Maxi Magazin_jun 2012_broj 2012

�broj 31 � jun 2012. �besplatan primerak

� Dvopek dijeta � Ishrana najmla|ih � Francuska kuhinja

Prijatelj svake ène

Va{besplatanprimerak

Alergije na hranu

Tajne lepote:B.B. kreme

Kraljica vo}a:jagoda

Besplatnajoga za sve

Hit je biti sit a fitPomo} u kuhinji: Seckane sveè salate

sadràj

U OVOM BROJU...

09jun 2012.

20

26 Dijeta sadvopekom

08za sladokusce

Rolovanekrmenadle

30Osetljivost na hranu

Alergije

32Hit je biti sit a fit

De~je zdravlje

34sa Zoranom ]osi}em

Uz kafu

42Cene i dalje padaju

Aktuelno

Moja kuhinja

Zdravlje

Ljudi, dru{tvo

sadràjUUvvooddnniikk

U proteklom periodu je, ipored burnih dru{tvenihde{avanja svuda oko nas, mojli~ni najja~i utisak jedna velikazelena kesa. Stigla je u mojuku}u sa pozivom da u njuskupljam papir i plastiku i da jepredajem na reciklaù.Priznajem da sam se i samasmejala sebi koliko moè da mipopravi raspoloènje jednavelika zelena kesa, jer mi jeulila nadu da na{e dru{tvosazreva po va`nim pitanjima,da bez obzira na izbore,politi~ke turbulencije,ekonomsku krizu… Se}am seda sam mnogo puta borave}i uinostranstvu gledala svojedoma}ine kako odvajaju svojku}ni otpad za reciklaù imislila da tako ne{to nikadne}e do}i kod nas, a u glavi sumi bile slike na{e lepe prirode"oki}ene" najlon kesama… Kada je na{a zelena kesa od 120l bila puna posle samo ~etiridana, potpuno smo shvatilikoliko smo na deponije sve ovegodine bacali materijal koji serecikliranjem moè "obrnuti"za upotrebu jo{ nekoliko puta. U ovom Maxi magazinu su,pored va{ih omiljenih rubrikasa receptima i razgovora sazanimljivim ljudima, i temevezane upravo za reciklaù iza{titu prirodnih resursa. Zato, ja glasam za veliku zelenukesu, a vi?

16Ponuda seckanog povr}a

O~as posla

18ôkomalina torta

Kola~i sa malinama

12Jagnjetina sa mladimkrompiri}ima

Gurmanska strana

38Irena Dmitrovi}, umetnica ukamenu

Inicijative

18îzkejk samalinama

40 Ona i on birajuime za dete

Torta sa jagodama

Abeceda ukozmetici

03

"Napred" do novihznanjaKompanija Delhaize Serbia organizo-vala je za 120 rukovodilaca u malopro-daji dvomese~nu edukaciju "Napred"na Ekonomskom fakultetu u Beo-gradu. Predava~i: prof. dr StipeLovreta, rukovodilac programa, drZoran Bogeti}, zamenik rukovodiocaprograma, dr Sa{a Veljkovi}, predava~i dr Dragan Stojkovi}, predava~, drà}epredavanja i radionice na teme:savremena maloprodaja robe {irokepotro{nje, upravljanje maloprodajnimobjektima, finansijski menad`ment,marketing menad`ment, upravljanjezalihama u maloprodaji, konkurentnosti imid` maloprodajnih objekata,sprovo|enje politike cena, odnosi sapotro{a~ima i dr. Sanja Jev|enijevi}, potpredsednik za ljudskeresurse i organizacioni razvoj Delhaize Srbija, Crna Gora i Bosnai Hercegovina, istakla je za Maxi magazin da se iz ovoga vidi dase "u kompaniji Delhaize Serbia akcenat stavlja naiskustveno u~enje, interaktivan rad, primere iz prakse,teorijske savete, {to sve rezultira prepoznat-ljivim ljubaznim odnosom prema na{impotro{a~ima, dobrom atmosferom uobjektima i konkurentno{}u u usluzi."

Prijateljstva na poslu mogu vrlo po-zitivno da uti~u na radnu atmosferu i

produktivnost, pokazalo je britansko is-traìvanje. Pravi prijatelji se pomaù,

podupiru jedan drugoga i uzajamno semotivi{u. Tako|e su pomo} pri re{avanjunekih li~nih problema i ~ine posaozabavnim povremenim {alama. Ako stenadre|eni prijatelju, nemojte prema njemuda se pona{ate druga~ije nego prema osta-lim ~lanovima tima. Poseban tretman

mogao bi mu oteàti ìvot, a drugi }e toodmah primetiti.

Duè razgovore sa prijteljima koji su vamujedno i kolege sa~uvajte za pauzu.Prijateljstva ne bi trebalo da uti~u na tokako se odnosite prema kolegama na poslu.Zaduènja koja ste dobili od prijatelja ne bitrebalo da imaju prednost pred drugima.

Dobre odnose s kolegama najlak{e }etestvoriti ako ne {irite kancelarijske tra~eve.Budite pozitivni i ste}i }ete poverenje.

MOZAIK

Maxijev kalendarOBJEKAT KOJI SE RENOVIRA:

�MAXI ZRENJANIN: U Zrenjaninu }ekrajem juna biti otvoren renoviranobjekat Maxi supermarketa u UliciBulevar Oslobo|enja bb.

�MAXI NOVI SAD: Novi Sad }ekrajem juna biti bogatiji za jo{jedan renovirani objekat uBulevaru Oslobo|enja 18.

�MAXI PETROVAC NA MLAVI: UUlici Vojislava Stoki}a bb, zapo~etak jula je predvi|enzavr{etak radova na renoviranju iotvaranje objekta

�MINI MAXI KRALJICE NATALIJE,BEOGRAD: Po~etkom jula bi}ezavr{eno renoviranje objekta uUlici Kraljice Natalije 45 uBeogradu.

�MINI MAXI PO@AREVAC:Renovirani Mini Maxi u Vardarskoj3 bi}e otvoren po~etkom jula.

VODI^ ZA AKCIJSKU KUPOVINU:�4-17. juna - redovna akcija�8-10. juna - vikend akcija� 15-17. juna - vikend akcija� 18. juna-1. jula - redovna akcija� 22-24. juna - vikend akcija� 29. juna-01. jula - vikend akcija� 2-15. jula - redovna akcija�6-8. jula - vikend akcija� 10,11,25 i 26. jun - popust za

penzionere 10%

TRAJNE AKCIJE:�U toku je sakupljanje kupona za

kupovinu ekskluzivne italijanskeposteljine za celu porodicu sapopustom.

U BROJU 30, MAJ 2012.

Dobitnici nagrada

ZATOÊNIK NEBESA:Vladimir Kuzmanovski,

Novi Beograd; Du{ko Gruji}, Mokrin

NEKOLIKO DANA KOLOVOZA:Lela Trifunovi}, Beograd; Dragica Ivkovi}, Beograd

DNEVNIK AN\ELA ÛVARA:Violeta Krsti}, Beograd; Edit Hegedi{, Subotica

DORUÂK KOD TIFANIJA:Tamara Stojkovi}, Bor;

Vera Rakovi}, Beograd

LO[E DEVOJKE: Cveta Vukovi}, Beograd; Bojan Stanimirov, Pavli{

THE SECRET, TAJNA - MO] MLADOSTI:Lidija Abdijevi}, Beograd; Mirjana Te{i}, Beograd

IGRAJ KAO MU[KARAC, POBE\UJ KAO @ENA: Jelena Ljubojevi}, Beograd; Sandra Petrovi} Mileti}, Beograd

Nemamo rezervnu planetu

Svetski fond za prirodu je sredinom maja predstavio "Izve{taj o ìvoj planeti" koji je pripremljen u saradnji sa Londonskim Zoolo{kim dru{tvom i Mreòm za globalni otisak.Rezultate ovog izve{taja predstavio je danski astronaut André Kuipers saMe|unarodne svemirske stanice koji je pruìo jedinstveni uvid u stanje planete Zemljetokom misije Evropske svemirske agencije.Rezultati su {okantni, ali, na àlost, o~ekivani:- Mi ìvimo kao da imamo rezervnu planetu naraspolaganju. ôve~anstvo danas koristi 50posto vi{e resursa nego {to Zemlja moè daproizvede i ukoliko ne promenimo pravac tajbroj }e brzo rasti - do 2030. godine ne}e namni dve planete biti dovoljne - izjavio je JimLeape, generalni direktor WWF International. U Dunavsko-karpatskom regionu, Bugarskatro{i 20% vi{e resursa u pore|enju sapotro{njom iz 2010. godine. StanovniciBugarske i Ma|arske ìve kao da imaju dve planete na raspolaganju, a u Rumuniji i Srbiji kao da imaju 1,5 planetu na raspolaganju. Prosek za Evropskuuniju je 2,7 planeta. Prvih 10 zemalja sa najve}im ekolo{kim otiskom po osobi su Katar, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Danska, Sjedinjene Ameri~keDràve, Belgija, Australija, Kanada, Holandija i Irska.

Uz prijatelje lak{e na poslu

Alf ponovo sa nama?Da li se se}ate Alfa, najpopularnijeg TVvanzemaljca na svetu? On je uvese-ljavao dugi niz godina i decu i odrasle. PolFusko, tvorac ~uvene serije "Alf", izjavioje da je pravi momenat da se Alf ponovovrati na male ekrane. Simpati~ni van-zemaljac kome su omiljena hrana ma~kebi mogao da nas zasmejava ponovo. Danije re~ samo o Fuskovoj èlji, govori inajava da }e on predstaviti svoju idejujednom velikom holivudskom studiju. Ponjegovim re~ima, Alf }e imati novuporodicu i bi}e otvoreniji, zato {to se svetpromenio u odnosu na osamdesete.

04 05

Sim

bo

li k

oj

i v

as

vo

de

kr

oz

na

{e

re

ce

pt

e

Moja kuhinjanajbolje ideje

☺

15 min.

Majstorski

Zdravo

Vremepripreme

Jeftino

Lako zapripremu

Malo slano, malo slatko, od svega po malo. Kombinacija sveèg mesa i zelenog povr}a, sa uvekhranljivim i poèljnim testeninama, da}e odli~an

ru~ak. Kraljica letnjeg vo}a, jagoda, preplavila je pijacu, a zakratku, vitaminsku i osveàvaju}u uìnu idealne su plo~ice odcerealija i vo}a, tzv. cereal barovi, male energetske bombe.

07

MOJA KUHINJA

Rolovanekrmenadle SASTOJCI:

� 4 ve}e krmenadle s koskom � 1 manji patlidàn � 125 g mocarele (1 loptica) � 20 g rendanog parmezana � 40 g prènog

olju{tenog badema � 1 ka{i~ica suve maj~ine du{ice � 1 mali crveni luk

PRIPREMA:

Naseckani crveni luk proprìti u tef-lonskom tiganju na malo ulja. Dodatimu patlidàn isckan na kockice i prìti10 minuta ili dok ne omek{a. Bademekrupno iseckati u blenderu, dodati ihpatlidànu, pa ostaviti da se rashladi.Potom dodati i na kockice iseckanumocarelu i parmezan, pa prome{ati.Zarezati krmenadle tako da u svakojbude dubok dèp i napuniti ihsmesom od patlidàna. Zatvoritiotvor ~a~kalicama. Rastopiti puter imalo ulja u tiganju sa maj~inomdu{icom i celim, spljo{tenim ~enombelog luka, pa ubaciti meso i prìti gapo par minuta sa obe strane. Zalivativinom, posoliti, pobiberiti i dinstatipoklopljeno 30 minuta.

Cereal bar Crveno vo}eDezerti na bazi ìta, Cereal barovi iz Fun&Fit linije,proizvode se u tri ukusa: Digestive sa inulinom,Crveno vo}e i ôkolada&Banana. Sa~injeni su odcelog zrna p{enice, najkvalitetnijeg suvog vo}a ikakaoa, uz dodatak neophodnih vitamina i minerala ispadaju u nutritivno izuzetno vredne namirnice, kojemogu konzumirati osobe u svim ìvotnim dobima.

* PREPORUKA ZA U@INU

*


*

Cereal bar ôkolada i bananaDezerti na bazi ìta, Cereal barovi izFun&Fit linije, proizvode se u tri ukusa:Digestive sa inulinom, Crveno vo}e iôkolada&Banana. Sa~injeni su od celogzrna p{enice, najkvalitetnijeg suvog vo}ai kakaoa, uz dodatak neophodnih vitaminai minerala i spadaju u nutritivno izuzetnovredne namirnice, koje mogu konzumiratiosobe u svim ìvotnim dobima.

Torta od jagodaSASTOJCI:

�6 jaja � 160 g {e}era �30 g slatke pavlake� 200 g tip 400 bra{na�50 g maslaca � kora od limuna� 250 g jagoda � 100 g {e}era (nadev)

PRIPREMA:

@umanca penasto umutiti sa {e}erom, dodatiizrendanu koru od limuna, rastopljen maslac,postepeno dodavati bra{no i na kraju ~vrst sneg odbelanaca. Sve polako izme{ati, sipati u zama{}en ipobra{njen kalup i pe}i na umerenoj temperaturi 30minuta. U me|uvremenu napraviti nadev: polovinujagoda propasirati i staviti u dve tre}ine ulupaneslatke pavlake. Preostalu polovinu jagoda o~istitiod peteljki, ocediti od vode i poprskati konjakom ilirumom. Ispe~eni biskvit prepoloviti na dve kore,premazati kremom od jagoda, a na kraju celu tortupremazati preostalom ulupanom pavlakom i ukra-siti pripremljenim jagodama.

Pita od kelja i testenine

SASTOJCI:

� 350 g makarone se~ene � 200 g Extra slanine ise~ene na kockice � 800 g kelja

� 80 g putera � 4 jajeta � 3 ka{ike rendanog parmezana � 3 ka{ike pavlake za kuvanje

� so i ABC biber

PRIPREMA:

Odvojiti nekoliko spoljnih listova kelja. Preostale listove kelj ise}i natra~ice. Staviti dosta posoljene vode da provri, pa u njoj 2-3 minuta

blan{irati tra~ice i listove kelja. Umutiti jaja sa pavlakom i parmezanom,posoliti i pobiberiti. Proprìti slaninu na puteru, dodati tra~ice kelja iprìti nekoliko minuta. Skuvati pastu, ocediti je i za~initi kremom od

jaja. Kalup premazati puterom i obloìti celim listovima kelja. Unutra re|ati slojeve paste i kelja sa slaninom, pokritialufolijom i pe}i 20 minuta na 200OC, pa ukloniti foliju

i pe}i jo{ 10 minuta na 220OC.

15 min.

60 min.

60 min.

08 09

Cereal barDigestiv sainulinomDezerti na bazi ìta, Cereal barovi izFun&Fit linije, proizvode se u triukusa: Digestive sa inulinom,Crveno vo}e i ôkolada&Banana.Sa~injeni su od celog zrna p{enice,najkvalitetnijeg suvog vo}a ikakaoa, uz dodatak neophodnihvitamina i minerala i spadaju unutritivno izuzetno vrednenamirnice, koje mogu konzumiratiosobe u svim ìvotnim dobima.


*

MOJA KUHINJA Prole}ni kola~sa jagodama

SASTOJCI:

�100 g tip 400 bra{na �25 g kakao praha�70 g margarina �1 ùmance �80 g prah {e}era �2 dl slatke pavlake �malo soli�250 g jagoda �80 g ~okolade

PRIPREMA:

Pome{ati bra{no, kakao, 50 g prah{e}era, kakao prah, margarin i malo soli,umutiti mikserom dok ne bude masakoja se mrvi. Dodati ùmanca i umutiti.Staviti u foliju pa u friìder na pola sata.Razvu}i testo na debljinu od 1/2 cm, paobloìti njime podmazan i pobra{njenpli}i pleh br. 18 i po ivicama. Pokriti alufolijom i pe}i 20 minuta. Ohladiti paistresti iz kalupa. Oprati i osu{iti oko 200g jagoda, pa staviti u blender sapreostalim {e}erom u prahu, umutiti.Umutiti pavlaku, izme{ati je samiksovanim jagodama i sipati na testo.Odozgo nare|ati ostale jagode i posutirendanom ~okoladom.

Recept meseca

]ufte sa jajima SASTOJCI:

�500 g sveè kobasice � 1 ka{i~ica su{ene àlfije � 1/2 ka{i~ice su{ene

maj~ine du{ice � 1/4 ka{i~ice tucane

ljute paprike� 1 jaje � {aka prezli �4 tvrdo kuvana jajeta �60 g Danubi tip 400 bra{na � 2 velika umu}ena jajeta � 150 g prezli � ulje za prènje

PRIPREMA:

U ve}oj ~iniji pome{ati izmrvljenukobasicu, za~insko bilje i papriku,jaje i prezle i masu podeliti na 4jednaka dela. Svaki deo spljeskati utanak krug i njime obloìti po jednokuvano jaje. Uvaljati }ufte prvo ubra{no, zatim u umu}ena jaja,ocediti, pa ih na kraju uvaljati uprezle. Prìti u dubokom ulju sa svihstrana. Pre sluènja, ocediti }ufte nasalvetama ili papirnim ubrusima.

Vo}n

i rola

t sa jagodama

Vo}n

i rola

t sa jagodama

SASTOJCI:

Za koru:

� 6 belanaca � 6 ka{ika {e}era� 6 ka{ika mleka � 12 ka{ika tip 400 bra{na

Za fil:

� 6 ùmanaca � 6 ka{ika {e}era� 6 ka{ika bra{na � pola litre mleka � Vo}e: jagode

PRIPREMA:

Belanca umutiti u ~vrst sneg, dodati {e}er,

mleko i bra{no. Masu istrestiu pleh za rolat i ispe}i.

Fil: Mleko sa {e}erom stavitida provri. U malo hladnog

mleka razmutiti ùmanca ibra{no. Masu dodati u

provrelo mleko i me{ati natihoj vatri. dok se ne zgusne.

Kad je rolat gotov,premazati ga sa malo fila i po

sredini poredati vo}e.Koru zamotati u rolat i

premazati je ostatkom fila.40 min.

☺

40 min. ☺

2 sata

10

�Priredila: B. Tanaskovi}�Foto: Thinkstock/Guliver

Jako cenjeno pe~enje u na{im krajevima,jagnjetina se kod nas ipak malo koristi.Potro{nja jagnjetine i ov~etine kod nas

je oko 2 kg po stanovniku godi{nje, dok, naprimer, ta cifra u Velikoj Britaniji ide na 6,3kg po stanovniku.

Jedan od razloga je verovatno ne{to vi{acena ovog mesa, a i manja ponuda u mesa-rama i trgovinama. Tek u poslednje vremese ponuda jagnjetine i u supermarketimaznatno poja~ala, i cene su znatno povoljnije.Jedno je sigurno - u ovom periodu, u pro-le}e, jagnjetine ima svugde u prodaji, pa seni zbog cene ne treba odre}i ovog prole}nogspecijaliteta.

Kvalitet mesaOvo meso je vrlo zdravo kao izvor vita-

mina B grupe, kalijuma i organskog gvo`|a.Treba kupovati jagnjetinu koja je ruì~astado svetlocrvena, sa glatkim, ~vrstim tkivomi sa malo loja. Potpuno mlada jagnjetinamora biti ruì~astog mesa. Kvalitetnija je

jagnjetina sa planina nego ravni~arska. Kodnas za najbolju jagnjetinu vaì ona saZlatibora, Kopaonika, iz okoline Svrljiga.

Najbolji na~in spremanja jagnjetine je pe-~enje i prènje mesa. Supe, ~orbe i dinsttreba praviti sa manje masnom jagnjetinom,a meso se najbolje kombinuje sa paradaj-zom, krompirom i drugom hranom boga-tom vitaminom C, da bi se pove}alo usva-

janje gvo`|a iz mesa. Jagnjetina je pokrive-na tankom opnom - koìcom, koju ne trebaskidati, jer sluì kao prirodni omota~ kojiomogu}ava mesu da ostane so~nije. Ne tre-ba soliti meso pre pe~enja, jer so izvla~i vla-gu iz mesa i ~ini ga ìlavim i manje so~nim.So se dodaje kada je meso upola pe~eno.

Kako se sprema?Pe~enjem, odnosno kuvanjem, menjaju

se izgled i miris jagnjetine, smanjuje se sa-dràj masti i holesterola, a bakterije se top-lotom uni{tavaju. Pe~enjem se stvara koricakarakteristi~ne boje, mirisa i ukusa, kojanastaje usled karamelizacije {e}era i pro-mene belan~evina. Da bi meso bilo mek{e,preliva se sopstvenim sokom u koji moè dase doda vino, limunov sok ili sir}e, {toomek{ava mi{i}na vlakna. U toku pe~enjanestaje vlaga, pa meso gubi na veli~ini -skuplja se. Pigmenti pod dejstvom toplotepostaju braonkasti, pa se dobija karakteris-ti~na boja pe~enog mesa. Kako jagnjetinavaì za "ja~a" mesa, u pripremi slobodnododajte i ja~e za~ine (za~inske travke):bosiljak, maj~inu du{icu, ruzmarin ili nanu.

GURMANSKA STRANA

Aromati~ni prole}ni delikatesJagnjetina je ne`no i aromati~no meso koje mnogi cene i smatraju pravom prole}nom poslasticom

SASTOJCI:

�600 g jagnje}eg buta� 100 g margarina ili maslaca�3 glavice luka�300 g sitnih {ampinjona� biber, 1 ~e{anj belog luka� 1 dl belog vina� 1 ka{ika biljnog za~ina� lovorov list� 1 ka{ika bra{na

PRIPREMA:

Izdinstati jagnjetinu iseckanu na kockice na masno}i, dodati crniluk i {ampinjone i zajedno dinstati. Dodati paradajz i za~ine, nakraju dodati belo vino. Posoliti. Pustiti da se sve kr~ka dok mesopotpuno ne omek{a i vino ne ispari. Sluìti uz makarone ili mladikrompir sa pavlakom.

ûvanje mesaJagnjetinu treba rashladiti u firiìderuodmah posle kupovine, gde se stavljaumotana u foliju. Hla|enje produàva sve-ìnu i usporava razmnoàvanje bakterijana povr{ini mesa.Ako nameravate da zamrzavate jagnje-tinu, meso pre stavljanja u friz nabolje jeumotati u pergament papir, kako bisa~uvalo so~nost. Zamrziva~ trebapodesiti na {to niù temperaturu. Plasti~nei aluminijumske folije su malo lo{ije re{enje.Odmrznuta jagnjetina je ne{to tvr|a odsveè i sadrì znatno manje B vitamina.

Jagnjetina sa mladim krompirimaSASTOJCI:

� 1,5 kg jagnjetine od buta � 1 kg mladog krompira � per{unov list� 10 g maslaca � 2 {oljice ulja �3 ka{ike kisele pavlake

So~ivo sa jagnjetinomSASTOJCI:

� 450 g jagnjetine ise~ene na kockice � 450 g so~iva (dràti ga preko no}i u vodi) � 1 iseckan ve}i crni luk � sok od limuna prema ukusu� 2 iseckana ~e{nja belog luka � so i biber� struk mladog luka � 3 iseckane {argarepe� 3 {olje supe od povr}a � 3 supene ka{ike maslinovog ulja� lovorov list � supena ka{ika biljnog za~ina

PRIPREMA:

U ve}em tiganju dinstati jagnjetinu na pola ulja pola vode, dodaju}icrni luk, beli luk, mladi luk i {argarepu, da sve omek{a i malo sekaramelizira. Jelo preru~iti u lonac i pustiti da se zagreva naringli. Posoliti. Dodati list lovora i za~ine, so~ivo ocediti pa gasipati u lonac, prome{ati sve pa polako u lonac uliti supu.Pokriti i smanjiti vatru na tihu. Kuvati dok meso neomek{a a skoro sva supa uvri, da bude gusto.Skloniti sa vatre i ostaviti da stoji jo{ 10 minutada bi se svi mirisi i ukusi pome{ali. Pre samogsluènja poprskati jelo sa malo soka odlimuna.

PRIPREMA:

Jagnje}i but popariti vrelom vodom, poklopiti i ostaviti da stoji 15 minuta.Potom ga izvaditi iz vode i obrisati ~istom platnenom salvetom. Masno}u

(ulje ili mast) dobro zagrejati i prìti meso prelivaju}i ga povremenotoplom vodom u koju je stavljen komad maslaca. Na pola ga posoliti.

Meso okretati i prìti oko sat vremena. Olju{ten krompir upolaskuvati u slanoj vodi, ocediti i sjediniti sa prènim mesom.

Odozgo posuti sitno ise~enim per{unovim li{}em, staviti udobro zagrejanu rernu i pe}i dok meso i krompir ne dobiju

svetloùtu boju. Meso ise}i na par~ad, sloìti na ve}iplitki tanjir, okruìti krompirom i preliti sokom

od pe~enja pome{anim sa kiselompavlakom.

Ragu sa {ampinjonimaRagu sa {ampinjonima

12 13

ZAÎNPEDIA GASTRO PLANETA

Bosiljak - carev cvet

Prefinjena francuskakuhinja

�Priredila: B. Jeli} �Foto: Thinkstock/Guliver

Bosiljak se, prema latinskom nazivuOcimum basilicum, naziva i carev cvet.Pripada istoj porodici kao i nana,

mati~njak, timijan. îni se da bosiljak poti~e izAfrike iako se pre vi{e od 3000 godina uzgajaou Egiptu i Indiji. Monasi koji su doneli bosiljaku Srbiju smatrali su da on deluje kao prirodniantibiotik. Francuzi koriste bosiljak kao filter zavodu, a u na{im krajevima bukete bosiljkabacaju u bunare kako bi se voda pro~istila. Svipravoslavni narodi koriste bosiljak u obredimaali niko kao Srbi nema toliko ljubavi prema ovojbiljci.

Kako se koristi u kuhinji? Deo biljke u cvetu i etarsko ulje koriste se u

lekovite svrhe, kao za~in i konzervans hrane.Koristi se kao za~in za sosove, salate, povr}e,jela od mesa, poslatice i slatki{e. Bosiljak se nesme dodavati jelima tokom kuvanja jer tako

uveliko gubi svoj ukus.

Za paste: u italijanskim i drugim mediterans-kim jelima poput pesta, paradajza sa mocare-lom, salata, umaka za testeninu, pice.

Sa povr|em: patlidànom, crvenim paprikamai tikvicama

Za supe: u ~orbicama i jelima sa pe~urkama

Sa: ribom, {koljkama, rakovima, piletinom, te-letinom, jagnjetinom, govedinom i jajima

Lekovito delovanjeBosiljak se koristi u tradicionalnoj i

homeopatskoj medicini za le~enje ve}eg brojabolesti, kao sedativ i laksativ, kao i zapobolj{anje apetita. Suva herba je sastavni deorazli~itih ~ajnih sme{a, i to za smirenje ka{lja,za diureti~ni ~aj. Za bolne sinuse odli~na jeinhalacija bosiljkom.

"Ovo je biljka na{em narodu, osim mnogih drugih, koje su, rastavi|enijeg, cveta i mirisa lep{eg, najmilija, ~emu je uzrok taj {to bosiljakprati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u ìvotu", napisao je Josif Pan~i}

SASTOJCI:

�6 listova bosiljka � 200 g {e}era �300 ml vode � 2 limuna � 1 dl votke � jedno belance

PRIPREMA:

U vodu sipajte {e}er i isce|en li-mun, me{aju}i kuvajte oko 2 mi-nuta. Kad se malo ohladi sipajtesok od dva limuna i votku. Izdro-bite listove bosiljka, pa ih ume-{ajte u napitak. Umutite belance u{ne i sipajte ga u napitak. Sve do-bro izmiksajte i ostavite u zamr-ziva~u 20 minuta. Servirajte uhladnoj ~a{i koju moète da ukra-site listom bosiljka.

Koktelod bosiljka

�Priredila: B. Jeli} �Foto: Thinkstock/Guliver

Francuska kuhinja se smatra najelegantnijimstilom kuvanja na svetu. Karakteri{e je obilnaupotreba lokalnih, ~esto lekovitih za~ina, povr}a

i korenastog bilja, kao {to su arti~oke, {pargle i celer.Povr}e se ne koristi samo za umake i priloge, ve} se

jede i kao glavno jelo. Zahvaljuju}i tome, francuskaishrana je bogata vitaminima i vlaknima, pa nije ~udo dasu Francuzi, posle Japanaca, najdugove~nija nacija, iretko imaju vi{ak kilograma. Gotovo jedina negativnastrana francuske kuhinje je to {to ju je vrlo te{kopripremiti kod ku}e. Taj delikatan posao guta vreme inovac za sastojke, a zahteva zaista vrhunsko majstorstvo.Zato, ako vas put nanese u Pariz, Provansu ili koji drugiprivla~an kraj, sedite u neki tradicionalni restoran iprepustite se potpunom gastronomskom uìvanju.

Na{a preporuka:JELACreme brulee - predjelo - ukusna zape~ena krema sahrskavom koricom od karamelizovanog {e}era.

Casolettes - predjelo, gratinirani be{amel sosuglavnom sa {koljkama, prazilukom i {ampinjonima.

Gougeres - predjelo, mali zalogaji uz aperitiv od testai sira.

Cailles a la moutarde et au miel - glavno jelo -prepelice sa senfom i medom.

Truffes au chocolat - desert, ~okoladni kola~i}i naliktartufima.

Gotovo jedina negativna stranafrancuske kuhinje je to {to ju je vrlo te{ko pripremiti kod ku}e, pa zatouìvajte u francuskim restoranima

Francuski punjeni paradajzSASTOJCI ZA 6-7 OSOBA:

�200 g mlevene svinjetine �malo maj~ine du{ice�200 g suve samlevene slanine �so, biber�2 glavice crnog luka �malo mleka �15-20 paradajza srednje veli~ine �3 ka{ike ulja�4 velika ~e{nja belog luka �4 ùmanceta�1 {aka mekog belog hleba�1 vezica per{una

PRIPREMA:

Izmrviti hleb i navlaìti ga mlekom. Luk, beli luk, per{unovo li{}e i maj~inu du{icusitno iseckati. Dodati meso i slaninu i napraviti glatku smesu. Dodati isce|enihleb, 3 ùmanceta, so, biber i jednu ka{iku ulja. Paradajzu ise}i vrh, izdubiti ih inapuniti nadevom. Poslagati ih u nauljeni pleh. Preostalo ùmance umutitivilju{kom i premazati smesu u paradajzu i preko njih preliti preostalo ulje. Pe}iu rerni na 150 C 40 minuta a pred kraj poja~ati rernu da bi de nadev zapekao.

14 15

OÂS POSLA

�Tekst: I. Filipovi} �Foto: Arhiva Maxi

Osnovni razlog za{to bi trebalo da je-demo velike koli~ine vo}a i povr}aje bogatstvo mineralima, vitamini-

ma i biljnim vlaknima. Nutricionisti save-tuju da se pri pripremanju povr}a i vo}a ko-risti {to manje visokomasnih sastojaka, ta-ko|e se preporu~uje kuvanje umesto prè-nja, i kada je to mogu}e, konzumiranje sve-èg povr}a i vo}a.

Za{to ba{ vo}e i povr}e?Fitohemikalije u sveèm vo}u i povr}u

produkti su metabolizma biljaka, a vrlova`nu ulogu imaju u ljudskoj ishrani, jer os-tvaruju funkcije za{tite organizma i ja~anjaimuniteta. Neke fitohemiklaije su dokazanozna~ajni antioksidanti. Najpoznatiji su vita-min C i E, beta karoten, enzimi, minerli (Sei Zn), flavonoidi, antocijani, polifenolnispojevi i drugi. Danas se sprovode vrloopse`na istraìvanja antioksidativnihsvojstava vo}a i povr}a. Antioksidanti uljudskoj ishrani {tite organizam i ja~ajuimunitet, a konzumiranje hrane bogateantioksidantima pomaè organizmu uodbrani od razli~itih bolesti (rak,kardiovaskularne bolesti, dijabetes, itd.).

GREEN RING"Green Ring" je projekat koji pokre}e

Delhaize Srbija u cilju promovisanja kvali-teta i sveìne proizvoda koji se prodaju nana{im pijacama, i kojim se garantuje da seproizvod koji je njime obeleèn na{ao napijaci za manje od 24 sata (proces berba-transport-maxi-izlaganje na pijaci). Premare~ima Dejana Virijevi}a, direktora Catego-ry Managementa za ViP Delhaize Srbija,"Green Ring" predstavlja direktnu vezu sasvim potro{a~ima i kvalitativni iskorak u

komunikaciji sa ciljem da im se "obezbedisveìna kao u sopstvenoj ba{ti, kvalitet kaokod li~nog prodavca, ukus najbolji za kuhi-nju". Proizvod sa oznakom "Green Ring" bi-}e garancija sveìne i kvaliteta vo}a i povr}asvakoga dana u svim Delhaize Srbija radnja-ma.

"Green Ring" predstavlja garanciju kvali-teta po najvi{im svetskim standardima. Zaproizvode sa oznakom "Green Ring" vr{i sekontrola kvaliteta u nekoliko faza, koraka,a sam odabir proizvo|a~a je stroì, sa ciljemda se svim potro{a~ima pruè dodatne ga-rancije o bezbednosti po zdravlje potro{a~a.

Odabrani proizvo|a~i u programu

- Sa proizvo|a~ima "Green Ring" proiz-voda tesno sara|ujemo u samom toku pro-izvodnje, u odabiru semena, planiranju ko-li~ina, osiguranju sledljivosti, adekvatnogpakovanja, obezbe|uju}i neophodna zna-nja, a sve je osigurano detaljnim proizvo-|a~kim specifikacijama, planom audita ikontrole toka proizvodnje. Green Ring pro-izvod ima najvi{i i konstantan kvalitet, ~uvava{e zdravlje i {tedi va{e vreme - kaè Vir-ijevi} za Maxi Magazin i dodaje da su svi"Green Ring" proizvodi kreirani u skladu saèljama potro{a~a. "Po{to su sve sugestije imi{ljenja od klju~nog zna~aja za nas molimpotro{a~e da nam se obrate putem kontaktadrese koja se nalazi na svakom pakovanju",apeluje on.

"Green Ring" projekat uklju~uje na{edoma}e najbolje proizvo|a~e u prvoj fazi,dok }e u slede}oj fazi biti uklju~eni i najboljiproizvo|aci iz inostranstva poput, na pri-mer, proizvo|a~a citrusa.

Seckano vo}e i povr}eSeckano vo}e i povr}e su novi artikli u

ponudi Delhaize Srbija na odeljenju pijace.Sasvim su zgodni jer imaju produèni roktrajanja, upakovani su, mogu se odmah jestiili kombinovati za salate.

- Kao lider u maloprodaji na trì{tu, uobavezi smo da u svoju ponudu uvrstimosve ono {to su svetski trendovi i jedna odna{ih ja~ih strana je svakako inovativnostasortimana, jer smo deo velike DelhaizeGrupe" - pri~a Dejan Virijevi} otkrivaju}inam ~ime se Delhaize Srbija vodila kada jeodlu~ila da u svoj asortiman uvrsti programseckanog vo}a i povr}a.

Rastu}a potra`nja za upakovanim iseckanim vo}em i povr}em zapravooslikava na~in ìvota. Ve}a tra`nja za ovimproizvodima karakteristi~na je za gradskesredine. Pored prednosti, koja se ogleda ubrzini obavljanja kupovine, svakako da je

va`no ista}i i da je selekcija proizvo|a~a ovegrupe proizvoda zahtevala dodatne kontro-le samog procesa proizvodnje od straneDelhaize Srbija.

- Vrlo brzo o~ekujemo da se taj asortimanna|e u svim na{im radnjama, u manjoj ilive}oj meri. Cena ce biti atraktivna uzev{i uobzir da se za, na primer, seckano vo}e ipovr}e pa`ljivo vr{i odabir najboljih koma-da uz svakako odstranjivanje nejestivih de-lova. Na{ osnovni cilj je da ovim asortima-nom upotpunimo svoju ponudu svih na{ihpijaca, gde dominira prodaja rinfuzne robe- kaè Virijevi}.

Produèn rok trajanjaPrema njegovim re~ima rok trajanja ovih

proizvoda bi}e sedam dana, a u ponudi }e

se na}i gotovo svi proizvodi po~ev od{ampinjona, {argarepe, zeleni za supu,kupusa, o~i{}enog belog luka, praziluka,seckanog crvenog i crnog luka, icebergsalate i me{avine raznih salata, prokelja,spana}a...

Virijevi} dodaje i da u prvom setuseckanih artikala ne}e biti vo}a, jer " oviartikli svakako postoje u ponudi na{ihradnji i to je vo}e koje se priprema u samimradnjama u kojima se i prodaje".

Preporuka Svetske zdravstvene organi-zacije je minimalno 400 grama vo}a ipovr}a na dan. Zbog tempa ìvota vrlo~esto ne stièmo da ga jedemo u dovoljnimkoli~inama. Ali sa novim linijama Delhaizeproizvoda sveè vo}e i povr}e, seckano,zdravo i spremno za jelo, bi}e vam nadohvat ruke.

U skladu sa svetskim trendovima, Delhaize Srbija uvodiinteresantne novine, kao {to je program seckanog vo}a i povr}a.Projekat "Green Ring" predstavlja liniju proizvoda koji }e svoj put od ba{te do Maxi pijace pre}i za manje od jednog dana

SASTOJCI

IZVOR U VO]U I POVR]UFunkcija i zdravstveni zna~aj

ALFA - LINOLENSKA KISELINA

Ora{asto vo}e

Sniàva nivo holesterola u krvi

BETA KAROTEN

[argarepa, bundeva, kajsija i breskva

Smanjuje rizik pojave katarakte, bolesti koronarniharterija, raka plu}a i dojke

LIKOPEN

Paradajz, lubenica, crveni grejp

Antioksidant, smanjuje rizik pojave raka prostate,rizik pojave kardiovaskularnih bolesti

ELAGI^NA KISELINA

Gro`|e, ora{asti plodovi, jagodasto i bobi~asto vo}e

Smanjuje rizik pojave raka, inhibira vezivanjekarcinogena na DNK, redukuje nivo LDL-a i povisujenivo HDL-a

POLIFENOLI

Jabuke, bobi~asto vo}e

Smanjuje rizik pojave raka èluca, smanjuje sintezu holesterola, antitumorskipromotor, inhibira formiranje nitrozamina

INDOLI

Kupus, brokoli, spana}, karfiol

Smanjuje rizik pojave hormonski zavisnog raka,podsti~e aktivnost glutation - S - transferaze

IZOTIOCIJANATI

Kupus, brokoli, karfiol

Smanjuje rizik pojave tumora indukovanihduvanskim dimom, inhibira karcinogene izduvanskog dima

LIGNANI

Ko{tice, semenke

Smanjuje rizik pojave raka debelog creva, sniàvanivo glukoze i holesterola

MONOTERPENI

Citrusi

Smanjuju rizik pojave raka (koè, dojke), smanjuje sintezu holesterola

Seckano vo}e ipovr}e na tanjiru

16 17

KOLAÎ S MALINAMA

@ ena

� Abeceda kozmetike BB kreme

� Devojke u letnjimhaljinama

� Dijeta sa dvopekom

� Besplatna joga ugradovima Srbije

îzkejksa malinama

SASTOJCI:

Kora:�3 jajeta�3 ka{ike {e}era�3 ka{ike bra{na

Fil:

� 200 ml slatke pavlake�50 g {e}era u prahu� 250 g sveìh malina� 100 g sremskog neslanog sira

� 1 kesica èlatina u prahu

PRIPREMA:

Ispe}i koru od navedenih sastojaka i pustiti da se ohladi. ^vrsto ulupati 200 ml slatke pavlake dodati sir, zatim polako

dodavati rastopljenu èlatin prema uputstvu sa kesice. Dodati sveè maline, pa fil razmazati po kori prethodno premazanoj

marmeladom od malina. Ukra{avanje: 200 ml slatke pavlake umutiti sa 1 ka{ikom gustina i 20 g {e}era

u prahu. Na kraju na kola~ rasporediti sveè maline i list nane. Ostaviti u friìderu

2 sata pre posluìvanja.

ôkomalina torta

SASTOJCI:

�3 jajeta �120 g {e}era �240 g ~okolade za kuvanje �1 vanilin {e}er �80 g bra{na

�1 ka{i~ica pra{ka za pecivo �170 g maslaca �200 g malina

PRIPREMA:

ôkoladu otopiti na pari i ostaviti da se malo ohladi. Jaja penasto umutitisa {e}erom i vanilin {e}erom, pa smesi dodati omek{ani maslac i dobroizmiksati. @icom za mu}enje ume{ati ~okoladu, a zatim bra{no i pra{ak

za pecivo. Na kraju u smesu polako ume{ati maline. Kalup za tortuzamastiti maslacem i obloìti papirom za pe~enje. Pe}i na 170 stepenioko 30 minuta, paziti da se torta ne presu{i, treba da ostane vla`na.

19

ona je i baza i korektor i puder. Ujedna~avaten i daje koì prirodni sjaj. Tako|e dobrokontroli{e lu~enje sebuma bez reme}enjanivoa vlage u koì. U su{tini, kori{}enje B.B.kreme elimini{e mnoge druge proizvode izmake-up rutine jer u svom sastavu ima sveklju~ne sastojke koje èlimo ili u kremi ili upuderu. B.B. kreme su vrlo hidratantne,imaju SPF i prekrivaju sve nedostatke. Kaokorektor prekriva podo~njake, kesice ispodo~iju i prikriva umor. Tako|e prekri-vaju i oìljke od akni, bubulji-ce, crvenilo koè i pig-mentacijske mrlje. Nekeod B.B. krema imaju iizbeljuju}e agensekako bi dugoro~noujedna~ile ten i uklo-nile hiperpigmentacijskemrlje. Tako|e postoje linije B.B.krema sa anti-age svojstvima i linijeza problemati~nu koù sklonu aknama.

Ipak, ima i nedostatakaZa razliku od pudera koji uglavnom uvek

imaju podelu na pudere za me{ovitu koù ipudere za suvu, B.B. kreme takve podelenisu imale. Uglavnom su bile namenjenesuvoj koì, {to je ~udno jer velika ve}inaAzijata ima me{ovitu koù koja naginje kamasnoj. Po{to je prvobitna namena B.B.krema bila u medicinske svrhe, tek sad, kadse proizvodnja okrenula estetskimkriterijumima, moèmo govoriti o B.B.kremama za razli~ite tipove koè. Tako|e,za razliku od pudera, B.B. kreme imajusrednju pokrivenost, ali su u prednosti predpuderom ukoliko nam treba ja~a. Naime,puder ne moèmo naneti u vi{e slojeva, dokB.B. kremu moèmo i ona }e i dalje izgledatiprirodno, bez efekta maske. Isto tako, B.B.krema nije isto {to i tonirana krema bezobzira {to je koncept sli~an.

Nakon {to su B.B. kreme osvojile zapadnotrì{te i doìvele veliki uspeh, azijsko trì{te

je lansiralo "novo kozmeti~ko ~udo" - C.C.kreme.

Sada i C.C. kremaC.C. kreme (skra}enica za Color Control)

su predstavljene kao pobolj{ana verzijaB.B. krema. Ve} se sad naveliko koriste{irom Azije, a korisnici tvrde da "dajubolje prekrivanje s laganijom formulom".

C.C. kreme donose i neke od slede}ihprednosti (u odnosu na B.B. kreme): ja~e

prekrivanje (pri ~emu se moè konkretnogovoriti o poistove}ivanju sa klasi~nimpodlogama i puderima), ve}i SPF faktor iza{titu od UVA i UVB zraka, prirodniji fini{,ve}u hidrataciju i kontrolu sebuma ujednom, manje masnu formulu i (mo`danajbitnije) - tamnije (prirodnije) nijansekojih nema mnogo u B.B. kremama (sobzirom da one imaju efekat posvetljavanjaa bile su prvenstveno koncentrisane naAzijsko trì{te, {to obja{njava svetle nijansesa sivim podtonovima).

Jedna od prvih zvezda koje su pogurale jebila Miss Singapur Universe 2009. RachelKum. Njena C.C. krema je iza{la ve} 2011.nakon dve godine usavr{avanja, a sama kre-ma - Mineral Color Control Blemish Balm jehvaljena na sva zvona, ~ak i me|u top azij-skim visaìstima i profesionalcima. Punotvrdnji i obe}anja odjednom, zar ne? Namapreostaje da prvo probamo B.B. kreme, pada sa~ekamo i nastavak "abecede" lepote…

Dekorativna ili preparativna?

Jo{ uvek postoji dilema da li B.B.kreme svrstati pod dekorativnu ilipod preparativnu kozmetiku. One suoboje, kad nam treba dobroprekrivanje ili kad nam treba kremakoja je dovoljno hidratantna, a u istovreme i regenerativna. Njihovoblagotvorno delovanje na koù isposobnost ujedna~avanja tena izagla|ivanja koè, tvrde, svrstali suB.B. kreme u vrh najpoèljnijihkozmeti~kih proizvoda dana{njice.

OGLEDALCE

�Priredila:B. Jeli} �Foto:Thinkstock/Guliver

Reklamirane kao fantasti~no neguju-}e, kamufliraju}e, za{titne i lekovite,B.B. kreme Zapad je otkrio preko

odu{evljenih korisnica iz Ju`ne Koreje. Iakoje prvu B.B. kremu 50-ih kreirala nema~kadermatologija kako bi ubrzala oporavak na-kon laserskih i hemijskih zahvata, posled-

njih 40-ak godina njene su "mo}i" koristileAzijke, kojima je blistav i besprekoran tenvi{e od estetskog imperativa.

Za masovno {irenje B.B. kreme van gra-nica Koreje, krivi su korejski selebritiji i {i-renje dobrih recenzija od usta do usta. Prvakoja je priznala da nema besprekoran ten jekorejska glumica Song Hye Kyo koja jeujedno i ambasadorka brendova Laniege,

Etude house i Innisfree koji, izme|u osta-log, proizvode i B.B. kreme.

Osobine kreme B.B. krema je krema koji umiruje i ob-

navlja koù, izvrsna je baza za makeup aujedno i prekriva sve - od pigmentacijskihmrlja do oìljaka od akni. Drugim re~ima,

B.B .kreme - novina koja se pojavila i na na{em kozmeti~kom nebu, nije krema za bebe, niti jedobila ime po Briìt Bardo. Radi se o "Blemish Balm", azijskom pronalasku koji se u svetu ve}

godinama koristi, a uskoro na svetsko trì{te stiù i C.C. kreme

Abeceda u kozmetici

Multi proizvod�B.B. krema (Blemish Balm) - multi

proizvod: hidratantna krema, puder,sadrì visoki za{titni faktor, podloga,sve u jednom.

�Pomaè u borbi protiv akni, oìljaka ibora, posvetljuje mrlje…

�Gusta je, a ipak se lako razmazuje. � Za ja~e prekrivanje, moè se naneti u

vi{e slojeva bez straha od teìne i ose}aja maske na licu.

� Izbor nijasi nije veliki, ali krema se izvrsno prilagodi koì.

MODNE PRIÊ

�Priredila: Ivana Filipovi} �Foto:Thinkstock/Guliver

Ako bi neko poku{avao daispi{e istorijat haljina, do{ao bido zaklju~ka da je haljina

bezmalo stara koliko i prva tkanina,dok bi se moglo re}i da su je u moduuveli Egip}ani. Od pamtiveka su bilestatusni simboli, pa su se u nekimdru{tvima i staleì razlikovali premabojama haljina, a detalji na njima suukazivali na porodi~no poreklo ipoloàj u dru{tvu. Dugo vremena subile i no{nja mu{karaca. Stari Rimlja-ni nosili su, na primer, donju haljinu,tuniku i gornju haljinu, togu. Vreme-nom su haljine postale sloènije i ras-ko{nije. U gradovima su modne pro-mene bile ~e{}e, dok su na selima no-sili narodnu no{nju. Postajale su ha-ljine za svakodnevno no{enje i haljineza sve~ane prilike, koje su bile ras-ko{nije. U pro{losti su glavni materi-jali za izradu haljina bili lan, konoplja,pamuk, vuna i svila. Sve do moder-

nog doba, nosile su se gotovo isklju-~ivo duge haljine, one do poda ili du-ge do ~lanka. Tako|e, sve do oko1800. godine, ène nisu nosile panta-lone, ve} samo haljine i suknje. U vre-me baroka, nosile su se otmene haljinesa krinolinama i steznicima. U novijevreme, pojavili su se novi materijali zaizradu haljina, novi oblici i krojevi.

A ovog leta...Jarke boje }e se nositi ovog leta, a

haljine su veoma traèn komad ode-}e. Nosi}e se duge, do zemlje, zatimmodeli do kolena, a one najzgodnije}e birati izme|u uskih mini haljina ionih kratkih, lepr{avih. Sa bretelama,ili bez njih, sa malim rukavima ili bezle|a, sve je dozvoljeno.

A dezeni....Najve}a imena svetskemodne scene odlu~ila su da pe~atovoj modnoj sezoni daju haljine sacvetnim motivima, u {to ne`nijimbojama. Ako pak niste ljubitelj cve}amo`da }ete voleti tufne! Retro chic

Lepr{ave letnje haljine

Ako bi se birala modna himna leta, titula bi pripala DarkuRundeku i Haustoru - Devojke u letnjim haljinama volim!Cvetni motivi dominiraju, a hit boja }e svakako biti ùta,dezeni tufne, cve}e, vo}kice, figure ìvotinja…

50-ih donosi modele sli~ne onimakoje je nosila @aklina Kenedi, koji-ma je jedini dodatak niska bisera iogrnut tanak dèmperi}. Ma~keili psi, pa ~ak i papagaji su nekiod motiva koje moète pro-na}i na haljinama, a staridobri apstraktni motivi, kojinaj~e{}e podse}aju na Afriku,prisutni su i ove sezone. A moèda se na|e i po koja jagodica ilivi{njica.

A {ta na noge…[ta god poèlite! Baletanke su

svakako prvi izbor bilo da je re~ okratkim ili sasvim dugim haljinama,koje se fantasti~no slaù sa ravnimsandalama sa kai{i}ima. Espadrile suse tako|e vratile ovog leta, kao ireplika ~uvenih "startas" patikakoje su lagane i savr{eno udobne, ikojih ima u svim bojama.

Ako je prilika u kojoj nositehaljinu sve~ana, onda su sandalesa punom petom odli~an izbor uvrelim danima. Visoke {tikle uzusku kratku haljinu nosite samou specijalnim prilikama kada stesasvim sigurni da moète daizdrìte u njima, da ne}eteprevi{e hodati ili igrati i ako stesavr{eno zgodni.

Mala ùta haljina

Mala crna haljina je ovog leta dobila zamenicu: maluùtu haljinu - provereno dobar izbor u svim prilikama.Modni poznavaoci tvrde da se ùta boja vra}a u modu,iako se ne moè re}i da je ikada i bila potpuno istisnutaili zanemarena, pogotovo leti. Ali, ove sezone sesve~ano useljava u skoro svaki ormar, naro~ito ako jebledo ili limun ùta! Danju uz bele cipele i detalje, no}uuz crne, mada super izgleda i u kombinaciji sa teget,travazelenim ili sivim asesoarima. A najbolje ide uzpreplanuli morski ten!

22 23

�Tekst:S. Trajkov�Foto: I. Radoj~i}, Joga savez Srbije

Joga sistem ve`banja koji poslednjih go-dina u celom svetu doìvljava uo~ljivuekspanziju, i ovog leta }e biti besplatno

dostupan velikom broju zainteresovanihve`ba~a {irom Srbije. Uz Beograd, u kome}e se akcija "Ve`bajte jogu sa nama" ve}~etvrto leto za redom odràvati na Adi Ci-ganliji, sertifikovani instruktori Joga SavezaSrbije iz joga klubova: [abac, Mladenovac,Topola, Aran|elovac, â~ak, Gornji Mila-novac, Vranje, Novi Sad, Temerin, ]uprija,Para}in, Kraljevo, Vrnja~ka Banja, Crvenka,Kula, Kikinda, Zrenjanin, Leskovac, [id,Poàrevac, Pan~evo, Pirot, Kragujevac,svojim sugra|anima }e pokloniti prijatan,aktivan boravak u prirodi uz besplatne,promotivne ~asove joge, na zelenim povr-{inama gradskih parkova.

Beogra|ani }e u jogi uìvati svake nedeljeu 17 ~asova, od 15. maja do 1. septembra u"Joga parku" na Adi Ciganliji (sa desne stra-ne strane kru`nog toka, na samom ulazu naAdu.) gde je predsednik Joga saveza Srbije,prof. dr Predrag Niki}, postavljanjem infobanera sa natpisom JOGA PARK sve~anoobeleìo prostor na zelenoj povr{ini nakojem }e se odvijati besplatne joga promo-tivne aktivnosti za gra|ane Srbije.

Joga je "vitaminska injekcija"Po re~ima na{e sagovornice Vere Mili}e-

vi}, sekretara Joga saveza Srbije, ovi ~asovijoge su posebni upravo zbog toga {to su pri-lago|eni i po~etnicima i dugogodi{njimprakti~arima. One se izvode u granicamaprijatnosti, odnosno do granice koju na{etelo u ovom trenutku dozvoljava a ta grani-ca se uz kontinuitet ve`banja, postepeno

Ovog leta u gradskimparkovima u zainteresovani }emo}i da ve`baju jogu besplatno

BALANS

pove}ava, po{to je pravilo u ve`banju jogeda se ne postavljaju ciljevi ve} strpljivo kre-}e napred, korak po korak.

Joga omogu}ava svakome da upozna svo-je telo, da spozna njegove mogu}nosti i dase kroz taj proces postepeno otvori i premasvojim emocijama. Rezultat istrajnog ve`-banja joge je harmonizacija rada ~itavog or-ganizma. Stalnim doziranim zatezanjem iopu{tanjem ta~no odre|enih grupa mi{i}atelo se "budi iz sna" i svaka }elija se napajavelikom koli~inom kiseonika. Joga podsti~ecirkulaciju, na{e telo brè izbacuje nagomi-lane toksine i rad svih `lezda sa unutra{njimlu~enjem se pobolj{ava. Pravilnim disanjemse smanjuju sveprisutne tenzije u organiz-mu, umanjuje se pritisak stresa, spavanjepostaje kvalitetnije, a sve to postepeno uti~ena pobolj{anje op{teg kvaliteta ìvota.Poznato je da dobrom imunitetu najvi{edoprinose pravilan rad endokrinih `lezda ipsihi~ka stabilnost, pa je joga jedan odizvanrednih pristupa ostvarivanju tog cilja.

Instruktorka joge, Milica Zari}, kaè dajoga na neki na~in deluje kao "vitaminskainjekcija" i dodaje: "Ni{ta drugo nije potreb-no, nije neophodno menjati na~in ìvota iishrane, dovoljno je strpljenje, redovnove`banje i umerenost u svemu, pa rezultatini kod jedne osobe ne}e izostati".

- U na{oj zemlji sve vi{e ljudi je zaintere-sovano da upozna jogu i otkrije blagodetinjenog praktikovanja, tako da je zahvalju-ju}i tome ova akcija Joga saveza Srbije ve}postala tradicionalna - kaè Vera Mili}evi}.- Na ~asove dolaze osobe razli~ite dobi jerne postoje starosna ograni~enja. Onima kojiimaju ozbiljnije zdravstvene tegobe prepo-ru~ujemo da se konsultuju sa lekarom prenego {to po~nu da praktikuju joga ve`be.Ve`baju u~enici, studenti, zaposleni, pen-zioneri sa unucima. Za jogu nisu potrebnenikakve sprave, odre|en prostor niti poseb-ne pripreme. Treba samo poneti svoju pro-stirku za ve`banje i otvorenost da se steknenovo iskustvo a to je najlep{e upravo u pri-rodi, na ~istom vazduhu, i daleko od grad-ske buke. Telesne ve`be, ve`be disanja,koncentracije... koje }e polaznici nau~iti sanama, mogu razvijati dalje sa nekim od in-struktora a i praktikovati kasnije u ku}i, na

radnom mestu, u prirodi, u porodici. Jogadokazano pomaè normalnom funkcioni-sanju metabolizma, pobolj{ava koncentra-ciju i uspostavlja ravnoteù izme|u emo-cionalnih, socijalnih i kognitivnih sposob-nosti, a nema osobe kojoj to nije potrebno."

Edukovani joga instruktori Joga savez Srbije je nacionalni granski

savez osnovan sa ciljem obezbe|ivanja ~la-novima odgovaraju}ih uslova za bavljenjejogom kao i sprovo|enja joga standardadeklarisanih od svetske i evropske joga fe-deracije, ~iji je ~lan. Savez okuplja ~lanice(Joga dru{tva) koje su svoje aktivnostiuskladile sa me|unarodnim Joga standar-dima i ~iji su instruktori sertifikovani odovla{}enih Joga asocijacija tj. koji su upisaniu registar Joga Saveza Srbije.

Joga instruktori prolaze obuku od 240 satikoja obuhvata sistematizovanu edukaciju akoja se odvija u Me|unarodnoj Akademijiza {kolovanje instruktora joge Joga Savezvodi registar sertifikovanih instruktora jogena sajtu www.yogasavezsrbije.com u kojemsu navedeni instruktori koji su pro{liedukaciju 240 sati obuke i poseduju licenceza rad, tako da svako ko je zainteresovan zarad sa nekim instruktorom moè na sajtuproveriti njegovu licencu za rad.

Ve`bajte

JOGUsa nama

Ja~a srce

îni se da koristi od ve`banjajoge nema kraja. Novijastudija istraìva~a sa KanzasHospital univerziteta doka-zuje da joga ne samo da, ka-ko od ranije znamo, reguli{eholesterol i sniàva krvni pri-tisak, ve} pogoduje i pravil-nim otkucajima srca. Naime,ve`banje joge u velikoj meriumanjuje potencijalno opas-nu aritmiju koja pove}avarizik od sr~anog udara, a pritom se uo~ava i znatno sma-njenje prate}eg straha i de-presivnosti kod obolelog.Nakon odre|enog periodaredovnog ve`banja joge, za-paèno je i pobolj{anje op-{teg psihi~kog stanja kodsvih u~esnika u studiji.

24 25

gralni Premia od 100 i od 300 g, Pit KomercPaneffino; Dvopek raàni Premia od 100 iod 300 g, Pit Komerc Paneffino.

Upotreba u kulinarstvuDvopek nije dobar samo u zdravstve-

nom ili dijetalnom reìmu. Od njega semogu praviti i ukusni obroci, uìne ilipopularno meze. Od dvopeka se pravekrutoni, jako zastupljeni u italijanskoj ifrancuskoj kuhinji. Ako ho}ete da imajulep, pravilan oblik, isecite dvopek na koc-kice, u tiganju dobro zagrejte malo mas-linovog ulja i kratko (uz prevrtanje) pro-prìte Treba da potamne i postanu krc-kavi.

Krutoni se naj~e{}e dodaju salatama iraznim ~orbama, ali neposredno pred slu-ènje - da ne bi upili sokove, jer treba daostanu krckavi.

VITAK STAS

Dijeta sa dvopekomDvopek ili prepe~enac je posebna vrsta hleba koja nastajerezanjem i dodatnim pe~enjem, ima posebne senzorske osobinesa koli~inom vode od 7% i mnogo je manje kalori~an od peciva

jabuka, dvopek, bela kafa dvopek, jogurt, kuvana jaja,paradajz salata

dvopek, me{ana salata (paradajz, krastavac,paprika), ~aj od nane

dvopek, komad mladog sira, ce|eni sok od narandè

dvopek, boranija, pile}e belo meso

jaje, dvopek, jogurt

dvopek, me{ana salata,bela kafa

dvopek, kuvano povr}e,kuvano gove|e meso

dvopek, jaje, ~aj

dvopek, mladi sir, jabuka osli} filet, blitva, dvopek dvopek, jaje, paradajz, ~aj

dvopek, me{ana salata,ce|eni sok od narandè

pile}a supa, batak,paradajz salata, dvopek

dvopek, mladi sir, ~aj

DORUÂK

DAN

RUÂK VEÊRA

1

DAN3DAN4DAN5

DAN2


Dvopek, prehrambena namirnica izgrupe peciva, neizostavni je deodijeta kod problema sa varenjem i

ostalih stoma~nih tegoba. Ipak, dvopek nijesamo "pomo}no lekovito sredstvo". Kod nasse on retko jede, {to je {teta, jer, zahva-ljuju}i tehnolo{kom procesu izrade odnos-no dodatnom pe~enju, dvopek ima znatnomanje kalorija od sveèg hleba. Tako, naprimer, jedna kri{ka p{eni~nog sveèghleba ima 110 kalorija, a dvopeka samo 40.Kri{ka raànog hleba ima 100 kalorija, a ra-ànog dvopeka - 30.

Kako je leto vreme kada mnogepripadnice lep{eg pola pribegavaju dijetama

da bi izgledale bolje, mogu da probaju i sazdravom i jednostavnom dijetom sa dvope-kom. Prilikom ovakvog na~ina ishranedvopek se jede uz svaki obrok. U toku dvo-pek dijete va`no je piti dovoljne koli~inete~nosti, pre svega vode, ali i ~aja. Dijetuzapo~nite u ponedeljak i primenjujte je petdana, zna~i zaklju~no sa petkom. Zatim sepravi pauza za vikend, pa se od ponedeljkaponovo nastavlja dijeta. Preporu~ujemo ri-bu i povr}e i svakako odmor od dvopekapreko vikenda. Takav postupak treba po-navljati dok se ne postignu èljeni rezultati.

Uz dijetu, za {to bolje rezultate, treba se ifizi~ki vi{e aktivirati.

Premia brend u asortimanu nudi {estproizvoda: Dvopek beli Premia od 100 i od300 g, Pit Komerc Paneffino; Dvopek inte-

Italijanski dvopek

SASTOJCI:

�Premia dvopek 10 kri{ki� zelena salata 50 g � bosiljak 3 g�maslinovo ulje 150 ml � so 5 g

� paradajz 300 g �mocarela 250 g

PRIPREMA:

Maslinovom ulju dodajte suvi usitnjeni bosiljak. Salatu iscepkajte na sitne komadi}e, paradajz i mocarelu na kri{ke. Svaku kri{ku dvopeka premaìte ka{ikom smese maslinovog ulja i bosiljka.

Pospite seckanom zelenom salatom, prekrijte kri{kom paradajzai posolite. Preko svega stavite kri{ku mocarele, pa ponovo

prelijte smesom maslinovog ulja i bosiljka. Pripremljene sendvi~e stavite u mikrotalasnu pe}nicu na 2 minute

ili u rernu na najja~e 7 minuta dok semocarela lagano ne rastopi.

Brzo meze uz vino

SASTOJCI:

�3 {olje kockica Premia integralnog dvopek hleba � 1 {olja rendanog parmezana

�3 ka{ike maslinovog ulja � 1 ka{i~ica usitnjenog belog luka � 1 ka{i~ica crnog luka u prahu � 1 ka{i~ica suvog ruzmarina

PRIPREMA:

Zagrejte rernu na 220C. U velikoj posudi pome{ajte ulje, sir i za~ine.Dodajte kockice hleba i dobro izme{ajte, a po potrebi dodajte jo{

maslinovog ulja. Rasporedite kockice hleba na pleh obloèn papirom zape~enje da budu u jednom sloju. Pecite 10 minuta i protresite pleh. Zatim ih

pecite jo{ 3 minuta, izvadite iz rerne i ostavite da se ohlade.

Brze bruskete

SASTOJCI:

�8 kri{ki integralnog dvopeka �4 ~ena belog luka � 2 ka{ike hladno ce|enog maslinovog ulja �4 crvene pe~ene paprike � 200 g sira � per{un

PRIPREMA:

Dvopek istrljajte belim lukom pa ga prelijte samalo maslinovog ulja. Preko stavite par~e sira ipolovinu o~i{}ene i na trake ise~ene paprike.Pospite per{unom.

26 27

FITNES

Z dravljeNajve}e bogatstvo

� Naj~e{}ealergije na hranu

� [e}er ska~e zbog sedenja

� Biti sit a fit

Blagotvorno dejstvo vodePola sata ve`banja u vodi ima isto dejstvo kao i dva satave`banja na suvom jer se na neki na~in "borimo" s vodom. Uz aqua-aerobik ujedno }ete se opustiti i dobro zabaviti

�Priredila:M. V. �Foto:Thinkstock/Guliver

Aerobik u vodi ili aqua-aerobik postajesve popularnija vrsta gimnasitke.Osveàva na{e telo jer nas voda smi-

ruje i opu{ta. Osim toga, aerobik u vodi nijeprezahtevan, pa ga svako moè praktikovati.Donedavno je velika prepreka ve`banju uvodi bio nedostatak bazena, me|utim, sa petnovih akva parkova i na desetine novootvo-renih bazena, Srbija nije vi{e "su{no" podru~-je. Zato, ako niste do sada, ovoga leta probajteda, ako ve} idete na bazen, obavezno ~astitesvoje telo ve`banjem.

Za{to ba{ voda?Voda spre~ava i ozlede do kojih moè do}i

u nekom drugom sportu ili rekreaciji, a netrebaju vam ni posebne sprave. Ve`banje uvodi izvrsno je za osobe koje imaju problemasa zdravljem, posebno sa kostima i mi{i}ima.Odli~no je i za trudnice, kao i za osobe koje seoporavljaju od neke nesre}e. Voda daje tonusmi{i}ima i dobra je za kardiovaskularnozdravlje. Naravno da }ete uz aerobik u vodi ismr{ati - u isto vreme }ete sagoreti dvostru-ko vi{e kalorija nego ve`bama na suvom, apola sata u vodi delotvorno je kao dva satave`banja na suhom.

VE@BE U VODIZa trbuh i bedra

Le|a pripijenih uz stepenice, {akama se~vrsto uhvatite za prvu pre~ku ili okvir,privucite kolena na grudi a potom ih izbaciteravno napred, ispruènih prstiju na stopa-lima. Ponovite 10 puta.

Za le|a i rukeU vodi do prsa, rukama se drè}i za ivicu

bazena u visini ramena, savijte lagano kole-na i odbacite se energi~no iz vode kako bistese bedrima oslonili na ivicu bazena. Zadrìtese tako pet sekundi. Ve`bu ponovite 10 puta.

Za nogeDrè}i se za ivicu bazena, stopalima se

oduprite o zid pa {to je vi{e mogu}e ispruìtenoge. Ostanite u tom poloàju 15 do 30 se-kundi, zatim ponovo savijte kolena. Ponovi-te 10 puta.

Za zadnjicu i bedraPostavite se postrance uz zid bazena i

jednom se rukom pridràvajte za ivicu.Ma{ite jednom nogom napred-nazad {to jevi{e mogu}e. U~inite to deset puta. Pro-menite poloàj i ponovite drugom nogom.

28 29

�Priredila:A. Jovi} �Foto:Thinkstock/Guliver

Blergija na hranu je svaka neèljenareakcija na ina~e bezopasnu hranu ilikomponentu neke namirnice u koju

je uklju~en imuni sistem organizma. Podacistru~njaka iz ove oblasti pokazuju da sealergije na hranu javljaju u tri do pet odstopopulacije i da se naj~e{}e ispoljavaju kodmali{ana. Za pojavu ove takozvane nutri-tivne alergije najodgovornija je genetika, alii ono doba kada se namirnice uvode u is-hranu najmla|ih, kao i put kojim takozvaniantigeni hrane stimuli{u imunitet.

Ozbiljne alergijske reakcije sa efektima potelu nazivaju se anafilakse, koje potencijal-no ugroàvaju ìvot i uklju~uju dve ili vi{eoblasti na telu. U nekim teìm slu~ajevimamoè do}i i do smrti osobe, a u svetu su ug-lavnom zabeleèni slu~ajevi umiranja zbogteè klini~ke slike alergije na belance ikikiriki. Dr Gordan Blagojevi}, imunologLaboratorije za alergolo{ku i imunolo{kudijagnostiku Instituta za virusologiju,vakcine i serume "Torlak", obja{njava da seprvi kontakt sa alergenima hrane de{avaindirektno putem maj~inog mleka. Ukolikose u ranom detinjstvu dogodi da se kodde~aka ili devoj~ice ispolji ekcem kao prvamanifestacija alergijske bolesti, moè do}ido "probijanja" alergena preko koè ipokretanja procesa senzibilizacije.

Osetljivost na laktozuSve namirnice predstavljaju potencijalne

alergene, a tu su posebno zna~ajni proteinina ~ije ispoljavanje uti~e njihova otpornostna varenje i termi~ku obradu. Iskustvo le-kara govori da su ljudi naj~e{}e alergi~ni nabelance, proteine kravljeg mleka, kikiriki,ribu i plodove mora, le{nik, orah, p{eni~nobra{no, odre|eno vo}e i povr}e.

- Ljudi koji su alergi~ni na kravlje mlekomogu da reaguju i na kozije i na ov~ije mle-ko. Osetljivost na kikiriki nosi rizike od

reakcije na soju, gra{ak, pasulj i so~ivo. Istovaì i za povezanost alergije na polen i unosasirovih jabuka, vi{anja, celera, {argarepe,le{nika, a to spada u domen takozvanog"polen-hrana" sindroma. Sastojci nekih na-mirnica, recimo jagoda ili paradajza, dir-ektnim delovanjem osloba|aju supstanceodgovorne za tegobe identi~ne alergijskim- rekao je dr Blagojevi}.

Neki gra|ani mogu da dobiju i dijagnozupseudoalergijske reakcije, za koje su odgo-vorni aditivi i konzervansi koji se dodajuprilikom industrijski obrade hrane. Alergijena hranu se u ve}ini slu~ajeva ispoljavajuodmah nakon konzumiranja namirnica, uroku od pola sata. Simptomi su crvenilo i

oticanje u zoni oko usta, peckanje i svrab uusnoj duplji, mu~nina, povra}anje, gr~eviu stomaku, dijareja, koprivnja~a po koìpra}ena svrabom. Moè da do|e i do oteà-nog disanja, gubitka svesti, pada krvnogpritiska...

- Va`no je dobro uzeti podatke od paci-jenta koliko je ta~no vremena pro{lo od ka-da je ne{to pojeo. Od velike koristi moè dabude i dnevnik koji pacijent vodi o unetimnamirnicama tokom dana. Naredni korakispitivanja predstavlja izvo|enje ko`nihproba sa rastvorima nutritivnih alergena ilisa sveìm namirnicama. Veliki zna~aj u di-jagnostici alergije ima "in vitro" odre|ivanjenivoa "IgE antitela" na alergene u krvi, koji

su standardizovani i komforni za izvo|enje.Ovi testovi za razliku od ko`nih probaodre|uju stepen osetljivosti na namirnicu{to je od zna~aja za planiranje dijete i pra-}enje pacijenata tokom terapijske elimi-nacione dijete. Testove je mogu}e uraditi uInstitutu "Torlak" - istakao je dr Blagojevi}.

Ako se na osnovu ko`nih proba i testovaiz krvi ne dokaè alergija na hranu, slede}inivo testiranja je zatvoreni provokacionitest sa hranom koji izvode samo odre|enezdravstvene ustanove.

Adekvatna terapijaTerapija ljudi koji su alergi~ni na hranu

zasniva se na strogoj eliminacionoj dijeti,koja vremenski traje u zavisnosti od vrstealergena i uzrasta pacijenta. Za pojedinealergene hrane (kikiriki, le{nik, rakovi,{koljke) eliminaciona dijeta je trajna, dok zaalergene hrane iz grupe ìvotnih namirnica(mleko, jaje, p{eni~no bra{no) dijeta traje uproseku od {est meseci do nekoliko godina.

Ukoliko neko ima alergiju na kikiriki,posebnu pa`nju treba da obrati na sveobroke koji se konzumiraju van ku}e.Prisustvo kikirikija u tragu je kod predis-poniranih osoba dovoljno za uvod u burnuanafilakti~ku reakciju, tako da je bitno da~ovek bude upoznat sa ta~nim sastavomindustrijski obra|ene hrane.

BurnareakcijaorganizmaAlergije na hranu javljaju se

u tri do pet odsto populacije,

a naj~e{}e se ispoljavaju

kod mali{ana kao posledica

konzumiranja nekih namirnica

Trudnice daizbegavaju alergene

Sa prevencijom alergija treba po~eti jo{ dok je beba u

stomaku, jer ishrana trudnica treba da bude uravnoteèna.

Istraìvanja govore da mu{ka deca ~e{}e obolevaju od

alergija, ali da devoj~ice imaju mnogo ja~e manifestacije

bolesti. Dete od majke nasle|uje skolonost ka javljanju

alergije. Budu}a majka treba da izbegava uzimanje

alergenogenih namirnica ako ima sklonost ka alergijama,

posebno jaja, mleko, kikiriki, p{eni~no bra{no i soju.

Histamin u akciji

Kada neko ima alergiju na hranu, njegov organizam

reaguje kao da je u organizam uneto ne{to {tetno.

Kao rezultat toga, imuni sistem osobe stvara anti-

tela, da bi se borio sa supstancom u hrani koja

takore}i pokre}e alergiju. Slede}i put kada osoba

do|e u kontakt sa tom hranom, telo otpu{ta "

histamin", da bi se za{titio. Ove hemikalije

pokre}u simptome alergije, koji mogu uticati na

respiratorni sistem, koù, kardiovaskularni sistem...

ALERGIJE

30 31

I do{lo je do promena. Tokom tri dananeaktivnosti, nivo {e}era u krvi dobrovo-ljaca zna~ajno je rastao nakon obroka, zaoko 26 odsto u odnosu na period kada sudobrovoljci vi{e ve`bali i kretali se. Osimtoga, skokovi su se svakog dana pomalo po-ve}avali.

Posledice neaktivnosti"Ova promena kontrole {e}era u krvi na-

kon obroka se pojavila mnogo pre nego {tosmo mogli da primetimo bilo kakve prome-ne u fizi~koj kondiciji ili telesnoj teìni, ilinagomilavanju masti usled smanjene aktiv-nosti", kaè dr Tigo. To zna~i da je promenanivoa {e}era verovatno direktan rezultat~injenice da su dobrovoljci bili manje aktiv-ni nego ina~e. To je istovremeno i uznemi-ruju}a i ohrabruju}a vest. "Ljudi odmah po-misle slede}e: [ta se de{ava ako se povredimili imam puno posla, ili iz nekog drugograzloga ne mogu neko vreme da ve`bam?'',kaè dr Tifo. Odgovor je da to ne bi trebaloda predstavlja neki veliki problem. Studijesu pokazale da se i kod ljudi i kod ìvotinjaregulacija {e}era u krvi brzo dovodi u nor-malu kada se ponovo uspostavi aktivnost.

Skok {e}era tokom neaktivnosti je nor-

malan, ~ak i nezbeàn, s obzirom da je mi-{i}ima koji se ne koriste potrebno manjeenergije tako da uzimaju manje {e}era izkrvi. Ovo stanje postaje ozbiljan problem,kaè dr Tifo, samo kad neaktivnost traje,kada postane uobi~ajeno stanje organizma.,,Na{a pretpostavka je da neaktivnost stvarafiziolo{ke uslove koji dovode do hroni~nebolesti'', kao {to su dijabetes tipa 2 i bolestisrca, bez obzira na telesnu teìnu ili ishranu.

Da biste izbegli ovakvu sudbinu, kaè on,budite u pokretu, makar u malim dozama.,,Kad imam previ{e posla, ustanem i {etampo kancelariji ili tr~im u mestu otprilike nasvakih sat vremena'', kaè on. Nosite pedo-metar ako }e vas to naterati da se vi{e kre-}ete. "Ne morate da tr~ite maraton, ali do-kazi jasno pokazuju da je potrebno da sekre}ete.''


Unadi da }e saznati ne{to o tome ka-ko neaktivnost uti~e na rizik od bo-lesti, istraìva~i sa Univerziteta u

Misuriju nedavno su ubedili grupu zdravih,aktivnih mladih ljudi da prestanu da budutoliko aktivni, pi{e nytimes.com. Nau~nicive} neko vreme znaju da su ljudi koji ug-lavnom sede izloèni ve}em riziku oddobijanja bolesti srca ili dijabetesa tipa 2.Jedino nisu u potpunosti shvatali za{to,delimi~no zato {to prou~avanje posledica~estog sedenja nije jednostavno. Ljudi kojisu neaktivni mogu da budu i gojazni, da selo{e hrane ili da imaju duge probleme u vezisa na~inom ìvota ili metabolizmom zbogkojih je nemogu}e da se izdvoji uloga kojusama neakativnost igra u lo{em zdravlju.

Da bi se izborili sa ovim pitanjem, istra-ìva~i su nedavno usvojili novi pristup pro-u~avanju posledica neaktivnosti. Naveli suljude koji bi ina~e ve`bali i bili u pokretu dabudu neaktivni, u nekim slu~ajevima ~ak ida se odmaraju u krevetu.

Ali u najnovijoj studiji, objavljenoj ovogmeseca u ~asopisu "Medicina i nauka usportu i ve`banju", nau~nici su razvili jo{realniju verziju neaktivnosti tako {to suvolonterima smanjili broj koraka koje praveu toku dana za pola.

Skok {e}era posle obroka@eleli su da utvrde da li }e ovo smanjenje

fizi~ke aktivnosti uticati na sposobnostorganizma da kontroli{e nivo {e}era u krvi.,,Sve je o~iglednije da porast {e}era u krvi,naro~ito posle obroka, ima lo{e posledicepo zdravlje'', kaè Dòn P. Tifo, vanredniprofesor nutricionizma i fiziologije ve`banjana Univerzitetu u Misuriju, koji je sproveoovu studiju sa studentkinjom zavr{negodine Ketrin R. Majkus i drugima. "Skok idruge nagle promene {e}era u krvi nakonobroka povezane su sa razvojem sr~anihoboljenja i dijabetesa tipa 2.''

Tako su nau~nici opremili dobrovoljceure|ajima za pra}enje nivoa glukoze, kojisu proveravali nivo {e}era u krvi tokomdana. Dali su im pedometre i narukvice zamerenje aktivnosti, da bi merili koliko ko-raka prave. Na kraju, zamolili su dobrovolj-ce da vode detaljan dnevnik o ishrani. Reklisu im da normalno ìve tri dana, da hodajui ve`baju kao i obi~no.

Uputstva za ve`banje Ameri~ke asocija-cije za bolesti srca i drugih grupa preporu-~uju da u cilju o~uvanja zdravlja ljudi prave10.000 koraka dnevno, {to je jednako pre-|enom rastojanju od oko osam kilometara.Me|utim, veoma malo ljudi to i ~ini.

Dobrovoljci iz Misurija su u ovom pogledubili netipi~ni. Svi su ve`bali 30 minuta iliduè skoro svakog dana i bez problemapravili vi{e od 10.000 koraka dnevnotokom prva tri dana eksperimenta. Prosekje iznosio skoro 13.000 koraka.

Prema podacima sa njihovih ure|aja zamerenje glukoze, kod ovih dobrovoljacanije dolazilo do porasta {e}era u krvi nakonobroka tokom ova tri dana.

Ali ova situacija se promenila tokomdrugog dela eksperimenta, kada je dobro-voljcima re~eno da smanje aktivnosti naispod 5.000 koraka dnevno u naredna tridana. Nije bilo te{ko pristati na takvo len-stvovanje. Dobrovoljci su prestali dave`baju i, kad god su mogli, koristili su liftumesto stepenica ili su naru~ivali ru~akumesto da odu do kafea. U su{tini supostali tipi~ni Amerikanci. Prose~an brojkoraka tokom tri dana smanjio se na 4.300,a dobrovoljci su izvestili da "ve`baju'' uproseku oko tri minuta dnevno.

U me|uvremenu, jeli su potpuno isteobroke i uìnu kao u prethodna tri dana,da bi se izbeglo da bilo kakve promenenivoa {e}era u krvi budu rezultat masnijihili sla|ih obroka nego ranije.

Dokazana {tetnostdugog sedenja

Skok {e}era posle obroka

tokom mirovanja je nezbeàn,

jer je mi{i}ima koji se ne koriste

potrebno manje energije tako da

uzimaju manje {e}era iz krvi

Nau~nici ve} neko vreme znaju da su ljudi

koji uglavnom sede izloèni ve}em riziku od

dobijanja bolesti srca ili dijabetesa tipa 2,

jedino nisu u potpunosti shvatali za{to

PREVENTIVA

32

DECA

Ljudi, dru{tvo

�Tekst:B. Jeli} �Foto:Delhaize Srbija

Kompanija Delhaize Srbija je krajemmaja u saradnji sa Kancelarijom UNI-CEF-a u Srbiji pokrenula kampanju

promovisanja zdravih stilova u ishrani decei adolescenata pod efektnim nazivom "Hit jebiti sit, a fit". Kampanja je pokrenuta izami{ljena kao podr{ka razvoju svesti o zna-~aju pravilne ishrane dece i adolescenata kaova`nog preduslova za njihov rast i razvoj.Ova kampanja predstavlja po~etak saradnjeDelhaize Srbija i UNICEF-a Srbija narealizaciji programa podr{ke ranom razvojudece sa posebnim akcentom na ishranu.

U okviru prezentacije kampanje, u vrti}u"Zvezdana pra{ina" na Beànijskoj kosi,odràna je promotivna kuvarska radionicasa decom koja poha|aju ovaj vrti}. Decapred{kolskog uzrasta ovog vrti}a imala supriliku da, po uputstvima Gorice Ne{ovi} iDragana Ili}a, voditeljskog para RadioBeograda, od punog stola sveèg vo}a ipovr}a koje je obezbedio Maxi, napraveukusne sendvi~e i vo}ne salatice, kojima suposluìli roditelje i novinare. Kampanja je iusmerena na afirmisanje sveèg vo}a ipovr}a kod dece kao osnove ishrane, a nasmanjenje kori{}enja nezadravih masno}a,brze hrane sa kiosaka na velikim odmorimai prostih {e}era u slatki{ima i grickalicama.

Pored ovako simpati~nog i veselogpo~etka, sama kampanja "Hit je biti sit, a fit"sadrì deset klju~nih poruka o zdravoj is-hrani koje su istaknute u Maxi maloprodaj-noj mreì. Njima se, izme|u ostalog,afirmi{u: dojenje kao najbolji na~in ishraneza odoj~ad, porodi~ni obrok, no{enje uìneu {kolu, fizi~ka aktivnost, raznovrsnost iredovnost ishrane... Pojedine poruke bavese gojazno{}u kao vrlo sloènim proble-mom u odrastanju dece, ali i ~injenicama

koje ohrabruju borbu sa njom.U "veseloj trpezariji" vrti}a "Zvezdana

pra{ina", menadèr za korporativnu odgo-vornost Delhaize Srbija Milica Babi} jeizme|u ostalog rekla da pravilna ishranadece odre|uje kvalitet njihovog budu}egìvota u brojnim sferama: u zdravstvenom,socijalnom i emotivnom i naglasila:

- Usvajanje poèljnih navika od najranijegdetinjstva predstavlja vaàn zadatak zanjihove roditelje, ali i sve druge u~esnike udru{tvu. Budu}i da nam je kvalitet hranekoju prodajemo na prvom mestu, pokreta-nje kampanje koja promovi{e zdravu ishra-nu je duboko utemeljeno u na{e dugoro~neposlovne ciljeve. Jelena Zajeganovi} Jakov-ljevi}, koordinatorka za zdravstvene i pro-grame za mlade u UNICEF-u Srbija istaklaje da va`nost pravilne ishrane kao osnovefizi~kog zdravlja ali i kvalitetnog druènjadece sa odraslima na porodi~nim obrocimaza dobar psihi~ki razvoj.

� Uz kafu sa glumcem Zoranom ]osi}em

� Dama koja tuca kamen: Irena Dmitrovi}

� Ime deteta: Ona i on

34 35

Hit je biti sit, A FITProgram podr{ke ranom razvoju dece i pravilnoj ishrani koji je pokrenula kompanija Delhaize Srbija u

saradnji sa UNICEF-om zapo~eo je veselim "kuvanjem" u vrti}u "Zvezdana pra{ina" na Beànijskoj kosi

Podaci opominju

Prema podacima Ministarstva zdravlja, ~ak

petina dece u Srbiji je umereno gojazna ili

gojazna, a vi{e od jedne ~etvrtine u isto~noj

Srbiji ima problema sa gojazno{}u.

Skoro jedna petina dece u Srbiji ne

doru~kuje svaki dan, dok su namirnice koje

naj~e{}e jedu u {koli sendvi~i i grickalice.

Tre}ina u~enika vi{e od tri sata dnevno sedi

ispred kompjutera, dok se svega ~etvrtina

bavi sportom, uz obrazloènje da im za

sport nedostaje vreme. Prema podacima

SZO, u svetu postoji vi{e od 40 miliona

izuzetno gojazne dece pred{kolskog

uzrasta. Ono, {to u svemu ovome za-

brinjava, jeste da se taj broj utrostru~ava,

te se moè govoriti o pandemiji gojaznosti

koja je ozbiljan faktor rizika za razvoj i

porast bolesti srca i krvnih sudova, dija-

betesa i malignih oboljenja. Stoga doktori i

nutricionisti upozoravaju, ne bez razloga, na

sve ve}e prisustvo povi{enog krvog

pritiska, neprimerenog de~ijem uzrastu, koji

je posledica prekomerne telesne teìne i

gojaznosti.

UZ KAFU

Hedonistaorijentalnog tipaHedonistaorijentalnog tipa

�Tekst: Tanja Šimi} �Foto: Aleksandar Plavevski

Glumcu Zoranu ]osi}u, ~lanu beo-gradskog Narodnog pozori{ta, nijese ispunio de~a~ki san da postane

fudbaler, iako je dogurao do pioniske re-prezentacije Srbije. Umesto toga, postaoje odli~an pozori{ni glumac, koji je ostva-rio brojne upe~atljive uloge u "Izbira~ici","Ribarskim sva|ama", "Va`no je zvati seErnest", i drugim komadima. Na filmu iteleviziji ga je, kaè, bilo dovoljno, igrao jeu "Sabirnom centru" i "Birou za izgubljenestvari", a televizijska publika pamti ga iz"Sre}nih ljudi", "Ponosa Ratkajevih", "Gor-kih plodova", "Ro|aka sa sela" i poslednjegserijala "Bele la|e". Oboàva dramu, a do-bija uglavnom komi~ne uloge i voli da igraistorijske li~nosti, jer se onda neminovnoporedi s njima, u raznim aspektima.

MM: Kako ste se ipak opredelili za glumu?- Ro|en sam u Mionici kod Valjeva i od-

malena sam igrao fudbal. A u petom raz-redu osnovne me je tamo{nji reditelj Mi-roslav Trifunovi} uzeo pod svoje, radiosam, prvo u Mionici, a onda i u Valjevu,nekoliko predstava u amaterskom pozo-ri{tu. Prelomni trenutak dogodio se usrednjoj {koli, jer me nisu prebacili iz om-ladinske selekcije u prvi tim, {to sam veo-ma tragi~no doìveo. Vremenom sam sh-vatio da su pozori{te i gluma zapravo ono{to me zaista zanima i odlu~io da se timebavim ~itavog ìvota i batalim kopa~ke.

MM: Tri puta ste polagali prijemni naAkademiji. Da li vas je toobeshrabrilo?

- Nije, a nisam se ni razo~arao. Primljensam onog trenutka kad sam se opustio,pomirio s neuspehom i prepustio vi{oj sili.Akademija je bila uzbudljiva, a Novi Sad zamene potpuno nepoznat grad, s ljudimadruga~ijeg mentaliteta. A studirao samzajedno sa slikarima i muzi~arima i to jebilo posebno zanimljivo. Klase su se me-{ale, slu{ali smo ve`be muzi~ara, vi|ali sli-

kare koji su i{li umazani bojama, a mi smove`bali neke svoj monologe i svi smo senekako dobro proìmali. Novi Sad i {ko-lovanje pamtim kao ne{to {areno, uzbud-ljivo, poput va{arske {atre s mnogo ljudi,a intimno mi je veoma zna~ajan jer sam tuupoznao i Ninu, ènu svog ìvota.

MM: Posle {kolovanja ste dugo biliputuju|i glumac?

- Vodio sam uzbudljiv ìvot putuju}egumetnika po{to sam tri godine ìveo uMionici, a igrao u teatrima u Ni{u, Som-boru, Subotici, Novom Sadu i Valjevu.Me|utim, posle nekoliko godina dobiosam priliku koja se ne propu{ta, ulogu uNarodnom pozori{tu u Beogradu.

MM: I danas pamtite taj momenat?

- Kad su me pozvali iz Direkcije Drame,na predlog reditelja Radoslava Zlatana Do-ri}a, dobio sam tekst i zamolio ih da midaju listu glumaca s kojima je trebalo daigram. Pro~itao sam imena Mije Aleksi}a,Vere ûki}, Vesne Trivali}, Marka Nikoli-}a, Nade Blam... "Smrz'o" sam se, nije mibilo dobro, i taj trenutak je i danas dubokourezan u mene. Sklopio sam papir i prvopomislio "nije ovo za mene, vra}am se uMionicu", jer su ta imena u u meni izazvalaogromno po{tovanje, a tek sad mi izaziva-ju po{tovanje. I kad god danas osetim ukarijeri zasi}enje ili zamor, setim se toga i~injenice da je taj momenat mogao da bu-de namenjen nekom drugom, a nije. I tomi sluì kao ta~ka za koju se zaka~im kadmi padne energija, snaga ili motiv za bav-ljenje glumom. Setim se da sam mo`dauzeo mesto nekom drugom i trudim se danastavim dalje, s novim àrom.

MM: Koja vam je najizazovnija uloga?- Svaka je na svoj na~in izazov, ali je u

kompletnom, umetni~kom i ìvotnomsmislu, to bio Aleksandar Makedonski u"Bukefalu", koji smo radili s velikim àromi ambicijama. Moja radost je bila jo{ ve}apo{to volim da igram istorijske li~nosti,koje su svojim odlukama menjale ne samosvoj, nego i ìvote mnogih drugih ljudi.ôvek, kad igra takvu rolu, neminovnosebe poredi sa likom, svoje vrline, mane,snagu i slabost, sa osobinama svog lika. Ito ume da bude vrlo bolno, ali i veoma ok-repljuju}e.

MM: [ta vam je bliskije, drama ilikomedija?

- Po prirodi i karakteru sam komi~ar i~e{}e sam igrao komi~ne role, ali se ba{loìm na dramu i to onu te{ku, jer upravozbog susreta sa dramskim momentima, nesamo u ìvotu likova, nego i nas samih,~ovek ima priliku da napreduje i razre{ineke svoje stvari. Brusim se i razvijamsvoja gluma~ka sredstva i nadam se da }uza desetak, petnaest godina, do}i dozavidnog nivoa.

MM: Prepoznaju li vas ljudi na ulici?-U poslednje vreme da, zbog "Bele la|e"

i "Ro|aka sa sela", kao i reklama koje samsnimio. Ti susreti su u granicama pristoj-nosti, i deo su mog posla. Nikad nisamosetio teret zbog toga i ne mislim da }uposle biti bolji ili lo{iji glumac, samo boljiili lo{iji ~ovek, ukoliko tome pridam vi{ezna~aja nego {to treba.

Dobro mi je sa sobom

- êsto za sebe umem da kaèm da samhedonista orijentalnog tipa, da uìvam udokolici i da mi je dobro sa samim sobom,po{to sam bik u horoskopu. Ali po{to~ovek u tome moè i da pretera i postanedestruktivan i dovoljan sam sebi, otkriosam s vremenom sklonosti i hobije kojime veoma raduju. Jedan je pravljene~asopisa "Koska", koji opisuje dogodov-{tine moje porodice i nama dragih prijate-lja. Do sada sam objavio deset brojeva ito u tiraù od sto primeraka, ~ak ih sam iprelamam. Drugi hobiji su mi video klipovii filmovi, koje sam po~eo da snimam kadsu klinci, Jevrem i Natalija, bili mali, pa samèleo da sa~uvam sve va`ne i dragocenetrenutke tokom njihovog odrastanja, saraznih letovanja, zimovanja, uzbudljivihputovanja. Sve sam snimao kamerom ikasnije, uz pomo} prijatelja, savladaoamaterske programe za montaù i praviokratke i duge filmove, spotove, reporta-è. Oba hobija pomogla su mi da glumu injene zakonitosti, kojih nisam bio ni sves-tan, shvatim jo{ slojevitije.

Zlatna kolajna za monodramu

Osim glumom, Zoran se ozbiljno bavi i pisanjem. Komad za decu "Uplakana Katarina"igran je u Somboru, Valjevu, Beogradu, Aleksincu, a preto~en je i u knjigu. Monodrama"Akt" u izvo|enju Sonje Kneèvi} dobila je "Zlatnu kolajnu", nagradu @irija publike naMe|unarodnom festivalu monodrame i pantomime u Zemunu. Napisao je i celove~ernjikomad "Stra{ila za ptice" koji je tako|e igran s velikim uspehom, dok je u pisanju"Janji~ara" "zapeo" na pola puta i ne zna kad }e ga zavr{iti.

Glumac Zoran ]osi} kaè da se, kad god danas

oseti u karijeri zasi}enje ili zamor, seti prvog

poziva iz Narodnog pozori{ta i ~injenice da je taj

momenat mogao da bude namenjen nekom drugom.

To mu je motiv za podizanje energije i snage

36 37

38 39

�Tekst: Sneàna Trajkov �Foto: I. L.

Oa devetnaest godina je, mlada, luda izaljubljena, krenula sa de~kom u{areni svet. Prvo na Bali a zatim u

Gr~ku gde je ìvela 12 godina. Mladala~kestrasti su se uskoro sti{ale a Irena se zapos-lila, nau~ila gr~ki i diplomirala marketing idizajn na ameri~kom fakultetu. Poslovno iprivatno, mnogo je putovala po Evropi,Aziji i Africi i iz prve ruke upoznala sjaj ibedu savremenog sveta. Postepeno seudaljavaju}i od zadatog okruènjakorporativnog kapitalizma, okrenula seholisti~kom pristupu ìvotu, prirodi,vegetarijanstvu, odustala od {minke i skupegarderobe. U Beograd se vratila pre dvegodine, delimi~no zbog visokih tro{kovaìvota u Atini a delimi~no i iz potrebe daprona|e sebe i svoje mesto pod svojimsuncem. U me|uvremenu je njena majkaprodala stan i napravila monta`nu ku}u naobodu Beograda. Iz ove perspektive, izgledakao da je ìvot unapred pripremiopozornicu za Irenin stvarala~ki nastup.

- U Beogradu sam odmah po~ela da ra-dim u jednoj agenciji kao koordinator zagr~ko trì{te. Kada nakon ~etiri mesecanisam dobila ni dinara plate rekla sam sebi:ako ve} nemam redovne prihode, za{to dane po~nem da se bavim nekim umetni~kimradom za svoju du{u, jer je u ranoj mladostislikanje bilo moja velika ljubav. Jednog danasam u svojoj ba{ti pomagala prijatelju daizlije }up od betona i do{li smo na ideju daga dekori{emo kamen~i}ima. Kada smopomalo nespretno zavr{ili, znala sam da jeto ono {to svim srcem èlim da radim -mozaik u kamenu na upotrebnim predme-tima. Integracija lepog i korisnog. Opleme-njivanje konfekcijskih predmeta i vra}anjeìvota nekim tu`nim odba~enim stvarima.Od tog trenutka se ne odvajam ni zimi nileti od macole, lepka i kamen~i}a. Nikada

me ne umara tumaranje po kamenolomimai prirodi u potrazi za kamenom koji ima"ono ne{to" jer svaki kamen ima karakter:podatnost, ~vrstinu, gustinu, tro{nost, ne-ku svoju energiju i narav.

Desi se da mi dobri ljudi poklone zanim-ljiv kamen koji su negde prona{li. Kamen-~i}i sa plaà nisu poèljni jer su sli~ni poobliku i boji. Nemaju karakter.

Ma{ta je jedina granicaU po~etku je sama pravila kalupe i lila

àrdinjere i }upove od betona jer je èlela daceo postupak bude u njenim rukama. Sada~e{}e kupuje ve} gotove proizvode koje }edekorisati kako bi u{tedela vreme. Prvobit-ni radovi su nastali prema prethodnoosmi{ljenom dizajnu dok danas vi{e ne pri-prema nacrte ve} dopu{ta inspiraciji i sa-

mom kamenu da joj vodi ruku.- Potpuno me je preplavila potisnuta

ùdnja za kreativnim radom. Bila sam tadajako mr{ava ali sam ose}ala u sebi velikusnagu. Bicepsi su mi sada tvr|i nego u ve}i-ne mu{karaca. Postoje prese za lomljenjekamena ali ja to sebi ne mogu da priu{tim ai nije mi te{ko da ovo radim. U~ila sam kakoda pri|em svakoj vrsti kamena. Puna mi jeba{ta obi~nih nesalomivih stena koje su mipruàle otpor do kraja. Ne ose}aju}i hlad-no}u, ùljeve, kamenu pra{inu u kosi i koì,tukla sam po kamenu gde sam stigla, ~ak iu ku}i. Majka je jurila za mnom, ogrtala me}ebadima i jaknama i molila da se odmorim,mada imam njenu podr{ku po{to je i onastudirala slikarstvo. Sada imam svoje beto-nirano "lomili{te" u }o{ku ba{te i to je mojeradno mesto. Kad me obuzme potreba da{to pre dovr{im ono {to sam zamislila li~im

INICIJATIVE

"Ako ne bude{ u~io {kolu, lomi}e{ kamen da zaradi{ za ìvot",

pretili su nekada roditelji nemirnoj deci. A Irena Dmitrovi}

se fatalno zaljubila u lomljenje kamena i kreativno uklapanje

kamen~i}a u ma{tovit i gizdav ba{tenski nakit

Kreatorkaba{tenskog nakita

Novi ìvot odba~enih stvari

- Volim da oplemenjujem konfekcijske predmete ivra}am ìvot nekim tu`nim odba~enim stvarima.Kada sam u radnom zanosu, li~im na neku divlju ènu,ra{~upanu, oznojenu i prekrivenu kamenom pra{i-nom. Ne ose}am hladno}u, promaju, ùljeve.

na neku divlju ènu. Ranije sam posmatralamnoge umetnike u sli~nom zanosu alinisam ni sanjala da }e se to i meni dogoditi.

U skladu sa holisti~kim stavom da prirodinije potrebna na{a pomo} ve} je dovoljnoda joj ne odmaèmo, Irena ne boji kamenje.Nakon prvih mozaikom obloènih }upovai àrdinjera koje smatra "ba{tenskim naki-tom", svojim kamen~i}ima je oplemenjivalamnogo razli~itih predmeta, ne samo u vrtuve} i one za ku}nu upotrebu.

- Lepota ovog umetni~kog postupka je utome {to se njime moè obnoviti bilo kojio{te}en ili star predmet koji bi zavr{io na|ubri{tu: {krinja, ram, deo fasade, ragastov,lampa, komad name{taja. Va{a ma{ta jejedina granica. Sa vlasnikom jednog kafi}arazgovaram da im kamenim mozaikomobloìm WC {olje. Sanjam o fontanama sa

amforama po mom nacrtu i malim jezer-cima ukra{enim vodoskocima iz kamenihezoteri~nih figurina. Ne{to sli~no }u na pro-le}e dovr{iti u svojoj ba{ti koja je za sadamoj jedini poligon za kreaciju.

Umetnost kao katarzaIrena se jo{ nije poistovetila sa idejom da

ponudi svoje proizvode trì{tu iako je njenrad jedinstven na ovom prostoru. Za sadanema ni svoj sajt. Kontaktira samo mejlom([email protected]) ili prekofacebook profila. Neki umetnici su ipakprepoznali njen talenat i pomogli joj okosponzorstva za dva kataloga i u~e{}a nagrupnim izlo`bama. Mo`da }e se ostvariti iponu|eni posao izrade klupa za jedan park.

Sre}om, njena umetnost ne zahteva veli-ka ulaganja: macola, ~eki}i, lepak… Volela

bi Irena da radi i mozaike od murano staklaali to je finansijski nedosti`no. Ipak, ponosise ~injenicom da se ovim "ba{tenskim na-kitom" retko ko bavi. Naro~ito ne ènskene`ne ruke.

- Povratak u Beograd je moja katarza.Nakon ìvota u inostranstvu koji delim nadve faze - "karijeristi~ku" i "holisti~ku" kaoda sam sada najzad na{la svoje mesto.Doìvljavam sebe sasvim druga~ije, kaojednu potpunu osobu koja vodi kreativan ismislen ìvot. Nisam samo dobro uklopljeni{raf kome stil ìvota, navike i potrebename}u neki drugi ljudi i to u tolikoj merida na kraju postane{ stranac samom sebi.Neki mi kaù da sam na margini jer ìvimskromno i ne otimam se za materijalnoblagostanje, ali ja im kaèm da sam ìvela ivisoko iznad te margine i znam koja se cenaza to pla}a.

ONA I ON�Tekst: Mirjana Jur~i}

�Foto: Thinstock/Guliver

Iz Spasojevogdnevnika

� Bi}u "spisatelj"Da mi je neko rekao da }u na pragu 40.

pisati dnevnik, proglasio bih ga ludim.Moja èna Pata ne krije da pi{e dnevnik,naprotiv, ponosi se time. Nadam se da jojjednog dana ne}e pasti na pamet da ga{tampa. Danas je svaka druga ènaspisateljica. Kad ne zna {ta }e sa sobom,sedne dva popodneva i napi{e roman.Nisam ~itao ta remek-dela, da ne kvarimukus. Mada, za{to i ja ne bih postao"spisatelj"? Samo da napunim ovajrokovnik bra~nim pikanterijama. Dapo~nem od Patinog imena, Patricija. Budibog s nama. Roditelji su joj biligastarbajteri u nekom Klagenfurtu imislili su da tako treba. Ona je mnogoponosna na svoje ime, na Pata se neodaziva, nego se vre|a.

� Helmut, malo morgenAhilova peta kod moje ène zove se

Spasoje. Ime sam dobio po pradedi,heroju sa Sremskog fronta. Mo`da i nijebio heroj, ali to nije bitno. Tek, moja Patanevi|eno je osetljiva na moje pravo ime,da moè zubima bi ga i{~upala izkr{tenice. Spasoje joj nikako ne pa{e uzPatriciju. Helmut bi bilo ba{ zgodno, alimalo morgen. Interesantno je kojom sebrzinom odrekla svog prezimena i primilamoje, jer se ne zavr{ava na i}. Tako mojaèna Pata, i ja Spasoje, glumimo Evroplja-ne, kad ona insistira. Meni je sasvim do-bro i u koì Balkanca, al kad treba moguda budem {ta ho}u.

� Ubi me promaja, al trpimKada je moja Pata stigla iz Klagenfurta

bila je sva u{tirkana i programirana.Valjalo ju je malo odoma}iti. Nije bilo la-ko, ali nau~io sam je da piletinu jede prs-tima, da je jutro za kafu, a ne za tr~anje,da je kum svetinja, da se prasetina oba-vezno jede za svaki praznik, a da ru~aknije ru~ak bez kilo mesa. Podneo sam i ja`rtvu. Iz ljubavi prema njoj sedim napromaji koja me ubija, pu{im na terasi,brijem dlake ispod ruke, o~upali su miobrve, ali kiselog kupusa se nisam odre-kao. Ni belog luka. A te njene vegetarijan-ske fore moè da zaboravi. Pse, ma~ke,

akvarijumske ribice, papagaje i hr~kovemi ne jedemo, ostale ìvotinje nisu ku}niljubimci.

� Tako mi deda SpasojaNa{a bra~na balkansko-evropska inte-

gracija u svemu je bila uspe{na i plodna,dok nismo do{li do biranja imena za dete.Rekao sam ~vrsto: "Dok sam ja Spasojevunuk mojim dvori{tem ne}e tr~ati nikakavOto, pa bio on Bizmark li~no, a ni Helge.Mogu Leposave, Veroslave, Milutini iIgrutini." A dobio sam Anastaziju. Drugadeca je zovu Anestezija... Sada je na redunovo izvla~enje imena i novi "balkanskoevropski" samit, pa ko koga nadmudri.

� Jako mudroProvalio sam ènsku psihu! One }erka-

ma daju sve kra}a imena da bi jednogdana mogle da dopisuju prezimena, npr:Mia Savi}-Peri}-]iri}-Uro{evi}, da se nezamere nijednom biv{em muù. Naro~itoako su iz svakog braka iza{le sa nekomnekretninom. U se}anje na biv{e dobro-tvore, nosi}e sva njihova prezimena. Kaoordenje. E, moj Spasoje, kako si pametan.

Iz Patricijinogdnevnika

� Odmah posle TolstojaS ponosom isti~em da dnevnik vodim

od svoje 15. godine i da sam po koli~ininapisanog materijala ispisala bar jedan"rat i mir". ûvam ih sve tvrdo ukori~ene.Nikad se ne zna da li }u jednog danapostati istorijska li~nost, onda }e o meniimati sve napisano, crno na belo. @ao mije {to moj mu` Spasa nikad nije hteo damu ih ~itam. Mislim da se u korenu togakrije malo ljubomore zbog mog porekla.Za razliku od njega, ja sam ro|ena uEvropi i imam evropske manire. Sve mi se

kod njega svi-|a, ali ubi menjegovo ime, Spasoje!Kako to para u{i kad se ka-è gospo|a Patricija i njen suprugSpasoje! Od ~ega me je spas'o?

� Pripitomljavanje muàSpasa je danas produhovljen i proev-

ropski orijentisan zahvaljuju}i mom uti-caju. Kada smo se upoznali bio je nekakopolu divlji, ~upavih obrva, vikao je kadpri~a, mrdao u{ima, mljackao kad jede,bilo ga je blam da mi otvori vrata, pridrìstolicu, cve}e je krio ispod mantila pa mije stizalo uvelo i slomljeno, a dim od ciga-reta pu{tao je kroz nos. Boè, a meni se

svi|ala ba{ ta njegova sirova priroda, kaoi malje na grudima, mada mu to nikad ni-sam priznala. Nau~ila sam ga da ne pu{i usobi, da se ne ~e{e, da promaja ne ubija, ida se familija drì na pristojnoj udaljenos-ti. Ono {to jo{ ne zna je da }emo postativegetarijanci. Prijatelji ìvotinja ne stav-ljaju ih na svoj meni, to rade samo divljaci.

� Aristokratski, pa {taSa Spasom mogu sve, osim da se civili-

zovano dogovorimo da sam ja u pravu. Topusto balkansko uvek bi da njegova re~bude poslednja. Zato sam ga pustila da bi-ra ime za sina tek kada su mi na ultrazvu-ku rekli da nosim devoj~icu. Dala sam jojnajlep{e ime koje se slaè sa mojim, Ana-stazija. Anastazija od oca Spasoja, ne idebrate nikako, ali kao Spasa moè da pro|e.Sada treba da izaberemo ime za drugo de-te i ja sam dala svoj spisak: Tea, Lea, Mia.

� Myroslav i WladimirUz Anastaziju pa{u samo aristokratska

mu{ka imena, zato Spasa moè dazaboravi da }e nam sin biti i podsetnik najuna~ku pro{lost njegovih predaka. Evomu savremenih politi~ara pa neka biramu{ko ime. Moè da bude i Vladimir, alisa W, ili Myroslav, Andrey. Kad ve} ima-mo evropske registarske tablice za{to namse i imena ne bi modernizovala?

� U njihovom

braku sve bi bilo

idealno kada bi

on promenio

ime i priznao da

je èna uvek u

pravu, naro~ito

kada gre{i

Sremski frontVS Klagenfurt

40 41

Moje vremeAKTUELNO

� Otkrijmo Kipar

� Sasvimekologi~no:Reciklaà

� îtajmo knjige

Cene i dalje pri~ajuOd kako su pre dva meseca ceneopet pale u Maxi supermarketima,one ne prestaju da pri~aju o tome.Pad cena je uvek dobra vest, pa nami ne smeta da ih jo{ malo slu{amo

�Tekst:B. Jeli} �Foto:A. Plavevski

Po~etkom aprila u Maxi supermarke-tima pokrenuta je kampanja "U Ma-xiju cene govore same za sebe" u ok-

viru koje je nekoliko stotina proizvoda do-bilo niè cene, a koja je nastavak prvog ta-lasa sniàvanja cena koje se odvijalo podjednostavnim sloganom "Pale cene". Ukompaniji Delhaize Srbija kaù da postojinekoliko razloga za kampanje bez vremen-skog ograni~enja - to je opredeljenje Delha-ize grupe da kupcima ponudi pristupa~ne ikvalitetne proizvode i jasna potreba i zahtevpotro{a~a Srbije za povoljnijim cenama.

Pove}ana potro{nja mesaMarija Mijatovi}, analiti~ar iz Delhaize

Srbija, kaè da su potro{a~i, upitani da oce-ne Maxi supermarkete, kao njegove glavnekvalitete istakli blizinu i ure|enost prodav-nica, kao i kvalitet usluge, a da je cilj kom-panije da me|u tim glavnim kvalitetimabude i pristupa~nost cena.

Kampanje trajnog sniàvanja cena po~elesu pre nekoliko meseci, i analize pokazujuda je to bila dobra odluka Delhaize Srbija zaMaxi supermarkete. Odabrani su proizvodiiz svih robnih kategorija koji se rado kupujui samim tim su interesantni za potro{a~e. UMaxiju isti~u da su posebno zadovoljnirezultatima akcije na kategoriji mesa, jerosim odli~nog kvaliteta mesa obezbe|enesu i izuzetno dobre cene. Tako je zabeleèn

rast prodaje svih vrsta mesa, a posebnopile}eg ~ija je cena pala u okviru kampanje"U Maxiju cene govore same za sebe".

Jasno obeleàvanje artikalaMarija Mijatovi} jo{ napominje da je

pored dobrog odabira artikala, od izuzetneva`nosti da se bilo koja akcija dobro obeleìi unutar same prodavnice. Ona je objasnilada je u prvom talasu sniènja zna~ajnosko~ila prodaja artikala koji su u samojprodavnici bili obeleèni znakom "Pale

cene", pa je sli~an princip obeleàvanjaproizvoda preuzet i za drugi talas sniènja.

- Primetili smo da potro{a~i vole kadajasno mogu da uo~e koliko je proizvod ne-kad ko{tao, a kolika je nova cena. Zato sume|u najbolje prodavanim proizvodima uovom trenutku upravo oni gde su lakouo~ljivi procenat sniènja ili u{tedaozna~ena u dinarima. Naravno, ton komu-nikacije sa {aljivim opaskama "cena" dopri-neo je da iskustvo kupovine bude jo{ prijat-nije - dodala je Marija Mijatovi}.

43

�Tekst:B. Jeli} �Foto:Privatna arhiva

Da li znate da je prva limenka naprav-ljena 1935. u SAD? Danas se recikla-òm jedne limenke u{tedi dovoljno

energije za dva sata rada ra~unara. Recikla-

òm tone aluminijuma u{tedi se 9.000 litaranafte {to je dovoljno za proizvodnju elek-tri~ne energije za osvetljenje jednog doma-}instva tokom deset godina. U Evropi se re-ciklira vi{e od 50 odsto limenki, a u nekimevropskim zemljama procenat reciklaè

dostiè preko 80 odsto... Trenutno se 90 odsto otpada u Srbiji na-

lazi na deponijama, {to je najmanje eko-nomi~na i ekolo{ki opravdana opcija. Na-suprot tome, Austrija reciklira 97 odstosvih otpada sa samo 3 odsto na deponija-ma - potpuno suprotno od Srbije.

Ipak, otkako je donet Zakon o ambalaìi ambala`nom otpadu, stvari kre}u i kodnas sa mrtve ta~ke. Osim {to odnedavnosvako doma}instvo u Beogradu ima mo-gu}nost da preko Gradske }isto}e sakupljaotpad i predaje ga na reciklaù, gra|aniBeograda mogu da recikla`ni otpad ubaceu posebno pripremljene kontejnere, kojisu od 26. maja postavljeni ispred sva triTEMPO objekta u Beogradu: Kvanta{, Vi-line vode i Ada.

To je rezultat zajedni~ke akcije kompa-nije DELHAIZE Srbija i DELTA - PAK,operatera za upravljanje ambala`nimotpadom, sa ciljem podizanja svesti oneophodnosti za{tite ìvotne sredine.

Zato ove dve kompanije pozivaju svestanovnike glavnog grada da prikupljajualuminijumske limenke, staklenu ili PETambalaù i ubace ih u posebno priprem-ljene kontejnere, na "eko ostrvima".

EKOLOGIJA MOJ DOM

Sasvim EKOlogi~no

�Tekst:B. Jeli} �Foto:Thinstock/Guliver

Mo`da je najve}e uìvanje vlasnika ba{ti upravo u junu, kadadani nisu pretopli, a dah leta se ve} ose}a. Ipak, ovo je ivreme kada ba{ti moramo da pomognemo da bude u "punoj

formi" celo leto. Evo pregleda najva`nijih poslova u junu:@iva ograda: Orezivanje ìve ograde moè se obaviti sada drugi put.

Treba skratiti grane koje izlaze iz okvira èljene forme ili je mo`dapotrebno radikalnije orezivanje ako je ìva ograda suvi{e preraslaèljene dimenzije.

Travnjak: Ovo je zadnji ~as za zasnivanje novih travnjaka ilipresejavanje o{te}enih mesta. Nove travnjake ne kosite dok trava nenaraste na visinu od oko 8 cm. Stare travnjake kositi, ukoliko ste umogu}nosti, dva puta nedeljno. Trava treba da bude suva, a zemlji{tevla`no prilikom tretmana.

Ruè: Zavr{ite sa sa|enjem novih ruà i orezivanjem starih. Trebaih prihraniti i dodati sloj mal~a ispod biljaka kako bi se duèzadràvala vlaga tokom letnjih meseci. Pratite eventualnu pojavu~a|ave pegavosti i pepelnice, da biste blagovremeno fungicidimale~ili biljku. Da biste smanjili pojavu bolesti ruà, ne zalivajte nikadpreko lista, naro~ito za vreme toplog dela dana.

Jednogodi{nje cvetnice: Obraditi zemlji{te u lejama, na|ubriti iposaditi sve jednogodi{nje cvetnice koje ste planirali koje cvetajukrajem leta. Redovno ih zalivajte i plevite korove koji u ovomperiodu masovno rastu.

Trajnice: Posadite hrizanteme koje cvetaju napolju. Otkidajte vrhovestabljika svih trajnica koje rastu u ovom periodu da bi se podstakao`bunasti rast. Mal~irajte leje i redovno plevite korove. Obezbeditepotporu za visoke biljke. Razdelite biljke ukoliko je potrebno.

Lepota procvetale ba{te

Ovo je period bujnog rasta lisno-dekorativnoggrmlja, ìvih ograda i drve}a, jer su vremenski uslovi idealni za rast biljki. Pomozite ba{ti da zasija!

Reciklaà ku}nog otpada polako postaje deo na{e stvarnosti, kao neminovna mera odrìvog razvoja, a svoj doprinos od sada daju i Delta-Pak i Delhaize Srbija u zajedni~koj akciji

� Reciklaòm aluminijum ne gubi nakvalitetu i moè se beskona~noreciklirati.

� Na reciklaì Amerikanci godi{njezarade oko milijardu dolara.

� Reciklaòm jedne limenke u{tedi sedovoljno energije za tri sata rada TV-a.

� Od 500 recikliranih limenki moè senapraviti jedan bicikl.

� Reciklirana limenka ponovo u radnjimoè biti za 60 dana {to zna~i dakupac jednu istu limenku moè dràtiu ruci {est puta godi{nje.

� Na deponiji limenka moè stajati i 500godina, a da ne promeni kvalitet.

� Reciklaòm limenke se u{tedi tolikoenergije koliko je potrebno da sijalica

od 100W radi 4 sata. � U Evropi se reciklira vi{e od 50 odsto

limenki, a u nekim evropskimzemljama procenat reciklaè dostièpreko 80 odsto.

� Broj limenki koje se recikliraju u tokujednog minuta jednak je ukupnombroju ljudi koji mogu da popunetribine dva fudbalska stadiona.

� Svaka druga limenka u prodavnicinajmanje je jednom reciklirana.

� Recikliranje aluminijumskih limenki{tedi 95 odsto energije potrebne priproizvodnji limenki od osnovnogtopljenog aluminijuma.

� Tokom ~itanja ove re~enice proizvedese 50.000 limenki {irom sveta.

Eko ostrvo ispred Tempo hipermarketa

B R O J K E

44 45

RAZGLEDNICA

46

�Tekst:Mirko Tadi} �Foto:Privatna arhiva

Kipar je ostrvska dràva koja se na-lazi u isto~nom delu Sredozemnogmora, u neposrednoj blizini turske

obale. Ostrvo je dugo bio raskr{}e izme|uEvrope, Azije i Afrike, a jo{ uvek su pri-sutni mnogi tragovi drevnih civilizacija -rimske, vizantijske i venecijanske.

"Bakarno" ostrvoKipar je podeljen na {est provincija

(distrikta) koji uklju~uju i teritorije podupravom Republike Kipar i pod kontro-lom Turske Republike Severni Kipar. Tih{est provincija su: Famagusta, Kyrenia,Larnaka, Lemesos, Nikozija i Pafos.

Postoji nekoliko teorija o nastanku ime-

na Kipar. Jedna je da nastao od gr~ke re~iza ~empres. Druga teorija je ta da je drugoime boginje Afrodite, koja se prema vero-vanju rodila ba{ na ovom ostrvu (Kipar seina~e jo{ naziva i Afroditino ostrvo), biloKipris, pa je po njoj ovo ostrvo dobilo na-ziv. Ipak, najverovatnija teorija, koja je da-nas prihva}ena, je ta da ime poti~e od gr~kere~i za bakar. Naime, u anti~ko doba Kiparje bio poznat kao jedno od ve}ih, ako ne inajve}ih nalazi{ta bakra na Mediteranu. Paje tako latinsko ime hemijskog elementabakar (Cuprum) dobilo ime po nepravil-nom ~itanju naziva ovog ostrva.

Kipar ima tipi~nu sredozemnu klimu.[to se ti~e temperatura, na celom ostrvuvladaju topla leta, sa prose~nim tempera-turama od oko 30 °C, s tim {to u unutra{-njosti temperature ~esto budu ne{to vi{e.

Temperature na vi{im nadmorskim visina-ma su tako|e dosta niè nego na ostatkuostrva, pa se i leti po no}i spu{taju do i is-pod nule, a na najvi{im vrhovima planineTrodos sneg se zadràva sve do avgusta.

Turisti~ki centriCentri turizma na Kipru su Larnaka i

Limasol sa velikim brojem hotela delukskategorije, dok je Protaras idealan za ljudekoji èle miran porodi~an odmor. Najìv-lje je u Agija Napi, gde ùrke traju dano-no}no, a turisti mogu da biraju izme|u500 klubova, pabova i taverni. Najlep{eplaè su: Koral bej, najlep{a plaà na Kip-ru, nalazi se 11 km od grada Pafosa. Pokri-vena je belim peskom, a za decu je pripre-mljen mali zaliv gde mogu bezbedno da se

kupaju. Na plaì moète da uìvate u jed-renju, skijanju na vodi i ronjenju. Kurionbi~ je peskovita plaà koja se nalazi 20 kmod Limasola. Plaù okruùje amfiteatar iz2. veka. Guverners bi~ plaà se nalazi dvakilometra isto~no od Limasola. Plaà jepeskovita, a talasi ponekad znaju da buduvisoki i po nekoliko metara, pa je odli~naza sve koji vole da surfuju

Limasol je jedan od lep{ih gradova nacelom ostrvu Kipar, izuzetno lepo upako-van grad od istorijskih iskopina do najno-vijih gra|evina, i turisti~ki i privredni gradsa izuzetnom prirodom, plaàma ipre~istom okolinom. U turisti~koj zonigrada uvek ima ne~eg ~ime }ete se zabavi-ti. Kiprani su po prirodi gostoljubiv narod,tako da }e vam iza}i u susret za sva va{apitanja.

Afroditin KiparKipar je najtoplije ostrvo Mediterana, a sa oko 340 sun~anih dana godi{nje, ovo je najosun~anija dràva u ovom delu sveta, {to ga ~ini odli~nim izborom za letovanje

Obavezan obilazakNemojte da propustite da odete u obilazak Vizantijskogzamka, Afroditinog kupatila na ostrvu Pafos, brojnih crkava imuzeja. Decu moète da zabavite u akva parkovima ili u zoovrtu. Ukoliko èlite da iznajmite auto na sedam dana to }e vasko{tati od 200 evra. Obavezno obi|ite najlep{u plaù u AgiaNapi, doìvite uzbudljiv no}ni ìvot ovog grada. Ako èlite daobi|ete Trodos, Afroditine stene i okolinu Limasola najboljavarijanta je da rentirate auto, s time {to morate da znate dase tamo vozi sa levom stranom, kao u Velikoj Britaniji. Sve usvemu, moè se re}i da je Limasol predivan grad koji izgledapoput male Atine.

Hrana i pi}e Najzastupljenija morska hrana i jela od ribe naKipru su lignje, hobotnica i lubin. Krastavac iparadajz se na{iroko koriste u pravljenju salata.Me|u uobi~ajena jela od povr}a ubrajaju sekrompir u maslinovom ulju i per{un, kiseli karfioli repa, {pargla i taro. Ostali tradicionalnispecijaliteti ostrva su meso marinirano usu{enom korijanderu, semenju i vinu, naposletkuosu{eno i dimljeno, kao {to je ''lountza'' (dimljenesvinjske butke), jagnjetina grilovana na uglju,suvlaki (svinjetina i piletina pe~ene na uglju),{eftalija (mleveno meso umotano u crevneopne). Od pi}a, na Kipru se pije gr~ka kafa (kratka,jaka i nefiltrirana). Na Kipru se proizvode odli~nevrste vina, èstokih pi}a i piva.

47

49

Jarac (22.12 - 19.1)Posao: Kre}e vam jedan oduspe{nijih perioda za karijeru,koji vas podràva i narednihgodinu dana.

Ljubav: Uspeh na radnom mestu, na nekina~in }e uticati i na ljubavna de{avanja. Da lije to ljubav na poslu ili poznanstvo prekokolega… Do kraja juna moglo bi do}i dopomirenja sa biv{im partnerom, ali i neko izpro{losti se vra}a u va{ ìvot.

Zdravlje: O~i.

Lav (23.7 - 22.8)Posao: Opredelite se samo zajedan cilj, ukoliko èlite dabudete uspe{ni. Velikapodr{ka od uspe{nih prijatelja.

Ljubav: Burna su de{avanja na ljubavnomplanu. Tajne veze, ljubav sa prijateljem ilipreko njega…. U momentu ne}ete biti sigurniza koga da se opredelite. Lep doga|aj donosipravo bu|enje u bra~nim odnosima.Oporavak.

Zdravlje: Menjajte navike.

Vaga (23.9 - 22.10)Posao: Odlazak na put ilikontakti u udaljenim krajevimaomogu}avaju vam najboljare{enja i uspeh. Naravno i novac.

Ljubav: Ljubavi na prvi pogled }e obeleìtiovaj period, ali i neo~ekivana pomirenja.Ima}ete ve}e mogu}nosti u izboru partnera,budite odlu~niji. U suprotnom, osta}eteusamljeni. Neophodno je osveènje u braku,nove aktivnosti.

Zdravlje: Dobro raspoloènje.

Blizanci (21.5 - 20.6)Posao: U va{e sazve`|eupravo ulazi Jupiter i tu }eboraviti narednih godinu dana.Prati}e vas sre}a na svimpoljima.

Ljubav: Venera i Jupiter u va{em sazve`|uomogu}avaju lepa de{avanja na ljubavnomplanu, bez obzira da li ste u vezi, braku iliusamljeni. Vreme je za ljubav. A udvaranja }ebiti sa svih strana. Mogu}e su i duple veze.

Zdravlje: Posetite zubara.

Bik (21.4 - 20.5)Posao: Upravo ulazite u jedansre}ni period, koji }e vas pratitigodinu dana, posebno na poljunovca.

Ljubav: Ovaj period }e obeleìti ljubavi naprvi pogled. Sre}a dolazi u jednom trenutku.Neka prijateljstva prelaze u ljubavnu vezu.Ne stavljajte sitne, nebitne zamerkebra~nom partneru, ako èlite sklad u bra~nimodnosima.

Zdravlje: Osetljiv stomak.

Ovan (21.3 - 20.4)Posao: Ovo je za vas zna~ajanperiod, u kome }ete prekokontakta uspeti dasprovedete svoje ideje.

Ljubav: Interesantan po~etak de{ava vamse na kra}em putovanju, preko bliskihprijatelja, pa i kom{ija… Ako je do{lo dosukoba i razdvajanja, ovo je vremepomirenja. Vra}anjem na stare navike,ostvari}ete ve}i sklad u braku.

Zdravlje: Odli~no.

KNJI@ARAHOROSKOP JJuunn

Uslovi: Za pozive iz fixne mreè 29,5 din/min, za pozive iz mobilne mreè 47,2 din/0,5 min. Dostupno samo za mts mreù i fiksnu telefoniju. Cene su sa ura~unatim PDV-om.

www.mojastrolog.rspostavite besplatno pitanje na sajtu

ASTROLOG Biljana Klark

0900 204 209

Rak (21.6 - 22.7)Posao: Sve {to planirate daostvarite na poslovnom planu,bi}e uspe{nije, ako bude tajno idiskretno.

Ljubav: Tajna ljubav je na pomolu, ali i utajnim vezama moète o~ekivati samoprijatna de{avanja. Do kraja juna mogu}a supomirenja, ali i neko iz pro{losti se vra}a uva{ ìvot i budi ne`na ose}anja. Ljubomornescene ru{e odnose u braku.

Zdravlje: Desni zglob.

Škorpija (23.10 - 22.11)Posao: Ne poku{avajte ni{tasamoinicijativno da menjate.Ve} u saradnji sa prijateljimaimate bolju {ansu.

Ljubav: U va{ ìvot se vra}a izrazito crnaosoba iz zemljanog znaka: Bik, Devica ili Jarac.Novi po~etak je izvestan na putu ili fakultetu.Neko sa kim ste u svakodnevnom kontaktu,izjavljuje vam ljubav. Razumevanje spa{avabrak.

Zdravlje: Vi{e sporta.

Ribe (19.2 - 20.3)Posao: Ukoliko razmi{ljate oprivatnom biznisu ilidopunskom poslu, nedvoumite se mnogo.

Ljubav: U va{oj blizini se nalazi osoba koja }evas uskoro usre}iti. Mo`da je to va{ kolega ilikom{ija. Prisutan je i potencijalni partner, kojije zauzet, kao i osoba koja dolazi iz daleka.Iskrenost }e spre~iti sukobe u bra~nimodnosima.

Zdravlje: Vi{e se odmarajte.

Devica (23.8 - 22.9)Posao: Nije vreme zaisterivanje pravde i sukobe.Upravo ulazite u jedan oduspe{nijih perioda.

Ljubav: Ukoliko èlite da vratite starogpartnera, a ve} ste dugo razdvojeni, buditeodlu~ni, jer ako do pomirenja ne do|e dokraja juna, te{ko je da }ete u tome uspeti.Ako vas interesuje novi po~etak, druìte se iizlazite, ljubav je tu oko vas.

Zdravlje: Zdrava ishrana.

Vodolija (20.1 - 19.2)Posao: U periodu ste lepogpreporoda. Dobijate ponudukoju ste propustili uprethodnom periodu.

Ljubav: U va{em astrolo{kom polju ljubaviupravo boravi Venera, kojoj se pridruùjeJupiter. Pravo je vreme za ostvarenja i sre}uu ljubavi. Vi{e sklada o~ekujte kroz veze kojekre}u, ali i koje su u toku, kao i u braku.Ljubavna sre}a.

Zdravlje: Zadovoljstvo i sre}a.

Ljubav i privrènost Erika Dèjms, Alnari

@ivot Harijet Svi odvija se ba{onako kako ga je ona zamislila: imauspe{nu karijeru, sopstveni stan izsnova i novog de~ka. Me|utim,njen savr{eni svet iz korena menjauàsna saobra}ajna nesre}a koja}e odneti ìvot njene sestre i zeta.Harijet mora da preuzme brigu osvojoj sestri~ini i sestri}u. Njennovi kom{ija, Vil Hart - razvedeniotac dve tinejdèrke -veruje u to da treba ìveti usada{njosti, ima odli~an odnos sa svojim }erkama i nesumnja da je napravio pravi potez kada je uspe{nuadvokatsku karijeru zamenio trgovinom antikvitetima.Harijet i Vil prinu|eni su da se suo~e sa neda}ama i izgradesebi novu budu}nost - ali da li }e im to po}i za rukom?

Medaljon sudbineSara Pul, Alnari

Nezamislivo zlo hara Ve~nimgradom leta 1492. godine. Jednobrutalno ubistvo preti da ugasisvetlost renesanse i ponovo okujeEvropu srednjovekovnomtamom. Mlada Fran~eska \ordanoodlu~na je u nameri da osvetiubistvo svog oca. Ona traì mestokoje je njen otac imao u slu`bi kardinala Rodriga Bordìje,poglavara najozlogla{enije i najopasnije porodice u Italiji.Franceska s vremenom zadobija poverenje LukrecijeBordìje, ali se i upu{ta u opasnu, vatrenu aferu sa njenimbratom Cezarom. Nastoje}i da se izbori sa ~itavommreòm spletki i prevara, Fran~eska prati tragove o~evogubice sve od rimskog jevrejskog geta pa do najvi{ihkrugova Vatikana…

KosmosKarl Segan, Alnari

Danas posedujemo prvoklasno imo}no sredstvo za spoznavanjesvemira. Nauku. Njome smo otkrilida je svemir toliko star i tolikoveliki da na prvi pogled sve ljudskodeluje bezna~ajno. Pomo}u naukedoku~ili smo ne samo to da jesvemir veli~anstven i ~aroban ve}i da je dostupan ljudskoj spoznaji.Razdoblje u kojem ìvimo veliko je raskr{}e na{ecivilizacije, a mo`da i na{e vrste. Kojim god putem krenuli,na{a je sudbina neraskidivo povezana sa naukom. Ova jeknjiga poku{aj da se opi{u zamisli, metode i radosti nauke.

Magi~no drvo - Crvena stolicaAnd~ej Male{ka,Propolis books

Zamislite stolicu koja ispunjavaèlje! [ta biste prvo poèleli?U knjizi "Magi~no drvo", ~udnei ~udesne stvari de{avaju seoko predmeta napravljenih odhrastovog drveta.Troje dece poseduju crvenustolicu, koja ispunjava svakunjihovu èlju onog trena kada sednu na nju. Njihova prvaèlja je, naravno, pica! Beskraj èlja se smenjuje jedna zadrugom, sve dok njihova ne ba{ najdraà tetka ne sednena stolicu i - nevolje i avantura po~inju..."[ta bi se desilo ako...?"Kada su autoru postavili pitanje: "Gde po~inje va{astvarnost, a gde se zavr{ava ma{ta?", on jeodgovorio: "Ako èlite da kreirate izmi{ljeni film zadecu, morate da kombinujete stvarnost i magiju...Deca ìve u dva sveta, u realnom svetu i veomaposebnom magi~nom svetu. Magi~no drvo jesme{teno u stvarnom svetu, kombinuju}i magiju sasvakodnevnom ìvotom deteta.

Sne`na laticai lepeza tajniLiza Si, ârobna knjiga

U Kini 19. veka vladala je tradicijada se devoj~icama i ènamasvezuju stopala, dok suprovodile ìvot skriven od tu|ihpogleda, u skoro potpunojizolaciji. U zaba~enom okrugu Hunanène su osmislile na~in kako daprekrate samo}u - izmislile sutajni jezik nu {u (ènsko pismo)kojim su me|usobno komunicirale mimo znanjamu{karaca. Neke od njih su stvarale i doìvotne, veoma bliskeemotivne odnose sa svojim istovetnicama (laotong). Is-pisivale su slova na lepezama, vezle poruke na ma-ramicama i smi{ljale pri~e kojima su prekra}ivaleusamljenost i izop{tenost i delile nade, snove idostignu}a sa onima sa kojima su delile istovetnusudbinu. Sne`na latica i tajna lepeza je dirljiva ìvotna pri~a kojanas vra}a u drevnu Kinu. Istorijski detalji jednog prohujalog vremena, ali i emotivno-pripovedni momenat Memoara jedne gej{e, uvla~e nas ujedan od najtajanstvenijih ljudskih odnosa: prijateljstvame|u ènama.

Rat kopiladiAna Paula Maja, ârobna knjiga

Rat kopiladi je surovapri~a o ljudima sa dnabrazilskog dru{tva. Pri~ao ratu u kojem nemapobednika i pobe|enih,jer svi gube. A, po~injetako {to Amadeu, pornoglumac i klasi~ni gubitnik,sticajem okolnosti prona|e torbu punu drogekoja pripada lokalnom mafija{u. Odlu~uje dadrogu proda kako bi spasao svoju koù i koùsvoje devojke, bokserke koja se bori i protivmu{karaca kada joj zatreba novac. Ali, ni{ta sene odvija onako kako je Amadeu zamislio, i utom trenutku po~inje rat, proliva se krv istradaju i krivi i nedu`ni.

Ljubav 14Federiko Mo}a,ârobna knjiga

Karolina ima 14 godina iposebna je, kao {to suposebne i ostale devoj~icenjenih godina. Sastavnideo ìvota svakog tinej-dèra ~ine ùrke, {kola,{ega~enje sa drugarima,otka~eni profesori, ali i pismeni zadaci za koje trebazagrejati stolicu. Ali, Karolina je spremna za sre}u...Ljubav 14 je putovanje kroz ose}anja, to jeuzbu|enje prve ljubavi, ali i bol usled iznenadneizdaje koja nas ostavlja skrhane, bez re~i.

Ve~ita no}Giljermo del Toro,ârobna knjiga

Pro{lo je dve godine odkada se pojavio vampir-ski virus. Vampiri neo-buzdano vladaju sve-tom, dovode}i ~ove~an-stvo na ivicu istrebljenja.Sudbina "odabranih",nezaraènih ljudi, gora jeod najstra{nije no}ne more. @ivi su da bi sluìli,podjarmljeni i zato~eni u logore, podeljeni u grupeonih koji ra|aju nove ljudske jedinke i onih drugih~ijom se krvlju goste Gospodar i njegova ogromnavojska. Budu}nost ljudske vrste zavisi odume{nosti ratnika za slobodu - doktora EfraimaGudvedera i Nore Martinez, Rusa Vasilija Feta,biv{eg istrebljiva~a pacova i Kvinlana, novostvo-renog vampira koji Gospodaru èli da se osveti.Oni se udruùju da spasu Efovog sina, Zaka, ali i dapomute ra~une ovom novom neprirodnomsvetskom poretku. Me|utim, dobro i zlo sada seproìmaju, a Gospodar je sve ve{tiji lovac... Uovom kriti~nom trenutku, mnogo toga ukazuje na~injenicu da se me|u njima nalazi izdajnik, a samojedan ~ovek zna tajnu...

22xx P01 22xx P04

22xx P05

22xx P02

22xx P03

22xx P06

22xx P07

22xx P08

Strelac (23.11 - 21.12)Posao: Udruìvanjem }eteoja~ati svoju poziciju, dobitinove ideje koje }ete dobrounov~iti.

Ljubav: Nova ljubav se ra|a na radnommestu ili preko poslovnog saradnika.Sportista ne}e lako odustati od vas.Obnavljaju se veze koje vode u zajedni~kiìvot. Bra~ni parovi ulaze u jedan od boljihperioda, gde }e lak{e prevazi}i probleme.

Zdravlje: Preosetljivi ste.

Prijava za poklon, od 14-25. juna

�Po{aljite SMS sa slede}im podacima:

{ifra poklona_ime i prezime_godina ro|enja_grad na broj 2262 (primer: P01_Petar Petrovi}_1973_Beograd).

�Cena poruke iznosi: Telenor mreà 38,94 din, MTS m reà 38 din, VIP mreà 35,40

�Svi porezi su ura~unati �Pravila izbora: Svaka peta poruka dobija nagradu. Jedna osoba moè da dobijesamo jednu nagradu.

� Imena dobitnika bi}e objavljena u slede}em broju Maxi magazina, a redakcija }e informisati dobitnikeo na~inu preuzimanja nagrade. Nagrada vaì mesec dana od dana objavljivanja spiska dobitnika.

�MRM doo preuzima odgovornost za funkcionisanje SMS servisa.

ÎTAJTE U SLEDE]EM BROJU

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd 79

MAXI magazin: prijatelj svake ène / glavni iodgovorni urednik Biljana Jeli} - 2009, br. 1

(decembar). - Beograd (Takovska 49): DelhaizeSerbia, 2009 - (Subotica: Rotografika). - 30 cm

Mese~noISSN 1821-3537 = Maxi Magazin (Beograd)

COBISS.SR-ID 171547404

JJuull22001122..

Modne pri~e

Retrokupa}i

kostimi

Neboj{aStojanovi},tvorac suvenira

Inicijative

Svestraniper{un

Za~inpedia

Zdravizalogaji ukancelariji

Balans

Slatka kuhinja

Breskva ukola~ima

Zdravlje

Hrana koja {titiva{e zube

Broj 31, jun 2012.Godina III, besplatan primerak

Glavni i odgovorni urednik:Biljana Jeli|

[email protected]

Zamenik glavnog urednika:Ivana Filipovi|

[email protected]

Izdava~:

Delhaize Serbia DOO BEOGRADUlica Jurija Gagarina 14, 11070 Novi Beograd

[email protected]: David Vander Schueren

Koncept, priprema i marketing magazina:

FUTURE MEDIAFuture media d.o.o.

Direktor: Tamara Barto{ Mitrovi|

Adresa redakcije: Terazije 7-9, 11000 [email protected]

[email protected]

Direktor izdanja: Emina AziziDirektor prodaje: Branko Drobnjak

Saradnici:Sneàna Trajkov, Mirjana Jur~i}, Ana Jovi},

Aleksandar Plavevski, Branko Tanaskovi}, Tanja[imi}, Milo{ Nenkovi}, Nenad Milosavljevi}

Dizajn i priprema za {tampu:Front d.o.o.

[tampa: RotografikaSegedinski put 72

Subotica

Ovo izdanje je oditovano kod ABC Srbija

Zabranjeno je reprodukovanje svih pisanih idrugih materijala, njihova elektronska i bilo kojadruga primena bez prethodne pismene dozvole

redakcijskog kolegijuma. Redakcija ne snosiodgovornost za sadràj oglasnih strana.

50

Maxi Magazin_jun 2012_broj 2012

Documents