Matematika 3

Matematika III

1.ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Сабирање до 100

ТИП ЧАСА: Обнављање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални, групниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА:

Поновити сабирање

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1.Активности:

- Математички квиз:1. група - +, -, ., : су ____________ - Чиме се записују бројеви?2. група- Наброј рачунске операције.- Наброј цифре.3. група - Које су операције супротне?- У односу на број цифара, како делимо бројеве?

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Ученици настављају да раде у групама.

- Раде задатке из уџбеника, а решења проверавамо читањем.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1.Активности:

- Ухвати лоптицу и сабери, а онда задај задатак и баци лоптицу.


Одузимање до 100


Уџбеник


Поновити одузимање


- Поновити компоненте одузимања ( умањеник, умањилац, разлика )

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност

2.Активност

- Раде задатке из уџбеника, а решења проверавамо

читањем.

- Додатни задатци:1. На ливади су два стада оваца. У једном стаду је 14 оваца, а у другом 5 оваца више. Колико је оваца на ливади?2. Ненад има9 година, а његов тата 29 година више од њега. Мама има 3 године мање од тате. Колико Ненадова мама има година?


- Ухвати лоптицу и одузми, а онда задај задатак и баци лоптицу.


Множење до 100


Уџбеник


Поновити множење


- Поновити компоненте множења ( чиниоци )



- Раде задатке из уџбеника, а решења проверавамо

читањем.

- Додатни задатци:

1. Додај заграде тако да резултати буду тачни:6 + 3 · 5 = 45 21 – 8 · 4 = 523 · 7 + 2 = 27 4 · 5 + 4 · 2 = 72


- Ухвати лоптицу и помножи, а онда задај задатак и баци лоптицу.


Дељење до 100


Уџбеник


Поновити дељење


- Поновити компоненте рачунских операција:- Следеће бројеве напиши као збир, разлику, производ

и количник: 18 и 3.



- Раде задатке из уџбеника, 9.стр., а решења

проверавамо читањем.

- Додатни задатци:1. Маша има 8 шналица. Ана 5 пута више од ње, а Сандра 2 пута мање од Ане.а) Колико шналица има Сандра?б) Ко има више шналица, Сандра или Маша и за колико?в) Колико укупно имају шналица?2. На основу датог израза напиши текст задатка и израчунај: 15 + ( 15 · 2 ) + ( 30 : 2 ) =


- Ухвати лоптицу и подели, а онда задај задатак и баци лоптицу.

- Домаћи, 10. стр.


Дуж, полуправа, права, изломљена линија.


Уџбеник


Поновити шта је дуж, права, полуправа и њихово цртање и обележавање.


- Петоминутна провера:9 · 8 8 · 8 56 : 7 12 : 3 7 · 6 5 · 7 81 : 9 32 : 4 3 · 9 9 · 6 36 : 4 64 : 8



- Раде задатке из уџбеника, 11. стр. , а решења проверавамо читањем.

- Додатни задаци:1.Нацртај једну:А) праву линијуБ) криву линијуВ) изломљену отворену линијуГ) изломљену криву линију2.Од места м до места Н води једна права, једна крива и једна права изломљена линија. Нацртај те линије. Који пут је најкраћи'3. Нацртај три дужи које имају заједничку тачку М.4. Изрази датом мером: 1m = ___ dm 1dm = ___ cm 1m = ____ cm3m = ___ dm 45dm = ___ m ___ dm 36cm = ___dm___cm


- Домаћи 12. стр.


Стотине прве хиљаде. Упоређивање стотина прве хиљаде.

ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални, групниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Умети читати и писати стотине прве хиљадеУмети упоређивати стотине прве хиљаде


- Поновити десетице прве стотине.- Који су бројеви треће десетице?- Највећи двоцифрен парни број.- Најмањи непаран...



- Стотине прве хиљаде уводе се конкретизовањем помоћу низова од 100 квадратића који су ученицима познати.- Низ бројева прве стотине ученици треба да запишу у све-ске и да их обавезно прочитају више пута.- Називима бројева треба посветити посебну пажњу. Често читање назива бројева и понављање правилних низова бро-јева помаже ученицима да их правилно и трајно запамте. - - Даље, ученици знају да су сто јединица једна стотина. По аналогији, подстаћи их да сами уоче да су двеста јединица две стотине, триста јединица три стотине... (користећи да-ту таблицу у уџбенику

- На основу првог примера на 14. стр. објашњавамо им упоређивање стотина

- Стечена знања примењију даље у задацима на истој страни.


- Домаћи 15. стр.


Стотине прве хиљаде. Упоређивање стотина прве хиљаде.

ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални, групниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Умети читати и писати стотине прве хиљадеУмети упоређивати стотине прве хиљаде


- Анализа домаћег задатка.



- Радимо задатке у уџбенику на 18. стр.- Тачност проверавамо читањем.

- Додатни задаци:1. Напиши речима:300 ________________ 900 ______________ 500 ________________ 200 ______________2. Запиши стотине које недостају:100,300, ____, ____, 900. 900, ____, 500, ____, 100.3. Упореди!300 ____ 500 1000 ___ 100 400 ___ 200 ___ 100


Извуци број, напиши га речима, реци о њему све што знаш ( троцифрен, месна вредност цифара, паран... )


Стотине и десетице прве хиљаде


Уџбеник


Умети читати и записивати стотине и десетице прве хиљаде


- Понављамо стотине прве хиљаде бројећи по сто.



- Сви бројеви прве хиљаде (сем стотина) уводе се по-моћу збира.- Бројимо по 10 и цртамо на бројевној правој.Правилно изговарамо и читамо бројеве, одређујући колико имају десетица, јединица, стотина. 160 – сто шездесет - Која цифра показује Ј, Д, С?- Колико има Ј, Д, С?

- Радимо задатке у уџбенику, 17. стр.- Тачност проверавамо читањем.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *

1.Активности:

- Домаћи: 18. стр.


Стотине и десетице прве хиљаде


Уџбеник


Умети читати и записивати стотине и десетице прве хиљаде


- Извуци број, напиши га речима, реци о њему све што знаш ( троцифрен, месна вредност цифара, паран... )



- Радимо задатке у уџбенику,19. стр.- Читањем проверавамо тачност решења.

- Додатни задаци.1. Настави да пишеш: 430 = 400 + 30 = 4 · 100 + 3 · 10 350 = ______________________________________ 480 = ______________________________________ 730 = ______________________________________ 310 = ______________________________________2. Напиши број који има:4с 2д о ј = _______ 5с 9 д 0ј = _______4ц 8д 0ј = _______ 8ц 0д 0ј = ________



- Задатке радимо и на табли.


Упоређивање стотина и десетица прве хиљаде


Уџбеник


Умети упоређивати бројеве (стотине и десети-це прве хиљаде) и употребљавати знаке <, >, =





- Обраду радимо према уџбенику.- У уводном задатку је познатим илустрацијама предста-вљено упоређивање бројева 230 и 320.- Треба обновити и да при писању троцифрених бројева прва цифра (сдесна улево) представља број јединица, друга број десетица, а трећа број стотина.

- Упоређивање датих бројева је означено и одговарају-ћим знаком неједнакости.

- Да је то тачно ученици могу закључити на више начи-на.

- Један од начина (приказан у уџбенику) јесте да прили-ком упоређивања уоче да је већи број који има више стотина, односно, ако бројеви имају исти број стотина

већи је онај који има више десетица (први задатак).- Други начин који помаже у откривању односа бројева

230 и 320 јесте чињеница да при бројању број 230 дола-зи пре броја 320.

- Другим, трећим и четвртим задатком се примењује стечено знање.Напомена. Важно је инсистирати на читању неједнако-сти


- Задатке радимо и на табли и читамо бројеве.


Упоређивање стотина и десетица прве хиљаде


Уџбеник


Умети упоређивати бројеве (стотине и десети-це прве хиљаде) и употребљавати знаке <, >, =



- Извлаче по два ученика, када све кажу о свом броју, онда их упоређују.



- Радимо задатке у уџбенику, 21., 22. стр.- Решења проверавамо читањем.

- Додатни задатак.1. упореди:550 ___ 320 640 ___ 170 1 000 ___ 990 2. 5с 4д 0ј ____ 520 6с 3д 0ј ____ 630

3с 8д 0ј ____ 920


- Задатке радимо и на табли и читамо бројеве.


Бројеви до 1 000


Уџбеник


Умети читати и писати бројеве до 1000; одре-ђивати место броја у низу бројева до 1000


- Бројимо од задатог броја: 312, 312, … - Бројимо уназада од задатог броја



- Обрађујемо према уџбенику.- Бројеви прве хиљаде уводе се конкретизовањем помоћу низова од 100 квадратића (стотина) који су ученицима по-знати.- У анализи уводног задатка ученици треба да уоче да су 7 стотина представљене са 7 пута по 100 квадратића, 8 десе-тица представљене са 8 пута по 10 квадратића и 5 јединица са 5 пута по 1 квадратић.

Бројеви прве хиљаде уводе се помоћу збира.- Пример записујемо и у свеску и радимо још неколико задатака:


785 = 700 + 80 + 5 – читамо и записујемо назив броја 932 = 751 = - Радимо задатке у уџбенику.

У првом задатку ученици откривају колико дати бро-јеви имају стотина, десетица и јединица. Овим задатком наставља се усвајање структуре троцифрених бројева и њихових назива.

У трећем и четвртом примеру првог задатка усваја се писање и читање троцифрених бројева којима је број десе-тица једнак 0, а број јединица већи од 0.

Деци рећи: не чита се да број има 0 десетица, већ се одмах после читања броја стотина прочита број је-диница тог броја.

Други задатак садржи део бројевне праве са бројеви-ма од 200 до 300, а ученици треба да на основу пребројава-ња цртица којима су обележене јединице, упишу у правоу-гаоник одговарајуће бројеве.

У трећем задатку примењују се стечена знања о пи-сању и читању троцифрених бројева.


– писање троцифрених бројева по диктату (речима и ци-фрама);

– Домаћи: 24. стр.


Бројеви до 1 000


Уџбеник


Умети читати и писати бројеве до 1000; одре-ђивати место броја у низу бројева до 1000


- навођење бројева између два дата броја (унапред, уна-зад);



3.

- Радимо задатке из учбеника, 25. – 27. стр.

- Решење сваког задатка проверавамо читањем.- Уочавамо најчешће грешке у читању и писању бројева

и упзоравамо ученике на њих.- Слабије ученике изводимо пред таблу и заједно радимо

задатке.

Активност - Додатни задаци:1. Напиши бројеве дате у облику збира.200 + 60 + 8 = 2685 · 100 + 8 · 10 + 4 = 400 + 30 + 5 = 8 · 100 + 0 · 10 + 1 =


- Одређивање, записивање и читање бројева који се могу образовати од датих цифара


Којој стотини припада број


Уџбеник


Знати којој стотини припада сваки број до 1000


- Навођење бројева између два дата броја (унапред, уна-зад);


2.

- Попуњавањем прве таблице у првом задатку се са ученицима обнављају бројеви до 100, да би се наставио низ бројева друге, треће, ... десете стотине (први и други зада-так).

- Набрајање бројева неке стотине, тј. одређивање ко-јој стотини припада неки број је тежи захтев за ученике трећег разреда. Зато тај садржај треба често понављати.

- Деци треба указати на следећу олакшицу: да најма-њи број сваке стотине на месту јединица има јединицу, а највећи број сваке стотине на месту десетица и јединица

Активност

има нулу (тј. увек је вишеструка стотина).- У трећем и четвртом задатку примењују се стечена

знања о одређивању стотине којој припада дати број.- Радимо задатке на 28. стр., 29. стр. – домаћи.


“Игра са картончићима”.Овом игром се може организовати такмичење у од-

ређивању стотине којој припада број.Ученик – представник реда, извлачи картончић са

написаним бројем, прочита га и каже којој стотини тај број припада.

За тачно решен задатак његов ред добија поен, у су-протном остаје без поена.


Троцифрени бројеви.


Уџбеник


Формирање појма троцифреног броја






- Припрема за формирање појма: троцифрен број мо-же бити разговор о односу броја и цифре, именовању јед-ноцифрених бројева, најмањем и највећем двоцифреном броју, укупном броју двоцифрених бројева.

- Број 100 записујемо са три цифре 1, 0 и 0 и зато га називамо троцифрен број.

- Наглашавамо да је 100 први, односно најмањи тро-цифрен број и да је број 999 последњи (највећи) троцифрен број.

-Сви задаци на овој страни садрже задатке познатих

облика допуњених новим појмом – троцифрен број.


“Игра картончићима”На картончићима су написани неки једноцифрени,

двоцифрени и троцифрени бројеви. Задатак сваког пара (групе) је да све бројеве раздвоји на три групе (групу јед-ноцифрених, групу двоцифрених и групу троцифрених бројева).


Троцифрени бројеви. Kојој стотини припада број


Уџбеник


Формирање појма троцифреног броја


- Игра картончића.



3.

- Радимо задатке у уџбенику, 32. стр.- Решења проверавамо читањем.

- Радимо задатке у Пчелици, 5. стр.- Решења проверавамо читањем.

Активност


- Замислио сам број, ти погоди – рад у пару.


Упоређивање троцифрених бројева


Уџбеник


Умети упоређивати троцифрене бројеве и упо-требљавати знаке >, <, =


- Понављамо упоређивање стотина:- Упореди: 200 ___ 400 ___230.



- Користећи се делом бројевне праве на којој су дати бројеви од 295 до 310, упоређујемо два од тих бројева: 297 и 306, што је означено и одговарајућим знаком неједнако-сти. Да је то тачно ученици могу закључити на више начи-на (и то се од њих и тражи).

Један од начина (приказан у уџбенику) јесте да на


основу поређења броја цифара стотина закључе да је већи онај број који има више стотина.

Други начин који помаже у откривању односа броје-ва 297 и 306 јесте чињеница да при бројању број 297 дола-зи пре броја 306.

Исти захтев поставити ученицима за први задатак. На сличне начине ученици анализирају решења (312<321,252<258) и долазе до закључка:(1) од два различита троцифрена броја који имају исти број стотина, мањи (већи) је онај који има мањи (већи) број де-сетица;(2) од два различита троцифрена броја који имају исти број стотина и исти број десетица мањи (већи) је онај који има мањи (већи) број јединица.

- Не треба тражити од ученика да ове закључке уче напамет, већ да их користе у раду.

Првим, другим и трећим задатком усвајају се стечена знања о упоређивању троцифрених бројева.- Инсистирати на читању неједнакости и једнакости (слева удесно и сдесна улево).


“Игра коцком”.Игра се у пару. Сваки ученик једном окрене коцку и напи-ше добијени број на месту стотина (скривеног броја). Коц-ку окрене још једанпут и напише добијени број на место десетица (за сада још скривеног броја). Последњи број који добије окретањем коцке напише на место јединица. Један од ученика одређује који од та два броја је већи (мањи). У понављању игре други ученик преузме улогу првог и тако наизменично. Игра не треба да траје дуже од пет минута


Римске цифре ( 1 – 39 )


Уџбеник


Знати римске цифре I, V, и X и принцип чита-ња и писања бројева помоћу њих; знати где се све користе римске цифре у писању природних бројева


- Сви сте већ чули за старо римско царство и за његове цареве који су ратовима освајали свет.

- Али стари Римљани су били и велики научници. Нарочито су били добри математичари.

- Међутим они нису користили цифре које ми користимо да би записивали бројеве.

- Уместо цифара, користили су велика слова свог писма.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *




- Сада ћемо узети дрвца шибице и помоћу њих правити бројеве.

- Узећемо једно дрвце и ставити овако:I то је број 1 ( слово И ) . и још једу шибицуI I Добили смо број 2. и још једну I I I То је број 3.

- Да бисмо написали број 4, прво ћемо научити 5. V Пет се пише као слово В.- Број 4 добијемо када од пет одузмемо један: I V Број 4- Бројеве до 9 добијамо додавањем. Њих запишите сами.

- За писање броја 9, морамо прво научити 10.X

- Девет добијамо одузимањем: I X - Девет - Бројеве до 39 добијамо додавањем.- Напишите их шибицама, а затим запишите у своје свеске.- Битно је да ученици уоче правило писања римских бројева.

- Радимо задатке у уѕбенику.


- Тачност решења проверавамо читањем.


Римске цифре ( 1 – 39 )


Уџбеник


Знати римске цифре I, V, и X и принцип чита-ња и писања бројева помоћу њих; знати где се све користе римске цифре у писању природних бројева


“Лутрија” - игра у паруСваки ученик на 10 картончића напише десет бројева

од 1 до 39 (по свом избору) римским цифрама. Један дру-гом извлаче “лутрију” и читају записан број. Тачно прочи-тан број доноси један поен.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.

Активност2.Активност

- Радимо задатке у уџбенику, 39., 40. стр.

- Додатни задатак:1. Стрелицама спој једнаке бројеве два скупа.

2. Римским цифрама запиши бројеве друге десетице.


- Читањем проверавамо решења.


Римске цифре ( 40 - 1 000 )


Уџбеник


Знати римске цифре: L, C, D и M и принцип читања и писања бројева помоћу њих


- Учитељ каже број, а ученици га записују шибицама.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност Упознати преостале четири римске цифре (L, C, D, M).

Помоћу датих таблица којима је приказано упоредно за-писивање десетица и стотина римским и арапским цифра-ма подстаћи ученике да уоче да се откривена правила о

5.5. 7.

I VII V


писању римских цифара до 39 односе и на писање десети-ца и стотина (тј. свих римских цифара до 1000).

Ученике подстаћи да помоћу првог и другог задатка уоче аналогију записа:

Трећи и четврти задатак садрже ради подсећања правила о писању, јер је читање и писање римским цифрама до 1000 тежи захтев за ученике 3. разреда..


- Игра „Лутрије“


Римске цифре ( 40 - 1 000 )


Уџбеник


Знати римске цифре: L, C, D и M и принцип читања и писања бројева помоћу њих


- Учитељ каже број, а ученици га записују у свеску.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Радимо задатке у уџбенику, 43. стр.

- Тачност проверавамо читањем.

II – 2 XX – 20 CC – 200

IV – 4 XL – 40 CD – 400

VIII – 8 LXXX – 80 DCCC – 800

2.Активност - Радимо задатке у Пчелици, 6. стр.

- Решења проверавамо читањем.


- Домаћи:45. стр. уџбеник.

22. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Природни бројеви до 1 000

ТИП ЧАСА: Провера ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Контролни задатак


Проверити степен усвојености обрађеног градива


- Подела контролних задатака.




- Давање објашњења везаних за израду задатака.

- Ученици раде задатке, учитељ обилази, даје додатна објашњења.


- Анализа контролних задатака на следећем часу.


Мере за дужину: mm

ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Усвајање милиметра као јединице за мерење ду-жине; знати однос између јединица за мерење ду-жине; знати активно користити јединице за дужи-ну; знати користити мерни инструмент (лењир, метар) и исправно записивати резултате мерења

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1. - Анализа контролног.

Активности:

- Поновити мере за дужину: m, dm, cm.






- Разним мерењима подстаћи ученике да се подсете обра-ђених јединица за мерење дужине, као и односа међу њима (уводни задатак у уџбенику). - Важна фаза је процењивање одока: колика је дужина, ширина, висина, растојање између два објекта и оно претходи мерењу. После извршеног мерења треба проверити колико је процена била тачна и колика је грешка у процени.

- Припрема за усвајање милиметра као јединице за мере-ње дужине може бити посматрање лењира, уочавање цртица и откривање пребројавањем да у једном центиметру има 10 дело-ва једнаких по дужини. Тада је згодно рећи да је сваки тај део дугачак један милиметар и да је 1cm=10mm.

- После усвајања односа 1cm=10mm ученицима дати да самостално реше следећи задатак (у свесци):

2cm= _______ mm, 5cm = _______ mm ...Напомена. Важно је инсистирати на читању добијених

једнакости (и слева удесно и здесна улево).Да би усвојили однос 1m=1000mm, ученици морају знати

односе 1m=10dm, 1dm=10cm и 1cm=10mm.Даље усвајање милиметра и односа упознатих јединица за

мерење дужине врши се процењивањем, мерењем и записива-њем резултата мерења (предмета по избору учитеља). У анализи трећег задатка ученици треба да закључе да ће резултат мерења изразити у mm, тако што ће усмено cm претварати у mm (рачун 10 +3).

- Проверити правилност мерења. Посебну пажњу обрати-ти на то да ли је ученик правилно поставио лењир уз предмет који мери.

- Радимо задатке на 48. стр. уџбеника.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1. - Домаћи: 49. стр. уџбеник.



Мере за дужину: кm


Уџбеник


Усвајање километра као јединице за мерење дужи-не; знати однос свих упознатих јединица за мере-ње дужине

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *


- Анализа домаћег задатка.- Поновити мере за дужину: m, dm, cm, mm




- Цртеж у уводном задатку мотивише увођење нове јединице за мерење дужине – километра.

- Разговором о удаљености школе од куће, школе од њима неке познате установе, неких њима познатих насеља, села, гра-дова, мотивисати ученике да за 1000m прихвате назив 1 киломе-тар.

- У првом задатку су дати примери пређеног пута у истој јединици времена (km) пешака, бициклисте и аутомобила, ради повезивања математике са животом. Исти циљ имају и остали примери у првом задатку.

Трећи задатак има исти практични (функционални) циљ.Петим задатком се понавља упознати однос (1km=1000m).Напомена. Ученици морају знати те односе и на томе тре-

ба инсистирати. Циљ је трајно запамћивање.У шестом задатку примењује се новостечено знање.


- Домаћи: 52. стр. уџбеник.


Мерење масе


Уџбеник, тегови различите масе, паковање шећера, малих кесица...


Усвајање јединица за мерење масе: kg, g, t; уочити да се маса мери масом; знати користити мерни ин-струмент (ваге)







- Да би ученици схватили да сваки предмет има тежину, по-требно је да је осете. Прва вежбања се састоје у узимању у руке предмета разног облика и различитог материјала (нпр. листа хартије, чаше, кутије од дрвета, кутије од хартије, фла-ше сока, камена...).

- Треба их подстаћи да сами уоче да су неки предмети мање масе, а неки веће, да сваки од њих има своју масу.

Рећи им: Да бисмо сазнали колика је маса неког предмета (бића), људи су измислили вагу.

- Следи анализа слика из уџбеника (изглед и коришћење различитих вага).

Питати ученике где су их видели и шта се сваком од њих обично мери.

Рећи им да иако су ваге различите, све мере предмете (би-ћа) једном истом одређеном масом која се зове килограм.

Већини ученика трећег разреда ова реч није страна. Они знају колико имају килограма, али је битно открити јесте ли и како код њих формиран појам килограм.

- Показујемо им тег масе 1kg (или паковање шећера од 1kg и сл.).

- Сваки ученик треба да га узме у руке и осети његову масу.

- Потом треба вршити вежбања да тег од 1kg узимају у једну руку, а предмет у другу руку и да процењују да ли је маса предмета који држе једнака маси једног килограма, или је мања, или је већа од ње. Оваква вежбања оспособљавају ученике да масу предмета од 1kg могу проценити одока, држећи га у руци.

- У анализи другог задатка ученике треба упознати да се шећер, со, пиринач, брашно... најчешће пакују у паковања масе 1kg и подстаћи их да се сете још неког предмета из продавнице једнаке масе.


Напомена. Предложите им да у продавници очитавају ма-се производа.

У трећем задатку примењује се новостечено знање.Цртеж испод трећег задатка мотивише увођење нове једи-

нице за мерење масе – грам.У њему се истиче однос килограма и грама.Ученицима дати задатак да процењују масу: чоколаде

бомбона, прашка за пециво, оригана... а тачност њиховог проце-њивања... проверавају очитавањем масе на паковању.

У четвртом, петом и шестом задатку примењује се ново-стечено знање.

Велике масе се мере тонама и ученици треба да запамте однос: 1t=1000kg (тј. 1000kg= 1t).

Подстаћи их да наведу примере предмета (бића) тежих од 1t (слон, камион, авион, аутомобил, гомила угља).

У седмом, осмом, деветом и десетом задатку се примењу-је новостечено знање.




Мерење масе

ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник, тегови различите масе, паковање шећера, малих кесица...


Усвајање јединица за мерење масе: kg, g, t; уочити да се маса мери масом; знати користити мерни ин-струмент (ваге)






- Радимо задатке у уџбенику, 56, 57. стр.- Тачност резултата проверавамо читањем.

- Додатни задаци у Пчелици, 8. стр.


- Зна се да се међу три новчића налази један дефектан ( нема исту масу као остала два ).може ли се помоћу теразија без тегова открити који је то новчић?


Мерење запремине: l, dl, cl, ml, hl


Уџбеник, посуде различите запремине


Усвајање јединица за мерење запремине течности: l, dl, cl, ml, hl; знати њихов однос








- Час се може почети посматрањем разних течности у раз-личитим судовима и флашама (воде, сока, млека...).

Потом посматрамо празне судове. Ученике подстаћи да уоче њихове различите величине. Објашњавамо да величина шупљине суда је запремина суда. Сипамо воду у неколико судо-ва различите величине и облика (нпр. канта, чаша, ваза, флаша) и поредимо количине воде у судовима (процењујемо одока где има више, где мање, а где једнако).

- Ученике на основу овог посматрања подстаћи да закљу-че да већи судови који имају веће шупљине, садрже, запремају, већу количину воде.

А сада им треба рећи да бисмо могли тачно измерити ко-лико течности запрема неки суд, људи све течности мере једним једнаким судом, чија је шупљина толика да у њу стане 1kg чи-сте воде, а та мера зове се литар.

Показујемо разне судове од литра, пунимо их водом и по-редимо.

Треба научити сваког ученика да уме да измери тачно ли-тар било које течности, да уме да процени одока према шупљи-ни суда, тј. да ли у њега може стати више или мање или тачно литар течности.

- Мање јединице (dl, cl, ml) уводимо на сличан начин.- Већу јединицу (hl) ученици не виде често у свакоднев-

ном животу. Зато треба разговарати о томе како се нпр. вино осим у флашама чува у бурадима у које може стати много лита-ра вина, па се запремина бурета не исказује литрима, већ хекто-литрима, јединицом за мерење запремине течности која је 100 пута већа од литра (тј. 1hl =100l).

Сличан пример: базен.Напомена. Практично и са разумевањем усвојени односи

јединица за мерење запремине олакшавају ученицима да их трајно запамте.


Домаћи. 61. стр.


Мерење запремине: l, dl, cl, ml, hl


Уџбеник, посуде различите запремине


Усвајање јединица за мерење запремине течности: l, dl, cl, ml, hl; знати њихов однос






- Додатни задаци у Пчелици, 8. стр.


- Како ћеш помоћу канти од 3 литра и 5 литара одмерити у канту тачно 4 литра воде са чесме?


Мерење за време

ТИП ЧАСА: Oбрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник , календари


Знати нове јединице за мерење времена: година, деценија, век


Питања која покрећу теме за разговор: Колико имаш го-дина? Који месец је у току? Колико једна година има месеци? Колико година си имао прошле године? Колико година ћеш имати следеће године? Колико година има твоја мама, бака...?





- Сада можемо дечје представе о појмовима о години ис-прављати и употпуњавати.

Формирање појма године може се почети посматрањем и проучавањем слика у уџбенику и упоредним коришћењем зид-ног календара.

Децу можете подсетити на новогодишњу ноћ (дочек Нове године) и тако именовати први месец у години и датум почетка године. Затим следи разговор о месецу јануару (Какво је време? Коме је рођендан у јануару?).

Окрећемо календар на следећи месец. Ако месец фебруар има 28 дана година има 365 дана. Ако месец фебруар има 29 да-на година има 366 дана. (преступна година).

Окрећемо календар на следећи месец и поступак се пона-вља, редом, за све месеце у години.

Сада се може увести нова јединица за мерење времена – деценија.

Већина ученика трећег разреда је стара једну деценију. Може се рећи: Већина вас је стара 1 деценију. Колико је то го-дина? На тај начин ученике припремамо на прихватање и запам-ћивање односа:

1 деценија = 10 година. Подстаћи их да открију да је 2, 3... деценије 10 пута дуже

време од 2, 3 ... године. На тај начин их припремамо да само-стално реше први задатак.

Инсистирати на читању добијених једнакости (и слева удесно и здесна улево).

Следи увођење веће јединице за мерење времена – век.Са овом јединицом мере ученици се не срећу често у сва-

кодневном животу. Већина њих зна да живимо у 21. веку, али то

никако не значи да је и појам века формиран. Искуство показује управо супротно.

На овом узрасту је довољно да знају да је: век јединица за мерење времена која је сто пута већа

од једне године, тј. да је 1 век = 100 година. Другим, трећим, четвртим и петим задатком се примењује

новостечено знање на примерима из свакодневног живота који су навођени и у разговору са ученицима.

Шести задатак је намењен ученицима даровитим за мате-матику. Треба уочити да поред свих једноцифрених бројева не-достаје реч век, а поред броја 70 реч година.

Напомена. На овом узрасту можемо до извесног степена формирати појам век, јер се перцепције времена најтеже и нај-дуже формирају.


Домаћи: 64., 65. стр.


Мерење и мере


Уџбеник , Пчелица


Обновити стечена знања везана за мерење и мере


- Шта све меримо?- Чиме шта меримо?- Које су основне једимице за дужину, масу, запремину,

време?



- Радимо задатке у уџбенику.

- Радимо задатке у Пчелици.


- Решења проверавамо читањем и радом на табли.


Мерење и мере














Сабирање и одузимање стотина.Новчанице вредности 200, 500 и 1 000 дин.


Уџбеник, новчанице из Монопола

ЦИЉ И ЗАДАЦИ Умети сабирати и одузимати стотине прве хиљаде;

ЧАСА: знати вредност новчаница од 100, 200, 500 и 1000 динара; знати поредити вредност новчаница и ра-ситњавање (замену)


- Понављамо сабирање и одузимање до 10.




Обрада сабирања и одузимања стотина конкретизована је низовима од 100 квадратића. Сабирање и одузимање стотина из-води се слично извођењу сабирања и одузимања бројева до 10. Ученици ће лако уочити аналогију сабирања и одузимања једи-ница са сабирањем и одузимањем стотина.

У првом задатку требало би подстаћи ученике да уоче на-пред описану аналогију.

Другим задатком усваја се обрађено сабирање и одузима-ње стотина, уз напомену да у задатку више нису написани ана-логни задаци из прве десетице, али ако је неком ученику по-требно најпре да пронађе аналогни задатак из прве десетице да би решио задатак, треба му свакако то и допустити. Штавише, треба му у томе и помоћи.

Припрема за четврти и пети задатак може да буде игра “У продавници”.

Испред групе деце се намести “продавница”. Пазити да вредност предмета буде 100, 200 ... 900 динара.

Један ученик је “продавац”, а остала деца из групе су “купци”. Један по један “купац” прилази и купује предмет по избору. Продавац наплаћује и враћа кусур и поступак гласно ко-ментарише. Улогу продавца преузима друго дете (свако треба да буде у улози продавца и улози купца).

Напомена. У “продавници” треба да има најмање толико предмета колико има деце у групи.

Четвртим, петим и шестим задатком се примењује ново-стечено знање о сабирању и одузимању стотина.


- Домаћи. 71. стр.


Сабирање и одузимање стотина.Новчанице вредности 200, 500 и 1 000 дин.


Уџбеник, новчанице из Монопола, Пчелица


Умети сабирати и одузимати стотине прве хиљаде; знати вредност новчаница од 100, 200, 500 и 1000 динара; знати поредити вредност новчаница и ра-ситњавање (замену)


- Анализирамо домаћи.- Играмо се продаваца. Кусур враћамо додавањем.- Ситнимо новчанице.



- Израда задатака у Пчелици.- Текстуалне задатке радимо на табли, а остала решења

проверавамо читањем.

- Радимо задатке у уџбенику, 73. стр.- Проверавамо читањем и радом на табли.




Замена места сабиракаЗдруживање сабирака

ТИП ЧАСА: Обнављање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА Уџбеник

СРЕДСТВА: ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА:

- Обновити својства сабирања


- Анализирамо домаћи.


2.Активност 3.Активност

- Два ученика истовремено на табли раде задатке: 50 + 12 = 12 + 50 =- Тражимо да нам покажу сабирке и збир.- Питамо шта уочавају.- Како би то могли написати као правило речима и словима?- Записујемо у свеске: а + б = б + а

- Радимо први и други задатак у уџбенику, 74. стр.

- На исти начин обнављамо здруживање сабирака.

- Радимо задатке на 75. стр.


- Домаћи: Пчелица, 13. и преостали задаци у уџбенику.


Сабирање троцифреног и једноцифреног броја( 100 + 6; 125 + 3 )

ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана

НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Умети сабирати троцифрене и једноцифрене бро-јеве; знати применити својство замене места саби-рака и здруживања сабирака


- Анализирамо домаћи.- Обновити израчунавање збира двоцифреног и једноцифре-

ног броја без прелаза.




Пошто смо троцифрене бројеве уводили представљањем збиром 100 + ... (нпр. 100+3) ученицима није непознат овај тип сабирања а познато је и да их већина ученика на основу иску-ства зна рачунати.

То се лако може проверити ако се ученицима задају крат-ки текстуални задаци којима се тражи да саберу стотину (вишеструку стотину) и једноцифрен број.

На пример: Марија је имала у новчанику 200 динара и до-била је још 5. Колико сада Марија има динара?

После неколико таквих усмено задатих и усмено решених задатака може се прећи на уводни задатак у уџбенику. У њему је обрада овог типа сабирања конкретизована квадратићима.

Напомена. Сваком типу сабирања и одузимања који је у уџбенику конкретизован квадратићима може да претходи ства-рање проблемске ситуације дате у облику текстуалног задатка.

У анализи и решавању првог и другог задатка усваја се усмено сабирање троцифреног и једноцифреног броја.

Горе дати тип сабирања може се увести сличним извође-њем сабирања двоцифреног и једноцифреног броја (уџбеник). Важно је подстаћи ученике да уоче да се оваквим начином саби-рања збир увећава за број стотина троцифреног броја.

25 + 3 = 28125 + 3 = 128

Овај тип сабирања може се увести и тако што троцифрени број разлажемо на збир стотина, десетица и јединица, па најпре сабирамо једноцифрени број са јединицама троцифреног броја.


- Домаћи: уџбеник, 78.



ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални

МЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник




- „Пронађи пар“ – игрица за вежбање сабирања и замене места чинилаца.

- По два ученика добијају картончиће на којима је збир исти. Треба да израчунају и пронађу свој пар.



- Радимо задатке у уџбенику, 79. стр.- Резултате проверавамо читањем или радом на табли.

- Додатни задаци:1. Јован је имао 240 динара. Од баке је добио још 5, а од секе

још 3. колико сада има новца?2. први сабирак је 245, други сабирак, највећи број треће

стотине, а трећи најмањи паран број. Колики је збир?


- Ове задатке проверавамо на табли.



ТИП ЧАСА: Обрада

ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник




- Раде у пару: из две кутије извлаче по један број ( троцифрен и једноцифрен број ).

- Један сабира, други проверава и обрнуто.



Првим задатком се усваја сабирање типа 126 + 4.

Сабирање типа:

уводи се сличним извођењем сабирања двоцифреног и једноци-френог броја.

Сабирање типа:

Овом сабирању претходи растављање другог сабирка на два сабирка, тако да први од њих са јединицама првог сабирка даје десет, примењујући правило здруживања сабирака.

Овај тип сабирања може се увести сличним извођењем сабирања једноцифрених бројева, двоцифреног и једноцифреног броја.

У трећем задатку деца су помогнута држачима места и

6 + 7 = 13 26 + 7 = 33 126 + 7 = 133

126 + 7

26 + 4 = 30 126 + 4 = 130


њиме се усваја обрађено сабирање.







Уџбеник





- Један сабира, други проверава и обрнуто.



- Радимо задатке у уџбенику.- Решења проверавамо читањем и радом на табли.

- Радимо задатке у Пчелици.


- Занимљив задатак.- Продужи низ: 1, 1, 2, 3, 5,...

39. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА Одузимање једноцифреног бројаод троцифреног

ЈЕДИНИЦА: ( 106 - 6; 136 -2; 200 – 6; 140 – 4 ) )ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Умети израчунати разлику троцифреног и једно-цифреног броја


- Понављамо одузимање једноцифреног броја од дваоцифреноф.

- 26 – 6 58 – 7 40 – 5



◊

Овај тип одузимања изводи се слично одузимању одгова-рајућих бројева у првој десетици. Ученици који су већ усвојили аналогију сабирања типа 100+3=103, 103+3=106, лако ће уочити и аналогију одузимања типа 106-6=100, 106-3=103.

У уводном задатку, на датим примерима, треба објаснити претходно изнети поступак.

Предлажемо да ученицима који имају тешкоћа у решава-њу првог задатка помогнете на следећи начин: учитељ за сваки пример задаје сличан задатак из прве десетице који ученици усмено решавају, а затим задатак решавају по аналогији.

Један од начина обраде свих типова одузимања једноци-френог броја од троцифреног уводи се сличним извођењем оду-зимања једноцифреног од двоцифреног броја.

Такође, облици задатака у уџбенику којима се они реали-зују су слични. Из тог разлога их нећемо понављати.

Овде ћемо само изложити реторичку форму поступка об-раде (решавања) неких типова одузимања датих у уџбенику.

◊

106 – 6 = 100 106 – 3 = 103

200 – 6


Овом одузимању претходи растављање умањеника на два сабирка, од којих је други увек 100.

Најпре одузимамо од броја 100 једноцифрен број.

- Радимо задатке у уџбрнику, 83. и 84. стр.



40. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКА

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Одузимање једноцифреног бројаод троцифреног( 106 - 6; 136 -2; 200 – 6; 140 – 4 ) )


Уџбеник





- Један одузима, други проверава и обрнуто – ко ће пре.




- Радимо у свеске.1. Израчунај:235 – 3 = 159 – 9 = 300 – 8 = 160 – 6 + 4 = 140 – 9 + 8 = 120 – 3 + 9 = 2. Умањеник је највећи непарни број треће десетице, аумањилац највећи једноцифрен број. Израчунај разлику.3. деда, унук и унука имају заједно 105 година. Унук је старији од унуке за 3 година. Унука је стара 5 година. Колико година има деда?


- Решења проверавамо израдом задатака на табли.

41. ЧАС

ПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Одузимање једноцифреног бројаод троцифреног( 208 – 9; 134 - 6 )


Уџбеник




- Понављамо:- 23 – 9 = (23 – 3) – 6 =




- Аналаго овим задацима радимо и први пример из уџбеника. 208 – 9 = ( 208 – 8 ) – 1 = 200 – 1 = 199 - Први задатак радимо на дужи начин, а други рачунамо усмено и записујемо резултат.

- Други пример радимо на исти начин: 134 – 6 = ( 134 – 4 ) – 2 = 130 – 4 = 126- Ученици треба да уоче аналогију између одузимања двоцифреног и једноцифреног броја и троцифреног и једноцифреног.

- Довршавамо задатке на 87. стр.- Решења проверавамо израдом задатака на табли.




Одузимање једноцифреног бројаод троцифреног( 208 – 9; 134 - 6 )


Уџбеник




- Петоминутна провера:200 – 6 = 306 – 9 = 253 – 7 =476 – 3 = 400 – 8 0 556 – 7 =



- Радимо задатке у уџбенику, 89. стр.- Тачност проверавамо читањем решења.

- Радимо задатке у Пчелици, 14. стр.- Решења проверавамо израдом задатака на табли.




Сабирање и одузимање троцифреног и једноцифреног броја













44. – 45. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Сабирање троцифреног броја и десетица


Уџбеник


Умети израчунати збир троцифреног броја и десе-тица


- Анализа контролног задатка.- Увежбавамо сабирање двоцифрених бројева преко 100.- 70 + 40 7 + 4 = 11 70 + 40 = 110



- Пошто смо троцифрене бројеве уводили представљањем збиром (нпр. 230 збиром 200+30) ученицима није непознат овај тип сабирања, а познато нам је да их већина ученика на основу искуства зна рачунати.

- То можемо проверити давањем кратких текстуалних задата-ка којима се тражи да саберу вишеструку стотину и више-струку десетицу.

- После неколико таквих усмено задатих и усмено реше-них задатака прелази се на уводни задатак у уџбенику у којем је обрада овог типа сабирања конкретизована квадратићима.

У анализи и решавању првог и другог задатка усваја се усмено сабирање задатих бројева.

Један од начина обраде свих типова сабирања (дат у уџбе-нику) троцифреног броја и десетица уводи се сличним извође-њем сабирања двоцифрених бројева и десетица.


Пр.

- Ученицима обавезно објаснити и други поступак сабира-ња (уџбеник).

Примена овде обрађеног сабирања реализује се текстуал-ним задацима из уџбеника.


“Игра двема коцкама”.Ученике поделимо у групе од четворо и за сваку групу при-премимо по 2 коцке са бројевима. На једној коцки су троци-френи бројеви, а на другој вишеструке десетице. Ученици на-изменично (редом) бацају по две коцке. Свако од њих прати добијене бројеве, напише их у свеску и сабере. Игра не би тре-бало да траје дуже од 10 минута, а побеђује она група ученика која је у задатом времену тачно решила највећи број задатака

70 + 40 = 110170 + 40 = 210

50 + 20 = 70150 + 20 = 170

95 + 20 = 115195 + 20 = 215

34 + 20 = 54134 + 20 = 154

50 + 50 = 100150 + 50 = 200


Сабирање троцифреног броја и десетица


Уџбеник


Умети израчунати збир троцифреног броја и десе-тица


- Понављамо.- 200 + 50 = 540 + 20 = 930 + 30 = - 945 + 20 = 549 + 30 = 228 + 10 = - 250 + 50 = 640 + 70 = 370 + 50 =



- Радимо задатке у уџбенику, 96. – 98. стр.- Решења проверавамо израдом задатака на табли.

- Изводимо ученике који имају проблема са учењем и помажемо имда задатке разумеју.


Домаћи: Пчелица, 15. стр.


Одузимање десетица од троцифреног броја ( 120 – 20; 156 – 20 )


Уџбеник


Знати израчунати разлику троцифреног броја и де-сетица


- Понављамо одузимање двоцифреног броја и десетица: 50 – 30 40 – 40 66 – 40 98 – 50



- Први пример: 120 – 20 = 100 + ( 20 – 20 ) = 100- Радимо примере у књизи , тражимо да ученици уоче

правила.

- На исти начин обрађујемо и други пример.







Уџбеник




“Игра двема коцкама” ( са одузимањем )



- Први пример: 200 – 50 = 100 + ( 100 – 50 ) = 150- Радимо примере у књизи , тражимо да ученици уоче

правила.

- На исти начин обрађујемо и други пример.

- Радимо задатке на 101. и 102 стр.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1.Активности


:




Уџбеник




- Петоминутна вежба:230 – 90 805 – 40 766 – 70 902 – 90




- Радимо задатке у уџбенику, 103. и 104. стр.- Решења проверавамо на табли.- Користимо прилику за диференцирани рад и индивидуални

рад са ученицима који спорије напредују.

- Бољи ученици раде одмах други задатак, решења проверавају једни другима, а затим раде текстуалне задатке.- Друга група редом ради задатке, а трећа уз помоћ наставника ради 1. и 2. зад. на табли и у свесци.

- Додатни задаци:1. Маја има 130 разгледница. Ана 20 мање од ње, а Сара 9

више од Ане. Колико разгледница има Ана, а колико Сара.2. Од Мишине куће до школе има 920 м. Миша бициклом

пређе 70м, а пешице 50м. Остали пут пређе аутобусом.

Колики пут пређе аутобусом?


- Домаћи: Пчелица, 15.


Сабирање троцифреног и двоцифреног броја ( 154 + 21; 174 + 26 )


Уџбеник


Умети израчунати збир троцифреног и двоцифре-ног броја


- Понављамо: 45 + 53 27 + 54 12 + 76 23 + 54



- Поступци обраде троцифреног и двоцифреног броја су слични поступцима обраде сабирања троцифрених бројева и де-сетица, па их нећемо понављати.

- Напомена. Инсистирати на усвајању оба поступка саби-рања, а при решавању задатака на радним листовима дати мо-гућност избора поступка (свако дете решава задатак на себи лакши начин).

- Тада треба инсистирати само на тачном решењу и насто-јати да деца неке кораке при записивању «прескоче» и по мо-гућности што пре пређу на записивање крајњег резултата (неке операције мисаоно извршити).- Радимо задатке 105. стр.


- Домаћи: Уџбеник, 106.стр


Сабирање троцифреног и двоцифреног броја ( 154 + 21; 174 + 26 )


Уџбеник




- “Игра двема коцкама” ( са сабирањем )


2.

- Вежбамо у свеске:1. Израчунај:357 + 23 469 + 31 444 + 26 913 + 33 745 + 55 63 + 122 81 + 108 45 + 321

2. Упоеди:246 + 60 ___ 366 – 60 143 – 90 ____ 113 + 23 415 + 25 ____ 576 – 70 444 + 44 ____ 634 – 60

3. Израчунај збир , ако је :а) први сабирак збир бројева 517 и 23, а други број 70.б) Први сабирак највећи непаран број четврте стотине, а други

Активност

производ бројева 4 и 15.

4. У винограду је првог дана убрано 415кг грожђа, другог дана 34кг више, а трећег дана 70кг мање него другог дана. Колико килограма грожђа је убрано другог, аколико трећег дана?

5.Урош је купио књигу од 212 динара, бојице од 80 динара и гумицу од 8 динара. Колико му је новца остало, ако је пре куповине имао 600 динара?


- Задатке радимо у свесци, а затим на табли.


Сабирање троцифреног и двоцифреног броја ( 128 + 15 )


Уџбеник




- Понављамо:45 + 28 16 + 39 72 + 19 58 + 13



- Помоћу примера из уџбеника радимо први облик сабирања: 128 + 15 = ( 128 + 10 ) + 5 = Или 128 + 15 = 100 + ( 28 + 15 ) =

- Стечена знања, ученици примењују на задацима у уџбенику. Задатке радимо и на табли и тражимо да нам уџеници обавезно усмено објашњавају шта раде.

- Ученици могу и усмено одмах да израчунају, али морају да говоре док рачунају.




Сабирање троцифреног и двоцифреног броја


Уџбеник




- Петоминутна провера:724 + 45 442 + 87 274 + 69846 + 29 362 + 51 487 + 65




- Радимо у Пчелици, 16. стр.- Решења проверавамо израдом задатака на табли.


“Игра двема коцкама” ( са сабирањем )


Одузимање двоцифреног броја од троцифреног ( 159 – 36; 200 – 24 )


Уџбеник


Умети израчунати разлику троцифреног и двоци-френог броја


- Понављамо:- 125 – 3 130 – 8 145 – 20




- Према примеру из уџбеника, радимо први пример.- Ученици треба да уоче два начина одузимања: 159 – 36 = ( 159 – 30 ) – 6 = 159 – 36 = 100 + ( 59 – 36 ) =

- Задатке радимо у уџбенику и на табли. Тражимо од уџеника да објашњавају поступак одузимања.

- Пример 200 – 24 радимо на исти начин као и претходни. Битно је да ученици схвате да могу раставити умањеник или умањилац како би олакшали одузимање.

- При изради задатака могу прескакати неке кораке у одузимању, али морају усмено објашњавати.


- Домаћи: урадити задатке до краја на 110. стр.


Одузимање двоцифреног броја од троцифреног ( 159 – 36; 200 – 24 )


Уџбеник








- Радимо задатке у уџбенику, 11. стр.- Први задатак радимо на табли изводећи ученике који

спорије напредују.- Решења осталих задатака проверавамо читање.

- Додатни задаци.1. Израчунај број који је за 57 мањи од броја 669.2. За Мајин рођендан, мама је направила 186 кифлица. Са орасима је било 33, а са џемом 27 више него са орасима. Остало су кифлице са сиром. Колико је било кифлица са сиром?3. У продавници је било 269 кг јабука. Ујутру је продато 69кг, а поподне још 80кг. Колико је јабука остало?


- Задатке раде у свесци, а затим на табли.


Одузимање двоцифреног броја од троцифреног ( 195 - 37 )


Уџбеник







- Према примеру из уџбеника, радимо први пример.- Ученици треба да уоче два начина одузимања: 195 – 37 = ( 195 – 30 ) – 7 = 195 – 37 = 100 + ( 95 – 37 ) =

- Задатке радимо у уџбенику и на табли. Тражимо од уџеника да објашњавају поступак одузимања.- При изради задатака могу прескакати неке кораке у одузимању, али морају усмено објашњавати.



- Решења проверавамо радом на табли.


Одузимање двоцифреног броја од троцифреног ( 195 - 37 )


Уџбеник




- Петоминутна вежба:748 – 55 852 – 26 611 – 45 412 – 34



- Радимо задатке у уџбенику, 113. и 114. стр.- Провру радимо на табли.- Изводимо ученике који слабије напредују.

- Радимо задатке у Пчелици, 14. стр.




Сабирање и одузимање троцифреног и двоцифреног броја











* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1. - Анализа контролних задатака на следећем часу.


59. – 60. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Сабирање троцифрених бројева


Уџбеник


Знати сабирати троцифрене бројеве


- Понављамо: 78 + 46 128 + 32 329 + 9 456 + 48



- Сви типови сабирања троцифрених бројева изводе се аналогним извођењем сабирања двоцифрених бројева (први на-чин).

- Други начин: други сабирак разлажемо на збир стотине (вишеструке стотине) и двоцифреног броја, па најпре сабирамо први сабирак са стотинама, а затим добијеном збиру додајемо двоцифрен број. - Подстаћи ученике да искажу речима оба начина рачуна-ња. Други начин сабирања не треба “буквално” користити код израде сваког задатка, већ само за уводне, репрезентативне при-мере, а при вежбању и утврђивању настојати да што пре пређу на записивање крајњег резултата

3.Активност - Радимо примере у уџбенику 116. и 118.стр.

- Истовремено радимо и на табли.


- Домаћи: 1. и 2. задатак на 117. и 119.




Уџбеник




- Извуци број из кутије и сабери – ко ће пре ( такмичење редова)




- Радимо текстуалне задатке на 117. и 119. стр.- Провера на табли.



- Домаћи: 1. и 2. задатак на 120.стр.




Уџбеник




- Извуци број из кутије и сабери – ко ће пре ( такмичење редова)



- Радимо задатке у свеске.1. Израчунај на најлакши начин здружујући сабирке и

мењајући места сабирцима.274 + 158 + 126 = ( 274 + 126 ) + 158 =377 + 211 + 189 = 456 + 144 + 288 =

2. Помоћу цифара 2, 4 и 5 састави највећи и најмањи троцифрен број и израчунај њихов збир.3. Збир бројева 347 и 450 увећај за 136.4. У школској кухињи је у априлу потрошено 353кг кромпира, а


у мају 67кг кромпира мање. Колико је јромпира потрошено укупно? - Радимо задатке у уџбенику, 120.


- Домаћи: Уџбеник, 121.стр.


Одузимање троцифрених бројева ( 230 – 100; 234 – 114 )


Уџбеник


Знати одузимати троцифрене бројеве


- Понављамо:320 – 20 473 – 52 859 – 59 325 – 87



Први начин. Сви ови типови одузимања изводе се аналог-ним извођењем одузимања двоцифрених бројева.

Други начин. Умањилац разлажемо на збир стотина, десе-тица и јединица, па најпре одузимамо од умањеника стотине, па десетице, и на крају јединице. Подстаћи ученике да искажу речима оба начина рачунања. Други начин одузимања не треба “буквално” користити код из-раде сваког задатка, већ само за уводне, репрезентативне приме-ре, а при вежбању и утврђивању настојати да што пре пређу на


записивање крајњег резултата

- Вежбамо у свеску:770 – 550 489 – 300 739 – 213 564 – 234


- Проверу радимо на табли.


Одузимање троцифрених бројева ( 230 – 100; 234 – 114 )


Уџбеник




- Извуци бројеве и израчунај њихову разлику.



- Радимо задатке на 123. стр. уџбеника.- Тачност решења проверавамо на табли.

- Додатни задаци:1. Од највећег троцифреног броја одузми збир бројева 425 и

123.2. Умањеник је највећи непарни број седме стотине, а

умањилац производ бројева 9 и 8. израчунај разлику.3. Разлику бројева 780 и 130 умањи количником бројева 81 и 9.




Одузимање троцифрених бројева ( 300 – 130; 292 - 147 )


Уџбеник




- Понављамо.400 – 300 150 – 100 100 – 87



- Први начин. Сви ови типови одузимања изводе се ана-логним извођењем одузимања двоцифрених бројева.

Други начин. Умањилац разлажемо на збир стотина, десе-тица и јединица, па најпре одузимамо од умањеника стотине, па десетице, и на крају јединице. Подстаћи ученике да искажу речима оба начина рачунања. Други начин одузимања не треба “буквално” користити код из-


раде сваког задатка, већ само за уводне, репрезентативне приме-ре, а при вежбању и утврђивању настојати да што пре пређу на записивање крајњег резултата





Одузимање троцифрених бројева ( 300 – 130; 292 - 147 )


Уџбеник




- Извуци бројеве и израчунај њихову разлику



- Радимо задатке на 127. – 129. стр.- Ученици раде у уџбенику и излазе пред таблу.

- Задатака има довољно и различите су тежине тако да ученици могу радити у групама.

- Учитељ изводи пред таблу ученике који теже напредују.


- Домаћи: уџбеник, 126. стр, Пчелица, 17. стр.


Задаци са две операције ( сабирање, одузимање )


Уџбеник




- Понављамо правила за израду текстуалних задатака: прочитамо, откривамо шта је познато, а шта не, пишемо израз, рачунамо, одговарамо.



- Радимо задатке на 130. – 131. стр.- Ученици раде у уџбенику и излазе пред таблу.

- Учитељ изводи пред таблу ученике који теже напредују.


- Израда задатака у Пчелици, 18. стр.


- Домаћи: уџбеник, 132. стр.


Сабирање и одузимање троцифрених бројева








2.


Активност





Зависност збира од промене сабирака


Уџбеник


Упознати зависност збира од промене сабирака


- Анализа контролног задатка.


- Најлакши и најуспешнији начин упознавања зависности збира од промене сабирака је превођење апстрактног у животно прак-тични задатак (уводни задатак у Уџбенику).

Други пример таквог задатка може бити:У нашем одељењу су 15 дечака и 16 девојчица. Укупно у



нашем одељењу је 31 ученик.Ако се доселе 2 девојчице, колико би тада укупно ученика

било у нашем одељењу?Ако се доселе три дечака ...Ако се одселе 4 дечака...После оваквих задатака ученици лако долазе до одговора

у апстрактним појмовима “Ако повећамо (смањимо) сабирак за неки број, збир се повећава (смањује) за тај број” (што је захтев уводног задатка) и примењују новостечено знање у трећем за-датку.





Сталност збира


Уџбеник


Упознати сталност збира; умети сталност збира користити као олакшицу при рачунању


- На примеру понављамо зависност збира од промене сабирака.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност Анализом и решавањем уводног задатка подстаћи ученике



да закључе да се збир није променио и објасне због чега.Други пример превођења апстрактног у животно-практич-

ни задатак:Јанко и Васа имали су укупно 200 динара. Јанко је имао

више, па је дао Васи 20 динара да би имало једнако. Колико ди-нара имају сада заједно?

Првим и другим задатком даље се усваја уочено својство.Решавање другог задатка има за циљ и да ученици сами

уоче да применом својства сталности збира у неким задацима постижемо лакше израчунавање. На то их треба подстаћи разго-вором.

- Решавамо задатке на 135. стр.


- Решења проверавамо на табли.


Зависност збира од сабирака;Сталност збира

ТИП ЧАСА: Утврђивање. ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Упознати сталност збира; умети сталност збира користити као олакшицу при рачунању


- На примеру понављамо зависност збира од промене сабирака и сталност збира.


Активност


- Радимо задатке у уџбенику, 136. стр.- Решења проверавамо читањем и израдом на табли.





Зависност разлике од промене умањеника


Уџбеник


Упознати зависност разлике од промене умањени-ка


- Понављамо компоненте одузимања



Уводним задатком ученици истражују и упознају како разлика зависи од промене умањеника. То се постиже и првим и другим задатком.

Обавезно им тражити да упореде разлике и кажу шта уочавају.Уочено ученици примењују решавањем трећег и четвртог задат-ка- Радимо прва три задатка на 138. стр.- Решења проверавамо на табли


- Преостали задаци за домаћи.


Зависност разлике од промене умањиоца


Уџбеник


Упознати зависност разлике од промене умањиоца


- Анализирамо домаћи и понављамо промену разлике у зависности од умањеника.



Као припрему за обраду, потребно је са ученицима обно-вити зависност разлике од промене умањеника.

Уводним задатком ученици уочавају како и за колико се разлика мења у зависности од промене умањиоца (животно-практични задатак).

То се постиже и првим и другим задатком (ученици ис-тражују како разлика зависи од промене умањиоца).

Од ученика тражити да упореде разлике и кажу шта уоча-вају (изводи се генерализација зависности разлике од промене умањиоца).

Уочено, ученици примењују израдом трећег и четвртог за-датка.


- Тачност проверавамо читањем


Зависност разлике од промене умањиоца и умањеника


Уџбеник


Упознати зависност разлике од промене умањиоцаи умањеника

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1.Активности

- Понављамо промену разлике у зависности од умањеника и умањиоца.

:




- Радимо у свеске:1. Шта ће се десити са разликом, ако се:- Умањеник умањи за 435, а умањиоц остане непромењен;- Умањилац увећа за 86, а умањеник остане непромењен.2. Када се умањеник увећа за 423, разлика је 580. колика је била разлика пре увећања умањеника?3. Када се умањилац увећа за 257, разлика је 657. колика је била разлика пре увећања умањиоца?


- Тачност проверавамо читањем


Сталност разлике


Уџбеник


Упознати сталност разлике; умети користити стал-ност разлике као олакшицу при рачунању


- Понављамо промену разлике у зависности од умањеника и умањиоца.




Анализом и решавањем уводног задатка (који је базиран на ситуацији из живота) подстаћи ученике да уоче да се разлике није променила и објасне због чега.

Припрема за први задатак може бити рад у две групе.Прва група умањенику и умањиоцу (нпр. 200-100) додаје

по 20, а друга група умањенику и умањиоцу одузима по 20. Ко-лика је разлика?

Првим задатком усваја се уочено својство.Решавање другог задатка има за циљ да ученици сами

уоче да применом својства сталности разлике у неким задацима постижемо лакше израчунавање.

- Радимо 1., 2., 3. зад. на 142. стр.


- Преостали задаци за домаћи.


Сталност разлике


Уџбеник


Упознати сталност разлике; умети користити стал-ност разлике као олакшицу при рачунању


- Понављамо промену разлике у зависности од умањеника и умањиоца, сталност разлике.



- Радимо задатке у Уџбенику, 143. стр.- Решења проверавамо читањем.



- Ови задаци могу бити провера коју прегледа наставник.


Изрази са променљивом. Једначине са сабирањем


Уџбеник


Знати одредити вредност израза са словима из да-те вредности слова; знати решавати једначине об-

лика x+120=128;знати записати одговарајућу јед-начину на основу података у текстуалном задатку


Као припрему за обраду обновити и изразе са променљи-вом , тј. одређивање вредности израза са словима из дате вред-ности слова.





Уводним задатком се обнавља записивање и читање јед-накости са непознатим сабирком.

До једначине облика x+120=128 долазимо уз први задатак у уџбенику.

Ученике подстаћи да уоче да ову једначину решавамо на основу везе сабирања и одузимања.

Напомена. Ученици се у уџбенику упознају и са поступ-ком решавања применом формалног правила.

- На овом захтеву не инсистирати, а поготово не тражити да га ученици науче напамет. Они ће решавањем одговарајућих задатака доживети и усвојити поступак решавања једначине.

У другом задатку ученици самостално одређују непознати сабирак.

Ученици који у томе нису успешни, одређују непознати сабирак уз учитељеву помоћ. Нпр. Који број треба додати броју 7 да би се добио број 127?

Припрема за трећи задатак могу да буду вежбе усменог састављања текстуалних задатака према једначинама које учи-тељ напише на табли.

У трећем задатку од ученика се тражи да на основу тек-стуалног задатка самостално напишу једначину и реше је (при-мена знања).


- Кратка провера:1. а + 120 = 127 324 + а = 430

:


Изрази са променљивом. Једначине са сабирањем


Уџбеник

ЦИЉ И ЗАДАЦИ Знати одредити вредност израза са словима из да-

ЧАСА: те вредности слова; знати решавати једначине об-лика x+120=128;знати записати одговарајућу јед-начину на основу података у текстуалном задатку


- Рад у пару: једни другима задају једначину и проверавају.



- Радимо задатке у уџбенику 146. стр.

- Радимо у свеску:1. Ана је имала 153 сличице. Сестра јој је дала и своје сличице

и сада Ана има 245 сличица. Колико је сличица добила од сестре?

2. Неша је замислио неки број. Када том броју дода број 429 добиће број 612. који број је Неша замислио?


- Задатке радимо на табли и у свеске.


Једначине са одузимањем

ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА Уџбеник


Знати решавати једначине облика x–8=192, и 236 – x = 123 ; знати написати одговарајућу једначину на основу података у текстуалном задатку






До једначине облика x–8=192 долазимо уз први задатак у уџбенику.

Ученике подстаћи да уоче да ову једначину решавамо на основу везе сабирања и одузимања.

Други задатак је сличан другом задатку на претходној страни, па се тако и решава.

У трећем и четвртом задатку од ученика се тражи да тек-стуалне задатке реше записивањем и решавањем једначине са непознатим умањеником.

Петим задатком се примењује стечено знање и проверава тачност обављања рачунања.

Првим задатком у уџбенику долазимо до једначине обли-ка 125 – x = 19.- Радимо задатке на 147. и 149. стр.


- Задатке радимо на табли и у свеске.


Једначине са одузимањем

ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана


Уџбеник


Знати решавати једначине облика x–8=192, и 236 – x = 123 ; знати написати одговарајућу једначину на основу података у текстуалном задатку





- Радимо задатке у уџбенику, 148. и 150.

- Све задатке радимо и на табли и тако проверавамо решења.


- Замослио сам број...


Неједначине

ТИП ЧАСА: Обрада


Уџбеник


Знати решавати неједначине облика x>15, x<245; знати знакове за скуп и припадност скупу: { }, и употребити их.


- Понављамо једначине са сабирањем и одузимањем.



Поновити да је отвор релације < увек окренут ка већем броју

(односно, да је врх знака увек окренут ка мањем броју).

Тако ће уводним задатком ученици лако моћи да утврде који су бројеви мањи(већи) од датих тј. поступак одређивања бројева који дају тачну неједнакост.

Ученике подстаћи да уоче како препознајемо неједначине.Важно је инсистирати на читању неједначина, знакова за

скуп решења неједначина и припадност скупу. Потребно је да свако дете прочита по једну неједначину и њен скуп решења.- Радимо задатке на 152. стр.




Неједначине


Уџбеник


Знати решавати неједначине облика x>15, x<245; знати знакове за скуп и припадност скупу: { }, и употребити их.


- Понављамо једначине са сабирањем и одузимањем.


- Радимо задатке у уџбенику, 153. стр.



83. ЧАС

ПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Круг и кружница


Уџбеник


Усвојити појам круга и кружнице; знати разлику између круга и кружнице


Пронаћи што више предмета који имају део у облику круга.



- После такве припреме ученици ће лако решити први део увод-ног задатка.

У другом делу уводног задатка цртежом је показано да је круг ограничен затвореном линијом и да се та крива затворена линија зове кружна линија или кружница.

У трећем делу уводног задатка указати ученицима да је обојена површина са граничном линијом – круг.

Тражити да речима искажу разлику између кружнице и круга.Први задатак: Ученици своје моделе прислањају уз свеске и описују круг. Добро би било поновити захтев: искажи речима разлику између кружнице и круга.

На крају ове странице цртежом је показано како људи по-моћу два кочића и канапа обележавају земљиште кружног обли-ка. Након разговора о овом цртежу, ученике подстаћи да сами покушају да открију зашто канап мора да буде стално затегнут и ко примењује такав начин цртања кругова.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *-У школском дворишту или на поду учионице демонстрирамо цртање круга на тај начин.


Цртање круга и кружнице


Уџбеник


Формирање и усвајање појмова: центар круга (кружнице), полупречник, пречник; знати правилно коришће-ње шестара; знати цртати круг; уочити круг, кру-жницу и њене делове


- Поновити шта је круг, а шта кружница.



Важно је да ученици прво добро упознају своје шестаре.Делове шестара ученици ће најбоље упознати ако их учи-

тељ покаже на великом школском шестару, а исте ученици уочавају и на својим шестарима (дршка шестара, један крак са металним шиљком, други са улошком за креду (оловку, мину).

Уводним задатком ученици формирају појам центра круга (кружнице) и уче како се црта круг (кружница).

Подстаћи их да уоче да је тачка у коју је забоден метални шиљак шестара у средини нацртаног круга. Рећи им да се она зато и зове центар круга. Такође их треба подстаћи да уоче да је центар круга уједно и центар кружнице.

Да би ученици уочили важност центра круга у цртању круга шестаром, можете им задати следећи задатак:Нацртај део круга не обележавајући његов центар. Остави ше-

стар поред свеске. Сада покушај шестаром да завршиш цртање тог круга.

Напомена. Не инсистирати да пронађу центар кругу (да



успешно заврше цртање тог круга). Овај задатак има само горе наведени циљ. Истаћи да се при цртању круга (кружнице) увек прво означи центар круга (кружнице).

Припрема за први задатак је показивање како треба забо-сти шиљак шестара у тачку (центар круга). Напоменути да не треба превише притискати, да се не би оштетио папир и да тре-ба пазити да се краци не размакну.

Демонстрацијом на табли показати шта се дешава ако се при цртању краци размакну. Рећи им други израз за размак из-међу кракова – отвор шестара и да се шестар увек држи за др-шку једном руком.Првим задатком се усваја описани поступак цртања круга(кру-

жнице).Следећи задатак је усвајање појмова полупречник и преч-

ник. Ученици треба да схвате да је полупречник круга (кружни-це) назив за сваку дуж којој је једна крајња тачка центар круга (кружнице), а друга крајња тачка припада кружници; да је преч-ник круга(кружнице) дуж која спаја две тачке кружнице и про-лази кроз центар круга.

Напомена. Од ученика не тражити да дефиниције уче на-памет.

Други задатак је предвиђен за самосталан рад и њиме се даље формира појам полупречника круга (кружнице).

Следи рад у свесци: цртање кругова са датим полупречни-цима и пречницима.


- Учитељ прегледа свеске, исправља грешке, показује како се држи шестар.


Цртање круга и кружнице


Уџбеник


Формирање и усвајање појмова: центар круга (кружнице), полупречник, пречник; знати правилно коришће-ње шестара; знати цртати круг; уочити круг, кру-жницу и њене делове


- Поновити шта је круг, а шта кружница, како цртамо кружницу.



- Израда задатака у уџбенику и свесци, 156. и 157 стр.

- Израда задатака у Пчелици.



- Решења проверавамо читањем или учитељ прегледа.


Замена места чинилаца

ТИП ЧАСА: Обнављање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Обновити компоненте множења и замену места чинилаца


- Понављамо компоненте множења.



- На основу слике у првом примеру ученици записују колико јабука има и закључују да се производ не мења када чиниоци замене места.

- Добијени закључак записујемо и словима а · b = b · a - Радимо задатке на 3. стр.



:


Множење са 10 и 100


Уџбеник


Знати како се множи са 10 и 100


- Обнављамо множење броја 10 једноцифреним бројем, усмено.



У анализи уводног задатка множење са 10 и 100 предста-вљено је помоћу познатих илустрација. Првим задатком се об-навља писање вишеструких десетица у облику збира једнаких сабирака и писање стотина у облику производа.

На основу решења другог задатка подстаћи ученике да из-вуку закључак како се број множи са 10 и 100.

Трећим и четвртим задатком се даље усваја новостечено знање.

У анализи петог задатка ученици треба да уоче да у 8 па-ковања има осам пута више марамица него у једном паковању (8 · 100).

Исти резултат би се могао добити и множењем 100 · 8.Шести задатак је сличан петом, па се на сличан начин ана-

лизира и решава.

- За домаћи 5. стр.


Игра “слагање домина”Један комплет за игру може да изгледа овако:

100 • 3 =300 12 • 10

=120

8 • 100

=800 20 • 10

=200 100 • 5

=500

64 • 10

=640 9 • 100

=900 29 • 10

=290

крај


Дељење са 10 и са 100


Уџбеник


Знати како се дели са 10 и 100


- Обнављамо:50 : 10 90 : 10 40 : 10



Дељење бројем 10 и 100 најлакше је обрадити (и усвојити) на основу везе множења и дељења.

На основу поступка решења првог задатка подстаћи уче-нике да извуку закључак како се број дели са 10 и 100.

Други и трећи задатак садрже примену закључака које су ученици открили у првом задатку.

После анализе и решавања четвртог, петог и шестог задат-ка може се извршити провера колико су се ученици извештили у дељењу са 10 и 100 решавањем усмено задатих задатака.Са колико новчаница од 10 динара можеш раситнити новчани-

цу од 50 динара (100, 200, 500 и 100 динара)?Са колико новчаница од 100 динара можеш раситнити новча-

ницу од 200 динара (500, 1000 динара)?- Домаћи: 7стр.


- Излазе пред таблу и деле. Сви треба да изађу, поделе и провере множењем.


Дељење и множење са 10 и са 100


Уџбеник


Знати како се дели и множи са 10 и 100





- Радимо задатке у уџбенику, 8. стр.- Ученици их раде у уџбенику, а потом на табли- Прва три задатка раде слабији ученици, а од бољих ученика

тражимо да објасне преостале задатке и да их ураде.

- На исти начин радимо и задатке у пчелици, 23. стр.


- Ухвати лоптицу па подели, помножи, а потом задај задатак.


Здруживање чинилаца

ТИП ЧАСА: Обнављање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Знати својство здруживања чинилаца


- Понављамо замену места чинилаца.



- - На основу слике у првом примеру ученици записују колико бомбона има и закључују да се број бомбона може израчунати на два начина и да је производ исти.

- Бројевима записују оба начина рачунања.- У првом задатку такође множе на два начина, а у другом

закључују и добијени закључак записују и словима (а · b) · с = а · (b · с) - Радимо задатке на 9. стр. и 10 стр.


- Решења проверавамо радом на табли.- Домаћи: Пчелица, 24. стр.


Множење ( 4 · 30 )


Уџбеник


Знати множити јеноцифрен број и вишеструке де-сетице; Знати множити две вишеструке десетице


- Понављамо множење са 10 и 100.



У анализи уводног задатка ученици треба да уоче да се множење било које вишеструке десетице једноцифреним бро-јем, растављањем вишеструке десетице на производ броја 10 и једноцифреног броја и применом својства здруживања чинилаца своди на множење броја 10 неким бројем.

Првим задатком усваја се горе уочено помоћу држача ме-


ста, а у другом делу истог задатка начин одређивања траженог производа помоћу таблице множења.

Другим и трећим задатком примењује се новостечено зна-ње.Следи обрада множења вишеструких десетица. Овде ћемо из-

ложити реторичку форму поступка.Дакле, обе вишеструке десетице разлажемо на производ

броја 10 и јединица, па најпре множимо јединице са јединицама, а десетице са десетицама.

Други начин:Анализом и решавањем задатка 2 · 3 = 6

2 · 30 = 602 · 300 = 600

ученике подстаћи да уоче сличност датих производа.Четвртим задатком се усваја први поступак, применом др-

жача места, други поступак уочавањем поменуте сличности.Петим задатком примењује се новостечено знање.





Дељење ( 120 : 3; 150 : 30 )


Уџбеник


Знати делити природне бројеве облика 120:3; Знати делити природне бројеве облика 150:30


- Понављамо таблично дељење.


2.

Анализом поступка решавања уводног, првог и другог за-датка ученике подстаћи да уоче сличност датих количника и примене је у одређивању тражених количника (помоћу таблич-ног дељења).

Активност


У трећем задатку тражити да применом операције множе-ња провере тачност решавања (рад у свесци). У анализи шестог задатка ученике подстаћи да уоче да је цена једне чоколаде 4 пута мања од укупне цене четири чоколаде. Ученици треба да уоче да постоји само један начин разумевања и решавања овог задатка.Од ученика тражимо сличну анализу седмог задатка- Радимо 1. и 2. зад. на 15. стр.- Преостали задаци на тој страни за домаћи.




Дељење и множење


Уџбеник


Знати делити природне бројеве облика 120:3; Знати делити природне бројеве облика 150:30Знати множити природне бројеве облика 5 · 30; 30 ·40





- Задатке читамо, анализирамо. Ученици раде у уџбенику, а потом на табли.



- Решења проверавамо радом на табли.- Домаћи: 17. стр.


Множење збира бројем


Уџбеник


Знати својство множења збира бројем; умети га прочитати и записати помоћу слова; знати приме-нити га у начину рачунања и одређивању вредности израза.







Главна улога овог својства састоји се у томе да буде ви-дљиво као основа на којој теку разне аритметичке процедуре.

Усвајање својства пролази кроз више етапа: откривањем на појединачним примерима, формулисање својства и његова примена у одређивању вредности израза и начину рачунања (из “начина о остваривању програма”).Ученике можете поделити у две групе и дати им задатак да

анализирају уводни задатак.Прва група анализира Борин начин рачунања, а друга гру-

па анализира Иванин начин рачунања.Затим вођа сваке групе излаже на табли њихов поступак

решавања.Напомена. Израз 7 · (5+3) = 7 · 5 + 7 · 3 неке ученике

може збунити јер су научили да се прво рачуна оно што је у за-градама. Њима треба објаснити да је то тачно, али да је ово дру-ги начин множења збира бројем.

У првом задатку се помоћу држача места усваја множење збира бројем.

Припрема за исказивање својства речима може да буде усмено задат задатак:

Када бисмо заборавили колико је 120 · 2, како бисмо из-рачунали тај производ ако бисмо први чинилац раставили на збир бројева 100 и 20?

Сада ученике треба подстаћи да речима искажу начин множења збира бројем, а затим да то искажу допуњавањем ре-ченице одговарајућим речима и записивањем помоћу слова.

У другом задатку примењује се усвојено знање (изоста-вљањем држача места). Ученике подстаћи да у анализи овог за-датка уоче да се “тежа” множења своде на сабирање резултата “лакших” множења. Било би добро да у анализи решења овог задатка ученици уоче различите могућности растављања првог чиниоца на збир два броја.


задатак за рад у свесци:1. Израчунај и запиши:(19+4)·5=

__________________________________________________Примењено својство: __________________________________Запис примењеног својства помоћу слова: _________________


Множење разлике бројем


Уџбеник


Знати множење разлике бројем и применити га у начину рачунања и одређивању вредности израза


- Понављамо множење збира бројем




- Раде у пару. Један ученик рачуна као Јана, а други као Јанко.- Упоређују резултате и објашњавају свој поступак.

- Множење разлике примењују у 1. задатку, а затим речима изражавају правило до којег су дошли.

- Допуњују реченицу и словима записују ово својство.- Раде други задатак.


Задатак за рад у свесци:1. Израчунај и запиши:(19 - 4)·5= _____________________________________________Примењено својство: __________________________________Запис примењеног својства помоћу слова: _________________


Множење збира и разлике бројем


Уџбеник


Знати множење збира и разлике бројем и примени-ти га у начину рачунања.


- Понављамо множење збира и разлике бројем



- Радимо задатке у уџбенику 21. стр. - Решења проверавамо израдом задатака на табли.





Множење двоцифреног броја једноцифреним


Уџбеник


Знати множити двоцифрен број једноцифреним; знати применити својства множења збира и мно-жења разлике бројем


- Понављамо множење збира и разлике бројем




Уводним задатком ученици се подсећају како се могу множити двоцифрени бројеви једноцифреним применом горе наведених својстава.

Ученике треба мотивисати да самостално анализирају ре-шени задатак:

Првим задатком се усваја обрађено множење применом својстава множења збира и разлике.

Другим задатком се усваја скраћени облик примене свој-ства множења збира.

У трећем задатку прелази се на записивање крајњих ре-зултата (мисаоно извршавање операција). Тражити од ученика реторичку форму мисаоног извршавања операција.

У анализи четвртог и петог задатка ученике подстаћи да уоче да постоји један начин разумевања и решавања сваког од ових задатака.



5 · 2 = 10 55 · 2 = 110


Множење двоцифреног броја једноцифреним


Уџбеник


Знати множити двоцифрен број једноцифреним; знати применити својства множења збира и мно-жења разлике бројем


- Петоминутна провера 18 · 3 28 · 9 65· 2 37 · 3 63 · 5

:



- Радимо задатке у уџбенику,23. стр.- Решења проверавамо радом на табли.

- Додатни задаци:1. Број 720 умањи за производ бројева 47 и 7.2. Наташа је добила два диска. На једном је било 18 песама, а

на другом 4 пута више. Колико је укупно песама било?3. албум за слике има укупно 74 стране. На сваку страну стане

по 4 фотографије. Борис има 163 фотографије. Колико слободних места остаје у албуму?

4. На стадиону је у 3 реда седело по 66 навијача, а у следећа 4 реда по 53. колико је укупно навијача седело у тих 7 редова?


- Решења проверавамо израдом задатака на табли.- Домаћи: Пчелица, 27. стр.


Дељивост бројева


Уџбеник


Знати који су бројеви дељиви са 2, 5 и 3


- Поновити таблично дељење.



- На основу првог примера, ученици уочавају који бројеви су дељиви са 2.

- Ово правило формулишу речима и записују.

- У следећем задатку уочавају на примерима који бројеви су дељиви са 5.- Ово знање примењују у следећем задатку.- Радећи даље задатке, ученици, примењујући таблицу дељења и множења, откривају који број је дељив неким бројем.


- Решења проверавамо читањем и објашњавањем- Домаћи: 26. стр.


Дељење збира бројем


Уџбеник


Знати својство дељења збира бројем, умети га про-читати и записати помоћу слова; знати применити својство у одређивању вредности израза и начину рачунања



- Анализа домаћег и понављање дељивости бројева.



У уводном задатку својство дељења збира прихвата се на интуитивној основи и једначењем двојаких записа истог траже-ног броја.

Израчунавање количника своди се на подесно разбијање дељеника на збир бројева дељивих са делиоцем.

Првим задатком се усваја обрађено дељење применом својства дељења збира бројем, помоћу држача места.

Ученике треба подстаћи да уочено својство искажу речи-ма.

Трећим задатком се примењује новостечено знање.Ученицима даровитим за математику може се дати и ова-

кав задатак:Одреди збир који је дељив бројем 2 (5,...).Напомена. Ученицима треба рећи да задатак има више ре-

шења. Инсистирати на захтеву да и сабирци буду дељиви датим бројем.


- Радимо задатке на 28. стр.- Решења проверавамо израдом задатака на табли.


Дељење разлике бројем


Уџбеник


Знати својство дељења разлике бројем, умети га прочитати и записати помоћу слова; знати приме-нити својство у одређивању вредности израза и начину рачунања


- Понављамо дељење збира бројем.



- Читамо им први пример из уџбеника и тражимо да смисле два различита начина за поделу новца.

- На табли записују своје начине дељења.- Уочавају да је резултат у оба случаја исти.

- Раде први задатак у уџбенику.- На основу свега изводе закључак, записују га речима, а

потом и словима.- Стечена знања примењују у 3. задатку.




Дељење збира и разлике бројем


Уџбеник


Знати својство дељења разлике и збира бројем, умети га прочитати и записати помоћу слова; зна-ти применити својство у одређивању вредности израза и начину рачунања


- Понављамо дељење збира и разлике бројем.



- Радимо задатке у уџбенику, 30. стр.- Решења проверавамо израдом задатака на табли.

- Радимо задатке у Пчелици 26. стр.




Дељење двоцифреног броја једноцифреним бројем


Уџбеник


Знати делити двоцифрен број једноцифреним; зна-ти применити својства дељења збира бројем и де-љења разлике бројем


- Понављамо дељење збира и разлике бројем.




У уводном задатку ученици се подсећају како се могу де-лити двоцифрени бројеви једноцифреним применом по-новљених својстава.

Првим задатком се усваја обрађено дељење.У анализи решења другог задатка ученике треба мотиви-

сати да самостално анализирају решени задатак:

У трећем задатку се прелази на мисаоно извршавање опе-рација (записивање крајњих резултата).

У четвртом задатку се примењује новостечено знање. Ученици у анализи тог задатка треба да уоче да једна од тих ру-жа кошта 7 пута мање од 84 динара колико коштају седам ружа и да закључе да постоји само један начин разумевања и решава-ња тог задатка.

Пети задатак је сличан четвртом, па се слично и решава.Предложени задаци уз ову страну уџбеника:

1. Да ли 5 другарица могу једнако да поделе рачун од 80 динара. Ако могу, по колико динара ће платити свака од њих?

Напомена. Код задатака као што је овај, где се одговара са да или не, увек су велике шансе да дете погоди, без разумевања и без рачуна. Зато се у оваквим задацима инсистира на рачуна-њу.2. Ученици желе да формирају групе тако да их у свакој буде по 4. Колико таквих група могу да формирају 52 ученика?

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1.

14 : 7 = 284 : 7 = 10 + 2 = 12




Дељење двоцифреног броја једноцифреним бројем


Уџбеник


Знати делити двоцифрен број једноцифреним; зна-ти применити својства дељења збира бројем и де-љења разлике бројем





- Радимо задатке на 32. и 33. стр. уџбеника.

- Задатке радимо и на табли. - Пред таблу излазе уџеници који теже усвајају градиво. Њима

се дају додатне информације и објашњења.- Остали ученици могу једни другима да прегледају задатке.


- Домаћи: Пчелица, 27. стр.


Дељење и множење двоцифрених бројева















Множење троцифреног броја једноцифреним


Уџбеник


Знати множити троцифрен број једноцифреним


Поновити својство множења збира бројем и множење двоци-френог броја једноцифреним, на потребном броју примера



- У обради множења троцифреног броја једноцифреним примењује се усвојено својство множења збира бројем (уводни задатак).

Исти поступак поновити на табли демонстрирајући сли-чан пример.

Пожељно је користити и математичко дрво. Први задатак ученици решавају самостално. У другом де-

лу првог задатка подстаћи ученике да уоче да се у њему неки кораци у записивању «прескачу».

У другом задатку се прелази на мисаоно извршавање опе-рација и записивање крајњих резултата.

Напомена. Рећи ученицима ако задатак гласи: Израчунај 5 · 125, да тада примене знање о замени места чинилаца, и напи-шу га у облику 125 · 5.

Тражити од ученика да уоче и објасне зашто се примењује замена места чинилаца у таквим задацима.

У трећем, четвртом и петом задатку примењује се ново-стечено знање у животним ситуацијама.


- Анализа контролних задатака.- Домаћи: 35. стр.


Множење троцифреног броја једноцифреним


Уџбеник


Знати множити троцифрен број једноцифреним


Петоминутна провера знања.1. група.Израчунај: 124 · 2

242 · 2113 · 3 уз примену заграда.

2. група.Израчунај: 114 · 3

127 · 2125 · 4 користећи математичко дрво.

3. група.Чиниоци су: 145 и 4

126 и 5 237 · 3. Израчунај производ.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност 2.Активност

- Радимо задатке на 36. стр. у уџбенику.

- Радио задатке у свеску.1. Производ бројева 244 и 4 умањи за производ 116 и 3.2. за колико је број 758 већи од производа бројева 5 и 125?3. У продавници је било 194 паковања по 3кг шећера. У току дана продато је 68 паковања. Колико је килограма шећера остало у продавници?4. Марко је имао 1 000 динара. Купио је три иста паковања фолмастера од по 116 динара и два диска од по 264 динара. Колико му је новца остало?


- После рада у свесци, проверу вршимо на табли.


Дељење троцифрених бројева једноцифреним


Уџбеник


Знати делити троцифрен број једноцифреним


- Понављамо дељење збира и разлике.



У обради дељења троцифреног броја једноцифреним при-мењује се усвојено својство дељења збира бројем.Кроз анализу уводног задатка подстаћи ученике да изведу за-

кључак о томе како се дели троцифрен број једноцифреним и које својство се примењује.

- Задатке на 37. стр. радимо и у уџбенику и на табли.




Дељење троцифрених бројева једноцифреним


Уџбеник


Знати делити троцифрен број једноцифреним


- Петоминутна провера:726 : 3 432 : 2 752 : 4 475 : 5

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност 2.Активност 3.Активност

- Израда задатака у уџбенику, 39. стр.

- Израда задатака у Пчелици 29. стр.

- Задатке читамо, анализирамо, раде у књиге, а потом и на табли.

- Прилика да се индивидуално ради са ученицима који спорије напредују.


- Према изразу 836 : 4 + 128 састави и реши задатак.


Дељење и множење троцифрених бројева














Зависност производа од промене чинилаца


Уџбеник

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознати зависност производа од промене чини-

лаца






Поновити чему је једнак производ два броја ако је један од чинилаца нула и један (кроз примере).

Најлакши и најуспешнији начин упознавања зависности производа од промене чинилаца је превођење апстрактног у жи-вотно-практични задатак (уводни задатак).

После оваквог задатка ученици лако долазе до одговора у апстрактним појмовима “Ако повећамо (смањимо) чинилац то-лико пута, производ се повећава (смањи) толико пута” (што је захтев и првог, другог и трећег задатка) и уочено исказују речи-ма.

Четвртим задатком се примењује новостечено знање.Ученицима даровитим за математику може се већ и на ча-

су обраде дати овакав задатак: * Шта ће бити са производом, ако се први чинилац повећа (сма-њи) 4 пута, а други повећа (смањи) 5 пута? Објасни свој одго-вор.


- Домаћи: 41.стр.


Сталност производа



Упознати сталност производа; умети сталност производа користити као олакшицу при рачунању


- Поновити зависност производа од промене чинилаца




Решавањем уводног задатка подстаћи ученике да закључе да се производ није променио и објасне због чега (тј. када се производ два броја неће променити).

Првим и другим задатком се усваја обрађено градиво. (Проверити тачност фронталним обликом рада).

Ученицима тражити да речима искажу уочено а затим до-пуне реченицу одговарајућим речима.

Трећим задатком се примењује новостечено знање. Под-стаћи ученике да уоче примену сталности производа као олак-шицу при рачунању производа двоцифрених бројева.


- Допуни:- Један чинилац се увећа 2 пута и производ се _____________- Један чинилац се умањи 4 пута и производ се ____________ - Производ два броја се неће променити ако један чинилац

____ , а други ______________ исти број пута.


Зависност производа од промене чинилацаСталност производа

ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА Уџбеник


умети сталност производа и зависност производа од промене чинилаца, користити као олакшицу при рачунању


- Поновити зависност производа од промене чинилаца и сталност производа.



- Решавамо задатке у уцбенику, 43. стр.- Решења проверавамо читањем и објашњавањем.

- Радимо задатке у Пчелици, 30. стр.- Решења проверавамо читањем и објашњавањем.


- Задатак плус:- У једној породици су три сестре. Свака следећа ја два пута

млађа од претходне. Укуупно имају 28 година. Колико је година свакој?


Дељење са остатком



Знати израчунати количник и остатак и проверити тачност дељења


- У нашег одељењу има 33 ученика. Учитељ жели да образује 8 једнакобројних група. Како ће то урадити?(Задатак решавамо практично, без записивања. Од деце тражи-мо да објасне начин образовања група и кажу шта су уочили



После анализе уводног задатка за обраду новог градива утврђује се да сваки дечак може добити 4 колача а да 1 колач остаје неподељен.

Затим деци треба рећи да се ово дељење назива дељење са остатком.

Ученици треба да науче како се чита ово дељење и посту-пак његовог проверавања. На основу тог знања, раде се остали задаци (самосталан рад ученика).

Након анализе у провери тачности трећег задатка ученике подстаћи да изведу закључак да остатак при дељењу увек мора бити мањи од делиоца.


- Домаћи: 1,2,3и4. зад. на 51. стр.


Дељење са остатком



Уџбеник


Знати израчунати количник и остатак и проверити тачност дељења


- У има има 42 јабуке. Мама жели да их подели у 5 јед-накобројних гомила. Колико ће јабука бити у свакој гомили?- тражимо да задатак запишу, ураде, провере и објасне.



- Радимо задатке у уцбенику, 51. стр. и Пчелици, 32. стр.- Решења проверавамо израдом на табли или читањем.

- Рад у свесци:1. Миша и Нада треба да поделе 25 бомбона тако да свако

добије исти број. Да ли је и мамаи остала нека бомбона?2. Делилац је 5, количник 125, а остатак 2. израчунај дељеник.3. Седам другова треба да подели 88 кликера. Колико ће сваки

од њих добити? Да ли су поделили све кликере?


- Задатке радимо у свеске, а проверавамо на табли.


Једначине са множењем

ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални


Уџбеник


Знати решити једначине облика 3 · а = 240 у скупу бројева до хиљаду


Ученици су научили да је слово замена за неки број. Та-кође знају и друге различите ознаке за скривени број: квадра-тић, линија... Много пута су до сада те ознаке видели и кори-стили. Подсетити их на то.Поновити везу множења и дељења и записивање једнакости са непознатим чиниоцем, на потребном броју примера




До једначине типа 3 · а = 240 можете доћи уз уводни зада-так. Анализу задатка урадити помоћу датих питања.

План састављања једначине са непознатим чиниоцем, је-сте:1. Издвајање непознате: Уштеђен непознат број динара а.2. Састављање једнакости са њом: Свака од њих је уштедела 3 · а = 240 динара. Једнакост 3 · а = 240 читамо: Производ бројева 3 и а јесте број 240.

Ученике подстаћи да уоче да је у овој једначини непознат чинилац.

Рећи да на основу везе множења и дељења знамо да су: 3 · а =240 јер су 240 : 3 = а. Ову једнакост можемо написати и овако:а = 240 : 3

Инсистирати на провери решења и одговору. Код провере инсистирати на следећем облику исказивања провере речима. Нпр. Двеста четрдесет подељено са три јесу осамдесет, јер су осамдесет пута три двеста четрдесет. У супротном деца проверу раде аутоматски, тако да она онда и нема функцију проверава-ња.

Облик првог задатка је ученицима познат и њиме се усва-ја обрађено градиво.

Другим и трећим задатком примењује се обрађено одре-

ђивање непознатог чиниоца. Овде се пружа могућност двостру-ког процеса рада. Тако деца просечних способности решавају задатке (у свесци) облика 1. 2. и 3. задатка, а учитељ за то време помаже ученицима који имају потешкоћа у усвајању овог садр-жаја. Ову могућност треба искористити кад год је то могуће.


Игра “Пешаци”.Садржај игре. Учитељ дели ученике у 3 групе. На табли

(хамеру или графофолији) приказане су три колоне. У правоу-гаоницима се налазе производи а изнад израчунати производи. Учитељ изводи крај табле три ученика (по једног из сваке гру-пе) који стрелицама повезују збир са одговарајућим вредности-ма (од доле ка горе). Ако неко од ученика погреши, ученици из групе га исправљају. Победник је група која до циља стиже без иједне грешке у рачунању (она која има најмање грешака). Ако су све групе без грешака, онда је победник она група која је пр-ва стигла до циља (последњег реда).


Једначине са дељењем

ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални


Уџбеник


Знати решити једначине типа а : 4 = 44 и 88 : а = 22


- Понављамо: 3 · а = 240 - Шта је непознато? Како се израчунава? Како проверава?




- Помоћу примера датих у уџбенику, ученици уочавају шта је непознато у дељењу и то записују словом.

- Затимод њих тражимо да речима објасне шта је непознато и како се то израчунава.

- Радимо 1. задатак на 54. стр. и 1. зад. на 56. стр.- Задатке радимо и на табли како би видели да ли су сви разумели.- Тражимо да обавезно раде проверу и да је прочитају.

- Радимо задатке у уџбенику и проверавамо на табли.


- Домаћи: преостали задаци на 56., 57. стр.


Једначине са множењем и дељењем

ТИП ЧАСА: Утврђивање


Уџбеник, Пчелица


Знати решити једначине са множењем и дељењем.


- Понављамо: 3 · а = 240 ; 99: а =33; а : 6 = 360- Шта је непознато? Како се израчунава? Како проверава?


- Радимо задатке у Пчелици, 33. стр.- Радимо у свесци:1. Састави једначину и одреди њено решење:- Који број треба увећати 7 пута да се добије 980?- Који број увећан 9 пута даје 738?2. Миша је замислио неки број па га је помножио са 4 и од тог

производа одузео 123. добио је 381. Одреди број који је Миша замислио.

3. Ако се од петоструке вредности неког броја одузме 213, добије се 727. који је то број?

4. Број 900 подељен је на непознат број једнаких делова. Када је од тог броја одузет број 18 остало је 12. израчунај непознати број.




Једначине са множењем и дељењем













120. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА Међусобни однос две праве једне равни.

ЈЕДИНИЦА:ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Уочавање паралелних права и правих које се секу


- Анализа контролног задатка.- Поновити појам праве и цртање права.


Ученицима можете усмено задати задатке који имају од-говоре под А и Б (који су исписали ученици на картончићима).1. Права А. неограничена

Б. има свој почетак, а нема крај

2. Полуправа А. Може се измеритиБ. Не може се измерити

3. А. Ово је права:

Б. Ово је права:

4. Да ли можеш спојити једном правом све дате тачке. • C

B •

•A

А. ДаБ. Не


Подстаћи ученике да самостално анализирају уводни за-датак из уџбеника.

За илустрацију паралелних права могу се користити ивице лењира (клупе, табле...) Њима се ученици подстичу на то да две међусобно паралелне праве доживе као праве исте равни које се не секу (ни продужавањем).

У уводном задатку ученици упознају и знак за паралелне праве и његово читање, а осталим задацима усваја се новостече-но знање.


- Нацртај две праве које се секу

121. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКА

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА:

Паралелне и нормалне праве


Уџбеник


Знати цртати паралелне и нормалне праве


- Какав однос могу имати праве у равни?- Нацртај.




Цртање паралелних прави - Цртежи у првом делу уводног задатка сугеришу да се па-

ралелне праве могу цртати помоћу квадратне мреже и лењира на приказани начин, али да ћемо их ми увек цртати на 3. начин, помоћу лењира и троугаоника.

Поступак цртања на поменути трећи начин објаснити ре-чима и цртежом:1. Нацртати праву линију помоћу троугаоника.2. Троугаоник држати у том положају, а левом руком узети ле-њир и прислонити га уз једну страницу троугаоника како пока-зује први цртеж.3. Тако постављени лењир чврсто држати левом руком, а троу-гаоник помаћи уз лењир (како то показује стрелица) до тачке А.4. На крају уз страницу троугаоника нацртати праву којој при-пада тачка А.

- Проверавамо помоћу троугаоника и лењира. Троугаоник се по-стави најдужом страницом уз једну од тих права, па се помера-њем дуж лењира троугаоник постави уз другу праву.

Цртање нормалних прави

- Уводним задатком подстаћи ученике да интуитивно при-хвате да су две краће странице троугаоника за цртање међусоб-но нормалне (исто важи и за положај права на слици).

Подстаћи их да на предметима уоче и покажу ивице које су у међусобно нормалном положају. Ученици се упознају и са знаком за праве у међусобно нормалном положају и начином читања тог знака (први задатак).

У другом задатку ученике подстаћи да процене посматра-њем које су праве међусобно нормалне, а затим помоћу троугао-ника провере своју процену и појачају плавом бојом нормалне праве.

У трећем задатку ученици самостално помоћу тачака цр-тају исти цртеж и одређују међусобни положај нацртаних права помоћу троугаоника.

У четвртом задатку подстаћи ученике да уоче да су праве b и c које су нормалне на праву а, међусобно паралелне.


- Нацртај две паралелне и две нормалне праве.


Паралелне и нормалне праве


Уџбеник


Знати цртати паралелне и нормалне праве


- Какав однос могу имати праве у равни?- Нацртај две паралелне и нормалне праве.



- Радимо задатке у уџбенику, 69. и 70. стр.



- Учитељ сваком ученику прегледа задатке и помаже у цртању.


Настанак угла. Обележавање и цртање угла.


Уџбеник


Уочавање углова; умети цртати угао


Понављање: права, полуправа



Приказати настајање угла: уз помоћ модела извести рота-цију полуправе око почетне тачке.

Уочавање настајања угла на цртежу (уводни задатак).Подстаћи ученике да уоче: углове учионица, на предмети-

ма.Следе активности:

1. цртање угла на табли (деца у свесци);2. издвајање елемената угла (теме, крак);3. обележавање унутрашње области угла кружном линијом;4. уочавање спољашње области угла;5. увођење знака за угао.

На апстрактном појму (шта је угао) не инсистирати.

- радимо задатке на 59. стр.



:


Прав угао. Цртање правог угла


Уџбеник


Уочавање правог угла; умети цртати и обележава-ти прав угао


Понављање: уочавање углова, елементи угла, записивање угла. Посматрање модела углова на предметима



До формирања појма правог угла може се доћи коришће-њем наведених упутстава са комадом хартије (уџбеник).Важно је да ученици уоче да две краће странице троугаоника

за цртање образују прав угао и да умеју да га нацртају помоћу њега (објаснити како је настао назив: правоугли троугаоник).

Подстаћи их да уоче прав угао на предметима (раширене мака-зе, углови табле, слике, врата, зидова ...)

Поступак цртања правог угла помоћу лењира и правоуглог троугаоника објаснити речима и цртежом (корак по корак).

1. Нацртај једну праву. Поставити најкраћу страницу правоу-глог троугаоника уз нацртану праву.2. Прислони лењир уз најдужу страницу већ постављеног право-углог троугаоника. Лењир чврсто држи, а троугаоник повуци уз лењир (како је означено стрелицом).3. Уз страницу троугаоника нацртај праву. Поступак цртања правог угла поновити најмање два пута. Обавезно питати: Коли-

ко правих углова уочаваш на том цртежу?Такође је важно да ученици у свесци самостално нацртају

прав угао на приказани начин, уз надзор и помоћ учитеља (ако је потребна).

Напомена. Није препоручљиво од ученика тражити да цр-тају прав угао на табли.

Знак за прав угао увести после усвајања цртања правог угла.

Напомена. Неговати прецизност и уредност у раду.Уз 60. страну уџбеника решавају се задаци са радног ли-

ста на 61. страни.




Врсте углова


Уџбеник

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Уочити, разликовати и умети цртати прав, оштар и

туп угао


Понављање: уочавање и цртање правог угла



Рад у уџбенику (уводни задатак): издвајање правих угло-ва, већих од правих (тупих) и мањих од правих (оштрих) помо-ћу модела и цртежа часовника.

Од ученика тражити да сами дођу до закључка да је неки угао већи (мањи) од правог коришћењем правоуглог троугаони-ка.На свом моделу часовника ученици могу да померају казаљке

по задатим временима и одређују врсте углова које оне образу-ју.

Када је препознавање и разликовање врста углова усвојено, може се прећи на усвајање њиховог цртања (други и трећи за-датак).

Напомена. Неговати уредност и прецизност у раду.Уз 62. страну уџбеника решавају се задаци са радног ли-

ста на 63. страни.





Врсте углова


Уџбеник

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Уочити, разликовати и умети цртати прав, оштар и

туп угао


Понављање: уочавање и цртање правог угла, тупог и оштрог





* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1. - Учитељ сваком ученику прегледа задатке и помаже у


цртању.


Правоугаоник и квадрат


Уџбеник


Уочавање и обележавање темена страница правоу-гаоника и квадрата; уочавање односа међу стра-ницама према узајамном положају и дужини


Поновити појмове са претходног часа: прав угао, четвороугло-ви




Обраду правоугаоника можете започети посматрањем страна модела квадра – уочавањем да су оне облика правоугао-ника. Ученицима можете показати и већи обојени модел право-угаоника.

Ученике подстаћи да именују предмете облика правоугао-ника у свом окружењу (зидови, странице свеске уџбеника, та-бла, плочице, игралиште, отвори за прозоре и врата...).

У анализи уводног задатка ученици би морали најпре уочити правоугаоник ABCD, његова 4 права угла, 4 странице и 4 темена.

Ученике подстаћи да уоче да неке странице правоугаони-ка имају заједничке тачке (а неке немају). Тада је важно њихову пажњу усмерити на странице које имају заједничко теме и на-звати их суседним страницама. Од ученика даље тражити да от-крију четири пара суседних страница правоугаоника и да су сва-ке две суседне странице неједнаке по дужини. Ученици даље


треба да уоче два пара наспрамних (несуседних) страница које немају заједничко теме, њихов међусобни положај и да су једна-ке по дужини.

Напомена. Анализу уводног задатка треба да прати емпијско

проучавање правоугаоника: на моделу од папира ученици

уочавају праве углове упоређујући их са правоуглим троугао-

ником, пребројавају их, пребројавају темена и странице, упо-

ређују дужине супротних страница (пресавијањем).

Обрада квадрата се ради слично обради правоугаоника. Ученике требa подстаћи да што самосталније анализирају и ре-шавају задатак и уоче сличности и разлике између правоугаони-ка и квадрата и тако дођу до својства квадрата: 4 темена, 4 права угла, све странице једнаке дужине.

Уз 72. страну уџбеника решавају се задаци са радног ли-ста на 73. страни.

Уз 74. страну уџбеника решавају се задаци са радног ли-ста на 75. страни.




Цртање правоугаоник и квадрат


Уџбеник


Знати цртати квадрат и правоугаоник на квадрат-ној мрежи


Поновити појмове са претходног часа (анализом и реша-вањем првог дела уводног задатка).



- Цртање на квадратној мрежи (објашњење у другом делу уводног задатка).

Ученике још једном подстаћи да уоче да су суседне стра-нице неједнаке а наспрамне једнаке код правоугаоника и да су све странице квадрата једнаке.

- То знање применити у решавању задатака.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1. - Учитељ сваком ученику прегледа задатке и помаже у


цртању.


Упоређивање дужи. Графичко надовезивање дужи.


Уџбеник


Знати упоредити и надовезати дужи коришћењем лењира и шестара


Поновити појмове: тачка, права, полуправа, дуж; одређи-вање дужине дужи помоћу лењира и њихово упоређивање по дужини.




Ученици разне моделе дужи упоређују процењивањем, а процену проверавају постављањем једног модела крај другог. Модели могу бити: штапићи, лењири, конци ...

Сада се може прећи на показивање упоређивања дужи ше-старом (први задатак).

Затим, учитељ на табли помоћу шестара преноси дуж на праву а ученици у својим свескама (други задатак). Прокомен-тарисати са ученицима задатак у уџбенику којим је показан на-чин преношења дате дужи на праву.

На крају, ученицима се показује како се дате дужи надо-везују једна на другу, а ученици анализом и решавањем трећег и четвртог задатка даље усвајају поменути поступак.

Предложени задаци за рад у свесци.1. Дужи изломљене линије пренеси на полуправу.

2. Помоћ шестара на праву r пренеси три пута дату дуж надовезивањем.

3. Странице нацртаног правоугаоника пренеси на једну полуправу надовезивањем једне странице на другу.

◊ Упореди добијене дужи помоћу шестара (запиши помо-ћу знакова <, > или =).




Цртање правоугаоник и квадрата троугаоником и лењиром


Уџбеник


Знати цртати правоугаоник и квадрат троугаони-ком и лењиром


Поновити елементе правоугаоника и квадрата, цртање правоу-гаоника и квадрата на квадратној мрежи, цртање паралелених и нормалних правих и правог угла (радом и свесци).



Уводним и првим задатком се усваја поступак цртања правоугаоника и квадрата троугаоником и лењиром (учитељ цр-та на табли, ученици у свескама).

Ученици самостално цртају правоугаонике и квадрате (други, трећи, четврти и пету задатак) а учитељ помаже само ученицима којима је помоћ потребна.




Цртање правоугаоник и квадрата троугаоником и шестаром


Уџбеник


Знати цртати правоугаоник и квадрат троугаони-ком и шестаром


- Поновити графичко надовезивање дужи.



Објаснити и показати ученицима како се црта правоугао-ник шестаром и троугаоником (учитељ црта на табли, ученици у свескама).

Рад у уџбенику – уводни задатак (поновити начин цртања правоугаоника шестаром и троугаоником).

Првим задатком усваја се начин цртања квадрата шеста-ром и троугаоником (самостално, уз помоћ учитеља, ако је она потребна).

Следећим задатком усваја се начин цртања квадрата упи-саног у кружницу (самостално, уз помоћ учитеља, ако је она по-требна).




Правоугаоник и квадрат


Уџбеник


Знати цртати правоугаоник и квадрат троугаони-ком и шестаром


- Поновити особине квадрата и правоугаоника




- Радимо задатке у Пчелици, 35. стр.- Све задатке ученици могу радити у свескама ако им је тако

лакше да цртају.




Обим правоугаоника


Уџбеник


Знати одредити обим правоугаоника


- Поновити особине правоугаоника



Поновити графичко надовезивање дужи следећим задат-ком:

Странице правоугаоника (датог у уџбенику) пренеси на једну полуправу надовезивањем једне странице на другу. Овим задатком увести појам обима правоугаоника и његово израчуна-вање на начин приказан у уџбенику.

Шта је обим и формулу за његово израчунавање, ученици записују у свеске.

Првим, другим и трећим задатком се примењује новосте-чено знање.- Радимо задатке на 82. стр.


- Провера задатака на табли.


Обим правоугаоника


Уџбеник


Знати одредити обим правоугаоника


- Поновити обим правоугаоника




- Додатни задаци1. Дужина правоугаоника је 80мм. Она је за 20мм дужа од

ширине. Израчунај обим тог правоугаоника.2. Око терена облика правоугаоника засађене су тополе.

Између сваке тополе размак је 3м. Колико је топола засађено око терена?




Обим квадрата


Уџбеник


Знати одредити обим квадрата.


- Поновити осонине квадрата.



- Обим квадрата се обрађује на исти начин као и обим правоу-гаоника.

- Странице квадрата (датог у уџбенику) пренеси на једну по-луправу надовезивањем једне странице на другу.

- Овим задатком увести појам обима квадрата и његово изра-чунавање на начин приказан у уџбенику.

- Формулу и поступак ученици записују у свеске.- При проверавању тачности задатака добро би било прозива-

ти “слабије” математичаре, пошто су задаци лаки, и њима пружити могућност да осете задовољство од постигнутог успеха.





Обим квадрата и правоугаоника




Знати одредити обим квадрата и правоугаоника.


- Поновити осонине квадрата и правоугаоника, као и њихово цртање помоћу троугла и шестара.



- Уџбеник, 86. стр.

- Пчелица, 36. стр.



:


Писмено сабирање и одузимање троцифрених бројева ( без прелаза )




Знати писмено сабирати и одузимати без прелаза.


- Поновити усмено сабирање троцифрених бројева облика 324+245.



Кључни део уводног задатка показује ученицима како се записују сабирци (један испод другог) са знаком сабирања ис-пред другог сабирка и цртом испод знака сабирања и бројева ко-ји се сабирају, а која замењује знак једнакости (помоћу таблице и без таблице).

Ученицима треба рећи да се и тај збир чита на исти начин како се чита и збир 324+245.

У анализи изложеног поступка сабирања (уводни задатак) ученике треба подстаћи да уоче три дела тог задатка (сабирање јединица, десетица и на крају стотина).

Важно је да ученици усвоје да се у писменом сабирању увек прво сабирају јединице, а затим десетице и на крају стоти-



не и да се тражени збир записује од јединица до стотина (здесна улево) а чита слева удесно.

Важно је инсистирати на читању резултата писменог са-бирања (да ученици не би добијене збирове и читали здесна уле-во).

Треба им рећи да применом својства замене места сабира-ка исти задатак могу решити и овако:

Сабирамо јединице: четири плус два јесте шест, записује-мо шест испод јединица; сабирамо десетице: четири плус два је-сте шест, записујемо шест испод десетица...

Рећи им да сабирке можемо записати и у истом реду (као код усменог поступка сабирања), а сабирати их писменим по-ступком (2. начин).

У анализи првог и другог задатка ученици ће лако уочити да су задата писмена сабирања бројева. Треба инсистирати на гласном читању задатка и објашњавању поступка рачунања. Подстаћи ученике да процене тражене резултате, да своје про-цене провере рачунањем и прочитају их

Писмено одузимање троцифрених бројева се обрађује на исти начин као и писмено сабирање троцифрених бројева.

Напомена. Ученике би требало подстаћи да покушају са-мостално да анализирају уводни задатак упоређивањем са увод-ним задатком на претходној страни.

Важно је да ученици уоче да се писмено одузимање своди на већ усвојено одузимање стотина, десетица и јединица (за ре-зултат се добија број који има 4с 2д 1ј тј. број 421) и да се прво јединице умањиоца одузимају од јединица умањеника, затим десетице умањиоца од десетица умањеника и на крају стотине умањиоца од стотина умањеника.


“Бројеви на картончићима”Два ученика извлаче картончиће са бројевима и гласно их

прочитају. Задатак свих ученика је да бројеве запишу један ис-под другог и писмено их у свесци саберу. Ученици могу у пару да проверавају тачност резултата.

На исти начин и одузимају- Домаћи: 89. стр.


Писмено сабирање и одузимање троцифрених бројева ( 537 -+ 126; 378 – 259 )




Знати писмено сабирати и одузимати


- Поновити писмено сабирање и одузимање троцифрених броје-ва без прелаза.



Увод у писмено сабирање облика 537+126 можете почети одређивањем збира двоцифрених бројева до 100 (облика 37+26 писменим поступком).

Деци рећи да је свеједно којим се редом изговарају и са-бирају јединице с јединицама, десетице са десетицама, стотине са стотинама.

Важно је да уоче да је збир јединица сабирака 13 (да се 13 јединица могу написати као 1 д 3ј и да је једна десетица додата десетицама).

6с 5д 13ј = 6с 6д 3јУченицима се може дати задатак да сва сабирања (у пр-

вом и другом задатку) провере у свескама, али тако да сабирци-




ма замене места.

Као припрему за обраду овог типа одузимања потребно је са ученицима обновити писмено одузимање двоцифрених броје-ва (78 - 59) и указати да то знање примене на писмено одузима-ње троцифрених бројева.

Након тога прећи на анализу решеног уводног задатка у уџбенику.

Од 8ј се не може одузети 9ј, јер је 9>8, али се 9ј може оду-зети од 18ј (које се добијају тако што се 1д позајмљује од 7д, што са 8ј даје 18ј).

Број 378 (умањеник) је написан овако: 378 (као број који има 3с 6д 18ј). Тако написан умањеник омогућава лако израчу-навање задатог писменог одузимања.

Ученицима се може дати задатак да сва одузимања (у 1. и 2. задатку) провере у свескама писменим сабирањем (добијене разлике и умањиоца). Ако збир тих бројева није једнак умање-нику, упутити их на поновно рачунање.

• Објашњење уз 4. задатак на 98. страниОвим задатком се примењује стечено знање о писменом

одузимању и сабирању троцифрених бројева с преносом десети-це.

Ако ученици сами не открију, треба их подстаћи да уоче да је у умањенику, умањиоцу и разлици непознат или број једи-ница, или број десетица, или број стотина.

Потребно је да учитељ реши један од тих задатака.


“Бројеви на картончићима”Два ученика извлаче картончиће са бројевима и гласно их

прочитају. Задатак свих ученика је да бројеве запишу један ис-под другог и писмено их у свесци саберу. Ученици могу у пару да проверавају тачност резултата.

На исти начин и одузимају- Домаћи: преостали задаци на 92. стр.


Писмено сабирање и одузимање троцифрених бројева ( 537 + 126; 378 – 259 )






- Поновити писмено сабирање и одузимање троцифрених броје-ва без прелаза.




- Радимо задатке у Пчелици, 37., 38. стр.- Ради лакшег потписивања и прегледности све задатке радимо у свесци.


- Задатке радимо и на табли и то изводимо лошије ученике.


Писмено сабирање троцифрених бројева ( 346 + 182;)






- Поновити писмено сабирање и одузимање троцифрених броје-ва са прелаза.



Као припрему за обраду, поновити сабирање двоцифре-них бројева чији је збир десетица већи од 9 (46 + 82, 83 + 53 ...)

Ученике треба подстаћи да што самосталније анализирају уводни задатак (чији им је облик познат) где је детаљно описан поступак сабирања задатих бројева.

Лако ће уочити да су прво сабране јединице, затим десе-тице и на крају стотине.

Важно је да уоче начин сабирања десетица и стотина.


Добија се да је: 3с 12д 8ј =) 4с 2д 8ј =428.Првим и другим задатком усваја се обрађено писмено са-

бирање. Облик трећег задатка је познат деци и јасно сугерише анализу и план решавања.

Квадратном подлогом истакнуто је да се план решавања задатка остварује писменим сабирањем бројева.

Задатак за рад у свесци (предлог) за ученике који реше све задатке пре осталих:

Одредити непознате цифре применом везе сабирања и




Писмено одузимање троцифрених бројева (329 – 185 )






- Поновити писмено сабирање и одузимање троцифрених броје-ва са прелаза.



- Мотивисати ученике за што самосталнију анализу реше-ног уводног задатка у уџбенику (помоћу датог објашњења сва-ког корака поступног израчунавања тражене разлике).

Ако је добро усвојено писмено одузимање с преносом де-сетице, онда ће се по аналогији лако усвојити писмено одузима-ње с преносом стотине: када нисмо могли одузети јединице, он-да смо позајмљивали једну десетицу и “преносили” је у једини-це. Када на можемо одузети десетице, онда ћемо позајмити јед-ну стотину и “пренети” је у десетице.

Напомена. У анализи првог и другог задатка (поступка ре-


шавања и добијеног резултата) треба укључити ученике који уводним задатком нису самостално открили поступак писменог одузимања.

Облик трећег (текстуалног) задатка је деци познат. Ква-дратна подлога означава да се у њој изврши одговарајуће пи-смено одузимање. Ученике подстаћи да уоче да постоји само је-дан начин разумевања и решавања овог задатка.



- Задатке радимо и на табли и то изводимо лошије ученике.- Преостали задаци на 97. стр. За домаћи.


Писмено одузимање и сабирање троцифрених бројева






- Игра са картончићима.




- Додатни задаци.1. У инкубатору се првог дана излегло 538 пилића, а другог

дана 115 пилића мање него првог дана. Колико се укупно пилића излегло за оба дана?

2. Следбенику броја 483 додај претходник броја 341.

3. Реши једначине:а – 254 = 339 а – 565 = 127




Писмено сабирање троцифрених бројева ( 159 + 268 )




Знати писмено сабирати троцифрене бројеве чији је збир јединица и десетица већи од 9 (са преносом десетице и стотине)


Као припрему за обраду овог типа сабирања потребно је са ученицима обновити писмено сабирање троцифрених броје-ва са прелазом десетице и са прелазом стотине (уз гласно изла-гање поступка решавања).

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност Ученике треба подстаћи на што самосталнију анализу ре-

шеног уводног задатка (уочавање да се збир троцифрених броје-ва лако решава, ако се зна писмено сабирање с преносом десе-тице и стотине). То наравно не искључује активност учитеља



(објашњење поступка писменог сабирања овог облика). Први и други задатак ученици треба самостално да анализирају и реша-вају (уз контролу и помоћ учитеља ученицима којима је она по-требна).

Важно је инсистирати на реторичкој форми поступка ре-шавања.

Од ученика тражити да сваки збир провере писменим са-бирањем у којем су замењена места сабирцима (рад у свесци).

После решеног четвртог задатка ученике подстаћи да уоче да се исти резултат може добити ако те бројеве саберу обрнутим редоследом (цена џемпера + цена мајице или цена мајице + цена џемпера).

• Ако остане времена, ученицима се може дати и овакав задатак:

Израчунај збир бројева 199 и 124. Да ли је збир тих броје-ва мањи или већи од 324?

Од ученика тражити да процене одговор на постављено питање, а затим израчунавањем провере своју процену.




Писмено сабирање троцифрених бројева ( 159 + 268 )




Знати писмено сабирати троцифрене бројеве чији је збир јединица и десетица већи од 9 (са преносом десетице и стотине)


- Извуци број и сабери. Такмичење између редова.


2.

- Радимо задатке у уџбенику и Пчелици.

Активност

- Задатке радимо у свесци ради лакшег рачунања.


- Задатке радимо и на табли и тако проверавамо решења.


Писмено одузимање троцифрених бројева ( 425 – 278; 300 - 126 )


Уџбеник


Знати писмено одузети троцифрене бројеве чији је број десетица и јединица умањеника мањи од бро-ја десетица и јединица умањиоцаЗнати писмено одузимати троцифрене бројеве од вишеструких стотина


Као припрему за обраду овог типа одузимања потребно је са ученицима обновити писмено одузимање троцифрених бројева када су цифре јединица (десетица) умањеника мање од одгова-рајућих цифара умањиоца


Активност




-И овде се препоручује што самосталнија анализа уводног задатка помоћу објашњења датих уз сваки корак одузимања.

Напомена. Ако неки ученик зна израчунати разлику за-памћивањем (десетица и стотина) не треба инсистирати на пре-цртавању цифара.

Решавањем првог и другог задатка усваја се обрађено пи-смено одузимање. Од ученика треба тражити да свако писмено одузимање провере писменим сабирањем задатих бројева (рад у свесци).

Облик четвртог и петог задатка је познат ученицима и ја-сно сугерише анализу и план решавања. Разговором доћи до за-кључка да постоји један начин разумевања и решавања сваког од ових задатака.

Задатак за рад у свесци:1. Број 425 умањи за претходник броја 500.

У анализи уводног задатка подстаћи ученике да открију проблем “позајмљивања” једне десетице када задати умањеник има 0 десетица.

Пошто се овде први пут јавља поновно прецртавање броја десетица, учитељ мора да уз овај део рачунања помогне учени-цима да разумеју да је 1 стотина позајмљена и раситњена у де-сетице (10д) и да је од тих 10д позајмљена 1д (остаје 9д) која је раситњена у 10ј.Остали задаци на овој страни уџбеника су слични осталим за-

дацима са писменим сабирањем и одузимањем, па се на сличан начин и решавају.

Провере рачунања ученици треба да ураде у свесци.Напомена. Не треба инсистирати на записивању пренесе-

них стотина и десетица. Циљ је да ученици науче да писмено одузимају (сабирају) запамћивањем пренесених десетица и једи-ница.


- Задатке радимо и на табли и тако проверавамо решења.- Домаћи. 101. и 103. стр.


Писмено одузимање троцифрених бројева ( 425 – 278; 300 - 126 )


Уџбеник, пчелица


Знати писмено одузети троцифрене бројеве чији је број десетица и јединица умањеника мањи од бро-ја десетица и јединица умањиоцаЗнати писмено одузимати троцифрене бројеве од вишеструких стотина



* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност - Радимо задатке у Пчелици, 40. и 41. стр.


- Додатни задаци1. у једном воћњаку радници су за два дана обрали 600 стабала

воћа. Ако су првог дана обрали 315 стабала колико су обрали другог дана?

2. мајка је имала 700 динара. За 262 динара је купила воће. Колико јој је новца остало'

3. два пливача између којих је било растојање 1км, пливала су један другом у сусрет. На ком се растојању један од другог налазе пливачи, ако је први препливао 348м, а други 457м?


- Задатке радимо и на табли и тако проверавамо решења.


Писмено сабирање троцифрених бројева




Знати писмено сабирати више троцифрених бројева


- Извуци бројеве и сабери



- Ученици, анализом првог примера треба да уоче да се и више сабирака може сабрати потписивањем и да је поступак исти.

- Радимо задатке у уџбенику на 104. и 105. стр.- Задатке радимо и на табли.


- Домаћи: Пчелица 41. стр.


Писмено сабирањеи одузимање троцифрених бројева




Знати писмено сабирати и одузимати троцифрених бројева


- петоминутна провера- Потпиши и израчунај: 369 + 258; 300 – 167, 931 – 457, 367 + 276.



- Радимо задатке у уџбенику на 106. стр.- Задатке можемо радити у свесци.

- Радимо задатке у Пчелици на 42. стр.

- Задатке можемо радити у свесци.- Проверавамо их израдом на табли.


- Домаћи: уџбеник 107. стр.


Задаци са две операције ( +, - )




Знати писмено сабирати и одузимати троцифрених бројева


- Понављамо како се решавају текстуални задаци.


- Радимо задатке у уџбенику на 108. и 109. стр.- Задатке можемо радити у свесци..- Проверавамо их израдом на табли.


- Домаћи: уџбеник 110. стр.


Писмено сабирање и одузимање троцифрених бројева








2.


Активност





Уочавање троуглова


Уџбеник


Уочавање и обележавање темена, углова и стра-ница троуглова; знак за троугао


- Анализа контролних задатака.-Обраду троугла можете започети показивањем већег обојеног модела троугла и увођењем назива троугла за њега.

* ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА *1.Активност -После решавања уводног задатка, требало би подстаћи

ученике да у свом окружењу уоче и именују предмете облика


троугла и предмете чија је нека страна троугао.

-У анализи уводног задатка ученици треба да уоче троу-гао ABC, његове странице, темена и углове. Констатујемо да троугао има 3 угла, 3 странице, 3 темена. Знак за троугао Δ (Δ ABC).

У анализи и решавању првог задатка ученике подстаћи да истакну све битно што се односи на троугао.

Припрема за други задатак, може бити следећи задатак:Сложи палидрвца према цртежу.

Преброј троуглове којима су странице сложена палидрв-ца.

• Склони 3 палидрвца тако да остану 4 троугла.Други задатак – уочавање и пребројавање троуглова.


- Сваки пар добије коверат са исеченим троугловима. Од њих треба да састави неку геометријску фигуру.


Цртање троуглова


Уџбеник


Знати цртати троугао помоћу лењира и шестара ако су дате странице


Обновити стечена знања о троуглу.


2.

Ако су ученици с разумевањем научили одређивање че-твртог темена правоугаоника и квадрата као пресека два кружна лука, цртање троугла им неће представљати проблем.

Активност


Уводним задатком усваја се цртање троугла коришћењем лењира и шестара (када су дате странице). У првом задатку сем цртања троугла важно је да ученици уоче троугао који има не-једнаке странице, у другом задатку троугао који има једнаке краке а у трећем троугао који има једнаке странице.

У четвртом задатку подстаћи их да уоче цртања свих вр-ста троуглова (према страницама). Тражити да нацртају задате троуглове на друга два начина (у свесци).

Ученицима се могу дати и следећи задаци (за рад у све-сци):

1. Нацртај једнакостранични троугао (дужине страница су твој избор).

2. Нацртај једнакокраки троугао чији је један угао прав, краци дужине 30mm а дужина треће странице 2cm.


- Учитељ прегледа задатке и помаже ученицима при цртању.


Обим троугла


Уџбеник


Знати одредити обим троугла




2.

Странице троугла (из уџбеника) пренеси на једну полу-праву надовезивањем једне странице на другу.

Овим задатком увести појам обима троугла и његовог из-рачунавања (на начин приказан у уџбенику).

Активност


Полазећи из једног темена, кретањем оловке дуж сваке странице, враћамо се у теме из којег смо пошли (тако смо опи-сали обим троугла)





Обим троугла Цртање троуглова.




Знати одредити обим троугла и цртати троуглове






- Радимо задатке у Пчелици 45. и 46. стр.


- Решења проверавамо израдом задатака на табли или их учитељ прегледа.


Писмено множење троцифреног броја једноцифреним


Уџбеник


Знати писмено множити троцифрене бројеве јед-ноцифреним облика 324 · 2


- Обновити усмено множење типа 342 · 2;


Активност



Уводним задатком ученици се упознају са писменим по-ступком множења троцифрених бројева једноцифреним на при-меру истих бројева које су множили усменим поступком.

Кључни део уводног задатка показује ученицима како се записују чиниоци помоћу таблице и без таблице (црта испод чи-нилаца замењује знак једнакости).

• Треба им рећи да се тај производ чита на исти начин ка-ко се чита и производ 324 · 2 = 648.

У уводном задатку је уз потпуно објашњење описан сваки корак у писменом множењу задатих бројева. Зато би требало ученицима дати могућност да што самосталније открију посту-пак множења. Ово наравно не искључује активност учитеља (објашњење поступка множења).

Напомена. Не треба истицати да у множењу овог типа не-ма преноса десетица јер им није ни познато шта то у писменом множењу значи.

Ако ученици питају због чега се прво множе јединице, рећи им да ће тај одговор добити ускоро, на неком од наредних часова.

Ученици у првом задатку треба да открију да производ треба да израчунају писменим поступком. Треба их пустити да самостално рачунају. То наравно не искључује помоћ учитеља (ако је она потребна).

Проверу тачности производа ученици могу провести по-моћу дигитрона.

Ако остане времена, ученицима се може дати овакав зада-так:

◊ Који је производ већи: 444 · 2 или 222 · 4? Од ученика тражити да прво процене, а затим писменим рачунањем одреде производ и провере своју процену односа датих производа.


- Домаћи: 117. стр


Писмено множење троцифреног броја једноцифреним( 123 · 4 )


Уџбеник




- Обновити усмено множење типа 123 · 4;




Важно је да ученици уоче да се у писменом множењу тро-цифрених бројева једноцифреним може пренети једна и више десетица. Зато се у писменом множењу говори о преносу десе-тица, за разлику од писменог сабирања двоцифрених и троци-френих бројева где се могла пренети само једна десетица.

Припрема за обраду ове стране може бити усмени посту-пак множења на примерима:

123 · 2 = (100 + 20 +3) · 2 =100 · 2 + 20 · 2 + 3 · 2 = 200 + 40 + 6 = 246

123 · 4 = (100 + 20 +3) · 4 =100 · 4 + 20 · 4 + 3 · 4 = 400 + 80 + 12 = 492

Подстаћи ученике да уоче по чему се разликују ови зада-ци.

У уводном задатку је уз потпуно објашњење описан сваки корак у писменом множењу бројева 123 · 4. Ученици ће лако уочити да се писмено множење започиње јединицама (што им је и познато) и већ тада ће открити (множењем јединица) да једну десетицу додају десетицама.

Облик задатих множења у првом задатку открива да се производи морају израчунати писменим поступком. Ученицима треба дати могућност да самостално реше задата множења (по узору на уводни решени задатак). Провера резултата се може провести дигитроном. Након тога треба заједничком анализом за сваки дати задатак уочити број десетица (после множења је-диница) који се додаје добијеним десетицама. Циљ је да учени-ци уоче да се некад додаје једна десетица, а некад више десети-ца.

Што више ученика треба да, након овог решеног задатка гласно објасне поступак рачунања. Искуство каже да велики број ученика зна израчунати производе памћењем пренесених десетица (већ на часу обраде). Треба им рећи да тако и треба да раде. То ће друге ученике мо-тивисати да и они науче да писмено множе без записивања пре-несених десетица. Другим, трећим и четвртим задатком приме-њује се новостечено знање. Ученици треба да закључе (подста-ћи их на то) да постоји само један начин разумевања и решава-ња сваког од ових задатака.


- Домаћи: 119. стр


Писмено множење троцифреног броја једноцифреним( 123 · 4; 324 · 2 )


Уџбеник




- Петоминутна провера:Потпиши и израчунај: 113 ·3; 221 · 4; 317· 3; 118 · 5





- Радимо у свеске:1. Израчунај:

( 98 + 32 ) · 4 – ( 234 – 94 ) · 3 =2. Из два града кренули су истовремено у сусрет два воза. Први

је прешао до сусрета 274 км, а други 2 пута више. Колико је растојање између та два града?

3. У воћњаку има 4 реда бресака са по 132 стабла и 3 реда трешања са по 181 стаблом. Колико има бресака, а колико трешања? Чега има више? Колико је свега стабала у том воћњаку?




Писмено множење троцифреног броја једноцифреним( 143 · 3; )


Уџбеник




-Обновити усмено множење типа 143 · 3;




- Важно је да ученици уоче да се у писменом множењу троцифрених бројева једноцифреним може пренети једна и ви-ше стотина. Зато се у писменом множењу говори о преносу сто-тина, за разлику од писменог сабирања троцифрених бројева где се могла пренети само једна стотина. У уводном задатку је дато потпуно објашњење поступка множења троцифрених бројева једноцифреним са преносом стотине. Ученици ће лако одредити број јединица у множењу десетица броја 243 бројем 3. Подстаћи их да уоче сличност са писменом множењем с преносом десети-ца (инсистирати на уочавање те аналогије).

Множењем десетица броја 243 бројем 3 добија се 12 десе-тица (треба уочити да је то 1с 2д). Те стотине се додају произво-ду стотина броја 243 и броја 3.

Посебну пажњу треба обратити на правилно записивање производа (да се јединице производа пишу испод јединица пр-вог чиниоца, десетице ...). Облик првог задатка је ученицима по-знат. Анализом решеног првог задатка ученици треба да уоче да у тим писменим множењима нема преноса десетица и да се у некима преноси по једна стотина, а у некима више стотина.

Осим провере тачности, треба проверити и правилност за-писивања производа.

У трећем задатку ученици ће лако уочити да је број креда у 5 кутија 5 пута већи број од броја 150 (множење). Квадратићи асоцирају да се план задатка остварује писменим множењем. Четврти и пети задатак су слични трећем, па се на сличан начин и решавају.






Уџбеник



* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1.Активности -Обновити усмено множење типа 279 · 2;

:



- У уводном задатку изложен је и објашњен поступак ра-чунања (поступно – корак по корак).

Ученике подстаћи на самосталну анализу тог задатка, а затим тражити да га реше у свесци.

Напомена. Ако су ученици добро усвојили обрађена пи-смена множења са преносом десетица (стотина) онда ће већина ученика успети да самостално усвоји писмени поступак множе-ња с преносом десетица и стотина (уз коришћење уџбеника).

Без високе успешности у усвајању обрађених садржаја не може се очекивати успешно усвајање новог градива, јер је у ма-тематици наставно градиво повезано.

Подстаћи ученике да пре решавања првог задатка уоче да се у сваком множењу преносе десетице и стотине и објасне на-чин на који су то открили.

Начин анализе текстуалних задатака (2. 3. 4. 5. и 6.) и пла-нирање њихових решавања су уобичајени (деци познати).


Такмичење “Ко ће пре?” (да би ученици што боље усвоји-ли обрађени поступак множења и уочили оптимално време за решавање одређеног броја задатака). Предност се наравно даје тачности.

Треба задати само онолико задатака колико их просечни ученици могу решити без претеране журбе у датом времену.

На пример:189 · 2 238 · 3 167 · 4 346 · 2 (петоминутна прове-ра).




Уџбеник




- Петоминутна провера 356 · 2; 150 · 4; 232 · 3, 192 · 3

:




- Задаци у Пчелици, 48. и 49. стр.- Задаци у Пчелици су различите тежине и ученици могу по

групама да их раде.- Лошији уџеници на табли раде множење, а остали у свеске

текстуалне задатке различите тежине.- Једни другима проверавају решења.


- Задаци које нисмо стигли да урадимо на часу, за домаћи.


Задаци са две операције ( +, - , · )


Уџбеник


Знати радити задатке са две операције


- Понављамо које су рачунске операције, њихове компоненте, која се прва ради у задатку без заграда.



- На првом примеру на 124. и 126. стр. понављамо записивање израза текстуалног задатка.

- Ученици уочавају да је за решење задатка непходно користити две операције. Наводимо их да заградама означе ону коју прво треба да раде.

- Радимо задатке на 124. и 126. стр.- Решења проверавамо израдом на табли.


- Домаћи: 125. и 127. стр.


Писмено множење





* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1.Активности - Подела контролних задатака.

:








Писмено дељење 936 : 3


Уџбеник


Знати писмено делити троцифрене бројеве једно-цифреним облика 936 : 3

* УВОДНИ ДЕО ЧАСА *1. Припрема за обраду ове стране је обнављање везе множе-


ња и дељења:Ако је 16 : 2=8, онда је 8 · 2 =16

и обнављање усменог поступка дељења троцифрених бројева једноцифреним (први део уводног задатка).




У другом делу уводног задатка писмено дељење броја 936 бројем 3 објашњено је поступно (сваки корак у поступку) тј. за-датак је уз објашњења потпуно решен. У анализи решеног за-датка ученике треба подстаћи да што је могуће самосталније от-крију разумеју и искажу речима како се писмено дели троци-френ број једноцифреним и покушају га сами провести у свеска-ма (а да уџбеник користе само ако им је помоћ потребна).

Важно је да ученици усвоје да се писменим поступком пр-во деле стотине, па десетице и на крају јединице. Значи, да се прво стотине троцифреног броја поделе једноцифреним бројем и тако се добије број стотина количника, затим број десетица троцифреног броја подели једноцифреним бројем и тако се до-бије број десетица количника и на крају број јединица троци-френог броја подели једноцифреним бројем и тако се добије број јединица количника.

Треба их упутити да пребројавањем квадратића у уџбени-ку процене потребан простор у свескама за рачунање количника писменим поступком (6 редова).

У анализи првог задатка ученици ће лако уочити да задато дељење морају провести писменим поступком (аналогно увод-ном задатку) и проверити тачност дељења писменим поступком множења.

Било би добро анализу урађеног првог задатка са обја-шњењем поступка писменог дељења спровести на табли (или преко графофолије). Задаци за рад у свесци:

◊ 264 : 2 = 888 : 8 = 660 : 6 = 909 : 9 =◊ Одреди 3 пута мањи број од 990 и број 7 пута мањи од

770. Упореди те бројеве.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1. - Домаћи: Пчелица50.стр.



Писмено дељење 368 : 2; 936 : 3; 368 : 2


Уџбеник





Поновити: одређивање количника 368 : 2 усменим поступком; дељење са остатком (тј. да се сваки једноцифрен број не може поделити без остатка; да остатак мора бити мањи од делиоца




Оваква припрема помоћи ће ученицима да лакше анализи-рају и усвоје поступак писменог дељења броја 368 бројем 2.

У уводном задатку поменуто писмено дељење је поступно уз објашњења решено. Важно је да учитељ после заједничке анализе уводног задатка поступак дељења датог облика уради на табли уз коментаре:

Три се не може поделити са 2 без остатка!Спуштањем 6д уз 1с добија се 16д, па делимо 16д са 2.Од неколико ученика треба тражити да својим речима

опишу поступак писменог дељења на истом примеру, а од свих ученика да самостално писмено поделе број 368 бројем 2 (у све-сци).

Ученицима са потешкоћама у усвајању, треба дозволити да користе уџбеник.

У анализи првог задатка ученици ће лако открити да зада-те бројеве треба писмено поделити и проверити множењем тач-ност количника.

Другим и трећим задатком се примењује усвојено знање.У четвртом задатку је приказан поступак писменог деље-

ња броја 432 бројем 2 (поступак је дат без коментара).Ученике треба подстаћи да самостално анализирају и

усвоје поступак писменог дељења облика 432 : 2 и да га својим речима образложе. Међутим, треба им у томе помоћи поставља-њем питања, посебно оних који се односе на откривање уочава-ња разлике међу задацима:

368 : 2 (бројеви стотина нису дељиви делиоцем) и432 : 2 (бројеви десетица нису дељиви делиоцем).

Напомена. Када ученици у потпуности савладају писмени по-ступак дељења објаснити им краћи начин записивања писменог поступка дељења.



:


Писмено дељење 368 : 2; 936 : 3; 368 : 2

ТИП ЧАСА: утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник








- Радимо задатке у Пчелици, 52. стр.- Ученици раде по групама.- Слабији уџеници, задатке раде на табли, а остали једни

другима проверавају задатке.


- Домаћи: Пчелица51.стр.


Писмено дељење 745 : 3; 328 : 8


Уџбеник


Знати писмено делити троцифрене бројеве једно-цифреним облика 745 : 3; 328 : 8






У првом делу уводног задатка задато је дељење 745 : 5 у којем се не могу поделити без остатка ни бројеви стотина, ни бројеви десетица (кораци у том писменом дељењу су потпуно објашњени). Подстаћи ученике да покушају самостално анали-зирати и усвојити дати поступак писменог дељења. То провери-ти њиховим усменим објашњавањем и самосталним радом у свесци (745 : 5).

Неким ученицима ови задаци могу бити проблем јер им није лако да усмено одреде да је нпр. 43 : 5 = 8(3) тј. да се 5 у 43 садржи 8 пута. Њих треба упутити на исписивање производа броја 5 и једноцифрених бројева све док производ не пређе број 43.

Рад у свесци: 534 : 3, 952 : 4.У другом делу уводног задатка задато је дељење 328 : 8.

Ученици треба да уоче да су бројеви стотина и десетица деље-ника мањи од делиоца. (3 се не може поделити са 6, јер је 3 ма-ње од 6. До 32 десетице се долази сабирањем 30д које садржи број 300 и 2д које садржи број 20).

Пошто су ученици већ усвојили поступак писменог деље-ња очекујемо да ће разумети и знати образложити поступно и до краја решено писмено дељење броја 328 са 8.

Тражити од ученика да у својим свескама што самостал-није на истом примеру примене овај поступак писменог деље-ња.

Првим задатком се даље усвајају новостечена знања. Тра-жити од ученика реторичку форму поступка дељења ових обли-ка.

* ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА *1. - Домаћи: 134.стр.



Писмено дељење 412 : 4


Уџбеник




Поновити табличне случајеве дељења и дељење двоци-френих бројева једноцифреним са остатком.Поновити поступак писменог дељења троцифрених бројева чи-је стотине и десетице нису дељиве делиоцем и бројева чије су стотине и десетице мање од делиоца (уводним и првим задат-ком у уџбенику




- Испод првог задатка објашњен је писмени поступак деље-ња броја 412 бројем 4. Слично му се приступа у анализи и обја-шњавању као и при свим обрадама поступака писменог дељења.

Велики број ученика ће вероватно (самосталном анали-зом) разумети и усвојити поступак. Може се јавити грешка: када уз 0 спусте 1, не напишу у количнику 0, већ наставе са рачуна-њем, уз 01 спусте 2 и тако добију количник 13 уместо 103 (честа грешка). Због тога треба посебну пажњу обратити на те кораке у израчунавању.

Ученицима после анализе решеног задатка задати да исти задатак реше у свесци. Уџбеник користе само ученици којима је помоћ потребна.

У анализи другог задатка тражити од ученика да одреде проценом тражене количнике (пре израчунавања). Међу учени-цима сигурно ће бити оних који ће задата дељења урадити напа-мет (нпр. 327 : 3, 300 :3=100, 27 : 3 =9, 100+9=109).

Инсистирати да иста рачунања проведу и писмено (као и да их усмено образложе).



- Провера на табли.


Задаци са две операције ( +, - , : )


Уџбеник




- Понављамо које су рачунске операције, њихове компоненте, која се прва ради у задатку без заграда.



- На првом примеру на 137. и 139. стр. понављамо записивање израза текстуалног задатка.

- Ученици уочавају да је за решење задатка непходно користити две операције. Наводимо их да заградама означе ону коју прво треба да раде.

- Радимо задатке на 137. и 139. стр.- Решења проверавамо израдом на табли.


- Домаћи: 138. и 140. стр.


Задаци са две операције ( +, - , : )


Уџбеник




- Анализа домаћег.


- Радимо задатке у уџбенику и Пчелици.- Ту је велики број различитих задатака и уџеници могу да их

раде по групама.- Лошији ученици самостално раде лакше задатке, а затимих на

табли проверавају заједно са наставником.- Теже задатке бољи ученици могу радити заједно и једни

другима проверавати. Наставник им даје смернице за рад.


- Домаћи: 143. стр. Уџбеник.


Писмено дељење














Подударност геометријских фигура


Уџбеник

ЦИЉ И ЗАДАЦИ Стицање представа о подударности геометријских

ЧАСА: фигура (преко модела и цртања)


Формирање појма подударности геометријских фигура се врши експериментално (поклапањем) на моделима, манипула-тивном активношћу и цртањем.

Напомена. Важно је развијати прецизност и тачност, ма-нипулативних активности и цртања.




Поћи од експерименталног уочавања подударних фигура. Увођење у формирање појма подударности врши се поклапањем фигура (уводни и први задатак у уџбенику).

Важно је да ученици разликују појам подударности од појма једнакости. Подударне фигуре су увек једнаке, али једна-ке фигуре нису увек подударне. Зато појмови подударности и једнакости немају исто значење.

Објашњење.

Из колико квадратића се састоји дати правоугаоник и ква-

драт?Да ли су они подударни?(Они се састоје из једнаког броја квадратића, али нису по-

дударни јер се не могу поклопити у свим тачкама).• Усвајање одговарајућег знака за записивање релације

подударних фигура.• Уочавање подударних фигура на моделима (коцка, ква-

дра,...)• Цртање подударних фигура.Предлог задатака за рад у свесци:

1. Нацртај квадрат чија је страница 4 cm.Изрежи га. Пресавиј га на пола по свом избору.Које фигуре си добио? (троуглове или правоугаонике, у

зависности од начина пресавијања).Могу ли се добијене фигуре при стављању једне на другу

поклопити? (Процени, а затим провери преклапањем).Како се називају такве фигуре?

2. Уочи и забележи подударне троуглове.

3. а) Од 12 палидрваца састави 4 подударна квадрата.б) Уклони 2 палидрвца, тако да добијеш 3 квадрата.

4. Изрежи квадрат. Квадрат подели на 2 подударна правоугаоника и исеци их. Сваки правоугаоник подели на 2 подударна троугла и исеци их.

Од троуглова сложи квадрат.


- Наставник проверава тачност решења.


Подударност геометријских фигура


Уџбеник


Стицање представа о подударности геометријских фигура (преко модела и цртања)


5. Запиши све подударне дужи на датом правоугаонику.




- Наставник прегледа задатке, помаже ученицима да уоче подударност, тражи објашњења.


- Сваки пар добије неколико фигура. Пронађи међу фигурама подударне.


Разломци:



Схватити појам половине, четвртине и осмине не-ке целине;упознати и правилно записивати раз-

ломке


Појам половине ученици су усвојили у другом разреду. По-требно је проверити правилност овог појма, исправљати га и употпуњавати




Сечемо јабуку на два “једнака” дела и говоримо: “Ако су ови делови једнаки, онда су то две половине у односу на целу јабуку”.

Садржај уводног задатка се такође може демонстрирати радњом на моделу круга на којем је испрекиданом линијом означена половина (упоредна активност ученика може бити иста).

Састављањем тих делова у целину подстаћи их да уоче да су две половине = два једнака дела целог, тј. да две половине чине цело.

Сада разломак (издвојени део пице) треба увести као за-

пис, именовати га и читати.Првим задатком се још једном понавља научено: да су са-

мо два једнака дела целог – половине. Другим задатком се од ученика тражи да уоче половину сваке фигуре.

Трећим задатком се примењује научено (да једно цело има две половине, 2 цела 4 половине...)

На овој страни, на сличан начин увођењу појма половине, уводи се и појам четвртине и појам осмине.

Припрема за уводни задатак ( ) :

Практично дељење круга на 4 једнака дела помоћу обеле-жених линија. Четвртину одређујемо понављањем поступка по-ловљења (четвртина се схвата као половина од половине). Затим ученици сами “полове половине” на разне начине користећи

своје моделе (квадрат, круг, правоугаоник...)Напомена. Осмина се схвата као половина од четвртине. После увођења разломака као записа (њиховог именова-

ња и читања) може се организовати игра “Погоди” која има за циљ уочавање дела целине и његово записивање у облику раз-ломка.

Ученицима показујемо једну по једну геометријску фигу-ру које су подељене на 2 (4 и 8) једнака дела. На свакој од њих један део је издвојен бојом. Од ученика тражимо да уоче део це-лине и запишу га у свеску у облику разломка.

После последњег записа тражимо да их прочитају. У обра-ди половине, четвртине и осмине броја треба поћи од конкрет-ног скупа датих предмета.

Садржај задатка који је испод деветог треба демонстрира-

ти радњом. Ученици практично одређују од 24 (жетона,

оловака...), а затим и од бројева (10. задатак).




Разломци: 1/5; 1/10



Схватити појам половине, четвртине и осмине не-ке целине;упознати и правилно записивати раз-ломке 1/5 ; 1/ 10


- Понављамо како се одређује ¼...



- Појам петине и десетине усвајамо на основу конкретног дедељења.

- Најпре делимо чоколаду на пет делова.- Питамо ученике како би се та чоколада поделила на десет

делова. Треба да уоче да ће десетину добити када поделе петину.

- Записујемо све разломке које смо до сада научили.





Разломци: 1/5; 1/10



Уџбеник


Схватити појам половине, четвртине и осмине не-ке целине;упознати и правилно записивати раз-ломке 1/5 ; 1/ 10


- Понављамо како се одређује ¼...



- Радимо задатке у уџбенику, 154.стр.





Разломци: 1/3, 1/6, 1/7, 1/9

ТИП ЧАСА: 0брада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални


Уџбеник


Схватити појам половине, четвртине и осмине не-ке целине;упознати и правилно записивати раз-ломке 1/3, 1/6, 1/7, 1/9


- Понављамо научене разломке



- Све наведене разломке ученици усвајају на основу очигледних примера дељења.

- Морају да уоче да се увек дели једно цело и да су ти делови увек једнаки.



- Домаћи: 160., 161. стр уџбеник.


Разломци: 1/3, 1/6, 1/7, 1/9

ТИП ЧАСА: Утврђивање


Уџбеник


Схватити појам половине, четвртине и осмине не-ке целине;упознати и правилно записивати раз-ломке 1/3, 1/6, 1/7, 1/9


- Анализа домаћег.



- Радимо задатке у уџбенику 162., 163. стр.



- Задатке радимо и на табли и на тај начин проверавамо решења.

177. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА Разломци

ЈЕДИНИЦА:ТИП ЧАСА: Провера ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:












178. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА Редослед рачунских операција

ЈЕДИНИЦА:ТИП ЧАСА: Обрада ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:

Уџбеник


Знати израчунати вредност бројевног израза са две

операције употребе заград





Први део уводног задатка је подсећање ученика на упо-требу заграда.

У анализи другог дела уводног задатка ученици треба да уоче да је задато одузимање и сабирање без употребе заграда. Учитељ упознаје ученике са начином њиховог извођења (ако је у изразу без заграда дато само сабирање и одузимање, онда се те операције могу обављати по реду како су записане).

На основу те анализе ученици планирају како ће у првом задатку израчунати задата сабирања и одузимања (писмено или напамет).

Нпр. 640 – 183 + 96 =Вероватно ће бројеве 640 и 183 одузети писмено у свесци

(457) а затим бројеве 457 и 96 такође писмено сабрати.Коментари “компјутера”:Прво се множи, а затим сабира;Прво се множи, а затим одузима;Прво се дели, а затим сабира;Прво се дели, а затим одузима;Подстичу ученике на анализу, планирање решавања и ре-

шавање сваког задатог задатка.На пример:

300 + 70 · 2 =У анализи задатка ученици уочавају да се у њему јављају

сабирање и множење. Планирају да прво помноже бројеве 70 и 2, а затим да броју 300 додају добијени производ (тј. уочавају да је први сабирак број 300 а други сабирак производ 70 и 2).

Напомена. Важно је инсистирати на таквом читању изра-за.

Од ученика тражити да сваки од датих задатака слично анализирају, прочитају, планирају решавање и решавају.



179. – 180. ЧАСПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКАНАСТАВНА Редослед рачунских операција

ЈЕДИНИЦА:ТИП ЧАСА: Утврђивање ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана НАСТАВНА СРЕДСТВА:



Знати израчунати вредност бројевног израза са две

операције употребе заград


- Анализа домаћег



- Радимо преостале текстуалне задатке у уџбенику и Пчелици.

- решења проверавамо на табли


- разговарамо о свему што смо ове године научили.

Matematika 3

Documents