Man Tran

glavni urednik Zoran HamoviUreivaki odbor Duan T. Batakovi Duan Kora Smilja Marjanovi-Duani (urednik) Vojislav Pavlovi Danica Popovi Nenad TasiLikovni urednik Dragana AtanasoviPoGovor i sruna redakcija dr Aleksandar FotiNaslov originalaN18TOE OE GEMR1K.E OTTOMAN s!e Khjeg1 MANTKAI \UogM sorupd! E1VKA1K.1E AKTNEME RAUAKO 1989ISTORIJAOSMANSKOGCARSTVAiriredioRober Manran prevela s francuskogEma Miljkovi-Bojanisco2002

PREDGOVORPre neto vie od sto pedeset godina na francuskom je objavljena knjiga /. 7;/l7o// s s1e GEtr1ge oIotap, autora jozefa fon Hamer-Purgtala, prevod njegovog kapitalnog dela SehsGsJe sJez oztazsep Ke1ske$U Ova knjiga je neminovno morala imati velikog odjeka jer je, po prvi put, objavljena op~ ta istorija Osmanskog carstva, zasnovana na turskim i stranim izvorima, prvenstveno na hronikama. Iako se knjiga zavrava 1774. godinom, izazvala je veliko interesovanje, jer je od poetka XIX veka Osmansko carstvo bilo u sreditu evropskih i sredozemnih zbivanja: Bonapartin pohod na Egipat, ratovi sa Rusijom, ustanci u Srbiji i Epiru, borba za nezavisnost Grke, francuski napad na Alir, sukob sa Mehmedom Alijem u Egiptu, vojne, diplomatske i ekonomske intervencije velikih sila. inilo se da se Carstvo, od koga je Evropa vekovima drhtala, bliilo svome kraju ili da barem prestaje njegova dominacija nad velikim brojem naroda, bilo hriana ili muslimana, Evropljana ili Istonjaka.Istorija Osmanskog carstva, na nain na koji ju je predstavio J. fon Hamer, pisana u tradicionalnom istorio- grafskom stilu, vie opisuje nego to objanjava i ne trai dublje uzroke dogaaja. S druge strane, ona posebno istie, a to se moe pripisati antiosmanskom kontekstu epohe, mane, pogreke, i sve vrste ekscesa, to nisu zanemarljive pojave, ali nisu ni sutina ove nauke, i, iznad svega, pruaju nepot- punu i pristrasnu sliku.Tokom XIX i poetkom XX veka, nakon dela J. fon Hamera, objavljeno je jo nekoliko optih dela o Osmanskom carstvu, ali uglavnom manjeg obima, koja nisu prodirala u su- tinu materije i koja su najee bila obeleena evropocen- trinom vizijom istorije. Veina tih dela, pisanih na osnovu izvora zapadnog, a ne istonog porekla, injenice predstavlja jednostrano u pogledu ekonomskih pitanja, ili suvie povr- no kada se radi o pitanjima dravne administracije. Svaka- ko, u to vreme, turski arhivi nisu bili dostupni, ali sve i da jesu, to ne bi izmenilo koncepciju politike i kulturne nad- moi Evrope.Ubrzo po zavretku Drugog svetskog rata stvari su poele da se menjaju. Olakan je pristup turskim arhivima i otkriveno je da oni pruaju obilje podataka, prevashodno o unutranjim odnosima u osmanskoj dravi. Za osmansku isto- riju zainteresovaln su se Turci u elji da bolje upoznaju svoju prolost, kao i Zapadnjaci, eksperti za orijentalne jezike, koji su koristili sve do tada zapostavljene turske, arapske i persijske istorijske izvore. Na taj nain su se umnoila is- traivanja i detaljni radovi i ponovo je otvoren veliki broj pitanja. Kao rezultat nastala je istorija Osmanskog carstva, iz pera Stanforda D. PJoa, iako bi neki zakljuci i pogledi koje iznosi o mogli da budu predmet kritike. Dok su ranije objavljeni radovi stavljali akcenat na dogaajne aspekte i na politike odnose izmeu evropskih drava i Osmanskog car- stva, ovo delo je omoguilo da se istorija institucija, pri- vredna i drutvena istorija sagledaju i sa osmanske take gle- dita, kao i odnosi izmeu Turaka, Arapa, Persijanaca, itd. Dakle, proirilo se, i to tano od pre etrdeset godina, nae poznavanje osmanskog sveta i inilo se korisnim da se studen- tima, kolegama istoriarima i ljudima eljnim kulture pred- stavi delo zasnovano na novim podacima. Primer nam je dao Klod Kaen koji je, sa svojom knjigom Rge-Oiotap Tigkeu (Preo- smanska Turska), ije je izmeeno i dopunjeno izdanje nedavno objavljeno u rancuskoj, izneo novu analizu prodiranja Turaka i njihovog uvrivaa u Maloj Aziji, u periodu od XI doXIII veka, to je uvod u istoriju Osmanlija.

Orijentalistika, poznavanje arapskog magrepskog sve- ta i Bliskog istoka ima u Francuskoj tradiciju koja datira iz XVII veka, od vremena kada su dragomani pri izaslanstvi- ma, zahvaljujui svom poznavau tzv. orijentalnih jezika (turskog, arapskog, persijskog), mnogo bolje prouili zemlje Orijenta, kako njihov svakodnevni, tako i politiki i verski ivot. Malo -pomalo razvila se nauka, koja je dugo pripadala iskljuivo strunjacima, meu kojima su Francuzi uvek imali znaajno mesto.Turkologija, grana orijentalistike, u okviru je te nau- ke, i ona je, kako u daljoj, tako i u blioj prolosti, obelee- na izuzetnim linostima. Danas je francuska turkologija na glasu. Prisutna je u brojnim disciplinama: lingvistici, an- tropologiji, etnologiji, istoriji. Francuski istoriari tur- kolozi toliko su brojni da mogu da proue itavu istoriju Tu- raka, i naroito Osmanlija. Zato se uinilo da je, umesto da itavo delo napie jedan autor, koji bi o mnogim pitanjima mo- gao samo da predstavi radove iz druge ruke, bolje da po jedan ekspert obradi svaki od velikih perioda osmanske istorije.Ve je uobiajeno da se ovakva vrsta knjige naslovi Istorija Osmanskog carstva. Ni mi nismo eleli da preki- nemo sa tom tradicijom, iako je ovo, u velikoj meri, pre isto- rija osmanske drave koju smo eleli da istaknemo, uz nasto- janje da pokaemo da taj svet nije bio samo svet osvajanja, prevlasti, vojne nadmoi, ve i svet sa unutranjom organiza- cijom i administracijom.Istina je, ranija slika o Osmanskom carstvu bila je zasnovana na konceptima stvorenim najvie u XIX veku: taj reim tiranije, surovosti i nasilja, imao je za svoju premo da zahvali samo snazi vojske i brutalnim pritiscima kojima je povremeno pribegavala egova vlada; sultani su bili ili ne- milosrdni krvnici, voeni eljom za vlau, koji su vladali zahvaljujui teroru, ili osobe bez karaktera, koje su ivele u razvratu, korupciji (malo je izuzetaka, kakav je Sulejman Ve~ lianstveni); osmanski svet nije poznavao sistem vlasti, ad- ministracija nije postojala ili je bila obeleena nemarom; islam je bio svemoan i svoju je nadmo ispoljavao iznuiva- njem pa i masakrima hriana. Ta vizija, koja se oslaala na primat Zapada i zapadnih shvatanja tokom XIX veka, na prin- cipu nacionalnosti, na odbrani pojedinih maina, i danas se esto sree, toliko je u knjigama i u glavama usaeno miljenje o tetnosti i o izopaenosti muslimanskog sveta uopte, i posebno turskog sveta.Ono to se naziva Istonim pitanjem sve donedavno obraivano je samo sa zapadakog stanovita, a naroito sa antiosmanske take gledita, u svetlu raspada Carstva, sa e- ljom da se osvoje egova privredna bogatstva, trgovaki putevi, strateke take, sa eljom da se uine tienicima narodi koji su se oslobodili osmanskog jarma. S druge strane, poka- zano je veoma malo interesovanja za arapski deo Carstva, izuzev u periodu od kraja XVIII, i naroito tokom XIX veka, kada je to interesovae bilo u funkciji ekonomskih, politikih (kolo- nijalizam) ili stratekih (indijski put, pristup Crnoj Africi) ciljeva Evropljana. Ne smeju se smetnuti s uma ni od- tube koje su iznosile arapske zemlje protiv Osmanlija, sma- trajui ih odgovornim za muslimansko slabljenje, kao i za to to su Zapadaci arapsko-muslimanski svet stavili pod svoje tutorstvo. I za ovo pitanje pristup orijentalnim izvorima - a ne samo zapadnim koji su oigledno isticali osmansku nespo- sobnost, nemar i slabost - omo1uio je da se o osmansko-musli- manskom opadau stvori neto drugaiji sud.ienica je da se od samih poetaka moe uoiti re~ alno postojae osmanske drave, sa institucijama, zakonima, politikim, administrativiim i vojnim osobljem: prvi osman- ski vladari nisu delovali kao varvari bez ikakvih principa, a okupljae vizantijskih velikaa i plemia, kao i odsustvo irogona hriana svedoe o izvesnom stepenu suivota. Vre- menom, reim se menjao, sultanovom autoritetu nije bilo su- protstavljanja; akcenat je stavljen na muslimanski karakter drave, ali uporedo je postojao i jedan sistem, koji je uvaa- vao razliitosti pojedinih zemalja: pored muslimanskog eri- jata vaili su i posebni propisi, kanunname, koje su dozvo- lzavale da se ouvaju, prilagode, pa i unaprede obiaji, tradicije, nain ivota, drutveni uslovi podanika, kako muslimana, tako i nemuslimana; posledica takvog sistema u provincijama, a posebno u hrianskim oblastima bilo je ou- vanje lokalnih jezika, religija, ak i politikih i drutve- nih funkcija. Osmanske voe nisu teili asimilaciji poko- renih naroda, kao ni nasilnom poturavau ni islamizaciji: da je to zaista bilo tako dokaz je ouvanje jezik poput grkog, bugarskog, srpskog i drugih, kao i hrianskih religija, lo- kalne vlastele, to sve predstavlja elemente koje su velike si- le koristile, poev od kraja XVIII, a naroito tokom XIX ve- ka, pod platom ouvanja principa nacionalnosti i odbrane prava nacionalnih i verskih maina?Svakako, ee ili ree, u opravdanim ili manje opravdanim okolnostima bilo je nasilja, pa i progona nemusli- manskog stanovnitva (koja sila to nije radila u odnosu na po- tlaene?); zatita zimija, nemuslimana, bila je regulisana u osmanskoj dravi, sa ogranienjem koje je vailo u svakoj mu- slimanskoj dravi da su zimije podanici drugog reda u odnosu na muslimane, te im je zabranjen pristup odreenim dunosti- maa ali sistem devirme je omoguavao i da se ta zabrana izbegne. Takoe ne treba zaboraviti da su na osmanskoj terito- riji (Solun, Istanbul) nali utoite Jevreji proterani iz panije i Srednje Evrope. Ta otvorenost i tolerantnost osmanskog sveta odraava se u delima putopisaca XVI, pa i XVII veka, sve do trenutka kad je evropska ekonomska, kulturna i politika ekspanzija izmenila sliku koju su pruali puto- pisci, i navela ih da akcenat stave na nedostatke reima.U XIX veku, osmanske su voe nastojale da sprovedu re- forme i modernizuju dravu. Iako su te reforme uglavnom lo- e sprovoene, ienica je takoe da neke velike sile nisu e- lele da osmanska drava ponovo postane snana, mona i dobro organizovana, i da su osujeivale napore osmanske vlade, guraju- i je u vojne sukobe i izazivajui pobune (Srbi, Bugari, Jerme- ni, Aibanci), osvajajui teritorije ili podravajui secesiju. Tema osmanskog jarma, rasprostraena u XIX veku, vaila je za hrianske oblasti Carstva, ali ne i za muslimanske, sve do poetka XX veka, kada su Engleska i Francuska traile sece- siju i tih delova, te je poelo da se govori o arapskom nezado- voljstvu i to samo na Bliskom istoku. U pogledu jermenskog problema, iako se njegovo reenje" pripisuje Osmanlijama, uzroci se ne mogu traiti samo na turskoj strani.Nesporno je da su Zapadaci Osmansko carstvo uvek prikazivali u negativnom svetlu, i to se moe opravdati. To, meutim, ne znai da su Osmanlije u potpunosti osloboene kritikog suda istorije. Ako su bili izloeni kritici Zapa- da, krivica nije bila samo do Zapada: Osmanlije su, u vie navrata, pokazale beskrupuloznost, nesposobnost, neprilago- dljivost, uz to su bili optereeni kompleksom vie vrednosti, koji im je onemoguavao da dobro sagledaju i procene stvarnost.Podaci kojima danas raspolaemo omoguuju nam da se oslobodimo koncepta iz XIX veka, i da pokuamo da stvo- rimo pravo istoriografsko delo, osloboeno politikih uti- caja bilo koje vrste, bez pristrasnosti ili slabosti. Proce- nili smo da bi bilo korisno posvetiti panju i kievnosti (istorijskoj, ali i optoj kievnosti), kao i umetnosti, to su elementi koji su esto izostavljeni iz ovakvih istori- ja ili su sasvim marginalizovani, a koji su odlian pokazatelj bilo politike moi, bilo duboke jedinstvenosti nekog naro- da, bilo asimilacije drugih kultura; u tom smislu, osmanska umetnost je za sobom ostavila jo uvek vidljiva svedoanstva. Previe je znaajna da bi bila izostavljena.Ukratko, namera je bila da se otkrije jedan malo po- znat, pogreno predstavljen svet, esto optuivan za sve ne- dostatke i sramna dela, svet koji je predstavljen kao bolesnik Evrope, koga su lekari pre eleli da ubiju nego da izlee. Kao i sva carstva, Osmansko carstvo je nestalo, ali je zadr- alo svoje mesto u istoriji Starog sveta, gde je vekovima predstavljalo prvu silu, ime se mogu objasniti ljubomora, za- vist, osvetniki pokreti, destabilizacija, pa i razarae kome je bilo izloeno. Istorija Evrope i sredozemnog sveta ne bi bila kompletna ukoliko se iz e izostavi Osmansko carstvo.[IOva kiga predstavlja kolektivno delo: svako pogla- vlje pisao je strunjak koji je izneo ideje i vienja na osnovu svojih znaa o tom pitau. Znaajan deo posveen je poecima Osmanlija, uspostavljanju drave i enom ireu, doskoro ma- lo poznatom periodu. Isto je uieno i sa balkanskim, a naro- ito sa arapskim dravama pod osmanskom vlau. Ovde treba napomenuti da savremeni arapski istoriari iskreno nastoje da ponovo razmotre ovaj period svoje istorije. Na kraju, velika pa- a je posveena posledem periodu Osmanskog carstva, ali taj period nije obraen sa iskljuivo zapadakog stanovipgga, ve je obraen polazei od unutrae situacije u Carstvu. S druge strane, nije se inilo potrebnim da se previe prostora posveti vladavini Selima I i vladavini Sulejmana Velian- stvenog, to predstavlja period uspona Carstva, jer su dogaaji iz tog perioda ve bili predmet razmatraa brojnih dela; i- nilo se uputnijim da se to detaljnije opie administracija osmanske drave tokom XVI veka, to je mae poznato i o emu su zapadni hroniari toga doba izvetavali povremeno i izmi- ljajui, ali to se dugo smatralo istorijskom istinom.Napomene i bibliografija namerno su svedeni na naj- osnovnije i najneophodnije podatke i dokumenta. Ova kiga te- i da bude orue za rad, ali isto tako i instrument kulture. Zbog toga u oj nema velike erudicije, ali nije prihvaen ni princip preteranog uproavaa. Nadamo se da smo postigli ravnoteu koja moe da zadovolji zahtevne itaoce, ali isto tako i one itaoce koji samo ele da bolje upoznaju istoriju.Rober Mantran

POECI: OSMAN I ORHANIren BeldianuPoeci Osmanskog carstva obavijeni su gustom ma- glom. Osman, po kome je dinastija dobila ime, stupio je na istorijsku pozornicu prilikom bitke kod Bafeona (1302), o kojoj izvetava savremenik, istoriar Pahimer. Znamo da mu se otac zvao Ertogrul, jer je pronaen novac koji je iskovao Osman, Ertogrulov sin, a i jedan osmanski popis iz polovineXV veka pomie njegovu zadubinu podignutu u Sogutu (So- jutu), gradiu u kome se i danas moe posetiti njegov grob. O svemu ostalom, govori legenda.

injenice i legendeSam turski hroniar Aikpaazade priznao je u XV veku da postoji vie verzija o nastanku Osmanskog carstva. On daje prednost prii koju emo ovde ukratko izneti i koja se, uz nekoliko novih detalja, ponavljala u potonjim hronikama.Od stvaranja osmanske drave do 1302. godineErtogrul, ne zna se tano kada, naao se u Maloj Aziji sa ocem, Sulejman-ahom, i dva brata, Sunkurom Teki- nom i Gundogduom. Tu su boravili vie godina, a zatim su re- ili da se vrate u zemlju iz koje su potekli. Sulejman-ah se udavio prilikom prelaska Eufrata. Dva brata su nastavila put ka Turkestanu, dok je Ertogrul ostao u Anadoliji sa eti- ri stotine atora. Zatim je Ertogrul poslao svog sina Saru Jatija kod novog seldukog sultana Alaudina hronika ne na-

vodi kod kog od tri poznata pod tim imenom da bi im sultan dodelio zemlju za ljude i stada. Alaudin mu je poverio naselje Sojut kao batinsku zemlju, a oblasti Domania i Ermeni Be- lija za letnje panjake.Posle Ertogrulove smrti, egov sin Osman je obnovio prijateljske odnose sa pojedinim istaknutim hrianima, u pr- vom redu sa namesnikom grada Biledika. Ovaj mu je dozvoljavao da kod ega ostavi sve pokustvo kada bi krenuo na leta sta- nita. Osman mu je za uzvrat poklaao tepihe, sir i jaganjce.Meutim, drugi hrianski vladari, kao na primer namesnik Ajnegela (Inegela), nisu imali poverenja u Osmana. Usled okraja, bilo je rtava na obe strane, a ivot je izgu- bio Osmanov sinovac Bej Hoca, sin Saru Jatija. Namesnik grada Karadahisara i njegov brat Kalanoz su se takoe ubraja- li u Osmanove neprijatelje. Tokom jednog napada, poginuo je Saru Jati, Osmanov brat.Saznavi da je Osman zapao u tekoe i da je emir Germijana neprijateljski raspoloen prema emu, selduki sultan je lino doao u oblast Karadahisar, da kazni hria- ne. Ali sultan je morao odmah da se vrati, jer su Mongoli na- pali grad Eregli (Herakleju u Kapadokiji). Osman je sam od- neo pobedu, te je poslao svog roaka Aktimura da prenese dobru vest sultanu, koji mu je kao nagradu poslao zastavu i poklone.im je zauzeo grad, Osman je poeo da organizuje svoju dravu. Kue koje su napustili hriani dao je ludima koji su doli iz emirata Germijana, pretvorio je crkve u damije i uveo muslimansku molitvu. Konano, izgradio je trg privlaan i za stanovnike Biledika, grada smetenog na teritoriji Vizantije.Osman je odravao dobre odnose sa hrianinom pod imenom Kose Mihal (Mihailo osavi), zapovednikom Har- mankaje. Kako navodi hronika, prisustvovao je egovom vena- nju, a zajedno su ili i u ratne pohode. Nzihovi koiki po- hodi su ih doveli sve do grada Gojnuka i Tarakli Jenidesija, na mestu gde zavija reka Sakarija. Da bi preli reku, za vo- dia su uzeli izvesnog Samsa aua koji je sa svojim bratom Silemiom iveo u toj oblasti, u dobrimjodnosima sa hri- anima. Osman i .Mihal su grabili sve to im je dolazilo pod ruku, ali nisu odvodili zarobljenike; jedini cilj im je bio da pokore stanovnitvo.Meutim, dobri odnosi izmeu Osmana i namesnika Biledika prekinuti su prilikom venanja ovog posledeg. Kose Mihal, zaduen da Osmanu prenese poziv, upozorio ga je da je u pitanju zaseda. Ipak, nije dovoljno jasno zato je name- snik Biledika tako iznenada odluio da Osmanu postavi zase- du. Kako god bilo, dok se izvan grada proslavljalo venae, Osman je uspeo da u tvravu ubaci grupu svojih ljudi, preobu- enih u ene. Poto su Osmanovi vojnici zauzeli tvravu, iji su stanovnici bili na proslavi, Osman i Kose Mihal su osedlali koe, kako bi izgledalo da su se dali u bekstvo. Na- mesnik Biledika, ve pomalo pripit, uplaio se da mu Osman ne pobegne i krenuo je za njim. Osmanovi ljudi postavili su zasedu i odrubili mu glavu. Osman se zatim vratio u Jarhi- sar, gde je ekala mlada Ailifer (Nilifer), na glasu po svo- joj lepoti. Ona je postala supruga egovog sina Orhana. Ti ratni poduhvati zavreni su osvajaem Ajnegela.Svi ti dogaaji, od prvih neprijateljstava sa name- snikom Karadahisara do zauzimaa Jarhisara, odvijali su se, kako pie Aikpaazade, u periodu od 1283. do 1299. godi- ne. Ali, delo istoriara Pahimera, a ne smemo zaboraviti da je on bio Osmanov savremenik, pokazuje da se mnogi podaci iz osmanskih izvora, nastali gotovo dva veka kasnije, moraju do- puniti i popraviti.U posledoj etvrtini XIII veka, oblast Eskiehira, nekadai Dorileion, kao i tvrava u neposrednoj blizini Karadahisara, bili su u rukama muslimana. Reka Sangarios, danas Sakarija, predstavljala je granicu izmeu Vizantije i emirata. Car Mihailo VIII (umro 1282) je, u stvari, oiveo tvravu u blizini granice i postavio kolje du reke da bi spreio napade Turkmena. Osman (koga Pahimer naziva At- man) nije bio jedini turski zapovednik koji je ratovao u toj oblasti. S jedne strane bio je tu sin sultana Izedina Kajka- vusa II (koga Pahimer naziva Melek Ma[n]sur), koji je zajedno sa svojim ocem bio u izgnanstvu u Carigradu. Posle smrti ovog potoeg, on je nastojao da se nametne na pograninim tr- govima, obezbedivi prethodno sebi naklonost ilhana Arguna (12841291). Bilo je takoe nekoliko turskih zapovednika koji nisu potovali niiji autoritet, bio on vizantijski, selduki ili mongolski. Meu ima, Pahimer istie izve- snog Amuriosa (emira) koji je iveo na okuci reke Sakarije, kao i Solimampaksa (najverovatnije se radi o Sulejman-pai, zapovedniku Paflagonije). Amurios, iji je brat Nastratios dugo bio talac kod Vizantinaca, najpre je bio njegov saveznik, ali je Osmanova slava probudila egovu pohlepu i obezvredi- la mirovnu politiku cara, koji se nadao da e Turkmene dra- ti pod kontrolom uz pomo poklona i milosti. Jo jedna mera da se zatite zapadne granice pokazala se bezuspenom. Car Andronik II je naimenovao Kucimpaksa za zapovednika oblasti Nikomedije. Taj Kucimpaks, poreklom iz zemalja Zlatne horde, nasukao se sa svojim brodom u Herakleji na Pontu i sa itavom porodicom je primio hrianstvo. Car mu je dopustio da uda ker za Solimampaksa, u nadi da e taj brak Vizantiji jednog dana biti od koristi.Poreeem turskih i vizantijskih izvora dobija se sledea slika samog poetka XIV veka: Turkmeni, koji su pobe- gli od Mongola i izdvojili se od gradskog stanovnitva na Anadolskoj visoravni, u potrazi za novim paacima, nagomi- lali su se na zapadnoj granici selduke drave. Na pograni- nim trgovima, na umovitim visoravnima, nalazili su hranu za svoja stada. Blizina vizantijskih gradova omoguavala im je da plasiraju svoje proizvode, kao i da se dodatno snabdevaju. Na poetku, sve to se odvijalo bez veih sukoba. Sam Aikpaa- zade pie da u vreme Ertogrula nije bilo sukoba. Muslimani i hriani su boravili jedni pored drugih na trgovima jer gra- nica nije bila toliko vrsta koliko je to vizantijski car e- leo. Zajedniki ivot na teritoriji Vizantije bio je olakan prisustvom Turaka koji su primili hrianstvo. Oni nisu bili iste veroispovesti, ali su govorili istim jezikom, a osmanski popisi iz sredine XV veka svedoe o postojau hri- anskih imena meu imenima turskog porekla. Dve zajednice su odravale i odnose na viem nivou, jer je Mihailo VIII po- setio ikonijskog (Koa) sultana, a selduki prinevi izbegli su u Carigrad. Vizantinci su ipak odreeni broj talaca zadr- ali da bi ih u pogodnom trenutku pustili.Zajedniki ivot je, ipak, kratko trajao. Od sukoba do sukoba, Turci su pokazivali snagu. Osman je na kraju pri- vukao veliki broj ljudi, eljnih plena i avanture neki od ih bili su poreklom ak iz oblasti Meandra. Ti uspesi, me- utim, izazvali su zavist onih koji su sprovodili politiku mira. Nzegova ratobornost navela je vojnike koji su marirali iza drugih manje dinaminih turskih zapovednika, da ih napu- ste i da se pridrue Osmanovim trupama; Osman, koji je mla- dost proveo izmeu zimskih i letnjih panjaka, uspeo je da usmeri tu ljudsku bujicu i da je dovede do pobede pod zajed- nikom zastavom. Kad je bilo potrebno, okretao se i protiv komija muslimana, ako bi u njih posumnjao. Pravnici i ue- ni ljudi naputali su urbane centre Anadolije, pridruujui se Osmanu da mu pomognu da izgradi dravu. Kada je 27. jula 1302. godine Osman pobedio heterijarha Muzalona, kod Bafe- ona, u blizini Nikomedije (Izmit), on se uzdigao na isti ni- vo kao emiri Germijana, Menteea i Ajdina. Osman je bio spreman da zapone novu karijeru.Od 1302. do osvajanja emirata KaresiPoraz Muzalona naveo je Vizantince da potrae druga sredstva da se odbrane od turskog napredovanja. Car Andronik II je 1304. godine poslao izaslanike pred Gazan-ha- na, da mu predloi brani savez. On se nadao da e Mongoli, koji su vladali u zapadnoj i centralnoj Anadoliji, poto su pobedili Selduke kod Kosedaga (1243) dovesti u red predu- zetne pogranine emire.Za to vreme pojaavao se pritisak Turaka. Pahimer izvetava da su: Nikomedija (Izmit), Nikeja (Iznik) , Belo- komis, Angelokomis, Anagurd, Platanea, Melangija, Krula (Girle) i Katikija (Kite?), i mnogi drugi gradovi, koje je ne- mogue sve ubicirati, mnogo propatili. Vojska udruena pod Zgurom, komandantom vizantijskih konjanika, poraena je u oblasti Katikije. Poto je stanovnitvo Belokomisa ue- stvovalo u toj bici, to naselje je ispranjeno i postalo je Osmanov plen (1304).Vizantijski istoriari ne belee znaajne dogaaje u Oblasti Bitinije izmeu 1304. godine i zauzimanja Burse, dva- deset dve godine kasnije, jer je njihova panja bila zaokupljena turskim napadima na Egejskom moru, koje su, pored drugih voj- skovoa, predvodili i katalonski plaenici. Ali, ni Osman i njegovi saborci nisu ostali po strani. To dokazuju opisi bita- ka iz osmanskih hronika. Predao se itav niz manjih gradova, neki silom, dok su se neki, kao Kite, Kestel, Dinboz, Adra- nos, Aeblebidihisar, Mekede, Akhisar, Gejve, Lefke, Karae- pi sami predali. Naalost ti dogaaji nisu datirani, i neki od njih su se nesumivo dogodili nakon Osmanove smrti.Sudei po toponimima, osmanska ekspanzija ila je u tri pravca. Osman i njegovi saborci najpre su se kretali du leve obale Sakarije, presecajui prilaz gradu Nikeji (Iznn- ku), sa istone strane. Na zapadu su napredovali ka Lopadio- nu (Ulubad) i Adranosu, zaobilazei sa severne i june stra- ne planinski masiv Olimpa (Uludag), te ostavljajui po strani Bursu, koja je bila suvie dobro utvrena da bi mogla biti osvojena na prepad. Prodirui na jugoistok stupili su u kontakt sa muslimanskim susedima. U vreme kada je Osman oteo, kako kae legenda, lepu Malhatun, buduu Orhanovu majku, turski begovi su bili u Ineniju i Eskiehiru. Hro- niari esto belee razmirice izmeu bega Germijana i Osmana. Granica izmeu osmanske drave i njenih musliman- skih suseda bila je u to vreme nestabilna, jer jedan osmanski popis belei verske zadubine stvorene uz odobrenje Osmaaa i Orhana u oblasti Sultanejuju. Kasnije su i Sulejman-paa i Murat I krenuli u pohod u pravcu Ankare, podruje uticaja dinastije Eretnida.Osman je, po svemu sudei, najverovatnije umro izme- u septembra 1323. i marta 1324. godine. ak i ako je zaista iveo sve do zauzimanja Burse (6. april 1326), kako tvrde ne- ki hroniari i arapski putopisac Ibn Batuta, sasvim sigur- no nije bio na vlasti posle marta 1324. godine. Zna se da je imao est sinova Orhana, obana, Meleka, Hamida, Pazar- luja i Alaudina, kao i jednu erku, Fatmu. Nasledio ga je Orhan, ne bezbolno, jer je postojalo rivalstvo izmeu njega i njegovog brata Alaudina, koji se odrekao prestola, nije pozna- to da li milom ili silom.Orhan, koji e definitivno izvesti osmansku dravu iz anonimnosti, imao je 1324. godine tri odrasla sina. Dakle, kada je zauzeo Osmanovo mesto, nije vie bio tako mlad. Nze- gov prvi uspeh bilo je zauzimae Burse. Opsedan godinama i desetkovan glau, grad se predao 6. aprila 1326. godine. Lo- padion je ukljuen u osmansku dravu 13. maja 1327. godine.Nakon ovih uspeha, Andronik III, koji je na prestolu nasledio svog dedu 1328. godine, reio je da lino ode da se bori u Mezoteniji (u neposrednoj blizini dananjeg Kodae- lija), da bi se reio osmanske opasnosti. Bitka kod Peleka- nona odigrala se 10. juna 1329. godine. Raen, car je morao da se iskrca u Filokreni, da bi stigao u Carigrad, dok su njego- vi vojnici, koji su se najpre sklonili u oblinjim utvrenji- ma, uspeli da stignu u Uskudar (Skutari) peke. Sa osmanske strane, prilikom ove bitke poginuo je Pazarlu, Orhanov brat.Nakon ove pobede, Orhan vie nije imao razloga da strahuje od vizantijske vojske. Nikeja se predala 2. marta 1331. godine i Orhan je zapoeo opsadu Nikomedije (Izmit). Andronik III je poslao izaslanike kod Orhana. Mir je sklo- pljen avgusta 1333. godine i car se obavezao da plaa 12.000 perpera za tvrave smetene izmeu Nikomedije i prestoni- ce. Primirje je kratko trajalo i godine 1337, Turci su zauze- li Nikomediju.Izvesno je da je teritorija sa unutranje strane reke Sakarije pripojena u periodu izmeu zauzimanja Burse i zau- zimanja Nikeje. Svakako, jo u Osmanovo vreme, osmanski ko- njanici, koje je predvodio Samsa au, vrili su upade na tu teritoriju, ali to nisu bila trajna osvajanja. Prva teritorija koja je pala pod vlast Osmanlija bila je oblast Muradedina Hamze (koga spominje iskljuivo ihabedin al Umari), i i- ja je prestonica bila Kavija, danas grad Gejve. Zatim su doli na red udaljeni gradovi: Gojnuk, Tarakli Jenidesi i Mudurnu, koji su se predali Sulejmanu, Orhanovom sinu. Svi ti grado- vi bili su pod osmanskom vlau kada je u njima boravio Ibn Batuta tokom zime 13331334. godine. Ko su tu ranije bili oblasni gospodari? Moda Turci Tatari, koji su delimino primili hrianstvo od Vizantinaca, ali koji su bili u do- sluhu sa zapovednikom Kastamonua. U svakom sluaju, u lo~ slednjoj etvrtini XIII veka te oblasti vie nisu inile sa- stavni deo Vizantijskog carstva.Zauzimae emirata KaresiProdiranje ka zapadu stvorilo je rivalitet izmeu Osmanlija i emirata Karesi koji je izronio iz istorijske tmi- ne gotovo istovremeno kada i Osmanov emirat. Neuspeni po- hod, koji je Mihailo IX, sin Andronika II, vodio sa Katalonci- ma na obalama Mramornog i Egejskog mora (1304) ne bi li potisnuo Turke, ostavio je slobodan prostor pridolicama, to su zauzeli itavu oblast Pergama, sve do Dardanela. Nastavili su se sukobi izmeu Vizantinaca i katalonskih plaenika, koji- ma su se prikljuili Turci, to je samo pogoralo situaciju sa obe strane moreuza. Arapski izvori, naroito putopisac Ibn Batuta, izvetavaju da je grad Pergam bio razoren, te da u gradu Balikesiru nije pronaao damiju za molitvu petkom, to doka- zuje da su Turci skoro zauzeli te teritorije. S druge strane, vi- zantijski izvori piu o alosnom stau do koga su Katalonci i ihovi turski saveznici doveli Galipoljsko poluostrvo posle pobede nad Mihailom IX kod Apra (1305).Orhan je iskoristio trzavice koje su potresale emirat Karesi da ga pripoji (13341335). Osmanske hronike potvru- ju da je stanovnitvo, nezadovoljno to je knez preuzeo vostvo nad dravom nakon smrti Adlan-bega, pruilo podrku njego- vom bratu Dursunu, koji je ve bio u Orhanovoj slubi. Meu- tim, one se samo slau sa navodima zapadnih, vizantijskih ili arapskih izvora. Na osnovu iskaza savremenika, zna se da je oko 1333. godine emirat bio podeljen na dva dela. U Balikesi- ru je 1328. godine na vlasti bio Demir-han, a u Pergamu Jah- i. Andronik III je pametno procenio da treba da sklopi mir sa Demir-hanom 1328. godine, pre nego to je napao Orhana go- dinu dana kasnije. Nije nemogue da se Orhan zamerio Demir- hanu, te da je podravao one koji su osuivali takvu politiku; iz tog ugla gledano, navodi osmanskih hronika postaju neto verodostojniji. to se tie Jahija, egova flota bila je te- ko oteena brodovima koje su poslali papa, kralj Francu- ske, Rodos, Venecija i Kipar. On je 1341. godine predvodio je- dan turski upad u Trakiju. Pre nego to je uzvratio, Jovan Kantakuzin je sklopio mir sa Orhanom; taj savez je trebalo ne samo da izoluje Jahija, ve i da podstakne Orhana da ga na- padne. Konano, 1345. godine, izvesni Sulejman poslao je iz Troje trupe svom tastu Vatacu. Osmanlije su, dakle, postepeno osvojile emirat Karesi, a posleda etapa odvijala se oko 1345. godine. Jedna osmanska hronika taj dogaaj datira u 749. godinu (13481349), ali se ini da je to dosta kasno, jer hroniar Aikpaazade izvetava da je posledi emir Karesija dove- den u Bursu, gde je dve godine kasnije umro od kuge. Znamo da je kuga harala tom oblau 13471348. godine.Od prelaska u Evropu do Orhanove smrtiZauzimae emirata Karesi dovelo je Osmanlije do june obale Dardanela. Bilo je samo pitae vremena kada e odatle prei u Evropu. Tu je bilo more jedva nekoliko sto- tina metara koje je trebalo savladati. Zajednika igra politi- ke i sree ubrzala je razmetae Turaka u Trakiji.Prva ozbiljna prodiraa datiraju sa samog poetkaXIV veka. Turski plaenici, koji su se prikljuili Katalon- cima u borbi protiv drugih Turaka iz Anadolije, pratili su ih na vizantijskim brodovima gotovo do poluostrva Galipo- lja. Smrt Andronika III, 1341. godine, i unutrae nevolje dovele su do masovnog dolaska novih kontingenata. Naslednik prestola Jovan V Paleolog bio je maloletan, te je Jovan Kan- takuzin sebi obezbedio regentstvo, ali ubrzo nakon toga raz- buktao se otvoreni rat izmeu ega i pristalica Ane Savoj- ske, majke Jovana V.

Emir Ajdina, Omur, prvi je pritekao u pomo Jovanu Kantakuzinu. Prelazei more u vie navrata da bi se naao u Evropi, on se pokazao efikasnim i vernim prijateljem, bez obzira na to to su njegove trupe vrile pustoenja, ne vode- i rauna da li se nalaze u prijateljskoj ili neprijateljskoj zemlji. Omur se naao u nevolji 1344. godine, kada su Latini zauzeli luku Smirnu (Izmir) i njegov dvorac; umro je ubrzo nakon toga (1348) pred zidinama grada, proboden strelom.Jovan Kantakuzin je morao da trai drugog saveznika. Najmoniji, ali istovremeno i najblii emir bio je Orhan. Tokom zime 13441345, Orhan je pomogao Jovanu Kantakuzinu da zauzme gradove koji su se nalazili na obali Crnog mora, izuzev Sozopolja. Nekoliko meseci kasnije, Jovan Kantakuzin dao mu je ruku svoje keri Teodore. U junu 1346. godine, ven- anje je proslavljeno uz veliku pompu. Konano, sledee godine Jovan Kantakuzin sree Orhana, koga su pratila njegova eti- ri sina. Od tog trenutka osmanske trupe su stalno prelazile Helespont. Osmanske trupe, predvoene Sulejmanom, jednim od Orhanovih sinova, pomogle su 1347. i 1349. godine Jovanu Kantakuzinu u borbi protiv njegovih neprijatelja.Rodbinske veze izmeu Jovana Kantakuzina i Orhana nisu spreavale ovog drugog da pomae i neprijatelje svog ta- sta. Kada su se Mleani (u to vreme saveznici Vizantinaca) i enovljani sukobili 13. februara 1352. godine u vodama Bos- fora, Turci su podrali enovljane, time to su im poslali devet brodova. Iako nemamo dokaza da su Turci direktno ue- stvovali u samoj bici, zna se da su obavestili enovljane o kretanju njihovih neprijatelja i da su im, kada je neprijatelj presekao prolaz ka Peri posle bitke, pruili utoite na za- padnoj obali Bosfora. Oni su takoe obezbedili oporavak nji- hove flote, tako to su dozvolili enovljanima da melju ito u mlinovima koji su se nalazili na njihovoj teritoriji.Ako je verovati Jovanu Kantakuzinu, iste godine Su- lejman je preduzeo pohod na istok zemlje i pripojio grad Anka- ru. Ali, nije samo zov avanture naveo Osmanlije da proire granice ka istoku drave. Orhan je 1349. godine iznenada po- zvao svog sina Sulejmana, koji se nalazio u Trakiji, uz Jovana Kantakuzina, usled neke nepoznate opasnosti. Osmanlije nisu uvek iveli u odnosima dobrog razumevanja sa susedima i sa- svim sigurno su se plaili Eretnida, koji su se, nakon odla- ska mongolskog zapovednika Timurtaa 1327. godine, smatra- li gospodarima Anadolije. Ankara se oslobodila od osmanske vlasti za vreme Orhana, jer je njegov naslednik, Murat I, na samom poetku vladavine, morao ponovo da osvoji grad.Konano, 1352. godine Sulejman se umeao u sukob izmeu Jovana V Paleologa i Matije, sina Jovana Kantakuzi- na. O tome se znaju samo osnovni podaci. Jovan V Paleolog, ije je sedite bilo u Didimotici, pokuao je da izbaci Ma- tiju Kantakuzina iz Jedrena. Odbijen, krenuo je ka Enosu, te je 10. oktobra 1352. godine potpisao sporazum sa Mleanima, od kojih je pozajmio 20.000 zlatnih dukata u zamenu za ostrvo Tenedos. Istovremeno, uputio je poziv Srbima i Bugarima. Tada je Matija doveo Sulejmana. Bitka se odvijala u Empiti- onu, u blizini Didimotike. Srbi i Bugari su bili poraeni, a Sulejman se zatim vratio u Jedrene da izbavi Matiju, koji je bio opkoljen u tvravi.Stalno prelazei preko Trakije, Turci su se tu i na- selili. Treba podvui da se pod pojmom Turci ne podrazu- mevaju samo Osmanlije, ve takoe i Turci iz emirata Ajdin, Saruhan i naroito Karesi. Kako smo ve naznaili, prvi ta- las Turaka se razmestio, poev od zime 13041305, na poluo- strvu Galipolju. Oni su ak poeli i da obrauju zemlju, dok su Katalonci vie voleli da ive od ratnog plena. Katalon- ci i Turci su napustili poluostrvo 1307. godine, ali su neke porodice moda tu ipak ostale. Kasnije, kada je Jovan Kanta- kuzin uputio poziv Orhanu, neprijateljska strana je ujedinila trupe u emiratima Saruhan i Karesi. Na osnovu drugih izvo- ra, a ne osmanskih hronika, u Trakiji je, pored Sulejmana, bi- lo i drugih begova koji su ratovali za svoj raun; najpoznatiji su bili Haci Ilbegi i otac ejha Bedredina, ije je sedite bilo u gradu Simavna, u Trakiji.Turci su za svoje sedite najpre odabrali Cimpe (imbi), koji se prvi put pominje u vezi sa dogaajima iz 1352. godine. Jovan Kantakuzin je od Orhana traio da vrati to mesto Vizantincima, ali je Sulejman traio neto u na- doknadu. Jovan Kantakuzin im je poslao 10.000 zlatnika, ali nije povratio to mesto. Jedan neoekivani dogaaj uinio je poloaj Vizantinaca u Trakiji jo teim. U noi izmeu 1. i2. marta 1354. godine, snaan zemljotres ozbiljno je otetio zidove Galipolja. Sulejman, koji se nalazio u Pegi (Kdra Bi- ga) iskoristio je to i zauzeo mesto.

Snovi Jovana Kantakuzina prekinuti su 1355. godine. Jovan V je uspeo da prodre u Carigrad. Jovan Kantakuzin je 4. decembra bio prisiljen da abdicira. Zamonaio se, i nakon kratkog boravka u manastiru sv. Gregorija Manganskog, sme- stio se u manastiru Harsijanita, gde je pisao svoju istoriju, koja predstavlja opis brojnih situacija iz njegovog uzbudljivog ivota, ali takoe i izuzetno znaajan izvor podataka o odno- sima izmeu Vizantinaca i anadolijskih emirata u drugoj e- tvrtini XIV veka.Tokom leta 1356. godine, novi dogaaj izmenio je po- zicije na ahovskoj tabli istorije. Halila, jednog od Orhano- vih sinova, oteli su gusari iz Fokeje u Astacenskom zalivu (danas Izmitski zaliv). Sve do jeseni Orhan nije znao gde mu dre sina. Poto nije imao dovoljno snanu flotu da bi se zaputio ka Egejskom moru, obratio se Jovanu V za pomo. Car, koji je posle napada na Jedrene, bezuspeno pokuavao da se priblii Osmanlijama, u ovom sluaju Sulejmanu, reio je da iskoristi situaciju. Obeao je Orhanu svoju pomo, pod uslo- vom da ovaj vie ne pomae Matiji, sinu Jovana Kantakuzina. Prvo putovanje u Fokeju, u prolee 1357. godine, zavrilo se neuspehom. Zapovednik Fokeje traio je visok otkup, a po navodima vizantijskih istoriara, vetrovi koji su duvali iz suprotnog pravca onemoguili su napad na utvreno mesto. Narednog prolea, voeni su pregovori izmeu Orhana i Jova- na V, ne samo da bi se ubrzalo osloboenje Halila, ve i radi sklapanja sporazuma. U isto vreme Jovan V je predloio brak jedne od svojih keri i zatoenog Orhanovog sina. Posle pla- anja visokog otkupa, u iznosu od 60.000 ili 100.000 perpera, kako navode izvori i dodeljivanja titule panipersevast za- povedniku Fokeje, Halil se zaputio ka Carigradu, gde je ubr- zo nakon toga proslavljena veridba vizantijske princeze i turskog princa.Pre Halilovog povratka Orhan je bio skrhan alou. Sulejman, njegov verovatno najsposobniji sin, 758. godine (25. decembra 1356. 14. decembra 1357) poginuo je prilikom pada s

konja. Nzegov grob, pored koga se nalazi grob njegovog koa, u Bolajiru, poseuje se i danas. To mesto koje privlai veliki broj posetilaca obavijeno je legendama. Na osnovu hronika, za vreme napada neke bezbonike vojske sa mora, Sulejmanovi sa- borci su sakrili njegov grob tako to su ga prekrili kamenjem. Mauzolej je izgraen kasnije, verovatno za vreme Murata I.

Orhan je umro marta 1362. godine. Sahranjen je u Bursi, u jednom starom vizantijskom manastiru, koji je pre- tvoren u mauzolej. U neposrednoj blizini, u posebnoj zgradi, nalazi se grobnica njegovog oca, ije je telo tu preneto, po nje- govoj sopstvenoj elji, posle zauzimanja tog grada. Prvobitno su se dve grobnice nalazile pod istim krovom. Najpre poar, a zatim i zemljotres ozbiljno su otetili zgradu, te je sultan Abdulaziz 1868. godine naredio da se izgrade dva mauzoleja, koji su sauvani do naih dana. Treba podsetiti da se taj deo grada naziva Osmandik (mali Osman) i to najkasnije od krajaXVI veka. Arapski putopisac Ibn Batuta koji je posetio Bursu septembra 1333. godine (ili 1331) navodi da se Orha- nov otac zvao Osmandik, objanjavajui da to ime znai mali Osman. Dakle, sasvim je izvesno da ime tog dela grada potie od imena utemeljivaa dinastije.

Organizacija vlasiU Orhanovo vreme, vlast nije bila u rukama voa dr- ave, ve itave porodice. Prvi vladari su kretali u vojne pohode okrueni braom, sinovima, bratancima ili roacima. To saznajemo na osnovu hronika koje belee gubitke: Baj Ho- da, Osmanov roak, poginuo je u zasedi koju su Turcima posta- vili stanovnici Ajnegela. Saru Jati, otac Baj Hode i Osma- nov brat, poginuo je tokom sukoba sa Kalanozom, bratom name- snika Karacahisara. Ajdogdu, Gunduzov sin, a Osmanov brat, poginuo je u borbi na putu izmeu Dinboza i Kojunhisara. Pazarlu, Orhanov brat, kako izvetava Jovan Kantakuzin, poginuo je u bici kod Pelekanona.Tokom osvajanja, oblasti su dodeljivane na upravu raz- liitim lanovima porodice. Orhan je na upravu dobio Ineni i okolnu oblast, za ivota svoga oca, dok je Gunduz naimenovan za subau, vojnog zapovednika ovoga grada, ako je verovati na- vodima Aikpaezadea. Aktimuru, svom neaku, Osman je po- verio jedno od utvrenja, izgraeno radi odbrane Burse.Kada je batina bila u pitanju, ujedinjavala se ita- va porodica. Dokument kojim je Orhan osnovao manastir u Mekedeu, dodelivi mu zemlju za izdravanje, potpisala su Orhanova braa, ali i tri njegova sina, jedna sestra i najvero- vatnije jedna roaka. Podvucimo ulogu koju je ena imala u drutvu. etiri ene su potpisale dokument. Kasnije, ene je na sudu zastupao mukarac od poverenja.Glavu kue je nakon smrti nasleivao najsposobniji lan porodice, koji nije morao da bude pokojnikov najstariji sin: kada je umro Ertogrul, Osman je bio u rivalskim odnosi- ma sa stricem Dindarom, kako navodi hroniar Neri. Ne znamo na koji se nain vrio odabir, ali, pored porodice, najugledniji ljudi su takoe iznosili svoje miljenje i nije vladalo pravo najstarijeg. Po Osmanovoj smrti, Alaudin se povukao u manastir, dok je upravljanje dravom preuzeo njegov brat Orhan. Teritorija je dakle bila dobro itave porodice. Svaki lan porodice aktivno je doprinosio irenju drave, i ponekad skupo plaao to angaovanje. Od poetka XV veka, sultanova braa su sistematski ubijana odmah po njegovom stu- panju na presto, ak i ako se radilo o dojenadi; u neto ka- snijem periodu, osmanski sultani, smatrajui da je fizika eliminacija suvie varvarska, zatvarali su prineve unutar palate, u odaje nazvane kafes (kavez).Integracija Osmanlija u politiki sistemOsmanske, pa u izvesnoj meri i vizantijske hronike, opisuju osmansku dravu kao politiku tvorevinu koja se brzo

oslobodila svakog tutorstva. Izvestan broj izvora, meutim, dokazuje da su Osmanlije u prvoj polovini XIV veka ustanovi- li dravni sistem koji je bio na snazi do kraja Orhanove vla- davine. Vratimo se unazad da bismo razumeli situaciju.U prvoj polovini XIII veka, vie inilaca oslabilo je selduku dravu. Navedimo, najpre, brojne ratne pohode ko- je je Alaudin Kajkubad I (12201237) vodio protiv svojih su- seda, kao i injenicu da je vie voleo svog mlaeg sina, koji je prouzrokovao nevolje posle njegove smrti. Najozbiljniji doga- aj bio je ustanak turkmenskih plemena koje je predvodio Baba Ilijas 1240. godine. Kada su Mongoli prodrli u Malu Aziju 1243. godine, selduke trupe nisu mogle da im se odupru; oni su poraeni kod Kosedaga, na putu izmeu Sivasa i Erzinda- na. Posle tog poraza, selduka dinastija je zadrala presto u Konji, ali pri svakom stupanju na presto, novi sultan je morao da bude potvren jarlikom, tj. nareenjem mongolskog hana. Sultan je, dakle, bio samo igraka u rukama emira i predstav- nik Mongola. Za Masuda III, posledeg sultana, ne zna se ak ni datum smrti. Prinevi iz dinastije nastavili su da ive jo neko vreme u pograninim oblastima, ali je do nas dolo ime samo jednog od njih, koji je umro 1363. godine.Opadanje moi drave prouzrokovalo je brojne poli- tike saveze koji su za centralnu vlast bili vezani vrim ili labavijim vezama. Stvaranju tih saveza pogodovala je i- njenica da je selduka vlast poela da daje, na neodreeno vre- me, u zakup prihode sa zemlje. Dakle, ti novi zakupci nisu bi- li zakupci zemlje, ve fiskalnih prihoda sa nje, te su te prihode mogli ostaviti u nasledstvo deci ili ih zavetati nekoj dobrotvornoj instituciji. Na ostacima selduke drave pojavili su se brojni emirati. Najpoznatiji su emirat Kara- man (sa prestonicom u Ermenaku, zatim Larendeu i na kraju Konji), Germijan (Kutahija), Hamid (Burglu), Eref (Gur- gurum), Teke, Mentee (Balat), Ajdin (Birgi), Saruhan (Manisa), Isfendijar (Kastamonu), Karesi (Pergam i Bali- kesir), kao i onaj Osmanov (Bursa, posle Nikeja). Bilo je i manjih zajednica koje nisu toliko poznate, jer nisu opstale. Granice tih emirata nisu bile stabilne i zavisile su od bli- skosti ili saveza, kao i od irenja na raun Vizantije. Ne moe se govoriti o prestonici u modernom smislu te rei, jer je mnogo voa menjalo mesto boravka u zavisnosti od sezone ili usled novih osvajaa.Kad je ilhan Abu-Said saznao da su pobunjeni Turk- meni destabilizovali itavu Anadoliju, poslao je emira o- bana da ponovo uspostavi red i mir. Podsetimo se da se car Andronik II, umoran od turskih napada, obratio prethodnici- ma Abu-Saida da ih podstakne da kontroliu isuvie predu- zetne emire. Pred obanom su se, 1314. godine, radi pokora- vanja, pojavile sledee voe: Felekedin Dindar iz emirata Hamid, nasledici porodice Erefa, unuci Sahib Ate, ije je sedite bilo u Afjon Karahisaru, emiri Germijana i nasled- nici Ali-ira iz Kutahije i oblinjih tvrava. Osman se uopte ne pominje, da li zato to je u to vreme bio sasvim be- znaajan, ili zbog toga to je odbio da se pojavi, kao i Kara- manidi. Potinjavanje je znailo plaanje dabina. Jazidiza- de, prevodilac i nastavlja selduke hronike Ibn Bibija, primetio je za gospodara Paflagonije: Kad bi Turci jednom neto platili Mongolima, oni bi im postali gospodari.Zatim su Mongoli za namesnika Anadolije naimeno- vali Timurtaa, obanovog sina. On je od 1317. do 1327. go- dine vladao zemljom u ime ilhana, sa kratkim prekidom izmeu 1321. i 1322. godine. Istok i centralni deo zemlje bili su direktno pod njegovom vlau, dok je ostatak teritorije bio u rukama turkmenskih begova koji su mu dugovali poslunost i plaanje dabina^ Svako protivljenje se otro kanjavalo, bilo da se radilo o turskim ili mongolskim voama. Kada je Timurta, 1327, krenuo u pohod meta je verovatno bio emir Ajdina koji je odbio da plati dug vest o ubistvu njegovog brata Dimak Hode i izgnanstvo itave porodice prinudilo ga je da se vrati nazad i da se skloni u Egipat, gde je ubijen godinu dana kasnije.Izvod iz popisa iz 751. godine (11. mart 1350. 27. februar 1351), prepisan u jedan raunovodstveni prirunik, dokazuje da je Orhan bio meu voama koji su imali dug prema Ilhanidima. Nije nam poznato,u kojoj meri su sakupljai da- bina uspeli da u tom kasnom periodu naplate dugovanja, ali na osnovu dokumenta se saznaje da Osmanlije nisu uspele da se oslobode te obaveze sve do drute polovine XIV veka. To izjed- naavanje u pravima ogleda se i u titulaturama prvih vladara. U najstarijim popisima, Osman i Orhan nose titulu bega. Ti- tula sultana javlja se tek od perioda Murata I.Ndeoloka osnova osmanske draveitava dravna tvorevina ukazivala je na potrebu da se zasnuje politika mo na osnovu ideologije. Kada je u pita- u osmanska drava, motivi koji su korieni da bi se oprav- dala prevlast kue Osmanlija, menjali su se tokom godina.Usled brzog irea putem ratnih pohoda, politika misao je najpre bila zasnovana na pravu maa. Hroniar Aikpaazade jedini pominje to pravo, navodei Osmanove rei, prilikom naimenovaa jednog kadije u gradu Karadahi- sar: ja sam otricom svog maa osvojio ovaj grad, te zato bih traio dozvolu od sultana, koji ovde nema ta da trai? Bog koji mu je dao sultansko dostojanstvo, dao je i meni dosto- janstvo hana, jer ja vodim Sveti rat.Iako je pravo maa predstavlalo jedan od stoera moi, radije se navode drugi inioci kojim se ono legalizuje. Neki hroniari su insistirali na pripadnosti Osmanove ku- e plemenu Kaji. Jazidizade je poruio begovima pograninih podruja: Han je bio Kaji, najstariji posle Oguza i han svih klanova Oguza. Na osnovu testamenta Ginhana i zakona Oguza, dostojanstvo hana i ono padiaha [vladara], mogu da steknu sa- mo oni klanovi u kojima ima naslednika plemena Kaji. U ovom trenutku ne moemo da se nadamo pomoi od seldukih sulta- na; oni su izgubili najvei deo zemlje i njome sad vladaju Ta- tari. Poto vas je pokojni Alaudin gledao sa naklonou, ne- ka svaki od vas bude han. Biemo vam na slubi i vodiemo ovde Sveti rat. Aikpaazade takoe vezuje Osmana za Ogu- za, a zatim i za Noja.Posle uzdizanja plemena ova ideja vie nije mogla da opstane. Stoga se nastojalo da se Osmanlije predstave kao le- galni naslednici Selduka. Trebalo je nai veze koje su mogle da opravdaju prelazak vlasti u njihove ruke.Prvi pokuaji bili su obazrivi. Jazidizade spomie samo blagonaklonost koju je sultan Alaudin ispoljavao prema Osmanu. Prema Aikpaazadeu i Neriju, Selduci su u dva navrata intervenisali. Kada se Ertogrul zaputio ka pogra- ninim oblastima, sultan mu je dodelio lete i zimske pa- ake, a zatim mu je u Osmanovo vreme poslao konjski rep, za- stavu i vojni orkestar, obeleja oblasnog vladara. Neri tvrdi da je sultan Alaudin gledao na Osmana kao na svog sina, jer nije imao naslednika. Ali zna se da to nije tano, jer je poslednji sultan koji je bio na vlasti bio Masud III. Taj tekst je zanimljiv jer pokazuje nastojanje da se uspostavi veza izmeu selduke i osmanske dinastije, pa makar ona bila i duhovna. Na osnovu Spandunjinovih navoda, Mehmed II je eleo da do- kumentuje tvrdnju da su Osmanlije naslednici Komnina iz Trapezunta, ali to nije bilo mogue dokazati.Osvrnimo se na poslednje pitanje. U svim hronikama i epskim delima kao lajtmotiv pojavljuje se tema gazije, tj. ratnika za veru. Osman i Orhan su predstavljeni kao voe iji je jedini cilj bio irenje muslimanske vere. Svi koji su ih okruivali bili su voeni istim idealom: da se unite neposluni never- nici koji nisu eleli da prihvate dominaciju islama. Na nat- pisu damije ehadet, u Bursi, vidi se da je Orhan nosio titu- lu sultana uesnika u verskom ratu i boraca za veru!Iako se snaga religije ne moe negirati, takav nain gledanja je donekle pojednostavljen i teko odriv za period Osmana i Orhana. Turci koji su stigli do Dardanela u prvoj polovini XIV veka stavili su se u slubu Vizantinaca. Oni su povremeno bili na strani Jovana Kantakuzina, povremeno na strani njegovog suparnika Jovana V Paleologa. Tu se nije radilo o osvajanjima, ve o vojnoj pomoi. Turci su se nali na vizantijskoj teritoriji u istom poloaju kao i Katalonci.U Anadoliji, hriani su se borili u redovima osmanske vojske. Kose Mihal je itav niz godina ratovao pored Osmana, pre nego to je primio novu veru. U jednom popisu za- dubina iz 14541455. godine za oblast Hudavendigar (oblast koja se protee od Nikeje do Pergama, i ija je prestonica bi- la Bursa), pominje se spahi/a-hrianin, koji se zvao Anastas.Treba takoe naglasiti da natpis na damiji ehadet nije iz perioda Orhanove vladavine, ve iz perioda vladavineMehmeda I, jer potie iz 820. godine po hidri (18. februar 1417. 7. februar 1418). U natpisu se spbminje poar za vre- me napada Karamanlija na Bursu 1413, koji je otetio Orha- novu damiju toliko da je morala biti obnovlena. ini se da su ulogu boraca za veru namerno naglaavali anadolski emiri, kako bi se pruila snana pomo Osmanlijama, na braniku muslimanskog sveta, i da se, s druge strane, kazne neprijatelji. Sem toga, pitanje gazija pripada ovim drugim navedenim moti- vima, s ciljem da se obezbedi dominacija dinastije Osmanlija.DrutvoPrilikom opisa prvih Osmanlija, uvek se koriste isti stereotipi: idilina slika nomada, koji jezde poljima za stadima, postavlja se nasuprot slici surovih ratnika, koji unitavaju sve to im se nae na putu, ili ak onoj verskih fanatika, koji otricom maa nameu svoju veru.Precizirajmo najpre da prve Osmanlije nisu bili no- madi u striktnom znaenju te rei, tj. to nisu bili ljudi koji su neprestano krstarili putevima, bez stalne naseobine. Oni su iveli u plemenima, i sa svojim stadima su odlazili na let- nje baije. U jesen, silazili su u ravnice, da bi tu proveli zi- mu, a poetkom leta bi se vratili u planinu. Iako su oni veo- ma rano osvojili jedan broj manjih gradova i Bursu 1326. godine, 1329. godine, kada je Andronik III zapoeo bitku kod Pelekanona, jo uvek su iveli pod atorima, kako navodi istoriar Jovan Kantakuzin. Car je morao da pouri, da bi stigao pre nego to se Turci upute ka umovitim predelima.Nekoliko godina nakon toga, Ibn Batuta je sreo Orha- na u Nikeji, dok je mitropolit Grigorije Palama, koji je zaro- bljen 1354. godine, nakon pretresa broda na junoj obali Darda- nela, naao Orhana u letnjem bivaku, poto je proao kroz gradove Lampsak (Lapseki), Pege (Kara Biga) i Bursa.Pr ve Osmanlije lako su se privikli na ivot u gra- dovima. Oni su izgradili, poput muslimanskih vladara, itav niz graevina u novoosvojenim gradovima. I u Bursi i u Ni- keji raale su se damije, medrese, narodne kuhinje, kupatila, mostovi i hanovi (trgovaki centri). Te graevine, koje su ponekad inile jedan veliki kompleks, predstavljale su jezgro

novog dela grada, oko koga se odviJao svakodnevni ivot sta- novnitva. U blizini Orhanove camije u Bursi, izgraeno je kupatilo, narodna kuhinja, sklonite za putnike i njihove ko- vje, kako saznajemo iz dokumenta o osnivanju, koji nosi datum 1928. april 1360. Oni su vodili rauna ne samo o spasenju due, ve i o dobrobiti za telo.lanovi vladajue porodice, kao i ugledni ljudi, podjednako su doprinosili podizanju graevina od opteg zna- aja: Nilifer, Orhanova ena, izgradila je prostoriju za mo- litvu, kao i most na starom putu Bursa Mudanja; Alaudin, Orhanov brat, tekiju (manastir) i prostoriju za molitvu u Bursi; Sulejman, Orhanov sin, izgradio je medresu u Nikeji i kupatilo u Nikomediji, da navedemo samo to. to se tie graevina koje su podigli drugi ugledni ljudi, pomenimo jo damiju Hadi Hamze, kao i damiju Hadi Oz Beja, obe u Nikeji. Aala ahin-paa je takoe izgradio verske graevine: medre- su u Bursi, kao i damiju, zaviju i medresu u mestu Mustafa Kemal-paa, koje se ranije zvalo Kirmasti.Ako je odravanje zemlje zavisilo od lokalnog sta- novnitva, osoblje potrebno za vie funkcije dovoeno je u poetku iz anadolskih gradova, u kojima je muslimanska tra- dicija bila duboko ukorenjena. Prvi profesor u medresi u Nikeji bio je izvesni Davud iz Kajserija. Meu potpisnici- ma dokumenta o zadubinama iz tog vremena, navode se grado- vi iz kojih su doli: Kajseri, Kirehir, Konja, Sivas, gradski centri iz kojih se prenosila vera i nauka do pogra- ninih oblasti. Arapski gotovo da se nije govorio, kako sa izvesnim razoaranjem konstatuje Ibn Batuta. Na veliko iz- nenaenje ovog putopisca, verski voa u Gejveu, koji se s po- nosom nazivao fakihom, dakle strunjakom za pravo, govorio je persijski, a ne arapski.Ahije su doprinosile uvrivanju muslimanskog stanovnitva u novoosvojenim gradovima: lanovi esnafa su inili organizovanu zajednicu koja je pruala i socijalnu i duhovnu pomo. Najpoznatiji, zato to se najee spominje, jeste ahija Hasan, neak ejha Edebalija, koji je bio Osmanov tast. On je uestvovao u Orhanovim ratnim pohodima, a zatim se nastanio u Bursi, gde je izgradio manastir. Bio je takoe prisutan u trenutku kada se delilo Osmanovo naslee. Popis zadubina iz 859. godine (14541455), koji izmeu ostalog sadri dobra koja su ostavili Osman i Orhan, pokazuje da su br