Marko Krajsic - Istina i legenda o Isusu Hristu

8/12/2019 Marko Krajsic - Istina i legenda o Isusu Hristu

1/42

Marko Kraji

Istina i legenda

oIsusu Hristu

ecHo


2/42

Marko Kraji

2

Copyright 2002. by Marko Kraji. All rights reserved.


3/42

Istina i legenda o Isusu Hristu

3

1.Ko je bio Isus Hrist, ili kako ga jo zovu Isus Krist, Isus Hristos

(latinski: Jesus Christus, grki: ) ili Isus iz Nazareta (u

Galileji)? Isus Hrist je centralna figura jedne od najrasprostranjenijihsvetskih religija hrianstva, koja ga smatra sinom Bojim koji sejavio u ljudskom telu i mueniki umro da bi oveanstvo razreiopraroditeljskog greha. Postoji li potvrda da je Isus istorijska linost?Nauka ne raspolae nikakvim potpuno sigurnim dokazima onjegovom postojanju. Sam Isus Hrist nije nita napisao, ve je svoju

nauku irio samo ivom reju i delom. To isto inili su i njegoviapostoli (poslanici), tako da dve i po decenije nakon Isusove smrtinjegovi sledbenici nisu jo imali svojih svetih spisa. Stari zavet(Vetus Testamentum) i usmeno objavljivanje jevanelja(blagovest, dobra vest) o Hristu Spasitelju zadovoljavalo jenjihove religiozne potrebe. Naglo irenje nove religije i poveanje

broja novoosnovanih svetilita primoralo je njihove osnivae iorganizatore da ovu prostornu udaljenost savladaju pismenimobraanjem. Tako su najpre nastale Poslanice apostola upuenepojedinim svetilitima, linostima ili irem krugu italaca, zatim

jevanelja, Dela apostolska i Apokalipsa, koja sadri vizijuHristovog povratka i kanjavanja grenika na Stranom sudu.

Gotovo sve to znamo o Isusu Hristu potie iz etiri kanonskajevanelja, koja sainjavaju okosnicu Novog zaveta (Novum


4/42

Marko Kraji

4

Testamentum), i oko trideset apokrifnih jevanelja, koje hrianskacrkva ne priznaje, tako da se ne tampaju u izdanjima Novog zaveta.etvorica prvih jevanelista, odnosno donosilaca dobre vesti, zvalisu se Matej, Marko, Luka i Jovan. Prva tri jevanelja po Mateju,

Marku i Luki nazivaju se sinoptikim, jer se meusobnopodudaraju u opisivanju dogaaja, kao i zato to je u njimazastupljena osnovna misao po kojoj e Boje carstvo doi na zemlju.Nasuprot njima stoji jevanelje po Jovanu, za koje se kae da jegnostiko, poto smatra da Boje carstvo nije od ovog sveta, ali i zatoto Hrista smatra kao personificiranu Boju re.

Apokrifna jevanelja o Hristu, njegovoj majci Mariji i drugimlikovima Novog zaveta javila su se rano u istoriji hrianstva.Nastala su iz tenje da se popune praznine u kanonskim jevaneljimakoja malo govore o Hristovom detinjstvu, ivotu u kui i roditeljima.Najuticajnije apokrifno jevanelje pripisano je Mateju (Psudo-Matejevo jevanelje). Datira iz VIII ili IX v., a objedinjuje mnogo

starije prie. Njegova dva izvora datiraju iz II v., ako ne i ranije. Jedanizvor je Knjiga Jakovljeva ili Protojevanelje, lani opis mladostiDevice Marije. Knjigu je navodno napisao Hristov brat Jakov, koji je

bio hrianski voa nakon njegove smrti. Drugi izvor je jevanelje poTomi koje se bavi Hristovim detinjstvom, a pripisuje se apostoluTomi ili Tomi, hebrejskom filozofu.

Pored jevanelja postoje i izvetaji rimskih antikih autora, kaoto su Tacit, Plinije Mlai i Svetonije, na osnovu kojih se moe sasvimnesumljivo rei da je u Judeji, tada rimskoj provinciji, stvarnopostojao prorok po imenu Isus Hrist, da je on pogubljen, i da je, veoko stote godine nove ere, postojao znatan broj njegovih sledbenika,kojih je bilo ak i u samom Rimu. U istom smislu svedoe savremeni

ili neto kasniji hebrejski (jevrejski) izvori, kao to su istoriar JosifFlavije ili neka mesta u hebrejskoj svetoj knjizi Talmudu. U iskaze


5/42


5

rimskih autora, s jedne strane, ne treba sumnjati. Kao pripadnicipoliteistike religije, oni su se prema hrianstvu u najboljem sluajuodnosili ravnoduno i nije im bilo u interesu da izvru istinu. S drugestrane, postoji mogunost, jer originali njihovih rukopisa nisu

sauvani, da su u prepisivanju pretrpeli izvesnu hriansku redakciju,to ih ini nedovoljno verodostojnim, a takvi sluajevi su brojni. Padau oi da izvetaji rimskih autora prilino kasne, jer su nastali vie odosamdeset godina nakon Isusove smrti. Zatim, kako to da drugiautori, kao Plinije Stariji, Marcijal, Plutarh i Juvenal, iako pominjuzbivanja znatno manjeg znaaja, preutkuju potresnu istoriju

galilejskog Mesije. Najzad, tu su i dokazi moderne arheologije: to sunadgrobni spomenici iz Hristovog vremena na kojima se pominjehrianstvo.

O Isusu Hristu je, tokom vekova, napisano nekoliko milionamanje-vie uenih i uspenih stranica. Izneta miljenja se veomarazlikuju i idu od potpunog negiranja Isusove linosti do priznavanja

njegove autentinosti. Izmeu ove dve krajnosti su oni kojipokuavaju da utvrde koliko u legendarnom ima istorijskog, odnosnou istorijskom legendarnog. Sve do kraja XVIII v., pa ak i u prvimdecenijama XIX v., preterana radoznalost u tom pogledu mogla jeesto da ima neprijatne posledice. Sve to je bilo izvan okvira Novogzaveta i crkvene svete tradicije hriani su smatrali, a naroito

teolozi, neumesnim i bliskom jeresi. Pri tom su zaboravljali na jednood osnovnih naela hrianske vere koje kae da je Isus Hrist ne samoBoji sin nego i ovek od krvi i mesa. Dakle, kao ovek on sa ostalimljudima podjednako podlee svim ljudskim slabostima i ima svojuovozemaljsku biografiju.

ta uopte znai Isus Hrist? Isus je helenska (grka) verzija

hebrejskog i aramejskog imena Joua, to znai: da mi Jahvepomogne, da mi Jahve bude spas (Jahve, Jehova je Bog na


6/42

Marko Kraji

6

Hebrejskom). Hrist (Hristos) je takoe helenska re i znaipomaznik (mesija). Isus Hrist jeste, zapravo, Mesija, onaj koga suHebreji oekivali po Starom zavetu. U Starom zavetu, utakozvanim mesijanskim porukama, nagovetava se dolazak

Spasitelja. Nauka je sigurna da su se vekovima u Judeji i Galilejijavljali pojedinci kao Mesije, ali nisu bili opteprihvaeni. A Isus Hristje jedan od takvih uitelja koji je bio prihvaen. Meutim, nisu gavelikom veinom prihvatili Hebreji, i oni i danas ekaju Spasitelja.


7/42


7

2.U odnosu na znaaj koji Hristova majka Marija (aramejski:

Marym, arapski: Maryam, grki , Mariam, , Maria),

ima u hrianstvu, u Novom zavetu o njoj postoji upadljivo malopodataka. Apokrifna predanja ih iznose ne samo da bi ispravila ovajnedostatak, ve da bi slavili Hristovu majku, naglaavajui njenu

besprekornu istou i doivotnu nevinost. Blaena Devica Marija (ilisamo Devica Marija), Majka Boja, Sveta Marija i Bogorodica (grki:Theotokos ) su tradicionalni nazivi koje koriste katolici,

pravoslavci i ostali kada opisuju Mariju.KaoMarijini roditelji pominju se Joakim i Ana (od kojih se nijedno ne pojavljuje u kanonskim jevaneljima), bogati i pobonihebrejski par koji je iveo u Jerusalimu. Na njihovu veliku alost,punih deseg godina nisu mogli da imaju decu. Po tadanjimobiajima moglo se oekivati da e Joakim da uzme drugu, plodnu

enu, pa ak i da Anu otera. Konano, jednog dana, dok je Ana sedelau vrtu ispod lovorovog drveta i sa setom posmatrala gnezdo mladihvrabaca u kronji, uporeujui svoj jalov ivot bez dece sa plodnouptica, iznenada joj se javio aneo sa veu da e ona zaeti dete okome e se govoriti posvuda po svetu. Tako je i bilo. Nakonodreenog vremena Joakim i Ana dobili su kerku kojoj su dali ime

Marija. (Crkva Svete Ane u Jerusalimu, shodno predanju, stoji namestu Marijinog roenja.). U sirijskoj verziji prie, Marijinu majku


8/42

Marko Kraji

8

ponekad nazivaju Dina, a ponekad Hana, a oca Zadok Jonakir.Kada je Marija imala tri godine, Joakim i Ana su je (iz

nepoznatih razloga) odveli u jerusalimski hram u kojem je odgajana usmernosti i pobonosti. U hramu je ostala sve dok nije stasala za

udaju, kada je svetenik Zaharije dobio boansko nadahnue da jojnae mua i zatitnika. Na to je on okupio izvestan broj udovaca isvakome je dao po drvenu palicu. Poslednji meu njima bio jepostariji drvodelja Josif, daleki potomak starozavetnog kralja Davida.Kada je dobio svoju palicu, iz nje je izleteo golub i spustio mu se naglavu to je bio znak da e se oeniti Marijom. Josif je uzalud

protestovao, govorei da je isuvie star i da ve ima decu s prvomenom, koja se, kako neki kau, takoe zvala Marija. Poto jesvetenik ostao uporan, Josif je pristao na brak sa Marijom i primio jeu svoj dom ali do telesnog zdruivanja nije dolo, ni tada nitikasnije. (Prenaglaeno Matejevo i Lukino isticanje Josifovog poreklaod samog kralja Davida je samo po sebi besmisleno, jer Isus i nije bio

Josifov sin, nego je zaet udotvornim nainom.).Pometnju u dogmu Marijinog permanentnog devianstva unose

lakonski prilozi u jevaneljima po Marku i Mateju gde se pominjuetiri Isusova mlaa brata: Jakov, Josif, Simon i Juda, a takoe i sestre(mnoina u kojoj se o njima govori upuuje da ih je bilo bar dve). Uskladu s hebrejskim odnosom prema enama, jevanelisti nisu

smatrali potrebnim da navedu njihova imena i zato o njima ne znamoba nita osim da su ivele u Nazaretu. Ovu dilemu pokuao je darazrei jo anonimni autor Protojevanelja. Po njemu su Jakov,

Josif, Simon i Juda bili samo Isusova polubraa, jer su bili deca izprethodnog Josifovog braka. Postoji jo i teorija, iji je inicijator biocrkveni pisac Jeronim, po kojoj Isusova braa nisu bili ni Marijina ni

Josifova deca iz prethodnog braka, nego deca neke druge Marije(roake Isusove majke), supruge izvesnog Kleofasa ili Alfeja. Odmah


9/42


9

treba rei da su jevanelisti Jakova, Josifa, Simona i Judu smatraliIsusovom roenom braom, a ne polubraom ili roacima. Spominjuih, naime, uvek u drutvu Marije, Isusove majke i Josifa, nikad udrutvu Kleofasove (Alfejeve) Marije.


10/42

Marko Kraji

10

3.Po hrianskoj tradiciji, Hrist je roen u Vitlejemu u Judeji,

kojom je u to vreme vladao kralj Irod, priblino u vreme od kojeg se

danas raunaju godine. Apokrifna pria o Hristovom roenju sledikanonska jevanelja po Luki i Mateju uz dodatne detalje. Samedetalje iz Novog zaveta mnogi hrianski komentatori sadasmatraju legendarnim, a nemogue je rei gde je prava granicaizmeu injenica i fikcije. Marija je imala esnaest godina kada joj se

javio arhaneo Gavrilo sa veu da e roditi sina Isusa. Zbunjenoj

Mariji arhaneo je objasnio da se radi o bezgrenom zaeu: DuhSveti doi e na te i sila Svevinjega osenie te; zato e se to svetodete zvati Boji sin..

(Helensko-rimski filozof Celzo, jedan od najopasnijih idejnihprotivnika hrianstva, tvrdi da je Isusova majka bila obina seoskaena, veoma slobodnog ponaanja. Njen mu, drvodelja, oterao ju je

iz doma kad je saznao za njenu vezu s izvesnim rimskim vojnikomPantherom. Beskunica je lutala po kraju i u nekoj tali rodilavanbranog sina Isusa. Ovaj sin, kada je odrastao, boravio je izvesnovreme u Misiru (Egipat), gde je nauio vetinu izvoenja uda.Nakon povratka u Galileju, zaraivao je za ivot sluei se svojimmaioniarskim umeem. Imao je toliko uspeha da se uobrazio i irio

vest da je Boji sin.).U vreme Marijinog poroaja, po nareenju rimskog imperatora


11/42


11

Avgusta vren je popis stanovnitva u itavoj Imperiji, to se inilosvake etrnaeste godine, prvenstveno radi lakeg ubiranja poreza.Popis je vren i u Judeji, koja je tada bila sastavni deo ogromneRimske Imperije. Zbog toga je svako morao da doe u mesto svog

porekla, te se Josif uputio sa bremenitom enom iz Nazareta ujudejski Vitlejem, odakle je bilo pleme njegovog pretka Davida. Kadsu stigli, u prepunom gradiu su sa tekom mukom nali utoite utali neke gostionice. Tu je Marija rodila sina, na dan koji hrianislave Boi.

(Oko datuma i godine Hristovog roenja postoji dosta

komplikovanih rasprava, iz kojih najzad proizlazi da je Hrist roen urasponu izmeu 7. i 4. g. pre n. e. Kako se onda dogodilo da je Isusroen najmanje etiri godine pre svog zvaninog roenja, otkada serauna hrianska era? Naime, papin savetnik Bonifacije zatraio je525. godine od skitskog monaha Dionisija Malog (DionysiusExiguus) da utvrdi tanu godinu Isusovog roenja, jer je papa

nameravao da od te godine uvede raunanje nove hrianske ere.Dionisije je kao orijentacionu taku, sasvim razumljivo, uzeo rimskikalendar, koji poinje godinom osnivanja Rima ab urbe condita,tj. od 1. januara 753. g. pre n. e. Svojim proraunima monah jeutvrdio da se Isus rodio 754. g. po rimskom kalendaru, odnosno prvegodine nove ere. Meutim, Josif Flavije je ostavio podatak da je kralj

Irod umro u Jerihonu, 750. g. prema istom kalendaru, to bi znailoda se Isus rodio etiri godine nakon njegove smrti, a ne u vremenjegove vladavine, kako to tvrde Matej i Luka. Kad je primeenagreka, ispravka se vie nije mogla ni zamisliti jer bi izazvala suvie

veliku pometnju kalendar bi se morao vratiti natrag barem za etirigodine.).

U Protojevanelju se kae da su Josif i Marija iveli uVitlejemu. Krenuli su u etnju sa dvojicom Josifovih sinova Jakovom i


12/42

Marko Kraji

12

Samuilom. Marija je jahala na magarcu i delovala je naizmeninoradosna i tuna zbog onoga to je oekuje. A onda je zatraila da sie,jer dete u meni pritie da izae. Pronali su peinu u kojoj jeMarija ostavljena na brigu dvojice deaka, dok Josif otiao da potrai

babicu. Meutim, u nekim verzijama deaci se ne pominju. Drugiopet kau da je Marija rodila Hrista uz pomo babice i ene po imenuSaloma. (U nekim verzijama babica se zove Zelomi, dok se u drugimnjeno ime ne pominje. Kasniji izvetaji indentifikuju Salomu kaolana Josifove porodice; ona je obino, ali ne uvek, Josifova kerka.).Saloma nije verovala da Marija moe da rodi ostajui devica i uporno

je zahtevala da je pregleda. Meutim, ruka joj se osuila pri tompokuaju, ali se izleila onog trenutka kada je dodirnula dete.

Treeg dana Marija je premestila dete u staju i stavila ga u jaslegde su mu se odani vo i magarac klanjali. (Peina ili staja sada jekripta crkve Hristovog roenja u Vitlejemu.). Ova pria predstavljala

je podlogu za neke popularne obiaje kao to su boine jasle (slama)

u crkvama. Kanonska jevanelja ne pominju babicu i Salomu, vola imagarca, niti izriito navode staju. Jevanelje po Luki pominjepastire koji dolaze da vide malog Hrista, a kod Mateja to su mudracisa Istoka (moda iz Persije?), koji su iz zvezda proitali vest o velikomdogaaju i doli na poklonjenje novom judejskom kralju, prateinovu zvezdu i donosei zlato, tamjan i smirnu. Broj mudraca se ne

pominje, ali tri poklona navode na tri darodavca. (Kasnija crkvenatradicija pretvorila je mudrace u kraljeve, i ak im nadenula i imena Gaspar, Melkon ili Melkior i Baltazar.). Vitlejemska zvezda kojuprate mudraci (kraljevi): ta bi to moglo da bude? Navodno, nekiastronomi kau, oslanjajui se na svoje proraune, da se u to vremeraala super nova...

Poklonjenje mudraca ili poklonjenje kraljeva se shvata kaoznak da Spasitelja nisu prepoznali i priznali njegovi sunarodnici


13/42


13

Hebreji, koji su ga toliko iekivali, nego stranci i politeisti. Zbogtoga, bar tako kau, hrianstvo nije postalo hebrejska vera, iako jesam Hrist bio Hebrejin.


14/42

Marko Kraji

14

4.Vest da se u Vitlejemu rodio novi judejski kralj je silno

razgnevila i uplaila kralja Iroda, te je naredio da se u Vitlejemu i

okolini pobiju sva deca do dve godine starosti, ne bi li tako smaknuo ieventualnog pretendenta. Sreom, Josifa je u snu opomenuo aneoda sa enom i detetom odmah bei u Misir, te da ostane tamo sve dokkralj ne umre, poto novoroenetu preti velika opasnost od opakogvladara. Josif je, razume se, posluao i Sveta porodica je krenula nadalek put. Saetoj Matejevoj prii o ovom bekstvu kasnije su dodati

legendarni detalji. Pripoveda se da je zli Irod pretraio Vitlejem ne bili pronaao i ubio mladog Isusa Hrista, a kad je otkrio da su Josif iMarija pobegli sa detetom, nemilosrdno ih je progonio. Jaui na elusvoje vojske samo to nije uhvatio begunce kada ga je, boanskimposredovanjem, zbacio konj. Irod se oamutio i beguncu su izmakli.

(Da li je Irod stvarno naredio pokolj nevine dece? Poznato je da

je bio monarh koji je naredio pogubljenje svoje supruge, tri sina, tatei mnogih roaka. Poslednje godine njegove vladavine poznate su ponizu izuzetnih svireposti, dvorskih intriga i krvavih obrauna. Uz sveto, kako je u odnosu na Rim vodio politiku saveznika, bio jeopteomrznut, te su o njegovim ekcesima kolale najgore mogueprie. Prema tome, u takvoj atmosferi uasa i straha mogla se roditi,

naravno, i spletka o pokolju nevine dece. Zanimljivo je, ipak, da JosifFlavije, koji je mrzeo Iroda i nije izostavio ni jedan zloin koji je ovaj


15/42


15

poinio, uopte ne pominje ovaj pokolj. Zar je mogue da bi jedantakav beskompromisni neprijatelj omrznutog hebrejskog vladarapropustio ovakvu priliku?).

Prelazei pustinju na putu za Misir, lavovi i leopardi su skakali

oko Svete porodice ponizno sputajui glave i maui repovima uznak potovanja prema Isusu Hristu. U prvi mah oni su uplailiMariju, ali ju je Isus ubedio da su potpuno bezopasni. Kada jeporodica zastala da se odmori ispod visoke palme, Marija je poelelaurme, ali su one bile previsoko da bi Josif mogao da ih uzbere. Tada jeIsus naredio palmi da se savije; ona se savila sve do Marijinih nogu,

tako da ih je sa lakoom mogla uzbrati. Drvo je ostalo pokornosavijeno sve dok Isus nije naredio da se uspravi.

Tek nakon Irodove smrti, Josif se s porodicom vratio u Galileju iponovo nastanio u Nazaretu. U tom gradiu je Isus Hrist proveodetinjstvi i mladost. Zanimljivo je da o ovom periodu njegovog ivotakanonska jevanelja ne govore gotovo nita. Meutim, Jevanelje po

Tomi i ostala jevanelja o detinjstvu govore o nizu uda koje je Isusizveo kao deak dok je boravio u Misiru i po povratku u Nazaret.Tako je jednog sabata (subote), kada je imao pet godina, napraviodvanaest glinenih vrabaca. Prekoren to se igra na sabat, on jepljesnuo rukama i vrapci su oiveli i odleteli cvrkuui. Josif nije bionajvetiji drvodelja pa je jednom, dok je pravio krevet za jednog

bogataa, isuvie skratio komad drveta. Na to je Hrist razvukao drvodo potrebne duine. Zatim postoji i pria kako je povratio mrtvo deteu ivot i izleio svog polubrata Jakova kada ga je ujela zmija.

Postojale su i prie o okrutnim i zlim Hristovim delima. Detekoje je sluajno naletelo na mladog Isusa smesta je palo mrtvo, a kadasu se roditelji i susedi poalili Josifu, bili su oslepljeni. Po jednoj prii

Isus je hodao po vodi, podstiui svoje drugove da uine to isto, ali suse ovi podavili. Slino tome, popeo se uz sunev zrak, a njegovi


16/42

Marko Kraji

16

prijatelji koji su ga pratili pali su i teko se povredili. Susede jeobuzimao silan strah pa su jednog dana, ugledavi Isusa da dolazi,sakrili svoju decu u seosku pe. Kada je Isus upitao ta ima u pei,mada je to dobro znao, odgovorili su mu da su tamo samo prasad

sisanad. im se Isus udaljio, oni su otvorili pe i nali svoju decupretvorenu u prasad, ispeenu i spremnu za jelo tako bar kauneke verzije prie. (U mnogim apokrifnim priama prisutan je jakantisemitski ton; rtve Hristovih dejih pakosti su Hebreji.).


17/42


17

5.Nakon Josifove smrti, Isus je preuzeo njegov drvodeljski zanat.

Trenutak za Spasiteljsku javnu delatnost zapoeo je tek kad mu je

bilo oko trideset godina, jer se u to doba smatralo da muka zrelostdolazi u tim godinama. Pre toga treba pomenuti oveka koji je, uizvesnom smislu, prethodio Isusu Hristu, i zbog toga je poznat kao

Jovan Pretea ili Jovan Krstitelj, Ivan Krstitelj ili Johanan kupa(hebrejski: Yohanan Ha'Matbil, engleski: John the Baptist). JovanKrstitelj je bio sin velikog svetenika Zaharija i Jelisavete i bio je neto

stariji od Isusa. iveo je u pustinji, odeven u haljinu od kamilje dlake skonim pojasom oko bedara, a hranio se medom divljih pela iskakavcima. (Na slikama i ikonama lako ga je prepoznati porazbaruenoj kosi i bradi i prodornom pogledu.).

Jovan Krstitelj je, kako kae Novi zavet, glasom vapijueg upustinji opominjao svoje savremenike da se vrate na put vrline i

pobonosti, jer je blizu dan dolaska Spasitelja, dan kada e krivci bitikanjeni, a pravedni dobiti zasluenu nagradu.Mnogi su poverovali Jovanovim opomenama, te su dolazili da ih

krsti. Bio je to simbolian in potapanja u vode reke Jordan. Time suljudi priznavali da su greni, a vodom su se istili od greha preddolazak Spasitelja. Jednog dana na obali reke se pojavio i sam Isus

Hrist. Jevaneljisti Matej, Marko i Jovan govore da je Jovan Krstiteljnad njim obavio obred krtenja, nakon ega je na Hrista sleteo Sveti


18/42

Marko Kraji

18

Duh u vidu goluba i zauo se glas sa neba: Ti si moj sin ljubazni, ti sipo mojoj volji.. To je bio trenutak u kojem je pala odluka da Spasiteljstupi u svet kako bi irio svoje uenje i inio uda. Meutim, od

jevaneljiste Luke saznajemo da Jovan Krstitelj nije mogao da krsti

Isusa jer se tada ve nalazio u tamnici.Jovan Krstitelj je, zbog svojih mranih i nemilosrdnih

propovedanja, okrenuo protiv sebe tadanje vlasti. Naroito sezamerio Irodu Antipi, koji je vladao kao tetrah u Galileji, sinu onogIroda koji je u svoje vreme naredio pokolj dece u Vitlejemu. Naime,Irod se bio oenio Irodijadom, enom svog brata Filipa, a takav brak

se kod Hebreja smatrao rodoskrvnim. Kako ga je Jovan u svojimpropovedima tekim reima osuivao, tetrah ga je bacio u tamnicu,to nije spreilo proroka da i dalje ponavlja svoje osude. Ipak, Irod senije usuivao da ga pogubi, jer se bojao gneva naroda, koji je JovanaKrstitelja drao za svoga proroka.

Meutim, Irodijada, koja je mrzela proroka vie i od samog

Iroda, nala je priliku da mu se osveti za vreme proslave tetrarhovogroendana. Tom prilikom je Saloma, Irodijadina ki, svojomzanosnim plesom toliko oarala Iroda da joj je pod zakletvom obeaoispunjenje bilo koje elje. Po nagovoru svoje majke, ona je zatrailaglavu Jovana Krstitelja. Nemajui kud, Irod je morao da ispuniobeanje dato pred gostima. (Ovaj dogaaj ples poluobnaene

Salome, oarani Irod i prizor unoenja odseene prorokove glave naposluavniku postao je otada veliko nadahnue slikara,kompozitora i pisaca.).

(Uzgred reeno, pripadnici sekte Mendejaca, pored donjeg togaEufrata u Persijskom zalivu, imaju svoje vlastite knjige u kojima je

Jovan Krstitelj nazvan pravim, a Isus Hrist lanim prorokom.).


19/42


19

6.Isus Hrist se najpre, prema kazivanju jevaneliste Mateja,

povukao u pustinju, gde je trebalo da njegovu veru iskua sam avo

(diabolos, sotona, satana). Tu je proveo etrdeset dana, odgovarajuii odolevajui avolovim pokuajima da ga pokoleba. (Neki smatrajuda ova epizoda iz Novog zaveta moda predstavlja pokuaj nekog

voe od brojnih jevrjskih sekti onoga doba da pridobije Hrista za svojpokret ili, tavie, potkupi.).

Nakon toga, Hristova slava je, kako svedoe jevanelja, sve vie

rasla i irila se, a njegovi pozivi: Pokajte se, jer se pribliilo carstvonebesko, nailazili su na sve vie odjeka. Meutim, nemogue jerekonstruisati puteve koje je preao, propovedajui, leei bolesne,slepe, kljaste i umobolne, pa ak i mrtve vraajui u ivot i ineirazna druga uda, iako se radi o veoma bitnom periodu njegovogivota. Jevanelisti su jedino saglasni u tome da je Hristova javna

karijera poela u Nazaretu a zavrila se u Jerusalimu. Sinoptiari tvrdeda je jedina teritorija na kojoj je delovao bila Galileja. Njene graniceprelazio je sporadino i preteno prinudno, beei od nasrtljive masei neprijateljski raspoloenih fariseja, pripadnika jedne od tri glavne

judaistike sekte tog doba. Zna se i da je boravio u fenianskimgradovima, Tiru i Sidonu. Pre svog trijumfalnog konanog ulaska u

Jerusalim, nikada nije bio u tom gradu, niti uopte u Judeji. Meutim,jevanelista Jovan govori gotovo sasvim suprotno. Prema njemu, Isus


20/42

Marko Kraji

20

je propovedao u Galileji, ali je glavni teren njegove delatnosti bilaJudeja. Kada je Isus trijumfalno ulazio u Jerusalim, nije mu to biloprvi put u ivotu prethodno je tamo boravio ak etiri putaprilikom raznih hebrejskih praznika.

Dok je boravio kraj Galilejskog jezera (koje jevanelista nazivamorem), Isus je pozvao etvoricu ribara da ga slede. Bila su to

etvorica prvih apostola: braa Andrija i Simon (koji je zbog vrstine

svoje vere dobio ime Petar, to znai stena, kamen) i Zebedejevi

sinovi Jakov i Jovan. Apostola je kasnije bilo dvanaest

najverovatnije zato to se itav hebrejski narod delio na dvanaestplemena. Pored pomenute etvorice, to su bili: Filip, Bartolomej

(Vartolomej), Levije zvani Matej, Toma nazvan Didim (Blizanac),

Alfejev sin Jakov (poznat takoe i po grkom imenu Kleofas), Tadej,

Simon Kananit i Juda Iskariotski (aramejski: i Kariot, to doslovno

znai ovek iz Kariota). Prvih jedanaest bili su Galilejci, a poslednjinajverovatnije iz Judeje. Apostoli su bili siromani ljudi niskog

porekla. Jedan od njih, Matej, bavio se ak prezrenim i omrznutim

zanimanjem carinika (to je znailo da je za Rimljane ubirao

dabine). On e kasnije postati, kako neki kau, pisac jevanelja.


21/42


21

7.Najvee neprijatelje Isus Hrist je imao meu hebrejskim

poglavarima i svetenikim staleom. Iako je nesumljivo znao ta

moe da mu se dogodi, on je, umesto da se povue u bezbednostnekog od malih galilejskih mesta, krenuo pravo u ruke svojihneprijatelja u Jerusalim. Prethodno je odseo u selu Vitaniji, uneposrednoj blizini Jerusalima, kod svog gostoljubivog prijateljaLazara (kojeg je u jednoj ranijoj prilici bio vaskrsao iz mrtvih) injegovih sestara Marije i Marte. Narednog dana, u nedelju, krenuo je

sa svojim uenicima u Jerusalim.Hristov ulazak u Jerusalim pretvorio se u svojevrstan trijumf,bar kako to predstavljaju jevanelisti. On jae na magarcu ne samozato to je ta ivotinja olienje mira, krotkosti i skromnosti nego i da

bi se potvrdilo predvianje starozavetnog proroka Zaharije da eMesija i Boiji sin stii upravo na taj nain. Na vest o ovom

senzacionalnom dogaaju ljudi su pohrlili na ulice, dok su se stanarioblinjih kua gurali na prozorima i pentrali po krovovima. Isus sestrpljivo probijao kroz uzavreli ljudski mravinjak onih koji su doli daga pozdrave klicanjem. Neki su ga povicima nazivali kraljem, dok sudrugi prekrivali put kojim je trebao da proe svojim ogrtaima izelenim granicama, ili su ga pozdravljali maui palminim granama.

Sve u svemu ljudi su poverovali da je Hrist nagoveteni Mesija i novihebrejski kralj, da e on izbaviti hebrejski narod iz ropstva.


22/42


23/42


23

8.Prema miljenjima mnogih tumaa novozavetnog teksta,

poslednja veera (Tajna veera) Isusa Hrista sa njegovim

uenicima je odrana u kui roditelja mladog oveka po imenuMarko, koji tada nije pripadao najuoj grupi oko Hrista, ali koji ekasnije postati vatreni propagator hrianstva i, tavie, pisac jednogod etiri jevanelja. Marka, kojem zbog mladosti nije bilo dozvoljenoda prisustvuje veeri, probudila je neka nejasna galama. Skoio je izpostelje i, ogrnuvi se samo platanicom, potrao je u vrt

(Getsimanijski) gde je meu maslinovim stablima svetlucao plamenbaklji. Stigao je upravo u trenutku kada su Isusa, vezanog inaputenog od svojih najbliih, odvlaili u zatvor. Kako je bioneoprezan i Marko je bio uhvaen ali je uspeo da se otrgne i potpunonag pobegne u mrak, ostavivi arav u rukama straara.

O Judinoj izdaji postoje brojne teorije: Juda je, izdajui Hrista,

hteo na taj nain da ubrza dolazak Boijeg carstva na zemlji; Juda jeeleo da se uveri da li je Isus u stanju da se spasi i na taj nain dokaeda je stvarno onaj za koga se predstavlja od proroka najavljeniMesija i kralj Izraela; Juda je samo nameravao da odbrani Isusa odrulje koja je nasrtala na njegov ivot i zato je dao povod da ga zatvore,

verujui da e to biti samo hapenje u smislu zatite, a kad su Isusa

osudili, izvrio je samoubistvo. Neki smatraju Judu razoaranimidealistom, koji je verovao u nastanak Boijeg carstva na zemlji u


24/42

Marko Kraji

24

kome e vladati ravnopravnost i pravda. Vremenom se ubedio da Isusnije revolucionar i da nee ispuniti njegove nade, nego da se gubi unekim neshvatljivim, mistikim teorijama koje pre svega propagirajuposlunost prema rimskoj vlasti.

Najzad, treba rei da je Judin sluaj moda ista izmiljotina. UPrvoj poslanici Korinanima, koja je raniji izvor od jevanelja iDela apostolskih, Pavle govori o tome kako se neposredno nakonvaskrsenja Isus ukazao dvanaestorici apostola, bez primedbe da jeotpao Juda. Pavle se, dakle, ponaa kao da nema pojma o njegovojizdaji i samoubistvu. Na osnovu ovoga ne moe se izbei zakljuak da

u Pavlovo vreme pria o Judi kao Hristovom izdajniku jo nije nipostojala, da je to legenda koja se pojavila nekoliko decenija kasnije.Ostaje jo mogunost da je zbog nekih razloga Pavle hteo da preutiovu izdaju, to se tee moe zamisliti, jer bi ona ve morala bitioptepoznata meu hrianima.

(Potonji vekovi su pokazali od kolike je bilo vanosti pripisana

injenica da je Hristov izdajnik bio Hebrejin. U raznim istorijskimperiodima i u raznim sredinama, izvreni su mnogi pokolji i progoniHebreja pod izgovorom osvete za izdaju i ubistvo hrianskogSpasitelja.).


25/42


25

9.Uhapeni Isus je izveden pred velike svetenike Anu i Kajafu.

Prema izriitim tadanjim propisima, suenja su se mogla odravati i

kazne izricati samo dok traje dnevno svetlo. Zato je Isus odmahsutradan izjutra izveden pred skuptinu hebrejskih svetovnih i verskihprvaka Sinedrion, gde je posle sasvim kratkog veanja odlueno daje kriv za bogohuljenje, to je povlailo smrtnu kaznu. Ipak, premaondanjim zakonima, smrtnu kaznu u Judeji mogao je da izrekne, ilimoda da pogubljenje odobri, mogao je samo nosilac vrhovne rimske

vlasti prokurator. A prokurator Judeje bio je tada Pontije Pilat, zakoga se sasvim pouzdano zna da je istorijska linost.Pilatu verovatno nikada nije padalo na um da e, zahvaljujui

nekom nepoznatom hebrejskom verskom reformatoru, njegovo imepostati slavno. On je, jednostavno reeno, linost koja nije stvaralaistoriju, nego je istorija stvorila njega. Proseno inteligentan,

bezobziran, osvetoljubiv i surov, jednom reju samo jedan, ni poemu izuzetan, inovnik ogromne Rimske Imperije, uao je u istorijusasvim sluajno. Jevanelisti Pilata predstavljaju kao uviavnog,smirenog i gotovo humanog sudiju koji blagonaklono ispituje Isusa iini sve da ga spasi od hebrejske ozlojeenosti. Ipak, tuioci su bilidovoljno lukavi da rimskim vlastima ne prijave Isusa zbog

bogohuljenja, jer su znali da politeistu Pilata slabo interesuje to seneko tamo predstavlja za sina hebrejskog Boga. Zato su optube


26/42

Marko Kraji

26

preinaene tako da ostave utisak na Rimljanina: optuen je da jepodsticao narod na pobunu, da se izjanjavao protiv plaanja porezaRimu i da se proglaavao za hebrejskog kralja. A sve su to bile stvarina koje se Pilat, kao ni bilo koji drugi rimski inovnik, nije smeo

ogluiti. Osim toga, Pilat nije bio ni malo voljan da zaotrava odnose shebrejskim prvosvetenicima i poglavarima i oslobodi optuenog, jer

je to moglo izazvati uline nerede, pa intervenciju rimskih trupa...Zato je pokuao na sve mogue naine da razvue proces, te aljeIsusa tetrarhu Irodu Antipi da ga ispita u vezi njegovog uenja. Irod injegovi dvorjani, nakon to su ismejali Isusa, vraaju ga Rimljanima

obuenog u belu haljinu kao znak da mu nisu pronali nikakvukrivicu. Najzad, Pilat je pokuao da se iz neprijatne situacije izvuekoristei se obiajem da se za praznik pomiluje jedan osuenik nasmrt onaj koga narod izabere. Kako je u tom trenutku izvrenjesmrtne kazne oekivao i izvesni razbojnik po imenu Varava (Baraba),izbor je trebalo da se vri izmeu njih dvojice. Ali su glavari i

prvosvetenici nagovorili narod da oslobode Varavu. Time je Isusovasudbina bila zapeaena: osuen je na smrt razapinjanjem na krst.


27/42


27

10.Razapinjanje na krst, kao nain pogubljenja, je vrlo star. Ovaj

jezivi nain izvrenja smrtne kazne postojao je kod Vavilonaca,

Persijanaca, Feniana i Kartaginjana. Treba rei da Heleni i Misirciovaj obiaj nisu prihvatili, to se ne moe rei za Rimljane. Oni su ovukaznu primenjivali prema robovima, ljudima iz najniih slojevadrutva i politikim krivcima za izdaju drave i zbog ustanka. Tek uizuzetnim sluajevima razapinjani su na krst i rimski graani. SamiHebreji su, inae, svoje smrtne kazne izvravali kamenovanjem,

spaljivanjem na lomai, veanjem ili odsecanjem glave.(Kazna razapinjanja izvravala se tako to se telo osuenikaprikivalo ekserima ili privezivalo konopcima za vertikalnu gredu.Rimljani su upotrebljavali tri vrste krsta: crux comissa, nazivantakoe i krst sv. Ante, koji je imao oblik slova T, zatim cruximmissa ili latinski krst koji je imao oblik znaka + i, konano, crux

decussata, ili krst sv. Andrije u obliku slova X. Prema jednompredanju Hrist je umro na krstu u obliku slova T, a po drugom nakrstu sa etiri kraka.).

Prema starom obiaju, osuenik je najpre bio teko iban, azatim primoran da sam nosi svoj krst do mesta izvrenja kazne. A u

Novom zavetu pie da su se Isusu pre pogubljenja rugali, ismevali

ga i poniavali rimski vojnici. Prema proceni istoriara, Isus je moraovui sedamdesetak kilograma teak krst nekih 600 do 700 metara, sa


28/42

Marko Kraji

28

krunom od trnja na glavi. Put koji je, posrui pod teretom, preaojerusalimskim ulicama zove se Va Dolorosa (Ulica plaa), adanas njime prolaze milioni hodoasnika iz itavog sveta. IzmueniIsus je tri puta padao pod teretom krsta: u jedan mah je sreo svoju

majku, u drugom mu je pritekao u pomo izvesni Simon Kirenjanin, au treem izvesna ena po imenu Veronika, koja mu je maramomobrisala znojno i krvavo lice, nakon ega je na platnu zauvek ostaootisnut obris njegovog lika.

Mesto Isusovog pogubljenja bila je gola uzviica izvan gradakoju su nazivali Golgotom (to znai: lobanja ili elavo brdo) ili

Kalvarijom (to znai: kosturnica). Prema jevaneljima, Isus jerazapet oko devet sati izjutra, zajedno sa jo dvojicom nesrenika. NaIsusov krst bio je prikucan natpis: INRI, to je bila skraenica od:

Iesus Nazarenus Rex Iudaeorum (Isus iz Nazareta kralj Hebreja).Patnje razapetih bile su, izmeu ostalih, praene nesnosnom

ei. Predanje kae da je jedan od rimskih straara kopljem prineo

Isusovim usnama natopljeni suner u cilju da mu ublai e, nakonega je Isus izdahnuo (oko tri popodne isto dana). A njegova smrt

bila je praena tajanstvenim i stranim pojavama: skupocena svetazavesa u jerusalimskom Hramu pocepala se na dva dela, zavladala jetama, zemlja se iz temelja potresla, stene su pucale (ili, drgaijereeno, nastao je zemljotres). Osim toga, dogodila se neverovatna

stvar: grobovi su se otvarali i davno umrli pokazali su se ivima.Predanje, meutim, uti o tome ta se sa umrilma dogodilo, kako ikada su se vratili u svoje grobnice. Apokrifno Petrovo jevaneljekae da je nastala tako duboka tama da su ljudi ili po gradu sazapaljenim svetiljkama. To je ostavilo ogroman utisak ak i naIsusove neprijatelje. Tada su se Hebreji, stareine i svetenici,

shvativi kakvo su zlo naneli samim sebi, poeli udarati u grudi igovoriti: Jao naim gresima! Sada e nastupiti i propast


29/42


29

Jerusalima..U trenutku Isusove smrti, meu prisutnima na Golgoti

(Kalvariji) nisu bili njegovi uenici, koji su ga napustili jo prilikomhapenja. Meutim, iz izvetaja Mateja, Marka i Jovana (dok Luka

uopte o tome ne govori) saznaje se za prisustvo Marije Magdalene iMarije, majke Jakova Mlaeg i Josifa. Pored toga, Jovan kae da jepod krstom bdela i majka Isusova i njegov voljeni uenik, ije ime nijespomenuto.

Poslednje Isusove rei, koje je izrekao neposredno pred smrt,prema Marku i Mateju su: Boe moj, boe moj, zato si me ostavio?

(Eli, Eli, lama sabachthani?). U Lukinom jevanelju Isus,dostojanstveno izrie: Oe, u ruke tvoje predajem duh svoj, a poJovanu samo: To je kraj! .

Sve se to dogodilo, kako veli Novi zavet, u Jerusalimu, u petak14. nisana 3789. g. po hebrejskom kalendaru. A svi dogaaji okohapenja i suenja, zatim njegovih muka i smrt na krstu postali su

velika inspiracija brojnih umetnika.


30/42

Marko Kraji

30

11.Predanje dalje kae da su Isusa jo iste veeri, po odobrenju

Pilata (poto se bliila subota kada je bilo strogo zabranjeno bilo ta

da se radi), skinuli s krsta. Pre nego to je telo bilo skinuto, jedanvojnik mu je probo srce kopljem, iz kojeg je potekla krv i voda.Hristovo telo su umotali u platanicu i sahranili u svee isklesani

grob dvojica njegovih tajnih pristalica Josif iz Arimateje iNikodim. Obojica plaljivi za Isusova ivota, nakon njegove smrti suse poneli dostojanstveno i hrabro. (Po tradiciji, Josif je kasnije preneo

hrianstvo na Britanska ostrva.). O Isusovoj sahrani jevanelistaJovan kae: Oni dakle uzee telo Isusovo, i obavie ga platanicom smirisima, kao to je obiaj kod Hebreja pri ukopavanju. Do mesta gde

je Isus razapet bee jedan vrt, i u vrtu grob nov, u koji niko nikad nebee poloen. Onde spustie Isusa, radi petka hebrejskoga, jer je grobbio blizu..

Nepoznati autor tvrdi da je nakon Isusove sahrane sav hebrejskinarod, ne iskljuujui svetenike i stareine, alio i kajao se, jer jeshvatio kakav je greh poinio. Uplaene mrmljanjem i oajem naroda,

voe su se obratile Pilatu da se postavi straa oko groba. Tako jebrojna jedinica rimskih vojnika, uz pomo Hebreja, navalila na ulaz ugrob veliki kamen, sa sedam peata ga zapeatila i neprestano uvala

mrtvo telo, kako ne bi bilo ukradeno.Prema tome, Hristovo telo je poloeno u grob u petak uvee, a u


31/42


31

nedelju rano izjutra dogodilo se udo. Naime, otkriveno je da jeIsusov grob prazan. Isus je vaskrsnuo! To je, kako ui Novi zavet,

bio trenutak kada je Isus ustao iz mrtvih, i dan koji se u celomhrianskom svetu slavi kao praznik Uskrs.

Vaskrsnue? S jedne strane, niko ko razmilja iole racionalno nemoe u to da poveruje, a s druge, nijednom pravom verniku ne padana um da u to posumnja. Verovanje u vaskrsnue je, kako su govorilineki tumai Novog zaveta, temelj itave hrianske religije: ko u tone veruje ne moe verovati ni u Boga. Bilo je raznih pokuaja da se tapojava objasni jezikom razuma. Tako je nastala hipoteza o prividnoj

smrti, zatim ona da je Hristovo telo odmah nakon sahrane ukradeno isakriveno... Prva osoba koja je ugledala vaskrslog Isusa bila je

verovatno Marija Magdalena, posebno za to predisponirana osoba. Iznje je Isus nekad isterao sedam demona, iz ega se moe zakljuitida je povremeno zapadala u neke psihike tegobe. Njena privienjairila su se putem lanane reakcije i ubrzo su Isusa ugledali i razni

drugi njegovi prijatelji. To je lako razumljivo posebno kad se zna da jehebrejski mentalitet bio snano proet predstavama i verovanjima osmrti i telesnom vaskrsnuu.

Jevanelja kau da se Isus istog dana pokazao svojim uenicima,koji su mu se veoma obradovali. Lako je objasniti zato su Isusoviuenici tako spontano poverovali u njegovo vaskrsnue. Pre svega,

treba uzeti u obzir njihovo duhovno stanje u koje su zapali nakonbrutalne smrti voljenog Uitelja. alost, oaj i gria savest to su ganapustili i sramno izdali u najtraginijem asu njegovog ivota, trailisu olakanje. U njihovim duama blesnula je nova nada: Isus je

vaskrsnuo! Samo Toma, koji tog trenutka nije bio prisutan, nije hteoodmah da poveruje ovoj vesti: Dok ne vidim na rukama njegovim

rane od klinova, i ne metnem prste svoje u rane od klinova, i nemetnem ruke svoje u rebra njegova, neu verovati.. Osmog dana Isus


32/42

Marko Kraji

32

se ponovo pojavio meu uenicima i pozvao Tomu da ga dodirne.Tek tada je i on poverovao. Otuda se nevernim Tomama zovu svioni koje je teko u neto ubediti.

U Novom zavetu stoji da se Hrist jo u nekoliko mahova

javljao svojim neposrednim sledbenicima, pouavajui ih iuvrujui u njima veru. On im je obeao da e ih proeti Sveti Duh idati im snage da, kao njegovi svedoci, putuju po svetu irei dobruvest, dakle jevaneljsku nauku ili hrianstvo. Novi zavet dalje kaeda je izmeu Hristovog vaskrsnua i njegovog konanog uznoenjana nebo proteklo etrdeset dana, a da je obeani Sveti Duh siao na

apostole deset dana kasnije. Apostoli su tada poeli javnopropovedati novu veru, pa se taj dan s razlogom moe smatratidanom nastanka hrianske crkve.


33/42


33

12.

O delovanju Hristovih neposrednih sledbenika apostolagovori spis koji u Novom zavetu dolazi odmah nakon jevanelja izove se Dela apostola. Po predanju, njih je napisao jevanelistaLuka. U njima se najpre kazuje kako je na apostole siao Sveti Duh,koji ih je osposobio i podstakao na irenje hrianske dobre vesti, azatim o delovanju apostola Petra u Palestini i putovanjima apostolaPavla, koji je hrianstvo irio po zemljama Mediterana.

Prvu hriansku zajednicu, koja je brojala oko tri hiljade ljudi,apostoli su obrazovali u Jerusalimu. U njoj je sva imovina bilazajednika, a neopozivo odricanje od ovozemaljskih dobara bilo jeuslov za pristup. Meutim, hebrejski poglavari i svetenici nikakonisu hteli da ih ostave na miru; ubrzo su poela proganjanja, hapenjai zlostavljanja apostola i njihovih sledbenika. Prvi hrianski muenik

bio je mladi i reiti Stefan, koga je razjarena gomila kamenovala.Meu onima koji su odobravali kamenovanje Stefana bio je i

Savle iz Tarsa u Maloj Aziji, jedan od najrevnosnijih progoniteljahriana. Meutim, na putu za Damask, Savlu se ukazao Isus i on jedoiveo naglo versko preobraanje, da bi pod novim imenom Pavle,postao najvatreniji meu vernicima, apostol i najrevnosniji raznosilachrianske poruke. Dela apostolska opisuju tri njegova velikaputovanja po Maloj Aziji, Makedoniji, Heladi, mediteranskimostrvima i Italiji, gde je svuda propovedao hrianstvo i osnivao


34/42

Marko Kraji

34

zajednice hriana. Pri tome je doiveo mnotvo pustolovina i vieputa za dlaku izbegao smrt.

Neki tumai Novog zaveta govore da je upravo apostol Pavle,nesumnjivo istorijska linost, pravi osniva i ideolog hrianstva.

Prema toj hipotezi, on se samo posluio linou Isusa, jednog odbrojnih palestinskih proroka, stvorivi od njega predmet oboavanja.


35/42


35

13.

Apostol Pavle uinio je od krsta znak spasenja oveanstvapreko Hristove rtve i na taj nain je stvorio simbol konanogtrijumfa hrianstva. Ipak, treba rei da su prvi Isusovi sledbenicioseali vekovima duboku i nesavladivu averziju prema krstu, koji je

jo dugo u njihovim seanjima postojao samo kao znak stranogponienja, muka i smrti.

Simbol prvih hriana bila je riba, iako je riba od pamtiveka bilasimbol mnogih paganskih boginja, izmeu ostalih sirijske boginje

Atargatis, aramejske Atari, hananske Astarte. Ipak, prvi hriani suusvojili taj znak, a bilo je to utoliko lake to to su sluajnou grkaslova rei riba (ichtys) sainjavala ujedno i inicijale imena iteolokih naslova za Hrista: Isus Hrist, sin Boga, Spasitelj (IesusChristos Theu Yos Soter). Krst kao simbol hrianstva ulazi u optuupotrebu tek u V i VI v., odnosno sto godina nakon to je Konstantin

Veliki ukinuo smrtnu kaznu raspinjanjem. Tada je ve znatnoizbledela u ljudskom seanju slika krsta kao jezivog orua.

O drvenom krstu na kome je Isus razapet vremenom su nastalelegende retke poetinosti i lepote. Jedna opteprihvaena pria govorio prvom oveku Adamu koji je umirui poslao svog sina Seta u raj.Aneo koji je uvao kapiju Rajskog vrta dao je Setu tri semenkezabranjenog voa sa drveta saznanja. Set je ove semenke stavio na

Adamov jezik, pa je ovaj umro srean i uveren da e oveanstvo biti


36/42

Marko Kraji

36

spaseno od posledica njegovog greha u raju. Tri semenke su narasle uveliko drvo od kojeg je napravljen krst. Na njemu je u sreditu svetarazapet Isus, na mestu na kojem je Adam stvoren i sahranjen.Hristova krv, koja se slivala na Adamovu lobanju, konano je i njemu

donela spasenje. Zato se na mnogim ilustracijama Hristovog raspeaAdamova lobanja javlja ispod krsta. Pria je primer kako legendanaglaava i podrava odreenu hriansku doktrinu. Isus je bio drugi

Adam koji je doao da ispravi nesreu koju je izazvao prvi Adam:probajui plod sa zabranjenog drveta, Adam je osudio ceo ljudski rodna smrt, ali je od istog ploda izraslo drvo na kojem je Isus umro da bi

doneo oveanstvu spasenje.Tradicija pripoveda da je Hristov krst otkrila Helena, majka

imperatora Konstantina Velikog. Ona je 326. g., pri kraju svog ivotahodoastila u Jerusalim, gde joj je izvesni Hebrejin pokazao mestogde je Isus razapet, tvrdei da je tradicija o lokalitetu prelazila s oca nasina u njegovoj porodici. Odmah su poela iskopavanja koja su ubrzo

dala fantastine rezultate. U jednoj peini naena su tri krsta, akaklinova, tablica sa natpisom INRI , koplje kojim je probodenIsusov grudni ko i suner kojim su ga napojili. Bilo je to fantastinootkrie o kojem arheolozi ne smeju ni da sanjaju.

Pitanje koji je od tri krsta Sveti krst reeno je tako to su na svatri krsta redom stavljali smrtno bolesnu enu, koja je na Isusovom

krstu odmah ozdravila. Radi svake sigurnosti, eksperiment jeponovljen sa preminulim mukarcem, a rezultat je bio da je ovajodmah oiveo na Isusovom krstu. Konstantin je na tom mestu 335. g.podigao Baziliku Isusovog groba koju su vekovima pohodili vernikihodoasnici. Osim pomenutih relikvija, u bazilici su bile izloene itakve dragocenosti kao to su Solomonov prsten, Davidov pehar,

posluavnik na kojem je leala glava Jovana Krstitelja, kale od oniksasa Tajne veere, ak i koplje kojim je rimski vojnik prineo


37/42


37

natopljeni suner usnama umirueg Isusa. Taj prekrasni sakralniobjekat, sav u zlatu i dragocenostima, pun mermera i mozaika, dotemelja je razoren 614. g. u ratu izmeu Vizantije i Persije.(Interesantno je da brojne crkve u Evropi uvaju delove Svetog

krsta. Izvesni ameriki istoriar ocenio je da bi teina tih delova, kadbi bili sakupljeni na jednom mestu, iznosila nekoliko tona.).

Legenda informie i o tome ta se dogodilo sa klinovimaSvetog krsta. Oni se nalaze u toliko raznih crkava irom Evrope, daih je nabrojano ak trideset i dva. A, realno gledano, moglo ih je bitisamo etiri od kojih je jedan ugraen u obru slavne eljezne krune

koja se uva u katedrali u Monci, drugi je prekovan u potkovicu zakonja imperatora Konstantina, trei je sluio kao ukras na lemu ovogimperatora, a etvrti je Helena bacila u more da smiri uzburkanetalase, kad se brodom vraala kui.


38/42

Marko Kraji

38

14.Najzad, sasvim logino se namee pitanje: kako je izgledao Isus?

Jevanelja o tome nita ne govore, ak ni u aluziji: da li je bio visokog

ili niskog rasta, zgodan ili ruan, kakve je boje imao kosu ili oi?Poneto se ipak moe zakljuiti indirektno, putem dedukcije. Zatoje, na primer, Juda morao poljubiti Isusa u obraz u Getsimanijskomvrtu, kako bi mogli da ga prepoznaju oni koji su doli da ga uhapse?Sama po sebi ovde se namee misao da je to bilo valjda zato to se nipo emu posebno nije razlikovao od drugih jerusalimskih Hebreja, da

je bio prosean tip Semite koji se svojim izgledom jednostavnoutapao u svetinu koja ga je okruavala. U svojoj Kratkoj istorijisveta engleski knjievnik Herbert Dord Vels (Herbert George

Wells) skree panju na injenicu da je Isus izdahnuo na krstu mnogopre no to je to bio sluaj s drugom dvojicom osuenika. Sudei potome Vels valjda tano zakljuuje da je Isus sigurno morao biti ovek

slabe fizike grae.Najzajedljiviji neprijatelj hrianstva, Celzo za Isusa kae: Kadbi zaista boiji duh boravio u njegovom telu, trebalo bi pretpostavitida se on odlikovao lepotom i savrenou tela, kao i krasnoreivou.

Jer, ne moe se poverovati da se onaj u ijem je telu neto boanskoni po emu ne razlikuje od drugih. Meutim, ljudi priaju da je Isus

bio malog rasta, a lice mu je bilo tako runo da je izazivalo gaenje..Bilo je to tipino miljenje oveka vaspitanog na helensko-rimskoj


39/42


39

mitologiji, koji nije mogao ni da zamisli da bi se Bog nastani uljudskom telu koje se ne odlikuje savrenom lepotom. Meutim, nitadanji hriani nisu imali lepe miljenje. Crkveni pisac Tertulijanovako opisuje Isusa: Njegov lik bio je potpuno lien svake lepote i

drai. Zaista, zar bi se naao takav drznik koji bi uinio i najmanjuljagu na telu kada bi ono bilo obdareno natprosenom lepotom iobasjano nebeskom svetlou? Ko bi pljunuo na lice da se Isus nijeisticao rugobom, koja ga je uinila predmetom prezira u ljudskimoima, da ovo lice nije izgledalo kao da jedino pljuvaku i zasluuje..

A crkveni istoriar Eusebije iz Cesarije govori kako apostol Juda u

razgovoru sa kraljem Edese Abgarom opisuje Isusa kao oveka niskograsta, runog, koji podsea na poniznog siromaha.

Ipak, dola su vremena kada su predstave iz grko-rimskemitologije poele preovladavati; Isus je bio Bog pa je morao, dakle, da

bude lepog i plemenitog spoljanjeg izgleda. Poetak novoj tendencijidao je Jovan Hrisostom (Zlatousti) jednostavno izjavljujui,

nasuprot dotadanjoj tradiciji, da je Isus bio lep. Kao karakteristinosvedoanstvo ove tendencije je Lentulova poslanica, tj., tobonjiizvetaj podnet rimskom senatu od prokonzula Palestine. U njoj se oIsusu kae: Ovaj ovek je uspravnog stava, srednjeg rasta i

velianstvena, plemenita lica. Oni koji ga gledaju mogu da ga vole i daga se istovremeno boje. Njegova je kosa boje zrelog oraha, pada mu

prosto do uiju, a dalje se uvija u neto svetlije i svetlucave uvojke, naramenima je zamrena, na sredini glave razdeljena kao to je toobino kod Nazareana; elo mu je svetlo i vedro, a lice bez bora ifleka, odlikuje se mirnoom i snagom. Ne moe se dati nikakvaprimedba na oblik nosa i usta, brada je gusta, iste boje kao i kosa, nemnogo duga, po sredini razdeljena. Pogled prav i pronicljiv, a oi

plavozelene, jasne i ive. Kada se ljuti, straan je, kada opominje prijateljski je i nean, veseo u svojoj ozbiljnosti. Ponekad je plakao, ali


40/42

Marko Kraji

40

nikad se nije smejao. Dranje tela mu je ponosno i uspravno, ruke iramena pune ljupkosti, u razgovoru ozbiljan, skroman i utljiv, takoda tano prema proroku moe biti nazvan: Najlepi po lepotimeu ljudskim sinovima..

U srednjem veku esto su se na zidovima prostorija dobrihhrianskih vernika nalazila slika Isusova. Ova slika nastala je,navodno, kada je Abgar, kralj grada Edese u Siriji, bio poslao svog

bibliotekara i slikara Hanana da napravi portret udotvorca i donesega u Edesu. Ovo je kasnije bila osnova za pojavu slike Isusa Hristapod nazivom Sveto lice iz Edese, koja je bila poznata naroito u

vizantijskom svetu. Druga legenda o nastanku slike lika Isusovavezana je za navodnu enu Veroniku, koja mu je maramom obrisalaznojno i krvavo lice, nakon ega je na platnu zauvek ostao otisnutobris njegovog lika. Ta je ena, prema legendi, kasnije dola u Rimgde je pokazivala sliku. Prema drugoj verziji nju je pozvao imperatorTiberije, a ona ga je leila dodirom marame sa svetim likom.

(Neobian je nain kako je nastalo ime Veronika. Rimom je u III v.kolalo vie vrsta Isusovih slika, a jedna od njih bila je nazvana VeraIcon, tj. prava slika. Kasnije su te dve rei spojene u re Veronika,koja se u poetku odnosila na sliku, a kasnije na enu Veroniku.).

Razmatranja po pitanju fizikog izgleda Isusa Hrista, tanijegovorei, njegovog rasta, postala su ponovo aktuelna ezdesetih

godina XX v. Impuls ovim razmatranjima dala je uvena, od stranevernika veoma potovana, Torinska platanica, mrtvaki pokrov ukoji je toboe Josif iz Arimateje zamotao Isusovo telo. Na lanenojplatanici vidi se obris nagog ljudskog tela u boji re; jasno se videkonture dobro graenog bradatog mukarca, mesta gde je tekla krv brojni ubodi na elu i potiljku koji podseaju na trnovitu krunu,

zatim ubodi na stopalima, akama i grudima. Primeuju se ak iprugasti tragovi od udaraca dvostrukim rimskim bievima, kojih ima


41/42


41

sto dvadese pet.Ta platanica je, navodno, nakon vaskrsenja Hristovog

godinama uvana u Palestini, pa u Vizantiji. Padom Konstantinopolja(Carigrada, dananjeg Istambula) 1204. g. u ruke krstaa, to platno je

pri podeli plena pripalo francuskom vitezu Otou de la Rou, koji ga jeposlao kao poklon svom ocu. Interesantno je da se platanica pojavilaba u periodu kada se irila trgovina lanim relikvijama. Do dananjegdana razne crkve irom Evrope uvaju ak etrdeset toboeautentinih platanica. Meutim, ma kako zvualo fantastino, dosada ni ispitivanja najmodernijim hemijskim sredstvima, ni snimanja

infracrvenim i ultravioletnim zracima nisu mogla da osporeautentinost Torintske platanice, a ni da je potvrde.

Ipak, istraivaima je palo na um da bi se na osnovu kontura naplatanici moglo bar da utvrdi koliko je Isus bio visok. A tada jeponovo dolo do apsurda: izvesni italijanski profesor izraunao je, sjedne strane, da je Isus bio visok 162,56 cm., a izvesni vajar i

specijalista za anatomiju, s druge strane, da je imao vie od 182 cm.


42/42

Marko Kraji

15.

Na kraju se moe jedino zakljuiti da linost Isusa Hrista ostaje idalje nedokuiva i neizvesna tajna. O Isusu su pisali razni ljudi,razliitih epoha, na razne naine i u razliite svrhe. Sve to se o njemugovorilo i pisalo najee je tvorevina fantazije, pekulacije ili

jednostavno izraz pobonih elja. Brojni slikari i vajari predstavljali suIsusa onako kako im je diktirala njihova mata i duh epohe.

Pokuavajui da odredi minimum onoga to se, u tradiciji oHristu, moe uzeti kao izvesno, poljski pisac Zenon Kosidovski, autor

Biblijskih legendi i Pria jevanelista kae: Moe se, dakle,prihvatiti kao sigurna istina da je Isus bio drvodeljin sin i da jestanovao u galilejskom Nazaretu do momenta kada je, verovatno poduticajem Jovana Krstitelja, doiveo neko naglo versko objavljenje, da

je, propovedajui po Galileji i u Jerusalimu, okupio oko sebe mnogoodanih pristalica, ali, takoe, izazvao protiv sebe neprijatelje, da je,izloivi se duhovnoj i svetovnoj vlasti kao ruitelj drutvenog reda,razapet, i da se nakon njegove smrti neto dogodilo to je uverilonjegove najblie da je vaskrsnuo. Ostalo ve nije istorija, negohristologija, teologija i mitovi..

Marko Krajsic - Istina i legenda o Isusu Hristu

Documents