Vigwevi}

D. Obradovi}

U HE "Piva" ~esto izostajala proizvodwa

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

Strah Mirijevacada bi budu}a veli-ka trafo-stanicau blizini wiho-

vih ku}a mogla da im ugro-zi zdravqe ve} je uvelikooduìo po~etak gradwetrafo-stanice 400/110 ki-lovolti "Beograd 20". Pro-jekat jeste kompletiran,Evropska banka za obnovu irazvoj odobrila je kredit,Ministarstvo za kapital-ne investicije donelo re-{ewe o op{tem zna~ajuovog objekta, "Elektroi-stok", kao nosilac projek-ta i investicija, ispuniosve dodatne zahteve lokal-ne samouprave, doma}ih ur-banista i evropskih stan-darda, ali kamen-temeqacjo{ nije postavqen. Reklobi se da je visoka ekolo-{ka svest gra|ana ja~a odenergetskih i ekonomskihpotreba grada. Da li je ba{tako?

Planovi da se gradi ve-lika trafo-stanica, kojombi se obezbedila sigurnostprenosa elektri~ne ener-gije i naro~ito redovnosnabdevawe sve ve}eg brojapotro{a~a u jugoisto~nomdelu Beograda datiraju jo{od 1976. godine. Dugo setraìla pogodna lokacija,a onda je 1991. izabranaona u Mirijevu. U svim po-towim planovima i grad-wama na ovaj objekat se ra-~unalo kao na va`nu i pot-puno izvesnu kariku u me|u-sobno uslovqenim prste-novima prenosnog i di-stributivnog sistema gra-da. [tavi{e, s razvojem EEsistema u Srbiji, TS "Beo-grad 20" dobijala je sve ve-}i zna~aj i za celokupni

prenosni sistem Republi-ke, posebno [umadije.

U JP "Elektroistok"odavno su pripremqeniprojekti za novu trafo-sta-nicu i prikqu~ne daleko-vode, ~ija je izgradwa tre-balo da po~ene ovoga pro-le}a. Prethodno su obavqe-na sva neizbe`na ispiti-vawa terena, me|usobneuslovqenosti objekta i lo-kacije i, naravno, predvi-|ene su mere za za{tituokoline. Pomo}nik direk-tora u ovom EPS-ovompreduze}u \or|e Golubo-vi} kaè da su lokaciju nazarubqu Mirijeva odredi-li urbanisti jo{ u vremekada su tu bile samo wive.Tek posle toga, sredinomdevedesetih, dok se ~ekalona finansijska sredstva,divqa gradwa stambenihobjekata stigla je nadomakbudu}eg prenosnog objekta,napraviv{i problem i"Elektroistoku" i op{ti-ni Zvezdara.

Sukob interesa, pojedi-na~nih i op{tih, dostigaoje, ~ini se, kulminaciju, paniko vi{e ne postavqa pi-tawe "prvog ~ina", odnosnoda li su gradwom ku}a Mi-rijevci hteli da preduhi-tre ostvarewe Regulacio-

nog plana ovog dela grad-skog podru~ja i da takopromene namenu lokacije,koja je, istini za voqu, sa-svim solidna i za neko no-vo stambeno naseqe, za kojebi se wive dobro unov~ilekroz placeve, ili su stihij-no gradili ne raspituju}ise za planove. U svakomslu~aju, napravqen je Gor-dijev ~vor koji }e neko mo-rati da prese~e.

Mirijevci protestuju ve}dve godine upla{eni zasvoje i zdravqe svoje dece.Kad god demonstriraju tajsvoj strah, kao i sredinompro{log meseca {to je bi-lo, predstavnici "Elek-troistoka" iznova obja-{wavaju da je on neosnovani da trafo-stanica nematako opasna nejoniziraju}azra~ewa, {to je utvr|eno izvani~nim istrìvawimainstituta "Nikola Tesla"i "Vin~a". Ipak, Mirijev-ci ne odustaju od zahteva zaizmenu lokacije.

Pomo}nik direktora"Elektroistoka" kaè da jepromena lokacije korak okome bi, eventualno, mora-li da odlu~e dràvni orga-ni, a ne ovo preduze}e, jerje re~ o velikom riziku ivelikim izdacima, a radi

se o op{tem interesu. Naj-pre, za gradwu na ovoj loka-ciji jo{ 2001. dobijen jekredit od Evropske bankeza obnovu i razvoj, koji ve}sada zbog odugovla~ewa vi-si o koncu, a ako bi se i da-qe prolongiralo wegovokori{}ewe, pitawe je dali bi ga i bilo. Uz to, pro-blem bi nastao i sa odabi-rom nove lokacije. Na wojbi trebalo da se obave svaispitivawa terena, ukqu-~uju}i i seizmolo{ka i hi-drolo{ka, a tek onda da seprave novi projekti i zatrafo-stanicu i za daleko-vode.

Prema tome, ukoliko seodustane od Mirijeva, na-laèwe nove lokacije tra-jalo bi najmawe pet doosam godina. Na pitawekoliko bi to ko{talo, Go-lubovi} odgovara da bi setro{kovi sigurno udese-tostru~ili i navodi da jesamo u deo dosada{wih is-pitivawa i za razne dozvo-le za Mirijevo uloènooko 150 hiqada evra. Pritome, on kaè da je vred-nost ove investicije zaMirijevo oko 23 milionaevra i navodi da bi poseb-no nastao problem kako dase u postoje}i prenosnisistem uklope dalekovodikoji bi morali da idu dru-gim trasama.

��

Mirijevci uvijaju Palilulu u mrak �� !�� "�#$%#&� ��$��#'�� ()��&

$��*��)�#��+&� #��#,��-��.�'��,#/�� 0��,��#��)��

.�,��$�"�'�#!�%�� ,�"�/#'#� ��(/�%�� $�)#� ��&

#�� 1�!�'#%��'�+� �)��(#!#��#�,��2�

Ako bi radovi u Mirijevu odmah krenuli, verovatno bismo od�� mogli da dobijemo produèwe roka za kori{}ewe kredi-ta od 23 miliona evra u naredne dve godine. Ali, ako niko neinterveni{e iz republi~ke vlasti i sudbina op{teg interesaostane u lokalnoj nadle`nosti, gde se re{ewe odugovla~i, on-da ovaj kredit moè da propadne. U tom slu~aju, a iz dana{weperspektive, mali su izgledi da }emo na}i novac za gradwutrafo-stanice na novoj lokaciji. Treba ra~unati da ova inve-sticija moè da dostigne i svih 500 miliona evra - isti~e Go-lubovi}.

Mali izgledi za novu lokaciju

Prostor u Mirijevu nakome bi se gradila TS"Beograd 20"

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

Na{ sagovornik isti~eda je "Elektroistok" uprojektovawu TS "Beograd20" ispo{tovao sve evrop-ske standarde koji vaè zagradwu ovakvih objekta, daje radi za{tite okolineprihvatio da podigne ze-leni pojas {irine 30 me-tara oko cele lokacije ida je i na taj na~in ispu-nio zahteve EBRD i doma-}ih urbanista.

Papirologija je stiglado preno{ewa prava kori-{}ewa zemqi{ta na"Elektroistok". Skup{ti-na op{tine Zvezdara jeovaj posao odradila za svo-je ~etiri parcele, ali jezapela na parcelama ~ijisu korisnici gra|ani-po-jedinci. Takvih je 41 naprostoru od osam hektara,koliko je nameweno za no-vu trafo-stanicu. Na ~e-tiri od ovih parcela bes-pravno su podignute ku}e,koje su sada o~igledna pre-preka, mada gra|ani ne da-ju ni svoje wive. Ukolikouspeju u nameri, Palilulii celoj desnoj obali Duna-va, ali i nekim prekodu-navskim naseqima, ozbiq-no preti mrak, {to je i tekako ugroàvawe uslovaìvota gra|ana.

A. Cvijanovi}

Potpisivawem svihugovora stvorenisu neophodni us-lovi za nabavku i

instalirawe opti~kihkablova na planiranih950 kilometara u 2005. go-dini. Telekomunikacio-na mreà EPS-a time }ebiti znatno pove}ana iproduì}e se do granicesa Bugarskom i Rumuni-jom. Ve}i deo ovih ispo-ruka i to brodom iz Ju`neKoreje ve} je i realizo-van, a preostali kablovio~ekuje se da }e sti}i dopo~etka juna.

-Imaju}i u vidu tran-sport ove robe, to se ni-kada ne moè sasvim ta~-no predvideti, {to stva-ra izvesne pote{ko}e, jersam ~in radova zahteva ve-oma obimne predradwe,posebno u dispe~erskoj

slu`bi oko iskqu~ivawadalekovoda na tim pod-ru~jima, kao i dela sao-bra}ajne infrastukture,recimo prelazaka prekoautoputeva i pruga - kaèSlavoqub Luki}, direk-tor Direkcije EPS-a zatelekomunikacije. Ula-ù se, stoga, veliki napo-ri, uz potrebne tehni~kezahvate, da stanovni{tvodu` trase dalekovoda oveprobleme {to mawe ose-ti. U tome se ide ~ak i naprecizna satna i dnevnaplanirawa tih aktivno-sti, ukqu~uju}i i iskqu-~ivawa potro{a~a elek-tri~ne energije. Takvuproceduru ve} smo i sa-vladali na pravcima nakojima su opti~ki kablo-vi instalirani i nadamo}e da }e se ovi poslovi, a{to predstavqa i izazov,

uraditi kao u prethodnojgodini.

Prema re~ima Luki}a,u EPS-u su posebno zado-voqni {to su poslove in-stalirawa tih kablova naraspisanom me|unarod-nom tenderu dobile dvebeogradske, odnosno na-{e firme - Energomon-taà i Energoprojekt -Oprema, {to je i logi~nopo{to se sa wima lak{emoè dogovarati reali-zacija. Uprkos izvesnomka{wewu u odnosu na pla-nirane rokove i to zbogdalekog transporta sa Da-lekog istoka, ovogodi-{wi plan instalirawaopti~kih kablova na svih950 kilometara sigurno}e biti izvr{en pre zim-skog perioda.

M. Filipovi}

��5�� >��?��)�

Opti~ki kabloviiz Ju`ne Koreje�4�<$%��(��-��0 ��&-��<�@=A�,�-$� ��

&$% '�' �( �� - ,$�"��,��$�� B��)��&�$��'

( �#$�8"��(, ��"�"�� %�� ,��#$%��)�#$��

Opti~ki kablovi iz Ju`ne Koreje, uprkos dalekom transportu, najboqe re{ewe

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

Sve ve}a upotrebaure|aja za rashla-|ivawe i raznihmotora koji tro-

{e reaktivnu energiju na-metnula je EPS-u dodatnubrigu u odràvawu stabil-nosti rada elektroener-getskog sistema. Pro{logleta je zbog uve}ane potro-{we ove energije do{lo dovelikog optere}ewa siste-ma, koje je izazvalo ne maleprobleme ne samo u prenosunego i u proizvodwi ener-gije. Tada je EPS formi-rao ekspertski tim, koji jeizanalizirao problem,ocenio da se reak-tivna energija mo-ra hitno kompen-zovati i ponudiore{ewa. Tako seve} ovoga prole}auveliko radi natome da se obezbe-di barem minimumneophodne reak-tivne energije.

Nenad Mrako-vi}, pomo}nik di-rektora u Direkciji EPS-a za distribuciju elek-tri~ne energije kaè da jestudija pokazala da sistemuEPS-a nedostaje najmawehiqadu megavara, a da }e se,kao prvi i neodloàn ko-rak, do kraja juna ove godi-

ne u trafo-stanicama ni-skog napona instalisatikondenzatorske baterijeukupne snage dvesta megava-ra.

- Studiju o kompenzacijireaktivne energije uradioje Institut "Nikola Te-sla", koji je i predloìo dare{avawe problema zapo~-ne na naponskom nivou 0,4kilovolti. Proceweno je da}e se tako najbrè posti}inajboqi efekti, jer je reak-tivna energija lokalnog ka-raktera i lokalno mora dase kompenzuje. Istina, wenavelika potro{wa najve}e

probleme stvara u preno-snom sistemu, ali instala-cijom kondenzatora na ni-skom naponu, gde su najbli-è potro{a~ima, rastere-}uju se trafo-stanice na vi-sokom naponu - kaè Mra-kovi} i nagla{ava da je

planirano da se u drugoj fa-zi realizacije ove studijepre|e na 110-kilovoltninapon, jer je tu mogu}eostvariti upravqivu kom-penzaciju utro{ene reak-

tivne energije.Mrakovi} isti~e

da se sa baterijama zakompenzaciju reak-tivne energije posti-è trostruki efekat.Smawuju se optere}e-we proizvodnih iprenosnih kapacite-ta, kao i tehni~ki gu-bici energije, a uve-}ava stabilnost EEsistema. Pri tome, on

navodi da je ovo jedna odnajisplativijih investi-cija u sistem, ~iji }eefekti, kako su procenilieksperti, za {est mesecido najvi{e godinu dana"vratiti" uloèna sred-stva.

Da bi se efikasnije in-stalisali kondenzatori,pripremqen je tipski orma-ri}, koji moè brzo da semontira, a u ovom poslu ve}su angaòvani "Minel -Elektrooprema" i "Elek-tromontaà" u Kraqevu, a,kako kaè Mrakovi}, mogu-}e je da }e deo posla dobitii uì~ki "24. septembar".

Pripreme za instalisa-we kondenzatora, koji, {tobi se lai~ki reklo, "proiz-vode" reaktivnu energiju,uspe{no se privode kraju.Prema re~ima Mrakovi}a,zahvaquju}i tome, prviudar zna~ajnije reaktivnepotro{we, koja je karakte-risti~na za letwu sezonu,bi}e, sasvim sigurno, do-voqno amortizovan da seizbegnu pro{logodi{wiproblemi u EE sistemu.

A. C.

��

Klime prete, kondenzatori ~uvaju��

!��"��#��$��%��"��$"��&� ��

Elektroprivreda Srbije potpisala je ugo-vor sa "Minel-Elektroopremom" o nabavcikondenzatorskih baterija za ugradwu na ni-skom naponu, ukupne snage 200 megavara(��), koje }e ovaj proizvo|a~ isporu~iti utipiziranim ormarima, radi lak{e montaè.Vrednost ovog ugovora je oko 90 miliona di-nara.

Baterije od 200 megavara

Sa baterijama za kompenzacijureaktivne energije smawuju se

optere}ewe proizvodnih i prenosnih kapaciteta, kao i tehni~ki gubici energije, a

uve}ava stabilnost EE sistema

�

�

Klima-ure|aji kao potro{a~i reaktivne

energije

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

Olovna plomba nastrujomeru moè daizgleda sasvim is-pravno, a da potro-

{a~ krade struju. Monterikaù da potro{a~i ili samiotka~e plombu i odveù nekufazu preko koje tro{e strujumimo strujomera, pa ondaolovo ponovo u~vrste, takoda ~ita~u brojila izgleda daje sve u redu, ili im pak u to-me pomaù elektri~ari kojiodnekud imaju kle{ta za po-stavqawe plombi na brojila.Zbog toga, tek kada stignuekipe za kontrolu potro{weotkrije se da je plomba ras-klimana ili da joj nedostajebroj koji utiskuje radnik di-stribucije. Koliko se strujena ovakav na~in ukrade, nijeizra~unato, ali se zna da jemanipulisawe plombama je-dan od naj~e{}ih oblikakra|e, koja u ukupnim gubi-cima elektri~ne energije uEPS-u ima visoko mesto.

Da nevoqa sa la`nimplombama bude ve}a, distri-bucija ~esto ne moè ni dadokaè da je neko oko plom-be petqao. Potro{a~ seobi~no pravi neve{t, tvrdida je plombu postavio radnikdistribucije, ~ijeg imena nemoè da se seti, ili napro-sto kaè da nije stru~wak dabi znao {ta je iza plombe ko-ja je naoko ispravna.

U spre~avawu kra|e strujene pomaè mnogo ni to {todistribucije svaku o{te}enuili plombu bez broja treti-raju kao dokaz za kra|u.Plomba, kao simbol zvani~-nog kqu~a, me|u potro{a~i-ma prosto nema to zna~ewe.I ne samo u distribucijielektri~ne energije. Na zva-ni~ne pe~ate nasr}e se bezmnogo razmi{qawa iako jeto, po zakonu, krivi~no delo.

ElektrodistribucijeEPS-a nameravaju, me|utim,da zloupotrebi plombe stanuna put. To je zapisano i u Je-dinstvenom operativnom

programu za smawivawe ne-tehni~kih gubitaka elek-tri~ne energije u EPS-u, naosnovu koga je Stru~ni tim uDirekciji za distribucijudobio zadatak da pripremipredlog za unifikacijuplombi.

[ef Stru~nog tima Slo-bodan Kujovi} kaè da je dodetaqa razra|en plan kakoda se jednoobrazno u svimelektrodistribucijamaEPS-a primene istovetne

plombe, koje su mnogo sigur-nije od olovnih jer su kodi-rane i lako otkrivaju svakipoku{aj ~oveka da ih pomeris mesta.

- Stru~ni tim pripremioje predlog i uputio ga Koor-dinacionom timu za smawi-vawe netehni~kih gubitakaelektri~ne energije, kojiradi na nivou resornog mi-nistarstva i poslovodstvaEPS-a. Prili~no dugo vaga-li smo koje plombe da izabe-remo. Tehnolo{ki hit su vi-sokosofisticirane plombesa mikro~ipovima, ali onesu i prili~no skupe. KakoElektroprivredi Srbije go-di{we treba oko milion no-vih plombi, bio bi to velikiizdatak, a dodatno nas jeopredelilo i stawe na{ihbrojila, koja su najve}im de-lom stara i kojima visokoso-fisticirana plomba ne bipristajala. Izabrali smoplasti~ne kodirane plombei, na osnovu saznawa o wiho-voj primeni u distribucija-ma na{eg okruèwa, kao i

doma}ih potreba, do detaqadefinisali kakvog kvalite-ta treba da budu - obja{wavaKujovi}.

Ukoliko se prihvati pred-log Stru~nog tima, uskoro biu EPS-u trebalo da po~nupripreme za primenu novihplasti~nih plombi, koje bikoristile sve elektrodistri-bucije u sistemu EPS-a. Pre-ma ovom predlogu, svaka budu-}a plomba ima}e utisnut broj,koji se u evidenciji vodi ikod proizvo|a~a i kod ED, za-tim logo JP ED ili, eventu-alno, EPS-a, kao i BAR kod,koji bi sadrào i tip i je-dinstveni broj plombe.

Od prozvo|a~a }e se traì-ti stroga kontrola isporuke,kako se ne bi dogodilo da sena|u i na buvqaku, a od di-stribucija da pripreme so-fisticirano pra}ewe putaplombe od trenutka wihovogpreuzimawa od proizvo|a~ado postavqawa na brojilo,pa i uni{tavawa kada se, re-cimo, o{tete.

Istovremeno }e morati da

krene i nabavka ru~nih term-inala, koji }e "pamtiti iprenositi" sve podatke oplombi, plombiranom ure|a-ju, potro{a~u i slu`benomlicu koje postavqa plombu,kao i datumu i vremenu po-stavqawa. Kujovi} kaè da}e ovi terminali mo}i da sekoriste i za druge potrebe uo~itavawu i kontroli po-tro{we elektri~ne energijei dodaje da je najva`nije darad sa wima bude {to lak{ii plomba tako napravqena dase jednostavno postavqa ikontroli{e.

- Kqu~no je da se na {tomawu meru svede uloga fak-tora ~ovek i da se efikasnoza{titi brojilo od zloupo-trebe - isti~e Kujovi} i do-daje da se vodilo ra~una dase, u celini, na|e najefika-snije i najracionalnije re-{ewe.

Iz tih razloga Stru~nitim je predloìo da se uvedejednoobrazni tip plombe ida se jedinstveno koristi ucelom distributivnom si-stemu EPS-a. Istovetno bitrebalo da se uredi i eviden-cija plombi, {to }e tako|eonemogu}iti razne manipu-lacije zbog kojih sada olovneplombe nemaju ulogu kqu~ana brojilu.

A. Cvijanovi}

��

Nova plomba sa kodom� �� !�"� �#��$� �%��&#��'(�)��!�#��*��!&+$�,-&)�*�#�#-��,

�+&.�#�.��*�)�& &#� �/��0 �#��-��1�#��)�

- Nekoliko distribucija u EPS-u ve} je po~elo primenu pla-sti~nih plombi sa kodom. Ima ih na delu konzumnog podru~jaVrwa~ke Bawe u "Elektrosrbiji". U Elektrodistribuciji Beo-grad kori{}ene su na brojilima potro{a~a sa privremenimprikqu~kom, a u "Elektrovojvodini" opredelili su se da ihnabave za pilot-konzum, gde }e ih testirati. Wihovo iskustvomnogo }e zna~iti u kona~nom opredeqivawu za uvo|ewe uni-ficiranih plombi, koje }e zameniti sada{we olovne plombena strujomerima - isti~e Kujovi}.

Ve} je po~elo

Efikasnaza{tita od

zloupotrebe

��

MAJ 2005 �� BROJ 376

Kvalitet je impera-tiv svake uspe{nekompanije u svetu.Za{to je to tako?

Odgovor je vi{e nego jasan,kvalitet je uslov opstankana svetskom trì{tu. Bezure|enih procesa, kvalitet-nih proizvoda ili usluga,kompanija ima male {anseda opstane. Stru~na javnost}e se, svakako,sloìti, da su tonesporne ~iwe-nice koje su "po-znate svima", alimnogima nije ja-sno kako to po-sti}i a da se ukompanije ne ula-ù velika nov~a-na sredstva. Da-nas nije tolikova`no da kompa-nija raspolaè sa mno-{tvom dobara (Zastava, Lo-la, Rakovica, 14. Oktobar,na primer) ve} je od najve}eva`nosti koliki je inte-lektualni potencijal koji}e sigurno pozicioniratikompaniju na trì{tu. ê-sto doma}i stru~ni krugoviovo osporavaju, govore}i dasu pare najva`nije, kakavintelektualni kapital.Ali, dobri primeri izprakse navode da su dana-{we najve}e kompanije usvetu stvorile najve}i ka-pital upravo bez ulagawa uvelika materijalna dobra,npr. ��

��, ~iji su tvorci bili vla-snici koji su najvi{e po-lagali na intelektualnikapital tj. na znawe.

Ovo na po~etku razgovo-ra za "��" kaè mr ZoranObradovi}, direktor do-skora{weg Centra za kva-litet (novi Sektor za si-stem menaxmenta kvalite-tom - �� i sistem menax-menta za{titom ìvotnesredine - �� u okviru Di-

rekcije za proizvodwu). Ob-radovi} smatra da stru~neelite doma}ih kompanija ijavnih preduze}a {ansu mo-raju da vide u promenama,po~ev od onih u procesimakompanija u kojima li~nou~estvuju, pa do takvih u ko-jima bitno uti~u na polo-àj kompanije na trì{tu.

EPS je na{a najve}a kom-

panija, koja u vlasni{tvudràve ima velika materi-jalna dobra a procesi u wojsu u rukama stru~ne elite,ujedno i wihovog vlasnika.Stru~na elita, prema tome,snosi ve}u odgovornost oddràve za poloàj kompa-nije na trì{tu, jer ukoli-ko su spremni da brè u~e ida prihvataju zahteve evrop-skih standarda imaju ve}e{anse da opstanu.

Novi standardi sistemakvaliteta a naro~ito JUSISO 9001:2001 utemequjukompaniju na procesnompristupu a ne na pojedina~-

nim elementima sistemakvaliteta. To je posledicanove filozofije pristupaprocesima da uvek moè bo-qe, sve do izvrsnosti, kakosu se ve} uredile vode}ekompanije Evrope, Japana iAmerike.

Novi Sektor je predlo-ìo glavnom menaxeruEPS-a da se procesi u kom-

paniji urede poprincipima pome-nutog standarda za-to {to se uvidelona iskustvu drugihda takav pristupdonosi velike ko-risti, obja{wavaObradovi}. Osnovatakvog pristupa jekontinualno po-boq{awe i rein-èwering procesa.

Za kontinualno poboq{a-we procesa je odabrana me-todologija ��

�� , koju prime-wuju i velike i uspe{nekompanije.

- Centar za kvalitet, kojije u me|uvremenu dobio po-dr{ku od generalnog di-rektora Vladimira \or|e-vi}a za ovakav pristup si-stemu kvaliteta, veruje da}e postavqeni konceptomogu}iti stru~noj eliti uEPS-u da bez ve}ih naporaprihvati novi pristup i dase odlu~i da krenu tim pu-tem. U toku je realizacija

projekta uvo|ewa sistemamenaxmenta kvalitetom udistributivna preduze}a,obja{wava Obradovi}. Usvim distributivnim pred-uze}ima zapo~eta je reali-zacija projekta kroz niz ak-tivnosti: formirawe Od-bora za kvalitet koji vodidirektor preduze}a, obukemenaxera i nosilaca glav-nih procesa, angaòvawekonsultanta, priprema,usvajawe i kori{}ewe do-kumenata, priprema za ser-tifikaciju.

Planira se sertifikaci-ja sistema menaxmenta kva-litetom u svim distribu-tivnim preduze}ima do po-~etka 2006. godine. Proje-kat sa istim ciqem pokre}ese i u svim proizvodnim jav-nim preduze}ima. Na tu te-mu odràno je savetovawena kome su u~estvovali di-rektori i wihovi predstav-nici za kvalitet, uz prisu-stvo Zorana Manasijevi}a,zamenika generalnog di-rektora za tehni~ki sistem.Sertifikacija sistema me-naxmenta kvalitetom premastandardu JUS ISO9001:2001 u proizvodnimjavnim preduze}ima plani-rana je za 2006. godinu.

Zapo~eta je i realizacijaprojekta uvo|ewa sistemamenaxmenta za{titom ì-votne sredine u JP EPS, uskladu sa standardom JUSISO 14001:2004, najavqujemr Andrej Stanimirovi},glavni inèwer u Sektorui dodaje da tro{kove pro-

�� -�3��4� � ��5��

Znawe ispred novca�#.'�/��'�)��, #��.��)'��#.'�/��# �)#��0�6��#"#�

%#��'��#�,#)��.#��#�$�0�#�7�� !��8�.��%��

+�'��'�#��*��+'#)��6�#!#.��)��)�#��"��# �)#�#

Promene donose otporeNije realno o~ekivati da velike promene

u poslovawu sistema, a uvo|ewe sistemakvaliteta u jednu ovakvu kompaniju kao {toje EPS, je i te kakva novina, pro|u bez pro-blema. Pojavquju se otpori i nerazumeva-we. Me|utim, gotovo svi problemi nestajukada se dobije kompletna informacija o to-me {ta radimo i za{to. Zato sve aktivnostii zapo~iwemo obave{tavawem i obukom.

��9�

��3 �� 3��4� � ��5��#

Stru~na elita, snosi ve}u odgovornost od dràve za poloàj

kompanije na trì{tu, jer ukoliko su spremni da brè u~e i da

prihvataju evropske standardeimaju ve}e {anse da opstanu

Realizacijaprojekta uvo-

|ewa ��

najpre zapo~e-la u distri-

bucijama

Verovatno najve}e iznena|ewe u ìvo-tu za mene je bila konstatacija jednogameri~kog funkcionera o odnosima Sr-bije i SAD, ta~nije ameri~kom shvatawuSrba i srpskih politi~ara. Razgovaralismo po~etkom 2002. godine, dok sam kaoi ve}ina nas bio u nekoj vrsti euforijezbog demokratskih promena. înilo mise da }e promene doneti prosperitet po-sle ~itave decenije naopake politike,da }e novi qudi na ~elu dràve temeq-no promeniti stawe. Pre svega na unu-tra{wem planu, a potom i u me|unarod-nim odnosima. Amerikanac me je, me|u-tim, {okirao tvrde}i da u Va{ingtonuni{ta ne mewaju, da srpske politi~aretretiraju na isti na~in kao i ranije, daveruju kako qudi sa ovih prostora ne}eni{ta preduzeti ni uraditi ukoliko ihstranci ne pritegnu i prisile ili im ne-{to zna~ajno obe}aju.

Iskreno govore}i osim ~u|ewa i neve-rice u meni se za~ela klica mr`we pre-ma tim Amerima i wihovim postupcima,a istovremeno probudio nacionalni po-

nos i bunt, da ne kaèm inat. Mo`da ta-da za~etu sumwu nikad ne}u prevazi}i.Ali, kako vreme odmi~e i na sopstvenomiskustvu spoznajem kako nam se politi-~ari i vlast pona{aju, sve ~e{}e se pi-tam da onaj Amerikanac nije bio u pravu.Uprkos obe}awima, o~ekivawima i na-dawima svih nas, mora se konstatovatida su nam qudi iz vlasti tromi i spori,~esto sukobqeni, kao da jedni udaraju uklin, drugi u plo~u. Bez obzira kojoj po-liti~koj grupaciji pripadaju, kakvi suprogrami wihovih partija, da li vlast~ini jedna partija ili se prave koalici-je. Razumqivo, sve {to rekoh posmatra-no je iz energetskog ugla, pa, mo`da, zbogtoga mawkavo i parcijalno.

Za neki mesec }e, naime, iste}i peta go-dina od neke vrste politi~kog prevrata,

a malo, veoma malo je u energetici prome-weno. Po~ev od institucionalnih, orga-nizacionih i ekonomskih promena pa svedo ambijenta u kome ìvimo i radimo.Istina, Strategija razvoja energetike,Agencija za energiju, razdvajawe EPS-a nadva dela... su pred vratima. Iz EPS-a iz-laze delatnosti koje su pre 14 godina ugu-rane. Mnogo brè su mewani qudi i tomasovno i ~esto, od nadle`nih ministarado upravnih odbora, poslovodstava i di-rektora, ali su{tinski sve je ostalo postarom. Treba li podse}ati da su obe}a-vali kako }e znawe, struka, sposobnost ietika biti presudni za svako mesto isvaku funkciju. Ili da }e privreda bitioslobo|ena politi~kog uticaja, da }e tr-ì{ne zakonitosti odre|ivati ekonom-ski poloàj preduze}a, a u~inak i pro-duktivnost formirati zarade.

Osvrnemo li se oko sebe nije te{ko za-kqu~iti da tek pod pritiskom, naj~e{}eprotestom i {trajkom, vlast popu{ta idonosi odluke, re{ava probleme i uva-àva sasvim opravdane zahteve. Prime-ra je sijaset, a gotovo bez izuzetka krat-kih rukava ostanu oni koji na fini na-~in, argumentima i podacima poku{ava-ju ne{to da postignu. U energetici se~ak vlast ne libi da ignori{e sopstve-ne propise, jednostavno ne po{tuju}i ar-gumente i rokove.

Ako neko protuma~i da je ovo poziv nabunt i {trajk, grdno }e pogre{iti. Neèlim da mi se pripi{e kako radim zamra~ne sile koje jedva ~ekaju {trajkoveda bi na brzinu i, vaqda, po ne~ijem in-teresu rasturile i privatizovale naj-ve}e doma}e kompanije. Pou~an je pri-mer avio mehani~ara, koji su za jedandan izdvojeni iz avio kompanije.

Ukoliko se malo potrudite da saznate{ta se de{ava sa elektroprivredama su-sednih zemaqa (vi{e se ne vredi pore-diti sa razvijenim zemqama ) razume}e-te sumorni ton ovog teksta. Svi, apsolut-no svi oko nas su daleko odmakli u re-formama, kod svih su cene elektri~neenergije znatno iznad na{ih, sem EPS-aniko vi{e ne posluje s gubicima. I svi sespremaju za trì{te elektri~ne energi-je. Kad }e nadle`ni kod nas shvatiti dase elektri~na energija proizvodi saistim ma{inama, istom tehnologijom i uzsli~ne tro{kove. Jedino {to moè bitijeftinije su qudi. Pa zar smo do{li do-tle da izrabqujemo radnu snagu?

Dragan Nedeqkovi}

��'(��'��')*��

Kad kom{ijeodmi~u

jekta velikim delom po-kriva donacija Evropskeagencije za rekonstrukciju��. Angaòvana jefinska konsultantska ku-}a, a na realizaciji pro-jekta sara|uju Sektor za�� i �� Direkcije zaproizvodwu i Slu`ba zaza{titu ìvotne sredineDirekcije za investicije,kao i predstavnici proiz-vodnih javnih preduze}a. Iovaj projekat zapo~iweobukom odnosno semina-rom planiranim za reali-zaciju u toku maja. Ciqprojekta je implementacijasistema upravqawa za{ti-tom ìvotne sredine nanivou celog preduze}a dokraja 2006. godine.

Uvedeni sistemi menax-menta kvalitetom i za{ti-tom ìvotne sredine pred-stavqa}e osnovu za stalnapoboq{awa, pod uticajemnovih zahteva standarda,tehnolo{kih unapre|ewa inovih uslova poslovawa ubudu}nosti. Za upravqaweElektroprivredom Srbijeoptimalno je da se integri-{u svi sistemi menaxmentada bi se iskoristili wiho-vi sinergijski efekti,olak{alo ispuwewe zahte-va svih standarda i objedi-nili svi informacionitokovi. Zaposleni u Sekto-ru za �� i �� upravo to-me teè kroz realizacijusvoje misije i vizije, isti-~e Zoran Obradovi}.

R. E.

Svi oko nas su daleko odmakli u reformama, kod svih su ceneelektri~ne energije znatno iznad na{ih, sem EPS-a nikovi{e ne posluje s gubicima. I svi se spremaju za trì{teelektri~ne energije

MAJ 2005 �� BROJ 376

"�

Prvi susret sa Termo-elektranom "Niko-la Tesla A" desiomi se jednog sivog i

pomalo maglovitog jutra.Dok je obavijena parom bruja-la, elektrana je li~ila na ve-liki brod usidren u lucispreman da sirenom ozna~ipo~etak putovawa. Odredi-{te mi je bila doprema ugqau TENT-u. Posle proverekarte na ulazu, zakora~ih nabrod. Putovawe je moglo dapo~ne...

Iako na kraju transporta,doprema ugqa nije ni{ta ma-we bitna od ostalih pogonava`nih za kontinuirani radelektrana. Posao koji se ta-mo obavqa veoma je teàk inaporan i ne smeju da ga pre-kinu ~ak ni lo{i vremenskiuslovi, jer, elektrane uvekmoraju da imaju dovoqno ugqaza proizvodwu struje.

Qubazni "vo|a puta" Mi-lovan Savi}, poslovo|a sao-bra}ajne slu`be, poveo me jeu obilazak pogona. Dok pro-

lazimo izme|u vagona, pri~akako je na elektrani od 1980.godine. Radio je jo{ i kaootpravnik vozova i dispe-~er. Pred odlazak u penziju,dopalo mu je i da bude moj vo-di~. Put nas je, najpre, odveodo istovarne stanice. Usredpri~e, iza le|a za~uh kakometal odjekuje i trgnuh se.Manevrista Slobodan Te-{i} je otvorio vagon. "Jesili se upla{ila?", pita meMilovan sa osmehom. Morada je kraji~kom oka spaziokako sam pojurila uz stepe-nice, pomislih. "Ma, ni{tastra{no", kaèm i ne}u darazmi{qam o tome {ta }ejo{ biti do kraja puta.

Povezanost èlezni~kogtransporta TENT-a i dopre-me je velika, iako kao pogonpripadaju proizvodwi. Jed-ni ne mogu bez drugih i ka-ù-da odli~no sara|uju.

Kona~no stièmo i dokrajweg odredi{ta gde nasje do~ekao Dragan Stanojlo-vi}, poslovo|a Dopreme 1,

koji me i upu}uje u rad ovogpogona. - Poslovi koji seobavqaju na dopremi trajucele godine i najintenziv-niji su tokom zime kada radesvi blokovi - kaè Dragan. -Leti kada su remonti, mawije obim posla, ali su uslovirada tako|e te{ki. Ima pu-no pra{ine, velika su ispa-rewa, temperature visoke.Zimi opet te{ki uslovi - ve-like hladno}e, led. Oko 90qudi sa Dopreme 1 i 2 i tekako doprinosi uspe{nomradu TENT-a.

Radni dan na dopremi odvi-ja se u smenama po 12 sati, po-~iwe se u sedam ujutro. Ugaqdolazi èleznicom do bunke-ra i tu se istovaruje.Tran-sportnim trakama daqe idedo bunkera kotlova, a sav vi-{ak se odlaè na deponiju. Uslu~aju lo{eg dovoza ili re-monta u rudniku, elektrana jeobezbe|ena sa sopstvenom za-lihom. E, tu moè da nastaneproblem ukoliko ugaq dugostoji. Dolazi do samozapaqe-wa, naj~e{}e na obodima de-ponije, a samim tim i do veli-kih isparewa {tetnih pozdravqe. Na scenu tada stupajubuldoèristi koji sabijajuugaq i tako gase poàr.

Starosni prosek zaposle-nih na dopremi je 40 godina.Kako kaù, oni koji tu do|uda rade, brzo i odu. Dopremaje "odsko~na daska" za daqe.Qudi je brzo napuste kadshvate koliko je posao te-àk. Oprema na kojoj rade jestara, a wihova ̀ eqa je da ihu narednim remontima u

TENT-u ne zaborave. Makarda se radi jedan po jedan po-gon, deo po deo. Mnogo bi imto zna~ilo. A i da im {efo-vi ne dolaze u posetu samokad se desi neka havarijaili poàr, kojih u posledwevreme sre}om nije bilo.

Ne èle}i da ~ekaju re-monte, re{ili su da ne{tourade da bi bar malo ulep-{ali svoju radnu sredinu.Ispred deponije su napravi-li parki}, posadili drve}e,cve}e, travu - onu lepu engle-sku, kao na golf terenu. Sponosom pri~aju o svojoj ma-loj oazi i kaù kako im jeào {to nisam do{la u pra-vo vreme - kad sve procveta.

Tog dana u smeni na dopre-mi nisu ba{ bili raspolo-èni za razgovor. Mora da jeza to vreme krivo, a mo`da inemaju poverewa u novinare.Na|oh "dobrovoqca" za raz-govor - Du{ka Isailovi}a,rukovaoca na dopremi, kojina elektrani radi ve} desetgodina a ovde posledwe dve.

- Posao koji obavqam veo-ma je, kaè, odgovoran. Po-kre}em pogonske trake i mo-tore i nadgledam ceo procespuwewa tj. snabdevawa bun-kera kotlova u elektrani.Na ekranu kompjutera prati-mo {ta se sve de{ava u pogo-nu. Gre{ke se, uglavnom, mo-gu ispraviti sa kontrolnogmesta, ali ponekad je neop-hodno da elektri~ar ili po-mo}nik rukovaoca odu na li-ce mesta, do same trake.

Aleksandra ôli}

3�3��:��5��4��5�-��;��

Tamo gde buldoèri gase poàr-��)��#��"1#� ��#6�� $��

��,��"1#��#� �)��$�� $%��)#!��#

��.�.� ��"#1� ��)'#�#��)��.�� '�

6#��#$�,�<��#.)�2�,��5��

@elezni~ki transport je jedna od pet organizacionih celi-na u TENT-u, koja ima oko 550 zaposlenih i veoma je dobro or-ganizovan. Od po~etka rada elektrane do sada prevezeno je560 miliona tona ugqa sa PK "Kolubara" do TENT A i B i elek-trane u Velikim Crqenima, isti~e Vladan Petkovi}, direk-tor @elezni~kog transporta JP TENT.

Godi{we se preveze 25 miliona tona tj. vi{e od dva milio-na tona ugqa mese~no. Vozni park broji 32 lokomotive i 450vagona, a saobra}aj se odvija prugom normalnog i uzanog kolo-seka, kaè Sa{a Trivi}, glavni inèwer. Od po~etka godinedo 17. aprila prevezeno je 8,37 miliona tona ugqa, {to zna~ida je u odnosu na planiranih 7,49 miliona tona, plan preba~enza 11,68 odsto.

Mese~no - dva miliona tona

Rukovalac Du{ko Isailovi} na svom radnom mestu

MAJ 2005 �� BROJ 376

Prevoz ugqa sa ko-pova "Vreoci" i"Tamnava" doTermoelektrane

"Kolubara" i TENT "A" i"B" u nadle`nosti je@elezni~kog transportaJP TENT koji poseduje 450vagona i vi{e od 30 loko-motiva. Godi{we se pre-veze oko 25 miliona tonaugqa TENT-ovom èle-znicom. Svakodnevno seugaq transportuje speci-jalnim èlezni~kim kom-pozicijama na pruzi norm-alnog koloseka dugoj oko30 kilometara. Me|utim,tamo gde @T TENT-a nijeu mogu}nosti da obezbediprevoz ugqa, uska~e javnaèleznica. Oko 96 odstoprevoza ugqa za TE "Mora-va" iz RB "Kolubara" i de-lom iz podzemne eksploa-tacije obavqa se na osnovuugovora potpisanog sa è-

leznicom Srbije, a samo~etiri odsto kamionima.

- Za tu relaciju nije bi-lo mogu}e da je preuzme@elezni~ki transportTENT-a, jer je to u nadle-`nosti posebnog zakona oèlezni~kim prugama isaobra}aju - kaèMilan Uro{evi},direktor finan-sijskog sektora JPTENT. - Realizo-vawe ugovora iz-me|u EPS-a i@TP "Beograd"odvija se po ve}ustaqenoj proce-duri. Odredbamaugovora su jasnodefinisani cena,rokovi i na~in pla}awa -istakao je Uro{evi} i do-dao da se tro{kovi tran-sporta pla}aju po tarifa-ma koje odobrava VladaSrbije, jer se prevoz odvi-

ja prugom koja sluì i zaredovan saobra}aj.

Obaveze EPS-a prema@TP "Beograd" realizujuse kompenzacijom, odno-sno dug za isporu~enuelektri~nu energiju "pre-bija" se na osnovu tro{ko-

va prevoza ugqa, kaèUro{evi}. Od po~etka go-dine do 5. aprila realizo-vano je sedam ugovora okompenzaciji ukupne vred-nosti 66,3 miliona dina-

ra, a u 2004. godini reali-zovan je promet u vredno-sti od 167 miliona dina-ra.

Bez obzira na na~in pla-}awa, kompenzacijom se po-red tro{kova redovnogprevoza pla}a i PDV (18

odsto) koji daqe slu-ì kao odbitna stav-ka kod poreske prija-ve TENT-a. Pre pod-no{ewa zahteva zakompenzaciju, doku-mentacija se overavau u TE "Morava" kojaje korisnik usluga, apla}awe je obavezaTENT-a. Proceduraje veoma jednostavnai zahvaquju}i tome

sve funkcioni{e bespre-korno i na vreme, {to mo-è da potvrdi i druga ugo-vorna strana.

A. ôli}

��

Uspe{na saradwa � �� !��"�#�$��!� #��"�� #�!��$��%��"

$� #�!�&"� "'(�� )�#��%� �� *�$��!� �� "&��&�� #��$��'� ��

��+#��,�� #�!�� '#�$��#��"-"��! ��-�!

Oko 96 odsto prevoza ugqa zaTE "Morava" iz RB "Kolubara"

i delom iz podzemne eksploatacije obavqa se

èleznicom Srbije, a samo~etiri odsto kamionima

@T TENT-a do sada prevezao 560 miliona tona ugqa

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

Pitali nekog ~ovekakako je, a posle kra-}eg premi{qawaon im odgovori:

"Kad bi vas zaista zanimalokako sam, mogao bih da vampri~am satima. A ovako - do-bro sam."

Kad inèwera Petra Pe-trovi}a roditeqi pitajukako mu je na poslu, on sleg-ne ramenima i odgovori:"Dobro." [ta ima da se pri-~a?! Zar da ih podse}a da jesvojevremeno, kad je samospomenuo da bi rado kre-nuo o~evim stopama ii{kolovao se za kontro-lora letewa, }ale hteoda ga odere od batina?Ili sad, posle svega, daim obja{wava kako je po-sao koji radi mnogo te-ì i odgovorniji od na-vo|ewa putni~kih avio-na kroz tajnovite pti~jekoridore. Ali, za ovo pret-hodno je morao da upi{e,studira i zavr{i fakultetkako bi stekao diplomuelektroinèwera, pa, dakroz gotovo nere{iv lavi-

rint konkursa jednogodi-{we obuke u~i jo{ pet go-dina, a da opet nikada nebude sasvim siguran da znasve {to bi moglo da mu za-treba dok radi?! Za to vremei uz toliki trud, ra~una, mo-gao je da magistrira, mo`da~ak i da doktorira, a sad nato da podse}a roditeqe, neide, ko zna {ta bi pomisli-li i kako bi se ose}ali.

I kada ga pitaju za platu,isto. Ne àli se, takav je.

êtiri puta su posumwa-

li: prvo onda kada su dozna-li da radi u smenama, zatimkad su ~uli da traju dvanaestsati, kada je prvu Novu godi-nu do~ekao na poslu i, ko-na~no, kad je izokola i sti-

dqivo zatraìo neki sitannovac na zajam "do plate".

Petar, ina~e, radi u Dis-pe~erskom centru Elektro-privrede Srbije. Onomglavnom! On je jedan od {e-snaestorice qudi kojima jepovereno da upravqaju elek-troenergetskim sistemomdràve. U tom timu je dvana-est dispe~era i ~etiri ru-kovodioca smena, a nad wi-ma direktor; oni, takore}i,u svojim rukama drè èzloBoga, ili bar sveca kome je

du`nost da se stara osigurnosti, dobrobitii beri}etu na zemqi ime|u qudima. Zbog va-`nosti posla kojim sebave, oni su jedini kojismeju da odbiju nare|e-wa! I direktoru, i mi-nistru. âk i predsed-niku Vlade. Mada, ovoba{ i nije nekakva

privilegija… Vi{e je ne-zgodacija.

Sve se to moglo saznati zanepunih desetak minuta bo-ravka me|u wima, u dispe-~erskoj sali koja neodoqi-

vo podse}a na odaje u KejpKanaveralu iz kojih se vodeameri~ki kosmi~ki projek-ti, gore, povi{e Vo`dovcai Tro{arine, a neposrednoposle jutarwe "lete}e izme-ne". Ko se tamo zatekao u pe-tak, 15. aprila, ujutru, mo-gao je da do~eka {efa dnev-ne smene Dragana Karano-vi}a i dispe~ere Nikolu\eri}a i Petra Petrovi}a,a usput da isprati DanilaTomi}a i Vladimira Ili-}a, iz no}ne. Upravo tim re-dom. Jo{ i @ivotu Stamen-kovi}a, wihovog direktora(koji je i sam tu proveo dva-deset dve godine i tako po-stao svojevrstan rekorder uizdr`qivosti). A nakrat-ko: onima da se ne oduzme odsna, ovima od posla.

Tu je mozak elektroener-getskog sistema Srbije,odatle se upravqa svim na-{im elektranama, genera-torima, velikim trafo-sta-nicama, dalekovodima…Ili, lai~ki re~eno i svimapotpuno razumqivo, proiz-vodwom i prenosom elek-

��

Vo`wa "na nuli" 17 veli~ans� �� !"�#�! !�$%��&!'!%�#��(��!�)��(*��!�+!��,-!�.�,��#

��&!��,�$��$��!��,�/#�-�%!�$�%��!�$�%��)��*0%�,1�'!��2�

Zbog va`nosti posla kojim se bave, oni su jedini koji smeju da odbiju nare|ewa!

I direktoru, i ministru. âk i predsedniku Vlade

NA LICU MESTA

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

na nekom dalekovodu bilogde u Srbiji, a to se doga|agotovo svakog trenutka, wi-hovo je da da u tom delu si-stema nema napona. Od wihtada zavise ìvoti.

Zimi je te{kozbog termoelek-trana, snega,mraza, visoke po-tro{we, kvaro-va… Leti ne va-qa zbog hidroe-lektrana, ni-skog vodostaja,vru}ine, klima-tizatora kojitro{e koliko ipe}i… No}u jegadno zbog naiz-gled bespomo}neusamqenosti, da-wu zbog gu`ve ihaosa koji zbuwuje i zamara.

Ako bi se zanemarile uo-bi~ajene àlopojke, presvega one o platama za kojesu tvrdili da su "nekada bi-le na ~etvrtom, a danas su nahiqadu ~etvrtom mestu",ili o udaqenosti centra, alo{em gradskom prevozu

("Ko stanuje daqe, ustaje ra-nije") wihova pri~a je sa-zdana mahom od nerazumqi-vih elektrotehni~kih poda-taka i veselih anegdota.

Samo, nimalo anegdotskine zvu~i to {toza nepun sat ov-de obave i postotinak tele-fonskih razgo-vora sa regio-nalnim centri-ma, {to su tirazgovori toli-ko va`ni i de-likatni da seobezbe|uju i{ifrom svakogko u wima u~e-stvuje i da se,uprkos svemu to-me, snimaju i ~u-

vaju u memoriji kompjuterakao u kakvoj "crnoj kutiji"…

-Moè{ da pozove{ de-vojku telefonom, niko ti nebrani, ali mora{ da ra~u-na{ da bi taj razgovor mo-gao i da se preslu{a. I tokomisijski - obja{wavao jePetar. - Svi imamo mobil-

stvenih

ne, ali u na{oj me|usobnojkomunikaciji jedan tele-fon uvek mora da bude"fiksni" ba{ zbog snima-wa razgovora. Jer, to je je-dan od na~ina da uvek moguustanoviti {ta se doga|alou sistemu. Komisija ilijavni tuìlac, ako se dogo-di neko zlo.

Tajanstveni grafikonikoji se iscrtavaju na mo-nitorima kompjutera zawih su lako {tivo. Na jed-nom od wih, na primer, porasporedu potro{we elek-tri~ne energije moè seo~itati gotovo sve: indu-strijska proizvodwa, stan-dard gra|ana i wihove na-vike, spoqna temperaturevazduha… ~ak i to da Sr-bija jedina u Evropi imafabrike za proizvodwutermoakumulacionih pe-}i! Drugi im kazuje o izvo-zu i uvozu struje, a onaj nakom se o~itava u~estalost,frekvenciju, o stawu po-strojewa za proizvodwustruje, o tome {ta je sa ne-kim ~etiristokilovolt-nom dalekovodu, negde ubespu}u… I tako bez redai kraja.

- Mora{ da zna{ {ta sedoga|a u sistemu, {ta se do-ga|alo i {ta }e se dogodi-ti - kaè Dragan. - Zato,kad se ko od nas vrati sa od-mora, bar tri dana studiradnevnike rada kako bi seupoznao sa svim promenama,da ga ni{ta novo ne bi za-sko~ilo. Ispada kao da tajodmor, na izvestan na~in,odra|ujemo. Koncentracijane sme da nam padne nijed-nog trenutka, to je ovde,vaqda, najteè…

- A, da li vam, posle sve-ga, posao dolazi i u san?

- Samo prvih nekolikogodina. Ali, verujem da sva-ko od nas i sad ponekad sa-wa 8. decembar 1980. godi-ne, kada je posledwi put do-{lo do raspada elektroe-nergetskog sistema zemqe.A onu '99, bombe po daleko-vodima i trafostanicama,kada su izazivali divqewe~ak i ru{iteqa, kao da neèle da pomiwu. Tada smosve rekli, kaù. Bilo, neponovilo se.....

Milo{ Lazi}

tri~ne energije.-Ima ih koji nas zami-

{qaju kao ~uvare glavnogprekida~a, one koji iskqu-~uju i ukqu~uju struju brka-ju}i nas, slu~ajno ili na-merno, sa elektrodistribu-cijama - rekao je @ivotanastoje}i da raspr{i even-tualne nedoumice. - Na{posao je nadzor sistema,uskla|ivawe proizvodwe ipotro{we, kontrola pre-nosa…

Elektronski ~asovnikiznad velike, a nerazgovet-ne {eme, ~iji se rad prati ikontroli{e preko sateli-ta, upu}uje da se bave i neka-kvim preciznim merewima.A iz wihove pri~e bi se da-lo zakqu~iti da se bave jo{i hidrometeorologijom igeologijom! Kako? Lepo.Nadgledaju rad elektranakoje rade na vodu ili ugaq,pa s tim u vezi moraju da dr-è ravnoteù kao hoda~ poìci. Da, kako kaù, "vozena nuli". Jer, ugaq moè daleì pod zemqom i pri~ekadok ne zatreba, a voda u aku-mulacionim jezerima - ne.Eto, ~ak i to im je, ako se ne{ale s neukima, u opisu po-sla. Ili kad se ne{to radi

Inèwer@ivota

Stamenkovi} u dispe~erskom

centru EPS-ave} rekordnih

22 godine

Dispe~eri Dragan, Nikolai Petar u akciji: {ta sve pokazuju monitori

Danilo Tomi} iVladimir Ili}

Moè{ da pozove{ devojku

telefonom, niko ti ne brani,

ali mora{ da ra~una{ da bi taj razgovor mogao i da

se preslu{a

FOTO: @EQKO SINOBAD

POVR[INSKI KOPOVI

��

Kolubara je, ovogprole}a, postalabogatija za dvade-setak novih ma{i-

na. Na monta`ni plac Po-mo}ne mehanizacije u Zeo-kama stigli su novi viqu-{kari a, na povr{inskekopove - cisterne, vatroga-sna vozila i kranski siste-mi....

Puno problema, do sadaizazivao je nedostatak ovevrste ma{ina, kaè VladaPavlovi}, tehni~ki direk-tor Pomo}ne mehanizacije.Zbog toga smo, za obavqa-

we, nekih, specifi~nihposlova bili prinu|eni daangaùjemo "tre}a lica".Od ovog meseca posao do-preme goriva i vode bi}e, uceloj "Kolubari", jeftini-ji i jednostavniji. Na{avatrogasna brigada, uz to,

��

Stigli viqu{kari, cisterne, kranovi...�� !"#�� $!� !� �!$��%� �� &�'�(!� ��)��&!

�*�(��+��$"��(�)��$�,��"�$��"��)��(��

(��*�-�%�!�,�.��.!*��%��/+��$+�(��

Na kopovimaKolubare sve

vi{e novihma{ina

��0��1�2��0��0��3��

Zdraviji i zub bagera UDirekciji basena "Kolu-

bara", nedavno je, beo-gradska firma "Komet"promovisala novu metodu

za obradu zuba rotornih bagera.Prema re~ima Valerija [arenca,direktora "Kometa", zahvaquju}i

saznawima do kojih je ova firmado{la u saradwi sa stru~wacimaiz Rusije, su{tina novog postupkaje navarivawe novog sloja metala(na bazi titanijuma) na zube i no-sa~e zuba na radnom to~ku rotornihbagera.

-Time se postiè vi{estruko ve-}a trajnost zuba (mewali bi se jed-nom umesto nekoliko puta godi-{we) {to bi, osim u{teda, osetnouticalo i na proizvodne rezultatei vremensku o{te}enost bagera, to-kom godine, naglasio je [arenac.Prve probe, na ovaj na~in obra|e-nih, zuba ve} su ura|ene a rezultatisu vi{e nego zadovoqavaju}i. Zadva meseca rada na povr{inskimkopovima na zubima nisu uo~enanikakva o{te}ewa.

Stru~waci iz "Kolubare" inte-resovali su se za dodatne detaqekoji se odnose na strukturu osnov-nog materijala (~elika) a kako bise, osim habawa, smawio i proce-nat polomqenih zuba. Kona~nu oce-nu primenqivosti ovih bagerskihzuba da}e ekipe eksperata "Kolu-bare" i EPS-a, posle ~ega }e bitidoneta odluka o eventualnoj kupo-vini i kori{}ewu ovog proizvodana kolubarskim kopovima.

M.T.

Ja~i "ujed" ubudu}e -rotorni bager na kolubarskim kopovima

Kabina novogteleskopskogviqu{kara

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

Razvoj Rudarskog ba-sena "Kolubara"ubudu}e bi}e u ve-}oj meri pra}en

investicionim kreditima,pre svega nema~kih banaka.To su najavili predstavni-ci nema~kog Ministarstvaza ekonomsku saradwu i"��" banke iz Frankfur-ta koji su nedavno poseti-li "Kolubaru". Oni su tomprilikom obi{li Poqe D,a posebnu zainteresova-nost ispoqili su za efek-te posle ulagawa u revita-lizovani "Glodar 2". Tajinvesticioni poduhvat"��" banka je kreditira-la sa osam miliona evra.

-Svesni smo koliko ova-kva ma{ina zna~i za proiz-vodni kompleks "Koluba-re", izjavio je tim povodomDominik Ciler, direktoru nema~kom Ministarstvuza ekonomsku saradwu irazvoj u ~ijem je resoru Sr-bija. Jer, ovako dobro ura-|ena rudarska ma{inapredstavqa dodatnu sigur-nost.

Kada je re~ o tome da li}e nema~ki investitoriu~estvovati u finansira-wu najavqene rehabilita-cije drugih bagera istakaoje da nije optimista i do-

dao je da srpski energet-ski sektor mora da se takoorganizuje da se iz cenestruje podràvaju i takviprogrami. Neophodno je,

pritom, da se uspostavi ta-kav tarifni sistem daEPS moè sam sebe da iz-dràva. Sa nema~ke stranepreduzimaju se mere da seuz takvu pomo} uspostavistabilnost sistema.-Sve-sni smo ~iwenice, rekao jeCiler, da se energetskisektor Evrope ujediwuje ida ovi prostori moraju po-stati trì{na celina. Utom smislu i energeticiSrbije pruèna je {ansada osigura i uvoz i izvozelektri~ne energije.

Najavqeno je, tako|e, da}e "��" banka ve} u ovojgodini u}i u novi kredit-ni aran`man sa Elektro-

privredom Srbije. Premare~ima dr Johana Fajsta,direktora "��" banke uBeogradu, izvesno je da }eu~e{}e u investicijamaEPS-a biti oko 165 mili-ona evra. A od te sume sa 25miliona evra finansira-}e se pro{irewe proizvod-we na kopu "Tamnava-Za-pad".

-Bankari imaju prilikuda se uvere u racionalnosttro{ewa odobrenih sred-stava. Dokazali smo ujednospremnost da staru ma{inuinoviramo i opremimo ponajvi{im evropskim stan-dardima. Za budu}e sli~neinvesticije o~ekujemo da}e ipak, biti obezbe|enakreditna podr{ka. Obave-za EPS-a i "Kolubare"ostaje odràvawe kvalite-ta rada kao i da obezbe|ujusredstva za takve zahvate,izjavio je Milenko Vuli-}evi}, pomo}nik direkto-ra "Kolubare"za proizvod-no tehni~ke poslove.

T. @ivkovi}

��

Nemci u poqima"Kolubare"� �� !"�#

��$� %� ��" &��$�'$�" (�)��"

�� *� ��+� )� �,� ��% *��" $��"'�

��%��)��%��'

Mada je u svim planovima "Kolubare" slede}i bager za revi-talizaciju "Glodar 3" nakon nedavne havarije, "{estica" }e, iz-vesno je, morati u prevremeni kapitalni remont. Kao i "Glodar2" i ovi bageri su iz porodice "Takraf". Sve su to ma{ine sta-rije od 30 godina, pa je logi~no da je neophodno obimnije ospo-sobqavawe i tehni~ko-tehnolo{ko osavremewavawe. Za sadaza te poslove nije obezbe|ena odgovaraju}a finansijska podr-{ka. U toku su pregovori da nema~ka banka i za taj projekatobezbedi kredinu podr{ku.

Obnavqawe bagera - imperativ

Za pove}awe proizvodwe na 12 miliona tona ugqa godi{wena Povr{inskom kopu "Tamnava-Zapad" EPS je od "��" bankezatraìo novi kredit za nabavku sistema za transport sa tra-kama i za napajawe elektri~nom energijom, kao i za i ugradwunovih i raspoloìvih delova odlaga~a. EBRD bi, tako|e, tre-balo da kreditira rotorni bager, delimi~no sistem transpor-ta i raspodelne ure|aje. Nabavka novog sistema za "Tamnavu-Zapad" ogla{ena je sredinom aprila, a ugovarawe i realizaci-ja o~ekuje se da }e se realizovati u naredne tri godine.

Kredit za "Tamnavu - Zapad"

Milenko Vuli}evi}

bi}e mnogo spremnija dainterveni{e brè i efi-kasnije. Kupili smo {estkamiona - cisterni zatransport goriva, pet ci-sterni za vodu, ~etiri va-trogasna vozila, dva tele-skopska viqu{kara i ~e-tiri vozila sa kranskimsistemima, kaè Pavlo-vi}.

Sve cisterne i kranskisistemi mnogo modernijisu od do sada kori{}enih.[asije za ova vozila ku-pqene su u Rusiji, dok jewihovu nadgradwu, veomakvalitetno, obavila beo-gradska firma "Vatro-sprem".

Posebno raduje to {to suu "Kolubaru", po prvi put,stigli i novi, moderni,viqu{kari engleskefirme "Terex", sa tele-skopom, koji terete, teì-ne do 4,5 tone, mogu podi-}i do visine od 13,5 meta-ra. Uz to, na kraj telesko-pa mogu se montirati raz-li~iti nastavci (wih 12),{to ove ma{ine ~ini pri-menqivim u razli~itimposlovima u Pomo}noj me-hanizaciji, "Metalu" i napovr{inskim kopovima.

Nova mehanizacija bi}e,do kraja meseca, premaprethodno utvr|enom pla-nu, raspore|ena po delovi-ma RB "Kolubara".

M.Tadi}

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

TERMOELEKTRANE

Remontna sezona uJP TE "Nikola Te-sla" ove }e godinebiti u znaku dva

kapitalna remonta na blo-kovima A-2 i B-1. Posebnapa`wa, ne samo po obimuradova, bi}e usmerena kabloku A-2 na kojem je re-mont trebalo da se obavijo{ pre dve godine.

- Ovaj blok je posledwiput bio u kapitalnom re-montu 1997. godine. Po ci-klusu kapitalnih remonatakoji se izvode svake {estegodine, trebalo je da se re-mont obavi 2003. godine,kaè Milutin Savi}evi},pomo}nik direktora JPTENT za proizvodwu.- Ta-da je proceweno, na osnovu

rada postrojewa, da je va-`nije da se kapitalni re-mont uradi na bloku A-1. Uprethodnim godinama, zbognedostatka para, nismo mo-gli da radimo prave kapi-talne remonte zato je i "je-dinici" data prednost. Na-redne, 2004. godine, u planje ponovo u{ao kapitalniremont bloka A-2. U planuElektroprivrede Srbijebio je i kapitalni remont uTE "Morava", zatim blokaA-5 i jednog bloka u Ko-stolcu. Zbog nedostatkasredstava za sve ove poslovei procewenih stawa po-strojewa, odlu~eno je da sekapitalni remont bloka A-2 obavi u ovoj godini. Naodlagawe je delimi~no uti-

calo i ka{wewe remontaturbine niskog pritiskaza blok, koji je ra|en u "Go-{i" i koji je bio zavr{en ujanuaru 2005. godine, nagla-{ava Savi}evi}.

Kapitalni remont blokaA-2 sa elementima moderni-zacije, po~iwe 1. juna. Pred-vi|eno je da se zavr{i za 150dana i da u oktobru bude namreì. Na bloku }e se zame-

niti kompletan parovodsveè i me|upregrejane pa-re. Uradi}e se zamena opla-

��

Osveèwe posle osam godina � �� !�"��#��

��$�"��

Elektrofilter je ure|aj zamehani~ko izdvajawe pro-dukata sagorevawa ugqa ukotlovima termoelektrana i

osnovna mu je funkcija da zadrì~estice i ne emituje ih u okolinu.Dozvoqeno emitovawe ~estica poevropskom standardu je 50 miligramapo metru kubnom a gotovo sve srpsketermoelektrane emituju i do desetputa vi{e.

Razumqivo je, stoga, {to se posled-wih godina izdvajaju znatna sredstvaza rekonstrukciju elektrofiltera i{to je za wihov rad zainteresovana iEvropska unija koja putem donacijapomaè poboq{awe rada ovihpostrojewa.

O zna~aju dobrog rada elektrofil-tera, nedavno je bilo re~i u JPTENT kada je ozvani~en zavr{etakkapitalnog remonta sa elementimamodernizacije bloka A-5, na kojem jeizvr{ena rekonstrukcija elektro-filtera. Predstavqawe remontaprikazao je Dragomir Markovi},

zamenik direktora JP TENT. Veomastru~no i ilustrativno pred-stavqawe tog posla upotpunila je iilustracija koja pokazuje da je elek-trofilter na tom bloku veliki kao

tri zgrade Narodnog pozori{ta uBeogradu. Sigurno je da je wegovzna~aj za za{titu ìvotne sredine uObrenovcu i okolini jo{ ve}i.

K.J.

Filter kao tri pozori{ta

Za rekonstrukciju elektrofiltera izdvajaju se sve ve}a sredstva

Blok A-2, snage 210 megavata, u{ao je u pogon 29. septembra1970. godine. Za 35 godina na mreì je bio oko 230.000 sati.Proizveo je vi{e od 37 milijardi kilovat ~asova elektri~neenergije. Najve}u godi{wu proizvodwu ostvario je 1979. godi-ne od 1,383 milijardi kilovat ~asova a najve}u mese~nu u de-cembru 1984. godine, kada je proizveo 133 miliona kilovat ~a-sova elektri~ne energije.

35 godina na mreì

Blok TENT A-2: Modernizacijom se produàva vek postrojewa

��

te kotla sa izolacijom iuve{}e se novi sistem upra-vqawa i regulacije. Insti-tut "Mihailo Pupin" }eimplementirati svoj ��

�� sistem, sli~an ve} in-staliranom u TE "Morava"s tim {to }e na bloku A-2biti daleko vi{e digital-nih i analognih signala.Me|u zna~ajnije posloveubraja se i rekonstrukcijaelektrofiltera u ciqusvo|ewa emisije ~estica na50 mg po metru kubnom, {toje norma po standardimaEvropske unije. Procewe-na vrednost poslova, ra~u-naju}i i nabavke je oko 13miliona evra. Finansira-we kapitalnog remonta jeiz sopstvenih sredstava idelom iz poqskog kreditaod oko tri miliona dolara.

- To je kredit, podse}a Sa-vi}evi}, koji je Vlada Poq-ske odobrila EPS-u pre dvegodine, ~ime je TENT-uomogu}eno finansirawenabavke i montaè parovo-da, kao {to je ura|eno nabloku A-1. Deo sredstava izkredita bi}e utro{en i zanabavku opreme za rekon-strukciju elektrofiltera.Taj posao finansira}e sepo principu 50 odsto iz kre-dita , a 50 odsto su sredstvaEPS-a. Za kapitalni re-mont ovog bloka ne}e bitidonacija. Vrednost remontaod 13 miliona evra proce-wena je na osnovu obima ikaraktera poslova. Ali, zapotpunu modernizaciju blo-ka potrebno je znatno vi{e

para. Zato }emo u narednomperiodu, u toku standardnihremonata, mewati deloveopreme za koje sada nema pa-ra. Bitno je naglasiti da }evitalni delovi, kojima sepove}ava pouzdanost u radu,biti zameweni.

U TENT-u se poslovi zaremonte odvijaju po planu.Tenderi se privode kraju anabavka i isporuka opremesu u prednosti u odnosu naugovarawe izvo|a~a rado-va. U okviru priprema spa-da i obavqawe nekih po-slova u vreme rada blokakako bi se skratilo vremeremonta. I u ovom kapi-talnom remontu bi}e mak-simalno angaòvana doma-}a preduze}a, {to je, uosta-lom, opredeqewe EPS-a unekoliko prethodnih go-dina. Deo poslova bi}e po-veren poqskim firmama,kako je to i regulisanougovorom o kreditu.

Za svaki kapitalni re-mont u TENT-u formira seposeban tim stru~waka odkojih svako ima odre|enozaduèwe. Za rukovodiocaprojekta postavqen je Sa-vi}evi}. Odlukom direk-tora JP definisana je or-ganizaciona {ema grupeza remont sa preciziranimposlovima, rokovima, oba-vezama i ovla{}ewima.Pozitivna iskustva sa ova-kvim na~inom organizova-wa ste~ena su u prethodna~etiri kapitalna remonta.

K .Jani}ijevi}

Pored ulagawa u kapi-talne remonte i opo-ravak blokova Ter-moelektrane "Ko-

stolac B", koja pove}awemproizvodwe elektri~neenergije opravdavaju uloè-na sredstva, pozitivniefekti ostvareni su i uSlu`bi hemije. U protekledve godine u modernizacijuopreme za proizodwu demivode i regeneraciju konden-zata uloèno je oko 12 mi-liona dinara. Izgra|ena jei nova linija za proizvod-wu demi vode kapaciteta100 metara kubnih na ~as,{to potpuno podmiruje po-trebe blokova TE "Kosto-lac B", a u odre|enim vre-menskim periodima i blo-kova TE "Kostolac A".

-Ove i naredne godineplaniramo da odre|ena sred-stva uloìmo i u moderniza-ciju sistema za preradu ot-padnih voda, kaè Pero Stu-par, rukovodilac Slu`be he-mije u TE "Kostolac B". Dosada uloèna sredstva, {topodrazumeva i automatizacjuprocesa rada, ve} daju pozi-tivne efekte. Proizvodwa

demi vode smawena je za 40, apotro{wa hemikalija, ugla-vnom za regeneraciju kon-denzata, za vi{e od 30 proce-nata. Ostvarene u{tede uprotekle tri godine iznoseblizu 16 miliona dinara ive}e su od uloènih sredstvau modernizaciju opreme i au-tomatizaciju procesa rada.Tome su, svakako, doprinelii obavqeni kapitalni re-monti blokova, ~ija je pogon-ska spremnost u proteklihgodinu - dve dana na znatnovi{em nivou.

Kapacitet ove "fabrike"demineralizirane vode jeoko 200 metara kubnih demivode na ~as, {to prakti~nozna~i da se ovde godi{weproizvede i do 600 hiqadametara kubnih vode, potreb-ne za proizvodwu pare kojapokre}e turbine blokova TE"Kostolac B". Prema re~imaStupara, jo{ ima rezervi zau{tede u potro{wi demi vo-de za potrebe blokova koji uproizvodwi elektri~ne ene-rgije dostiù projektovaneparametre.

^. Radoj~i}

��

Automatizacijomdo boqih efekata�� !��"�

�� !�� #��"�� $%&� �� '��("�

)��*�+��,%� ��'�

Linija zaproizvodwu

demi vode sakapacitetom

od 100 metara kubnih na ~as,

podmiruje potrebe blokova

Revitalizacija agregata HE"\erdap 1" po svemu sude}i mo-gla bi da zapo~ne po~etkom julaove godine. Sloène procedu-

re u vezi sa potpisivawem me|udràv-nog Sporazuma o regulisawu obavezabiv{eg SSSR vezanim za promet robaizme|u dve nekada{we dràve (kojiukqu~uje i deo klirin{kog duga premaSCG) privode se kraju. Posle parafi-rawa tog sporazuma izme|u Vlade RuskeFederacije i Saveta ministara SCG,po~etkom decembra 2004. godine, o~eku-je se da }e do kraja maja uslediti i wego-vo potpisivawe. U tom slu~aju ve} 1. julazapo~ela bi demontaà {estog agregataHE "\erdap 1", {to bi ozna~ilo i startve} vi{e puta odlagane revitalizacijeovih postrojewa.

-Potpisivawem Sporazuma omogu}avase firmi OAO "Silovije ma{ini" is-poruka opreme iz Rusije. Za revitaliza-ciju {estog hidroagregata, a prvog sakojim po~iwu radovi, delovi i oprema uruskim fabrikama proizvedeni su u de-

cembru lane, a za hidroturbinu u febru-aru ove godine - kaè Dragan Stanko-vi}, direktor JP "\erdap". Oprema jeupakovana i uskladi{tena u zakupqe-nom skladi{tu.

Zavr{eni su ili su pri kraju i pri-premni radovi ugovoreni sa doma}imfirmama, podizvo|a~ima radova, kao{to su monta`na baza, remontni tabla-

sti zatvara~i za turbinu, revitalizova-ne dizalice u ma{inskoj hali. Preosta-lo je samo da se do kraja izgrade i svi po-mo}ni objekti. Kako isti~e Stankovi},sa 1. julom kao po~etkom radova u{lo bise u èqeni period za revitalizaciju ioni bi se zavr{ili do 2011. godine, od-nosno sa tolerantnim odstupawem u od-nosu na predvi|eni rok. Na osnovu ugo-

HIDROELEKTRANE

��

Kako je nastalo Vlasinskojezero, bilo je pitawe po-stavqeno studentima u to-ku jednog predavawa na

Geografskom fakultetu u Beogra-du. Profesor je gledao u nas, o~e-kuju}i odgovor koji nije dobio. Odtada i po~iwe moje interesovaweza ovo jezero i wegovu okolinu, od-nosno za taj, po mnogo ~emu jedin-stven objekat u Evropi, a mo`da i usvetu. Kao apsolvent za diplomskirad odabrao sam temu " Vlasinskihidroenergetski sistem ". Na fa-kultetu o wemu nema mnogo podata-ka, niti je neko pisao diplomskina ovu temu, govori Milo{ Blago-jevi}, student zavr{ne godine Geo-grafskog fakulteta.

Saznawa o tome kako je nastalo, pa

i kako funkcioni{e Vlasinsko je-zero, kao i wegov hidroenergetskisistem su zaista impresivna.

Neposredno posle drugog svetskograta, zbog te{ke energetske situaci-je, odlu~eno je da se na mestu gde rekaVlasina isti~e iz Tresave podignebrana. Zavr{etkom brane u aprilu1949. po~elo je puwewe Vlasinskogjezera i stvarawe centralne akumula-cije ovog sistema. Pu{tawem u radpumpno-akumulacionog postrojewa''Lisina'' 5. septembra 1978. komple-tiran je ovaj hidroenergetski sistem.Sastoji se od dva akumulaciona jezeraVlasinskog i Lisinskog, ~etirielektrane kaskadnog tipa ''Vrla ��''ukupne snage 129 �, PAP ''Lisi-na'' i me|usobno povezanih sistemomkanala, tunela i cevovoda.

Prilikom prikupqawa podatakaposebnu pa`wu je privukao jedanhidrolo{ki fenomen. Formira-wem Lisinskog jezera, na mestu gdese reka Lisina uliva u Boì~kureku i izgradwom PAP ''Lisine''vode koje su pripadale slivu Egej-skog mora prebacuju se u Vlasinskojezero koje pripada slivu Crnogmora. Budu}i da na ovaj na~in vodeLisinskog jezera oti~u u dva slivastvorena je ve{ta~ka bifurkacija

-��.��/��/��

Jedno jezero dva sliva� �0�1�!�(��1��*��2��# ��232�� 42��!��#�#'�� #�0��3��

Vlasinsko jezero i idili~na ìvotna

sredina nedovoqno iskori{}eni

turisti~ki potencijali

��/��.��.��-��5�� 6��

Start u julu� �*�+�*��#�� ' �(��# ��2��12+�#�"2

*+��(*�1��21��0�!(�1�� .��

*��&� ��'�7��(�#'�1� �1��1�'�� 4

3�8��69��2+�� 2��2#��# ��

Jubileji obe elektraneNa Dan preduze}a 16. maja, obeleì}e se zna~ajni jubileji obe

elektrane "\erdapa" - 35 godina od zvani~nog pu{tawa u rad HEPS"\erdap 1", kao i 20 godina po~etka rada tre}eg, ~etvrtog, petogi {estog agrageta HEPS "\erdap 2" i pet godina od starta posled-weg devetog agregata na wegovoj dodatnoj elektrani. Zna~ajno je,pritom, da je od po~etka rada HEPS "\erdap 1" do 5. maja ove godi-ne na na{em delu objekta proizvedeno 193,5 milijardi kilovat-~a-sova elektri~ne energije, kao i da je ukupno bilo 55.570 prevo|e-wa. U HEPS "\erdap 2" od po~etka rada ukupno je na na{em delu objekta proizvedenopreko 25 milijardi kilovat-~asova elektri~ne energije, a po~etkom maja ukupan broj pre-vo|ewa na wegovoj prevodnici iznosio je 16.415.

��.��/�:�

��-��4��.��.� ��/��.��5��

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

��

Angaòvawemaksimalno� ��

�!"��#"�$%�"&�'"� �"&�( ��

#��#��(�"�!"&)��!��*++,-

Martovsko otopqewe snega veoma jepopravilo stawe akumulacija u hidroe-lektranama Drinskog sliva. Neka aku-mulaciona jezera se ubrzano pune, a ne-ka su i prepuna. Naravno, u proto~nimHE bilo je i obilnog prelivawa, jer jedotok bio znatno iznad projektovanog.Ova velika voda se o~ekivala, iznena-|ewa nije bilo, preduzete su sve preven-tivne mere pra`wewa. Recimo, u jezeruHE "Uvac" jezero je ispra`weno za 32metra, te je sva pe{terska voda "uhva}e-na". Oba akumulaciona jezera u sastavu"Limskih HE"- na Kokinom Brodu i naUvcu su puna do vrha, a proto~na HE"Potpe}" je prelivala vi{e od deset da-na, jer je dotok Lima bio 650 kubika usekundi, a za rad tri generatora je do-voqno 160 kubika. Kod ovako povoqnehidrologije, prirodno je da svi genera-tori rade punom snagom, {to je rezulti-ralo impozantnom proizvodwom elek-tri~ne energije. Za tri meseca, "Lim-ske HE" su proizvele 47 odsto planira-ne ovogodi{we proizvodwe.

Otopqewe snega u Crnoj Gori napu-nilo je jezera "Drinskih HE" do vrha, abilo je i prelivawa, jer je projektovanioptimalni dotok Drine 640 kubika usekundi, a po~ev{i od 21. marta kada suvelike vode do{le Drinom, dotok je iz-nosio od 800-1.500 kubika. Jezera u pro-to~nim HE "Bajina Ba{ta" i HE "Zvor-nik" su puna, a u akumulaciono jezeroRHE na Tari je ispumpalo vode za pro-izvodwu od preko 100 miliona kilovat- sati elektri~ne energije. Nema sum-we, do kraja aprila i ovo }e jezero bitipuno, a to je optimalna situacija, jerRHE ide u remont i totalni zastoj 10.maja. Debqina sne`nog pokriva~a na@abqaku iznosila je 2,2 metra, a 11.aprila 30 centimetara.

Naravno, pri ovako povoqnoj hidro-logiji, normalno je forsirati maksi-malno angaòvawe hidroelektrana, paHE"Bajina Ba{ta" dnevno proizvedeoko osam miliona kilovat - sati elek-tri~ne energije. Ina~e, za protekla trimeseca, JP "Drinske HE" su proizvele888,7 miliona kilovat - sati elektri~-ne energije, ostvariv{i 20,6 odsto vi{eod planiranog zadatka. Plan pumpawavode u akumulaciju na Tari ostvaren jesa 220 odsto. M.\.

��

{to predstavqa retku hidrolo{kupojavu. Jedinstvenost ovog objektauz to predstavqaju i pumpe kojeprebacuju}i vodu savla|uju usponod 374 metra.

Vlasinski hidroenergetski si-stem, iako male instalisane sna-ge, ima poseban zna~aj zbog vr{neenergije koju isporu~uje kriti~-nim trenutcima sistemu EPS-a.

S druge strane izuzetan utisakostavqa sama priroda. Ekolo{ki

nezaga|ena sredina, morska boja vo-de Vlasinskog jezera, snegom pre-kriven Babin kuk i sveìna vazduharetke posetioce ne ostavqaju ravno-du{nim. Ovo mesto koje se nalazi nasat i po vremena vo`we od drugog poveli~ini grada u Srbiji, Ni{a, tu-risti~ki je neiskori{}eno. Ova~iwenica ostavqa otvorenom mo-gu}nost za daqi razvoj ovog kraja...

N. K.

vora koji su potpisali EPS, kao naru-~ilac i firma "Energoma{eksport" izMoskve, kao izvo|a~ radova, revitali-zacijom postrojewa maksimalna snagahidroagregata pove}a}e se sa 174 na 201megavat. Snaga svih {est ma{ina ukup-no }e se tako pove}ati za 162 megavata.Revitalizova}e se po jedan agregat go-di{we, s tim {to }e poslovi na {estomtrajati godinu dana, a na ostalih pet -po deset meseci. Vrednost ukupnog po-sla iznosi 100,5 miliona dolara. Natim poslovima u znatnoj meri bi}e za-posleni i kapaciteti doma}ih firmi,~ija je vrednost u~e{}a dostigla 20 mi-liona dolara, pri ~emu najvi{e Termo-elektra - 11 miliona. Zna~ajno je, pritome da su pripreme za revitalizacijutrajale gotovo ~itavu deceniju, kao i daje cena radova doma}ih preduze}a naosnovu wihovih ponuda iz 2001. godine,zna~i pre otvarawa tenderske dokumen-tacije i potpisivawa ugovora sa ovomruskom firmom (krajem marta 2003. go-dine), ostala nepromewena.

- Veliki su izgledi da }e se i preo-stali dogovori u vezi sa vra}awem kli-rin{kog duga posti}i i da }e vi{e pu-ta odlagana revitalizacija ovih po-strojewa, najzad, po~eti. Taj projekat,uostalom, ni u jednom delu nije sporan,ali wegova realizacija uslovqena jepostizawem me|udràvne saglasnostiza sve delove koji su Sporazumom regu-lisani. A koliko je takvo ja~awe agre-gata veoma bitno za wihov daqi rad,dovoqno je samo ista}i da je Rumunijana svom delu hidroelektrane revitali-zovala peti i da }e u ovoj godini takavzahvat zapo~eti i na posledwoj {estojma{ini. Imaju}i u vidu starost po-strojewa dogovor je bio da se radovi naobe strane uporedo odvijaju. Do~ekalismo, me|utim, da oni zavr{avaju rado-ve, a da }e na na{em delu oni tek po~e-ti - prime}uje Stankovi}.Jedina dobrastrana kasnijeg starta radova bi}e ko-ri{}ewe wihovog iskustva sa ve}uo~enim problemima.

M. Filipovi}

HE " Studenica" - trajni spomenikU 2006. godini u HE "\erdap" o~ekuje se da }e biti pro-

izveden i 200 -milijarditi kilovat-~as. Tim povodom"\erdap" i "Silovije ma{ine" rekord, kao i po~etak re-vitalizacije agregata, obeleì}e trajno - obnovom miniHE "Studenica", snage 90 kilovata, koja }e se nalazitina manastirskom imawu i podmiriva}e wegove potrebe.U turbinski agregat, isporu~en od ruskog partnera, ugra-di}e se radno kolo, geometrijski sli~no postoje}im uhidroturbinama, u razmeri 1:19, a koja se, ina~e mewajupri revitalizaciji. U simboli~nom smislu taj tip rad-nog kola nastavi}e da i daqe proizvodi elektri~nuenergiju. Mini hidroelektrana izgradi}e se donacijamaEPS-a, "\erdapa", Vlade Norve{ke, Zadu`bine "Stude-nica" i u~esnika u poslovima revitalizacije.

Ceo posao okorevitalizacijeagregata bio bi zavr{en do2011. godine

Mada su u Timo~-koj krajini, tom" slepom crevu "kako je od milo-

{te ili muke nazivaju po-nekad me{tani, putevi zi-mi uveliko zavejani, a pro-le}e otkrije sijaset udar-nih rupa, dobar glas ipakprona|e putokaz. Do najbo-qih...

Na stolu Miroslava Pe-{i}a, direktora " Elek-trotimoka" stoji zlatniksa likom Kapetana Mi{eAnastasijevi}a. Novousta-novqena nagrada za uspe-{an rad u 2004. godini, ko-ju, po preporuci Privred-ne komore Srbije i CrneGore i Udruèwa indu-strijalaca i preduzetnikaSrbije i Crne Gore dode-quje novosadska agencija "Media Invent ". U desetop{tina Timo~kog regio-na ima bar pet puta vi{ejavnih preduze}a, {to ovopriznawe ~ini utoliko

zna~ajnijim ali i obavezu-ju}im.

"Elektrotimok" kaoelektrodistributivnopreduze}e ima najmawe gu-bitke elektri~ne energijeu Srbiji, pogotovo ako seuzme u obzir struk-tura potro{weelektri~ne energi-je, koja se sa preko80 odsto realizujena niskom naponu.To je bio prvi opre-dequju}i faktor uizboru za najuspe-{nije, obja{wavaPe{i} motive ìrija.Prime}ena je, tako|e, vi-soka pogonska spremnost "Elektrotimoka", {to zna-~i da smo se dobro pripre-mili za zimu. Na odlukuodgovornih da se na spiskunajboqih na|u i timo~kistruja{i, nastavqa Pe-{i}, malo uticaja imala je~iwenica {to smo, na pa-piru, pro{lu godinu zavr-

{ili gubitkom od 200 mi-liona dinara zbog amorti-zacije. Jer, treba imati uvidu da je imovina "Elek-trotimoka" procewena napreko 30 miliona evra. Tuje i otpis potraìvawa od

preko 60 dana. Najva`nijeje da smo, po osnovu po-slovnih odnosa, bili po-zitivni.

Da li }e tako i ostati?Sude}i prema planovimaza ovu godinu, ambicija jena pretek. Pe{i} izdvajarealizaciju kapitalnihobjekata, izgradwu 110 ��dalekovoda od Majdanpeka

do Mosne i trafo-stanice 110/35 �� uMosni, ~ime se re{a-va snabdevawe elek-tri~nom energijomDoweg Milanovca iMosne. Na drugom me-stu je zavr{etak digi-talne radio relejnemreè za prenos poda-

taka na teritoriji od8.500 kvadratnih kilome-tara koju pokriva "Elek-trotimok". U vrhu plan-

MAJ 2005 �� BROJ 376

DISTRIBUCIJA

��

Dug virmanaca blizu milijardu dinaraU JP "Elektrotimok" posebno je izraèn

problem naplate od virmanskih potro{a-~a koji do sada duguju, u proseku, osam me-se~nih faktura. U novcu, to je blizu mili-jardu dinara. Najve}i du`nici su Indu-strija hemijskih proizvoda Prahovo sa100 miliona duga, Vodovod Bor sa 30 i Fa-brika porcelana u Zaje~aru koja treba daplati 14 miliona dinara. Struju neredov-no pla}a vi{e od 100 virmanskih potro-{a~a. IHP Prahovo, Vodovod Bor, Xervin Kwaèvac, IMT Kwa-èvac i jo{ neki potro{a~i su utuèni, a krenuli smo i u is-kqu~ivawa do granice koja ne ugroàva tehni~ko - tehnolo{kiminimum, {to je u skladu sa odlukom poslovodstva EPS -a. Zarazliku od virmanskih potro{a~a, doma}instva su redovnijeplati{e i u proseku kasne samo dve fakture odnosno duguju350 miliona dinara.

��

��

��

Naj{tedqiviji u Srbiji�� !�� " �� #

$�%�& � ' �� $(�)� $ %��*+��&� +(��'�,�

� $�- ��'�, �'�+.+ *�*�)�� $�� , � $, !�

.+(��' �/�'��-��.�$�+��+(/�0�

Zajedni~kim sredstvima Vl-ade Holandije (iz donacije ) iJP " Elektrovojvodine " za svere|u populaciju belih roda,odavno za{ti}enu me|unarod-nim i doma}im propisima, u se-lima severnog i sredweg Bana-ta obezbe|uju se nova metalna "gnezda". Razlog za realizacijutakvog projekta proistekao jeiz sve ~e{}ih navika ove ple-menite ptice da se gnezdi u ni-{ama na vrhu niskonaponskihvodova, odnosno na ìcama ni-skonaponske elektrodistribu-tivne mreè. Zbog toga ~estodolazi do kratkih spojeva u na-seqima na ovom podru~ju gderode provode svoj "letwi od-mor". To je posledica dodirawihovog tela ili vlage iz gne-

zda u ki{nim danima. Stradaju,stoga, rode, naro~ito mladun-ci, ali i me{tani, zbog prekidau napajawu elektri~nom nergi-jom. A sve to, razumqivo, uve}a-va i tro{kovni saldo elektro-distribucija.

"Elektrovojvodina" se zatopridruìla realizaciji projek-ta "Sigurna gnezda za bele rode"i to izgradwom gvozdenih plat-formi za tu namenu. One su bes-platno projektovane i u toku jewihovo montirawe u vi{e vojvo-|anskih sela. Prva takva javnaprezentacija obavqena je u seluTara{, krajem marta.

Materijal je, ina~e, naba-vqen za 61, ve}, konstruisanuplatformu.

A. Ivaneà

��1��

2��

Sigurna gnezda za bele rode

U deset op{tina Timo~kog regiona ima bar pet puta vi{e

javnih preduze}a, {to ovo priznawe ~ini jo{ zna~ajnijim

�

�

"Elektrotimok":[ampioni {tedwe

��

Do dono{ewa novogZakona o planira-wu i izgradwi, ko-ji je stupio na sna-

gu 13. maja 2003. godine, po-tro{a~i koji su posedovalielektroenergetsku saglasno-st i za ~ije objekte su postoja-li elektroenergetski uslovibili su prikqu~ivani namreù, pa ~ak i oni kojimaje, pri tome, bila uslovqenai izgradwa wenog nedostaju-}eg dela. Me|utim, stupawemna snagu ovog zakona prak-ti~no je onemogu}eno izvo|e-we bilo kakvih radova naelektroenergetskoj mreìbez odobrewa za izgradwu.

Na konzumu JP Elektrodi-stribucije Beograd ima oko4.500 potro{a~a koji posedu-ju re{ewe o elektroenerget-skoj saglasnosti i prijavu za

legalizaciju, a do sada je, poosnovu mi{qewa dva mini-starstva (za kapitalne inve-sticije i rudarstva i energe-tike) omogu}eno da se pri-kqu~i oko 600 potro{a~a.Stevan Mili}evi}, zamenikdirektora JP Elektrodi-stribucija Beograd tim povo-dom napomiwe da je ovo pri-kqu~ewe privremenog karak-tera. To zna~i da je trajno sa-mo ukoliko se objekat lega-lizuje. U suprotnom, iskqu-~i}e se sa elektroenergetskemreè.

Osetna je, o~igledno, raz-lika u broju izdatih elektro-energetskih saglasnosti irealizovanih re{ewa, jer seu nadle`nim ministarstavi-ma insistira na prikqu~ewustambenih objekata pri po-stojawu tehni~kih uslova.

Prakti~no, potro{a~i kojitreba da izgrade makar jednostubno mesto u tome su one-mogu}eni, jer uslov za izvo-djewe radova je odobrewe zaizgradwu objekta, odnosnomreè. Problem se najvi{eose}a u prigradskim delovi-ma, gde su svojevremeno ne-kontrolisano nicala divqanaseqa.

- O~ekivalo se da }e tuma-~ewa vezana za primenu Zako-na biti ne{to fleksibil-nija i da }e omogu}iti iz-gradwu mreè. Jer, ukolikodràva re{i da na pojedi-nim podru~jima ru{i divqesagradjene objekte, ni ostaja-we mreè nema svrhe. U tomslu~aju EDB bi demontiraomreù - isti~e Mili}evi}.

Q. Nenezi}

��

Prikqu~eno{esto potro{a~a� �� !��!"��#� ��$�%!&��'��(�$�)$!"

*�&!+��&!+��!,��,�� -��-$��*�&��*��-��#�!%�

skih zadataka su i moder-nizacija i aktivirawe da-qinske komandne signa-lizacije na podru~ju Nego-tina, Kladova i Zaje~ara,kao i izgradwa 35 i 10 ��vodova na podru~ju Boqev-ca, Negotina, Kwaèvca,Zaje~ara i Kladova, revi-talizacija niskonaponskemreè u brdsko-planin-skim podru~jima. Po~et-kom juna, o~ekuju u "Elek-trotimoku", ovo javnopreduze}e dobi}e zavr{nisertifikat �� kvalitetai bi}e jedno od prvih di-stribucija u Srbiji saovim priznawem.

S. Tomi}

��.��/��0�

1��.�0��2�0��.�

"Apartman" za plemenite ptice

U ko{ metalne platforme, vra}en je deo materijala gnezda da bi ga roda " prepoznala"

Ritam savremenog ìvota, sa brojnimradnim i privatnim obavezama, ostavqanam malo prostora i vremena za {iri po-gled na svet oko nas. Utoliko je primerzajedni~ke brige me{tana sela Tureko-vac, elektrodistributera i qudi iz lo-kalnog Udruèwa za za{titu ptica, nazbriwavawu belih roda u ovom nasequ zasvaku pohvalu. Pro{le godine se, usledolujnog nevremena, zapalilo gnezdo ovihptica koje su se smestile, a gde bi drugde,na jednom elektri~nom stubu. U akcijispa{avawa preìvelih roda u~estvova-li su radnici Elektrodistribucije Le-skovac iz poslovnice Turekovac, vatroga-sci i, naravno, sami me{tani.

Bele rode, kojih u ovom kraju ima malo,vi{e od pedeset godina za{titni su znakTurekovca, zbog kojeg su me{tani jako po-nosni. Elektrodistributeri su odmahnakon toga obezbedili tri otpisana drve-

na stuba i postavili ih van mreè da bise stvorio novi dom za ove retke i pleme-nite ptice. Ali, rode, iz nekih razloga,posebno privla~e "pravi" stubovi koji senalaze na mreì, pa su uporno odbijaleda sviju gnezdo na pripremqenim mesti-ma. Nedavno su , usred sela, na jednomstubu izgradile novo gnezdo. Da bi sespre~ila eventualna ponovna nesre}a,na|eno je originalno re{ewe. Me{tani sunapravili ve{ta~ku konstrukciju podlo-ge za gnezdo, a radnici ED Leskovac, Dra-gan Anti} i Sveta Milenkovi}, prethodnomalo spustiv{i konzolu, postavili novognezdo na vrh stuba. Pre toga je od grawaispleteno novo gnezdo, po{to je prvobit-no moralo biti rastureno. Na veliko za-dovoqstvo svih, posle kra}eg oklevawa,roda je sletela u novi "apartman" i po~e-la da detaqno ure|uje svoj dom.

N. S.

MAJ 2005 �� BROJ 376

KOSMET

��

Srbi u Lipqanu niposle 120 dananisu dobili stru-ju. Za Batuse je

svojim potpisom garanto-vao predsednik op{tineKosovo Poqe Skender Zo-gaj, pa je tamo{wim Srbi-ma struja ukqu~ena, ali ucelini problem snabdeva-wa srpskih naseqai nadle`nosti di-stribucije u wimanije razre{en. Zatosu Lipqan i neko-liko sela u sredi-{wem Kosovu i da-qe u mraku.

U me|uvremenu,KEK (Kosovskaelektroenergetskakorporacija) promenio jeime u EKK (Elektroener-getska korporacija Kosova),a do srpske javnosti su dopr-le i vesti o planovima in-vesticija u kosmetsku ener-getiku. Ta~nije, obelodawe-no je da je ruska kompanija

"Rusal" zainteresovana dana duì rok zakupi termoe-lektranu "Kosovo B" i da iz-gradi nove, kako bi obezbe-dila jeftiniju struju zapodgori~ki Aluminijumskikombinat, ~iji }e ve}inskivlasnik uskoro postati. Ka-ko se navodi, Rusi ra~unicunalaze u tome {to postoji

400-kilovoltni dalekovod"Kosovo B" - Ribarevina -Podgorica za prenos elek-tri~ne energije.

Mada kaè da ne znaformalne razloge za pro-menu imena KEK u EKK,Milan Vujakovi}, pravnik

u Direkciji EPS-a za ko-smetska preduze}a, isti~eda su ponovo zaobi|eni ioni zakoni koje je UN-MIK proglasio vaè}im uPokrajini. Re~ je o zako-nima donetim pre 22. marta1989. godine, odnosno uvreme kada je postojalaElektroprivreda Kosova.

- O~ito je da je iovim novim imenomkompanije taj konti-nuitet izbegnut, kao{to nije uvaèn nistatus kosmetskeelektroprivrede usistemu EPS-a - is-ti~e Vujakovi} ipodse}a da su u Pri-{tini pro{le godi-

ne doneta tri zakona uoblasti energetike, kojakosmetsku elektroprivre-du tretiraju potpuno neza-visno od srpske. U tim za-konima, prema wegovim re-~ima, zaboravqeno je naSrbiju i wenu vlasni~kuulogu u kosmetskoj energe-tici, a neka su re{ewa iprejudicirana.

Istina, kako kaè Vuja-kovi}, pre nego {to je pro-glasio ove zakone, speci-jalni izaslanik general-nog sekretara UN traìoje da se neke odredbe izme-ne, a po wihovom sadràjujasno se vidi da se rukovo-dio Rezolucijom 1244, kojapropisuje ipak ome|eneokvire nadle`nosti u

upravqawu ovim delom Re-publike Srbije.

- I pored toga {to je{ef UNMIK-a delom ko-rigovao kosmetsku skup-{tinu kao zakonodavca, uzakonima je ostalo nedore-~enosti i odredbi koje bimorale da se ra{~iste, ka-ko se ne bi dozvolilo daPri{tina mimo Srbijeraspolaè wenom imovi-nom i prejudicira kona~nistatus Pokrajine - smatraVujakovi}.

Prema wegovim re~ima,ako bude ostalo pravo Regu-latornog organa da daje li-

��34��1�

��

Gospodari srpskih planova�� $ % � '+� $�*�� * '��,��#

�'�5 �/�'�� % � �� !� *

/�3��'��,��'��%��,��

��+0�$� ,�.+ ,�,� ��(�$� �

�% $ � -�� * � ��/ �+ ��'�,

*�� %��,�,�%��,

Verujem da }e Elektroprivreda Srbije biti pitana o davawuu zakup kosmetskih elektrana i ugqenokopa. To je jedna od te-ma kojima }emo se zasigurno baviti u radnoj grupi za energeti-ku, koja bi uskoro trebalo da po~ne s radom u okviru razgovoraBeograd-Pri{tina. Mi u elektroenergetskom sektoru imamovrlo uticajne qude, koji strujom snabdevaju ceo ovaj region, pahajde sada neka nam pomognu da dovedemo velike me|unarodnekompanije i da kroz ekonomske pozicije stabilizujemo elektro-energetski sektor na Kosovu i Metohiji - rekao je na konferen-ciji za novinare predsednik Koordinacionog centra za Kosovoi Metohiju Neboj{a ôvi}.

ôvi}: Pita}e se EPS

TE "Kosovo A": Srpska

imovina

U Pri{tini su pro{le godinedoneta tri zakona u oblastienergetike, koja kosmetsku elektroprivredu tretiraju

potpuno nezavisno od srpske

�

�

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

cence do 30 godina, s mo-gu}no{}u da se za to vremeobavqa delatnost i raspo-laè imovinom, u ovomslu~aju ugqenokopima,termoelektranama i pre-nosnom i distributivnommreòm i objektima, ~ijije vlasnik dràva Srbija,a bez ikakvog wenog u~e-{}a, upravo na taj rok seodlaè i pravo vlasnikada uti~e na sudbinu te imo-vine, bez obzira na to dokada }e Ujediwene nacijeili, eventualno kasnije,Evropska unija, upravqatiovim podru~jem.

Vujakovi} dodaje da bi semoglo dogoditi da se natri decenije odloì iostvarivawe prava prote-ranih radnika iz kosmet-ske elektroprivrede, odno-sno re{avawe svih imo-vinsko-pravnih problemakoji su nastali od dolaskame|unarodne misije na Ko-smet.

U tom konekstu treba po-smatrati i najave o zakupukosmetske elektrane, kojibi se, ako se u me|uvremenuni{ta ne promeni, mogaodesiti mimo u~e{}a i voqeBeograda. Naravno, intere-sovawe stranih investito-ra je dobrodo{lo saspekta razre{ava-wa sada{we sloè-ne situacije u elek-troenergtskom sek-toru Kosova i Me-tohije, ali prethod-no je pitawe da liUNMIK i privre-mene kosmetske in-stitucije mogu bezSrbije i EPS-a da daju u za-kup obili}ku elektranu.Dodu{e, do sada je UN-MIK kroz formu davawa uzakup s pravom nasle|ivawaprivatizovao najve}i brojdru{tvenih preduze}a uPokrajini, a kosmetskaskup{tina, kopiraju}ievropsku regulativu, zako-nima je legalizovala takvopravo. Jedino je propu{te-no da se defini{e uloga

vlasnika, koja ni rezoluci-jom UN nije osporena. Otu-da, prema re~ima Vujakovi-}a, uvo|ewe stranih inve-stitora u kosmetsku energe-tiku moè da se iskoristikao povod da se i Beogradukqu~i u odlu~ivawe o ko-smetskom delu EPS-a.

Naime, vest da ruski alu-minijumski gigant "Rusal"namerava da zakupi "KosovoB" i izgradi nove termoka-pacitete na Kosmetu, i toupravo one koje je svojimplanom zacrtala RepublikaSrbija, stiè upravo u vre-me kada se pripremaju razgo-vori Beograda i Pri{tine

u radnoj grupi za energeti-ku. Vujakovi} kaè da je Be-ograd, zahvaquju}i tome, do-bio {ansu da na konkret-nom primeru otvori pitaweza{to UNMIK, preno{e-wem svojih nadle`nosti nakosmetsku privremenuvlast, omogu}uje Pri{tinida samostalno gospodariimovinom Srbije i wenimplanovima.

Prema najavama, Rusi na-

meravaju da dograde jo{ dvabloka po 339 megavata na"Kosovu B", gde je prili-kom gradwe postoje}a dvabloka iste ove snage izgra-|ena maltene kompletnainfrastruktura za noveblokove. Tako|e, obavqenesu pripreme i za otvarawenovog povr{inskog kopa"Sibovac", koji bi "KosovoB" snabdevao ugqem. Sve jeto pripremqeno sredstvi-ma kojima su zaduèniEPS i Republika Srbija,kao garant kredita. Tako-|e, ra~unaju}i na ogromnerezerve kosmetskog ligni-ta, od oko 13,5 milijardi

tona, "Rusal" naja-vquje i gradwu "Ko-sova C", odnosno no-vih 2.100 megavata,za koje je EPS oba-vio veliki deo is-traìvawa. Na Ko-smetu se, dakle, na-stavqa realizacijaplanova EPS-a iSrbije, ali, kako sa-

da izgleda, bez ikakvog wi-hovog u~e{}a.

- Poslovodstvo EPS-a jevi{e puta u proteklih go-tovo {est godina inform-isalo

dràvne organe Srbije oproblemima koji nastaju uwegovom kosmetskom delu.Nedavno je i Upravni od-bor EPS-a zatraìo da dr-àvni organi preduzmu me-re radi za{tite energet-skih resursa na Kosmetu iukidawa zakona koji Pri-{tini daju odre{ene rukeu odlu~ivawu o srpskoj dr-àvnoj imovini. Naà-lost, me|unarodna upravana Kosmetu najsporije raz-re{ava pitawa me|usobnogodnosa dràve i ovog delawene teritorije. U aktuel-noj situaciji na{a je {an-sa, iako mo`da mala, to{to "kapital ne poznajegranice", ali i te kako po-{tuje pravo vlasnika. Pre-ma tome, uop{te nije nemo-gu}e da sa Rusima, kao even-tualnim budu}im zakupci-ma "Kosova B" i investito-rima u nove termokapaci-tete, pregovara i Elektro-privreda Srbije - naglasioje Vujakovi}.

Anka Cvijanovi}

Termo-elektrana "Kosovo B": Ruska kompanija zainteresovanaza zakup ove i izgradwu novihelektrana

Preno{ewem nadle`nosti nakosmetsku privremenu vlast,

UNMIK omogu}uje Pri{tini dasamostalno gospodari imovinom

Srbije i wenim planovima

�

�

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

SINDIKAT EPS-a

Zakon o radu nijeprvi pravni aktkod nas prilikom~ijeg dono{ewa je

najavqena i wegova izme-na. Nije prvi ni koji jevra}an na ponovno razma-trawe pre progla{ewa,ali sigurno jeste jedan odretkih koji je dobio lega-litet, a da se maltene ni-kome ne svi|a - ni predla-ga~u, ni zakonodavcu, nionima na koje se odnosi.

U Sindikatu radnikaEPS-a kaù da su bili nemalo iznena|eni nekim od-redbama ovoga zakona, kojesu se u wemu pojavile u ko-na~noj verziji iako ih nijebilo ni u jednoj pret-hodnoj. Vera Tomovi},dipl. pravnik u Cen-trali Sindikata, na-vodi da su zakonskare{ewa izazvala mno-ge nedoumice, da }eneka tek stvoritiprobleme kada po~nuda se primewuju, alida je jedno posebnoindikativno.

- Re~ je o pravima za-poslenih kod promene po-slodavca. Celo jedno pogla-vqe Zakona o radu nosi ovaj

naslov, a sve odredbe u we-mu sro~ene su tako da se po-slodavcima olak{aju statu-sne promene. Zaposlenimaje ukinuto pravo da se svo-jom voqom opredequju za

prelazak kod novog poslo-davca, {tavi{e poslodavacnije obavezan ni da ih pita

za mi{qewe - kaè Tomo-vi}eva.

Novi poslodavac, kakoobja{wava na{a sagovor-nica, uz imovinu, dobija isve zaposlene zbirno, kao

{to bi dobio i robukoju kupuje. U Zakonu jeto definisano kaoprenos ugovora o radu,koje stari poslodavacprenosi novom vlasni-ku preduze}a. Zaposle-ni o ovom transferumoè da sazna tek kadase trgovina obavi, od-nosno kada ga o tomeobavesti novi posloda-vac, jer stari nema ni

tu obavezu. On novom po-slodavcu "u paketu" preno-si ugovore o radu, a zakon-ska obaveza novog poslo-davca da o tome obavestizaposlenog vi{e li~i nawegovo pravo da apsolutnoodlu~uje o sudbini radni-ka nego {to mu odre|ujepravilo pona{awa.

Tek u odredbi kojom seposlodavcu omogu}uje da za-poslenom moè dati otkazugovora o radu, ukoliko se uroku od pet dana od dobija-wa obave{tewa o prenosuugovora ne izjasni da tajprenos prihvata, razaznajese da }e radnik biti obave-

{ten kome je "prodat". We-ga, dakle, poslodavac, nistari ni novi, ne mora ni-{ta da pita pre transfera,a sazna}e da je dobio novoggazdu kada ovaj to poèlida mu saop{ti.

Tomovi}eva kaè da suovakvim zakonskim re{e-wima redukovana i pojedi-

��

��

Vlasnik dobija radnike "u paketu"� �� !��"#� ��!�$�%#&#��!�

��'��#!��%��#'�&��!�(��)��!�� %&#��*

Kod nas postoje dileme o tome {ta zna~i "promena poslodav-ca", odnosno koje se promene smatraju statusnim. Svakako, to jeprecizno definisano Evropskom direktivom, a razra|eno je i upraksi Evropskog suda pravde, ali na{ zakonodavac ~esto "za-boravi" da prepi{e va`ne odredbe. Tako, za nas u EPS-u, u re-organizaciji kompanije, veoma je zna~ajno, s aspekta zaposlenihi Sindikata, da li je preme{tawe zaposlenih bez izme{tawasredstava rada u novoosnovano preduze}e statusna promenaili ne. Su{tinski, dràva je poslodavac i u preduze}u pret-hodniku i u novonastalom preduze}u, pa tu i nema dileme da lise radi o promeni poslodavca - kaè Vera Tomovi}.

Ko je poslodavac

U Ministarstvu rudarstva i energetike je, 6.maja 2005, potpi-san Sporazum o utvr|ivawu vrednosti radnog ~asa zaposlenihu JP Elektroprivreda Srbije (EPS) kojim je ugovorena dinamikai iznos pove}awa vrednosti radnog ~asa za 2005.godinu.

Sporazumom je utvr|ena dinamika tromese~nog pove}awa rad-nog sata i u potpunom je skladu sa okvirima datim u programu po-slovawa EPS-a za ovu godinu.

Vrednost radnog sata zaposlenih u EPS-u, u prvom kvartalu2005. godine iznosi}e 72,20 dinara i dosti}i }e nivo od 83,76dinara u posledwa tri meseca ove godine.

Sporazum su, u ime Vlade Srbije, potpisali ministar rudar-stva i energetike Radomir M. Naumov i ministar za rad i zapo-{qavawe Slobodan Lalovi}, dok je u ime zaposlenih EPS-a tou~inio predsednik Sindikata Milan Kova~evi}.

Sporazum o vrednosti radnog sata u EPS-u

U evropskim zakonima i konvencijama i te kako su

za{ti}ena prava zaposlenih, ali se kod nas prepisuju samo

oni delovi koji odgovaraju vlasnicima kapitala

MAJ 2005 �� BROJ 376

!"

na~na i kolektivna pravazaposlenih po osnovu rada.Pravo da se dobrovoqnoopredequje za prelazak kodnovog poslodavca i da svo-jim potpisom to potvrdi iz-gubio je svaki pojedinac, aSindikat, kao kolektivnipredstavnik radnika, zadr-ào je jedino mogu}nost da

bude informisan o statu-snim promenama u roku od15 dana.

- Ovim zakonom sindikatje gurnut na marginu odnosaposlodavac - zaposleni ifakti~ki je izgubio svojupregovara~ku ulogu, koju jeizgradio u proteklim godi-nama dru{tvene i ekonom-

ske tranzicije, postav{i,barem kada je o SindikatuEPS-a re~, ravnopravanpartner u tripartitnomsporazumevawu - kaè To-movi}eva i dodaje da je va-`no pomenuti da se kodprimopredaje izme|u poslo-davaca, uz pojedina~ne ugo-vore o radu, prenosi i ko-lektivni ugovor, odnosnopravilnik o radu, tako dasindikat ni na koji na~inne moè da insistira namerama za za{titu poloà-ja zaposlenih.

- Sada nas kreatori ova-kvih re{ewa ube|uju da suprava zaposlenih i sindi-kata redukovana zato {toje i ovaj zakon trebalouskladiti sa evropskom re-gulativom. U nekim pret-hodnim slu~ajevima to sejeste pokazalo kao dobarizgovor, ali u ovom je ne-prihvatqiv, jer je napro-sto neosnovan. U evrop-skim zakonima i konven-cijama i te kako su za{ti-}ena prava zaposlenih, alise kod nas ta regulativaselektivno "kopira", od-nosno prepisuju se samooni delovi koji odgovarajuvlasnicima kapitala - na-gla{ava Tomovi}eva.

Ona navodi da je na{ za-konodavac zaboravio da izDirektive Evropske unijebroj 2002/23 prepi{e oba-vezu poslodavca, i prethod-nog i novog, da u postupkutransfera zaposlenih omo-gu}i odgovaraju}e u~e{}ewihovih predstavnika. Pritome, u evropskom dokumen-

tu je jasno nazna~eno da jeposlodavac duàn da in-formi{e predstavnika za-poslenih, odnosno sindi-kat, kao i da ga konsultuje omerama koje }e preduzeti zaublaàvawe posledicatransfera. [tavi{e, du-àn je da omogu}i odgova-raju}e u~e{}e predstavnikazaposlenih, odnosno sindi-kata i da sa wim postignesporazum o merama koje na-merava da preduzme, a ako tonije mogu}e, predvi|ena jearbitraà.

U na{em Zakonu u raduovakva obaveza poslodavcanije zacrtana, pa ni i{tasli~no. Ta~nije, zakonskare{ewa o pravima zaposle-nih nisu ni po evropskimni po na{im dosada{wimstandardima. Kako kaù uSindikatu radnika EPS-a,zakonodavac je propisaopravila pona{awa koja bivi{e odgovarala nekim ra-nijim vekovima, a koja, na-àlost, ne retko susre}emoi u na{oj savremenoj prak-si, ali u privatnom sekto-ru. U javnim preduze}ima,barem u EPS-u, Sindikatima uvaàvaju}u ulogu i za-to }e nastojati da je sa~uva.Pre svega, pozva}e se upra-vo na evropske direktive ikonvencije i traìti dave} najavqena izmena Zako-na o radu obuhvati i ugrad-wu odredbi koje se odnosena prava zaposlenih i wi-hovog kolektivnog pred-stavnika.

A. Cvijanovi}

Glavni odbor Sindikata radnika EPS-a izabrao je na sedni-ci, odrànoj 15. aprila ove godine, predsednike resora i koor-dinacija i verifikovao ~lanove ovih tela, koje su predloìleorganizacije Sindikata u javnim preduze}ima. Za predsednikaKoordinacije za termo sektor izabran je Dime Veli~kovi}, zahidro Sekula Kneèvi}, za proizvodwu ugqa Miroslav Pauno-vi}, direkcije i "Elektroistok" Dragan Da{i} i za elektrodi-stribuciju Branko Gojkovi}.

Novi predsednici resora su: za ekonomska pitawa Reqa Po-povi}, radnopravnu za{titu i normativna pitawa Qubi{a La-zi}, za{titu na radu i za{titu ìvotne sredine Radosav Kr-smanovi}, socijalnu za{titu i standard Vid Bubi} i za sport,rekreaciju i kulturu Milan Novakovi}.

Sa predsednikom Glavnog odbora Milanom Kova~evi}em, kojije i predsednik Izvr{nog odbora, novoizabrani predsednici re-sora i koordinacija ~ine Izvr{ni odbor Glavnog odbora Sindi-kata, koji je konstituisan posle sednice Glavnog odbora. Ovim~inom zavr{eni su izbori u Sindikatu EPS-a, koji su zapo~etijo{ u novembru pro{le godine.

Konstituisan Izvr{ni odbor

Sindikat gurnut na marginu i

tako je izgubiopregovara~ku

ulogu

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

EKOLOGIJA

Elektroprivreda Sr-bije jedan je od naj-ve}ih zaga|iva~a una{oj zemqi sa vr-

lo te{kim ekolo{kim na-sle|em. U posledwoj deceni-ji pro{log veka nije se mno-go vodilo ra~una o za{titiìvotne sredine, {to je do-velo do zaostatka od oko 40godina u odnosu na evropskestandarde u ovoj oblasti ina dostignu}a koja se prime-wuju u Evropskoj uniji.Pred EPS-om je veliki za-datak, s obzirom na politi-ku prikqu~ewa EU, a u vezis tim i je obaveza harmoni-zacije propisa i standardasa evropskim u oblasti za-{tite ìvotne sredine, ka-è Mihajlo Gavri}, pomo}-nik direktora Sektora zaza{titu ìvotne sredine uEPS-u.

U poslovawu EPS-a ja-vqaju se razni ekolo{kiproblemi. Kako navodi Ga-vri}, re~ je o zaga|ewima vo-de, vazduha i tla koja se mo-raju svesti na nivo koji zah-tevaju standardi EU. Zatomenaxment EPS-a daje podr-{ku po~etku strukturisawau ovoj oblasti.

Kada su utvr|eni priori-teti u ovoj oblasti, pred-nost je data smawewu emisi-ja iz postrojewa za proiz-vodwu elektri~ne energije,{to je rezultiralo sveobu-hvatnim projektom koji jepodràla Evropska agenci-ja za rekonstrukciju. Kada jere~ o termosektoru, iz wegaproisti~e oko 40 projekata.Prva prakti~na primena testudije pomognuta je dona-cijom od 31 milion evra ko-ju je EPS dobio za realiza-ciju ekolo{kih projekata

na postrojewima u Obrenov-cu i Kostolcu. Krenuo je ne-davno i projekat uvo|ewaEMS-a (��

��) koji finansiraEAR, a ciq je da se u toku na-redne dve godine na nivoukompanije u celini uvedestandard ISO 14000.

Za strukturisawe za{titeìvotne sredine na nivouEPS-a po zna~aju, neophod-no je ja~e povezivawe menax-menta sa drugim kompanija-ma. Saglasnost oko odre|i-vawa i re{avawa priorite-ta veoma je, tako|e, vaànkorak, jer predstavqa jedi-ni na~in da se EPS izborisa tako velikim problemom.Na odre|ivawu tih priori-teta, radi}e se u naredna dvado tri meseca. Ono {to ~ekaEPS u narednom periodu je-ste izrada strategije upra-vqawa ìvotnom sredinomunutar kompanije. Kao di-rektan produkt strategije,napravi}e se i ekolo{kiakcioni plan..

- Ono {to je nepovoqno je{to se, zbog nepostojawa na-cionalne projekcije razvojau oblasti za{tite ìvotnesredine, Srbija nalazi u te-{koj situaciji. Potrebnaje, stoga, saradwa svih akte-ra, kao {to su ministarstvarudarstva i energetike, nau-ke i za{tite ìvotne sre-

dine i saobra}aja - kaèGavri}. Pored druga~ije us-postavqene organizacijeovih poslova, jo{ je bitnijapromena na~ina razmi{qa-wa, jer neophodno je shvati-ti da je sve to neminovnost.Va`na je, pritom, i ~vr{}asaradwa sa energetskim su-bjektima koji se bave obno-vqivim izvorima energije,{to je u bliskoj vezi sa od-redbama Kjoto protokola.

U EPS-u, primera radi,TENT je veoma napredovaopo pitawu za{tite ìvotnesredine, ali ima preduze}agde nema zaposlenih koji sunadle`ni za ova pitawa. Toje i razlog {to se struktu-risawe za{tite ìvotnesredine radi postepeno, samreòm saradnika, kako bi

se takvi projekti uspe{norealizovali.

Jedan od vrlo bitnih pra-vaca predstavqa i obrazova-we u ovoj oblasti. Prema re-~ima Gavri}a dosta toga mo-è da se uradi u saradwi saCentrom za kvalitet i Cen-trom za odnose s javno{}u.Potrebno je, uz to, da seEPS i kadrovski oja~a, kaoi da uspostavi saradwu sanevladinim sektorom, in-stitutima i fakultetima.Samo tako mogu}e je okupitistru~ni kadar, sposoban daradi ekspertizu, na osnovukoje bi se re{avali ekolo-{ki problemi.

Po~etkom decembra pro-{le godine, uostalom, donetje set zakona iz oblasti ì-votne sredine sa vrloo{trim kriterijumima,prema kojima se za kratkovreme traì otklawawe ve-likog broja te{ko}a. NaEPS-u je da pruì maksi-mum i ispuni ih, i to ne sa-mo zbog pridruìvawa EU,ve} prvenstveno zbog nas sa-mih.

A ôli}

��+��+��,��

êtiri decenije iza normi EU � ��"#��"!#-�*� �'�.�!�)��%��)#&�

��#�&� �$�"��"#��!�.#/��(��"��0��%��

��1��%#�%��23444��!#&�

��#��#��!#�'��#�

U ekolo{ke projekte koji bi nam pomogli u dostizawu stan-darda Evropske unije trebalo bi uloìti vi{e od milijarduevra, {to je velika suma i za mnogo "ja~e" nego {to je EPS. Usvemu tome neophodno je da svi zajedno da delujemo,zna~i uzpomo} dràve, donatora… Pove}awem cene elektri~ne ener-gije na potreban nivo, EPS bi bio u mogu}nosti da za ekologi-ju izdvaja sopstvena sredstva, kaè Gavri}.

Milijarda za ekologiju

^vr{}a saradwa i sa

proizvo|a~imaiz obnovqivih izvora energije

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

Evropska unija izdvojila jeoko 400 miliona evra prekoEvropske agencije za rekon-strukciju kao podr{ku energet-skom sektoru Srbije. Ovo jeujedno i najve}i program pomo-}i Agencije na podru~ju Srbi-je. Ciq Agencije je da pomognestvarawe pouzdane i samostal-ne, regionalno integrisaneenergetske industrije. U po-sledwe ~etiri godine realiza-cijom programa pomo}i ostva-reni su zna~ajni rezultati. Presvega, pove}ana je pouzdanostelektri~ne mreè uz smawewegubitaka. Restrikcije su jo{tokom 2002. godine ukinute uodnosu na 52 dana, koliko su iz-nosile u sezoni 2000/2001.go-dine. Smaweni su i gubici uprenosu elektri~ne energije,kao i prekidi na mreì a po-pravqeno je 110 km dalekovoda.Investicije u ugqenokope po-mogle su pove}awe proizvodweugqa za oko 11 odsto, a finan-

sirana je i izrada studije o no-vom ulagawu.

Posebna pa`wa u prethodnimgodinama bila je usmerena kaprojektima u oblasti za{titeìvotne sredine. Realizacijaovih projekata prakti~no je za-po~ela u 2002. godini. Mini-starstvo za za{titu prirodnihbogatstava i ìvotnu sredinu usaradwi sa Evropskom agenci-jom za rekonstrukciju, sa~iniloje tada predlog prioritetnihprojekata i jedan od najzna~aj-nijih bio je smawivawe nega-tivnog uticaja emisije iz term-oelektrana na ugaq. U saradwidva ministarstva - za za{tituìvotne sredine i rudarstva ienergetike, kao i EPS-a iEAR, dogovoreno je da se uradistudija kontrole emisije iz TEna ugaq u EPS-u, koja bi poka-zala najve}e probleme koje bitrebalo otkloniti.

Prvu fazu te studije je 2003.godine uradio �� , uz

pomo} stru~waka EPS-a. U wojsu sagledani svi uticaji termo-elektrana na ìvotnu sredinui rangirani su svi projektismawewa uticaja koji se mogurealizovati nadogradwomelektrofiltera, rekonstrukci-jom otpepeqivawa, upravqawemvodama, smawewem emisije sum-por-dioksida i drugim . Naosnovnu saznawa iz ove studijenedavno je izme|u EAR i EPS-apotpisan ugovor o donaciji 31miliona evra za realizacijutri projekta u termoelektrana-ma u Obrenovcu i Kostolcu.

Ova tri projekta doprine}eda se znatno smawi negativniuticaj rada termoelektrana uwihovom okruèwu. Do sada jeEAR ulagala sredstva u obnovui poboq{awe rada elektroe-nergetskih kapaciteta a u na-rednom periodu ekolo{ka za-{tita dobija primat.

K.Jani}ijevi}

��

Prvo projekat - pa novac� �� !��"�#$�$�� %�$��

��&'��(��)��*��'+�)��'�,-�

"îsta~em" protiv otpadaJezero proto~ne HE "Baji-

na Ba{ta", koje se pruìlodo Andri}eve, na Drini, }u-prije u Vi{egradu, u duìniod 52 kilometra, svake godi-ne preplave velike koli~i-ne raznog otpada. Po nekimprocenama, jezerom plutaoko 60 hiqada otpada! Ugla-vnom, radi se o plasti~nomotpadu, koji su bacali qudi,uìvaju}i pored ove prelepereke, bezo~no je zaga|uju}i, aklade i drve}e je silna Dri-na usput kidala sa obala.Ovoliko otpada u jezeru ele-ktrane stvaralo je velikeprobleme op{tini BajinaBa{ta. Posledwih dve - trigodine iz jezera je primitiv-no i mukotrpno va|eno po ~e-tiri hiqade kubnih metaraplasti~nog otpada. Kona~no,zahvaquju}i donaciji VladeKraqevine Norve{ke ovajveliki problem }e biti re-{en. Ta~nije, Ministarstvoinostranih poslova Norve-

{ke, u okviru ekolo{kogprojekta za jugoisto~nu Ev-ropu, kupilo je brod ~ista~,vredan 50.000 evra, a izdvoje-no je jo{ toliko novca za ku-povinu prese za balirawe,koju }e koristiti bajinoba-{tenski komunalci. Brod jeizgra|en u tuzlanskoj "Re-

montmontaì", pokre}e gamotor od 130 kowskih snaga,a moè da prikupi oko dve ipo tone sme}a.

Na ceremoniji u Peru}cu,6. aprila, brod-~ista~ je Na-cionalnom parku "Tara" izBajine Ba{te,( koji }e bro-dom i gazdovati), na upotre-

bu predao ambasador Kraqe-vine Norve{ke u SCG, go-spodin Hans Ola Urstad.Tom prilikom ukazao je naveliki zna~aj ovog ekolo-{kog projekta, kao i sli~-nih programa, koje, preko re-gionalnog ekolo{kog cen-tra za centralnu i jugoisto~-nu Evropu finansira VladaNorve{ke.

Zahvaquju}i se na ovomzna~ajnom poklonu, Du{anMilovanovi~, direktor Na-cionalnog parka "Tara" is-takao je da samo ure|eni i~isti prostori ovog "Par-ka", jezera u Peru}cu i obalaDrine mogu biti predusloviza oìvqavawe turizma. Re-zultati rada broda ~ista~a ujezeru HE "Bajina Ba{ta" suve} vidqivi. Za samo desetakdana aprila iz jezera je izva-|eno oko hiqadu i po kubnihmetara raznog otpada.

M.\oki}

Kona~no i modernijere{ewe za prikupqawe

otpada iz jezera

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

ISTRA@IVAWA

Rezultati istraì-vawa "EPS i deca"koje je stru~ni timistraìva~a na ~e-

lu s Prvoslavom S. Plav{i-}em. sproveo u 31 gradu u Sr-biji, na uzorku od 2.078 u~e-nika, pokazali su da u nared-nom periodu Elektropri-vreda Srbije, a ne {kole imediji, kako bi i trebalo dabude, mora da brine o eduka-ciji mla|e populacije kadaje re~ o proizvodwi elek-tri~ne energije i wenom ra-cionalnom kori{}ewu usvakodnevnom ìvotu.

Ovo inicijalno istraì-vawe je sprovedeno u sarad-wi sa Sektorom EPS-a zaodnose s javno{}u, uz pret-hodno dobijenu saglasnostMinistarstva prosvete isporta i {kolskih uprava pookruzima u Srbiji. Ciq is-traìvawa je bio da se napo~etku akcije "EPS i deca"utvrdi nivo informisano-sti mladih o proizvodwi i{tedwi struje, kao i wihovistavovi i predlozi o aktiv-

nostima na tom poqu. Krajemgodine, kada se zavr{i ovo-godi{wa akcija, bi}e ura-|en retest (evaluativno is-traìvawe) na istom uzorkutj. sa istim u~enicima, koji}e pokazati kakvi su efektigotovo jednogodi{we akcijesa decom.

Do sada se EPS kroz svo-je kampawe obra}ao uglav-nom odraslima kao glav-nim potro{a~ima, a ovomakcijom pa`wa je posve}e-na mla|oj populaciji, od-nosno uspostavqawu novihvidova komunkacije, pre

svega na nivou EPS-deca. Zaokruìvawem ponu|e-

nih odgovora deca su, poredostalog, pokazala koliko suu {koli nau~ila o pojmovi-ma u vezi sa strujom. êtvr-tina je navela {ta su u {ko-li u~ili, a skoro svaki dese-ti kaè da ni{ta nije u~io.Daqim ispitivawem do{lose do podatka da dve petineonih koji kaù da su u~ili ostruji u {koli moè da na-vede samo gde se proizvodistruja, a mali je procenatonih koji mogu da odgovorekako se proizvodi, distri-buira... Moè se do}i do za-kqu~ka da je deo gradiva ostruji ili veoma nejasan ili

neprilago|en wihovom uzra-stu, tako da se deca neradozadràvaju na tim lekcijamaili ih obi~no u~e napamet,{to ih ograni~ava u dobija-wu pravih informacija. Ka-da je re~ o znawu o {tedwistruje koje su dobili u {ko-li, deset odsto u~enika re|enavodi {ta su u~ili o {ted-wi u odnosu na proizvodwustruje (o {tedwi 15,5, a oprozvodwi 25 odsto), {to

jo{ jednom potvr|uje potre-bu za akcijom "EPS i deca".Naj~e{}i odgovor kada jere~ o {tedwi jeste da je stru-ja skupa i da je to razlog zbogkoga je treba {tedeti (32 od-sto). Oko 15 odsto ispitani-ka misli da se ostruji u~i "uosredwoj meri", a22 procenta da sene u~i dovoqno.

To nas navodina zakqu~ak daElektroprivredaSrbije kroz akci-ju "EPS i deca"moè da bude onakarika koja nedo-staje u lancu dabi se znawe kom-pletiralo, odno-sno da prilago|enim pro-gramom i pre svega jedno-stavnim re~nikom bez broj-nih tehni~kih zavrzlama po-jasni i pribliì deci poj-move o elektri~noj energijii razloge za weno racional-no kori{}ewe.

Rezultati su tako|e poka-zali da kod dece postojisvest o tome koji aparati udoma}instvu su najve}i po-tro{a~i struje, kao i da ure-|aji koje oni sami koristedosta tro{e struju (kompju-ter, radio, ��).

Istraìvawe stavovamladih ura|eno je pomo}uskale stavova o struji i we-noj socijalnoj poziciji (pe-to~lana skala od krajwe po-zitivnog do krajwe negativ-

nog stava kojom se meri usme-rewe i intenzitet). Deca suse sloìla sa stavom da je{tedwa struje u ku}i va`na.

Tako|e su u velikom pro-centu (68 odsto) podràlastav da kada bi qudi vi{eznali o proizvodwi struje,vi{e bi je i {tedeli. Vi{eod 71 odsto dece je odgovori-lo potvrdno da deca treba dapomaù roditeqima u {ted-wi struje. Sve ovo nas navo-di na zakqu~ak da su deca ve-oma otvorena za saradwu ispremna da prihvate eduka-tivne akcije EPS-a Slajd62

Ni {kole ni mediji nisudobro pro{li kada su u pi-tawu informisanost i pod-sticawe {tedwe struje - vi-

{e od 35 proce-nata dece se sla-è s tvrdwom da{kola ni{ta ne~ini da ih pod-stakne na {ted-wu struje, vi{eod dve petineu~enika se slaèda mediji retkogovore o ovoj te-mi. Naàlost,edukativne kam-pawe se ne moguuspe{no sprove-

sti bez medija, ali je zapa-èno da se oni malo baveproblemima racionalnogkori{}ewa elektri~neenergije.

Posebno treba ista}i po-datak da se oko 65 procenatau~enika nije sloìlo s timda Srbija ima dovoqno stru-je i da joj stoga ne treba{tedwa, a vi{e od 45 proce-nata odbacilo je stav dastruju ne treba {tedeti jerje ni drugi ne {tede. Ovo go-vori u prilog tome da su de-ca dala veoma zrele i savre-mene odgovore, kao i da shva-taju da na{e u~e{}e u {ted-wi struje ne sme da zavisi odpona{awa drugih porodica.

A. ôli}

��

[kola malih {tedi{a�� !"�� !��#$�$��% & �'�� %�'

��

�

�

�

�

�

�

��

�

�

SRBIJAIMADOVOQNOSTRUJE I[TEDWANIJEPOTREBNA

DECATREBA DAPOMA@URODITE-QIMA DA[TEDESTRUJU

Kod dece postoji svest o tome koji aparati u

doma}instvu su najve}i potro{a~i

�

�

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

ElektroprivredaSrbije se, uz Deltabanku, Bambi, Ae-rodrom Beograd i

British Airways, nalazime|u organizacijama kojesu tokom 2004. imale naj-kvalitetnije odnose s me-dijima - pokazuju rezultatiistraìvawa koje je, nauzorku od 232 novinaranajrelevantnijih medija uSrbiji, realizovala PRagencija PRAGMA. Re~ jeo ~etvrtom po redu, tradi-cionalnom istraìvawu"Novinar - Va{ prijateq"koje je PRAGMA realizo-vala me|u novinarima beo-gradskih redakcija i, poprvi put, novinarima srp-skog jezi~kog podru~ja saKosova i Metohije.

Ispitanici su analizi-rali kvalitet odnosa s me-dijima organizacija i jav-nih li~nosti u vi{e kate-gorija. U kategoriji orga-nizacija analiziran jekvalitet ukupnih odnosa smedijima javnih i dràv-nih privrednih preduze}a,privatnih kompanija, usta-nova kulture, sportskihorganizacija, nevladinihorganizacija, dràvnih

institucija i politi~kihorganizacija, a posebno jeocewivan kvalitet presskonferencije i press ma-terijala.

Osim ElektroprivredeSrbije kao kompanije, vi-{e ispitanika je, u pozi-tivnom smislu (u katego-riji: ~elnici privrednihorganizacija), apostro-firalo i dobru komu-nikaciju s medijimadirektora Centra zaodnose s javno{}uEPS, a dosta pohvaladobili su i press ma-terijali, kao jedno odsredstava komunika-cije EPS-a s novina-rima.

Kao pozitivne karakte-ristike komunikacijeEPS-a sa medijima, ispi-tanici su, pre svega, po-tencirali: prepoznavaweinteresa javnosti, odno-sno identifikovawe me-dijski zanimqivih pri~a,pristupa~nost, dostupnosti dobru voqu u svakom tre-nutku, precizan i inform-ativan press materijal,efikasnost, novinare do-ìvqavaju kao sebi ravne,ostvarivawe li~nih kon-

takata, neposrednost iopu{tenost u komunika-ciji, otvorenost za sarad-wu i komunikaciju, izu-zetno profesionalne od-nose sa novinarima kojisektorski prate delatnostEPS-a…

Na pitawe, koje kanalekomunikacije s novinari-ma smatraju najcelishod-

nijim, anketirani su naj-~e{}e pomiwali: sprem-nost za davawe izjava, bri-finge, organizovana puto-vawa na mesto doga|aja, po-sete kompanijama, ne-formalne susrete, li~nekontakte, dostupnost 24 sa-ta dnevno…

Naj~e{}e zamerke koje suispitanici izrekli na ra-~un privrednih organiza-cija i wihovih odnosa smedijima, uglavnom se kre-}u od zatvorenosti, preko

nestru~nosti u komunika-ciji i nepoznavawa tehno-logije medija i tehnikenovinarstva, do ucewiva-wa ili otvorenih pretwikoje ~elnici tih organiza-cija upu}uju novinarima.

U delu istraìvawa ko-ji se odnosio na Kosovo iMetohiju, novinari srp-skog jezi~kog podru~ja su

elektrodistibuci-ju "Elektrokosmet"proglasili za orga-nizaciju koja jeimala najkvalitet-nije odnose s medi-jima u privrednomsektoru. Neboj{aAleksi}, pomo}nikdirektora "Elek-

trokosmeta", zasluìo jeisto priznawe me|u ~elni-cima privrednih organi-zacija.

Podse}awa radi, Elek-troprivreda Srbije je, pre-ma rezultatima istraìva-wa "Novinar - Va{ prija-teq 2001" bila, tako|e, me|uvode}im kompanijama u Sr-biji, kada je re~ o najkvali-tetnijim odnosima s medi-jima i novinarima.

Cvijetin Milivojevi}

��

EPS me|u odabranima� �� !�"�#�$%#��%� �& �%'()*%+�� &%,�#%-%&��)*��(&�#%+)

% ,��.%*�/�!��(!#%��-%+!*%�)�,�� )#,��0�&�'$�.)*�/%.%%&�) (�,)�%+�.%

Iz novina smo saznali da je to is-traìvawe organizovala agencijaPragma, za koju znam, ali sa kojom nika-da nismo sara|ivali. U "poplavi" ra-znih name{tenih izbora u kojima nassre}om nema, ova vest nas je veoma ob-radovala. Nije lako sara|ivati sa me-dijima, posebno danas, kada je sve ma-we pravih novinara i kada opasnostvreba sa svih strana. Ovo je priznawecelom EPS-u, direktorima svih javnihpreduze}a, koji unapre|uju odnose samedijima. Siguran sam da }e odnosi sjavno{}u u restrukturisawu sistemaEPS-a dobiti mesto koje zasluùju.Nema razloga da kad ne{to dobro ra-dimo to i ne kaèmo. Obi{li smo de-vet elektroprivreda od Slovenije,preko Rumunije, Ma|arske, sve do Gr~-ke. Nijedna ne radi ovako sa medijimakako radi EPS. Ovaj izbor je to potvr-dio - isti~e Mom~ilo Cebalovi}, di-rektor Sektora EPS-a za odnose s jav-no{}u.

Priznawe zasluìo EPS

Ispitanici su analizirali kvalitet odnosa s medijima

organizacija i javnih li~nosti u vi{e kategorija

�

�

Dobro organizovanekonferencije za novinare,

sa kvalitetno pripremqenim

press materijalom,

podiù ukupanrejting

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

Strate{ki poloàjna raskr{}u Evro-pe i Azije na~i-nio je od Turske

prirodni energetski mostizme|u bogatih bliskoi-sto~nih i kaspijskih izvo-ri{ta nafte i gasa i ogrom-nog, a gladnog evropskog tr-ì{ta. Turska mediteran-ska luka êjhan va`na je iz-lazna kapija za teku}i ira~-ki izvoz nafte i, u perspek-tivi, za velike isporuke izKaspijskog regiona. Jo{ op-tere}enija saobra}ajna "ì-la kucavica" je turski Bos-forski moreuz kroz kojitankeri, napuweni naftomu lukama Crnog mora, prela-ze u Mediteran otiskuju}ise ka kupcima {irom sveta.Povrh svega, Turska je i sa-ma zna~ajan potro{a~ ener-gije zahvaquju}i novom,ve} trogodi{wem pri-vrednom "bumu".

Podupirana ekonom-skim poletom, potro-{wa energije u Turskojnadma{uje proizvodwusvrstravaju}i tu zemquu velike uvoznike energena-ta. Po uskla|enom bilansuizuzetak je elektroprivreda,u kojoj se i pored spoticawaprili~no ulaè u nove elek-trane. U pro{loj godiniTurska je proizvela 142,5milijardi kilovat-~asovaelektri~ne energije i po-tro{ila 141,9 milijardu ki-lovat-sati. Produkcija jeprema prethodnoj godini bi-la ve}a 7,4 odsto, a potro-{wa za 6,5 procenata.

Odli~an u~inak hidroe-lektrana, za tre}inu boqinego godinu dana ranije,uveo je lane Tursku me|u ne-

to izvoznike struje. Najve}ekoli~ine elektri~ne ener-gije Turci nabavqaju iz Bu-garske i Turkmenistana, anajvi{e izvoze u Azerbejxani Irak.

Turska trenutno ima32.000 megavata za proizvod-wu struje i gradi jo{ 13.000novih. Sa mladom populaci-jom i visokim natalitetom,niskom potro{wom elek-tri~ne energije po stanov-niku, brzom urbanizacijom izahuktalom privredom, Tur-ska je u posledwe dve deceni-

je imala jednu od najvi{ihstopa tra`we struje u svetu.Ra~unaju}i na nastavak tograsta Ministarstvo za ener-getiku i prirodne resurseplanira da se u 2010. godiniproizvodni kapaciteti po-ve}aju na vi{e od 43.000 me-gavata, od ~ega bi 40 odstopostrojewa bilo u privat-nim rukama.

Me|unarodni monetarnifond (MMF) i Svetska ban-ka pritiskaju Tursku da ubr-za privatizaciju u elektro-privredi jer je do sada tajproces tekao usporeno zbogslabog odziva i doma}ih, i

stranih investitora. Velikadilema turske vlade je kakoulagati u nove elektrane po-{tuju}i istovremeno tempootplate spoqnog duga kojiname}e MMF. Konvencio-nalno finansirawe krupnihinfrastrukturnih projekatasamo bi pove}alo stepen za-duènosti zemqe i zato vla-da pribegava drugim opcija-ma. Jedna od wih je takozvaniBOT model, u okviru kogaprivatni investitori dobi-jaju pravo da grade elektranei wima upravqaju odre|eni

niz godina, naj~e{}e ne-koliko decenija, nakon~ega vlasni{tvo nadobjektima besplatnoustupaju dràvi. Premdase taj vid gradwe novihkapaciteta suo~ava sanizom pravnih prepre-

ka, u posledwih desetak go-dina realizovano je tridese-tak BOT projekata, prete-`no vetroelektrana i malihhidroelektrana.

Sredinom 2001. godine nasnagu je stupio zakon koji jeutro put privatizaciji elek-

troprivrednih kompanija,osim prenosa koji ostaje udràvnim rukama. Tim zako-nom je predvi|ena i podeladràvne Korporacije zaproizvodwu i prenos elek-tri~ne energije (TEAS) nazasebne celine za proizvod-wu, distribuciju i trgovinustrujom. Zbog raznih okolno-sti napredak u primeni za-kona bio je sporiji od o~e-kivanog. Prema najnovijimplanovima, privatizacijanekih elektrana i svih di-stributivnih kompanija bi-}e okon~ana u 2009. godine, stim {to }e cela zemqa bitipodeqena u 17 do 20 distri-butivnih podru~ja.

U novim investicionimprojektima stalno rasteudeo gasa kao pogonskog go-riva u elektranama, a opadakori{}ewe ugqa. Prirodnigas je favorizovan iz vi{erazloga: ekolo{kog, jer jegas mawi zaga|iva~ od ugqai nafte; geografskog, jer seTurska nalazi blizu bogatihnalazi{ta gasa na Bliskomistoku i u Centralnoj Azi-ji; ekonomskog, jer deo tro-{kova za uvoz gasa moè na-miriti naplatom da`binaza tranzit tog energenta.Posledwi razlog za forsi-rawe upotrebe gasa je poli-ti~ki - Turska i na taj na~innastoji da ja~a veze sa zemqa-

Kroz Bosforski moreuz godi{we pro|e 50.000 komercijal-nih brodova, ukqu~uju}i 5.500 naftnih tankera koji prose~noprevezu tri miliona barela nafte dnevno.Zbog zagu{enostimoreuza brodovi ~ekaju na prolaz i do mesec dana preko pred-vi|enog roka. Da bi pove}ali sigurnost i olak{ali prolazbrodova kroz Bosfor, Turci su uveli radarski sistem vredan45 miliona dolara.

Preoptere}eni Bosfor

Termoelektrane su lane u~estvovale sa 68 odsto u doma}ojproizvodwi struje, a hidroelektrane sa 31,8 odsto. U struk-turi proizvodnih kapaciteta, termoelektrane na gas sudelu-ju sa 40 odsto, TE na ugaq sa 24, a TE na naftu sa sedam odsto,dok je udeo hidroagregata oko 28 odsto.

Termoelektrane diktiraju proizvodwu

SVET

��

��

Nuklearke na pomolu� �� !"��

�"�!�� #�� $%&''� (�� )�

��*��#!�� +�*��!�� ,� �*�#�*-��

��*"��,��*��.�/� �#��

Turska trenutno ima 32.000 megavata za proizvodwu struje

i gradi jo{ 13.000 novih

Bosforski moreuz:

Saobra}ajna "ìla kucavica"

MAJ 2005 �� BROJ 376

ma Kaspijskog regiona iCentralne Azije, jer su nekeod wih potencijalno velikiizvoznici gasa.

Mada su wene rezerve lig-nita sedme u svetu, a ima isolidne prirodne zalihe ka-menog ugqa, Turska ~esto po-seè i za uvozom tog ener-genta. Turski ugaq, koji seuglavnom koristi za snabde-vawe elektrana, prete`no jeslabog kvaliteta i veliki jezaga|iva~. Na ugaq iz uvozaoslawa se i jedna od najve}ihskora{wih investicija uturskoj elektroprivredi.Re~ je o termoelektrani sna-ge 1.210 megavata koju je ublizini Iskenderuna laneizgradila nema~ka kompani-ja "Steag". Ovo postrojewevredno 1,5 milijardi dolara,koje }e tro{iti 3,3 milionatona uvoznog ugqa godi{we,najve}a je direktna investi-cija jedne nema~ke kompani-je u Turskoj.

Turci imaju zna~ajne izvo-re hidroenergije - vi{e od120 hidroelektrana ukupnogkapaciteta 10.200 megavata irazvijaju nove, posebno kaodeo hidroenergetskog i iri-gacionog projekta "Jugoi-sto~na Anadolija" vrednog32 milijarde dolara. Kadabude zavr{en ovaj projekt naTigru i Eufratu, koji sesmatra jednim od najambici-oznijih do sada u svetu, kom-pleks }e imati 19 hidroelek-trana sa oko 7.500 megavata,22 irigacione brane i ~ita-vu mreù tunela i irigacio-nih kanala. Najve}e hidroe-lektrane u okviru tog pro-jekta su "Ataturk" snage2.400 megavata, "Karakaja" od1.800 megavata i "Ilisu" ka-paciteta 1.200 megavata.

Zasad Turska nema nukle-arne elektrane, ali ima na-meru da ih gradi. Ministarenergetike Hilmi Guler ne-davno je najavio da }e u na-rednih nekoliko godina po-~eti gradwa tri nuklearkekako bi sukcesivnim ula-skom u pogon od 2011. godinespre~ile nesta{icu elek-tri~ne energije. U planu jeda nuklearke imaju ukupno4.500 megavata i da podmiru-ju osam do 10 odsto potro-{we struje.

Mladen Ba~li}

Holding "Slovenskeelektrane" (HSE) proiz-veo je lane 7,2 milijardikilovat-~asova elektri~-ne energije, prema{iv{iplan za 10 odsto. Proiz-vodwom ve}om gotovo 16odsto nego u 2003. godiniHSE grupa je zadràlapoziciju vode}eg slove-na~kog proizvo|a~a i tr-govca u sektoru elektri~-ne energije. Wen ukupniprihod porastao je u pro-{loj godini za 29 odsto,

na 484 miliona evra, aprofit je dostigao 75 mi-liona evra.

Hidroelektrane itermoelektrane u okviruholdinga proizvele su po3,6 milijardi kilovat-~asova elektri~ne ener-gije. Gotovo 80 odsto pro-izvedene struje prodato jena doma}em trì{tu, aostale koli~ine su izve-zene - najvi{e u Italijui, u mawoj meri, u Hrvat-sku i Austriju.

HSE je lane zapo~eovi{e va`nih projekata uproizvodnom sektoru.Re~ je o gradwi pumpno-akumulacione hidroe-lektrane "Av~e" i elek-trane na gas od 800 mega-vata u Kidri~evu, rekon-strukciji hidroelektra-ne "Zlatoli~je" i moder-nizaciji bloka pet u TE"[o{taw" ugradwom dvegasne turbine.

U planovima za pove-}awe profita HSE pu-no ra~una na prodajustruje u inostranstvu,pogotovo u jugoisto~-noj Evropi. To je po-slovno podru~je u komeo~ekuje i najve}i rast unarednih par godina,navodi se na Internetsajtu HSE. U okviru tegrupe posluje desetkompanija, ukqu~uju}i"Dravske elektrane" -Maribor, "Savske elek-trane" - Qubqana, "So-{ke elektrane" - NovaGorica i termoelek-trane "Brestanica" i"[o{taw".

M. B.

Bosanskohercegova~kikomitet Me|unarodnekonferencije za elek-trodistribuciju ��

��, koji deluje uokviru Bosanskoherce-gova~kog komiteta ��

�, organizovao je uTuzli okrugli sto na te-mu "Regulativa u oblastidistribucije elektri~-ne energije - aktuelnostawe i problematika".Suorganizator skupa

bio je Fakultet elektro-tehnike u Tuzli, a po-kroviteqi su bili JPElektroprivreda BiH,JP Elektroprivreda Hr-vatske Zajednice HercegBosna i Elektrodistri-bucija Distrikta Br~ko.

Reforma elektroener-getskog sektora podrazu-meva nov odnos premaelektri~noj energiji kaorobi standardnog ugovo-renog kvaliteta, a sve to,

prema zakqu~ku na skupu,zahteva dono{ewe stan-darda u vezi kvalitetaelektri~ne energije i us-postavu novih odnosa iz-me|u potro{a~a i isporu-~ilaca struje. Uspostavanove regulative, kako jenagla{eno na skupu, tre-ba da se zasniva na maksi-malnoj harmonizaciji do-ma}ih sa propisima Ev-ropske unije.

M. B.

1�23��2��424��

Prema{en plan

��24��3�5�1

Okrugli sto o distribuciji

��

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

Od marta 2002. go-dine Elektropri-vreda Makedonije(ESM), razdvoje-

na je na dva pravna subjekta,odnosno ESM, akcionar-sko dru{tvo za proizvodwu idistribuciju elektri~neenergije i MEPSO, a.d.Makedonski elektropreno-sni sistem operator). ESM}e se, kako se o~ekuje, priva-tizovati do kraja ove godi-ne, a MEPSO, bar za sada,ostaje u dràvnom vlasni-{tvu. Od juna 2003. godinepostoji i Regulatorna ener-getska komisija koja }e kaonezavisno regulatorno teloprakti~no svim elektropri-vrednim delat-nostima odre|i-vati uslove ra-da, izdavati li-cence, odre|iva-ti cene...

Ovo je istak-nuto na po~etkurazgovora izme-|u poslenika ma-kedonske elek-troprivrede ipredstavnikadesetak beograd-skih medija, kojisu od 20. do 23. aprila pose-tili elektroprivrednapreduze}a na{eg suseda, uokviru, ve} sedme po redu,stru~ne godi{we ekskurzijeu organizaciji Sektora zaodnose s javno{}u EPS-a.Novinari su najpre poseti-li MEPSO gde je detaqnopredstavqen proces reorga-nizacije koji se sprovodi od2002. godine. Regulatornaenergetska komisije, ~ijih

se pet ~lanova bira na raz-li~it vremenski period odjedne do pet godina, zbogodràvawa kontinuiteta ispre~avawa bilo kakvog po-liti~kog uticaja na rad u ne-utralnost te komisije, bitanje faktor u Makedoniji.^lanovi imaju pravo na dvamandata. Za po~etak wen radfinansira Evropska komi-sija, kako ne bi bila na dr-àvnom buxetu, a samim timi uticaju, a kasnije }e se fi-nansirati obaveznim upla-tama svih energetskih u~e-snika, rekao je Traj~e ê-repnalkovski, generalnidirektor MEPSO, i to od-re|ene sume iz svojih priho-

da (ona }e bitiizraèna u pro-milima). Dvekompanije ESMi MEPSO, na-pomenuo nam jedaqe, funkcio-ni{u od 1. janu-ara 2005. godi-ne. MEPSOima 391 zapo-slenog. Zakon otrì{tu elek-tri~ne energijeje upravo u skup-

{tinskoj proceduri, a predono{ewa tarifnog siste-ma( u toku je izrada novog)Regulatorna komisija jeutvrdila metodologiju i do-nela Pravilnik o formira-wu cena elektri~ne energi-je u proizvodwi, prenosu idistribuciji elektri~neenergije.Nadaqe, mre`napravila su u zavr{noj fazi,svi, koji u~estvuju u elektro-energetskim poslovima mo-

ra}e od regulatorne komisi-je da dobiju i licence za rad.Sa zakonom, koji je u izradidefinisa}e se i prva grupakvalifikovanih potro{a-~a, sa potro{wom iznad 20gigavat-~asova za direktnepotro{a~e, nov na~in mere-

wa potro{we i nova pravi-la prenosa. Od 1. oktobra,kako nam je re~eno, svi sa po-tro{wom iznad 20 gigavat-~asova mo}i }e struju da ku-puju na slobodnom trì{tu.

Svoje gledi{te o privati-zaciji ESM-a izneo je iZlatko êrepnalkovski, sa-vetnik "Majnol banke" izAustrije, koja je i konsul-tant Vlade u ovim poslovi-ma. Najpre }e se u okviruholdinga ESM formiratiodvojene firme "k}eri" zaproizvodwu i za distribu-ciju elektri~ne energije.Ipak, privatizova}e se naj-mawe 51 odsto holdinga, a ne"k}eri" posebno, jer proiz-vo|a~ ne èli da se odrekneuticaja na naplatu . Razdva-jawe po vertikali, kako jenaveo êrepnalkovski, po-trebno je na po~etku, a ka-snije kada firme oja~aju,ponovo }e se obaviti wiho-vo povezivawe, ali sada nakomercijalninm osnovama.Vertikalna integracija bi

trebalo da sledi put trì-{nih odnosa. Postignuta jei saglasnost da u Makedoni-ji, zbog malog broja potro-{a~a postoji samo jedna di-stributivna organizacija.On, daqe navodi da su vladusavetovali da ne ide u total-no vertikalno razdvajaweproizvodwe i distribucijeelektri~ne energije i daone ostanu u zajedni~komholdingu.

Sa{o Novevski, PR ESMaisti~e da je proces privati-zacije ESM-a u strogoj nad-le`nosti Ministarstva zaekonomiju, da je firma u dru-goj fazi restrukturirawa ida }e, od 1. jula ove godine, uokviru holdinga biti form-irane pomenute dve firmek}eri: jedna za proizvodwu idruga za distribuciju elek-tri~ne energije. ESM sa 64odsto u~estvuje u podmirewuukupne potro{we finalneenergije u Makedoniji, gde uelektroprivredi postojiukupno 650 hiqada potro{a-

��43��4��24��3�

Sli~nosti i razlike� � ��&�%$�,%��-%+�#�+(�6)78�* ,�'�.*%#9�� ,)&)#

#�&.�,)!&� .)*6)*$)9�*%#)&�$):�# ��;#�<�0�=�* ,�

Zemqe, koje su bile sporije u restrukturirawu donekle suna dobitku, ali se mora paziti, da se zbog nerealno niskih ce-na elektri~ne energije, wihovi potencijali potpuno ne obez-vrede, jer to je propast za sve, upozorava Zlatko êrepnalkov-ski iz "Majnol banke".

Sporiji ipak u prednosti

Stojko Mojan~evski, direktor proizvodwe ESM-a, rekao jeda je svojevremeno veliki dug FENI-ja (proizvo|a~a feroni-kla) pretvoren u ~ak 56 odsto akcija ESM-a i kada je to ura|e-no, Upravni odbor, koji su oni postavili, odmah je smenio do-tada{weg generalnog direktora, postavio novog i struja je po-~ela da se pla}a!

Platio i FENI i direktorProse~na cena elektri~ne energije u Makedoniji je ~etiri

evro centa po kilovat-~asu. Ipak dosta qudi se jo{ grejeelektri~nom energijom. S obzirom na to da }e novi tarifni si-stem morati da alimentira i povrat uloènog kapitala, sigur-no je da }e elektri~na energija poskupeti. Uve{}e se i povla-{}ena cena za siroma{ne. Prose~na plata u Makedoniji, je kaoi u Srbiji, oko 200 evra. Sve ove podatke beogradski novinarisu poredili sa podacima, koje im ~esto daje EPS.

Kilovat-~as ~etiri centa

Radnicima 10 odsto

od prodatihakcija

ESM sa 64 odstou~estvuje u podmirewu

ukupne potro-{we finalne

energije u Makedoniji

�

�

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

~a, a ukupna instalisana sna-ga proizvodnih kapacitetaiznosi 1.500 megavata. Ipak,da bi se zadovoqile potrebemora da se uveze 25 odstoelektri~ne energije ili oko2,3 milijarde kilovat-~aso-va. U tom uvozu i EPS }e unarednih godinu dana u~e-stvovati sa 95 miliona kilo-vat-~asova( u vrednosti odoko 3,5 miliona evra).

Zlatko Simonovski, di-rektor Pravnih poslovaESM-a, izneo je podatak daje ova firma 2002. godineuspevala da naplati samo 46odsto svojih potraìvawa,imala je nenapla}enih 211miliona evra i gubitke u di-stributivnoj mreì od oko20 odsto. Ovo veoma nepo-voqno stawe sanirano je zadve godine i sada je stepen

naplate 90,07 odsto( ciq je95 odsto) pomenuti gubicisu svedeni na 17 odsto, afirma je ostvarila i pro-fit od oko sedam milionaevra. Prodava}e se delovi,koji }e mo}i da budu izloè-ni konkurenciji stranihkupaca i tender za prodajubi}e raspisan ve} u maju ovegodine, kao i tender za stra-te{kog investitora za noveizvore energije: jedan kop ijednu elektranu. Novi pro-izvodni kapacitet, koje binapravili strate{ki inve-stitori energiju }e mo}i daprodaje na slobodnom trì-{tu jugoisto~ne Evrope, asvi ostali, kako je rekao Si-monovski, energiju morajuda prodaju pomenutom TSOfirmi MEPSO, po cenamakoje odredi Regulatorna ko-

misija. On je dodao da je brojzaposlenih u posledwe dvegodine sveden sa 12.500 na7.683 radnika. [trajkovanema i stvorena je dobra kli-ma za razgovore sa sindika-tima. Za sada postoji predlogda najvi{e 10 odsto akcija odprodatih preduze}a dobijuradnici, ulagawa ��

(Evropske banke za obnovu irazvoj) od 4,5miliona evra,koji se koriste za energetskereforme, tako|e }e se pre-tvoriti u wiho-ve akcije, a od-lu~uju}i paketakcija, od najma-we 51 odsto,ima}e strate{-ki partner.

Simonovskije govore}i o na-plati objasnioda je izvr{enveoma jak priti-sak na potro{a-~e da plate en-ergiju i da sedràva u to nijeme{ala. Iskqu-~ivana su ~itava sela, "hoxesu u xakovima donosili no-vac", dràvne institucije,sportske hale... Ovom uspehuje i pravna regulativa i{lana ruku. Nije se sve zavr{a-valo samo na iskqu~ewu, ve}svako ko se ponovo prikqu-~io obavezno je i{ao na sud.Najpre je osu|ivan uslovno,a, ukoliko to delo ponovi,sledila je kazna od ~etiri

do {est meseci zatvora. - Bez se~e struje i ka`wa-

vawa nema rezultata. Svakogmeseca rangiramo svaku od28 distributivnih podru-`nica. Direktore prvopla-siranih pet nagra|ujemo sva-kog meseca sa po 10 odsto po-ve}awa zarade, a direktoreposledwih pet ka`wavamo sa10 odsto. Ukoliko direktortri puta zaredom bude u ovojnajlo{ijoj zoni, odmah sesmewuje. I mi imamo profe-

sionalne mena-xerske ugovorena ~etiri godi-ne i ako nekoneefikasno ra-di menaxer jed-nostavno ide na-poqe. Ali, ima-mo i stimulaci-je, koje ne morajuda budu izraè-ne samo u novcu,ve} i u vidustru~nih usavr-{avawa, posetesajmovima u ino-stranstvu i

sli~no- kaè Stojko Mojan-~evski, direktor proizvod-we.

U okviru ove stru~ne eks-kurzije, novinari su poseti-li i niz elektroenergetskihobjekata. Iskrenost, gosto-primstvo i srda~nost na{ihdoma}ina, bila je vidqivana svakom koraku.

D. Obradovi}

Broj zaposlenihsveden sa

12.500 na 7.683radnika.

[trajkova nemai stvorena je

dobra klima zarazgovore sasindikatima

�

�

Krajem ove ili u prvimmesecima naredne godinepo~e}e gradwa dva novaobjekta Hrvatske elektro-privrede (HEP): hidroe-lektrane "Le{}e" i "Blo-ka L" u TE-TO Zagreb.Planirano je da gradwaHE "Le{}e" traje tri i po,a "Bloka L" oko tri godi-ne. "Ako izuzmemo zavr{e-tak TE Plomin 2 i zamen-ski blok u TE-TO, ovo suprve odluke o izgradwi iz-vora elektri~ne energijenakon 18 godina", napomi-we @eqko Dori}, direk-

tor HEP Proizvodwe.Hidroelektrana "Le-

{}e" je stari projekat, ko-ji je dugo ~ekao finansije-ra. Ima}e 42 megavata iprose~nu godi{wu proiz-vodwu 98 miliona kilo-vat-~asova elektri~neenergije i bi}e prva hi-droelektrana koja se gradinakon 1987. godine. Inve-sticija se procewuju na 65miliona evra, s tim {tobi se novac uglavnom obez-bedio iz spoqnih izvora.

"Blok L" na gas je sup-stitucija za staro postro-

jewe od 32 megavata, izgra-|eno jo{ 1962. godine. No-vi objekat ima}e 100 mega-vata elektri~ne i 80 mega-vata toplotne snage i pro-izvodi}e 750 miliona ki-lovat-sati elektri~ne i250 miliona kilovat-~aso-va toplotne energije godi-{we. Ulagawa se procewu-ju na 70 miliona evra, od~ega }e najve}i deo bitisopstvena sredstva.

"U posledwih godinudana, osim izrade investi-cionog programa za ta dvaobjekta, pokrenuta je i iz-

rada kompletne dokumen-tacije za projekte "Sisak"i "Osijek". Za termoelek-tranu "Sisak" sve je teh-ni~ki izbalansirano i ~e-kaju se samo rezultati pre-govora o klirin{kom dugusa Rusijom. U toku je i re-vitalizacija HE "Zaku-}ac" i HE "Peru}a", a u TE"Rijeka" sproveden je ka-pitalni remont, ve}i negoda smo gradili novu elek-tranu", rekao je Dori} uintervjuu internom glasi-lu "HEP vjesnik".

M. B.

��

Nove elektrane posle 18 godina

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

Posle Konvencije o klimatskimpromenama u Kjotu (Japan)1997.godine, Kanada je re{ilada ubrza zaokret u strategiji

razvoja neverovatnih hidro potencija-la druge najve}e zemqe sveta. Upozore-wa stru~waka da je enormno isparavawegasova i gradwa atomskih elektrana ve-lika ekolo{ka bomba, Kana|ani suozbiqno shvatili. Oni su u tom trenut-ku imali 20 atomskih centrala locira-nih u provincijama Kvebek i Ontario.S druge strane, zemqa velika skoro 10miliona kvadratnih kilometara, sa iz-laskom na Atlantik i Pacifik, tek jepo~ela da koristi snagu uspavanih rekalepotica. Kada se tome doda da zajednosa kom{ijama - Amerikancima imaju

najve}i svetski rezervoar vode kroz si-stem pet velikih jezera, jasno je da je hi-drologija kona~no do~ekala svoju {an-su. Tim pre {to su SAD odmah pokazaleinteres da uvezu vi{kove elektri~neenergije proizvedene u kanadskim hi-droelektranama.

U strategiji izgradwe i eksploata-

cije hidroenergetskih potencijalaprovincije Kvebek i Britanska Kolum-bija, su kamen temeqac. Kroz Kvebekproti~e, na svom putu ka Atlantiku ireka Sent Lorenc (duga 3058 km), na ko-joj je izgra|en najve}i svetski sistembrodskih prevodnica i kanala kojimase prekookeanski brodovi sprovode od

��

��

Ni~u "~iste"elektrane� �� !��"#��$

"��"#�%!�"&'��(!�)"��*��

��+��'��,--�.�'�� "$

%!/��+" ��*"0"%!�

O obnovqivim izvorimaMe|unarodna konferencija i izlo`ba "îsta elektri~na ener-

gija - Centralna i isto~na Evropa" odrà}e se 7-9. septembra uPragu. U~esnici }e razmotriti najnovija iskustva na temu: poli-tika, regulativa i finansirawe razvoja obnovqivih energetskihizvora. Doma}in skupa je kompanija "��", specijalizova-na za organizovawe poslovnih konferencija i izlo`bi o obno-vqivim izvorima energije.

Referate na ovom skupu podne}e i predstavnici Evropske in-vesticione banke, koja intenzivira kreditirawe razvoja obno-vqivih izvora. Sredstva za te izvore EIB }e u periodu 2008-2010. godine pove}ati na 50 odsto ukupnih kredita namewenihgradwi novih kapaciteta za proizvodwu elektri~ne energije.

Na pro{logodi{wem skupu u Budimpe{ti u~estvovalo je 150rukovodilaca kompanija i funkcionera iz 28 zemaqa.

O novim tehnologijama Me|unarodna konferencija i izlo`ba o obnovqivim izvorima

i tehnologijama za smawewe emisije ugqen monoksida i dioksida"�� " odrà}e se 13-15. septembra u Votfordu, VelikaBritanija.

U~esnici skupa razgovara}e o najnovijim tehnolo{kim re{ewi-ma i proizvodima ~ija primena, naro~ito u gra|evinarstvu, zna-~ajno pomaè u smawivawu emisije {tetnih gasova.

O smawewu emisije gasovaMe|unarodni simpozijum o smawewu emisije i skladi{tewu

ugqen dioksida odrà}e se 15-16. septembra u Parizu. U~esnici}e razgovarati o tehni~kim i tehnolo{kim inovacijama za reduk-ciju emisije ugqen dioksida i o obezbe|ivawu izvora za finan-sirawe takvih projekata.

Skup je koncipiran kao mesto susreta zvani~nika iz zakonodav-

nih institucija i predstavnika kompanija, nau~noistraìva~kih or-ganizacija, ekonomista i bankara, koji }e razgovarati o multidisci-plinarnom pristupu ovom problemu. Uvodno izlagawe podne}e KlodMandil, izvr{ni direktor Me|unarodne agencije za energiju (��).

O dugoro~nom razvoju energetikeKonferencija o dugoro~nom razvoju energetike u svetu

"Energy2020" odrà}e se 21-23. septembra u Salcburgu, Austrija.Organizator skupa je najve}a austrijska elektroprivredna kompa-nija "��".

Konferencija okupqa eksperte iz celog sveta koji }e razgova-rati o najpovoqnijim re{ewima u dugoro~noj energetskoj politi-ci i podsticawu razvoja tog sektora. Glavne teme skupa su: sigur-nost energetskih izvora, sigurnost snabdevawa, energija i o~uva-we klime i liberalizacija i formirawe cena.

O energetskoj efikasnosti Me|unarodna konferencija i izlo`ba o obnovqivim izvorima

energije i energetskoj efikasnosti "��" odrà}e se22-25. septembra u nema~kom gradu Augsburgu. U~esnici skupa raz-motri}e {irok spektar tema, ukqu~uju}i tehnolo{ke inovacije ifinansirawe projekata u podru~ju biogasa, solarne, geotermalne,hidro i vetroenergije. Razgovara}e se i o mini kombinovanimelektranama, trgovini pravom na emisiju gasova, konsultantskimuslugama u energetskom sektoru, izvoznim perspektivama, projek-tima za o~uvawe klime i inovacijama u gra|evinarstvu.

O~ekuje se oko hiqadu u~esnika konferencije i seminara i oko300 izlaga~a, koji }e se predstaviti na oko 10.000 kvadratnih me-tara izlo`benog prostora.

Na pro{logodi{woj izlo`bi bilo je vi{e od 10.000 posetila-ca, a petina izlaga~a bila je iz inostranstva.

M. B.

�1� ��2��

Brana ��:Hidrologija

do~ekalasvoju {ansu

FRANCUSKA

Rekordni profitiNajboqe finansijske rezultate u

pro{loj godini me|u francuskimelektroprivrednim kompanijamapostigla je �� , ~iji su ukupni prihodi do-stigli 47 milijardi evra i bili 4,5odsto ve}i nego u prethodnoj godi-ni. Neto prihod poslovne grupe ��pove}an je za 56 odsto, na 1,34 mili-jardi evra, a profit su prvi putostvarile sve wene ~lanice.

[irom sveta �� ima postrojewaza proizvodwu struje snage 122.000megavata i opsluùje bezmalo 42 mi-liona potro{a~a. U okviru EU dajepetinu produkcije elektri~ne ener-gije. Uz proizvodne raspolaè i ka-pacitetima za prenos i distribuci-ju struje u dvadesetak zemaqa.

Izuzetno uspe{nu godinu imalaje i industrijska grupa "Areva", na-stala 2001. spajawem nekoliko veli-kih kompanija, ukqu~uju}i i onespecijalizovane za sektor nuklear-nih elektrana. Lane je "Areva" po-ve}ala ukupni prihod za 35 odsto, na11,1 milijardu evra, a neto prihodza 10 odsto - na 428 miliona evra.Ova korporacija sa 70.000 zaposle-nih ima proizvodna postrojewa u40-tak zemaqa i trenutno {iri po-slove u Severnoj Americi, velikimazijskim zemqama i Rusiji.

[PANIJA

Ekspanzija po LatinskojAmerici

[panske elektroprivredne kom-panije zna~ajno su poboq{ale pri-hode, zaradu i proizvodwu u pro-{loj godini. Najboqe rezultateimala je poslovna grupa "Endesa",koja je pove}ala ukupan prihod za 8,6odsto - na 17,6 milijardi evra.

Ova vode}a {panska elektropri-vredna kompanija i najve}a "multi-nacionalka" u elektroprivredi La-tinske Amerike poboq{ala je lanei neto prihod za 5,1 odsto, na 1,4 mi-lijardu evra. Ukupno je proizvela177 milijardi kilovat-~asova elek-tri~ne energije ili 12,5 odsto vi{enego godinu dana ranije. U proiz-vodwi struje na tlu [panije "Ende-sa" u~estvuje sa 42, a u distribucijisa 43 odsto. U Evropi je posebno ja-ka u regionu Mediterana, naro~itou Italiji i Portugalu.

Grupa "Iberdrola", koja poslujepod sloganom "lider ~iste energije",pove}ala je ukupni prihod za 8,7 od-sto, na 10,3 milijarde evra, a netoprofit za 14,2 odsto - na bezmalo 1,3milijardu evra. Lane je investirala

2,7 milijardi evra i, kako navodi nasvom sajtu, trenutno ima naj~istijeproizvodne kapacitete u [paniji,jer 68 odsto wenih elektrana ne emi-tuje ugqen dioksid. Pored [panije"Iberdrola" najbrì poslovni rasto~ekuje u Latinskoj Americi, Gvate-mali i pogotovo u Meksiku gde gradinajve}u tamo{wu elektranu sa kom-binovanim ciklusom, snage 1.135 me-gavata. U Evropi "Iberdrola" {iriposlovawe u Gr~koj, Portugaliji,Francuskoj i Italiji.

Najmawa od tri {panska velika-na, kompanija "Union Fenosa", pro-izvela je lane 10 odsto vi{e struje iuve}ala neto profit za 6,6 odsto -na 397,5 miliona evra. Van [pani-je ona najuspe{nije posluje u Mek-siku, Kolumbiji, DominikanskojRepublici i Keniji.

U pro{loj godini operator{panskog prenosnog sistema "Redelektrika" pove}ala je profit na-kon oporezivawa za 14,3 odsto, na132 miliona evra, a prihod za 11,6odsto - na 766 miliona evra. Groprihoda ostvaren je poslovawem nadoma}em tlu.

NEMA^KA

Giganti dobro poslovaliDva nema~ka energetska giganta,

�� i ��, imala su jo{ jednuuspe{nu godinu. Poslovna grupa�� pove}ala je lane neto prihodza 10 odsto, na 2,1 milijarde evra,dok je �� ostvario 4,34 milijar-di evra neto prihoda, odnosno ne-{to mawe nego prethodne godine.

Ukupni prihod grupe �� prema-{io je 42 milijarde evra i bio je ne-{to niì nego godinu dana ranijejer je ta korporacija odlu~ila daproda prate}e aktivnosti i skoncen-tri{e se na osnovnu delatnost - po-slovawe u sektoru energije i vode.Epilog takve odluke je i smawewebroja zaposlenih u pro{loj godiniza 23 odsto - na 97.000, ~emu je dopri-neo i o{tar program smawewa tro-{kova.

Korporacija �� je lane pove}a-la ukupni prihod za {est odsto, na49,1 milijardi evra, a najve}i rastostvarila je putem akvizicija lokal-nih kompanija u centralnoj i isto~-noj Evropi.

Ova poslovna grupa, formirana2000. godine integracijom dve najve}enema~ke industrijske grupe Veba iViag, investirala je lane 5,2 milijar-de evra i pove}ala broj zaposlenih na70.000. Za ovu godinu �� planiranastavak ekspanzije u osnovnoj delat-nosti - sektoru struje i gasa - u desetakevropskih zemaqa i SAD.

M. B.

Atlantika do dve hiqade kilometaraudaqenog jezera Superior. Na woj i de-setinama wenih pritoka izgra|eno je~ak 78 mawih i ve}ih hidrocentrala saukupnom instalisanom snagom od31.400 megavati. Najnoviji ponos gra|e-vinara i elektroinèwera je postroje-we Sent Margaret 3, snage 882 megava-ti. Na zapadu Kanade u Britanskoj Ko-lumbiji, na rekama Kolumbija i Pis,izgra|eno je 45 mawih hidroelektranakoje daju izme|u 43.000 i

54.000 gigavat-~asova elektri~neenergije godi{we. Prenos struje omo-gu}ava mreà dalekovoda od 74.000 ki-lometara. Najve}a po snazi je hidrocen-trala na reci âkatami od 155 megava-ti, koja se nalazi severno od Vankuvera.Ina~e, Kolumbija je najve}a reka koja seuliva u Pacifik. Izvire u kanadskimRoki planinama. Duga je 2200 kilome-tara i na woj je izgra|ena najve}a hi-drocentrala Severne Amerike - ��

��. Kada je pu{tena u rad 1941,bila je najve}a na svetu. Wena 24 gene-ratora proizvode skoro polovinu strujeu odnosu na hidroelektrane u SAD.

U provinciji Manitoba radi devethidroelektrana, instalisane snage 9000megavati, na rekama �� .Najve}a po snazi je Limestone genera-ting Station od 1330 megavati. Ve}etrenutne investicije su centrale Noti-gi , �� , sa po 100, 200 i 560megavati. Atlanska provincija Wufa-undlend ima 7000 megavata instalisanesnage. Na susednom Labradoru je izgra-|ena velika hidroelektrana na reciêr~il od 3.200 megavati odakle strujeide do Kvebeka, udaqenog skoro hiqadukilometara. To je samo deo projekta trikanadske provincije u izgradwi hidro-sistema snage 5.428 megavata. Pored re-ke êr~il fals, obuhva}ene su i rekeSent @an i Romejn u provinciji Kve-bek. Proizvedena struja se 735 kilo-voltnim dalekovodima prenosi sa La-bradora daleko na jugozapad u Kvebek.Re~ je o jednom od najve}ih projekata hi-droinèweringa u Severnoj Americi,vrednog oko pet milijardi dolara.

Ekonomski najsna`nija kanadskaprovincija Ontario ima 8.500 megava-ta instalisane snage u 200, mahom ma-wih hidroelektrana, {to je ne{to ma-we od ~etvrtine ukupno proizvedenestruje na ovom podru~ju. S obzirom daje ona rekorder po broju atomskih cen-trala u Kanadi, hidropotencijalipritoka jezera Ontario, Hjuron i Su-perior tek }e se koristiti. Kanadskaìtnica, provincija Saske~evan pro-izvodi samo ~etvrtinu struje snagomvode, a preostali deo dobija se pri-zvodwom eleketri~ne energije iz pri-rodnog gasa i ugqa.

Branislav Seni~i}

��

MAJ 2005 �� BROJ 376

OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE

��

G eotermalna energijamoè zna~ajno da u~e-stvuje u energetskombilansu Srbije. Po-

stoje}i rezultati pokazuju dabi intenzivnim programomgeotermalnih istraìvawamoglo da se do 2010. godinepostigne nivo zamene od naj-mawe 500.000 tona uvoznihte~nih goriva godi{we. Sadirektnim kori{}ewem po-mo}u geotermalnih to-plotnih pumpi moglabi se potro{wa elek-tri~ne energije sma-witi tako za najmawe1.200 ��.

- Svugde gde je po-trebna toplota, moèse primeniti geo-termalna energija, ka-è prof. MihailoMilivojevi} sa Ru-darsko-geolo{kog fa-kulteta u Beogradu,isti~u}i da su mogu}-nosti za wenu direktnu pri-menu prakti~no neograni-~ene. Jer, geotermalne ka-rakteristike Srbije su veo-ma interesantne. Vrednostigustine terestri~nog to-plotnog toka na najve}em de-lu wene teritorije ve}e suod prose~ne vrednosti zakontinentalni deo Evrope.Najve}e vrednosti su u Pa-nonskom basenu, Srpsko-Makedonskom masivu i ugrani~nom delu Dinaridasa Srpsko-Makedonskim ma-sivom. Na teritoriji Srbi-je van Panonskog basena, uterenima izgra|enim odtvrdih stena nalazi se 160prirodnih izvora termal-nih voda sa temperaturomve}om od 15 ��. Najve}u tem-peraturu od wih imaju term-alne vode izvora u VrawskojBawi (96 ��), zatim u Jo{a-

ni~koj (78 ��), Sijarinskoj(72 ��), Kur{umlijskoj (68��), Novopazarskoj (54 ��).

Ukupna izda{nost svih pri-rodnih izvora je oko 4.000��. Najve}u izda{nost ima-ju termalni izvori iz kar-stifikovanih kre~waka me-zozojske starosti, a zatim ugranitoidnim i vulkanskimstenama tercijarne staro-sti. Najve}i broj termalnih

izvora nalazi se u Dinari-dima, zatim u Karpato-Bal-kanidima, pa u Srpsko-Ma-kedonskom masivu. Najmawibroj je u Panonskom basenu iu podru~ju Mezijske plat-forme-samo po jedan.

Prema sada{wem stepenupoznavawa geolo{kog sasta-va i hidrogeotermalnih ka-rakteristika terena do du-bine od tri kilometara, nateritoriji Srbije postojioko 100 nalazi{ta geoterm-alnih voda razli~ite tempe-rature i rezervi, u kojima senalazi dostupna toplotnaenergija u koli~ini oko dvaputa ve}oj od magnitudeekvivalentne toplotne ener-gije leì{ta svih vrstaugqeva. To je u ekvivalent-nom iznosu zamena za oko 550miliona tona te~nog goriva.Energetski potencijal iz-

danskih voda u aluvijalnimnaslagama, pored ve}ih reka,u ekvivalentnom iznosu jed-nak je energiji koja bi se do-bila sagorevawem oko mili-on tona te~nog goriva godi-{we. Ukupna koli~ina geo-termalne toplote koju iznesupodzemne vode, preko pri-rodnih i ve{ta~kih geo-termalnih izvora, u atmos-feru za godinu dana jednak je

ekvivalentnoj koli-~ini toplote koja bise dobila sagoreva-wem oko 250.000 tonate~nog goriva. Iz ge-otermalne energijepija}ih voda, kojeproteknu godi{wekroz vodovodnu mre-ù gradskih vodovo-da, pri snièwu tem-perature od samo dvastepena mogla bi sedobiti korisna to-plotna energija u

ekvivalentnom iznosu odnajmawe 100.000 tona te~noggoriva.

Izda{nost 62 ve{ta~kageotermalna izvora, tj. geo-termalne bu{otine na pod-ru~ju Vojvodine je oko 550

�� a toplotna snaga oko 50��, a na ostalom delu Srbi-je iz 48 bu{otina 108 ��,odnosno ukupno 156 ��.

Na teritoriji Srbije po-stoje i povoqne mogu}nostiza eksploataciju geotermal-ne energije iz "suvih" stena,tj. stena koje ne sadrè slo-bodnu podzemnu vodu u koli-~ini da se ona iz wih moèeksploatisati (petrogeoter-malni resursi). Tople "suve"stene pogodne za proizvodwuelektri~ne energije nalazese na podru~ju Cera, Ma~ve,Bukuqe, Kosmaja, Avale, Rud-nika, Golije, @eqina, Ko-paonika, Jastrepca i BesneKobile. Prognozne eksploa-tacione rezerve geotermal-ne energije, u intruzijama, aprema sada{wem stepenu is-traènosti za period eks-ploatacije od 30 godina iz-nose oko 16.000 �� za to-plifikacione svrhe i oko15.000 �� za proizvodwu

��

Zamena za pola milionatona te~nih goriva � �� !"!#�$�!�%��&!"��'��(!��!#"�)

*��&+��!�,��#��-�,��&!�.��!"!#��(�.�,+�!��+"��!

��%��!�,��"�*��(�!�+,�!��/��(��!"��+"��)

%��"�0�$�!�.��'��.�!�,%1��!

Energetski potencijal izdanskihvoda u Srbiji u aluvijalnim

naslagama, pored ve}ih reka, uekvivalentnom iznosu jednak je energiji koja bi se dobila

sagorevawem oko milion tonate~nog goriva godi{we

U Srbiji ima 160 prirodnih

izvora sa temperaturom

ve}om od 15 stepeni

Vrawska Bawa:Termalne vode

sa najvi{omtemperaturom

elektri~ne energije.Zahvaquju}i napretku geo-

termalne tehnologije mogu}eje vr{iti eksploataciju geo-termalne energije i iz dru-gih vrsta "suvih" stena. Izwih i drugih stena sa funk-cijom hidrogeolo{kih izo-latora, eksploatacija geo-termalne energije se obavqapomo}u bu{otina dubine domaksimalno 300 m, sa verti-kalnim izmewiva~ima to-plote, koji su uwih ugra|uju. Ovikapaciteti su, mi-nimalno, oko100.000 ��. Natakav na~in dobi-jena energija mo-è se koristitiprvenstveno zagrejawe individu-alnih potro{a~a,prakti~no svugde,po~ev od gradovapa do ruralnihpodru~ja. Ovaj po-tencijal je naro-~ito zna~ajan zato{to se sa wimemoè najvi{euticati na smawewe optere-}ewa elektroenergetskog si-stema u zimskom periodu, aujedno i na energetsku stra-tegiju, jer ako bi se razvijaone bi postojala potreba iz-gradwe novih termo i hidro-elektrana.

Geotermalne, odnosno hi-drogeotermalne energijeili termalne vode u Srbijise uglavnom koriste na tra-dicionalan na~in, za greja-we, u bawama i u sportsko-

rekreacione svrhe, a u za~et-ku je i kori{}ewe za proiz-vodwu cve}a i povr}a u sta-klenicima, u sto~arstvu (za-grevawe farmi za uzgoj svi-wa), u fabrikama koè itekstila,.. Prema rezultati-ma geotermalnih istraìva-wa za intenzivno kori{}e-we termalnih voda u agro iakvakulturi i za toplifika-ciju naseqa najboqe su mo-gu}nosti na podru~ju zapad-

no od Beograda,pa do reke Drinena zapadu, tj, napodru~jima Po-savine, Srema iMa~ve. Naro~i-to su povoqnemogu}nosti uMa~vi, jer je du-bina do rezervo-ara 400-600 meta-ra, a temperaturavode 80 ��. Pre-liminarne ana-lize pokazuju daje na bazi eks-ploatacije term-alnih voda u Ma-~vi mogu}a to-

plifikacija gradova: Boga-ti}, [abac, Sremska Mitro-vica i Loznica, sa ukupno150.000 stanovnika.

Prof. Milivojevi} sma-tra da Vlada Srbije mora dapreduzme odlu~nije korakena unapre|ewu kori{}ewageotermalne energije i dapomogne privatnim investi-torima da ulaù u ovuoblast.

J .Putnikovi}

��2��

Lokacije za nova443 megavata

Na Forumu o finansirawu obnovqivih izvora energije,koji je od 13-14. aprila odràn u nema~kom gradu Hanoveru, ucentru pa`we bile su investicione mogu}nosti za projekteiz ove oblasti u Evropi. Rezultati ovog skupa, kao i sa dva ve}prethodno odràna u Velikoj Britaniji i SAD, interesant-ni su i za Srbiju, koja sve vi{e pa`we poklawa projektimaobnovqivih izvora energije, pa samim tim i za wihovim fi-nansirawem iz inostranih izvora.

Najve}e interesovawe, na na{im prostorima, postoji zafinansirawe programa kori{}ewa postoje}eg energetskogpotencijala malih re~nih tokova, odnosno, za izgradwu minihidroelektana. Izme|u ostalog, u programu razvoja energeti-ke Srbije do 2015.godine predvi|a se i intenzivnija upotre-ba otpada, biomase i geotermalne energije za proizvodwu to-plotne i elektri~ne energije, kao i selektivno kori{}eweeolske i sun~eve energije.

Vlada Srbije je za ove zna~ajne projekte spremna da obezbe-di vi{e od 350 miliona dolara. Stru~waci, tim povodom, ob-ja{wavaju da u Srbiji trenutno ima veoma malo mini hidroe-lektrana - svega 39 - a koje raspolaù sa ukupno instalisanomsnagom od 49 megavata. Hidrocentrale u na{oj republiciproizvedu, naime, 32 odsto od ukupne elektri~ne energije.Mini hidroelektrane u tome tek simboli~no u~estvuju, {toukazuje da je ovaj energetski potencijal nedovoqno iskori-{}en.

Stru~waci tvrde da je tehni~ki mogu}e iskoristiti hidro-potencijal od 19,8 teravat-~asova godi{we, od ~ega je ve}inana objektima ve}im od deset megavata. Odre|ena ispitivawapokazuju da bi mogu}na ukupna instalisana snaga, na lokaci-jama pogodnim za izgradwu malih hidroelektrana, mogla iz-nositi i 443 megavata, sa godi{wom proizvodwom od 155 te-ravat-~asova. A to je, recimo, jednako u~e{}u od 15 odsto uproizvodwi HE u 2000.godini u Srbiji. Istraìvawa oba-vqena u Vojvodini, pak, pokazala su da se izgradwom malihhidroelektrana do 25 megavata mogla obezbediti godi{waproizvodwa od 93 gigavat-~asova.

U na{oj zemqi, pored toga, postoje i velike {anse za kori-{}ewe geotermalne energije. Rezerve su ekvivalentne pri-bli`no oko 550 miliona tona nafte. Najpogodnije lokacijeza eksploataciju su u okolini Beograda, predeli oko rekeDrine, Ju`ni Srem, Semberija, Ma~va, Posavo-Tamnava, Po-moravsko-podunavski deo, vrawski i topli~ki region, kao idruga podru~ja. Procewuje se da se ovaj rezervoar sa termal-nim vodama prostire na 2000 kvadratnih kilometara, s tim{to se ona moè koristiti i za pi}e.

D.G.V.

Tople "suve" stene pogodne za proizvodwu

elektri~ne energije nalaze se na podru~ju Cera, Ma~ve,

Bukuqe, Kosmaja,Avale, Rudnika,

Golije...

Mini HE "Sokolovica":Neiskori{}en kapaciteti

malih elektrana

Jedno od najve}ih imena na{e nauke, Jo-sif Pan~i}, zasluàn je za osnivawe mno-gih nau~nih disciplina i za najboqi opisflore Srbije. Ro|en 5. je aprila 1814. godi-ne u Bribiru kod Sewa, {kolovao se u Go-spi}u i Rijeci, a medicinu je zavr{io 1842.u Budimpe{ti. U Be~u se upoznaje sa VukomKaraxi}em, po ~ijem nagovoru dolazi u Sr-biju 1846. godine, gde ostaje do kraja ìvo-ta. Iako je istraìvao mnoge planine Kne-èvine Srbije i na Tari otkrio jedinstvenuvrstu ~etinara - omoriku, ipak se najvi{eodu{evqavao Kopaonikom, na kome je bio 18puta. Pan~i} je za~etnik planinarstva uSrbiji i prvi planinarski vodi~. Kako jesam traìo, wegovi i posmrtni ostaci su-pruge Mileve su 7. jula 1951. sahraweni umauzoleju na vrhu Kopaonika u kov~egu oddrveta Pan~i}eve omorike. Taj vrh od tadanosi ime Pan~i}ev vrh (2017 ��).

Zasluàn je i zaosnivawe Botani~keba{te u Beogradu1847. godine, koja jepripojena Velikoj{koli i kojom je onsam upravqao kaoprofesor botanike.

Najzna~ajnije Pan~i}evo zave{tawe srp-skom narodu je Herbarium Pancicianum,zbirka koju je tokom svojih 42-godi{wih bo-tani~kih istraìvawa na podru~ju Srbije,Srema, Banata, Crne Gore, Bugarske i Ma-djarske, kao i na svojim putovawima po Ita-liji i Austriji sam sakupio. Herbarsku zbir-ku, koja je tada brojala 80 sve`weva osu{e-nih biqaka sa podru~ja Srema i Banata, akoja danas nosi wegovo ime, Pan~i} je 1860.godine poklonio Velikoj {koli u Beogradu.

B. @.

ZNAMENITE LI^NOSTI NACIONALNE ISTORIJE

Davne 1874. godine odlukom Mini-starstva prosvete Kraqevine Srbije, ana predlog botani~ara Josifa Pan~i-}a, osnovana je Kraqevska botani~kaba{ta u Beogradu. Prvobitno je bilapodignuta pored obale Dunava na Dor-}olu. Radovi na wenoj izgradwi traja-li su nekoliko godina, ali su dve ve-like poplave u tom periodu uni{tileskoro ceo biqni fond koji je sam Pan-~i} mukotrpno skupqao. Nedugo poslePan~i}eve smrti, odnosno 1889. godi-ne, kraq Milan Obrenovi} je Velikoj{koli u Beogradu poklonio imawe ko-je je nasledio od svog dede Jevrema.Stara Botani~ka ba{ta preme{tena jena novu lokaciju i po èqi darodavcadobija naziv "Jevremovac".

Botani~ka ba{ta prostire se na okopet hektara i sastoji se od otvorenihpovr{ina i Staklene ba{te. U otvo-renom delu nalazi se preko 300 vrstadrve}a i `buwa i preko 700 zeqastihvrsta iz doma}ih, evropskih i egzoti~-nih krajeva. Tu je drvo banane, visoko

pet sa listovima duìne do tri metra.Retkost je drvo ginko biloba, jediniìvi fosil, odnosno biqka koja nijeevoluirala nekoliko hiqada godina.U ba{ti je i retka vrsta ~etinara -Pan~i}eva omorika.

Staklena ba{ta, podignuta 1892,prostire se na 500 km2. Broj tropskihi subtropskih biqaka procewuje se nablizu 1000 vrsta. Jedna od wih je ibiqka meso`derka koja se hrani sit-nim insektima, zatim hlebno drvo, kaoi qubi~ice Kraqice Natalije, koje jesam Pan~i} tako nazvao.

Ukupan biqni fond Botani~ke ba-{te danas ~ini oko 2000 vrsta drve}a,`buwa i zeqastih biqaka. HerbarijumBotani~ke ba{te "Jevremovac" jeformirao Josif Pan~i} 1860. godine,a danas obuhvata zbirku biqaka sa Bal-kana i ~itave Evrope koja broji oko120.000 herbarijumskih tabaka i preko300.000 eksikata.

Biqana @ivan~evi}

MAJ 2005 �� BROJ 376

KULTURA

��

��

PO@AREVACPoàrevac - raskrsnica na

kojoj su ostavqali pe~ate, po~i-wali ili zavr{avali pohodemnogi narodi - od Kelta i Ri-mqana, Vizantinaca, Ugra, Bu-gara, do Avara, Obra i Slove-na. Karakteristi~an je po nala-zi{tu drevne kulture Lepen-skog vira (starija vi{e od osamhiqada godina) koja se nalazi uokolini i praistorijskoj kul-turi Vin~a, ~iji se ornamentina posu|u od pe~ene zemqe sma-traju najstarijim pismom Evro-pe. Tu su i keltska nalazi{taiz bronzanog doba, kao i veli-ki broj utvr|enih gradova Mar-gum, Viminacijum, Pinkum, ko-je su na obali Dunava podigliRimqani. ûveni put rimskogimperatora Trajana ide na is-tok kroz klisuru \erdapa.Ostaci pokazuju da su put poredMorave, koji je najboqa veza sajugom, a po~iwe u ovom kraju,koristili krsta{i u svojim po-hodima. U specifi~an imixgrada uklapa se, na 40 kilome-tara udaqen, kompletno sa~uvanmanastir Gorwak iz 14. veka.Sredinom 15. veka podignuta sui dva velika utvr|ena grada,Golubac i Ram. U Poàrevcu je1718. potpisan Poàreva~kimir koji je najavio kona~anslom Otomanske imperije.

@iteqi Poàrevca mogu sepohvaliti i delima arhitektu-re koja spada me|u najstarije uSrbiji. Gradski muzej je osno-van 1895. godine, dok je biblio-teka, u vreme kada je sagra|ena1888-1889.godine za vladavinekneza Milana Obrenovica, bi-la po veli~ini druga zgrada uSrbiji. Poseban je spomenikkwazu Milo{u Obrenovi}u nakome je uklesano: "Delimba{a,carski delijo, ti ima{ kud i nadrugu stranu, a ja nemam kuda,nego tuda, pa u ìvot ili smrt".

Najzna~ajnija imena poteklasa ovih prostora su slikarkaMilena Pavlovi} Barili, ~ijeje svetski priznato slikarstvosvrstavano u poetski nadreali-zam i glumac Milivoje @ivano-vi}, prvi stranac dobitnik me-daqe Stanislavski u Moskvi.

Poàrevac je danas najpozna-tiji po Ergeli "Qubi~evo" ko-ja postoji od 1853. godine i Qu-bi~evskih kowi~kih igara kojese odràvaju skoro pola veka.

B. @.

BOTANI^KA BA[TA: OAZA U SRCU BEOGRADA

Josif Pan~i}

��

"PREVODILAC"Silvija Brum (igra je najve}a

filmska diva dana{wice NikolKidman) je prevodilac u Ujediwe-nim nacijama. Politi~ke intrigeunutar zidina zgrade UN-a uple{}eje u veoma opasnu situaciju. Igromslu~aja, ona postaje svedok zavere iplanirawa atentata.U o~ajni~kompoku{aju da rasvetli ubistvo afri~-

kog premijera, Silvija postaje metaatentatora. Ovo je pri~a najnovijegostvarewa poznatog ameri~kog redi-teqa Sindija Polaka.

Sindi Polak je do sada snimio 19filmova koji su ukupno imali 46 no-minacija za Oskara. Wegovi najpo-znatiji filmovi su "Sabrina","Firma", "Tutsi" , " Kowe ubijaju zarne ", "Iz Afrike ". Wegovo posled-we ostvarewe, akciona drama " Pre-vodilac " je na redovnom bioskop-skom repertoaru {irom Srbije, uisto vreme kada je gledaju i filmo-fili {irom sveta.

Jo{ pre same ameri~ke premijere,snimawe ovog filma je izazvalo ve-liku pa`wu javnosti, jer je uglavnomobavqeno u zgradi UN. Produkcijafilma " Prevodilac" je dobila na petmeseci kompletan pristup skoro ce-lim UN od prostorija Saveta bezbed-nosti do Ba{te ruà, sa jedinim zah-tevom da se snima no}u i vikendima.Filmski partner Kidmanovoj je, ta-ko|e, filmska ikona - harizmati~ni[on Pen. Mnogima }e kada se pomenewegovo imene na pamet pasti Mado-na, sa kojom je [on bio kratakom iburnom braku, ali ga pop-diva jo{ po-miwe kao najve}u qubav. Pen je ~eti-ri puta bio nominovan za Oskara, avlasnik zlatne statue postao je 2003.godine za ulogu u filmu " Misti~nareka" Klinta Istvuda. U ovom filmuzablistao je u punom sjaju.

" MIS TAJNI AGENT 2"Prava prole}na filmska posla-

stica je nastavak filmskog hita iz2000. godine sa Sandrom Bulok uglavnoj ulozi film " Mis tajniagent 2 ". Bulokova je u ovom filmui ispred i iza kamere, jer je i produ-cent filma u kome igra glavnu ulo-gu,odnosno FBI agenta GrejsiHart.

Grejsi je nakon uspe{nog spre~a-vawa zlo~ina tokom izbora za MisAmerike, dospela do naslovnih stra-na brojnih magazina {irom zemqe.

Me|utim, stvari ponovo kre}u lo-{e. O~ajna zbog raskida veze i upla-{ena zbog slave koji je onemogu}avada vr{i tajne zadatke, Grejsi se nu-di mogu}nost da ostane u FBI, poduslovom da postane za{titno liceslu`be. Nerado prihvata taj zadataki dobija novu, ambicioznu partner-

ku, Sem Fjuler, koja joj nije ba{ na-klowena. Kada Grejsina najboqaprijateqica êril bude kidnapova-na u Las Vegasu, wen instinkt zaborbu protiv kriminala ponovo je ufunkciji. Ne èle}i da izgubi re-putaciju koju je stekla, ~elniciFBI je skidaju sa slu~aja i angaù-ju wenu partnerku Sem, ali kada je upitawu pomo} prijateqima, Grejsije spremna na sve.Ina~e, Sandra Bu-lok je rekla da je namerno napravi-la akcioni film koji nije iskqu-~ivo rezervisan za mu{karce:" Do-sadilo mi je da su akcione komedijerezervisane iskqu~ivo za ja~i pol.U filmu " Mis tajni agent 2 " nemamnogo romantike.

To je pri~a o devojci koja radiono {to ose}a, instiktivno, ~ak ikada sve krene naopako i kontra odonoga na {ta je wena okolinaspremna".

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

\ur|evdan spada me|u najve}e prole}-ne praznike. Kod Srba predstavqa polu-tar godine jer se vreme ra~unalo od i do\ur|evdana. Ovaj praznik slavila je cr-nogorska dinastija Petrovi}a, a premanarodnoj pesmi, bio je i krsna slava Kra-qevi}a Marka. Hajduci sredweg veka po-~iwali su svoja okupqawa na "\ur|evdanak".

Prema hri{}anskom u~ewu, \ur|evdanse proslavqa 23. aprila po starom, odno-sno 6. maja po novom kalendaru, kao se}a-we na dan kada je 303. godine pogubqenSveti velikomu~enik Georgije. Sveti Ge-orgije, \ur|e ili \or|e, kako ga Srbi zo-vu, na ikonama se prikazuje u ratni~kojopremi na kowu kako dugim kopqem proba-da a`daju. Georgije je bio rimski velmoà,ali je po~eo da pripoveda hri{}anstvokada je video da car Dioklecijan progonihri{}ane. Zbog toga ga je car osudio nastra{ne muke, a potom je i pogubqen, za-jedno sa caricom Aleksandrom. A`dajasimbolizuje mnogoboà~ku silu, ~iji suvladari progonili hri{}ane. Sveti Geor-gije je toj a`daji zadao odlu~uju}i udarac,a Milanskim ediktom 313. godine hri-{}anstvo je priznato za zvani~nu veru.

\ur|evdan je u narodu smatran po~et-kom novog ìvotnog ciklusa. U mnogimkrajevima se smatra "sto~arskom sla-vom". Starost stoke se ra~una od tog da-na, a radi za{tite i napretka oven~avase vencima od trave i cve}a, ubranim na"biqani petak" pred \ur|evdan. Muàse, tako|e, obavqala kroz vence od cve-}a i trave. Za qude je vaìla zabranarada, obavezan post, nejedewe jagwe}egmesa i mle~nih proizvoda. Srbi na \ur-|evdan prvi put izgone stoku na pa{uodvajaju jagawce od ovaca, I za~iwu prvisir i maslac.

Na \ur|evdan su izricane i prognozevremena za celu godinu - ako bude obla~-

no godina }e biti gradobitna, ako je ve-dro ki{na i rodna, a ako pada ki{a bi}egladna.

Toga dana sklapale su se pogodbe ipla}ali porezi.

Na \ur|evdan su se ène kupale u "ì-voj vodi" (reka, potok) radi zdravqa ilepote. Uo~i praznika, èna u lonac svodom stavqa razno prole}no biqe:zdravac - da je mnogo zdravqa u ku}i; gra-be` - da se momci grabe oko devojke; drenda deca budu zdrava.

B. @ivan~evi}

PRAZNICI - OBIÂJI I VEROVAWA

\ur|evdan

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

��

PAVAROTI U BEOGRADUU beogradskoj Hali Pionir 21.maja

nastupi}e jedan od najpopularnijihoperskih peva~a dana{wice Lu~ijanoPavaroti. Italijanski tenor ro|en je12.oktobra 1935.godine u Modeni uItaliji.Talenat je nasledio od ocakoji je pevao u crkvenom horu, ~iji je~lan kasnije bio i sam Pavaroti.Upo~etku nije imao nameru da gradi ka-rijeru operskog peva~a, ve} je èleoda bude, ni mawe ni vi{e, nego pro-fesor matematike. Me|utim,majka gaje stalno podsticala da poha|a muzi~-ke {kole i govorila mu da je {teta datakav talenat ne upozna svet. Prvi na-stup imao je u rimskoj operi La Bohe-me, 1963. godine. Nastupao je u najve-}im svetskim koncertnim dvoranama,dobio je sve ve}e uloge u operama i po-stao je najve}i ìvi tenor na svetu.Prva supruga bila mu je wegova qubaviz tinejxerskih dana Adua Veroni, sakojom ima tri }erke. Me|utim,nakonafere sa svojom 27-godi{wom sekre-taricom Nikoletom Mantovani, o ~e-mu su pisali svi svetski tabloidi,razveo se 2003.godine i ven~ao se sa 34godine mla|om, Nikoletom, sa kojomima }erku

U kwizi "Kraq i ja", koju je napi-sao wegov nekada{wi li~ni agent imenaxer za odnose sa javno{}u Her-bert Brezlin, opisan je kao " deti-wast, razvratan, previ{e zahtevan isurov ~ovek" . Tako je zabeleèno da jebio zabrinut zbog kvaliteta hrane uKini ,pa je na turneju spakovao ceo re-storan i transportovao ga preko oke-ana.Po{to je stalno na dijetama ~e-sto citiraju wegovu re~enicu: "Umre-}u gladan i debeo."

Ipak, "Grande Pavaroti" ili "Ve-liki Pavaroti" , kako ga naj~e{}e na-zivaju, osta}e najvi{e upam}en pouspehu u grupi "Tri tenora", ~iji su~lanovi bili Plasido Domingo i Ho-se Kareras. Za uloge u poznatim opera-ma dobijao je najpresti`nije nagrade,izmedu ostalih i tri "Gremija". Kakoje najavio da }e se u 70-toj godini ì-vota povu}i sa scene ovo je jedinstve-na prilika da ga vidimo i slu{amo uBeogradu. Pavaroti ove godine puni70 godina, a koncert u Beogradu je deo

wegove opro{tajne turneje.Najjefti-nija ulaznica za ovaj muzi~ki spek-takl ko{ta 10 000 dinara,a najskupqa25 000 dinara.

��

SKULPTURE OLGE JANÎ]Retrospektivna izlo`ba skulptura

Olge Jan~i} otvorena je u Muzeju "25.maj ". Na ovoj izlo`bi predstavqeno je130 dela iz 60-godi{weg opusa na{eistaknute umetnice,odnosno obuhva}e-ni su radovi od onih nastalih 1945.(Portret oca u bronzi) do najnovijihskulprtura. Olga Jan~i} je uticala napreporod srpske umetnosti, potrebomda kao vajar misli, ose}a i stvara. Li-kovni umetnici i kriti~ari za gospo|uJan~i} kaù da je u svojoj umetnostipratila intimne podsticaje, ali da ni-je bila neosetqiva na sagledavawe op-{tih, globalnih problema. Olga Jan-~i} je dobitnik mnogih doma}ih i ino-stranih nagrada me|u kojima su i nagra-da za skulpturu na Oktobarskom salo-nu,kao i Oktobarska nagrada grada Be-ograda za skulpturu. Izlo`ba OlgeJan~i} otvorena je do 22. maja.

��

VERIDBA JE DUGO TRAJALA êsto se de{ava da neko literarno

delo postane popularnije nakon ekra-nizacije. Takav je slu~aj sa romanom Se-bastijena @aprizoa" Veridba je dugotrajala". Filmski hit je snimqen u re-ìji @an-Pjera @enea, autora filma"ûdesna sudbina Amelije Pulen". Uoba ova filma glavnu ulogu tuma~i po-znata francuska glumica Odri Tatu.

Svetski bestseler je pri~a o petori-ci francuskih vojnika, osu|enih nasmrt zbog samorawavawa, jedne januar-ske ve~eri 1917. wihovi sadruzi bacilisu ih u sneg, pred neprijateqski rov, dabi sprali odgovornost sa sebe. Celeno}i i celog dana petorica qudi je po-ku{alo da preìve. Najmla|i me|u wi-ma bio je Manek, koji nije imao ni dva-deset godina.

Na drugom kraju Francuske, kada je do-{ao mir, Matilda,Manekova verenicaèli da sazna istinu o doga|aju skrive-nom velom }utwe. I ona ima dvadeset go-dina, i bespomo}nija je od svih drugih,

ali volela je Maneka qubavqu za kojunema prepreka. Zato }e se boriti da gaprona|e, mrtvog ili ìvog, u lavirintuu kome ga je izgubila. Svih onih godinakoje }e kasnije svet nazvati ludim, kada}e xez prekriti zvuk ratnih dobo{a, we-na istraga }e biti wena veridba. Ma-tilda }e joj posvetiti ìvot i uprkosvremenu, uprkos laìma, i}i }e do krajanerazumne nade koja je nosi. Sna`nijenego ikada, pisac romana Ubistveno le-to, Dama u automobilu, Muke èna suo-~ava nas sa emocijama.

��

"QUBAVNIK VELIKOG STILA" Predstava koja je i pre premijere iza-

zvala veliko interesovawe zahvaquju}ikojem su rasprodate ulaznice i za neko-liko izvo|ewa unapred je "Qubavnik ve-likog stila" Zvezdara teatra. Re~ je o po-znatom tekstu Reja Kunija koji je adapti-rao Vladimir Lazi}, ujedno rediteq ijedne od najpopularnijih predstava u Be-ogradu ovog prole}a. Xon Smit, koga tu-ma~i popularni Milan Kalini}, ìvidva pralelna ìvota, sa dve ène kojelaè i obmawuje. Wemu je sve idelano itaman kada je pomislio da je na{aoformulu za sre}an ìvot dolazi do neo-~ekivanog vodviqskog obrta zahvaquju-}i kome stvari postaju komplikovanijei on se upetqava u sopstvene laì.

Kalini} kaè da mu je ovo najzahtev-nija uloga u ìvotu i da je uop{te ce-loj ekipi predstava fizi~ki vrlo na-porna: "Hajde da se kaè da su Manda iJanos malo stariji i da su druga dva li-ka devojke, pa su opet svi gola voda na-kon predstave. Ali verujte mi, kada ja,koji sam u odlicnoj formi i bavim sesportom, kazem da posle svake probe svelije sa mene. Sat i dvadeset minuta sene staje, jurimo levo-desno"

Naizgled komercijalni pozori{nihit kritika je vrlo dobro prihvati-la,posebno hvale}i gluma~ku ekipukoju ~ine: Anastasija Mandi} i Kata-rina @uti} (obe gospo|e Smit), Ja-no{ Tot i Sr|an Ivanovi} (inspek-tori Truton i Pruton) i MiloradMandi} Manda u liku kom{ije Sten-lija Gardnera.

PRIPREMILA: JELENA KNE@EVI]

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

ZDRAVQE

Veoma burne prome-ne, posledice ras-pada Jugoslavije,dovele su do dra-

sti~nog pada proizvodwe,{to je veoma negativno uti-calo na zdravqe zaposlenihradnika. Zbog takvih prome-na u socijalnom i ekonom-skom razvoju, a pre svegausled procesa restrukturi-sawa i privatizacije predu-ze}a do{lo je do slabqewazdravstvenih kao i slu`biza{tite na radu u mawimpreduze}ima, koja ne mogu daih zadrè. To je i razlog vi-{e da se oja~aju preventivneslu`be op{te zdravstveneza{tite radne populacije.

"Druga industrijska revo-lucija", koja proisti~e iz{iroke primene novih in-formacionoh tehno-logija, automatiza-cije, biotehnologije,novih proizvodnihmetoda i materijalai razvoja tehnolo-{kih procesa sa ma-lim ulagawima, ma-lim utro{kom ener-gije, malo otpadnihmaterijala, uop{teno sagle-davaju}i pozitivno uti~e nazdravqe i za{titu na radu.Me|utim, uo~avaju se, s tim uvezi, neki novi zdravstveniproblemi. Zdravqe i bezbed-nost, pri ovakvim promena-ma, kqu~ni su faktor kojiodre|uje wihovu prihvatqi-vost.

Prevo|ewe radnika sa vi-{om i niòm kvalifikaci-jom, iz proizvodnih, u ti-pi~no neproizvodna zanima-wa uti~e vi{estruko na wi-hovo zdravqe. I to pozitiv-no - mawe su izloèni dej-stvu fizi~kih, hemijskih,biolo{kih i mehani~kih{tetnosti. Ali i negativ-

no, jer se zbog novih zahtevaradnog mesta, kao {to su, re-cimo, ve}a potreba za anali-zom i obradom podataka iliposlovi kontrole, pove}ava-ju psihi~ki problemi na ra-du, a pre svega psihi~kistres. Novi sadràji, meto-de rada i oprema zahtevajuod radnika ve}u sposobnostusvajawa znawa. Kori{}ewenovih tehnologija, zahteviza ve}im kvalitetom i pro-duktivno{}u na radu, potre-ba da se podrè inovacije imotivacija radnika dovodido novih oblika organiza-cije rada, vidova zaposlewa,dogovora o radnom vremenu,novih oblika rukovo|ewa iupravqawa. Takvom razvojuneophodno je, stoga, da seprilagode i slu`be medi-

cine i bezbednosti na radu .Potrebno je, zna~i, wihovoupoznavawe sa problemima iuslovima na radnom mestu, asamim tim i obuka i obrazo-vawe svakog pojedinca da bise o~uvalo ili poboq{alozdravqe radnika..

Nezaposlenost predsta-vqa najve}u opasnost za zdra-vqe qudi. U procesu re-strukturisawa privrede,mnogobrojni radnici dobi-jaju otkaze i ostaju bez posla.A nezaposlenost je automat-ski povezana sa naru{ava-wem zdravqa i visokom sto-pom smrtnosti. Razlozi za tonastaju usled ekonomskihte{ko}a, velikih socijal-

nih problema, lo{eg na~inaìvqewa, rizi~nog pona-{awa i psihi~kih poreme-}aja.

Starosna granica zapo-slenih u EPS-u je izme|u 40-50 godina, zna~i, bez ve}e za-stupqenosti mladih radni-ka, {to dovodi do pojave ~e-{}ih povreda na radu i obo-

qevawa. Porast brojastarijih radnika, za-jedno sa izraènijimzahtevima za ve}omproduktivno{}u ra-da iziskuje prilago-|avawe radnih uslovatakvoj strukturi za-poslenih, kao i mate-rijalna sredstva da se

wihovo zdravqe i radna spo-sobnost sa~uvaju i unaprede.Neki rizici su ve} i dobroprou~eni, ali, na primer,zdravstveni problemi uslednejoniziraju}eg zra~ewaili zaga|enosti vazduha uprostorijama zahtevaju daqaistraìvawa i procenu ste-pena rizika. Profesional-ne zdravstvene problemeizazvane novim tendencija-ma u na~inu rada, proizvod-noj tehnologiji i organiza-ciji rada treba predvidetii proceniti dovoqno ranoda bi se preduzele efikasnepreventivne mere.

Oko sto hiqada hemijskihmaterija, pedesetak fizi~-

kih, 200 biolo{kih i dvade-setak {tetnih ergonomskihfaktora i isto tako velikibroj ~inilaca fizi~kog op-tere}ewa pojavquje se naradnim mestima, zajedno sanemerqivim psihi~kim isocijalnim problemima.Obi~no se javqaju u kombi-naciji i u razli~itim in-terakcijama. Oni doprinosepojavi rizika od nastankapovrede na radu, profesio-nalnih bolesti i stresnihreakcija, kao i u nezadovoq-stvu poslom i odsustvu bla-gostawa.

U visokorizi~nim zani-mawima peti deo od ukupnogbroja tih radnika suo~ava sesa profesionalnnim bole-stima ili se povredi na ra-du. Modernim programomzdravstvene, kao i za{titena radu mnogi od problemamogu se spre~iti. Mnogislu~ajevi profesionalnihbolesti, me|utim, prolazenedijagnostikovani i ne-prijavqeni, pa se ne sprovo-de ni preventivne mere.Krajwi ciq za{tite na raduje zdrava, bezbedna i zadovo-qavaju}a radna sredina izdrav, aktivan i produkti-van radnik, sposoban i mo-tivisan za obavqawe svogsvakodnevnog posla.

Dr Nada Dakovi}

��

Nezaposlenost najopasnijaza zdravqe � �� !�"#��

$�� "%��!&�'%�#�$��(&$#�)

$�*��$�&$��!�+�%��+�

Novi zahtevi radnog mesta preteàk test za zaposlene

Starosna granica zaposlenih u EPS-u je izme|u 40-50 godina,

{to dovodi do ~e{}ih oboqevawa i povreda na radu

�

�

MAJ 2005 �� BROJ 376

TURIZAM

��

Devetog septembra2000. godine zva-ni~no je otvorenhotel Elektro-

privrede Srbije, na Starojplanini podno Babinogzuba, na 1600 metara nad-morske visine.

Podignut je tik uz Pla-ninarski dom Babin zub,star pola veka, nedavno ob-novqen. Tako sada na Sta-roj planini, nebu podoblake, moè da preno}i130 gostiju, a u Kwaèvcu -slabo. Bar {to se hotelati~e, jer ih vi{e nema-sa-da se u tu svrhu koriste dvarestorana sa preno}i-{tem.

A od Kwaèvca do Hote-la "Babin zub" Turisti~-kog centra Stara planinaima da se, asfaltnim pu-tem, vozi (preko Trgovi-{ta, Dowe i Gorwe Kame-nice, Kalne, Inova, Vr-tovca. Balta Berilovca iCrnog Vrha) izme|u sat isat i po, zavisno od vre-menskih uslova.

Do Babinog zuba nemaredovnog autobusa. Gostidolaze ili sopstvenim au-tomobilima ili grupno,iznajmqenim vozilima.Planinari i pe{ice, sran~evima na le|ima.

Autobuski saobra}aj se,uostalom, proredio i odKwaèvca do Crnog Vrha,sela posle kojeg, slede}ihtrinaest kilometara, nemanijednog do Babinog zuba.Dolazi tri puta nedeqno,a jednom za Zaje~ar.

Nema svakodnevnog pre-voza zato {to nema dovoq-no putnika. Stara pri~avaì i za Staru planinu:ispraznila se sela. [to jemlado i zdravo, izbeglo ugradove, kao da }e im tamobiti boqe. I tamo je svemawe posla.

E, pa upravo zbog toga,

da bi se koliko-tolikomladi qudi zaustavili uzavi~aju, napravqen jeovaj hotel. Zaposleno ih je{esnaestoro. Osim kuva-ra, po zanimawu su raznihstruka, samo ne ugostiteq-skih. To, me|utim, putniknamernik ne bi mogaoprimetiti jer su uve`ba-ni kao da su spremani zaHajat. I na prijavnici i urestoranu.

Ni direktor nije od tu-risti~ko-ugostiteqskespreme, ve} je - inèwerelektrotehnike. Mom~iloVladimirovi} (60), po-znatiji kao Mo{a, otudaje u ElektrodistribucijiKwaèvca bio tehni~kidirektor, pa direktor.

Kada se neko u struci po-kaè, onda ga obi~no pozo-vu, gurnu, izaberu (kakogod da se to nazove) u poli-tiku. Tako je Mom~ilo

Vladimirovi} zvani Mo-{a postao predsednik op-{tine ~iji je mandat isti-cao upravo kada se traì-lo mesto direktora hotelana Babinom zubu.

Mom~ilo Vladimirovi}je jo{ kao predsednik op-{tine gurao ideju da se naBabinom zubu, pored pla-ninarskog doma, napravihotel EPS-a. Zapravo, toje bila wegova ideja.Mnogi su bili protiv jersu se zalagali za ostvare-we namera u okviru pro-stornog planirawa Srbi-je, po kojoj na obli`wemJabu~kom ravni{tu trebanapraviti hotel od prekodvesta leàja, pa ì~areza smu~are, pa... Sve je tolepo ali takvi planovi sudaleko od ostvarewa, jernema nikoga (niti se na-zire) ko bi za to uloìotolike pare.

A s druge strane, EPS jebio rad da izgradi ovakav,omawi hotel, koji, istina,nije zami{qen u velikimvizijama za budu}nost.

Rasprave je presekao, iz-gleda, pokojni Mita Peri-{i}, dekan Geografskogfakulteta, rukovodilacgrupe za Prostorno plani-rawe Srbije, ~ovek od au-toriteta, koji je rekao:

- Ma gradite, pa nekasru{e kad ne bude trebalo!

Ideju je podrào QubaMilanovi}, tada{wi di-rektor "Elektrotimoka",koji je svakako najzaslu-`niji za nastanak hotela.

Tako je dato zeleno sve-tlo da se po~ne i tako jeposao i dovr{en. Po{to jebio pri kraju mandata,Mom~ilo Vladimirovi}se ponudio za to mesto. Upo~etku mu nisu verovali.Jer, direktor kwaèva~keElektrodistribucije, papredsednik op{tine, tre-balo bi da ciqa - po usta-qenoj praksi - na vi{e me-sto, a ne na neko tamo me-sto direktor~i}a hotel~i-}a pod oblacima.

Mom~ilo Vladimirovi}je dobro razmislio i pre-lomio. Smatrao je da je we-gova du`nost da se prihva-ti tog posla jer se od po-~etka zalagao za izgradwu.Ako bi neko drugi do{ao

��

Mo{ini komandosi� �� !��! ��"��

��#��$��%��&��

#�'��$��'��'��$��"�(�

Salata trkanica, specijalitet Hotela "Babin zub" spravqase na slede}i na~in:

Iseckaju se sitno prazlik, sremu{ i pe~ena gruvana papri-ka, pa se po ukusu posir}eti i pouqi.

Napomena: ,,pe~ena gruvana paprika'' zna~i - suva crvena pa-prika se malo prepe~e na plotni pa posle izmrvi u salatu.

Trkanica

Mom~iloVladimirovi}:U hotelu seradi u dvesmene i tomese~no, popetnaest dana

U hotelu"Babin zub"omogu}en je

udoban odmoruz pun konfor

i hranu zasnovan na

doma}oj ponudi

MAJ 2005 �� BROJ 376

��

na to mesto, mo`da se nebi dovoqno zalagao pa biispalo da je to proma{enainvesticija i da je za wuumnogome kriv onaj ko ju jesmislio, a onda oti{ao naprivla~niji poloàj osta-vqaju}i druge da lupajuglave.

I tako se Mo{a prihva-tio neizvesnog posla.Trebalo je krenuti od nu-le. Zasnovati turisti~kicentar koji }e biti po-znat, privla~an i presti-àn bar u Srbiji, za po~e-tak.

Danas Hotel "Babin zub",u okviru Epstursa, predu-ze}a za organizaciju odmo-ra i rekreacije radnika,ugostiteqstvo i turizam,ima gotovo stopostotnu is-puwenost. Tu se organizujurazni seminari, savetova-wa, proslave, sastancivladinih i nevladinih or-ganizacija, a gosti dolazei pojedina~no, iz svih kra-jeva Srbije, a bilo ih je iiz Kanade, Bugarske, kao ii jedan bra~ni par sa de-com koji redovno dolaze,sa Hvara.

Ovaj mali tim od 16 qudiradi kao dobro obu~enagrupa komandosa. Spremnisu da se prilagode svakojnovonastaloj situaciji.Sami dolaze do znatnog de-la hrane i za~ina. Raspo-

re|uju}i se tako da ni{tane nedostaje za redovanrad hotela, deo wih odlazida bere sremo{ (ve} odaprila), pe~urke, maj~inudu{icu, kantarion, borov-nice... pa prave sami i so-kove od borovnice. Deo bo-rovnica i zamrzavaju pa ihzimi sluè kao desert po-sle obeda. Zamislite, svu-da okola smetovi snega avi jedete sveè borovnice!Osim {to se koriste sve-è, pe~urke se i su{e zazimu,

Direktor Mo{a je vrlo~esto na to~kovima. Odvo-zi i dovozi radnike, poje-dine goste, kupuje i dovozinamirnice. Vodi kwigo-vodstvo, administraciju,bere lekovito biqe, poma-è da se pravi sok...

Tako su postigli da stojena sopstvenim nogama. Ne-maju gubitaka, ~ak imaju imalu zaradu. No, plate suim i daqe niske. Ispod suproseka privrede, elek-troprivrede pogotovu.Ipak, za zaposlene je toopet boqe nego da nemajuposla. Zato rade priqe-`no, i nadaju se boqemu.

Ovde se radi u dve sme-ne, ali ne dnevno, ve} me-se~no, po petnaest dana.Zna~i, 15 dana zaposlenirade svakoga dana od 6 do24, a kada su proslave igrupne posete sve dok go-sti èle.

Posle su 15 dana slobod-ni. Kao da svakoga mesecaimaju godi{wi odmor. Kaoi sve, i to ima svojih pred-nosti i nedostataka. Nijelako petanaest dana radi-ti po 18 i vi{e sati. Ali,ovo nije vreme kada se mo-è birati posao.

îme se na Babin zubmoè privu}i gost? Presvega to je prekrasna pla-nina, i leti i zimi, ~istzdrav vazduh, ~ista, zdra-va izvorska voda. Kada seumori od {etwe, smu~a-wa, verawa, gost u ovomhotelu moè na}i sve{to mu potom treba: punkonfor, udoban odmor iodli~nu hranu koja jeumnogome zasnovana nadoma}oj ponudi.

Slobodan Stoji}evi}

Ovo je raj, nismo znali da postoji! Sve je iznad o~ekivanog.Gorica Igwatovi}, 11. septembra 2004.

* * *Odmarati se u hotelu Babin zub zna~i uìvati u krugu naji-

skrenijih prijateqa. Poruka poslovodstvima i rukovodstvimasindikata svih kompanija u sastavu EPS-a. Ovde {aqite:

- umorne da se odmore,- bolesne da ozdarve- zdrave da budu zdraviji, - vredne da budu vredniji.Sima Jovanovi}, TE Kostolac, 21. septembra 2001.

* * *@ao mi je {to nisam kwièvnik da bih ozrazio divqewe.

Ovako zami{qam raj. Mi{a êlebi}, ]uprija* * *

Predivno je. Ovo je najlep{e mesto na svetu. Beogra|ani, 19.avgust 2001

* * *@ivorad D. Gajevi} - Gaja, nastavnik matematike iz Mlade-

novca sitnim slovima 14. jula 2001. ispisao je stranu i po po-hvala u kwigu utisaka formata A3, a izvesni Foto Mile iz Po-àrevca ispisao je osam strana, ali krupnijim rukopisom. We-gov sastav po~iwe ovako: îtam od po~etka ovu Kwigu utisaka,sve same pohvale, pa bi to pre bila Kwiga pohvala...

* * *A ima i primedaba, nije da nema:Jedino {to ne vaqa je {to treba da se ode odavde. Rade, Pi-

rot, 16. maj 2002.* * *

Kafa je suvi{e salatka! (potpis ne~itak)* * *

Ima i jedna pesma.U hotelu Babin zub,/ Nema {anse/ Da si grub. /A jo{ mawe / da

si strog,/ jer ovde je/ sve ko Bog! / Svom osobqu / ~est i ~as,/ svepohvale/ na sav glas!!! Rusomir D. Arsi}, 18. juni 2002.

* * *Posledwi se u kwigu upisao, minulog meseca, izvesni ]ira:Da nam nije ove planine, totalno bi bili prazni. Ali, eto,

posre}ilo nam se jo{ pre milion godina kad su se stvaraleplanine. Sre}an sam kao ku~e {to postojim i {to postojimo ov-de. Opet }u do}i, da nastavim sa pisawem jer sada ùrim. Aj'zdravo!

Iz kwige utisaka

JUBILEJI

��

Trideset godina iz-laèwa lista ZEP-a i EPS-a obele-èn je sve~ano{}u

i promocijom "novog" li-sta "��" koji nastavqatradiciju uspe{nog in-formisawa zaposlenih uJavnom preduze}u Elektro-privreda Srbije.

- Jubilej, kakav je ovaj,koji nas je okupio, zasluù-je po{tovawe. Za 30 godinapostojawa zasluge pripada-ju ~elnim qudima Elektro-privrede Srbije koji suprepoznali zna~aj inter-nog informisawa, novina-rima koji su novinu pravi-li ali i junacima tih novi-na, radnicima ZEP-a iEPS-a, koji su decenijamasavesno i odgovorno radi-li u firmi koju su doì-vqavali kao svoju. Takviqudi i danas moraju biti uìì novina koje se sva-kog meseca pojavquju prednama, rekao je generalni

direktor JP EPS, dr Vla-dimir \or|evi} na sve~a-nosti kojoj su prisustvova-li predstavnici Mini-starstva rudarstva i ener-getike, ~lanovi poslovod-nog tima JP EPS, uredni-ci novina elektroprivre-da iz Makedonije i CrneGore, nekada{wi i sada-{wi urednici i novinari,saradnici, predstavnicimedija…

Obra}aju}i se prisutni-ma \or|evi} je rekao da jejubilej lista ujedno i jubi-lej svih zaposlenih u kom-paniji. Vreme promena zah-teva da one budu dobro obja-{wene svakom radniku nana~in koji je wemu razu-mqiv. U internom glasilu,koji nije stru~ni ~asopis,ima mesta da struka govori,predlaè, ali nema mestaza politiku i razne lokal-ne politi~ke igre.

Uz tvrdwu da interno in-formisawe mora biti jo{

boqe, \or|evi} je nagla-sio da je obave{tavawe za-poslenih preko lista koji}e izlaziti jednom mese~-no, sa doga|ajima i vestimastarim 20 - 25 dana, nijeono {to nam je potrebno.To nije pravovremeno in-formisawe. U tih mesecdana zaposlene je obave-{tavao neko drugi, a ne po-slovodstvo i list kompani-je. Izme|u dva broja radni-ci se moraju obave{tavatina druge prikladne na~ine.Odnosi s javno{}u, kaozna~ajna poslovna funkci-ja,bi}e predmet reorgani-zacije u celom sistemu, kao{to }e se i ostale funkci-je reorganizovati. Sektorza odnose s javno{}u, done-davno Centar, koji postojina nivou EPS-a, bi}e zadu-èn da predloì i da za-tim, posle dono{ewa odre-|enih odluka, u saradwi sadirektorima novih kompa-nija u novom EPS-u, spro-

vede sve ono {to bude usvo-jeno.

Mom~ilo Cebalovi}, di-rektor Sektora za odnose sjavno{}u, ukazao je na uspe-{no pre|eni put u inform-isawu od tri decenije, nastvaraoce lista koji su po-stavili temeqe, ali i uka-zao je na nove zadatke i iza-zove koji su pred svima kojirade na poslovima in-formisawa:

- Ovo nije vreme za strahod obaveza i odgovornosti.Ovo je vreme koje zahtevanovo dokazivawe ~ak ionih koji su se dokazali...U odnosima s javno{}u, ko-ji se u EPS-u i pored osamgodina postojawa jo{ boreza mesto pod suncem ili zaboqi status i poziciju u si-stematizacijama po javnimpreduze}ima, dolazi upravovreme novog dokazivawa.Svi koji se bave informi-sawem mora}e da u vremenureorganizacije pokaù dasu potrebni kompanijama,da znaju da rade ovaj posao ida znaju da, izme|u ostalog,prave dobre novine.

Najlep{i poklon sla-vqeniku-Listu "EPS" kojiodlazi u istoriju, je list"��" koji nastavqa trasi-ranim putem ali u novimuslovima, novim vremeni-ma i sa novim ciqevima.

Obeleàvawe jubileja ipromocija lista bili suprilika da se nekada{wimurednicima Bori Cvetko-vi}u i Srbi Stankovi}uuru~e skromni pokloni uznak zahvalnosti za dopri-nos u razvoju informisawau EPS-u.

K.J.

��

Vreme za novo dokazivawe � �� !"��#�� $%�&�

!%"&�#��"�'��!%"&�#�� (�&��#�

)"%&��*��!"+�,��(�!�#�"+-"�"%#"�(��

#�!��#��%�.

Vi koji radite u informisawu, imate veliku odgovor-nost. Od va{eg rada zavisi mnogo toga. A sudbina restruk-turirawa je sudbina kompanije EPS-a. Samim tim, to je iva{a sudbina, rekao je \or|evi}. Mnogi jedva ~ekaju da namplanovi propadnu, da nam se dese {trajkovi, da se zaustaviproces promena, da kaù kako mi ne znamo {ta ho}emo, kakone}emo da se mewamo… da nam se onda oni pojave kao spa-sioci, sa nekom privatizacijom preko no}i, koja je "usre}i-la" okolne dràve. Zato opet isti~em - radite veoma ozbi-qan posao, ozbiqno ga shvatite, kako bi onda bili ozbiq-no shva}eni u svojim kompanijama.

Informisawe - ozbiqan posao

Prvi direk-tor RadivojeMarkovi} isada{wiVladimir\or|evi}razgledajunovi list"��"

Merkawe iza scene kWh 376.pdf · 2019-03-19 · Merkawe iza scene Svedoci smo pregrupisavawa snaga za za-uzimawe {to boqe pozicije na tr`i{tu jugo-isto~ne Evrope, koje je u procesu

Documents