Matura2011 41 LNG 21 TomicMilijana Zargon · Жаргон Милијана Томић, iv - 1 4 1500 речи. Арго је језик малих и затворених група,

Жаргон Милијана Томић, IV - 1

1

Садржај Увод ................................................................................................................................................2

Жаргон - колоквијални језик........................................................................................................3

Жаргон – „говор младих“..........................................................................................................5

Примери......................................................................................................................................6

Грађење жаргонских речи ............................................................................................................7

Метафоризација .........................................................................................................................7

Позајмљенице ............................................................................................................................7

Скраћивање речи .......................................................................................................................8

Иницијали...................................................................................................................................8

Слагање.......................................................................................................................................9

Сливање ......................................................................................................................................9

Суфиксација ...............................................................................................................................9

Пермутација - Шатровачки говор ..........................................................................................10

Утровачки говор ......................................................................................................................11

Англосрпски ................................................................................................................................12

Сврха жаргона .............................................................................................................................13

Жаргон као богатство језика ..................................................................................................14

Закључак.......................................................................................................................................16

Литература ...................................................................................................................................17


2

Жаргон

Увод

У свакој култури постоји стандардизован језик који подлеже нормама и користи се у књижевности, науци и другим сферама живота. Међутим, процесом дугогодишњег заједничког живота појединих група настаје и жаргон. Жаргонизме најчешће креирају и употребљавају млади који радо прихватају све што је ново и страно и желе да створе своју културу и, бар говором, издвоје се и заштите од света одраслих.

Жаргон младих би био један, нашем времену прилагођен вид испољавања прастаре, чак пре – логичне људске потребе за свакодневним поетским комуницирањем са људима и светом.

Све више, жаргон младих представља важан, ако не и једини доказ да таква, урођена свакодневна потреба постоји.

Али, пошто ионако ништа није идентично ни са чим другим осим са самим собом, жаргон младих би, ипак, још понајбоље било дефинисати њим самим: то су вам форе, фазони, смејалице, зезалице, спушталице, буве, фрцокле, све у свему – „оно“, пребацујући тако тежиште значења на њен контекст, или водећи нас до значења путевима звука својственог датој ствари.1 Појам жаргона ушао је у колоквијални говор и свакодневно се може чути. Добро је познато, наиме, да се реч жаргон употребљава у различитим значењима, ширим и ужим, те да није унапред јасно на коју се врсту – или врсте– језичких варијетета или говорних обележја њоме заправо упућује у нашем језику, а слично је и са одговарајућим терминима у другим језицима. Широко говорећи, жаргоном се може назвати сваки неформални и претежно говорни варијетет неког језика који служи за идентификацију и комуникацију унутар неке друштвено одређене групе – по професији, социјалном статусу, узрасту и слично – чије чланове повезује заједнички интерес или начин живота, а која уз то може бити и територијално омеђена2. У Речнику књижевних термина из 1992. године, за жаргон је наведено да је до 12. века тај израз значио „говор птица, цвркут“, а да се у данашњем значењу употребљава од 14. века. То је „специфичан језик којим говоре људи истог сталежа, професије или друштвене групе, а који се разликује од општег говорног језика и разумљив је само онима који припадају дотичном сталежу, професији, групи“. Као друго значење наводисе да је жаргон искварен, неправилан и неразумљив говор. У речнику књижевних термина из 2007. године наведено је слично одрежђење али је и проширено: 1 Драгослав Андрић, „Двосмерни речник жаргона“

2 Ранко Бугарски, „Жаргон“


3

„Жаргон (fr. jargon – цвркут птица, од XIV века има данашње значење), типичан језик одређене друштвене групе (професије, друштвеног слоја, субкуллурних група) који разумеју само њени припадници, па може бити говора о спортском ж., војничком ж., ж. младих, шатровачком говору и сл. Жаргон обилује стручним изразима, кованицама, клишеима, а уобичајено је да се промене испољавају само у оквиру лексике, ређе и синтаксе. Жаргон може подразумевати и искварени говор, па се сам термин понекад употребљава и пејоративно.“ У истом извору је даље речено да жаргон претпоставља деформисање књижецвног језика, преметање, одузимање или уметање слогова у речима и сл. Такође је напоменуто да су данас готово изједначени термини жанр, арго и сленг.

Жаргон - колоквијални језик

Жаргон је језик који је засукао рукаве и прионуо на посао.

Карл Сандберг

Језик је динамични систем симбола који се непрестано богати, зависно од друштвеног кретања, утицаја група и појединаца, а посебно од развоја књижевности и песништва. Неретко и сам стандардни језик (језик који је прописан и као такав се користи у јавном општењу), богати своју лексику развојем књижевности, али и резултатима жаргонског говора, као специфичног говора друштвених група: омладинског, професионалног, књижевног говора до говора инкримисаних група које због нарочитих социјалних разлога стварају свој жаргон, такође свесно одступајући од стандардног језика.

Тим одступањем ствара се нестандардни (некњижевни) језик, социолект, који је заснован на посебностима појединих слојева друштва и има своје варијетете и то:

- дијалекте (просторно раслојавање језика), - жаргон (социјално раслојавање језика), - арго (сленг).

Употреба ових назива није уједначена, али се жаргоном обично назива:

• претерана употреба стручне терминологије (нпр. лекарски, правни), • скуп нестандардизованих назива којима се користе поједини занати (нпр.

жаргон аутомеханичара, зидара), • скуп нестандардизованих назива карактеристичних за субкултуру (нпр.

омладински жаргон, жаргон поп-група).

Арго (франц. argot) или сленг (енг. slang) у 17. веку је означавао групе просјака и лопова, а касније и њихов језик. Први речник аргоа уређен је у једном париском затвору и имао је


4

1500 речи. Арго је језик малих и затворених група, створен са намером да из комуникације искључи све остале.

Дакле, паралелно с књижевним језиком у сваком језику постоји и жаргон – скуп речи, фраза, фразема и реченичних склопова, синтагми, којима се људи споразумевају у свакодневном животу.

Едвард Сапир (''International Comunation'', Shenon-Sapir-Jespersen, London 1931) каже: „Идеалан је онај језик који с најмање средстава постиже најбоље резултате“.

Од свих, најважнијих правила нашег језика (богатство, јасност, економичност, лепота, континуитет, чистота), жаргон се „определио“ за економичност – једну једину норму.Супротно томе, типично за жаргон је негирање тих правила, односно антонимско понашање:

• Јасност: циљ жаргона је да га разуме уска група људи која ће се на тај начин издвојити од других (жаргон ученика, војника, криминалаца, градова или делова града, професионалних група итд., практично, свака социјална и професионална групација има свој жаргон).

• Лепота: од жаргона се не тражи да буде леп (мунзе, шљака, дурпан), већ да буде јасан само уском кругу људи.

• Континуитет: не постоји континуитет, односно жаргон се врло флексибилно мења, чак прави круг враћајући се на некадашња решења (шатровачко извртање речи – скиви, тебра, љаксе итд., ово је било изузетно популарно пре скоро четири деценије).

• Чистота: не постоји, јер би у том случају жаргон био књижевни језик. Циљ жаргона је да буде нејасан другим групама, са ентропијом и „прљавштином“ коју са собом носи (одсуство норме, нпр. риџвеј, а затим и то скраћено – риџа - некада су тако звали контролоре у ГСП-у, јер су носили китњасте шапке као некада амерички генерал Риџвеј).

• Остаје, дакле, економичност као најважнији критеријум: са што мање гласова и гласовних комбинација остварити комуникацију.


5

Жаргон – „говор младих“

У структури језика уочавају се различити елементи. Један од тих елемената јесу речи. Скуп речи једног језика назива се лексика (грч. lexis – реч). Лексика једног језика није прост, неорганизован збир лексема. На основу разноврсне повезаности лексичких значења, речи једног језика могу се сврставати у мање или веће скупине у којима се оне (речи) налазе у одређеним односима. То груписање речи у одређене скупине могуће је вршити на основу различитих критеријума, пре свега на основу припадности одређеним семантичким пољима.

Термин семантичко поље у лингвистици се различито употребљава. Овим термином означавају се значења група речи која су повезана са одређеним, једним фрагментом ванјезичке стварности. речи семантичког поља у ствари чине тематску групу. Семантичко поље има и друго значење, и то када се има у виду груписање речи на основу њиховог најчешћег повезивања у говору.

Разумљиво је да се лексика сваког дана богати и развија. Број речи једног језика у тесној је вези са друштвеним животом једног народа, који се одређеним језиком служи. Речи се различито разврставају:

1. неологизми – речи које се у језику појављују као нове, 2. архаизми – речи које постепено застаревају, нестају из употребе, 3. туђице – речи страног, туђег порекла, 4. интернационализми – речи које се јављају у више језика, а потичу само из

једног, 5. варваризми, барбаризми – речи страног порекла које не спадају у књижевни

језик, 6. хипокористици и пејоративи – речи из милоште и погрдне речи, 7. жаргонизми – колоквијални језик којим се служи одређена друштвена група.

Жаргонизми су посебно занимљив слој колковијално маркиране лексике. Под жаргоном обично се подразумева специфична, стилски маркирана врста употребе језика, и то врста која се ограничава на одрђене социјалне групе. Може се говорити и о жаргону појединих професија, с тим што понекад професионализми прелазе у жаргон и обрнуто.

Изрази у језику младих често потичу из следећих области: тело, сексуалност, насиље и врло често имају негативно значење. Постоје и речи и изрази у језику који долазе из хип-хоп културе. Англицизми, интернет и чет жаргон, као и сажети језик смс порука у великој мери карактеришу језик младих. Постоји говор младих пропраћен мимиком и гестовима као саставним делом њихове комуникације. Те су карактеристике типичне за младе који желе да буду упадљиви, пуни хумора, смеха и ироније те тиме привлаче пажњу својих вршњака. Тајни језик, како га поједини лингвисти називају, карактеристичан је по досетљивости, критичности, сатиричности, ироничности, креативности и оригиналности.

Што се тиче граматичких карактеристика које се појављују у школским новинама, видимо да оне одговарају основи стандардног језика. Ипак, има и одступања, стога писмена варијанта говора младих у школским новинама не познаје ни синтаксичке, ни морфолошке посебности, а свако одступање има функцију креативности и упадљивости.


6

Примери Жаргонизме, дакле, најчешће креирају и употребљавају млади јер желе да створе своју културу и, бар говором, издвоје се и заштите од света одраслих. Ипак, многе жаргонизме данашња омладина преузела је од припадника старијих генерација, као нпр: бубатор – особа која учи напамет; дрпнути – украсти; ђозле – наочаре; клинци – деца и сл.

У свакодневном говору су се већ усталили жаргонизми којима се означавају блиски рођаци. Тако ћемо за родитеље радије рећи да су старци, маторци, односно ћале и кева, брата ћемо углавном свати буразом, тебром, а сестру швецом. Посебно задовољство чиниће нам ако су мршавији, јер, кад год пожелимо, назваћемо брата шиљом, а сестру штркљом. А уколико су и млађи од нас, задовољство је веће – они ће за нас бити балавци.

Лепо и занимљиво је што за неке појмове имамо у употреби и по два и више жаргонизама: старци, маторци – родитељи; халф, френд – пријатељ; пајкан, штрумф, мурињо, пандур, пуб – полицајац; ћуза, ћорка, творза – затвор итд.

Жаргонизми преузети од припадника старијих генерација, турцизми, германизми, англицизми: сиктер (кафа) – „брза“ кафа; раја – народ, друштво; јаран – пријатељ; сентиш – осећајан; стартовати (starten - кренути) – зауставити, мувати; фрапирати (frappant - необичан, чудан) – запрепастити; швеца (die Schwester) – сестра; хаос (das Chaos ) – неред,збрка; шмугнути (schmuggein) – кријумчарити; цугати (der Zug) – гутати; фешта (das Fest) – празник, свечаност; ђутурум (старац) – лењ, мрзовољан; екстра – одлично; кис – пољубац, мјуза – музика; парти – журка; фрик - чудак итд.

Често ћемо за лепе и згодне девојке и момке користити појмове из животињског света – риба или мачка. А, ако се некоме због нечега дивимо, назваћемо га царем, доном или, можда, џеком. Гајба – стан; вијетнам – добра журка, вијетнамка – песма „која погађа“. Иако ове речи имају идентичан облик као у књижевном језику, овде имају потпуно другачије значење које није и не мора бити у вези са оригиналном речју. Мојне – немој; тикепа – патике; фонтеле – телефон; мрачити, смарати – бити досадан, досађивати; олешити се, прекинути се, оверити, заракијати – попити превише алкохола; пеглирати – повраћати; буксна – џоинт већи од просечног; штекати – чувати ,крити, шкртарити.


7

Грађење жаргонских речи

Метафоризација

Нова, жаргонска значења постојећих стандардних речи, често су изведена метафоризацијом:

дизајнер – аутомобил-дизалица, паук,

патолог – душевни болесник,

тастер – потказивач,

кртица – доушник,

шеик – улични продавац бензина,

оверити – докрајчити жртву метком у главу.

Позајмљенице Позајмљенице су предмет интересовања многих стручњака који се баве питањима

језика. Док их једни сматрају нужним, други их сматрају нападам на српски језик. Тачно је да „нема језика без туђица“, већ о њиховом продирању у саму срж вокабулара. Многе од најобичнијих и најчешћих речи у српском потичу из грчког, турског, немачког, енглеског језика.

Туђице су представљале и представљају одличну грађу када су у питању жаргонске речи. Позајмљенице, често модификоване, из разних језика, данас најчешће енглеског:

џоинт – припремљена цигарета марихуане,

кул – добро, прихваћено,

фаца – утицајна личност,

шпреха и спика – језик, говор, разговор,

цалнути – платити,

лукнути – погледати.


8

Скраћивање речи

Пре око десет и више година, веома се развило скраћивање речи. Наравно, било је тога одувек, али тад је узело маха. У то време настале су речи као комп за компјутер. Слични примери добијали су се додавањем суфикса на недовољно разумљиву основу – раџа за ракију, цвиџе за цвикере, слиџа за слику, кеџа за келнера, контиш за контејнер, Бегиш за Београд, Новак за Нову годину и сл.У последње две – три године наставило се са скраћивањем речи, али од позади. Тако је музика постала зика, комп је постао јутер, концерт је постао церт, проблем – блем, дебил је постао бил итд.

Сличне, али мало другачије новотарије настале су као производ надградње извртања слогова, тзв. шатровачког говора, о коме ће касније бити речи. Одсносно, мање у сврху скраћивања, а више из милоште, ради тепања. Отуд је пасуљ преко суљпа постао суља, а пиво преко вопи – вопс; компиш – компјутер; матиш – математика; бембара – BMW; мечка – мерцедес; љубац – пољубац; рођус – рођендан

Иницијали Доста жаргонских речи гради се употребном иницијала. Оно што даје хуморни тон овим жаргонизмима је то да већ постоје такве скраћенице, само су овде другачије протумачене. Примери:

џ – џабе,

ЦЗ – Централни затвор,

сос – сељак остаје сељак.

Компјутерска технологија и њен убрзани развој унели су низ промена у многим језицима. Међутим, многе скраћенице из ове области жаргонски су протумачене и назване кафанске скраћенице. Ево неколико примера:

– DVD – дај воду другима (Digital Versatile Disc) – GPS – горки пелинковац свима (General position system) – NET – нека етанол тече (Internet, mreža) – HTTP – Хоћу Тамно Точено Пиво (HyperText Transfer Protocol)

Међутим, неке скраћенице су створене од стране одређене заједнице и не постоје:

шббкбб – шта би било кад би било,

доџ – домаћа обична џукела, авлијанер.

лол – laughing out loud (смејем се гласно)

нзм – не знам

мсм – мислим

бзвз – безвезе

нмг – не могу


9

Слагање Слагањем две или више речи добијају се полусложенице. Следи неколико примера:

баба-сера – жена која наплаћује употребу јавног тоалета,

шут-карта – некога избацити из неког посла и сл.,

транге-франге – све и свашта продавати,

шверц-комерц – нелегална трговина.

Сливање Многи жаргонизми настају сливањем две речи у једну. Не може одредити неко строго правило на који начин се то чини. Обично се од прве речи узме први део, односно корен, па се од друге речи дода завршетак. Ево неколико примера:

чопоративно (чопор+колективно),

глупантроп (глуп + питекантроп),

бипчуга (БИП + пивчуга),

кршилак (крш + кадилак),

смортадела (смор + мортадела, тј. лоша мортадела)

Суфиксација Жаргонизми се могу градити суфиксацијом, укључујући хипокористике. Следи неколико примера:

мињак – мини сукња,

пискарало – службеник, писар,

бакутанер – бака,

џибер – простак и сл.


10

Пермутација - Шатровачки говор

Пермутација слогова или гласова, укључујући и фонотактички „немогуће“ хуморне инверзије доводи до грађења нових жаргонизама. Тако је настао шатровачки говор.

Шатровачки говор је жаргон у српском, хрватском и бошњачком језику. Највише се користи у већим урбаним центрима - Београду, Загребу и Сарајеву - затим мањим градовима Србије и Босне и Херцеговине, Славонији и Истри. Шатровачког готово да нема у Хрватском Загорју и Црној Гори. Широко је распрострањен и у свакодневној употреби у неформалном говору, поготову међу младим људима, али и међу онима који желе да „остану млади�. Име „шатровачки� долази од ромског „шатра� што је у почетку означавало ромске речи које су ушле у тадашњи српскохрватски језик. Свака генерација има „свој� шатровачки језик.

Нове речи у шатровачком се стварају пермутовањем слогова. Нпр. реч пиво постаје вопи. Нова реч има исто значење као и оригинална. Неке речи се чешће користе у шатровачкој верзији од других, али не постоји правило.

Шатровачки говор је веома коришћен у затворским заједницама где је потребно да се размењују информације које се тешко могу разумети од стране формалног затворског система. У том случају обично се додаје још један слог између пермутованих слогова који отежавају препознавање конкретне речи - поруке.

Сличне језичке игре постоје и у верлану (француски) и весрану (аргентински шпански).

Примери шатровачких реченица:

Брате, нећу да играм фудбал!

Тебра, ћуне да играм дбалфу!

Пази, брате, мурија!

Зипа, тебра, ријаму!

Примери шатровачких речи:

кежва – жваке; мојне – немој; тебра – брате; ганци – циган; љаксе – сељак; зипа – пази; тенкре – кретен; вугла – глава; вутра – трава; вопи – пиво;

воздра – здраво; конза – закон; Шоне – Неша; Шоми – Миша; Киза – Зоки; Ћофи – Фића; лимте мо – молим те; жива - важи...


11

Утровачки говор

Утровачки је сленг који је постао популаран крајем 90-их у Београду, али никад није постао толико раширен и прихваћен као шатровачки. Уобичајене речи се на утровачки преводе тако што се уместо првог слога у речи ставља слово У, затим други слог речи, затим ЗА, након тога први слог речи, и на крају, као суфикс, ЊЕ.

Пример:

Марко – Уркозамање

ментол - утолзаменње


12

Англосрпски

Англосрпски или срблиш је језик који настаје претераним коришћењем енглеских речи код српских говорника. Реч срблиш је спој српске основе срб- и задњег дела енглеске речи eng - lish, што је назив за енглески језик. Назив англосрпски сковали су новосадски англисти. Срблиш се користи кад људи покушавају свој језик да учине званичнијим и узвишенијим, па користе доста страних речи. Такође га говоре неки Срби у иностранству, који спрски мешају са језиком средине.

У англосрпском код Срба у дијаспори постоје такве речи као што је чикетина, што је посрбљена енглеска реч chicken (пиле), којој је додат задњи део српске речи пилетина, те је тако настао спој српске и енглеске речи са истим значењем, који звучи као исправна српска реч, иако то није. Kод људи који користе српски у свакодневној комуникацији, користи се знатно више страних речи него што је то потребно, али не стварају се морфолошки и семантички немогући спојеви. Нпр. у реченици Едукациони центар Електротехничког факултета створен је са циљем да пружи квалитетну едукацију кроз низ основних и специјализованих курсева, уместо едукације може се употребити српска реч образовање, која има исто значење и смисао реченице се не би нимало променио, али едукација, пошто је страна реч, звучи стручније и званичније.

Под срблишем неки сматрају и српски језик писан енглеским алфабетом, тако што се српска слова Ђ и Ћ, на пример, замењују диграмима tj,ty,dj,dy,kj,ky,gj или gy, и сл. Тако би, рецимо, реченица Какво је то чудо, Кузејевићу? написана на овај начин изгледала овако: Kakwo ye to chudo Qzelyewityu?. Овај начин писања често се користи на форумима, интернету и у смс порукама, ради егзотичнијег и занимљивијег изгледа текста.


13

Сврха жаргона

Сврха жаргона је трострука: олакшана комуникација, укључивање и искључивање.

Понекад граница колоквијалног говора и жаргона није сасвим јасна:

У свакој струци постоји типична терминологија која олакшава комуникацију, поготово онда када је време важно (нпр. за време операције, сваки инструмент има своје име, и хирург неће рећи асистенту: „Додај онај тамо инструмент“, него ће увек рећи који тачно инструмент треба) и у медицини и у правној струци латински језик нестаје и код назива и за фразе. Они који познају терминологију, када уђу у нову околину, лакше се уклопе јер знају о чему се прича – укључивање. А они који не познају терминологију искључени су – било кратко или дуго из дотичног друштва. Млади жаргоном олакшавају свој начин комуникације, где не треба да се служе различитим стручним изразима и књижевним језиком, већ сами стварају свој говор помоћу којег лакше остварују комуникацију.

Постоји још једна функција жаргона, а то је да се жаргон може појавити у стварању комичног ефекта (нпр. Зноји се ко балав пуж). Такође, ова функција је видљива и у говорној карактеризацији младих, јер одређени жаргони којима се млади служе постају њихови заштитни знакови, а према томе се могу закључити и неке друге особине (припадност одређеном друштвеном слоју, одређеном кварту, одређеним уверењима), могу се препознати и жаргони који су најчешће са метафоричком употребом (нпр. мачка као животиња у књижевном говору, а као девојка у функцији жаргона), жаргони страног порекла где су најзаступљенији англицизми (нпр. френд као пријатељ). Примери фразема и лексема се такође налазе у функцији жаргона, као и одређени вулгаризми.


14

Жаргон као богатство језика

У последње време, у лингвистичким, и уопште, друштвеним круговима поставља се питање да ли је жаргон богатство или скрнављење језика. Да ли богати свакодневни говор и олакшава комуникацију или скрнави књижевни језик? Мишљења су подељена.

Др Михаило Шћепановић (Катедра за срски језик на Филолошком факултету у Београду) каже да је шатровачки говор, жаргон или сленг последица раслојавања језика по више основа и да постоји у сваком језику. „Један ће се жаргон развијати код, рецимо, ученика Угоститељске школе у Нишу, а сасвим други код полазника Филолошке гимназије у Београду. Ту има огромних разлика – њих диктирају локални говор који их окружује, социјало стање, па и тематика саме школе и задаци које она поставља пред ученике“. Објашњава да је у питању територијално и социјално раслојавање језика. територијално на варијанте, говорне типове и говоре, а социјално на језике социјалних група, где спада и тзв. шатровачки говор. „Он се затим може поделити по узрастима, али и на говоре одређених професионалних или других група, попут мајстора, осуђеника, војника“, каже Шћепановић. „Шатровачки говор настаје из потребе да се створи нешто што нико други неће разумети и младим људима је нарочито интересантно да на тај начин међусобно комуницирају, тако да се употребом шатровачког говора, и жаргона уопште, српски језик не осиромашује, већ употпуњује и богати“.

Жаргоном се позабавио и др Ранко Бугарски (професор на Филолошком факултету у Београду), у својој новој студији „Жаргон“, у којој са лингвистичког становишта описује феномен по коме је насловљена, због чега је, у односу на друге које је углавном занимао социолошки приступ, јединствена. Он је и у претходним анализама науке о језику откривао њене неистражене нивое и тиме је лингвистику, о којој се мисли да је херметична, учинио приступачном и животном.

За часопис „Време“ објаснио је актуелне вербалне експерименте као што су:


15

Шаљиво сливање речи у неочекиване нове целине (нпр: дишомор – директор школе; саламонела – сумњива салама; близнисмен – бизнисмен близак властима; снобилни телефон и сл.); римоване доскочице (нпр: Без краља не ваља) или пак предизборно продавање вербалне магле (Хлеб три динара, Повратак српске војске и полиције на Косово, Нове границе са Хрватском), и додао да се у овој врсти игара ништа не сазнаје, а много се тога представља у манипулативне сврхе.

На питање да ли званични језик показује отпор према жаргону, и да ли је разлог томе неразумевање, одговара да се књижевни језик по својој природи опире жаргону, премда не увек успешно и да се уз то он тиме некада и обогаћује, као у савременој урбаној књижевности. С друге стране, он је увелико прожет специфичним стручним жаргоном административног дискурса и да је управо то, оно што доводи до неразумевања. Такође даје одговор на питање зашто не успевају покушаји да се из српског језика избаце страни изрази. Наиме, каже да је у савременој цивилизацији немогуће, а није ни пожељно, спречити људске контакте и утицаје, и објашњава да се језици још од давнина богате позајмљивањем, али да проблем настаје онда када се комотно преузима мноштво непотребних речи и израза, и то је знак слабљења језичке културе.

„Жаргон је језик у малом“, каже на почетку књиге професор Бугарски. Ево неколико његових доказа: наркић – парк иза Републичке скупштине; српак – српска Нова година; спонзориште – спонзорисано позориште; нетикета -етикеција на интернету; допинковати се – допинговати се емисијама ТВ Пинк; територијалне кретензије, звезда џиберњача, спектаклук и гнуспојаве.3

.

3 Ранко Бугарски, „Жаргон“


16

Закључак

Иако су многи сагласни да наш језик временом постаје презасићен жаргонима, и да ћемо неке од њих тешко моћи да протумачимо, као и да се лепота књижевног језика скрнави убацивањем жаргона, с друге стране, жаргон све више постаје језик у језику, врста тајног кода и разликује се од једне друштвене групе до друге, он истовремено обогаћује књижевни језик сасвим новим нијансама значења. Иако је настао као језик криминалаца и просјака, сада је масовно у употреби код младих који га својом креативношћу уредно усавршавају, мењају и употпуњују.Такође, дешава се да жаргон служи да попуни рупе у стандардном језику.

Предрасуда да жаргон није вредан научног проучавања је до сада спречавала да лингвисти почну у већој мери да проучавају жаргон са лингвистичког становишта, иако је жаргон језик у малом. У њему се лакше уочавају неки аспекти језика који се не би лако уочили, ако би се проучавао само стандардни, или књижевни језик. А због специфичности жаргона, због његовог начина настанка, који је спонтан, због анонимности, врло брзих промена, због економичности, жаргон представља једну веома специфичну етичку манифестацију, која може и треба да буде проучавана, не само ради ње саме, него и зато што може да пружи и увиде у природу, структуру и функционисање промена у језику уопште.4

4 Ранко Бугарски


17

Литература • Андрић, Драгослав (1976). Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних

речи и израза. Београд: БИГЗ.

• Бугарски, Ранко (2003): Жаргон. Београд: Књижара круг

• Живковић, Д. ур. (1992): Речник књижевних термина, Београд: Институт за књижевност и уметност у Београду, Нолит.

• Поповић, Т. (2007): Речник књижевних термина. Београд: Logos Art.

• http://www.mycity.rs/Srpski-jezik/Sleng-zargon-i-jos-ponesto-2.html; датум уласка 20.05.2011.

• http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/putevi-i-stranputice-srpskog-jezika/Zargon-je-bogatstvo-jezika.sr.html; датум уласка: 20.05.2011.

• http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0atrova%C4%8Dki_govor ; датум уласка 30.05.2011.


18

Коментар:

Комисија:

Председник: ______________

Испитивач: ______________

Члан: ______________

Оцена рада: _________ (__)

Оцена на одбрани: _________ (__)

Закључна: _________ (__)

Датум одбране: _____________

___________________________________________________________________________

Matura2011 41 LNG 21 TomicMilijana Zargon · Жаргон Милијана Томић, iv - 1 4 1500 речи. Арго је језик малих и затворених група,

Documents