Medjunarodno poslovanje

MEUNARODNO POSLOVANJE - PRIMER MEUNARODNE KUPOPRODAJE Osnovni elementi transakcije Kupac: PETARDA D.O.O. BEOGRAD (Petarda) Prodavac: LIUYANG ASIAN-SWAN FIREWORKS CO.,LTD (Asian-Swan) Predmet transakcije: Pirotehnika sredstva Ukupna vrednost transakcije: 225.000 $ Predmet transakcije Naziv artikla BIG MISSILE OF POWER ASSORTMENT ROCHETS BLOSSOM FLOWER Item #: AS4001 YT4013 AS3016 Cena po artiklu 28 $ 17 $ 7$ Broj artikala 2.000 5.000 12.000

Ugovor o prodaji Pregovori Jezik Ugovora Obim Ugovora Pravo koje se primenjuje na Ugovor Princip autonomije volje Strane Ugovor mogu utvrditi merodavno pravo Pravo koje se primenjuje u odsustvu autonomije volje (Pravila Meunarodnog Privatnog Prava): Princip najtenje veze Princip karakteristine prestacije (pravo zemlje sedita Prodavca, Pruaoca usluga, etc.) Konvencija Ujedinjenih Nacija o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe (CISG) Konvencija Ujedinjenih Nacija o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe (CISG) Doneta 1980. godine CISG je ratifikovan od strane 74 drave CISG se primjenjuje na ugovore o prodaji robe sklopljene izmeu strana koje imaju svoja sjedita na teritorijima razliitih drava: kad su te drave drave ugovornice; ili kad pravila meunarodnog privatnog prava upuuju na primjenu prava jedne drave ugovornice. Nain plaanja kupoprodajne cene U kojoj valuti, kada, kako i gde platiti kupoprodajnu cenu? Poslovanje putem dokumenata hartija od vrednosti: Konosman (Bill of Lading B/L) lice koje poseduje konosman ima pravo da preuzme robu Teretnica Skladinica1

Akreditiv (Letter of Credit) je bankarski posao koji se koristi kao instrument plaanja u meunarodnoj trgovini na osnovu koga banka prodavcu isplauje kupoprodajnu cenu po osnovu prezentacije tano zahtevanih dokumenata odnosno hartija od vrednosti. U meunarodnom poslovanju Akreditiv je regulisan Jednoobraznim pravilima i obiajima za dokumentarne akreditive (UCP 600) koje je pripremila Meunarodna Trgovaka Komora u Parizu. UCP 600 se primenjuju ukoliko stranke predvide primenu u samom Ugovoru. Na Moodle-u imate uploadovan lanak: Dokumentarni Akreditiv u poslovanju privrednih subjekata (ispitna materija)

Transakcija korak po korak (1) Petarda i Asian-Swan zakljuuju Ugovor o prodaji (2) Petarda daje nalog Jumbesu u vezi otvaranja Akreditiva (3) Jumbes otvara Akreditiv u CMB (4)CMB obavetava Asian-Swan da je otvoren Akreditiv u njegovu korist (5) Asian-Swan predaje Prevozniku robu (6) Prevoznik predaje Asian-Swanu Konosman (7) Asian-Swan predaje CMB-u Konosman (8) CMB proverava da li Konosman ispunjava uslove iz Akreditiva i isplauje novac (9)CMB alje Konosman Jumbesu (10) Jumbes isplauje novac CBM-u (11) Jumbes dostavlja Konosman Petardi (12) Jumbes zaduuje raun Petarde za iznos isplaen CBM-u (13) Petarda dostavlja Konosman Prevozniku (14) Prevoznik predaje robu Petardi Prevoz, osiguranje i prelazak rizika za sluajnu propast stvari INCOTERMS INCOTERMS Klauzule Cilj ovih klauzula je jedinstveno tumaenje termina koji se pojavljuju pri prodaji robe a kojima se reguliu obaveze u transportu, prelazak rizika i snoenje trokova izmeu prodavaca i kupaca. Meunarodna trgovaka komora (ICC) ih je ustanovila 1936. godine u Parizu a doiveli su revizije 1953, 1967, 1976, 1980, 1990 i 2000 godine. INCOTERMS Klauzule vae iskljuivo ukoliko se strane pozovu na njih u ugovoru. CIF INCOTERMS CIF cost, insurance, freight troak osiguranje i vozarina uz naznaku mesta odnosno luke odredita Rizik na robi sa prodavca na kupca prelazi u trenutku ukrcavanja robe na brod Prodavac duan da: organizuje prevoz do luke destinacije snosi trokove do luke destinacije izvri izvozno carinjenje Zakljuin Ugovor o osiguranju robe Primer: CIF Bar, Montenegro Vrlo vano prilikom otvaranja akreditiva Elementi na koje se mora obratiti panja prilikom meunarodne kupoprodaje Carina neophodno angaovanje peditera i savetovanje sa njim pre zakljuenja ugovora Porezi neophodno angaovanje poreskog savetnika pre zakljuenja ugovora kako bi se ustanovile sve dabine koje moraju da se plate dravi Uvozna i izvozna ogranienja Kvote Dozvole2

Reavanje sporova ta u sluaju spora? Gde tuiti? Srbija? Kina? Trea zemlja? U dravi koju su strane izabrale za reavanje spora. U meunarodnoj trgovini pravilo je da se umesto suda ugovara Arbitraa u neutralnoj zemlji. Poznate arbitrae: ICC Meunarodna Trgovaka Komora PARIZ LCA London Court o Arbitration AAA American Arbitration Association NYC STA Spoljno Trgovinska Arbitraa pri Privrednoj Komori Srbije Arbitrana klauzula Spor se reava pred Arbitraom iskljuivo ukoliko stranke predvide ovakav nain reavanja sporova Ugovorom. Model klauzula STA koju je potrebno uneti u ugovor kako bi se ustanovila nadlenost STA za reavanje sporova: Stranke su saglasne da svaki spor u vezi ovog ugovora bude konano reen od strane Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Srbije uz primenu njenog Pravilnika. Konvencije o priznanju i izvrenju inostranih arbitranih odluka Poznata i kao Njujorka Konvencija doneta je1958. godine. Ratifikovana od strane 144. Drave

Sporovi i ta sa njima? Koje opcije imate kada posedujete spor? da se ne obazirete; da primenite silu; da se dogovorite; da tuite ili da budete tueni; ili da primenite alternativne naine reavanja sporova. Sudovi ta su sudovi? Ustav lan 4: Ureenje vlasti poiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Zakon o ureenju sudova lan 1: Sudovi su samostalni i nezavisni dravni organi koji tite slobode i prava graana, zakonom utvrena prava i interese pravnih subjekata i obezbeuju ustavnost i zakonitost. Sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, kada je to predvieno zakonom, opteprihvaenih pravila meunarodnog prava i potvrenih meunarodnih ugovora. Vrste sudova Ukoliko imate spor da li e te se obratiti prvom sudu na koji naiete?3

Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opte i posebne nadlenosti. Sudovi opte nadlenosti: Osnovni Sud Vii Sud Apelacioni Sud Vrhovni Kasacioni Sud Sudovi posebne nadlenosti: Privredni Sud Privredni Apelacioni Sud Prekrajni Sud Vii Prekrajni Sud Upravni Sud Nadlenost sudova Mesna nadlenost suda: Svaki sud poseduje teritoriju na kojoj je nadlean da reava sporove. Stvarna nadlenost Svaki sud moe reavati samo odreene vrste sporova. Opta mesna nadlenost Za suenje je opte mesno nadlean sud na ijem podruju tueni ima prebivalite: u sporovima protiv Republike Srbije, jedinica lokalne samouprave, kao i drugih oblika teritorijalne organizacije opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi sedite njene skuptine. u sporovima protiv pravnih lica, opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi njihovo sedite. u sporovima protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice nadlean je i sud na ijem se podruju nalazi ta poslovna jedinica. Posebna mesna nadlenost Nepokretnosti - nadlean sud na ijem se podruju nalazi nepokretnost. Radni odnosi - pored opte mesno nadlenog suda i sud na ijem se podruju rad obavlja ili se obavljao Menice ili ek - protiv potpisnika nadlean je, pored suda opte mesne nadlenosti, i sud mesta plaanja. Potroai - pored opte mesno nadlenog suda i sud na ijem se podruju ima prebivalite potroa (predlog).

4

5

6

7

Alternativni naini reavanja sporova Medijacija Medijacija Posredovanje/Medijacija je svaki postupak, bez obzira na njegov naziv u kojem strane ele da sporni odnos ree mirnim putem uz pomo jednog ili vie posrednika - medijatora koji stranama pomau da postignu sporazum. Medijacija se sprovodi na osnovu izriite saglasnosti strana. Alternativni naini reavanja sporova Arbitraa Arbitraa je: alternativa dravnom sudstvu; privatni nain reavanja sporova; podlona volji stranaka u sporu; nain reavanja spora iji je ishod konana i obavezujua odluka po dejstvima slina sudskoj. (konana odluka je ona na koju ne postoji pravo albe) Spor se reava pred Arbitraom iskljuivo ukoliko stranke predvide ovakav nain reavanja sporova Ugovorom iz koga spor proizilazi ili nakon nastanka spora. Prednosti Arbitrae Neutralnost Fleksibilnost i neformalnost Strunost Nejavnost Brzina Cena Olakano priznanje i izvrenje Ograniena ovlaena Pitanje 1 - Da li arbitrani tribunal ima nadlenost da rei spor? Spor se reava pred Arbitraom iskljuivo ukoliko stranke predvide ovakav nain reavanja sporova Ugovorom iz koga spor proizilazi ili nakon nastanka spora. Dokaz tuioca broj 5 - Izvod iz ugovora - lan 13 Stranke su saglasne da svaki spor koji nastane iz ili u vezi ovog ugovora, ukljuujui pitanja zakljuenja, tumaenja, povrede ili raskida ugovora, bude konano reen od strane Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Srbije uz primenu njenog Pravilnika. Tueni tvrdi da trbibunal nema nadlenost usled injenice da je on opozvao celokupnu ponudu pa samim tim i arbitrani sporazum. Pitanje: Da li je tueni imao pravo da opozove ponudu arbitranog sporazuma i da li je opozivanjem same ponude to i uinio?

Pitanje 2: Primena Zakona o elektronskoj trgovini R.S.? Strane u sporu su u ugovoru izabrale pravo Srbije kao merodavno na ugovor. Bez obzira da li je ugovor zakljuen ili ne strane su saglasne da se primeni pravo Srbije. Na pitanje ko snosi odgovornost oko kvara servera tueni predlae da se primeni Zakon o elektronskoj trgovini. Tuilac tvrdi da tribunal ne treba da primeni ovaj Zakon jer je on doneen u Junu 2009. godine a spor je nastao u Junu 2008. godine. Pitanje: Da li arbitrani tribunal treba da primeni Zakon o elektronskoj trgovini Republike Srbije?8

Pitanje 3: Opozivanje ponude Tueni tvrdi da je izvri opoziv ponude. Konvencije Ujedinjenih Nacija o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe (CISG) - lan 16: (1) Sve dok se ugovor ne zakljui, ponuda moe da se opozove, ako opoziv stigne ponuenome pre nego to je on otposlao svoj prihvat. (2) Ponuda, meutim, ne moe da se opozove: (a) ako je u njoj naznaeno, bilo time to je odreen rok za prihvatanje ili na drugi nain, da je neopoziva; (b) ako je ponueni razumno verovao da je ponuda neopoziva i ponaao se saglasno tome. Pitanje: Da li je ponuda tuenog bila neopoziva? Pitanje 4: Blagovremenost opoziva Tueni tvrdi da je izvri opoziv ponude. Konvencije Ujedinjenih Nacija o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe (CISG) - lan 16: Sve dok se ugovor ne zakljui, ponuda moe da se opozove, ako opoziv stigne ponuenome pre nego to je on otposlao svoj prihvat. Zakon o elektronskoj trgovini lan 15: Ugovor u elektronskoj formi smatra se zakljuenim onog asa kada ponua primi elektronsku poruku koja sadri izjavu ponuenog da prihvata ponudu. Ponuda i prihvat ponude, kao i druge izjave volje uinjene elektronskim putem, smatraju se primljenim kada im lice kome su upuene moe pristupiti. Pitanje: Da li je opoziv stigao blagovremeno (pod pretpostavkom da se primenjuju pravila Zakona o elektronskoj trgovini Republike Srbije)? Pitanje 5: Saobraznost robe CISG lan 35: (1) Prodavac je duan isporuiti robu u koliini, kvalitetu i vrsti kako je to predvieno ugovorom i pakovanu ili zatienu na nain predvien u ugovoru. (2) Izuzev ako su se strane drukije sporazumele, smatra se da roba nije saobrazna ugovoru ukoliko: (a) nije podobna za svrhe za koje se roba iste vrste uobiajeno koristi; (b) nije podobna za naroitu svrhu koja je prodavcu izriito ili preutno stavljena do znanja u vreme zakljuenja ugovora, izuzev kad okolnosti ukazuju da se kupac nije oslonio niti je bilo razumno da se osloni na strunost i prosuivanje prodavaca; Pitanje: Ukoliko je se pretpostavi da je ugovor o kupoprodaji zakljuen, da li Rune bio saobrazan ugovoru uzimajui u obzir naroito svrhu porudbine Runa koju je prodavac znao u vreme zakljuenja ugovora?

9

ta je ig? ig je pravo kojim se titi znak koji u prometu slui za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizikog ili pravnog lica od iste ili sline robe, odnosno usluga drugog fizikog ili pravnog lica. Koji znak moe biti predmet zatite? Znak koji se moe grafiki predstaviti. Primeri: rei, slova brojevi slogan slike, crte rasporeda boja i trodimenzionalnih oblika kombinacija navedenih znakova Registracija Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije vodi Registar prijava za priznanje igova i Registar igova koji su javne knjige. Zainteresovana lica mogu da razgledaju Registre bez plaanja posebnih taksa. www.zis.gov.rs ig se stie momentom upisa priznatog prava u Registar igova i traje deset godina od sticanja podnoenja prijave. Prava nosioca iga Nosilac iga: ima iskljuivo pravo da znak zatien igom koristi za obiljeavanje robe, odnosno usluga ; i ima pravo da drugim licima zabrani da isti ili slian znak neovlaeno koriste za obiljeavanje iste ili sline robe, odnosno usluga, ako taj znak moe da izazove zabunu u prometu. Da li znakovi oko iga STARBUCKS izazovaju zabunu? Ogranienja iga TRINO: Nosilac iga ne moe zabraniti drugom licu da isti ili slian znak koristi za obiljeavanje robe, odnosno usluga druge vrste, osim ako je u pitanju uveni ig. VREMENSKO: Nosilac iga ne moe da zabrani drugom licu da pod istim ili slinim znakom stavlja u promet svoju robu, odnosno usluge, ako taj znak predstavlja njegovu firmu ili naziv koji je na savjestan nain steen prije priznatog datuma prvenstva iga. TERITORIJALNO: Nosilac iga ne moe da zabrani drugom licu da pod istim ili slinim znakom stavlja u promet svoju robu na tritu na kome ig nije registrovan/zatien. Kako pravo intelektualne svojine vidi svet: Princip teritorijalnosti: Nosilac iga uiva prava koja je stekao registracijom iga u okviru teritorije drave prema ijim propisima je stekao samo pravo.

10

Uzrok problema - Kako internet vidi svet: Primer sukoba zakona Hipotetiki sluaj FORTUNA Privredno drutvo registrovano u Srbiji koje se bavi pruanjem usluga proricanja budunosti i nosilac je iga Fortuna u Republici Srbiji. Od 2001. godine Fortuna uspeno prua svoje usluge i putem interneta na web adresi www.fortunabg.com i www.fortuna.rs Privredno drutvo registrovano u Bugarskoj koje se bavi pruanjem usluga proricanja budunosti i nosilac je iga Fortuna u Bugarskoj. Od 2003. godine Fortuna uspeno prua svoje usluge i putem interneta na web adresi www.fortuna.bg

11

Zaplet Tokom juna 2009. godine Fortuna DOO prevodi svoje sajtove na engleski, makedonski, grki, maarski i bugarski jezik. Nakon to je uoila pad prometa i otkrila uzrok Fortuna OOD prevodi svoju web stranu na srpski, hrvatski, makedonski i slovenaki jezik usled injenice da je web strana ve bila prevedena na engleski, grki i maarski. Postupak pravne zatite ta predstavlja povredu iga? Povredom iga ili prava iz prijave smatra se svako neovlaeno korienje zatienog znaka od strane bilo kog uesnika u prometu. Gde se moe pokrenuti postupak pravne zatite? Bugarska Srbija Makedonija, Grka... Rezultat pravnih postupaka Pravo koje drave se moe primeniti za reavanje pokrenutog spora? Zavisi od suda pred kojim je pokrenut postupak pravilo: LEX LOCCI PROTECTIONIS: Pravo zemlje u okviru koje se zatita zahteva Pirova pobeda: Fortuna DOO je obezbedila pobedu u Srbiji Fortuna OOD je obezbedila pobedu u Bugarskoj U treim zemljama rezultat neizvestan ta nosilac prava moe da zahteva tubom? U sluaju povrede iga ili prava iz prijave iga, tuilac moe tubom da zahtijeva: 1) utvrenje povrede prava; 2) prestanak povrede prava; 3) unitenje ili preinaenje predmeta kojima je izvrena povreda prava; 4) unitenje ili preinaenje alata i opreme uz pomo kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvrena povreda prava, ako je to neophodno za zatitu prava; 5) naknadu imovinske tete i opravdanih trokova postupka; 6) objavljivanje presude o troku tuenog; 7) davanje podataka o treim licima koja su uestvovala u povredi prava. Budunost reenja problema Mogua reenja: Naputanje principa teritorijalnosti u pravu intelektualne svojine Uvoenje principa teritorijalnosti u internet Pravni okvir elektronskog poslovanja u Republici Srbiji Zakon o elektronskom potpisu- Slubeni glasnik RS br. 135/04 Zakon o elektronskom dokumentu- Slubeni glasnik RS br. 51/09 Zakon o elektronskoj trgovini- Slubeni glasnik RS br. 41/0912

Ugovor Razgovor je razgovor a ugovor je strankama zakon. Zato ugovor stvara pravnu obavezu za ugovorne strane? Ugovorne strane su dune da izvre svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje (ZOO lan 17). Pravni sistem priznaje pravnu snagu i mogunost ugovornoj strani da zahteva izvrenje ugovornih obaveza sudskim putem (uz pomo prinude kojom raspolae drava). Autonomija volje Sloboda ugovaranja Ugovorne strane su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji (ZOO lan 10). Da li svaki ugovor (svaka saglasnost volja ) stvara pravnu obavezu? ZOO: lan 47 - Kad je predmet obaveze nemogu, nedoputen, neodreen ili neodrediv, ugovor je nitav. lan 52 - Ako osnov ne postoji ili je nedoputen, ugovor je nitav. Ugovorne strane mogu svoj odnos urediti drukije nego to je zakonom odreeno, ako iz pojedine odredbe ovog zakona ili iz njenog smisla ne proizlazi to drugo (ZOO lan 20). Kada je Ugovor zakljuen? Ugovor je zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. ZOO lan 26 Ugovorne strane Saglasnost volja Bitni sastojci Ugovor je zakljuen onog asa kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu ZOO lan 31 Ponudilac Ponueni Izjava volje Ponuda Prihvat

13

Izjava volje Volja za zakljuenje ugovora moe se izjaviti na sledee naine (ZOO lan 28) : reima uobiajenim znacima ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti izjava volje na odreeni nain. Da li volja moe biti izjavljena utanjem? utanje je znak odobravanja? ne u pravu (ZOO lan 42) Izjava volje mora da bude uinjena slobodno i ozbiljno. (ZOO lan 28) Ponuda i sadraj ugovora Ponuda je predlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, koji sadri sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor. (ZOO lan 32) Bitni sastojci (elementi) ugovora predstavljaju elemente koji odreuju sutinu nekog ugovora. Ugovor o kupoprodaji: predmet i cena Sporedne take predstavljaju one elemente ugovora ije je postojanje fakultativno. Ugovor o kupoprodaji: nain pakovanja i isporuke Ukoliko ugovor ne sadri sporedne take primenjivae se pravila ZOO. Do kada ponuda vezuje? Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da odri ponudu iskljuio, ili ako to iskljuenje proizlazi iz okolnosti posla. (ZOO lan 37) Do kada je onda ponudilac vezan ponudom? Ponuda uinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaena bez odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuenom pripada izvestan rok za razmiljanje. (ZOO lan 40) Ponuda uinjena odsutnom licu, u kojoj nije odreen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuenome, da je ovaj razmotri, o njoj odlui i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu. (ZOO lan 37)

Proces zakljuenja ugovoraPonuaPregovori Izmena ponude Pisanje ponude Pregled ponude OK?da

Ponueni

Zamena uloga

Pregled ponudeOK?da ne

ne

Ponueni je izmenio ponudu?da

ne

Prihvat ponudeUgovor zakljuen

Upuivanje ponude

Kontraponuda

14

Kontraponuda Koje izmene ponude predstavljaju tako ozbiljnu izmenu da konstituiu kontraponudu? Dopuna uslovima koji nisu sadrani u ponudi Gramatike ispravke Neznatne izmene Izmena postojeih uslova Ako ponueni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloi da se ona u neemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane uinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu. (ZOO lan 41) Ipak gramatike ispravke i neznatne izmene i dopune ne treba smatrati dovoljnom izmenom da konstitiu kontra ponudu. Sa kim zakljuujete ugovor? (ko izjavljuje volju) Ugovor kao i drugi pravni posao moe se preduzeti i preko zastupnika. Fizika lica Lino Zakonski zastupnik (kod maloletnih i poslovno nesposobnih) Punomonih Pravna lica Zastupnik (po APR-u) Direktor Predsednik upravnog odbora lan Prokurista (po APR-u) Punomonik Punomoje je ovlaenje za zastupanje koje vlastodavac daje punomoniku. Punomonik moe preduzimati samo one pravne poslove za ije je preduzimanje ovlaen. Punomonik kome je dato opte punomoje moe preduzimati samo pravne poslove koji dolaze u redovno poslovanje. Vlastodavac moe po svojoj volji suziti ili opozvati punomoje, ak i ako se ugovorom odrekao tog prava. (ZOO lan 84-94) Forma ugovora Zakljuenje ugovora ne podlei nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno. (ZOO lan 67) U posebnim sluajevima zakon propisuje posebnu formu za zakljuenje pojedine vrste ugovora Pismenu formu (arbitrani sporazum) Sveanu formu overa u sudu (ugovor o prodaji nepokretnosti, predbrani ugovor) Ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz cilja propisa kojim je odreena forma ne proizlazi to drugo. (ZOO lan 70)

15