Maturski-OPasne materije

JU SREDNJA KOLA ZA SAOBRAAJ I KOMUNIKACIJESARAJEVO

Maturski Rad

Tema:Prevoz opasnih materija

SarajevoMaj. 2015.god

Sadraj 1. Uvodna razmatranja42. Vrste i podjela opasnih materija52.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama62.1.1 Definicije razreda82.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti82.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema nainu dejstva102.2 Gasovi102.3 Zapaljive tene materije122.4 Zapaljive vrste materije132.5 Materije sklone samoupaljenju132.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove142.7 Oksidirajue materije142.8 Organski peroksidi152.9 Otrovne materije162.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije172.11 Radioaktivni materijali172.12 Korozivne (nagrizajue) materije182.13 Ostale opasne materije i predmeti193. Vozila za prevoz opasnih materija203.1 Eksploataciono-tehnike karakteristike vozila203.2 Oznaavanje vozila za prevoz opasnih materija223.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije223.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija253.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija284. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija294.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija294.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odreenim delovima vozila za prevoz opasnih materija304.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odreenu izvedbu vozila315. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija335.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija335.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija365.2.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koja se odnose na drumski saobraaj365.2.2 Odredbe pravilnika o nainu prevoza opasnih materija u drumskom transportu415.2.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobraaju465.2.4 Meunarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobraaju (ADR)495.3 Naknada tete prema meunarodnim ugovorima496. Preventivne mere zatite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama516.1 Obuenost lica koja neposredno uestvuju u transportu opasnih materija516.2 Pravila utovara, istovara i rukovanja opasnim materijama516.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u sluaju zaustavljanja537. Intervencije u sluaju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija537.1 Prepoznavanje opasnosti547.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta558. Zakljuna razmatranja59Literatura

1. Uvodna razmatranjaRazvojem nauke, tehnike i tehnologije omoguena je proizvodnja velikog broja razliitih opasnih materija. Pod pojmom opasnih materija podrazumevaju se sve one materije koje imaju takve karakteristike da mogu izazvati posledice tetne po zdravlje i okolinu. Do toga dolazi usled neodgovornog i/ili nestrunog rada, zatim usled bilo kakve nezgode tokom proizvodnje, skladitenja, rukovanja ili transporta. Transport opasnih materija zauzima sve znaajnije mesto u strukturi ukupnog prevoza. Imajui u vidu svojstva ovih materija oigledno je da se njihovim prevozom poveava opta opasnost, sa jedne strane zbog mogunosti nastajanja saobraajnih nezgoda, a sa druge strane zbog ogranienih mogunosti prilagoavanja ambalae i vozila kojima se prevoze opasne materije u cilju spreavanja njihovog tetnog dejstva. Transportna sredstva kojima se vri prevoz opasnih materija moraju biti posebne konstrukcije i moraju odgovarati uslovima koji su propisani odgovarajuim zakonom.Mogunosti bezbednog skladitenja ovih materija su daleko vee nego mogunosti bezbednog prevoza. Naime, skladite se moe locirati na najpovoljnijem mestu (udaljenom od naselja), dok se prevoz vri i kroz gusto naseljene urbane sredine ili pored znaajnih objekata i instalacija gde bi aktiviranje odreene opasne materije moglo izazvati veoma teke posledice.Transport opasnih materija i predmeta, tzv. opasnih roba je prema Evropskom sporazumu o meunarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobraaju (ADR-u) zabranjen ukoliko se ne obavlja pod precizno definisanim uslovima. Za prevoz pojedinih vrsta opasnih materija nije uvek dovoljno ispuniti propisane uslove, ve je potrebno dobiti i posebno odobrenje kako bi se izvrio prevoz. Pored samog prevoza, propisima su regulisane i radnje kao to su pripremanje materije za prevoz, utovar, istovar, pretovar, usputne manipulacije, zatim postupci voznog osoblja u sluaju saobraajne nezgode ili havarije i slino. Obeleavanje opasnih materija je takoe definisano ADR-om tako da omoguava brzo i jednostavno sagledavanje osnovnih podataka o opasnoj materiji, ali i sagledavanje zahteva koje treba da ispune ambalaa i prevozno sredstvo. Kolete, fiksirane cisterne ili kontejneri u kojima se prevoze opasne materije moraju biti na vidljivom mestu oznaene odgovarajuim listicama opasnosti i tablama za obeleavanje vozila. Rizik pojave akcedentnih situacija pri prevozu opasnih materija je veliki, najpre sa aspekta mogunosti nastanka saobraajnih nezgoda, a zatim sa aspekta nemogunosti spreavanja tetnog dejstva od strane ambalae i vozila u takvim situacijama. Takoe, do pojave akcedentnih situacija moe doi i prilikom utovara i istovara opasnih materija, prema tome neophodno je striktno potovanje propisa koji se odnose na ovu problematiku. U sluaju pojave incidenta, akteri su duni da odmah obaveste odgovarajue interventne servise iji je zadatak da hitno reaguju u takvim situacijama i da im dostave sve potrebne informacije koje bi bile od koristi prilikom obavljanja intervencije. Delovanje interventnih ekipa predstavlja veoma bitan faktor u oblasti opasnih materija kome se poklanja posebna panja. 2. Vrste i podjela opasnih materijaOpasne materije su one materije koje pri proizvodnji, pakovanju, skladitenju, transportu, rukovanju i korienju mogu biti opasne i tetne po zdravlje ljudi ili mogu dovesti do materijalnih teta ukoliko se njima nestruno rukuje. Zauzimaju veoma znaajno mestu u transportu, tako da su od strane ADR-a (European agreement concerning the international carriage of dangerousgoods by road) definisane osnovne instrukcije kojih se moraju pridravati sve drave potpisnice ovog sporazuma bez odstupanja.iroka primena ovih materija uslovila je njihovu optu klasifikaciju koja je izvrena u skladu sa meunarodnim propisima i sporazumima, a obuhvaeno je oko 50.000 opasnih materija razvrstanih u 9 klasa. U zavisnosti od hemijskih osobina, agregatnog stanja i stepena opasnosti, prema ADR-u sve opasne materije su svrstane u sledee klase:KLASA 1:1a Eksplozivne materije,1b Predmeti punjeni eksplozivnim materijama,1c Sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti;KLASA 2 Zbijeni gasovi pretvoreni u tenost i gasovi rastvoreni pod pritiskom;KLASA 3 Zapaljive tenosti;KLASA 4:4a Zapaljive vrste materije,4b Materije sklone samoupaljenju,4c Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove;KLASA 5:5a Oksidirajue materije,5b Organski peroksidi;KLASA 6:6a Otrovne materije,6b Gadne i zarazne materije;KLASA 7 Radioaktivni materijali;KLASA 8 Korozivne (nagrizajue) materije;KLASA 9 Ostale opasne materije i predmeti.

2.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijamaEksplozivne materije, predmeti punjeni eksplozivnim materijama, sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti jesu vrste i tene hemijske materije koje imaju osobinuda, pod spoljnim dejstvom u vidu udara i trenja najee, eksplozivnim hemijskim razlaganjem oslobaaju energiju u obliku toplote ili gasova. Materije i predmeti klase 1 su osetljivi na: udare i potrese, poveanje temperature, varnice i hemijske reakcije. One su podeljene na gpupe kompatibilnosti i razrede opasnosti. Grupe kompatibilnosti su slovne oznake i ima ih 13, a pokazuju karakteristike materija klase 1. Na osnovu toga je data mogunost da se izvri pravilno rasporeivanje razliitih opasnih materija ove klase u istom vozilu ili kontejneru. Razred opasnosti i slovna oznaka grupe kompatibilnosti predstavljaju klasifikacioni kod opasne materije klase 1 koji mora da bude ispisan na svakom pakovanju. Ekplozivne materije su hemijska jedinjenja ili hemijske smee sastavljene od goriva i oksidacionog sredstva koje mogu veoma brzo hemijskom reakcijom da razviju gasove takve brzine i takve temperature i pritiska da izazivaju oteenja okoline. Da bi jedna materija bila eksplozivna, mora ispuniti uslove poput: hemijski proces niskog razlaganja mora se odigrati u to kraem intervalu, proizvodi njenog razlaganja moraju biti potpuno ili delimino gasoviti. proces razlaganja mora biti praen oslobaanjem velike koliine toplotne energije.Brzina hemijskog procesa razlaganja je karakteristina osobina eksplozivnih materija i kree se u granicama od nekoliko cm/sec do nekoliko km/sec. Brzo sagorevanje eksplozivnih materija omoguava kiseonik koji ulazi u hemijski sastav eksploziva, pa zbog toga mnoge eksplozivne materije mogu sagorevati i u zatvorenom prostoru. Pri hemijskom razlaganju eksplozivnih materija dolazi do stvaranja velikh koliina gasovitih produkata zagrejanih na vrlo visokim temparaturama.Svaki eksploziv ima odreene fiziko-hemijske i balistike karakteristike na osnovu kojih se odreuje njegov kvalitet i upotrebna vrednost. U ove karakteristike svrstavaju se: Bilans kiseonika - predstavlja potrebnu koliinu kiseonika za potpunu oksidaciju eksplozivne materije, ili predstavlja koliinu kiseonika koja preostaje ili nedostaje za potpunu oksidaciju; Gustina - predstavlja vano svojstvo eksplozivnih materija, jer ona diraktno utie na brzinu i pritisak detonacije; Specifina zapremina gasova - predstavlja zapreminu koju zauzimaju gasovi nastali procesom hemijskog razlaganja 1kg eksplozivne materije pod pritiskom od 1013 bara, pri emu se nastala voda uzima da je u gasovitom stanju; Sadraj azota - veliki broj eksplozivnih materija u svojo hemijskoj strkuturi sardi azot; Toplota sagorevanja - to je toplotni ekvivalent ukupne energije sagorevanja eksplozivne materije pri kome svi atomi oksidiu na najvii nivo; Toplota eksplozije - predstavlja razliku izmeu toplote stvaranja finalnih proizvoda eksplozije i toplote sagorevanja same eksplozivne materije; Temperatura sagorevanja - je temperatura do koje se zagreju proizvodi nastali hemijskim razlaganjem eksplozivne materije; Osetljivost na iniciranje - da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije potreban je izvestan impuls spolja, odnosno energija aktiviranja; Osetljivost na udar - podrazumeva najmanju visinu izraenu u cm sa koje pada teg odreene teine pri emu se izaziva najmanje jedna eksplozija ili detonacija u toku 6 proba; Osetljivost na trenje - je sposobnost hemijskog razlaganja eksplozivne materije pod uticajem odreenog optereenja; Osetljivost na vlagu - prisustvo vlage smanjuje osetljivost eksplozivnih materija; Osetljivost na plamen i varnicu - zavisi od vrste eksplozivnih materija i razliita je.U materije klase 1, prema ADR-u, se svrstavaju eksplozivne materije, eksplozivni predmeti, i materije i predmeti koji ne pripadaju navedenim grupama a izraene su radi nekog praktinog dejstva u vidu eksplozije ili pirotehnikih efekata. Sa aspekta zakona, eksplozivne materije su podeljene na: privredne eksplozive - pod privrednim eksplozivima se smatraju materije koje se upotrebljavaju za ruenje ili oblikovanje objekata ili materijala energijom osloboenom hemijskom reakcijom eksplozivnog razlaganja; sredstva za paljenje eksploziva - ovde spadaju sve vrste kapisli, upaljaa i tapina i pirotehnika sredstva koja se koriste pri miniranju; pirotehnike proizvode - pirotehnikim proizvodima se smatraju sva sredstva koja se upotrebljavaju za vatromete, protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u naune i privredne svrhe, kao i predmeti koje sarde eksplozivne sastojke, prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastojke koji slue za postizanje efekata razaranja, vatre, svetlosti, pucanja i dima; privrednu municiju - privrednom municijom se smatraju meci, patroni i aure opremljene kapislom i napunjene barutom; barut - barutom se smatra crni i malodimni barut namenjen za rudarske i sportske potrebe; sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju ve navedenih materija - ovde spadaju materije koje po hemijskom sastavu i osetljivosti na paljenje imaju osobine eksploziva i sposobne su za eksplozivno razlaganje, a namenjene su za proizvodnju eksplozivnih materijala.Polazei od stepena opasnosti i njihovih karakteristika, eksplozivne materije i predmeti klase 1 razvrstani su u razrede i grupe kompatibilnosti. 2.1.1 Definicije razredaU zavisnosti od stepena opasnosti, eksplozivne materije i predmeti se razvrstavaju u 6 razreda opasnosti i nose oznake od 1.1 do 1.6 kao to je:1.1 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije, odnosno eksplozije koja dovodi do toga da praktino celokupno punjenje trenutno reaguje;1.2 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od rasejavanja rapnela ali ne i opasnost od amumulirane eksplozije;1.3 Materije i predmeti kojima su imanentni opasnost od vatre, manjih detonacija, rasejavanje rapnela ili od obe navedene opasnosti zajedno, ali ne i opasnost od akumulirane eksplozije;1.4 Materije i predmeti koji predstavljaju samo manji rizik od eksplozije u sluaju upaljenja ili inicijalizacije (aktiviranja) tokom prevoza. Efekti su u velikoj meri ogranieni na pakete tako da se neoekuje izbacivanje fragmenata znatnije veliine i opsega. Spoljanji poar ne sme dovesti do toga da praktino celokupni sadraj paketa trenutno eksplodira;1.5 Materije kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije ali koje su u toj meri neosetljive da je verovatnoa njihovog aktiviranja ili prelaza sa ormalnog na detonativno sagorevanje u uslovima normalnog prevoza vrlo mala. Minimalni zahtev za ove materije je da ne smeju da eksplodiraju prilikom ispitivanja u uslovima okruenja zahvaenog poarom;1.6 Izrazito neostljivi predmeti kojima nije imanentna opasnost od akumulirane eksplozije. Ovi predmeti sarde iskljuivo izrazito neosetljive detonativne materije kod kojih je mogunost akcidentnog aktiviranja ili prostiranja svedena na minimum. 2.1.2 Definicije grupa kompatibilnostiZa pravilno i bezbedno obavljanje transporta eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama izuzetno je vano poznavanje njihovih karakteristika i meusobne kompatibilnosti. Prema karakteristikama eksplozivne materije se razvrstavaju u 13 grupa kompatibilnosti (podnoljivosti) i imaju slovne oznake od A do S i to:A) primarne eksplozivne materije;B) predmeti sa primarnim eksplozivnim materijama koji sadre jednu efikasnu zatitnu komponentu (stepen zatite). Ovde spadaju detonatori za miniranje i udarne kapisle;C) progresivne eksplozivne i ostale deflagracione eksplozivne materije ili predmeti koji sadre takve eksplozivne materije;D) dodatne (sekundarne) detonativne eksplozivne materije, crni barut ili predmeti koji sadre sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje i bez progresivnog punjenja ili predmeti koji sadre primarne eksplozivne materije sa dve ili vie zatitnih komponenti;E) predmeti koji sadre sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje, sa progresivnim punjenjem;F) predmeti koji sadre sekundarne detonativne eksplozivne materije sa sopstvenim elementima za aktiviranje, sa ili bez progresivnog punjenja;G) pirotehnike materije, predmeti sa pirotehnikim materijama ili predmeti koji sadre kako eksplozivne tako i svetlee zapaljive dimne ili materije koje nadrauju oi;H) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadre i beli fosfor;J) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadre i zapaljive tenosti ili gel;K) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadre i toksine hemijske agense;L) eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama koji predstavljaju posebnu opasnost tako da je neophodna izolacija svakog tipa ponaosob;N) predmeti koji sadre iskljuivo izrazito neosetljive detonativne materije;S) Materije ili predmeti tako upakovani ili projektovani da, u sluaju nezgode usled akcidentnog aktiviranja, paketi zadravaju sve opasne efekte. U tom sluaju efekti rasejavanja rapnela, ili detonacije moraju biti ogranieni na onu meru koja znatnije ne ometa.Tabela 1.Grupa kompatibilnostiABCDEFGHJLNS

Ax

Bx5x

Cxxxx3,4x

Dxxxxx

Exxxxx

Fxx

Gxxxxx

Hxx

Jxx

L2

N3,43,43,43x

Sxxxxxxxxxx

Oznake koriene u tabeli 1. imaju sledee znaenja:X - dozvoljen meoviti tovar;2 - paketi u kojima se nalaze materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti L mogu da se tovare na isto vozilo zajedno sa paketima u kojima se nalaze materije i predmeti istog tipa iz te grupe kompatibilnosti;3 - razliiti tipovi predmeta iz grupa kompatibilnosti N mogu da se prevoze zajedno kao predmeti grupe kompatibilnosti N samo ukoliko je ispitivanjem utvreno da ne postoji dodatni rizik od simpatetike detonacije izmeu predmeta;4 - ukoliko se predmeti iz grupa kompatibilnosti N prevoze zajedno sa materijama i predmetima iz grupa kompatibilnosti C, D ili E tada se predmeti iz grupe kompatibilnosti N kvalifikuju kao da poseduju karakteristike grupe kompatibilnosti D;5 - paketi sa predmetima iz grupe kompatibilnosti B i materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti D mogu da se tovare zajedno na isto vozilo pod uslovom da se prevoze u zasebnim kontejnerima.Poznavanje karakteristika eksplozivnih materija i predmeta, polazei od njihove pripadnosti odreenoj grupi kompatibilnosti je bitno kod prevoza, njihovog dranja odnosno skladitenja pri emu moraju posebnu panju posvetiti lica koja rukuju ili vre utovar ili istovar opasnih materija, a posebno magacioneri kojima je povereno pravilno uskladitavanje eksplozivnih materija.

2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema nainu dejstvaPodela eksplozivnih materija moe se izvriti na vie naina, ali se najee koristi podela prema nainu dejstva. Prema nainu dejstva eksplozivne materije se dele na: Baruti i raketna goriva - energija semijskog razlaganja baruta i raketnih goriva koristi se za pokretanje projektila u cevi i oruja ili u auto-propulziji. Baruti se prema sastavu i odnosu oksidansa i goriva dele na homogene i heterogene, dok raketna goriva mogu biti tena ili vrsta; Eksplozivi - to su materije sposobne da se razlau prema reimu stabilne detonacije uz oslobaanje velike koliine energije u veoma kratkom vremenu. Njihova podela uslovljena je osetljivou na iniciranje pa imamo primarne (inicijalne) i sekundarne (brizatne); Pirotehnike smee - predstavljaju smee oksidansa i goriva koje pri sagorevanju daju odreene specifine efekte kao to su svetlosni, toplotni, zvuni, dimni i sl. Sa obzirom na namenu, mogu se podeliti na osvetljavajue, signalne i trasirajue, zapaljive, termitne, usporake i dimne.2.2 GasoviGas je materija, prema ADR-u, koja na temperaturi od 50 C ima pritisak pare vii od 3 bara ili je u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od 20 C pri standardnom (atmosferskom) pritisku od 1.013 bara.Sve je vea primena komprimovanih gasova, kako za laboratorijske, tako i za industrijske potrebe. Najee su u upotrebi sledei komprimovani gasovi: azot, vodonik, kiseonik, vazduh, ugljen dioksid, amonijak, hlor, sumpordioksid, hlorovodonik, fluorovodonik, bortrifluorid, metilhlorid, metan, acetilen, etilen, propan butan, etilen oksid, freoni, plemeniti gasovi, itd. Gasovi se komprimuju u elinim bocama razliitih veliina, kao i u specijalnim tankovima. eline boce skladite se u uspravnom stanju, u odgovarajuim draima za uvrivanje, radi spreavanja padanja i oteivanja ventila koji pak moraju biti zaieni odgovarajuim elinim poklopcima. Prostorije, u kojima se skladite komprimovani gasovi, moraju da budu hladne, da ne budu izloene direktnom dejstvu sunevih zraka, dobro ventilirana i bez izvora zagrevanja i paljenja.Gasovi, prema ADR-u, pripadaju drugoj klasi opasnih materija, i dele se na: 1. Sabijene gasove - gasove pod pritiskom koji su u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od -50C;2. Teni gasovi - gasovi pod pritiskom, koji su delimino u tenom stanju na temperaturi veoj od 50C. Ovoj grupi pripadaju: teni gasovi pod visokim pritiskom - gasovi ija se kritina temperatura nalazi u granicama temperatura od - 50 C do + 65 C, teni gasovi pod niskim pritiskom - gasovi ija je kritina temperatura iznad 65 C;3. Rashlaeni teni gasovi - gasovi koji su delimino teni zbog njihove niske temperature;4. Gasovi rastvoreni pod pritiskom - gasovi koji su prilikom prevoza rastvoreni u tenom rastvarau;5. Rasprivai i sudovi, mali, koji sadre gas ili gasne patrone (gasni kertridi); 6. Ostali predmeti koji sadre gas pod pritiskom;7. Nekomprimovani gasovi koji se transportuju pod posebnim zahtevima.Svi gasovi, koji pripadaju klasi 2. opasnih materija se, izuzev rasprivaa, razvrstavaju po odgovarajuim grupama opasnosti u zavisnosti od stepena rizika, na sledei nain: A - zaguujue; O - oksidirajue; F - zapaljive; T - toksine; TF - toksine, zapaljive; TC - toksine, korozivne; TO - toksine, oksidirajue; TFC - toksine, zapaljive, oksidirajue; TOC - toksine, oksidirajue, korozivne.Zaguljivci su gasovi koji obuhvataju grupu neoksidirajuih, nezapaljivih, netoksinih gasova, odnosno gasove koji razreuju kiseonik u atmosferi. Zapaljivi gasovi obuhvataju grupu gasova koji su na temperaturi od 20 C i pritisku od 1.013 bara zapaljivi u smei sa 13 % ili manje vazduha ili imaju opseg zapaljivosti sa vazduhom od najmanje 12 procentnih poena bez obzira na donju granicu zapaljivosti. Zapaljivost se utvruje testom ili proraunom ije su metode i postupci propisane ISO standardom. Oksidirajui gasovi obuhvataju gasove koji mogu u veoj meri od vazduha da izazovu ili doprinesu procesu sagorevanja drugih materijala. Oksidirajua sposobnost ovih gasova utvruje se testom ili proraunom propisanim ISO standardima. Toksini gasovi obuhvataju grupu gasova koji su poznati kao toksini ili korozivni u tolikoj meri da predstavljaju rizik po zdravlje ljudi ili se predpostavlja da su toksini ili korozivni jer je testom utvrdeno da im je LC50 vrednost koja se odnosi na visoku toksinost jednaka ili manja od 5000 ml/m3. Korozivni gasovi su gasovi ili smee gasova koji usled svojih korozivnih karakteristika zadovoljavaju sve kriterijume koji se odnose na toksine gasove zbog ega se i klasifikuju kao toksini sa postojeim rizikom od korozije. U korozivne gasove ubrajaju se i smee gasova koje se smatraju toksinim zahvaljujui kombinovanim efektima korozivnosti i toksinosti i koje, na osnovu ljudskog iskustva, mogu biti opasne po ljudsku kou, oi i sluzokou nosa i grla ili ija korozivna komponenta smee ima LC50 vrednost manju ili jednaku vrednosti od 5000 ml/m3.Hemijski nestabilne materije klase 2. ne smeju se prevoziti ukoliko se predhodno ne preduzmu odgovarajue preventivne mere kojima bi se spreile opasne reakcije gasa u normalnim uslovima transporta. Naroito treba obratiti panju da ambalaa i cisterne u kojima se obavlja transport ne sadre bilo kakve supstance koje bi mogle da izazovu ili pospee opasne reakcije. Gasovi i smee gasova koji nisu prihvatljivi za transport su: UN broj 2186 hlorovodonik, rashlaena tenost; UN broj 2421 azot-trioksid; UN broj 2455 metil-nitrit; Rashlaeni teni gasovi kojima ne mogu biti dodeljeni klasifikacioni kodovi 3A, 30 ili 3F; Gasovi rastvoreni pod pritiskom koji ne mogu biti klasifikovani kao UN broj 1001, 2073 ili 3318; Rasprivai kod kojih su toksini ili zapaljivi gasovi korieni kao disperzanti; Rasprivai iji sadraj, sa aspekta toksinosti ili korozivnosti, zadovoljava kriterijume za grupu pakovanja 1; Gasni kertridi ija je odlika izuzetno visoka toksinost (LC50 nia od 200 ppm).Broj koji pokazuje pojavni oblik gasova i veliko slovo koje pokazuje opasnost koju pojedini gasovi imaju, ine klasifikacioni kod materija i predmeta klase 2. U klasi 2 nema podele na ambalane grupe.2.3 Zapaljive tene materijeZapaljive tenosti obuhvataju opasne materije i predmeta sa opasnim materijama koje, prema ADR- u, ispunjavaju sledee uslove: nalaze se u tenom stanju, na temperaturi od 50 C imaju pritisak pare nii od 3 bara i nisu u gasnom stanju na temperaturi od 20 C i pritisku od 1.013 bara, a imaju taku paljenja ne veu od 61 C. Tu spadaju benzin, sirova nafta, dizel gorivo, metanol, etanol, aceton, boje itd. Klasa 3. takoe obuhvata i tene materije i rastopljene vrste materije sa takom paljenja veom od 61 C koje se na transport predaju na temperaturi koja je vea ili jednaka od njihove take paljenja. U klasu 3. spadaju i teni eksplozivi sa smanjenom osetljivou. To su eksplozivne materije rastvorene u vodi ili drugoj tenoj materiji, kako bi se formirala homogena tena smea koja potiskuje njihove eksplozivne karakteristike.Da bi se tena zapaljiva materija upalila mora predhodno da pree u gasovito stanje, to znai da su isparenja zapaljiva, a ne tenosti. Kod zapaljivih gasova gori sam gas. Sagorevanje zapaljivih tenosti tj. njihovih para praeno je plamenom. Isparenja zapaljivih tenosti su tea od vazduha i padaju na dno u zatvorenim prostorima. Dok zapaljivi gasovi mogu biti laki od vazduha (vodonik, acetilen) ili tei od vazduha (propan, butan). Pored zapaljivosti, isparenja mogu biti otrovna, eksplozivna i nagrizajua. Taka paljenja jedne zapaljive materije je ona najnia temperatura pri kojoj se stvara dovoljna koliina gasova, odnosno odgovarajua smea gasa i vazduha pogodna za paljenje. Moe se rei da je to najnia temperatura na kojoj e neka materija nakon paljenja nastaviti da gori. Za odreivanje take paljenja kod zapaljivih tenosti postoji tano propisan metod. Gorenje je hemijski proces sjedinjavanja sa kiseonikom, odnosno oksidacija uz pojavu svetlosti, toplote, dima i pepela. Kada se proces sagorevanja odvija velikom brzinom nastaje takozvano eksplozivno sagorevanje, praeno toplotom, poveanim pritiskom i praskom. Eksplozija gasova i isparenja poinje sa donjom granicom eksplozivnosti (najmanja koncentracija gasa ili isparenja u vazduhu pri kojoj moe nastati eksplozija). Ove granice se razlikuju kod razliitih materija. Zaustavljanje procesa gorenja moe da se postigne oduzimanjem toplote (hlaenjem), oduzimanjem kiseonika (uguivanjem) ili oduzimanjem gorive materije (odstranjivanje).Da bi se spreilo eventualno paljenje smee zapaljivih para sa vazduhom, ovakve materije se skladite u prostorijama koji se hlade, uz obezbeenje dobre venilacije, radi spreavanja nagomilavanja para. Ovakve prostorije moraju da budu udaljene od eventualnih izvora paljenja, a puenje i korienje izvora paljenja je najstroe zabranjeno. Ovakve prostorije, moraju da budu snabdevene efikasnim runim ili automatskim ureajima za gaenje poara.Sledee grupe zapaljivih materija nisu prihvatljive za transport: Zapaljive materije ija je struktura bliska strukturi peroksida (kao to je to sluaj sa etrima ili sa ostalim policiklinim oksidacionim materijama) ukoliko sadraj peroksida prelazi 0.3 %; Hemiski nestabilne zapaljive tenosti ukoliko predhodno nisu preduzete odgovarajue preventivne mere kojima bi se spreile njihove opasne reakcije u smislu opasnog razlaganja ili polimerizacije tokom transporta. Isto tako mora se obezbediti da ambalaa i cisterne u kojima se vri transport ne sadre materije koje izazivaju ili pospeuju opasne reakcije; Teni eksplozivi smanjene osetljivosti koji nisu navedeni u listi opasnih materija.2.4 Zapaljive vrste materijeZapaljive vrste materije su vrste materije koje, kad su u suvom stanju, mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom ili varnicom, ali nisu sklone samopaljenju. U ovu grupu se ubrajaju sumpor, crveni fosfor, celuloid, nitroceluloza isl. U materije klase 4a, prema ADR-u, svrstavaju se: Samoreagujue materije (vrste materije ili tenosti); Lakozapaljive vrste materije i predmeti koji mogu da se upale pomou varnica ili usled trenja; vrsti desenzitivisani (umanjene osetljivosti) eksplozivi; Materije povezane sa samoreagujuim materijama. Prema stepenu opasnosti zapaljive vrste materije se dele na sledee ambalane grupe: Ambalana grupa I (za materije sa visokom opasnou prema kriterijumima za ispitivanje); Ambalana grupa II (za materije sa srednjom opasnou prema kriterijumu za ispitivanje); Ambalana gmpa III (za materije sa malom opasnou prema kriterijumu za ispitivanje).Materije i predmeti klase 4a, na osnovu osobina dele se na: F zapaljive vrste materije bez sporedne opasnosti (F1 organske, F2 rastopljene organske materije i F3 neorganske); FO zapaljive vrste materije, koje deluju oksidirajue (zapaljivo); FT otrovne zapaljive vrste materije (FT1 otrovne organske, FT2 otrovne neorganske); D vrsti desenzitivisani eksplozivi, bez dodatne opasnosti; DT otrovni vrsti desenzitivisani eksplozivi; SR samoreagujue materije (SR1 nije potrebna kontrola temperature, SR2 potrebna kontrola temperature).2.5 Materije sklone samoupaljenjuMaterije sklone samopaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva drugih materija (beli i uti fosfor, cinkovi alkili, otpaci, nitrocelulozni filmovi, sirov pamuk, upotrebljene krpe i dr.). U materije klase 4b, prema ADR-u, svrstavaju se: Samozagrevajue materije i predmeti (ukljuujui meavine i rastvore) koji su prilikom kontakta sa vazduhom skloni zagrevanju bez bilo kakvog dovoenja energije (potrebne su vee koliine - vie kilograma i dui period vremena - vie sati ili dana); Samozapaljive-piroforne materije (ukljuujui vrste i tene rastvore i smee), koje se u dodiru sa vazduhom ve u malim koliinama pale u roku od pet minuta.Prema stepenu opasnosti materije sklone samozapaljenju se dele na sledee ambalane grupe: Ambalana grupa I (za samozapaljujue materije prema kriterijumu za ispitivanje); Ambalana grupa II (za samozagrevajue materije prema kriterijumu za ispitivanje); Ambalana grupa III (za manje samozagrevajue materije prema kriterijumu za ispitivanje). Materije i predmeti klase 4b, na osnovu osobina (klasifikacioni kod) se dele na: S samozapaljive materije bez dodatne opasnosti (S1 tene organske, S2 vrste organske, S3 tene neorganske, S4 vrste neorganske); SW samozapaljive materije koje u kontaktu sa vodom stvaraju zapaljive gasove; SO oksidirajue samozapaljive materije; ST otrovne samozapaljive materije (ST1 tene otrovne organske, ST2 vrste otrovne organske, ST3 tene otrovne neorganske, ST4 vrste otrovne neorganske); SC korozivne samozapaljive materije (SC1 tene, korozivne, organske, SC2 vrste korozivne organske, SC3 tene korozivne neorganske, SC4 vrste korozivne neorganske).Ove materije reaguju sa vodenim rastvorima, vodenom parom i vodom, i pri tome se oslobaa toplota, zapaljivi i eksplozivni gasovi. U ovu grupu materija ubrajaju se: kalcijum, alkalni metali, legure i amalgami ovih metala, hidridi, sulfidi, nitridi, karbidisilcidi, boridi, arsenidi, teluridi, fosfidi, anhidridi kiselina, koncentrovana kiselina i alkalije. Ove materije skladite se na suvim, hladnim i dobro ventiliranim prostorima, koje su uzdignute na visokim temeljima, a koji su odvojeni od drugih objekata.2.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasoveMaterije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum, kalcijum, kalcijum karbid, alkalni silicidi i dr.). U materije klase 4c prema ADR-u, svrstavaju se: materije koje reaguju sa vodom i emituju zapaljive gasove koji mogu sa vazduhom da formiraju i eksplozivnu smeu, kao i predmeti koji sadre takve materije. Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum, kalcijum, kalcijum karbid, alkalni silicidi i dr.). Prema stepenu opasnosti materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove dele se na sledee ambalane grupe: Ambalana grupa I (za materije koje imaju snanu reakciju sa vodom, prema kriterijumu za ispitivanje), Ambalana grupa II (za materije koje imaju laku reakciju sa vodom, prema kriterijumu za ispitivanje), Ambalana grupa III (za materije koje imaju laganu reakciju sa vodom, prema kriterijumu za ispitivanje).

Materije i predmeti klase 4c, na osnovu osobina dele se na: W materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove, bez dodatnih opasnosti, kao i predmeti koji sadre takve materije (W1 tene, W2 vrste, W3 predmeti); WF1 materije zapaljive tene koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WF2 materije zapaljive vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WS materije samozagrevajue vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WO materije oksidirajue (zapaljive) vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WC otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (WC1 tene, WC2 vrste); WFC materije korozivne zapaljive koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove.2.7 Oksidirajue materijeOksidirajue materije su materije koje se u dodiru sa drugim materijama razlau i pri tom mogu prouzrokovati vatru (hloridi, perflorati, vodeni rastvor vodonik-super-oksida, peroksidi alkalnih metala i njihove smee i dr.).U grupu oksidacionih agenasa, svrstavaju se sledee grupe jedinjenja: organski i neorganski peroksidi, oksidi, hlorati i perforati, persulfati, permanganati, jodati, perjodati, hromati, perbromati, bihromati, neorganski i organski nitriti i nitrati, ozon. Ove opasne materije ne treba skladititi u blizini tenosti niske temperature zapaljivosti. Ukoliko doe do meanja kalijum permanganata sa glicerinom na obinoj temperaturi, dolazi do izrazito snane reakcije, uz pojavu vrelog plamena. Prostorije za skladitenje oksidacionih agenasa treba da budu hladne i dobro ventilirane, kao i da budu izraene od materijala otpornog na poar.U materije klase 5a, prema ADR-u, svrstavaju se materije koje same po sebi ne moraju biti zapaljive ili sagorljive, ali zbog vika kiseonika kojim raspolau mogu da izazovu ili doprinesu paljenju ili sagorevanju drugog materijala koji je zapaljiv. Njihovim meanjem sa tenim korozivnim materijama mogu se stvarati veoma otrovni gasovi. Usled udara i trenja, u pojedinim sluajevima, mogu da pored poara izazovu i eksploziju. Prema stepenu opasnosti oksidirajue materije dele se na sledee ambalane grupe: Ambalana grupa I (za materije koje deluju samozapaljivo, prema kriterijumu za ispitivanje); Ambalana grupa II (za materije koje deluju zapaljivo prema kriterijumu za ispitivanje); Ambalana grupa III (za materije koje deluju slabo zapaljivo, prema kriterijumu za ispitivanje).

Materije i predmeti klase 5a, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: O oksidirajue materije bez dodatne opasnosti i predmeti koji sadre takve materije (O1 tene, O2 vrste, O3 predmeti); OC korozivne oksidirajue materije (OC1 tene, OC2 vrste); OTC otrovne korozivne oksidirajue materije; OF vrste i zapaljive oksidirajue materije; OS vrste samozagrevajue oksidirajue materije; OW vrste oksidirajue materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; OT oksidirajue otrovne materije ( OT1 tene, 0T2 vrste).

2.8 Organski peroksidiOrganski peroksidi su organske materije sa viim stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili oteenje materijalnih dobara, a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar, odnosno trenje. U materije klase 5b, prema ADR-u, svrstavaju se organske materije koje mogu da se smatraju derivatima vodonik peroksida, gde su jedan ili oba vodonikova atoma zamenjena organskim radikalima. Materije iz ove klase su termiki nestabilne i razlau se kod normalnih ili poveanih temperatura uz stvaranje toplote i gasova. Razlaganje moe biti izazvano kontaktom sa neistoama (aminin, kiseline, jedinjenja tekih metala), trenjem, poveanom temperaturom , udarom i slino. Brzina razlaganja raste sa temperaturom i zavisi od formulacije (tipa) organskih peroksida. Za sugurnost organskih peroksida potrebno je kontrolisati temperaturu u toku prevoza. Postoji velika opasnost od eksplozije i samozapaljenja, posebno kod oteenih pakovanja i prosutog sadraja. Kontakt vodonik peroksida sa oima moe da izazove ozbiljne povrede koe ili ronjae. Organski peroksidi su organske materije sa viim stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili oteenje materijalnih dobara, a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar, odnosno trenje. Organski peroksidi su klasifikovani, na osnovu stepena opasnosti, u sedam tipova, i to: Tip A nije dozvoljen za prevoz zbog svoje opasnosti u ambalai u kojoj je testiran; Tip G ne potpada pod propise klase 5b. Svrstavanje u tipove od B do F je direktno povezano sa najveom dozvoljenom koliinom u jednom pakovanju.Materije klase 5b, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: P1 organski peroksidi za koje nije potrebna kontrola temperature; P2 organski peroksidi za koje je potrebna kontrola temperature. Temperature mogu biti: Kontrolna temperatura (maksimalna temperatura na kojoj organski peroksid moe da se bezbedno prevozi); Kritina temperatura (temperatura na kojoj se moraju primeniti procedureza sluaj opasnosti); Samoubrzavajua temperatura razlaganja (najnia temperatura na kojoj moe doi do samoubrzavajueg razlaganja materije u ambalai upotrebljenoj prilikom prevoza).

2.9 Otrovne materijeOtrovi su supstancije sintetikog, biolokog ili prirodnog porekla i preparati proizvedeni od tih supstancija koji, uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom, mogu ugroziti ivot ili zdravlje ljudi ili tetno delovati na ivotnu sredinu.Da bi se izbegle neeljene posledice, pri skladitenju ovih materija, neophodno je primeniti sledee mere: Prostorije za skladitenje treba da budu hladne i obezbeene dobrom ventilacijom, zatiene od direktnog dejstva sunevih zraka, udaljene od moguih izvora paljenja; Sudovi, sa toksinim materijama, koje mogu meusobno da reaguju, moraju da budu izolovani jedni od drugih; U prostorijama, u kojima se dre ove materije, ne smeju da se dre ivotne namirnice i stona hrana; Prostorije i ormani, u kojima se dre ove materije, moraju biti snabdevene za zakljuavanjem, i obeleene natpisom otrov"; Kljueve, od prostorija i ormana, u kojima se uvaju ove materije, moe da uva samo lice koje se stara o uvanju i izdavanju ovih materija; Sudovi, u kojima se nalaze ove materije, moraju da budu dobro zaptivene, kako bi se spreilo isparavanje toksinih materijala koji bi mogli da dovedu do zagaivanja skladitnih prostorija. U materije klase 6a prema ADR-u, svrstavaju se materije za koje se iz iskustva ili na osnovu eksperimenata moe predpostaviti, da pri delovanju, u relativno maloj koliini upijanjem preko koe, udisanjem ili gutanjem, mogu da kode zdravlju, ili da dovedu do unitenja ljudi i ivotinja.Prema stepenu opasnosti otrovne materije se dele, prema kriterijumu za ispitivanje, na sledee ambalane grupe: Ambalana grupa I (za vrlo otrovne materije); Ambalana grupa II(za otrovne materije); Ambalana grupa III (za malo - neznatno otrovne materije).Materije klase 6a, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: T otrovne materije bez dodatne opasnosti (T1 tene organske, T2 vrste organske, T3 organometalne, T4 tene neorganske, T5 vrste neorganske, T6 teni pesticidi, T7 vrsti pesticidi, T8 uzorci, T9 ostale otrovne materije); TF otrovne zapaljive materije (TF1 tene, TF2 teni pesticidi, TF3 vrste); TS vrste samozagrevajue otrovne materije; TW otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (TW1 tene, TW2 vrste); TO oksidirajue otrovne materije (T01 tene, T02 vrste); TC otrovne korozivne materije (TC1 tene organske, TC2 vrste organske, TC3 tene neorganske, TC4 vrste neorganske); TFC otrovne korozivne zapaljive materije.2.10 Gadne i zarazne (infektivne) materijeGadne i zarazne materije su supstance koje ire neprijatan miris ili sadre mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi i ivotinja (svea nesoljena ili usoljena koa, otpaci, iznutrice, lezde, fekalije i dr.).U materije klase 6b, prema ADR-u, svrstavaju se materije za koje je poznato, ili se moe predpostaviti da sadre izazivae bolesti, kao to su mikroorganizmi (ukljuujui bakterije, viruse, rikecije, parazite i gljive) ili se moe predpostaviti da kod ivotinja ili ljudi mogu da prouzrokuju pojavu zaraznih bolesti. Predmeti koji su zagaeni virusima ili mikroorganizmima, smatraju se takoe materijama ove klase.Prema stepenu opasnosti samo otpaci koji potiu od medicinskih postupaka na ljudima i ivotinjama kod kojih postoji relativno mala verovatnoa da imaju zarazne materije svrstavaju se u ambalanu grupu II za materije sa srodnom opasnou.Materije klase 6b, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: I1 opasne po ljude zarazne opasne materije, I2 opasne po ivotinje zarazne opasne materije, I3 kliniki otpaci, I4 dijagnostiki uzorci).2.11 Radioaktivni materijaliRadioaktivne materije su materije ija specifina aktivnost prelazi 74 bekerela (0.02 mikrokirija) po gramu. U materije klase 7 prema ADR-u, svrstavaju se materije koje sadre radionukleide kod kojih je koncentracija aktivnosti, kao i ukupna aktivnost za poiljku iznad vrednosti koje su date prema kriterijumu ADR-a.Radioaktivni materijali su posebno opasni jer odaju nevidljiva zraenja. tetnost im zavisi od intenziteta i vrste. Pored zraenja moe se pojaviti poveanje temperature kao posledica lanane reakcije. Posledice, po zdravlje mogu biti: pojava kancerogenih oboljenja, gubitak imuniteta, nedostaci kod novoroenadi ili promene u zemljitu i slino. Prevoziti se smeju samo materijali klase 7 koji su poimenino navedeni u spisku ADR-roba (oznaeni akronimom n.d.d."), pod uslovima koji su navedeni.Radioaktivni materijali koji ne pripadaju klasi 7 opasne robe, prema zahtevima ADR-a su: Prirodni materijali i robe koji sadre radionukleide koji se nalaze u prirodi i koji nisu preraeni za upotrebu, pod uslovom da koncentracija aktivnosti ovih materijala ne premauje desetostruku vrednost koja je navedena u tabelama za vrednosti aktivnosti prema zahtevima ADR-a; Radioaktivni materijali koji su sastavni deo prevoznog sredstva; Radioaktivni materijali koji se prevoze u okviru ureaja ili postrojenja u kojima su smeteni prema siguronosnim propisima i gde se prevoz ne obavlja javnim putevima ili eleznikim prugama; Radioaktivni materijali u potronim proizvodima, koji su dobili propisano odobrenje, posle njihove prodaje krajnjem korisniku.U klasi 7 nema podela na ambalane grupe. Opasne materije i predmeti klase 7 nemaju klasifikacioni kod.2.12 Korozivne (nagrizajue) materijeKorozivne (nagrizajue) materije su materije koje u dodiru sa drugim materijalima i ivim organizmima izazivaju njihovo oteenje ili unitenje (sumporna kiselina, azotna kiselina, brom, mravlja kiselina, natrijum-hloroksid i dr.). U korozivne materije, prema ADR-u, ubrajaju se: Materije i predmeti koji sadre te materije, koje hemiskim delovanjem napadaju povrinsko tkivo koe i sluzokoe sa kojim dolazi u dodir ili koje prilikom oslobaanja nanose tetu drugoj robi ili transportnim sredstvima ili mogu da ih razore, a mogu da izazovu i druge opasnosti; Materije koje sa vodom stvaraju korozivne tenosti ili sa prirodnom vlagom iz vazduha korozivne pare ili maglu.U ove materije ubrajaju se kiseline i njihovi anhidridi i alkalije. One mogu da razore sudove u kojima se nalaze, a ukoliko su isparljivi, mogu da zagade i atmosferu u magacinskim prostorijama. Pare kiselina reaguju sa metalima i hidridima metala oslobaajui vodonik, dok u drugim sluajevima, mogu da oslobode toksine, i zapaljive gasovite produkte, reagujui sa jedinjenjima kao to su: selenidi, fluoridi karbidi, silicidi, boridi, fosfidi, teluridi, arsenidi, sulfidi, sulfiti, cijanidi. Ove materije uvaju se u ventiliranim i hladnim prostorijama, ija temperatura nije nia od temperature mrnjenja korozivne materije koja se skladiti. Korozivne materije se moraju drati u obeleenim sudovima, izolovanim od materija, kao to su: sulfidi, cijanidi i druge materije koje pod dejstvom kiselina mogu da razvijaju izrazito otrovne gasovite produkte.Materije klase 8, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na:C1C10 korozivne materije bez dodatne opasnosti: C1 C4 kisele materije (C1 - neorganske, tene; C2 - neorganske, vrste; C3 - organske, tene; C4 - organske, vrste); C5 C8 -bazne materije (C5 neorganske, tene; C6 neorganske, vrste; C7 - organske, tene; C8 - organske, vrste); C9C10 - ostale korozivne materije (C9 - tene; C10 - vrste); C11 - predmeti); CF - korozivne materije, zapaljive (CF1 - tene, CF2 vrste); CS - korozivne materije, samozagrevajue (CS1 - tene, CS2 - vrste); CW - korozivne materije koje u dodiru sa vodom oslobaaju zapaljive gasove (CW1- tene, CW2 - vrste); CO - korozivne materije, oksidirajue (C01 - tene, C02 - vrste); CT -korozivne materije, toksine ( CT1 - tene, CT2 - vrste); CFT - korozivne materije, zapaljive, tane, toksine; COT - korozivne materije, oksidirajue, toksine. U zavisnosti od stepena opasnosti prilikom transporta, korozivne materije razvrstavaju se u tri grupe pakovanja: I grupa pakovanja - visoko korozivne materije; II grupa pakovanja - korozivne materije; III grupa pakovanja - neznatno korozivne materije. Grupisanje korozivnih materija po grupama pakovanja vri se prvenstveno na osnovu ljudskog iskustva, a moe se izvriti i na osnovu podataka dobijenih eksperimentalnim putem.Hemijski nestabilne korozivne materije ne treba transportovati ukoliko predhodno nisu preduzete odgovarajue preventivne mere kojima bi se spreilo eventualno razlaganje tih materija ili polimerizacija tokom prevoza. Materije koje nisu, prema ADR-u prihvatljive za transport su: UN broj 1798 nitrohlorovodonina kiselina; Hemijski nestabilne smee ostataka sumporne kiseline; Hemijski nestabilne smee azotne kiseline ili smee ostataka sumpornih i azotnih kiselina.2.13 Ostale opasne materije i predmetiOstale opasne materije su supstancije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost, a koje se ne mogu svrstati u klasu od 1 do 8 (azbest, suvi led, magnetni materijali i sl.). Opasnim materijalima smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije i otpaci - ako imaju osobine tih materija. U materije klase 9, prema ADR-u, svrstavaju se materije i predmeti koji za vreme prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije obuhvaena pojmovima drugih klasa.Prema stepenu opasnosti materije se klase 9. dele se na sledee ambalane grupe: Ambalana grupa I (za materijale koji predstavljaju srednju opasnost); Ambalana grupa II (za materijale koji predstavljaju malu opasnost).Materije klase 9, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: M1 materije koje pri udisanju, u obliku fine praine mogu da ugroze zdravlje; M2 materije i uredaji koji u sluaju poara mogu dovesti do formiranja dioksina; M3 materije koje isputaju zapaljive pare; M4 litijumske baterije; M5 aparati za spasavanje ivota; M6-M8 materije opasne za okolinu (M6 tene materije koje zagauju vodu, M7 vrste materije koje zagauju vodu, M8 genetski izmenjeni mikroorganizmi i organizmi); M9 i M10 materije na povienoj temperaturi (M9 tene, M10 vrste); M11 ostale materije koje predstavljaju opasnost za vreme prevoza, a ne spadaju u neku drugu klasu.

3. Vozila za prevoz opasnih materija3.1 Eksploataciono-tehnike karakteristike vozilaEksploataciono-tehnike karakteristike vozila obuhvataju kompleks meusobno povezanih karakteristika od kojih zavisi pogodnost vozila za korienje pri odreenim eksploatacionim uslovima. Promenom uslova eksploatacije menjaju se i eksploataciono- tehnike karakteristike vozila. Trenutni stepen razvoja nauke i tehnike ne omoguava izradu vozila koje zadovoljava funkciju cilja u svim uslovima eksploatacije, pa zato postoje vozila za razliite uslove eksploatacije. Osnovne eksploataciono-tehnike karakteristike vozila su: 1. Dinaminost vozila - Dinaminost vozila predstavlja sposobnost prevoenja putnika ili tereta najveom srednjom brzinom pri odreenim uslovima. Dinaminost vozila zavisi od njegovih konstruktivnih svojstava poput snage i obrtnog momenta motora, prenosnog odnosa u transmisiji, koeficijenta korisnog dejstva, ukupne mase vozila, primenjenih pneumatika i aerodinaminosti vozila. Takoe zavisi i od elemenata aktivne bezbednosti kao to su koiona svojstva, upravljivost, stabilnost, vidljivost, signalizacija i sl. Dinaminost vozila je usko povezana i sa ostalim eksploataciono-tehnolokim karakteristikama, a zavisi i od prohodnosti vozila i elemenata njegove komfornosti. Ukoliko je poznata dinamika karakteristika vozila mogue je odrediti maksimalnu brzinu kretanja, maksimalni uspon koje vozilo moe da savlada kao i ubrzanje koje moe postii pri odreenom stepenu prenosa. Dinaminost vozila se smanjuje sa duinom njegove eksploatacije. Faktor koji prouzrokuje pogoranje dinaminosti vozila je pogoranje izlaznih karakteristika njegovih podsistema to je posledica istroenja delova odreenih sklopova.2. Ekonominost vozila - Ona zavisi od velikog broja faktora. Analiza ekonominosti svodi se na analizu transportnog rada tj. analizu transporta odreene mase, zapremine ili broja putnika na datoj relaciji. Ekonominost vozila ili voznog parka se karakterie pre svega na osnovu utroenog goriva, maziva, rezervnih delova kao i ljudskog rada na jedinicu transportnog rada. Ekonominost je jedan od osnovnih zahteva koja se postavljaju pred vozila budunosti i zbog toga treba raditi na poboljanju ekonominosti vozila. Da bi se poboljala ekonominost vozila neophodno je obezbediti: veu korisnu nosivost, vei vozni uinak, manju potronju goriva i poboljanje infrastrukture.3. Pouzdanost vozila - Pouzdanost predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta vozila. Najee se izraava kao sposobnost vozila da zadri eksploataciona svojstva, u odreenim dozvoljenim granicama, pri odreenim uslovima korienja tokom itavog veka trajanja. Pouzdanost vozila i njegovih delova je verovatnoa da vozilo uspeno izvrava svoju funkciju cilja, odnosno da radi bez otkaza tokom odreenog vremenskog perioda pri unapred odreenim uslovima korienja. Pouzdanosti vozila je potrebno posvetiti posebnu panju u svim fazama njegovog ivotnog ciklusa (projektovanje, proizvodnja, eksploatacija). U fazi projektovanja pouzdanost se utemeljuje, u fazi proizvodnje se realizuje, a tokom eksploatacije se obezbeuje.4. Vek trajanja vozila - Vek trajanja motornog vozila je ogranien:1. Tehnikim razlozima (korozija, habanje, puzanje, zamor, starenje);2. Ekonomskim razlozima (visoki trokovi odravanja, suvie kratki vremenski intervali izmeu pojave uzastopnih otkaza i dugotrajan proces odravanja);3. Moralnim razlozima (zastarela tehnika i estetika).5. Kapacitet vozila - Kapacitet vozila predstavlja najveu koliinu tereta ili najvei broj putnika koji moe odjednom da se preveze. Kapacitet vozila direktno zavisi od njegovih dimenzija, vrstoe njegove konstrukcije i mogunosti zadovoljenja zakonskih propisa.Kapacitet se kod teretnih vozila izraava u kg i kg/m3 ili koeficijentom iskorienja mase, dok se od putnikih vozila izraava se brojem mesta za putnike.6. Udobnost korienja vozila - Udobnost korienja vozila predstavlja kompleksan pokazatelj kvaliteta vozila. Osnovni pokazatelji udobnosti vozila su: adekvatna oscilatorna udobnost, komfor sedita za putnike i vozaa, udobnost pri ulazu i izlazu iz vozila, udobnost pri utovaru i istovaru tereta, udobnost pri upravljanju vozilom, odgovarajui ambijentalni uslovi poput klimatizacije i buke u prostoru za putnike i vozae i drugo. 7. Bezbednost korienja vozila - Bezbednost korienja vozila obuhvata sve one komponente kvaliteta koje se odnose na stepen sigurnosti korienja vozila sa stanovita rukovaoca, putnika, tereta i okoline u najirem smislu. Ukoliko analiziramo bezbednost vozila u saobraaju, to je mogue samo u okviru relacije voza-vozilo-okruenje. Prilikom izvravanja svoje funkcije, od vozila se zahteva da u najmanjoj meri negativno utie na uesnike u saobraaju i na okolinu. Postoje parametri bezbednosti, a u zavisnosti od toga na koji nain utiu na optu bezbednost vozila uglavnom se grupiu u tri grupe: aktivni parametri bezbednosti; pasivni parametri bezbednosti; katalitiki parametri bezbednosti.8. Prohodnost vozila - Prohodnost vozila predstavlja mogunost njegovog kretanja po loijim putevima i besputnim terenima, kao i mogunost savlaivanja raznih prepreka. Prohodnost vozila zavisi od: vunih osobina, geometrijskih parametara vozila i specifinog pritiska kojim vozilo deluje na podlogu.U zavisnosti od zahteva koji se postavljaju vozilima sa aspekta prohodnosti, vozila moemo grupisati na: vozila normalne prohodnosti; vozila poveane prohodnosti (sa dve ili tri osovine, barem dve pogonske); vozila visoke prohodnosti (sa etiri i vie osovina od kojih su sve pogonske); specijalna vozila (amfibije, vozila sa vazdunim jastucima).Geometrijski parametri vozila koji utiu na prohodnost su: poduni i popreni poluprenik prohodnosti vozila, klirens (najmanja visina iznad stajne povrine), prednji i zadnji ugao prohodnosti, poluprenik zaokretanja i gabaritne mere.9. Pogodnost konstrukcije vozila za odravanje - Pogodnost konstrukcije vozila za odravanje je posebno znaajna za opisivanje i ocenjivanje sistema odravanja vozila. Naime, ona predstavlja verovatnou da e se potrebni postupci odravanja obaviti do odreenog vremena pri odreenim uslovima.Pogodnost konstrukcije za odravanje je unutranja karakteristika vozila koja predstavlja sposobnost vozila da zadri ispravno stanje putem preventivnog odravanja ili da se vrati u ispravno stanje putem korektivnog odravanja. Na ovaj nain se smanjuje vreme vozila "u otkazu", a samim tim poveava gotovost vozila.3.2 Oznaavanje vozila za prevoz opasnih materijaVozila za prevoz opasnih materija se esto javljaju u javnom transportu, a voza mora posebno da vodi rauna o nainu vonje zbog opasnosti koju takva roba ima kako ne bi ugrozio svoje zdravlje, zdravlje drugih lica i okolinu. Svi ostali uesnici u saobraaju moraju da znaju kakve opasnosti prete od takvih vozila, odnosno tereta. Postoje razliite opasnosti koje nisu vidljive kroz ambalau, kontejner ili cisternu. Zbog toga moraju da budu obeleeni spoljnim oznakama koje daju jasne informacije o opasnostima koje od njih proizilaze.Za obeleavanje vozila koja transportuju opasnu robu na nain koji je predvien ADR-om, koriste se: listice opasnosti i table za obeleavanje vozila. Vozila moraju da budu obeleena na isti nain i u sluaju kada su prazna i neoiena. Ova obaveza vai i kada se u teretnom vozilu transportuje prazna i neoiena ambalaa u kojoj su bile smetene opasne materije. U sluaju da su vozila prazna, oiena i da voza poseduje odgovarajuu potvrdu ustanove koja je to ienje uradila oznake za obeleavanje vozila za transport opasnih materija koje su postavljene na vozilo, moraju biti skinute ili prekrivene odgovarajuim materijalom.Duga i teka vozila namenjena za prevoz opasnih materija obavezno moraju biti obeleena reflektujuim ploama postavljenim na zadnjoj strani vozila. Zahtevi koje table kojima se vri oznaavanje moraju da ispune su: Izvode se u pravougaonom obliku; Ukupna minimalna duina seta koji moe biti sastavljen od jedne, dve ili etiri ploe je 1130 mm, a maksimalna 2300 mm; irina ploe je 140 mm; Treba da imaju retroreflektujuu utu pozadinu sa crvenim fluorescentnim prugama; Nagib crvenih fluorescentnih pruga je pod uglom od 45 dok je irina pruge 100 mm.3.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materijeZa obeleavanje vozila, kada je to predvieno ADR-om koriste se listice opasnosti koje su prikazane na slici 1, a materijal od kojeg se izrauju mora biti vodootporan i dugotrajan. Nain postavljanja zavisi od nadgradnje vozila, vrste opasne materije i naina pakovanja. Listice opasnosti se po pravilu postavljaju sa bonih strana vozila i pozadi, osim u sluaju kada se opasne materije nalaze u kontejneru, gde se listice opasnosti postavljaju sa sve etiri strane kontejnera. U sluaju da se prevozi komadna roba koja je pravilno obeleena, na vozilu ne moraju da budu postavljene listice opasnosti bez obzira to se vri prevoz opasnih materija. Ova odredba ne vai za sliaj kada se prevoze opasne materije klase 1. i 7.

Slika 1. Modeli listice opasnostiU sluaju kada se pokriveno teretno vozilo koristi za prevoz opasnih materija u kontejner-cisternnama, listice opasnosti moraju da budu postavljene sa bonih strana i zadnje strane vozila kao i na kontejner-cisternama. Kada teretno vozilo nije pokriveno , a za nadgradnju ima kontejner-cisternu ove listice ne moraju da budu postavljene na vozilo ukoliko su ve postavljene na sudovima sa opasnim materijama.Teretna vozila u kojima se transportuju vrste opasne materije u rasutom stanju, kao i vozila koja transportuju opasne materije kase 1. i opasne materije klase 7. moraju da budu odeleene sa bonih strana i sa zadnje strane vozila odgovarajuim listicama opasnosti. Obeleavanje vozila cisterni u kojima se nalazi jedna opasna materija u jednoj ili vie komora vri se odgovarajuim listiima opasnosti sa bonih strana i sa zadnje strane vozila. U sluaju da se u vozilu cisterni koja ima vie komora nalaze razliite opasne materije, na svojoj komori sa bone strane moraju da budu postavljene odgovarajue listice opasnosti. Sve razliite listice opasnosti moraju da budu postavljene i sa zadnje strane vozila. Na gornjem delu listice je simbol vrste opasnosti, a na donjem oznaka stepena opasnosti. U sluaju transporta meovite robe klase 1, odnosno eksplozivnih materija razliitih razreda, na listicama opasnosti unosi se slovna oznaka grupe kompatibilnosti koja odgovara razredu eksplozivne materije sa najveim stepenom opasnosti (slika 2), po sledeem redosledu: 1.1 (najvea opasnost); 1.5, 1.2, 1.3, 1.6, 1.4 (smanjena opasnost).

Slika 2. Listica opasnosti eksplozivnih materija razreda opasnosti 1.1, 1.2 i 1.3

3.2.2 Table za obeleavanje vozila koja prevoze opasne materije Table za obeleavanje vozila se postavljaju uvek na prednjoj i zadnjoj strani vozila u vertikalnoj ravni, a u pojedinim sluajevima i na bonim stranama vozila tako da budu lako uoljive i jasno vidljive, kako je defmisano ADR-om.Za obeleavanje vozila koja prevoze opasne materije klase 1 i klase 7 vozila koja prevoze kontejnere, kao i opasne robe koje se transportuju u odgovarajuoj ambalai kao komadna roba uvek se koriste table reflektujue narandaste boje dimenzija 400 x 300 mm oiviene crnom linijom irine 15 mm (slika 3a). Tabla takvog izgleda mora da bude postavljena sa prednje i zadnje strane vozila cisterni sa vie komora u kojima se nalaze razliite opasne materije.

Slika 3. Tabele za obeleavanje vozila koja prevoze opasne materijeKada se vrste, tene ili gasovite opasne materije transportuju bez ambalae u odgovarajuim vozilima kao to su vozila cisterne ili vozila sa odgovarajuom nadgradnjom za obeleavanje vozila i nadgradnju koriste se table dimenzija 400 x 300 mm, reflektujue narandaste boje podeljene horizontalnom linijom na dva polja i sa ispisanim identifikacionim oznakama (slika 3b). U gornjem delu table mogu da budu ispisane najmanje dve, a najvie tri cifre i jedno slovo ,,X". Ove oznake identifikuju opasnost od opasne materije. U donjem delu table uvek je ispisan etvorocifren broj koji indentifikuje opasnu materiju. To je identifikacioni broj materije ili UN broj. Navedene table moraju da budu takvih karakteristika da brojevi budu neizbrsivi i itljivi i posle petnaest minuta provedenih u plamenu. Obaveza u pogledu vatrootpornosti ne vai u sluaju prevoza vrstih opasnih materija u rasutom stanju, (po pravilu je zabranjen prevoz vrstih opasnih materija u rasutom stanju, osim za pojedine materije pod posebnim uslovima). Znaenje cifara opasnosti u gornjem delu table:2. Oslobaanje gasa usled pritiska ili hemijske reakcije,3. Zapaljive tenosti (isparenja) i gasovi ili samozagrevajue tenosti,4. Zapaljive vrste materije ili samozagrevajue vrste materije,5. Oksidirajue delovanje materije (podstiu vatru),6. Otrovnost ili opasnost od infekcije,7. Radioaktivnost,8. Korozivnost,9. Opasnost od spontane burne reakcije.Prva cifra u gornjem delu table pokazuje glavnu opasnost, a druga i trea cifra ako postoje pokazuju dodatne opasnosti.

3.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materijaPre samog poetka procesa transporta opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama, neophodno je obezbediti potrebnu dokumentaciju koja se za potrebe transporta izdaje od strane nadlenih institucija. Ova dokumentacija mora biti vaea u vremenskom trenutku obavljanja transporta, a njena ispravnost proverava se kontrolama. U kabini vozila, kojim se transportuju opasne materije, moraju se nalaziti sledea dokumenta:1. Certifikat o ispravnosti vozila za transport opasne materije Saglasno postojeim propisima, obavezno je obavljanje ispitivanja motornih i prikljunih vozila za transport opasnih materija, u cilju izdavanja Uverenja i Certifikata ime se potvruje ispravnost i opremljenost vozila za transport opasne materije. Ispitivanje vozila za transport opasnih materija obuhvata utvrivanje pouzdanosti i bezbednosti sa aspekta eksploatacionih uslova u drumskom saobraaju. Ispitivanje vozila za prevoz opasnih materija, u osnovi, obuhvataju performanse vozila, utvrivanje funkcionalnih karakteristika, sa aspekta posebnih zahteva pri transportu odreene opasne materije. Kontrolu mogu uspeno obavljati lica koja su prola odgovarajuu obuku. Sprovoenje nadzora se vri radi sticanja uvida u izvravanje zadataka. Vozila kojima se prevoze opasne materije moraju biti podvrgnuta godinjem pregledu, u zemlji gde su registrovana da bi se utvrdilo da li zadovoljavaju opte i posebne zahteve koji se postavljaju pred njih. Posebno panju treba obratiti na kontrolu zahteva koji se odnose na: Elektrine instalacije; Odgovarajui baterijski prekida strujnih krugova; Tahograf; Limitator brzine; ABS koioni sistem i odgovarajui sistem za trajno koenje; Oznaavanje.Za svako vozilo koje na tehnikoj kontroli pokae zadovoljavajue rezultate ovlaena laboratorija iz zemlje u kojoj je vozilo i registrovano izdaje ADR - certifikat o ispravnosti vozila. Certifikat se izdaje na jeziku zemlje koja ga izdaje, a takoe i na engleskom, francuskom ili nemakom jeziku, ukoliko ugovor izmeu zemalja izmeu kojih se prevoz obavlja ne predvia drugaije. Certifikat izdat od nadlene institucije jedne od ugovornih strana, za vozilo registrovano na teritoriji te ugovorne strane, mora se uvaavati, u rokovima njegovog vaenja, od strane nadlene institucije druge ugovorne strane. Vanost sertifikata o ispravnosti vozila ne moe trajati due od jedne godine, raunajui od dana izdavanja sertifikata odmah po izvrenom pregledu. Takoe, u sertifikatu mora biti naznaen datum poslednjeg pregleda.

2. Certifikat o obuci vozaaUobiajene vozake dozvole, bez obzira na kategoriju, nisu dovoljne da bi se upravljalo vozilom koje prevozi opasne materije. Za tu vrstu prevoza, voza mora da ima takozvani ADR cerifikat, to jest potvrdu da je osposobljen za prevoz opasnih materija, koja se dobija nakon kursa i poloenog ispita. Izdavanje certifikata vri ovlaena ustanova. Ispisuje se na engleskom, francuskom ili nemakom i jeziku zemlje koja ga je izdala. Certifikat vai pet godina, nakon ega se moe produiti polaganjem ispita. Jo jedan uslov za dobijanje ADR certifikata je da je voza star najmanje 21 godinu. Obuka posade vozila koje prevozi opasne materije sastoji se iz opteg i specijalizovanog dela. Opta obuka sprovodi se u formi kursa odobrenog od strane nadlenog organa. Osnovni cilj opte obuke jeste upoznavanje vozaa sa rizicima koji se javljaju pri transportu opasnih materija i merama koje se preduzimaju da bi se ti rizici sveli na minimum, kao i postupcima koji se preduzimaju u cilju sopstvene zatite i zatite okoline u sluaju akcedentne situacije.Specijalizovana obuka vozaa koji upravljaju vozilima za transport eksplozivnih materija podrazumeva upoznavanje vozaa sa specifinim vrstama rizika koji su karakteristini iskljuivo za transport eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. Isto tako, vozai se upoznaju sa posebnim zahtevima koje je potrebno ispuniti prilikom transporta meovite robe iz klase 1, a koji se odnose na kompatibilnost eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama.3. Tovarni list (isprava o prevozu)Popunjava se na mestu utovara. Nije u potpunosti definisana forma pisanja, a moe da bude i u obliku otpremnice ili nekog drugog dokumenta, ali mora da ima sledee informacije u vezi opasne materije: Naziv materije i identifikacioni broj (UN-broj); Klasu, ambalana grupa; Inicijale ADR; Broj i opis paketa; Ukupna koliina (zapremina,bruto ili neto masa); Potvrda poiljaoca da su ispunjeni uslovi za prevoz po propisima ADR-a (materija dozvoljena za prevoz, nain i vrsta pakovanja, obeleavanje, vozau predato upustvo za sluaj nezgode); Ime i adresa poiljaoca; Ime i adresa primaoca.Potrebno je takoe da se popunjava isprava o prevozu i za prazno i neoieno vozilo sa odgovarajuim napomenama.

4. Dozvole (odobrenja) za prevozPrevozom opasnih materija mogu da se bave samo preduzea i preduzetnici kojima je to delatnost. Za prevoz nekih klasa opasnih materija (1,6,7 i opasnog otpada) obavezno je imati dozvolu, i to za svaki pojedinani prevoz, osim ako se prevoz obavlja pod reimom malih koliina" definisanih ADR-om. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija (klase 2,3) nije potrebno posebno odobrenje, ve se njihov prevoz vri u skladu sa uslovima propisanim ADR-om. Za potrebe vojske izdavanje odobrenja za prevoz eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama, je u nadlenosti vojske. Dozvole za prevoz predhodno navedenih klasa opasnih materija izdaje Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije, tanije Uprava protivpoarne policije, a molbe se podnose optinskim sekretarijatima unutranjih poslova. Dozvole sadre sve bitne podatke o prevozu, kao to su vrsta i koliina tereta, registarski broj vozila, ime vozaa i pratioca, trasa i vreme kada e se prevoz obaviti. Svaku promenu bilo kojeg od ovih podataka treba blagovremeno prijaviti organu koji je izdao dozvolu, jer u protivnom ona gubi vanost. 5. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti ili uputstvo u sluaju nezgodeObaveza poiljaoca opasnih materija je da vozau predaju pisana uputstva o postupku sa materijom u sluaju nezgode najkasnije pre zapoinjanja prevoza. Upustvo se izdaje na jeziku koji voza razume, jeziku zemlje gde se vri utovar i istovar, kao i na jezicima zemalja kroz koje se prolazi. Uputstvo treba da sadri: Naziv materije, ADR - klasa, ambalana grupa, br.opasnosti, UN-broj; Karakteristike materije; Opasnosti koju predstavljaju opasne materije koje se prevoze i potrebne mere sigurnosti koje se preduzimaju da bi se opasnost izbegla; Lina zatitna oprema; Mere predostronosti u sluaju poara, a naroito o metodama i sredstvima koja se primenjuju prilikom gaenja, kao i o metodama i sredstvima koja se ne smeju primenjivati; Brojeve telefona policije i vatrogasaca; Mere koje se preduzimaju u sluaju oteenja i razbijanja pakovanja opasnih materija, a naroito kada one ugroze put ili objekte pored kojih vozilo prolazi; Uputstva za pruanje prve pomoi koju treba pruiti ljudima ako dou u dodir sa opasnim materijama koje se prevoze ili koje iz njih mogu da se razviju; Adresa i broj telefona poiljaoca.

3.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija Sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa: Sa najmanje jednim portabl ureajem za gaenje poara kapaciteta od najmanje 2 kg suvog praka koji je prilagoen uslovima za gaenje poara na motoru ili u kabini transportne jedinice i koji u koliko se koristi za gaenje poara na tovaru ne sme da pogora poar ve da ga pomogustvu stavi pod kontrolu. Meutim, u koliko je vozilo opremljeno sa stacionarnim ureajem za gaenje poara koji se na jednostavan nain automatski ukljuuje prilikom pojave poara na motoru, tada portabl ureaj za gaenja poara ne mora da bude prilagoen uslovima za gaenje poara na motoru; Pored opreme propisane pod (a) sa najmanje jednim portabl ureajem za gaenje poara kapaciteta od najmanje 6 kg suvog praka (ili ekvivalentnog kapaciteta zavisno od materije za gaenje) koji je prilagoen uslovima za gaenje poara na gumama, konicama ili poara na tovaru i koji u koliko se koristi za gaenje poara na motoru ili u kabini transportne jedinice ne sme da pogora poar. . Na portabl ureaje za gaenje poara stavlja se ig kojim se potvruje da ureaji nisu korieni. Osim toga, na ovim ureajima mora da se nalazi oznaka usaglaenosti sa standardom koju priznaje nadlena institucija kao i natpis, odnosno datum kada treba da se izvri naredna inspekcija.Kad je u pitanju ostala oprema, sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa: Torbom sa potrebnim alatom za nune terenske popravke na vozilu; Najmanje jednom dizalicom po vozilu koja je svojim kapacitetom prilagoena teini vozila i preniku tokova; Dva samostojea upozoravajua ureaja, koji mogu biti izvedeni kao reflektujui unjevi, sigurnosni trouglovi ili svetla sa kontinualnim osvetljenjem i bljeskanjem. Ukoliko se koriste svetiljke, one su ute boje, a moraju imati nezavisno napajanje; Neophodnom opremom za ostvarenje mera bezbednosti (upozoravajui prsluk za svakog lana posade vozila, runa lampa za svakog lana posade vozila, odgovarajua zatita oiju, ureaj za obezbeivanje normalnog disanja, odgovarajue rukavice, odgovarajue izme, osnovna zatita tela, posuda sa vodom za pranje oiju, odgovarajua lopata, odgovarajui upija, metla); Sa najmanje jednim klinastim podmetaem za svako vozilo ponaosob veliine prilagoene teini vozila i preniku toka; Sa neophodnom opremom za preduzimanje preventivnih mera za poveanje bezbednosti i to posebno: Za zastitu uesnika u javnom prevozu: Cetri refleksiona samostojea znaka za upozorenje (npr. kupe, trougao) Za zatitu okoline: Prekriva za odvodne kanale i kanalizaciju otporan na materiju koja se prevozi; Adekvatna lopata; Metla; Odgovarajue sredstvo za absorbciju; Odgovarajui kontejner za sakupljanje (samo za male koliine); Motorna vozila sa maksimalnom masom iznad 12 tona, moraju biti opremljena ureajem za ogranienje brzine.4. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija4.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materijaZahtevi koji su uslovljeni klasom i kategorijom vozila a koji se postavljaju pred vozilima najese se svrstavaju u tri grupe : opti, eksploatacioni i zahtevi vezani za bezbednost.Opti zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: Vuno dinamika svojstva; Unifikacija sklopova i delova; Zadovoljenje standarda i drugih zakonskih regulativa; Mogunost modifikacija bez velikih ulaganja; Aerodinaminost, estetinost i funkcionalnost karoserije; Funkcionalnost, ekonominost i kompaktnost gradnje i niski trokovi proizvodnje; to vei odnos ukupne i sopstvene mase; Pouzdanost, otpornost na zamor, koroziju i habanje; Komfor sa aspekta buke, vibracija, ventilacije, upravljanja, grejanja; Dobra upravljivost i dranje puta; Mali specifini pritisak tokova na podlogu.Eksploatacioni zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: to nii trokovi korienja; to bolje iskorisenje nosivosti; to vee srednje brzine kretanja; to manji trokovi odravanja; Minimalna potronja goriva i maziva; Minimalan broj mesta i vremena podmazivanja i podeavanja; Konstrukcija mehanizama i elemenata koja eliminie mogunost pojave neispravnosti pri rukovanju; Lak pristup svim mestima za opsluivanje; Lakoa i brzina utovara i istovara; Lako sklapanje i rastavljanje sklopova pri opravkama.Zahtevi vezani za bezbednost koji se postavljaju pred vozilima su : Funkcionalnost, efikasnost i pouzdanost sistema za koenje i upravljanje; Visoka stabilnost kretanja u svim uslovima; Dobra upravljivost; Funkcionalnost sistema za osvetljavanje puta i za ienje vetrobranskog stakla; Preglednost i vidljivost sa vozakog sedita; Funkcionalnost signalnih uredaja; Udobnost i podeljivost vozakog sedita; Primena siguronosnih stakala; to manji uticaj vozila na okolinu ali i njegovu to veu uoljivost u svim vremenskim uslovima.Predhodno navedeni zahtevi esto su suprotni jedan drugom. Iz tog razloga se pri projektovanju ine kompromisi u stepenu zadovoljenja pojedinih zahteva (npr. zahtev za visokom specifinom snagom suprotan je zahtevu iskorienja athezione mogunosti podloge i maksimalno dozvoljene mase vunog sprega i osovinskog optereenja).

4.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odreenim delovima vozila za prevoz opasnih materijaMotorna i prikljuna vozila namenjena za transport opasnih materija, sa aspekta sistema koenja, u potpunosti treba da zadovolje tehnike zahteve ECE 13 ili Direktive 71/320/EEC. Motorna vozila , ija dozvoljena ukupna masa prelazi 16 tona i motorna vozila namenjena za vuu prikljunog vozila, ija ukupna dozvoljena masa prelazi 10 tona, treba da budu opremljena trajnim usporaem koji treba da zadovolji sledee zahteve: Trajni usporiva moe biti jedan ureaj ili kombinacija nekoliko ureaja, pri emu svaki mora imati svoju vlastitu komandu; Sva tri trajna usporivaa, prema ECE 13, mogu biti dozvoljena, ali u sluaju otkaza elektrike na ABS-u, integrisani ili kombinovani retarder treba da se iskljuuju automatski; Efikasnost trajnog usporivaa se treba kontrolisati pomou ABS-a, na taj nain da na koenoj osovini, koja se koi trajnim usporivaem, ne moe doi do blokiranja tokova na brzinama veim od 15km/h; Trajni usporivai treba da ukljuuju nekoliko nivoa efikasnosti, ukljuujui nivo koji odgovara neoptereenom stanju, kada se trajni usporiva izvodi kao motorna konica. Razliiti stepeni prenosa u menjau se koriste za dobijanje razliitih nivoa efikasnosti; Performanse trajnog usporivaa treba da budu takve da u potpunosti zadovoljavaju zahteve ECE 13, Aneks 5, za optereeno vozilo, pri emu ukupna dozvoljena masa vunog vozila ne prelazi 44 tone;Ako motorno vozilo u potpunosti ne zadovoljava predhodno opisane zahtevane performance trajnog usporivaa, treba zadovoljiti zahteve ECE 13, Aneks 5, za vuno vozilo i omoguiti ugradnju trajnog usporivaa na prikljunom vozilu. Na takvim motornim vozilima je potrebno ugraditi kontrolni uredaj koji e signalizirati rad trajnog usporivaa na prikljunom vozilu. Prikljuna vozila, namenjena za prevoz opasnih materija, moraju biti opremljena efikasnim sistemom koenja u sluaju kada se ista odvajaju od motornog (vunog) vozila. Ova vozila moraju da budu snabdevena efikasnim uredajem za koenje, koji e delovati na sve tokove i automatski izvrsiti njegovo zaustavljanje, u sluaju prekida veze izmeu vunog i prikljunog vozila. Upotreba prikljunog vozila, namenjena za prevoz opasnih materija, koje je opremljeno samo inercijalnom konicom, ograniava se za transport 50kg opasnih materija.

Provodnici moraju biti dimenzionisani tako da ne dolazi do pregrevanja, ali i dobro izolovani, da ne bi dolo do pojave kratkog spoja i eventualnog varnienja. Svi strujni krugovi moraju biti snabdeveni osiguraima ili automatskim prekidaima strujnog kola, osim: Provodnika od akumulatora do ureaja za paljenje i gaenje motora; Provodnika od akumulatora do alternatora; Provodnika od alternatora do osiguraa prekidaa strujnog kola; Provodnika od akumulatora do kuista kontrolne jedinice retardera, u sluaju da se radi o elektrinom ili elektromagnetnom retarderu; Provodnika od akumulatora do mehanizma za elektrino podizanje pratee osovine.Predhodno navedeni provodnici moraju biti to krai. Moraju biti pravilno privrseni i postavljeni, tako da su bezbedni od eventualnih mehanikih udara i grejanja koje emituje izduvni sistem i motor.Kuiste akumulatora treba da bude izolovano ili prekriveno izolovanim poklopcem. Ukoliko su akumulatori postavljeni na neko drugo mesto, a ne ispod poklopca motora, oni moraju biti osigurani u metalnoj ventilisanoj kutiji ili u kutiji od nekog drugog materijala odgovarajue vrstoe, sa izolovanim unutranjim zidovima. Celokupna elektroinstalacija, koja se nalazi iza kabine vozaa, mora biti tako konstruisana, instalirana i zatiena, da ne doe do pojave varnice i kratkog spoja tokom normalnog korienja, a da u sluaju akscedentnih situacija umanji rizik moguih pojava neispavnosti. Senzori kablova za ABS ne treba da imaju dodatnu zatitu. Sijalice za svetla na vozilima koja prevoze opasne materije ne smeju biti izvedene sa navojem.Kabina vozila mora da bude izraena od nezapaljivog materijala, sto je blie definisanano u IS03795/1989. Delovi sedita vozaa, siguronosni pojasevi, krov kabine, tapacirung, zavese, razne obloge i ostali zapaljivi delovi ne smeju imati karakteristiku gorenja veu od 100 mm/min. Ako kabina vozila za prevoz opasnih materijala nije izraena od zapaljivog materijala, tada je neophodno postojanje pregrade od metala ili nekog slinog materijala. Ako se na zadnjoj strani kabine nalazi prozor, onda on mora biti hermetiki zatvoren i napravljen od vatrootpornog stakla sa vatrootpornim okvirom. Slobodan prostor, izmeu kabine, odnosno postavljene pregrade, i rezervoara goriva ne sme biti manji od 15 cm. Posebno grejanje kabine vozila za prevoz opasnih materija, mora biti tako reeno da ne izaziva zagrevanje tovarnog prostora.Rezervoar goriva, za rad pogonskog agregata, treba da zadovolji sledee zahteve: U sluaju curenja, gorivo treba da curi direktno na zemlju bez mogunosti ostvarivanja kontakta sa toplim delovima vozila ili sa tovarom; Rezervoari goriva, u kojima se nalazi benzin, treba da budu sa efikasnom zatitom od poara na otvoru za toenje goriva i osiguranjem hermetikog naleganja poklopca rezervoara.Pogonski agregat, kao i izduvni sistem, motornog vozila za prevoz opasnih materija, mora da bude tako opremljen i postavljen, da ne bude potencijalni izvor zagrevanja i zapaljenja materije koja se prevozi.4.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odreenu izvedbu vozilaMaterijali, koji se koriste pri izradi konstrukcije vozila treba da zadovoljavaju odreene uslove koji se odnose na opasnost od zapaljenja i eksplozije. U blizini tovarnog prostora ne smeju biti postavljeni ureaji za posebno grejanje, rezervoari goriva, ureaji za startovanje posebnog grejanja, izduvni sistem. Ureaji za grejanje, postavljeni u tovarnom prostoru, treba da budu tako konstruisani da spree zapaljenje u eksplozivnoj atmosveri pri odreenim radnim uslovima i da izlaz toplog vazduha bude uvek otvoren, bez prepreka.Motor mora biti smeten ispred prednjeg zida tovarnog prostora. Napon u elektrinoj instalaciji ne treba da prelazi vrednost od 24V. Elektrina instalacija, koja se nalazi u unutranjosti tovarnog prostora treba da bude izvedena sa zatitom u prahu za sluaj otpornosti na plamen. Vozila namenjena za transport materija kod kojih se temperaturom kontrolie samoreakcija (klasa 4a) i organskog peroksida (klasa 5b) treba da zadovolje sledee zahteve: Postojanje opreme koja omoguava izolaciju i odravanje temperature u skladu sa materijom koja se prevozi. Srednja vrednost koeficijenta prenosa toplote materijala koji se koristi u konstrukciji vozila ne smeju biti vee od 0,4 W/m2K; Postojanje opreme koja spreava isparavanje opasne materije koja se prevozi, kao i prodiranje rashladnog sredstva u kabinu vozaa; Postojanje ureaja koji omoguavaju prilagoavanje temperature u tovarnom prostoru direktno iz kabine vozaa; Tovarni prostor treba da bude snabdeven ventilatorima ili otvorima za ventilaciju. U sluaju da doe do isticanja opasne materije koja se prevozi, obavezno je odravanje temperature u predvienim granicama; Rashladno sredstvo, koje se koristi za rad ureaja za odravanje temperature, ne sme biti zapaljivo; Rad ureaja, namenjenog za odravanje temperature u tovarnom prostoru, mora biti nezavisan od rada motora vozila u kojem se transportuju opasne materije.Pred vozilom za prevoz opasnih materija (slika 4) demontanim posudama sa zapreminom veom od 1m3 i fiksnim posudama sa zapreminom veom od 3m3, postavljaju se zahtevi u pogledu: Vrste materijala od koga je posuda napravljena; Debljine zidova posude; Naina spajanja elemenata posude, itd. Ove posude moraju biti podvrgnute detaljnim ispitivanjima, na osnovu kojih se izdaje odreeni certifikat. Posuda za prevoz opasne materije moraju biti povezane sa asijom barem jednim elektrinim provodnikom. Elektrina otpornost, svih meusobno spojenih delova, ne sme biti vea od 10. Takoe je neophodno izvriti prikupljanje i odvoenje statikog elektriciteta sa povrina posude, kao i drugih povrina u neposrednoj blizini posude. Metalne kontakte, koji mogu uzrokovati pojavu korozije treba izbegavati.

Slika 4. Vozilo za prevoz opasnih materijaSrednja vrednost rastojanja izmeu spoljnih taaka kontakta desnog i levog toka iste osovine, sa podlogom, treba da bude minimalno 90% visine teista optereenog vozila. Osovinsko optereenje svih osovina optereene poluprikolice ne sme da prelazi 60% od nominalne ukupne mase optereenog vunog voza. Vozila-cisterne, za prevoz opasnih materija, po pitanju stabilnosti u odnosu na prevrtanje, mora da zadovolji zahteve ECE Pravilnika 111. Na zadnjem kraju vozila, iza prostora za prevoz opasne materije, na rastojanju ne manjem od 100mm, potrebno je postaviti zatitnik, radi zatite od udara sa zadnje strane. Kod nekih izvedbi posuda za prevoz prakaste ili granulaste opasne materije, zahteva se ugradnja zatite sa bonih strana. Potpuna zatita od opasnih materija ne postoji. To bi bilo mogue, jedino u situaciji, kada se one ne bi proizvodile, koristile i transportovale. Primena opasnih materija danas je neophodna. To nas upuuje na zakljuak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija, po zdravlje ivih bia i ouvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara, odgovarajuim merama, treba smanjiti na najmanju moguu meru. Pored rizika prilikom transporta, ne mogu se izbei rizici prilikom utovara i istovara opasne materije.

5. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija5.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materijaSvrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je zatita ljudi i ivotne sredine od oteenja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama, ukljuujui i njihovo uvanje, skladitenje i unitavanje. Za zatitu od moguih rizika u transportu opasnih materija postoje brojni propisi, specifini za dato transportno sredstvo. Poto su ovo i meunarodni transporti, propisi moraju biti usklaeni sa meunarodnim smernicama. Na meunarodnom nivou postoje i regulative za bezbedan transport radioaktivnog materijala Meunarodne organizacije za atomsku energiju (IAEO), skraeno nazvane IAEO-preporuke. Navedeni propisi o opasnoj robi reguliu posebno: dozvole za transport, zahteve koje mora da ispuni transportno sredstvo, zahteve koje mora da ispuni ambalaa, zahteve koje mora da ispuni nain utovara, obeleavanje transportnog sredstva, obeleavanje transportovanog materijala, kao i obuku osoblja zaduenog za transport. Da bi broj nezgoda sa opasnim materijama bio to manji, potrebno je utvrditi odreena pravila ponaanja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt. To je ostvareno kroz donoenje i definisanje: Nacionalnih propisa (Zakon o prevozu opasnih materija - Sl.list 68/2002); Pravilnika o nainu prevoza opasnih materija u drumskom saobraaju - Sl.list 82/1990; Uredba Vlade Republike Srbije o prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju -Sl.glasnik 53/2002; Meunarodnih sporazuma (ADR - za drumski saobraaj, RID - za elezniki saobraaj, ICAO-TI - za vazduni saobraaj, IMDG-CODE - za pomorski saobraaj, ADN - za reni saobraaj). Svaki od ovih zakona na svoj nain definie problematiku opasnih materija. injenica je da je od dana stupanja na snagu ovih zakona, do danas, dolo do poveanja obima prometa eksplozivnih materija i broja subjekata koji u njemu uestvuju, neminovno ima za posledicu i povean stepen rizika od izbijanja eksplozija i poara. U takvoj situaciji, kada vaea zakonska regulativa nije meusobno usklaena i celovita, neophodno je izdvojiti ona kljuna mesta koja predstavljaju osnov za zakonito postupanje u toj oblasti.Nadzor, odnosno kontrolu sprovoenja transporta opasnih materija u skladu sa zakonskim odredbama sprovode odgovarajui nadleni organi, odnosno nadlena ministarstva: Ministarstvo saobraaja; Ministarstvo unutranjih poslova; Ministarstvo za zatitu ovekove okoline. Osnovni cilj nadzora je sticanja uvida u izvravanje zadataka, odluka, uputstava, provere zakonitosti rada i preduzimanja odgovarajuih mera.Na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija postoji sporazum za drumski transport opasnih materija ADR (European agreement concerning the international carriage of dangerous good by road - Evropski sporazum o meunarodnom drumskom prevozu opasne robe) sainjen u enevi 1957.godine. Ovom sporazumu pristupilo je 38 drava, meu kojima je i naa). Drave potpisnice ovog sporazuma imaju obavezu da svoje nacionalne propise prilagode sporazumu. Prevoz opasnih materija, na nivou evropskog komiteta regulisan je odgovarajuim Zakonom o prevozu opasnih materija koji je baziran na meunarodnim konvencijama. Meutim, od dana stupanja na snagu ovog Zakona, do danas dolo je do bitnih promena u Evropskom sporazumu o meunarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobraaju (ADR). S obzirom da je naa zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija, ona je duna da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. Razlike, u pojedinim zahtevima, izmeu ADR-a i nae zakonske regulative, postoje i treba ih sagledati da bi izbegli mogue greke i nesporazume pri prevozu opasnih materija. Ovaj sporazum je sainjen u enevi 1957. godine, a 1972.godine je ovaj sporazum ratifikovala tadanja SFRJ. Njime su definisani uslovi pod kojima se vri prevoz opasnih materija, kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz, utovar i istovar i usputne manipulacije).Sve drave, potpisnice ADR-a, treba da imaju odgovarajuu pravnu regulativu, koju kod nas ini: Zakon o prevozu opasnih materija, Pravilnik o nainu prevoza opasnih materija u drumskom saobraaju i Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju, Treba imati u vidu da za prevoz opasnih materija vae, prvenstveno, sve odredbe ADR-a. Preciznije objanjenje postupanja sa pojedinim opasnim materijama data su u okviru sledeih naih propisa: Zakon o eksplozivnim materijama, Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima; Zakon o oruju i municiji, Zakon o prometu eksplozivnih materija, Zakon o prevozu u drumskom saobraaju, Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija, Zakon o zatiti ivotne sredine, Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima; Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima; Zakon o meunarodnom prevozu u drumskom saobraaju; Zakon o eksplozivnim materijama; Pravilnik o strunom osposobljavanju vozaa motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i druga lica koja uestvuju u prevozu tih materija, Pravilnik o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija, Pravilnik o bliim uslovima obavljanja, nainu sprovoenja i programu obuke za rukovanje vatrenim orujem, Pravilnik o tehnikim uslovima koje moraju da ispunjavaju preduzea koja vre struno osposobljavanje vozaa motornih vozila kojima se prevoze opasne materije i drugih lica koja uestvuju u prevozu tih materija, Pravilnikom o bliim uslovima i nainu smetaja i uvanja oruja i municije, Pravilnik o jugoslovenskim standardima za sudove pod pritiskom, Pravilnik o tehnikom pregledu vozila, Pravilnik o registraciji motornih i prikljunih vozila, Pravilnik o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom optereenju vozila i osnovnim uslovima koje moraju da zadovolje ureaji i oprema na vozilu u saobraaju na putevima, Pravilnik o dokumentaciji koja se prilae uz zahtev za izdavanje dozvole za meunarodni prevoz u drumskom saobraaju, Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o tehnikim normativima za pokretne sudove za komprimirane, tene i pod pritiskom rastvorene gasove, Pravilnik koji se prilae uz zahtev za izdavanje dozvole za vanredni prevoz u meunarodnom drumskom saobraaju, Uredba o ratifikaciji evropskog sporazuma o meunarodnom drumskom prevozu opasne robe i protokola o potpisivanju evropskog sporazuma o meunarodnom drumskom prevozu opasne robe, Uredba o ratifikaciji aneksa A i B Evropske konvencije o meunarodnom prevozu opasne robe u saobraaju, Lista otrova razvrstanih u grupe, Odluka o obeleavanju otrova u prometu, Osnovni zakon o prometu i smetaju zapaljivih tenosti i gasova.Jedna od odredbi ADR sporazuma je da nacionalni propisi ne smeju biti blai, niti sa njim u suprotnosti.Radi zaokruivanja celokupne problematike prevoza opasnih materija, treba imati u vidu sledee: U drugim vidovima transporta, na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija, postupak sa opasnim materijama regulie se za: elezniki transport - RID (Regulations Corcerning the International Carriage of Dangerous Goods by Rail); Vazduni transport - ICAO-TI (International Civil Aviation Organization - Technical Instructions); Pomorski saobraaj - IMDG-Code (International Maritime Dangerous Goods - Code); Transport na unutranjim plovnim putevima -AND (Europen Ageement Concerning the International Carriage of Dagerous Goods by Inland Waterwaus). Prevoz opasnih materija, u Republici Srbiji, regulisan je saveznim Zakonom o prevozu opasnih materija, a pravni osnov, za donoenje ovog zakona je Ustav SFRJ (lan 315) iz 1990.godine. Ovim zakonom ureeni su: uslovi pod kojima se vri prevoz opasnih materija, pratee radnje u vezi prevoza, zajednike mere bezbednosti za sve opasne materije i posebne mere bezbednosti za prevoz odreenih vrsta opasnih materija, posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija, posebne mere bezbednosti za prevoz opasnih materija po granama saobraaja, prevoz u drumskom i eleznikom saobraaju, prevoz na unutranjim plovnim putevima i prevoz u vazdunom saobraaju, kao i inspekcijski nadzor nad izvrenjem ovog zakona. Kada se radi o prometu i prevozu oruja i municije, primenjuju se odredbe Zakona o oruju i municiji. Za prevoz oruja, delova oruja i municije koja sadri eksplozivnu ili zapaljivu materiju potrebno je odobrenje nadlenog organa. Zahtev za izdavanje odobrenja prevoznik podnosi najkasnije 24 asa pre zapoetog prevoza i sadri: naziv i adresu poiljaoca, vrstu, koliinu i nain pakovanja oruja, delove za oruje i municije; naziv i adresu proizvoaa; naziv i adresu prevoznika; datum i sat zapoinjanja prevoza; trasu i krajnje mesto prevoza; naznaenje vrste