MALE NACIJE: HROHOVA TIPOLOGIJA NACIONALNIH · PDF fileMilan Subotiæ UDK: 323.1:316.356.4 Institut za filozofiju i društvenu teoriju Pregledni èlanak Beograd MALE NACIJE:...

Milan Subotiæ UDK: 323.1:316.356.4Institut za filozofiju i društvenu teoriju Pregledni èlanakBeograd

MALE NACIJE: HROHOVA TIPOLOGIJANACIONALNIH POKRETA*

Apstrakt:U radu je interpretirana teorija o nacionalnim pokretima „malih na-cija“ koju je u knjizi Social Preconditions of National Revival in Europe i kasnijim spi-sima formulisao èeški istorièar Miroslav Hroh. Autorovo bavljenje Hrohovom tipologi-jom nacionalnih pokreta motivisano je ispitivanjem moguænosti njene primene urazumevanju procesa nastanka kako srpske, tako i drugih ju�noslovenskih (balkanskih)nacija. S obzirom na izostanak recepcije Hrohovog rada u domaæoj literaturi, u prvomdelu radu su prikazane osnovne teorijske pretpostavke i rezultati njegovog komparativ-nog istra�ivanja nastanka, dinamike razvoja i strukture „nacionalnih preporoda“ ne-dominantnih etnièkih grupa ili evropskih „malih nacija“. Nakon toga, u drugom delurada je detaljnije izlo�ena Hrohova tipologija nacionalnih pokreta, te posebno komen-tarisana njegova karakterizacija „ustanièkog“ ili „balkanskog tipa“ tih pokreta. U za-vršnom delu rada prikazano je Hrohovo poreðenje starih i novih (postkomunistièkih)nacionalnih pokreta, tj. kritièki je razmotrena upotreba Hrohovog istoriografskogstanovišta u razumevanju fenomena „postkomunistièkog nacionalizma“.

Kljuène reèi: nacija, nacionalni pokreti, tipologija, istorija, teorija naciona-lizma.

U uvodu knjige Nacije i nacionalizam od 1780. godine ErikHobsbaum navodi jednu listu novijih radova o nacionalizmu kojesmatra znaèajnim za bolje razumevanje ovog kompleksnog fenome-na. Iako je ova selektivna bibliografija sastavljena po abecednom re-dosledu, izdvojena je i stavljena na prvo, poèasno mesto knjiga Dru-štveni preduslovi nacionalnog preporoda u Evropi èeškog istorièaraMiroslava Hroha koji je, prema Hobsbaumu, „otvorio novu eru uanalizi sastava nacionalnih oslobodilaèkih pokreta“, (Hobsbaum,

201

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

6

* Tekst je napisan u okviru projekta „Prosveæenost u evropskom, regionalnomi nacionalnom kontekstu: istorija i savremenost“ koji se uz finansijsku podršku Mi-nistarstava nauke i �ivotne sredine Republike Srbije realizuje u Institutu za filozofijui društvenu teoriju.

1996: 10-11)1. Ovo priznanje pada u oèi tim pre što je iz niza slavnihimena (anglosaksonskih) studies of nationalism (poput Gelnera,Smita, Andersona, Armstronga, Tilija...), posebno izdvojeno upravoime Miroslava Hroha, uz Jene Sièa jedinog �itelja one „Druge (tadasocijalistièke) Evrope“ koja je mnogo èešæe bila predmet istra�iva-nja nego što je bila mesto porekla teorijskih saznanja. U svojimpohvalama Hobsbaum nije bio usamljen – Hrohov doprinos istorij-skom tumaèenju i razumevanju nastanka i dinamike nacionalnih po-kreta èesto su isticali i oni autori koji su ga, poput Gelnera, kritikova-li2. Priznat i cenjen kao autoritet u istra�ivanju nacija i nacionalizma,Hroh je gotovo nepoznat ovdašnjoj nauènoj javnosti – njegovi rado-vi nisu prevoðeni i retko su komentarisani3. Ovaj izostanak recepcijeHrohovih ideja u domaæoj literaturi èudi jer se, veæ na prvi pogled,èini da bi se njegovi radovi o nacionalnim pokretima „malih naroda“mogli iskoristiti kao teorijsko polazište i komparativni okvir za isto-rijska istra�ivanja procesa formiranja kako srpske, tako i ostalihju�noslovenskih (ili, šire, balkanskih) nacija. Ali, sud o opravdano-sti ovog utiska moguæe je doneti tek nakon upoznavanja sa Hroho-vim teorijskim stanovištem, pa æe prvi deo ovoga rada biti posveæeninterpretaciji njegovog shvatanja nastanka i dinamike razvoja „ma-lih nacija“. U drugom delu rada detaljnije æu izlo�iti Hrohovu tipolo-giju nacionalnih pokreta sa posebnim osvrtom na „ustanièki“ ili„balkanski tip“. U završnom delu biæe reèi o moguænostima kori-šæenja Hrohovih istra�ivanja istorijskih procesa formiranja nacija urazumevanju i objašnjenju savremenih pojava nacionalizama, nacio-nalnih pokreta i etnièkih konflikta u postkomunizmu.

202

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

1 Hobsbaum na drugom mestu ponovo naglašava „Hrohove izuzetno znaè-ajne studije koje su utrle put istra�ivanjima malih evropskih nacionalnih pokreta“, tenavodi kako i sam preuzima od Hroha podelu istorije nacionalnih pokreta u tri faze,kao i tezu o nejednakom razvoju „nacionalne svesti“ u razlièitim društvenim grupa-ma i regionima neke zemlje (Hobsbaum, Isto, 18-19).

2 Svoju kritiku Gelner poèinje priznanjem da je Hrohovo delo „veoma uti-cajno, sna�no argumentovano i dobro zasnovano“ (vid. Gellner, 1996: 132-144).

3 Koliko mi je poznato, jedini Hrohov tekst koji je preveden u bivšoj Jugosla-viji je „Oblikovanje modernih nacija i nacionalni pokret XIX stoljeæa“ koji je ob-javljen 1979. godine u zagrebaèkom Èasopisu za suvremenu povijest (I). Takoðe, oHrohu je u više navrata pisala hrvatska istorièarka Mirjana Gross koja je još 1970.godine u prikazala nemaèko izdanje Hrohove knjige, te kasnije koristila Hrohovu ti-pologiju u svojim istra�ivanjima nastanka hrvatske nacije (vid. Gross, 1981).

1.

Hrohovo najpoznatije delo, Social Preconditions of NationalRevival in Europe, predstavlja sintezu dve manje Hrohove knjigekoje su na èeškom objavljene još 1969. i 1971. godine. Engleski pre-vod pojavio se 1985. godine, neposredno nakon objavljivanja knjigaAndersona, Gelnera, Smita i Hobsbaumovog zbornika o „izmišlja-nju tradicija“, tj. usred debata o nacijama i nacionalizmu koju su tiradovi podstakli u zapadnoj akademskoj javnosti. Navedeni podacinam poma�u u razumevanju kako Hrohovog jezika i teorijske kon-cepcije (formulisane u senci vladavine „istorijskog materijalizma“ udruštvenoj teoriji socijalistièkih zemalja), tako i recepcije njegoveknjige na Zapadu koja se odvijala pod sna�nim uticajem tada aktuel-nog „subjektivistièkog“ ili „konstruktivistièkog“ obrta u studijimanacionalizma. Istièuæi kako „veoma retko knjige koje su nastale iobjavljene u socijalistièkim zemljama dospevaju u ruke istorièarakoji govore engleski“, Hroh je u predgovoru amerièkom izdanjuupozorio da ta èinjenica mo�e uticati na njenu sudbinu: „Intereso-vanje za knjigu skriva dve opasnosti – s jedne strane, opasnost odpovršnog traganja za kuriozitetom, a s druge, opasnost od pogrešnograzumevanja koje mo�e nastati zbog razlika u terminologiji kao irazlika u socijalnim okolnostima u kojim je delo nastalo“ (Hroch,1985: xiii). Ipak, anticipirano „pogrešno razumevanje“ više se ticalorecepcije Hrohovog stanovišta kao još jedne opšte teorije o poreklu iformiranju nacija, teorije koja je tumaèena u svetlu debata koje susredinom osamdesetih godina bile, pre svega, podstaknute Gelnero-vim i Andersonovim knjigama4. Nasuprot tome, Hrohove poèetneambicije bile su znatno skromnije – on je nameravao da komparaci-jom nacionalnih pokreta „malih evropskih naroda“ empirijski istra�idruštvene i istorijske okolnosti koje utièu na (ne)uspeh „nacionalneagitacije“ ili širenja nacionalne svesti u „širokim narodnim masa-ma“5. Uspešno ostvarenje ovog cilja obezbedilo mu je posebno

203

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

6

4 Sam Hroh je kasnije napominjao da se njegova knjiga èitala u kontekstu po-jave novih obuhvatnih teorija nacija i nacionalizma koje on nije mogao ni anticipiratikada je krajem šezdesetih formulisao svoju koncepciju (vid. Hroch, 1998: 92).

5 „Kada sam pre trideset godina poèeo da pišem knjigu o socijalnom sastavuvoða nacionalnih pokreta, nisam imao nameru da formulišem ‘teoriju’porekla nacija.Ako sam imao ikakve ambicije izvan okvira empirijskog istra�ivanja, one su pre bilemetodološke nego teorijske: pokušao sam da demonstriram koristi komparativne

mesto u literaturi o nacijama i nacionalizmu, te status „prvog nauèni-ka koji je preduzeo kvantitativnu društveno-istorijsku analizu nacio-nalistièkih pokreta u sistematskom komparativnom okviru“ (Özki-rimli, 2000: 157). Ipak, Hrohova istoriografska analiza nije bilanezavisna od teorijskih pretpostavki i opštih razmatranja pomoæukojih je konstituisano njegovo istra�ivaèko polje. Kako je to kasnijeistakao, u osnovi njegovog rada postojala je izvesna teorijska kon-cepcija „nacije“ koju on, uz terminološke izmene i dodatno artikuli-sanje u dijalogu sa rivalskim koncepcijama, zastupa i danas. U inter-pretaciji ovog teorijskog background-a Hrohove analize nacionalnihpokreta mo�emo poæi od uobièajene podele teorija nacija na dveosnovne grupe – „objektivistièke“ (teorije koje „naciju“ smatrajuproizvodom objektivnog društveno-istorijskog razvoja), te „subjek-tivistièke“, tj. one koje naglašavaju presudnu ulogu subjektivnihfaktora (poput „nacionalizma“ ili „nacionalne svesti“) u procesunastanka nacija. Polazeæi od ove grube podele, Hrohovo stanovištemo�emo situirati u okvire prve teorijske tradicije: „Mi polazimo odpojma nacije kao posebnog tipa velike društvene grupe... Nasuprotsubjektivistièkoj koncepciji nacije kao proizvoda nacionalne svesti,nacionalizma, nacionalne volje i duhovnih faktora, naciju smatramosastavnim delom društvene stvarnosti koji ima istorijsko poreklo“(Hroch, 1985: 4; 3). Naglašavanjem „istorijskog porekla“ Hroh je te-�io da predupredi tumaèenja koja u njegovoj koncepciji identifikujukako „perenijalistièki“ stav o drevnosti i veènom trajanju „nacija“,tako i „primordijalistièku“ veru u „prirodnost“ ili „izvornost“ njiho-ve objektivne realnosti. Opasnost od takvih interpretacija bila je po-jaèana njegovom upotrebom sintagme „nacionalni preporod“ jer senjome upravo implicira prethodno postojanje neèega što se ponovnoraða ili „obnavlja“6. Svestan moguænosti da bude kritikovan zbogo�ivljavanja jednog od središnjih „mitova nacionalizma“7, Hroh je

204

MIL

AN

SU

BO

TIÆ metode u vreme kada njeno korišæenje još nije bilo opšte mesto u evropskoj (a još

manje u èeškoj) istoriografiji“ (Hroch, 1998: 91).6 „U vezi sa tim, nu�no je primetiti da sam ja koristio termin ‘obnova’u meta-

foriènom znaèenju, iako je to termin koji dolazi iz reènika karakteristiènog za pri-mordijalistièku viziju nacije i bio je tipièno opšte mesto nacionalnih pokreta XIXveka“ (Hroch, 1998: 94).

7 To je kritièka primedba Ernesta Gelnera kojoj on dodaje i „marksistièkimit“: „Hroh predstavlja interesantan pokušaj spasavanja kako marksizma, tako isame nacionalistièke vizije. Ono što Hroh u stvari pokušava je davanje nauène

naglašavao da je njegovo shvatanje „nacije“, poput Gelnerovog, mo-dernistièko: „Naš zajednièki stav je da se proces nastanaka nacijemora objašnjavati i razumevati u kontekstu velike socijalne i kultur-ne transformacije uvedene modernim dobom“ (Hroch, 1998: 104).Ali, za razliku od Gelnera i „subjektivistièkog“ objašnjenja nastanka„nacije“ kao ploda (invencije) „nacionalizma“, Hroh je zastupaojedno tradicionalno, marksistièkim jezikom formulisano stanovišteprema kome „moderna nacija nije produkt nacionalizma, veæ posle-dica dugotrajnih društvenih procesa transformacije feudalnog u ka-pitalistièko društvo“ (Hroch, 1990: 112)8. Dominaciju „konstrukti-vistièkog obrta“ u teorijskoj literaturi o nacijama i nacionalizmuHroh je objašnjavao neuspehom „objektivista“ da postignu konsen-zus o skupu distinktivnih karakteristika „nacije“ kao realne društve-ne grupe. Ali, prema njegovom sudu: „Ni konstruktivistièki koncep-ti nacije ne rešavaju problem definisanja, veæ ga samo pomeraju udrugi plan jer moraju objasniti pojam nacionalizma u njegovomistorijskom kontekstu. Jednako kao i u sluèaju nacije, ne postoji kon-senzus meðu istra�ivaèima ni o nacionalizmu. Sasvim suprotno,terminološka konfuzija se poveæava nasumiènom i proizvoljnomupotrebom pojma nacionalizma, èesto bez pokušaja istra�ivaèa daga definišu“ (Hroch, 2004:10358). Stoga, uprkos tome što je „nacio-nalizam“ u anglosaksonskoj literaturi osamdesetih godina postao„kljuèna reè“ u objašnjenju nastanka „nacija“, Hroh odbacuje„konstruktivistièki obrt“ istièuæi da „ako ‘nacionalizam’ smatramoprvim pokretaèem, onda potpuno premeštamo objašnjenje sa empi-rijski uhvatljivog nivoa socijalne aktivnosti na ‘stanje duha’ koje

205

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

6

respektabilnosti najveæim mitovima XIX i XX veka, marksizmu i nacionalizmu...Nacionalistièki mit se potvrðuje pripisivanjem istinske nezavisne i preegzistentnerealnosti nacijama koje su uspele u svom ‘buðenju’“ (Gellner, 1996: 132; 142-3).

8 Ovaj, za Hroha aksiomatski stav, variran je u svim njegovim radovima: „Mirazmatramo nastanak moderne nacije kao fundamentalnu stvarnost, a nacionalizamkao fenomen koji je izveden iz postojanja same nacije“ (Hroch, 1985: 3). Ili: „Nemo�emo tumaèiti fenomen ‘nacionalizma’bez uzimanja u obzir realno postojeæe velikedruštvene grupe – ‘nacije’, koja se javlja kao rezultat dugog procesa stvaranja nacijakoji svoju predistoriju ima u Srednjem veku“ (Hroch, 1996: 36). Takoðe: „ Izgradnjanacije nikada nije bila puki projekat ambicioznih ili narcistièkih intelektualaca, a idejese nisu mogle širiti Evropom pomoæu sopstvene inspiracijske snage. Intelektualcimogu ‘izumeti’nacionalne zajednice samo ako izvesni objektivni preduslovi za formi-ranje nacija veæ postoje. Karl Dojè je davno primetio kako da bi nastala nacionalnasvest, mora prethodno postojati nešto što ona osveštava.“ (Hroch, 1993: 79).

nije prijemèivo za istoriografsko istra�ivanje“ (Hroch, 1998: 93).Optereæen (negativnim ili pozitivnim) vrednosnim sadr�ajem, „na-cionalizam“ se sadr�inski svodi na skup stereotipa koje nacije imajuo sebi i drugima. Zato se, polazeæi od „nacionalizma“ u tumaèenjunastanka „nacija“, u epistemološkom pogledu suoèavamo sa proble-mom odreðenja sadr�aja i obima tog pojma, dok se u hronološkomsmislu postavlja pitanje razlikovanja relativno statièkih „nacionalis-tièkih stereotipa“ tokom razlièitih istorijskih perioda9. Zato se,zakljuèuje Hroh, koncept „nacionalizma“, (koji on, in stictu senso,definiše kao „stanje duha koje daje apsolutni prioritet vrednostimasopstvene nacije iznad i preko svih drugih vrednosti i grupnih in-teresa“ – Hroch, 1995: 65)10, ne mo�e uzeti za osnov komparativneistoriografske analize procesa nastanka i izgradnje nacija. To, narav-no, ne znaèi da nacionalna svest nema va�nu funkciju u nastajanju„nacije“ jer „nema moderne nacije bez nacionalne svesti, tj. bezsvesti o èlanstvu u naciji koje je spojeno sa stavom o inherentnojvrednosti te osobine pripadnosti“ (Hroch, 1985: 12). Ali, ova subjek-tivna dimenzija (oseæanja, svesti o pripadnosti, ideje o zajednici,itd.) samo je deo kompleksnog i postepenog procesa integracije „na-cije“ kao realne društvene grupe, procesa u kome niz ekonomskih,politièkih, lingvistièkih, kulturnih, religijskih, geografskih i isto-rijskih odnosa predstavljaju objektivne društveno-istorijske predu-slove njenog nastanka i izgradnje. Svaki od navedenih objektivnihfaktora ima promenljivo mesto i znaèaj u posebnim sluèajevimaneke konkretne nacije, ali bilo koja „nacija“ ne postoji bez: (1) ko-lektivnog „seæanja“ na zajednièku prošlost koja se tretira kao „sud-bina“ grupe; (2) guste mre�e jezièkih i kulturnih veza koje omoguæa-va viši nivo socijalne komunikacije unutar grupe nego van nje;

206

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

9 „U èemu je razlika izmeðu skupa stereotipa na poèetku XIX veka kojeoznaèavamo ‘nacionalizmom’ i stereotipa koji karakterišu mentalitet flamanskihtrgovaca u XIV veku, èeških Husita, švedskih boraca protiv Kalmarske unije, ho-landskih, poljskih i drugih patriota u godinama pre Francuske revolucije? Razlika – ito je osnovno – nije u idejama i stereotipima, veæ u socijalnim nosiocima tih ideja istereotipa. Od vremena Francuske revolucije taj nosilac je nacija kao ‘suvereninarod’, tj. ukupnost jednakih graðana“ (Hroch, 1990: 105-106).

10 „Taj termin (nacionalizam – M. S.) koristim samo u ogranièenom, izvornomsmislu, tj. ne kao sinonim za nacionalni identitet ili nacionalni program, veæ kao stan-je duha (kolektivnog mentaliteta) koje daje prioritet interesima i vrednostimasopstvene nacije nad svim drugim interesima i vrednostima“ (Hroch, 1996: 36).

(3) koncepcije jednakosti svih èlanova grupe organizovanih u gra-ðansko društvo (vid. Hroch, 1993: 79). Poslednjim preduslovom(koji je u knjizi iz 1985. godine formulisan marksistièkim idiomomrazvoja „kapitalistièke privrede“ i „bur�oaskog društva“11) naglaša-va se modernost „nacija“, dok su prva dva, uprkos utemeljenosti uobjektivnom društvenom razvoju (tj. materijalnim pretpostavkamasocijalne komunikacije), više „idejnog“ ili „subjektivnog“ karakte-ra12. Drugim reèima, prema Hrohu: „Nacija ne mo�e nastati bez pret-hodne i èesto dugotrajne elaboracije povezanosti izmeðu njenihpotencijalnih èlanova; bez procesa socijalne komunikacije i socijal-ne mobilnosti; bez kapitalistièke (bürgerlich) transformacije starogre�ima i pretvaranja neslobodnih kmetova u slobodne i jednake gra-ðane. Samo u tom smislu mo�e se tvrditi da bez nacionalne svesti(nacionalizma) intelektualaca moderna nacija ne mo�e nastati“(Hroch, 1990: 107).

Polazeæi od skiciranih teorijskih pretpostavki, Hroh je istra-�ivanje procesa nastanka nacija zapoèeo razlikovanjem dve osnovneformativne etape nejednake du�ine i intenziteta – prve, dugotrajne iekstenzivne sa poèetkom u Srednjem veku, te druge, koja se odvijalau sklopu velikih socijalnih transformacija tokom XIX veka i bila

207

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

6

11 Što ne znaèi da se tadašnja Hrohova pozicija mo�e okarakterisati kao „eko-nomski redukcionizam“: „Hroh je proces formiranja nacije povezao sa širim procesi-ma društvene transformacije, posebno onim koji su u vezi sa širenjem kapitalizma,ali je to uèinio tako da izbegne ekonomski redukcionizam fokusirajuæi se na efektedruštvene i teritorijalne mobilnosti, jaèanje komunikacije, širenje pismenosti i gener-acijske promene kao posredujuæe faktore“ (Özkirimli, 2000: 157).

12 Naglašavanjem povezanosti „objektivnih“ i „subjektivnih“ elemenata uprocesu nation-buildinga Hroh nastoji da relativizuje apsolutizaciju dihotomne po-dele na „konstruktiviste“ i „objektiviste“: „Svaki pregled pogleda na nastanak nacijai nacionalizma suoèava se sa suprotnošæu izmeðu onih koji naciju razmatraju kao in-venciju i konstrukt, pa stoga kao proizvod nacionalizma, te onih koji naciju vide kaorezultat objektivnih procesa stvaranja nacije. Sudeæi po verbalnim izjavama, sukobove dve grupe je nepomirljiv. Ipak, da li je to tako, ili ovaj sukob nije tako fundamen-talan..?“ (Hroch, 2001: 10359). Slièni stav formuliše A. Valicki: „Sa mog stanovišta,‘konstruktivistièki’ trend u prouèavanju nacionalizma je jednostrana i preterana reak-cija protiv o�ivljavanja ‘primordijalistièkog’ shvatanja nacija koje je povezano sasavremenim ‘o�ivljavanjem etniciteta’. To je jednostrana reakcija jer se mnoge èinje-nice suprotstavljaju definisanju ‘nacija’ kao neèeg što je sluèajno, u potpunosti izmi-šljeno ili zamišljeno. Ova reakcija je preterivanje jer naglašavanje uloge objektivnihfaktora u nastanku modernih nacija uopšte ne zahteva prihvatanje ‘primordija-listièkog’stanovišta. Knjiga Miroslava Hroha je dobra ilustracija te jednostavne isti-ne“ (Walicki, 1997: 228).

znatno intenzivnija i kraæa. Poèetkom ove druge etape evropski naro-di su se nalazili na nejednakom stupnju društveno-ekonomskog ra-zvoja i imali su razlièite politièke statuse. Neki od njih – Englezi,Francuzi, Španci, Šveðani, Danci, Portugalci, Holanðani – veæ supoèetkom XIX veka, zahvaljujuæi kontinuiranom razvoju tokomSrednjeg veka, formirali sopstvenu dr�avu-naciju, imali razvijenukulturu i knji�evni jezik, etnièki homogenu vladajuæu elitu i kom-pleksnu socijalnu strukturu sa „treæim stale�om“ koji je od krajaXVIII veka te�io da se nametne kao predstavnik cele „nacije“. Ovenarode koji nisu bili u fokusu njegovog istra�ivanja Hroh naziva„vladajuæim“ ili „velikim“ nacijama, tj. ranim modernim „dr�ava-ma-nacijama“ (Hroch, 1985: 8; 1998:94). Nasuprot njima, drugi tipizgradnje nacija za koji je Hroh primarno zainteresovan obuhvatasluèajeve onih brojnih naroda koji su se poèetkom XIX veka nalaziliu sastavu multietnièkih imperija ili pomenutih „dr�ava-nacija“, tj.koji su bili lišeni sopstvene dr�ave, „vlastite“ vladajuæe klase, konti-nuirane kulturne tradicije i knji�evnog jezika. Te potèinjene narodekoji tokom XIX veka te�e da se transformišu u „nacije“ Hroh je prvo-bitno nazvao „malim nacijama“, a kasnije „nedominantnim etnièkimgrupama“. Prvobitna atribucija ovih nacija kao „malih“ nije imalakvantitativni veæ kvalitativni smisao13, ali je u kasnijem nazivu „ne-dominantne etnièke grupe“ jasnije istaknut kako njihov podreðenpolo�aj, tako i status „etnièke zajednice“ (socijalne grupe koja zauzi-ma kompaktan prostor, nema kompletnu socijalnu strukturu, sopstve-ni dr�avno-politièki okvir, kontinuiranu kulturnu tradiciju i kodifiko-vani jezik), polo�aj koji je bio polazište u njihovoj izgradnji „nacije“.Prelazni, treæi model izgradnje nacije obuhvata primere (Nemci, Ita-lijani, Poljaci) u kojima je od tri navedena uslova konstituisanja „ve-likih nacija“ nedostajao samo jedan (dr�avno jedinstvo), te primerMaðara kojima je, pored tog uslova, nedostajala i kontinuirana kul-turno-jezièka tradicija. Ako ove prelazne sluèajeve ostavimo po stra-ni, onda su u najveæem broju sluèajeva dva osnovna modela i njihovmeðusobni odnos kljuèni za razumevanje istorijskog procesa formi-

208

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

13 „Pridev ‘male’ ima pre kvalitativno nego kvantitativno znaèenje. Ono sesastoji u tome da na poèetku svoga razvoja ka modernoj nacionalnoj dr�avi, ‘malenacije’ nemaju sopstvene vladajuæe klase, dok je njihov jezik u znaèajnoj meri slab,tako da imaju samo oslabljenu ili prekinutu knji�evnu tradiciju“ (Hroch, 1998: 92).Analogno tome, ni pridev „veliki“ nema u prvom redu kvatitativno znaèenje – Dancisu, na primer, uprkos svojoj malobrojnosti svrstani u „velike nacije“.

ranja nacija. Naime, imajuæi pred sobom primere „velikih nacija“,malobrojni (obrazovani) pojedinci koji pripadaju „nedominantnimetnièkim grupama“ sa krizom legitimiteta ancien régimea poèinju da„bude“ svoje sunarodnike i ubeðuju ih kako oni predstavljaju (poten-cijalnu) „naciju“ koja mo�e dostiæi sve atribute pune nacionalne eg-zistencije14. Njihovi napori i aktivnosti su usmerene u dva pravca:prema vladajuæoj („tuðinskoj“) eliti od koje zahtevaju priznanje pra-va za svoju etnièku grupu, te prema sopstvenim sunarodnicima kodkojih moraju razviti svest o pripadnosti „naciji“. Skup ovih aktivnos-ti, koji iz subjektivne perspektive socijalnih aktera bivaju oznaèeniborbom za „nacionalni preporod“, Hroh naziva „nacionalnim pokre-tom“: „Ove organizovane napore dostizanja svih atributa koji karak-terišu potpuno formirane nacije (napore koji nisu uvek i svudauspešni), nazvao sam nacionalnim pokretom“. (Hroch, 1993: 80).Normativni status koje imaju „razvijene“ (fully fledged) ili „vlada-juæe nacije“ u svesti aktivista „nacionalnih preporoda“ nedominant-nih etnièkih grupa je sasvim oèigledan15, pa su njihovi zahtevi, ukrajnjoj liniji, upravljeni na dostizanje politièkog, socijalnog i kultur-nog stanja ovih veæ etabliranih nacija. Stoga nacionalni pokreti obu-hvataju raznovrsne aktivnosti – poèevši od afirmacije kulturne samo-bitnosti „malih nacija“ (borbe za njihov nacionalni jezik i kulturu),preko zahteva za jaèanje njihove participacije u ekonomskom razvo-ju (kompletiranja njihove socijalne strukture stvaranjem sopstvenihobrazovanih i preduzetnièkih elita), do zalaganja za neki od oblikapolitièke i administrativne autonomije – sve do potpune nezavisnostii stvaranja sopstvene dr�ave. Istoriografsko istra�ivanje zahteva,oblika organizacije, masovnosti, društvenog sastava i ciljeva „nacio-nalnih pokreta“ je, prema Hrohovom mišljenju, plodniji put od foku-

209

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

6

14 „Poèetak moderne etape izgradnje nacije mo�e biti datiran od trenutka kadaodreðene grupe unutar nedominantne etnièke zajednice poèinju da raspravljaju osvom etnicitetu i shvataju ga kao potencijalnu buduæu naciju. Pre ili kasnije, oniuviðaju odreðene deficite koje buduæa nacija još ima i poèinju da èine napore kako bineke od njih prevazišli, te�eæi da ubede i svoje sunarodnike u va�nost svesnog pripa-danja naciji“ (Hroch, 1993: 80)

15 Stoga se ne sla�em sa kritièkom primedbom da „Hrohov teorijski okvir neomoguæava analizu uticaja uspostavljenih evropskih dr�ava na male nacije“ (Kissane,2001:543). „Modularni status“ etabliranih „nacija-dr�ava“ za nacionalne pokrete Hrohima u vidu, ali je taèno da on u ranijim radovima nije detaljnije razmatrao real-politièkiuticaj meðunarodne politike (spoljašnji faktor) na formiranje malih nacija.

siranja na „nacionalizam“ koji je samo jedan, relativno kasni, aspekttih „pokreta“: „Nacionalni pokreti, kao konkretna aktivnost koju iz-vode konkretni pojedinci, predstavljaju mnogo pogodnije objekteistra�ivanja nego široki izraz ‘nacionalizam’. Nacionalizam, defini-san kao stanje duha je prirodno prisutan u nacionalnim pokretima, alisamo kao jedan od mnogih oblika nacionalnih i regionalnih identitetakoji se javljaju tokom takvih pokreta“ (Hroch, 1995: 66).

Analiza i objašnjenje dinamike nacionalnih pokreta „malihnaroda“ u komparativnom okviru je osnovni predmet istra�ivanjaMiroslava Hroha. Da bi ih uporedio on ih je, polazeæi od sadr�inezahteva koje istièu i nivoa odaziva na koji ti zahtevi nailaze kod pri-padnika nedominantnih etnièkih grupa, podelio u tri hronološkistrukturisana perioda16. Prvi period ili poèetna faza nacionalnih po-kreta (Faza A) karakteriše pojava interesovanja usamljenih pojedina-ca (intelektualaca) za jezik, kulturu, prošlost i obièaje sopstveneetnièke grupe. Ova „nauèna faza“ nema neposredno vidljive društve-ne posledice, tj. aktivnosti ovih uèenih pojedinaca ne nailaze naznaèajniji odziv kod njihovih sunarodnika: „Poèetak svakog nacio-nalnog preporoda je obele�en gorljivim interesovanjem grupe poje-dinaca, obièno intelektualaca, za izuèavanje jezika, kulture i istorijesopstvene ugnjetene nacionalnosti. Ti pojedinci ostaju bez širegdruštvenog uticaja, obièno ni ne pokušavajuæi da organizuju patriot-sku agitaciju... Njihovo interesovanje je motivisano patriotizmomprosvetiteljskog tipa, tj. aktivnom ljubavlju za region u kome �ive,udru�enom sa �eði prema znanju o novim i nedovoljno istra�enim fe-nomenima“ (Hroch, 1985: 22-23). Sledeæa, posredujuæa faza17 (FazaB) obuhvata širenje sakupljenih saznanja o prošlosti i savremenomstanju etnièke grupe, njihovu popularizaciju i politizaciju putem or-ganizovane agitacije koju preduzimaju „nacionalno svesni“ pojedin-ci okupljeni u razlièitim vrstama udru�enja. Ova agitaciona faza jekljuèna za uspešno formiranje „malih nacija“ jer bez nje nacionalnipokret ne mo�e dostiæi neophodnu masovnu podršku, tj. transformi-sati se u završnu Fazu C – masovni društveni i politièki pokret koji je

210

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

16 Dva kriterijuma Hrohove periodizacije razvoja nacionalnih pokreta mo�emoformulisati i na drugi naèin: prvi kriterijum su osobine i uloge aktera nacionalnih po-kreta, a drugi je stepen nacionalne samosvesti „nedominantne etnièke grupe“.

17 „Izmeðu ispoljavanja nauènog interesovanja s jedne i masovne raširenostipatriotskih stavova s druge strane, prostire se epoha koju karakteriše aktivna patriots-ka agitacija: proces fermentacije nacionalne svesti“ (Hroch, 1985: 23).

organizovan na celokupnoj teritoriji koju zauzima neka nedominant-na etnièka grupa, te rezultuje stvaranjem njene kompletne socijalnestrukture. „Tokom faze agitacije (B-faze) patrioti pre ili kasnije vršeuticaj na sve veæi broj èlanova svoje ugnjetene nacionalnosti koji po-èinju da svoju pripadnost naciji smatraju neèim što nadilazi jedno-stavnu prirodnu èinjenicu ili politièku posledicu podreðenosti odre-ðenom monarhu“ (Hroch, 1985: 23).

Na osnovu izlo�ene periodizacije „nacionalnih pokreta“ ianalize socijalnih okolnosti u kojima se razlièite faze javljaju i prela-ze jedna u drugu (prelazak iz faze B u fazu C pod uslovima „starogre�ima“ ili u uslovima konstitucionalizacije modernog graðanskogdruštva), Hroh formuliše svoju tipologiju pokreta „nacionalnih pre-poroda“ koristeæi se obimnim istoriografskim materijalom.

2.

Pre nego što preðem na prikaz Hrohove tipologiju nacionalnihpokreta, setimo se upozorenja Ernesta Gelnera po kome se agrarni,predmoderni svet odlikovao nepreglednim raznolikošæu etnièkihgrupa sa sopstvenim jezicima i lokalnim „niskim kulturama“ od kojihje samo relativno mali broj prerastao u moderne „nacije“. Ova opaskaposlu�ila je Gelneru da, nasuprot tezi o snazi „nacionalizma“ uka�ena paradoks njegove „slabosti“, te da istakne kontingentnost uspe-šnosti procesa formiranja „nacije“ koja, suprotno uverenjima njenihpripadnika, nije upisana u „prirodni red stvari“ (vid. Gelner, 1997:67-79). Ali, nezavisno od Gelnerove argumentacije, postavlja se pi-tanje kako i zašto se od mnogobrojnih etnièkih grupa („potencijalnihnacija“) neke konstituišu u samostalne „nacije“, dok se druge gube utami istorije ili ostaju samo predmet etnografskog istra�ivanja?18

Odgovor na ovo pitanje istorièar, veæ po prirodi svog posla, mo�e datisamo post festum – analizom okolnosti sluèajeva (uspešnog) nastan-ka „nacija“, što u Hrohovom sluèaju znaèi komparativnom istorio-grafskom analizom nacionalnih pokreta „malih nacija“. U toj analizisredišnje mesto zauzima razmatranje procesa prelaska iz jedne u

211

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

6

18 Ili, kako to upozorava Hroh: „Moramo imati na umu da... nacionalna agita-cija nije uspešna u svim sluèajevima, tj. da faza B nije nu�no predodreðena da preðeu fazu C, te da se u brojnim sluèajevima taj prelazak nikada nije ni desio“ (Hroch,1985: 23-24).

drugu fazu nacionalnih pokreta, tj. ispitivanje (politièkih, socijalnih ikulturnih) okolnosti koje utièu da se od intelektualnih pregnuæausamljenih pojedinaca (nauèna faza – A) preðe na „nacionalnu agita-ciju“ (faza B), te da se ovaj agitacioni period kruniše stvaranjem ma-sovnog nacionalnog pokreta (faza C) koji, pod izvesnim uslovima,uspeva da ostvari svoje kulturne, socijalne i politièke ciljeve19.

Na osnovu komparativnog pregleda razvoja nacionalnih po-kreta „nedominantnih etnièkih grupa“ Hroh istièe nekoliko faktorakoji utièu na uspešnan prelaz iz faze A u fazu B. Prvi i osnovni jepostojanje „krize starog re�ima“ koja se ispoljava dovoðenjem u pi-tanje njegove stare (religijske) legitimnosti; slabljenjem institucija,odnosa i veza unutar imperijalnog prostranstva; pokušajima socijal-nih i politièko-administrativnih reformi „odozgo“ (Franc Jozef,Aleksandar II, Selim III) koje dodatno destabilišu tradicionalni po-redak20. Ova „kriza identiteta“ starog poretka podstièe traganje za„novom sigurnošæu“21, a prethodno otkriæe prošlosti i kulture sop-stvene etnièke grupe (uspešna faza A) usmerava to traganje i pred-stavlja drugi uslov prelaska na agitacionu fazu nacionalnih pokreta.Treæi faktor je postojanje takvog nivoa vertikalne socijalne mobil-nosti koji omoguæava bar nekim èlanovima nedominantne etnièkegrupe uzdizanje u više (obrazovne, poslovne, administrativne) soci-jalne slojeve, bez nu�nosti njihove prethodne asimilacije u „vlada-juæoj naciji“. Opšti socio-ekonomski i kulturni razvitak (poveæannivo socijalne komunikacije, pismenosti, razvoj školstva, tr�išnihodnosa) je èetvrti preduslov, a postojanje „nacionalno relevantnih

212

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

19 Za razliku od faza B i C, objašnjenje inicijalnog perioda „nacionalnog pre-poroda“ (faza A) je povezano sa uticajem spoljašnjeg okru�enja na usamljene obra-zovane pojedince (pesnike, filologe, istorièare) – recepcijom ideja prosvetiteljstva iromantizma, te svešæu ovih pojedinaca o kulturnom, politièkom i socijalno-eko-nomskom primatu etabliranih „dr�ava-nacija“.

20 „Sve ove reforme.. su pre ili kasnije uticale na svakodnevno iskustvo, ali nji-hova neposredna va�nost je bila šira: one su demonstrirale ne samo obrazovanim kla-sama veæ i obiènom narodu da uslovi i okolnosti njihovih �ivota nisu nepromenljivi ida oni mogu biti poboljšani“ (Hroch, 2004a: 98).

21 „Naravno, mora se dodati da je poèetak slabljenja starih izvesnosti i starogsistema vrednosti primetan samo od onih koji poseduju izvesnu širinu pogleda i obra-zovanja – upravo oni odluèuju da je nu�no traganje za novom sigurnošæu i stvaranjenovog sistema vrednosti koji æe odgovarati modernom dobu. Za neke od njih rešenjeje da tragaju za novom sigurnošæu u novom tipu identiteta: identifikovanjem grupejednakih graðana koji su povezani zajednièkom kulturom, sudbinom, društvenompozicijom, jezikom itd.“ (Hroch, 1998: 99).

konflikta interesa“ – peti. Isticanje ovog poslednjeg uslova izazvaloje kritièke primedbe o Hrohovom „klasnom redukcionizmu“22, ali onpod „nacionalno relevantnim sukobima interesa“ nije podrazume-vao samo meðu-klasne, veæ i „unutar-klasne“ sukobe – tj. i one slu-èajeve u kojima se interesi dovode u vezu sa etnièkom (jezièkom,verskom) pripadnošæu socijalnih aktera koji pripadaju istoj klasi(npr. sukobi interesa zanatlija i trgovaca, administrativno-upravne iobrazovne elite razlièite etnièke pripadnosti, pri èemu se ispostavljada je ta pripadnost – objektivno ili subjektivno – prepreka ili privile-gija u ostvarenju njihovih interesa).

Navedeni faktori23 utièu na formiranje „patriotskih grupa“ kojipoèinju nacionalistièku agitaciju. Njihov uspeh u „buðenju“ sopstve-nih sunarodnika i organizovanju masovnog politièkog pokreta nijetoliko posledica njihovih propagandnih (manipulativnih) sposobno-sti i snage nacionalistièkih strasti, koliko „objektivnih okolnosti“koje utièu na recepciju njihove agitacije24: „Na osnovu mojih istra-�ivanja, prelazak od faze B (nacionalne agitacije) na fazu C (masovnipokret) bio je moguæ samo pod nekoliko uslova koji su bili nezavisniod �elja aktera, tj. ‘nacionalista’. Na prvom mestu to je jaèanjedruštvene komunikacije i mobilnosti; drugo, poklapanje nacionalnihzahteva i socijalnih (politièkih, kulturnih) interesa, tj. postojanje na-cionalno relevantnih konflikta interesa; treæe, postojanje prethodnejezièke i kulturne zajednice koja je ponekad praæena seæanjem na sta-ru ‘nacionalnu’ dr�avnost“ (Hroch, 2004a: 95-96). Poslednja dvafaktora su od posebne va�nosti – na uspeh nacionalne agitacije sna-�no utièe moguænost „prevoðenja“ drugih (ekonomskih, socijalnih,kulturnih) konflikata na jezik nacionalizma, tj. tumaèenje tih sukoba

213

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

6

22 Prema Gelnerovoj interpretaciji Hroh smatra da su „nacionalni pokreti bilidelotvorni samo ako su podr�avani klasnim rivalitetom“ (Gellner, 1996: 141).

23 U jednom ranijem sa�etku objašnjenja prelaska iz faze A u fazu B, Hroh na-vodi tri procesa kao odluèujuæa: (1) socijalnu i(li) politièku krizu starog poretka, spo-jenu sa novim tenzijama i horizontima; (2) pojavu nezadovoljstva meðu znaèajnimdelovima populacije; (3) gubitak vere u tradicionalni moralni sistem, pre svega opa-danje religijske legitimacije, èak i kada to obuhvata samo mali broj intelektualaca(Vid. Hroch, 1993: 85).

24 „Objektivne okolnosti“ Hroh ne redukuje, poput Gelnera, na proces „indu-strijalizacije“: „Najveæi broj nacionalnih pokreta u Evropi se pojavio dosta pre dolas-ka moderne industrije i obièno je okonèao odluèujuæu fazu B svoga razvitka pre negošto je imao ikakav kontakt sa industrijom – mnogi od njih u zaista upadljivim agrar-nim uslovima“ (Hroch, 1993: 85).

kao posledice jezièkih (ili religijskih) podela i razlika. Takoðe, posto-janje „nasleða prošlosti“ (ostataka politièke autonomije, institucija ipraksi koje simbolišu nekadašnju politièku samostalnost), kao i po-stojanje „�ivog“ srednjovekovnog jezika i kulture predstavljaju oneolakšavajuæe uslove uspešne nacionalne agitacije koji se obièno isti-èu u razlikovanju „istorijskih“ i „neistorijskih naroda“. U ove„idejne“ èinioce Hroh je kasnije ubrajao i sposobnost èlanova etnièkegrupe na koju je agitacija usmerena da „zamisle“ postojanje zajedni-ce izvan okvira sopstvene svakodnevne aktivnosti i komunikacije(Andersonove imagined communities), ali je isticao da je ta sposob-nost objektivno uslovljena (modernizacijom i rastom obrazovanja), anije proizvod „nacionalistièkih ideja“ patriotskih aktivista. U tom po-gledu, uprkos uva�avanju izvesnih teorijskih doprinosa „konstrukti-vistièkog obrta“ u studijama nacionalizma, Hroh je ostao privr�enzakljuèku formulisanom davnih sedamdesetih godina: „Pomoæukomparativne metode potvrdili smo poèetnu hipotezu po kojoj nasta-nak modernih nacija i raðanje nacionalnog pokreta ne mo�e u osnovibiti objašnjen patriotskom agitacijom... Objašnjavajuæi fazu B nacio-nalnog pokreta... moramo uzeti u obzir jasnu vezu izmeðu nacionalneagitacije i objektivnih odnosa konstituisanih procesima agrarne revo-lucije, industrijalizacije, urbanizacije i opšte transformacije na pragukapitalistièkog društva“ (Hroch, 1985: 178). U svakom sluèaju, mo-bilizacija, okupljanje i organizovanje svih socijalnih slojeva nedomi-nantne etnièke grupe oko formulisanog politièkog programa pred-stavlja završnu (fazu C) konstituisanja nacionalnih pokreta. Samasovnim pokretom nedominantna etnièka grupa te�i dosezanju„svih atributa potpuno razvijene nacije“, ali u politièkim programimatih grupa nije nu�no uvek ispisan zahtev za sopstvenom naci-jom-dr�avom, tj. punom politièkom nezavisnošæu. Èinjenica da je uraspadu imperija nakon Prvog svetskog rata, (uz aktivnu ulogu spo-ljašnjeg faktora – politiku saveznika i usvajanje principa „prava nasamoopredeljenje“), veæina nacionalnih pokreta rezultovala stvara-njem „nacija-dr�ava“ nije za Hroha dovoljan razlog za dopunu njego-ve periodizacije završnom, èetvrtom fazom (D) koja bi obuhvatalaperiod „politièke konsolidacije“ nacionalnih pokreta25: „Pogrešno je

214

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

25 Ovu dopunu Hrohove periodizacije predla�e Horst Hazelštajner: „Kaoèetvrti stadij kojeg dodajemo Hrochu mo�e se navesti konsolidacija masovnog po-kreta u jednoj dr�avi“ (Haselsteiner, 1997: 314).

taj ishod projektovati unazad u prošlost i zasluge za konaènu dr�avnunezavisnost dodeljivati politièkim programima XIX veka“ (Hroch,1998: 103).

Ako se sada ogranièimo na praæenje dve linije koje Hrohizdvaja kao suštinske za razumevanje procesa formiranja nacija –istorijske transformacije evropskih društava od feudalnog apsoluti-zma ka modernom konstitucionalno ureðenom graðanskom društvu(proces modernizacije kao „objektivistièka perspektiva“), te onukoja prati prikazanu trofaznu dinamiku nacionalnih pokreta – ondase njihovim ukrštanjem mogu formulisati èetiri osnovna tipa nati-on-buildung-a „malih nacija“. Ovi tipovi su prevashodno odreðenirazlikama u društveno-istorijskim i politièkim okolnostima u kojimase odvija prelazak nacionalnih pokreta iz agitacione faze (B) u fazumasovnog nacionalnog pokreta (C)26. Tako, u prvom tipu, koji Hrohnaziva „integrisanim“, nacionalni pokreti (poput èeškog, norve-škog, maðarskog, finskog i estonskog) ulaze u svoju B fazu podokolnostima krize i degeneracije feudalnog apsolutizma, a masov-nost (C fazu) dosti�u u periodu konstitucionalnih promena ili poèet-kom formiranja osnova graðanskog društva. S obzirom na to da susvoje samoodreðenje dosegli u periodu krize „starog re�ima“, poli-tièki programi ovih pokreta su bili sna�no nadahnuti demokratskimprincipima27, te su i u svojoj masovnoj fazi „integrisali“ te principe,kao što su uspeli i da inkorporiraju one socijalne grupe koje su se,poput radništva, pojavili na istorijskoj sceni napredovanjem indu-strijalizacije. Za razliku od ovog tipa nacionalnih pokreta, kod dru-gog – koga Hroh naziva „zadr�anim“ – prelazak u fazu C je bioodlo�en i nakon uvoðenja (politièkih) konstitucionalnih promena ipoèetaka industrijalizacije. Stoga su voðe ovih nacionalnih pokreta(poput litvanskog, slovenaèkog, hrvatskog, slovaèkog, letonskog)borbu za masovnu podršku (prelazak u fazu C) vodile u uslovima

215

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

6

26 „Centralni znaèaj za svaku tipologiju nacionalnih pokreta u Centralnoj i Is-toènoj Evropi (ali, ne samo tu) ima odnos izmeðu prelaska iz faze B u fazu C s jedne, iprelazak na konstitucionalno ureðeno društvo zasnovano na jednakosti pred zako-nom, s druge strane, tj. ono što se uopšteno zove trenutkom ‘bur�oaske revolucije’.Kombinujuæi ove dve serije promena, mo�emo razlikovati èetiri tipa nacionalnih po-kreta u Evropi“ (Hroch, 1993: 82).

27 „Ovi pokreti su prihvatali principe jednakosti i demokratije kao prirodni deoonih (nacionalnih – M. S.) ciljeva kojima su stremili, te se to stanovište ovaplotilo i ustereotipima koji su nastali tokom faze C nacionalnog pokreta“ (Hroch, 2000)

veæ formiranog graðanskog društva isticanjem nacionalnih interesa i(partikularnih) nacionalnih vrednosti, a ne opšte-demokratskih, kaou prvom tipu. U nacionalnim pokretima ovog tipa, prema Hrohu, za-pa�a se primat „nacionalnog“ nad „graðanskim“, tj. privremena ilidugoroèna potisnutost graðanskih zahteva u ime usko nacionalnih.Ako je ovaj tip „zadr�an“ (tj. „kasni“ u odnosu na dinamiku objek-tivnog istorijskog razvoja), onda za treæi ili „ustanièki tip“ mo�emotvrditi da „�uri“ u odnosu na taj razvoj. U ovim sluèajevima (ogra-nièenim uglavnom na balkanske narode – Srbe, Bugare, Makedon-ce) faza B je kratka i brzo prelazi u masovni pokret (fazu C), pre kon-stituisanja pravnih i politièkih osnova graðanskog društva, uuslovima „starog re�ima“ i agrarne socijalne strukture. Masovni po-kret ovoga tipa najèešæe ima formu ustanka ili radikalne izmene po-litièkog sistema, dok su konstitucionalne promene, izgradnjagraðanskog društva i politièke kulture, poèetak industrijalizacije –zadaci koji se ostavljaju za buduænost. Poslednji, èetvrti tip nacio-nalnih promena („fragmentovan“) nastaje u uslovima potpuno su-protnim prethodnom, „ustanièkom“: njegova faza B poèinje u kon-stitucionalnom politièkom okru�enju i socijalnom miljeu otpoèeteili odmakle industrijalizacije, najèešæe na tlu multietnièkih (zapad-nih)nacija-dr�ava. Prelazak u fazu C ovih pokreta (npr. velškog,škotskog, flamanskog, bretonskog, katalonskog, baskijskijskog, ga-licijskog...) je veoma odlo�en, a èesto do njega ni ne dolazi, te pokretostaje ogranièen na grupe nacionalistièkih agitatora, bez veæeg uti-caja na mase stanovništva.

Kao i svaka druga, tako i Hrohova tipologija predstavlja ideal-tipsku konstrukciji koju on nastoji da potkrepi primerima pomoæukojih se, u zavisnosti od specifiènosti svakog od analiziranih nacio-nalnih pokreta, vrši dalja diferencijacija unutar navedenih „tipova“.Na dodatnu konkretizaciju ove tipologije utièu analize politièke i so-cijalne sredine (multietnièkih imperija) u kojoj nastaju navedene fazenacionalnih pokreta, kao i istra�ivanja razlika u socijalnom sastavutih pokreta: „Pre svega su va�ne razlike u dr�avnoj strukturi i socijal-no-politièkim uslovima u kojima se oglašava jedna ili druga faza na-cionalnog pokreta. Takoðe, veoma mnogo zavisi od toga ko ima od-luèujuæu ulogu u formulisanju i propagiranju nacionalnih programa“(Hroch, 2000). Polazište formiranja „malih nacija“ – multietnièkeimperije – bile su prema svom društveno-istorijskom razvoju koji je

216

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

prethodio nastanku nacionalnih pokreta razlièite, pa su svojim poli-tièko-upravnim sistemom, stupnjem ekonomskog i socijalnog razvo-ja, te kulturnim ambijentom i tradicijama uticale na nacionalne po-krete koji nastaju na njihovom tlu. Ako ostavimo po strani drugetipove, za razumevanje „ustanièkog“ i „zakasnelog“ tipa nacionalnihpokreta su najznaèajnije razlike u objektivnim istorijskim okolnosti-ma izmeðu Otomanske i Habzburške imperije. Od njih Hroh posebnoistièe razlike u: (a) procesu nastanka ovih imperija i naèinu vladavi-ne; (b) mestu i ulozi religije; (c) društveno-ekonomskom razvoju i (d)nivou kulturnog i obrazovnog razvoja. Ovi faktori su, po njemu, bit-no uticali na razlike u dinamici, socijalnoj strukturi i idejnim karak-teristikama nacionalnih pokreta ova dva tipa.

Otomanska imperija je po svojoj genezi bila primer vojne, rat-nièke ekspanzije koja je u osvojenim zemljama razarala postojeæe po-litièke strukture podreðujuæi ih centralizovanoj upravi u kojoj su pri-padnici nedominantnih etnièkih grupa mogli participirati jedinoputem asimilacije u otomanskoj eliti. Nasuprot tome, Habzburška im-perija je svoju vladavinu širila kombinacijom dinastièkih brakova,pretnjama moæi i diplomatskim sporazumima. Inkorporirane teritorijezadr�avale su unutar imperije neke ostatke samouprave i statusa „isto-rijskih zemalja“ èiji je polo�aj, pozivanjem na „istorijska prava iobièaje“, definisan brojnim ugovorima i sporazumima. Stoga su ne-dominantne etnièke grupe, optu�ujuæi centralnu vlast za kršenje spo-razuma, svoje nezadovoljstvo obièno artikulisale pozivanjem nasvoja (istorijska) prava, te su njihovi nacionalni pokreti u osnovi po-èinjali u formi disputa (apelacija i rasprava), dok je otomanskim po-danicima oru�je bilo jedino dostupno sredstvo u borbi za ostvarenjekolektivnih prava. Druga va�na razlika izmeðu Otomanske i Hab-zburške imperije ticala se uloge i znaèaja religije u nastanku nacional-nih pokreta. U Otomanskoj imperiji je postojao religijski pluralizamsa posebnim, dominirajuæim polo�ajem islama, dok su habzburškezemlje, osim malih protestantskih i pravoslavnih zajednica, bile goto-vo homogena katolièka društva. U nacionalnim pokretima poniklimna teritorijama ova dva carstva vera je imala razlièit status i znaèaj – uprvom sluèaju ona je predstavljao sna�nu demarkacionu liniju koja jedelila sultanove podanike28; u drugom, religija nije mogla poslu�iti

217

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

6

28 Iako tradicionalna istoriografija ovu podelu tumaèi kao „nacionalnu“ (jer jeposmatra iz kasnije perspektive završenog procesa formiranja nacija), te (pomesne)

kao nacionalni argument, što je uticalo na poveæanje znaèaja jezièkihrazlika. Otomanska politika (sistem Milleta) u kojoj je Crkva bila sve-tovni, a ne samo duhovni predstavnik hrišæanskih (pravoslavnih) po-danika (Rum milleti) dodatno je „politizovala“ religijsku pripadnost29,te je uticala da se kasniji nacionalni pokreti balkanskih naroda suoèesa zadatkom dvostruke emancipacije – kako od dominacije islama(vere vladajuæe elite), tako i od vladavine grèke (fanariotske) hijerar-hije u samoj Crkvi. To je, zakljuèuje Hroh, uticalo da uloga Crkve isveštenstva u agitacionoj fazi nacionalnih pokreta na otomanskim te-ritorijama bude znatno va�nija od one koju su verske organizacijeimale u habzburškim zemljama. Razlike u znaèaju verskog, jezièkog ikulturnog identiteta u definisanju etnièke posebnosti takoðe su uticalei na „predstave o neprijatelju“ u nacionalnim pokretima nastalim uove dve imperije: „Otomanske elite (interpretirane kao ‘Turci‘) moglesu biti smatrane i kao religijski neprijatelj i kao privilegovani politièkiugnjetaè, razlièit ne samo po svom naèinu �ivota, veæ i etno-lingvis-tièkim karakteristikama. Stoga je linija podele izmeðu nas i njih bilamnogo vidljivija u Otomanskom nego u Habzburškom carstvu, madaje pojam ‘Turèin’ bio u znaèajnoj meri zbunjujuæi – vladajuæe elite uCarstvu su bile Otomani, a ne etnièki Turci, i sebe su odreðivale uskladu sa religijom i obièajima, a ne u smislu moderno shvaæenog na-cionalnog identiteta“ (Hroch, 2004b). Nasuprot tome, predstava o ne-prijatelju iz „habzburške perspektive“ bila je ambivalentna i podlo�napromenama – tek je ubrzanje procesa nacionalne identifikacije impe-rijalnog centra moæi (nemaèka u Beèu, maðarska u Pešti) osna�io (ali,zbog dualizma moæi istovremeno èinio i slo�enijom) percepciju

218

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

Pravoslavne crkve smatra „èuvarem i zaštitnikom nacije“, Kitromilides opravdanoistièe: „Pravoslavna Crkva na Balkanu je institucionalizacijom i odbranom razliko-vanja hrišæanskih podanika od njihovih muslimanskih vladara zaista doprinela oèu-vanju kolektivnog identiteta pod Otomanskom vlašæu. Ali, ta razlika je bila reli-gijska, a ne nacionalna po svom sadr�aju. Jedan od najveæih anahronizamabalkanske a, u tom pogledu i evropske istoriografije, bilo je ubacivanje nacionalnogsadr�aja u to tradicionalno religijsko razlikovanje“ (Kitromilides, 1989:178).

29 „S jedne strane, ravnodušnost Osmanlija prema etnièkim, kulturnim i jeziè-kim odlikama razlièitih naroda unutar njihovog carstva doprinela je katolièanskom,odnosno univerzalnom aspektu Pravoslavne crkve; ali s druge strane, buduæi da jeCrkva postala vrhovni organizator politièkog i društvenog �ivota na svim nivoima,ona je u isti mah postala i kljuèni faktor nacionalnog opstanka razlièitih narodaunutar carstva i na taj naèin u sebi stopila i pobrkala pojmove verskog i nacionalnogpripadništva“ (Bakiæ-Hayden, 2006: 87).

„neprijatelja“ u nacionalnim pokretima „nedominantnih etnièkihgrupa“30. Ipak, prema Hrohovom mišljenju, suštinska razlika izmeðuove dve imperije bila je proizvod njihovog nejednakog ekonomskograzvitka, tj. ranijeg razvoja kapitalizma i procesa industrijalizacije uHabzburškom carstvu. Jedna od posledica zakasnelog ekonomskograzvoja Otomanske imperije bila je fragmentiranost agrarnih zajedni-ca koja je pred nacionalne pokrete postavljala problem ostvarenja na-cionalne integracije bez postojanja objektivnih socijalno-ekonomskihpretpostavki (industrijalizacija, razvoj tr�išnih odnosa, poveæanje so-cijalne komunikacije i trgovine) tog procesa. Ali, uprkos sporom eko-nomskom razvoju, nacionalni pokreti u Otomanskoj imperiji su brzoformirali sopstvene elite – zbog verske segregacije bogati trgovci, za-natlije i zemljoposednici nedominantnih etnièkih grupa tokom XVIIIveka nisu bili integrisani u otomansku elitu te su, zajedno sa sve-štenstvom, mogli preuzeti ulogu nove „nacionalne elite“ u nastajuæimnacionalnim pokretima. U agitacionoj fazi nacionalnih pokreta u Oto-manskoj imperiji dominantnu ulogu su imali pojedinci èiji je socijalninapredak poèivao na bogatstvu, a ne na obrazovanju (grèki i rumuns-ki zemljoposednici, grèki fanarioti, srpskim i bugarskim trgovci i‘knezovi’). Nasuprot tome, ovi slojevi u Habzburškoj imperiji su(osim u sluèaju Maðarske) bili integrisani u vladajuæu elitu, pa nacio-nalni pokreti (posebno agrarnih, nerazvijenijih delova) imperije nisuuspevali da kompletiraju svoju socijalnu strukturu sve do konstitui-sanja masovnog pokreta (faze C). Ovaj ote�avajuæi faktor razvoja na-cionalnih pokreta u Habzburškoj monarhiji bio je nadomešten njenimvišim stepenom kulturnog i obrazovnog razvoja koji je (posebno na-kon reformi školstva Marije Terezije) omoguæio br�e stvaranje novihelita èiji je polo�aj prevashodno bio definisan obrazovanjem, teolakšao nacionalnu agitaciju putem poveæanog štampanja knjiga, èa-sopisa i novina. Nasuprot tome, u Otomanskoj imperiji su teškoæe usticanju višeg obrazovanja, masovna nepismenost, ogranièenost

219

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

6

30 „Kod predstavnika nedominantnih etnièkih grupa Habzburške imperije nijepostojao tako jednoznaèno identifikovan ‘nacionalni neprijatelj’...Tek kada su seaustrijski liberali (a nakon 1848. godine, postepeno i veæina nemaèko-jezièkih sta-novnika Austrije) poèeli identifikovati sa nemaèkom nacijom, predstava nacional-nog neprijatelja je u oèima èeškog i drugih slovenskih nacionalnih pokreta dobila ja-sniji oblik... Verovatno, slika nacionalnog neprijatelja je imala sliènu transformacijuu srpskom, slovaèkom i hrvatskom nacionalnom pokretu nakon što je ugarska elitasvesno prihvatila maðarsku nacionalnu samoidentifikaciju“ (Hroch, 2000).

socijalne komunikacije na crkvene krugove i liène kontakte, ote�avalipojavu nove, autohtone inteligencije koja bi zapoèela i do kraja razvi-la prvu, „nauènu fazu“ nacionalnih pokreta. Stoga je prema Hrohu ne-dovoljni razvoj „nauène faze“ i njen brzi prelazak i stapanje sa „fa-zom patriotske agitacije“ jedna od osnovnih osobina balkanskihnacionalnih pokreta: „Dok su nacionalni pokreti u Centralnoj Evropikoristili rezultate nauènih istra�ivanja koja su preduzimana tokomnjihove faze A (od strane filologa, istorièara, geografa, itd.), ta fazaprosveæenog aktivizma bila je slabo zastupljena u jugoistoènoj Evro-pi... Prirodno, meðu Grcima, Srbima i kasnije Bugarima neki nauènicisu bili obrazovani izvan Otomanske imperije, ali su se njihove aktiv-nosti obavljale u veæini sluèajeva u uslovima faze B, tj. kao deo mno-go šire nacionalne agitacije. Drugim reèima, fazu A uèeni aktivisti suu Otomanskom carstvu obavljali u okviru faze B. To nije bila samostvar obrazovanja, veæ pre svega opšte kulturne i intelektualne izola-cije“ (Hroch, 2004b). Nedovoljna razvijenost prve faze nacionalnihpokreta otomanskih podanika imala je niz posledica od kojih je ambi-valentnost „nacionalnog identiteta“ – èesti sluèajevi „nesigurnost“ upogledu obima „nacije“ i odreðenja njenih karakteristika po kojima seona razlikuje od drugih etnièkih grupa – jedan od najva�nijih. Neute-meljene u tradiciji „nauènog istra�ivanja“, rivalske konstrukcije na-cionalnog identiteta više su bile zasnovane na politici moæi nego nakonsenzualno prihvaæenim, (pa stoga i „objektivnim“), odreðenjima„nacije“31. Na formiranje istorijske svesti ovih etnièkih grupa presud-no je uticala usmena knji�evnost sa svojim mitovima koji su nepisme-noj populaciji slu�ili kao sna�an izvor „kolektivnog seæanja“, dok supokušaji formulisanja kritièke istoriografije (u fazi A) ostajali bezveæeg socijalnog uticaja. Otuda, meðu akterima balkanskih nacional-nih pokreta se, prema Hrohovoj oceni, zapa�a „èudna kontradikcija“:„Oni su, s jedne strane, imali sasvim jasnu ideju ko je njihov ‘nepri-

220

MIL

AN

SU

BO

TIÆ 31 „Sledstveno tome, odreðenje nacije koja nastaje i njenih opštih karakteristi-

ka, ukljuèujuæi razliku od drugih etnièkih grupa, nije bilo zasnovano na nauènimistra�ivanjima te mu je nedostajala uverljivost. Kao rezultat toga, razlièite konstruk-cije nacionalnog identiteta koje su bile više zasnovane na politici moæi nego nauènojargumentaciji èesto su se nadmetale u jugoistoènoj Evropi (ilirski nasuprot hrvats-kom ili srpskom identitetu, obuhvatni veliko-srpski ili veliko-hrvatski koncepti, kas-niji sluèaj makedonskog identiteta ili muslimanskog u Bosni). Samo jedan uporedivsluèaj mo�e biti naðen u Srednjoj Evropi – sluèaj èehoslovaèkog ili slovaèkog nacio-nalnog identiteta“ (Hroch, 2000b).

jatelj’; dok s druge, nisu bili sposobni da razviju konsenzus u pogledukriterijuma svog sopstvenog identiteta“ (Hroch, 2000b).

Prikazana Hrohova tipologija pokreta je formulisana preva-shodno na osnovu njegovih istra�ivanja dinamike i strukture nacio-nalnih pokreta malih naroda centralne i severne Evrope. Balkanski(ustanièki) tip nacionalnih pokreta je u Društvenim preduslovima...pominjan samo uzgredno, bez detaljnije elaboracije i potkrepljivanjaistoriografskim materijalom. U tom pogledu, primena Hrohove anali-ze na nacionalne pokrete nastale u Otomanskoj imperiji predstavljaposeban istra�ivaèki zadatak koji prevazilazi okvire ovog rada. Onmo�e biti koncipiran u dva pravca: u prvom bi se ispitivala zasnova-nost Hrohovih karakterizacija „ustanièkog tipa“ komparativnim prou-èavanjem nacionalnih pokreta balkanskih naroda, a u drugom bi seanalizirale specifiènosti posebnih pokreta u svetlu odstupanja ili po-klapanja sa Hrohovim modelom32. Istra�ivanje dinamike, i strukturesrpskog nacionalnog pokreta iz šire balkanske perspektive, kao i ana-liza njegovih osobenosti u odnosu na Hrohovu tipologiju bi bila temakoja bi ukljuèila i razmatranje tipoloških karakteristika „zaostalih“nacionalnih pokreta Habzburške monarhije jer je srpski nacionalnipokret nastao na graniènim teritorijama obe imperije. Upravo ovaj„granièni“ polo�aj srpskog naroda èiji se masovni nacionalni pokret(faza C) odvijao u formi seljaèkog ustanka protiv Otomanske vlasti,dok je njegova kratka faza Anastala u Habzburškoj imperiji (Vojvodi-ni), èini srpski nacionalni pokret zanimljivim primerom za ispitivanjeHrohove tipologije. Odnos srpskog prema drugim nacionalnim(hrvatskim, slovenaèkim) pokretima habzburškog „zaostalog“ tipa bi,zbog kasnije jugoslovenske istorije, bio posebno zanimljiv predmetistra�ivanja. Iako nije struènjak za balkansku istoriju, Hroh se i samposlednjih godina èešæe bavio ovim temama. Sna�an podsticaj za to jebio krvavi raspad Jugoslavije i neoèekivani „preporod“ nacionalnihpokreta na tlu bivših komunistièkih dr�ava. Stoga se postavlja pitanjeprimenljivosti Hrohove analize i tipologije na ove „nove“, postkomu-nistièke nacionalne pokrete.

221

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

6

32 Fokusirajuæi se na bugarski nacionalni pokret, ova dva pravca istra�uje Ray-mond Detrez u radu: „The Bulgarian National Movement in the Light of MiroslavHroch’s Analysis of National Revival in Europe“ koji je nastao u okviru projekta Cul-tural nationalism in the Balkans during the nineteenth century: Scholarly and intellec-tual institutions and networks in a multi-ethnic region (University of Amsterdam’s Fa-culty of Humanities; coordinator – J.Th. Leerssen; http://cf.hum.uva.nl/natlearn )

3.

Problem na koji æu se u završnom delu ovoga rada ukratkoosvrnuti mo�e biti formulisan pitanjem o korisnosti i upotrebljivostirezultata Hrohovog istorijskog istra�ivanja procesa formiranja naci-ja u razumevanju savremenog nacionalizma, nacionalnih pokreta isukoba na tlu postkomunistièkih dr�ava. Drugim reèima, da li tekuæa„nacionalna obnova“ mo�e biti shvaæena kao „repriza“ ili okonèanjedevetnaestovekovnog „proleæa naroda“ pod znatno izmenjenim so-cijalnim i ekonomskim uslovima, tj. u okolnostima kraha komuni-zma? Sklonost da se u savremenom o�ivljavanju „nacionalizma“vidi nastavak i završetak dugog istorijskog procesa nation-buildingaèesto se temelji na takozvanoj „teoriji fri�idera“ prema kojoj se ko-munizam tumaèi kao svojevrsni „zamrzivaè“ koji je nasilno ohladioi „zaledio“ stare nacionalistièke ideologije i pokrete koji su, poputfosila u ledu, ostali savršeno oèuvani u zateèenom stanju, pa su u tre-nutku naglog otopljavanja (tj. kvara „komunistièkog fri�idera“)iznova o�iveli33. Odbacujuæi ovo tumaèenje odnosa „komunizma“ i„nacionalizma“ kao simplifikaciju, Hroh ne usvaja ni drugi, èestozastupani stav prema kome je „nacionalizam“ neka vrsta „epidemi-je“ ili „bolesti“ koja karakteriše „Istoènu Evropu“ u kojoj se, poputzaraze, periodièno javlja i povlaèi. Kao i u istorijskom istra�ivanju,njegovo polazište u tumaèenju postkomunistièkih nacionalizama su„nacionalni pokreti“ koji svojim politièkim, kulturnim i socijalnimzahtevima te�e dostizanju svih atributa „potpuno stasale“ nacije, tj.postojeæih „nacija-dr�ava“. Na osnovu poreðenja starih i postkomu-nistièkih nacionalnih pokreta Hroh ukazuje na postojanje niza sliè-nosti. Polazna pretpostavka za utemeljenje ovih analogija je tumaèe-nje sistema „komunistièkih dr�ava“ kao svojevrsne višenacionalneimperije u kojoj imperijalni centar i sa njim povezana „domaæa“ no-menklatura ima vladajuæi polo�aj34. Kada osamdesetih godina XX

222

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

33 Ovu metaforu je prvi upotrebio �ak Rupnik 1990. godine u knjizi L’AutreEurope. Crise et fin du communisme (Paris, 1990: 357-59). „Prema metafori zamrzi-vaèa, komunizam je zaledio stare nacionalistièke ideologije i sukobe koje mi sada,nakon pola veka, zatièemo èudesno oèuvane“ (Rupnik, 1994).

34 „�iveæi pod Sovjetskom vlašæu, nacije Istoène i Centralne Evrope su iskusi-le ogranièenu nezavisnost ili èak njen potpuni gubitak. One nisu �ivele samo pod po-litièkom, nego i pod kulturnom i ekonomskom vladavinom komunistièke nomenkla-ture. Razumljivo je da su neki èlanovi tih nacija otpoèeli nacionalnu agitaciju trudeæi

veka kriza legitimnosti komunistièkog poretka postaje oèiglednatada, kao i u uslovima opšte nesigurnosti i nedostatka poverenja to-kom krize „starog re�ima“, „nacionalna ideja“ preuzima integrativ-nu socijalnu ulogu, a u svesti masa nacionalna grupa biva percipira-na kao izvor sigurnosti i zaštite. Kao i tokom XIX veka, nacija se isada personifikuje i personalizuje – njeni pripadnici konstituišu jed-no telo, �ivi organizam èija istorija obuhvata i osmišljava sudbinusvih njenih èlanova, kako predaka i savremenika, tako i buduæih po-tomaka. Ova metafora „tela“ ukljuèuje prostornu dimenziju, te na-cionalni pokreti te�e da (re)definišu prostor koji zauzima njihova„nacija“ polazeæi od dva kriterijuma – etnièkog (jezièkog i/ili reli-gijskog), te teritorijalno-istorijskog. I po svojoj retorici postkomu-nistièki nacionalni pokreti su slièni starim pokretima – zahvaljujuæidecenijama komunistièke diktature, u njima dominiraju jezièki, kul-turni i socijalni zahtevi kao surogat politièkih programa i argumena-ta35. Jezik onih „ugnjetenih nacija“ koje su bile pod direktnom sov-jetskom dominacijom izjednaèava se sa „jezikom slobode“, bezobzira na njegovo znaèenje. Devetnaestovekovni strah od asimilaci-je i defanzivni karakter starih nacionalnih pokreta ima svoj pandan usavremenoj brizi za „nacionalni opstanak“ (ugro�en kako od komu-nizma, tako i kasnije od „globalizacije“), brizi koja u ekstremno-na-cionalistièkim frakcijama novih pokreta stvara iluziju sopstvenog„moralnog imuniteta“. Takoðe, sami akteri novih pokreta sebe iden-tifikuju kao baštinike „starih“ etnièkih vrednosti koje, nakon suroverepresije, moraju iznova biti o�ivljene i afirmisane: „Ovaj mentalitet‘ponovnog izvoðenja’ ote�ava istra�ivaèu da razlikuje stvarne i re-prizirane potrebe, stereotipe i iskreno formulisane zahteve“ (Hroch,1996: 40). Na kraju, uspeh postkomunistièkih pokreta rezultujestvaranjem novih nacija-dr�ava u kojima pripadnici nekada „vlada-juæih nacija“ postaju (diskrimisane) manjine, poput situacije u kojojsu se našli, na primer, etnièki Nemci (Volksdeutsche) nakon raspadaHabzburške monarhije. Navodeæi primere sudbine Rusa i Srba

223

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

6

se da ubede èlanove svojih nacija da dolazi vreme obnove pune nacionalne egzisten-cije. To je bio trenutak kada su poèeli novi nacionalni pokreti“ (Hroch, 1986: 37).

35 Slièna situacija je bila i u sluèaju starih pokreta: „Nacionalna agitacija je to-kom XIX veka obièno poèinjala u uslovima u kojima èlanovi nedominantnih etnièkihgrupa nisu imali nikakvo politièko iskustvo graðanskog društva, niti politièko obra-zovanje. Stoga su oni teško formulisali politièke argumente i slogane za graðanska iljudska prava u modernom smislu te reèi“ (Hroch, 1996: 39).

nakon raspada Sovjetskog saveza i Jugoslavije, Hroh, na osnovu oveanalogije, upozorava na potencijalne opasnosti od takve promenestatusa tih naroda na teritorijama Estonije, Litvanije i Hrvatske (vid.Hroch, 1996: 39-40)36.

Navedene sliènosti starih i novih nacionalnih pokreta ne znaèida meðu njima ne postoje suštinski va�ne razlike koje su, u osnovi,posledica razlièitih društveno-istorijskih okolnosti s poèetka XIX ikraja XX veka. Pokreti „malih naroda“ (nedominantnih etnièkih za-jednica) poèetkom XIX veka otpoèeli su procese stvaranja „nacija“koji su u najveæem broju sluèajeva uspešno okonèani, te je veæinapostkomunistièkih nacionalnih pokreta nastala u ime veæ postojeæih„nacija“ koje sada, u novim geopolitièkim okolnostima, te�e da ob-nove svoju samostalnu politièku egzistenciju. Stoga je upotreba me-tafore „nacionalne obnove“ ili „preporoda“ opravdanija u sluèajupostkomunistièkih nego starih nacionalnih pokreta: „Cilj 1990. godi-ne nije bio stvaranje novog entiteta, veæ ponovno uspostavljanje pret-hodno veæ postojeæeg“ (Hroch, 1996: 40). Na uspešno ostvarenjeovog cilja sna�no je uticao poveæani intenzitet socijalnih komunika-cija, kao i postojanje modernih masovnih medija kao moænih sred-stva manipulacije. Stoga se brzina kojom postkomunistièki nacional-ni pokreti prelaze iz agitacione u masovnu fazu ne mo�e porediti saanalognim procesom kod starih pokreta. Socijalna struktura novih istarih pokreta takoðe se suštinski razlikuje – savremeni pokreti imajukompletnu strukturu, a „vakum na vrhu“ postkomunistièkih društavaiziskuje brzu smenu vladajuæih elita (ponegde, samo transformacijustarih) koja je najèešæe praæena nacionalnim sukobima37. Iako je„modernizacija“ opšti okvir objašnjenja i starih i novih pokreta, nje-na dinamika s poèetka XIX veka i kraja komunizma se znatno razli-kovala: u prvom sluèaju mo�e se govoriti o problemima izazvanim

224

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

36 „Istorijske paralele izmeðu polo�aja Volksdeutsche i, da tako ka�emo, Volks-russen, su upadljive i uznemirujuæe“ (Hroch, 1993: 92).

37 „Vakum na vrhu društva je stvorio moguænost veoma brzih karijera u okvirunove vladajuæe klase koja je poèela da se oblikuje regrutovanjem èlanova spajanjemtri osnovna toka – novih politièara (od kojih su neki bivši disidenti), birokrata-vetera-na (najsposobnijih menad�era iz stare komunistièke ekonomije) i novih preduzetnika(ponekad sa sumnjivim izvorima kapitala). Borba unutar i izmeðu ovih grupa za pri-vilegovane pozicije predstavlja daleko najintenzivniji sukob interesa u postkomunis-tièkim društvima, a tamo gde èlanovi razlièitih etnièkih grupa �ive na istoj teritoriji –ta borba izaziva osnovne tenzije koje danas imaju nacionalno relevantan karakter“(Hroch, 1993: 93).

procesima ekonomskog rasta i socijalnog napretka, dok smo u dru-gom svedoci socijalne i ekonomske krize („smanjenja kolaèa“) u ko-joj se sukobi interesa lakše „prevode“ u nacionalne konflikte.

Stabilizacija politièke scene nakon postizanja dr�avne neza-visnosti u veæini postkomunistièkih zemalja predstavlja prema Hro-hu argument protiv katastrofiènih predviðanja razbuktavanja nacio-nalistièkih sukoba širom Istoène Evrope. Ipak, izuzetak je regionbivše Jugoslavije u kome se, prema Hrohu, nesreæno stekao nizistorijskih, društvenih i politièkih okolnosti koji podstièu nacionalnesukobe. Najkraæe, ilustrovano sluèajem Bosne, te okolnosti se svodena: (1) du�e odr�anje „vakuma na vrhu“ koji borbu za privilegovanepozicije èini nacionalno relevantnom; (2) krizu ekonomije i dugitrend opadanja �ivotnog standarda, što podstièe optu�ivanje ‘drugih’kao krivaca; (3) postojanje nacionalnih razlika koje nisu jezièke, veæreligijske; (4) nizak nivo politièke kulture i obrazovanosti stanov-ništva; (5) promenjen polo�aj ranije dominantne etnièke grupe – nje-na degradacija na nivo nacionalne manjine; (6) sna�an uticaj nacio-nalne tradicije u kojoj ideja �rtve zauzima centralno mesto (vid.Hroch, 1996: 42). Svih šest navedenih faktora koji podstièu nacio-nalne sukobe Hroh identifikuje samo u Bosni, te zakljuèuje kako je„eksplozija agresivnog nacionalizma koju vidimo u bivšoj Jugosla-viji pre jedinstven sluèaj i ne mo�e biti uopštena kao glavni trend ubivšim komunistièkim zemljama. Naprotiv, kao rezultat promenjenedruštvene i politièke realnosti, uoèavamo oseku nacionalizma u ne-kim od njih“ (Hroch, 1996: 43). Na osnovu njegovih usputnih ko-mentara raspada Jugoslavije èini se da Hroh, odbacujuæi na „Zapa-du“ popularno „egzotizujuæe“ tretiranje postkomunizma („IstoèneEvrope“), ipak prihvata njegovu logiku u tumaèenju „jedinstvenogsluèaja“ bivše Jugoslavije. Na taj naèin, njegovo pojednostavljenotumaèenje okolnosti raspada bivše Jugoslavije „uravnote�eno“ jekritikom široko rasprostranjenih predrasuda koje se tièu kako nacio-nalizma, tako i èitavog postkomunistièkog podruèja38. Kao i u sluèa-ju „ustanièkog (balkanskog) tipa“ nacionalnih pokreta, Hroh se

225

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

6

38 „Nacionalizam – to treba još jednom istaæi – nije bolest, nije virus kojiodgovarajuæim tretmanom mo�e biti zauvek uništen. On je moguæa funkcija i pro-dukt stvarno postojeæih nacionalnih identiteta. Onoliko dugo koliko nacije postoje,nacionalizam æe ostati kao latentni odgovor na probleme i izazove. U tom smislu, onmo�e biti smatran kao latentna opasnost – ne samo u Istoènoj, veæ i u Zapadnoj Evro-pi“ (Hroch, 1996: 43).

pozivanjem na èinjenicu da je ekspert za „Centralnu Evropu“, a neza „bivšu Jugoslaviju“, mo�e braniti od kritièkih primedbi koje bibile usmerene na nedostatke njegove analize. Praktièna poruka teanalize savremenosti, zasnovana na njegovim istorijskim istra�iva-njima mo�e se svesti na tezu da ne postoji „univerzalni lek“ protivopasnosti eskalacije nacionalnih sukoba39, te njegovo upozorenje dase sukobi interesa u kriznim situacijama lako i brzo transformišu u„nacionalno relevantne sukobe“. Insistiranje na raznolikosti i soci-jalnoj uslovljenosti tih interesa, kao i verovanje da se postkomuni-stistièki nacionalizmi mogu ubla�iti „ekonomskim prosperitetom“40,ostaju pokazatelji Hrohove mladalaèke pripadnosti marksistièkojteorijskoj tradiciji.

* * *

Ovaj prikaz Hrohovog shvatanja razvoja nacionalnih pokreta„malih naroda“ ne pretenduje na celovitost – njime nije obuhvaæenposebno znaèajan aspekt Hrohovog rada koji se odnosi na empi-rijsko-istoriografsko istra�ivanje socijalne strukture i sastava tih po-kreta. Razvijen u protivstavu prema ortodoksno-marksistièkom sta-novištu, taj segment Hrohove analize nije izgubio na znaèaju, madaje nestankom njegovog podrazumevanog oponenta, oslabila njegovapolemièka relevantnost. U kasnijim Hrohovim radovima raspravu sadogmatsko-marksistièkim „objektivizmom“ zamenio je kritièki dija-log sa „konstruktivistièkim teorijama“ nacija i nacionalizma. Temat-ski, to je vidljivo u rastuæem Hrohovom interesovanju za „kulturne“(jezièke, idejne, tradicijske, religijske...) faktore i politièke determi-

226

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

39 „Demokratija“ nije, prema Hrohu takav „univerzalni lek“ koji razrešava na-cionalne sukobe: „Odnos izmeðu demokratije i procesa nastanka nacije je, ipak,mnogo komplikovaniji. Prirodno, konstitucionalizam i demokratija su nu�ni uslovicivilnog društva, ali pogrešno bi bilo zakljuèiti da nacionalni pokreti i demokratijaiskljuèuju jedno drugo. Suprotno, u mnogim sluèajevima, ugnjetene nacije demokra-tiju percipiraju kao pogodan instrument za njihov nacionalni pokret. Zbog toga, de-mokratija ne mo�e biti smatrana univerzalnim lekom za nacionalizam. Odluèujuæuulogu u pojavi ili slabljenju nacionalizma ima, kao i u prošlosti, odgovor na nacional-no relevantne konflikte interesa uslovljene visokim intenzitetom socijalne komuni-kacije i mobilnosti. Ti konflikti interesa mogu pod odreðenim uslovima biti stvarni ilikonstruisani..“ (Hroch, 1996: 43).

40 „Jedini zaista efikasni lek za opasnosti sadašnje situacije je, na�alost,sasvim utopijski: razrešenje ekonomske krize regiona i poèetak novog prosperiteta“(Hroch, 1993: 96).

nante nacionalnih pokreta, nasuprot njegovoj nekadašnjoj primarnojusmerenosti na tematizaciju pitanja njihove socijalne strukture. Ali,uprkos ovom pomeranju fokusa istra�ivaèkog interesa, Hroh nije ra-dikalno menjao svoje osnovno stanovište, te se ono sasvim opravda-no mo�e uvrstiti u teorijsku tradiciju „neomarksizma“.

Nezavisno od situiranja Hrohovog shvatanja nacija i naciona-lizma u okvire neke od glavnih „škola mišljenja“, postavlja se pitanjenjegove upotrebljivosti kako u istoriografskoj rekonstrukciji procesaformiranja nacija, tako i u razumevanju fenomena savremenog nacio-nalizma. U prvoj, istoriografskoj ravni Hrohova teorija se èini veomaplauzibilna za sluèajeve „integrisanog“ i „zakasnelog“ tipa nacional-nih pokreta koji su karakterisali Habzburšku monarhiju. Njena pri-mena na „balkanski“ i „fragmentirani tip“ nacionalnih pokreta jemanje ubedljiva i zahteva dodatnu verifikaciju. Slièno je i sa njenomprimenom na savremenost – napuštanjem istorijske ravni, njena eks-planatorna vrednost opada jer se epoha komunizma gotovo ne razma-tra u sklopu dugotrajnog procesa nation-building-a. Naime, iako kri-tikuje „teoriju fri�idera“, Hroh „komunizam“ ipak svodi na statièkusliku imperijalne dominacije, bez detaljnijeg istra�ivanja mesta i ulo-ge komunistièke epohe u formiranju „malih nacija“ Istoène Evrope ibivšeg Sovjetskog Saveza. Na taj naèin „komunizam“ se, u krajnjojliniji, redukuje na jednu nesreænu (i iz èeške perspektive, nametnutu)epizodu diskontinuiteta u istorijskom razvoju istoènoevropskih „ma-lih nacija“. Alternativni pristup kojim se komunistièka epoha temati-zuje iz perspektive „procesa dugog trajanja“ je, po mom mišljenju,znatno plodniji41. Njime se stièe bolji uvid kako u istorijsku dinamikukomunizma, tako i u formativnu funkciju koju je komunizam imao uprocesu nastanka brojnih „malih (socijalistièkih) nacija“. Jer, bezobzira na internacionalistièku ideologiju, analizom sovjetske nacio-nalne politike mo�e se pokazati kako je ona, nasuprot raširenoj pred-stavi o „tamnici naroda“, patila od „hroniène etnofilije“: „Prvadr�ava radnika i seljaka u celom svetu postala je prva dr�ava u istorijikoja je ozakonila etno-teritorijalni federalizam, klasifikovala svesvoje graðane prema njihovoj biološkoj nacionalnosti i formalno

227

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

6

41 Za takav pristup se, na primer, zala�e Marija Todorova: „Nacionalizam ietatistièki komunizam oblikuju gotovo neprekinutu liniju jednog evolutivnog, alisuštinski istog, kontinuuma u istoriji Istoène Evrope, kontinuuma koji poèinje ukasnom XVIII veku i danas je još daleko od završetka“ (Todorova, 1993: 152).

propisala preferencijalni tretman izvesnih etnièki definisanih delovastanovništva...“ (Slezkine, 1994: 415). Ovaj paradoksalni zakljuèakne zahteva odbacivanje Hrohove karakterizacije komunistièkog si-stema kao „imperije“, ali nas upozorava da komunistièka vlast u poli-tici prema „malim nacijama“ nije sledila tradicionalne imperijalneprakse (ravnodušnost u odnosu na etnicitet ili politiku asimilacije)veæ je definisala sopstvene prakse koje su èesto bile podsticajne zaformiranje nacija. Istra�ivanjem tih praksi (pre svega procesa „ko-renizacije“), Teri Martin je formulisao koncept „imperije pozitivnogdelovanja“ (affirmative action empire) pomoæu koga je naglasio sov-jetsku politiku „pozitivne diskriminacije“ prema „nedominantnimetnièkim grupama“42. On je, polazeæi od Hrohove podele nacionalnihpokreta na tri faze, zakljuèio da je upravo „sovjetska dr�ava bila takoja je doslovno preuzela na sebe rukovoðenje ovim fazama – artiku-lacijom nacionalne kulture, formiranjem nacionalnih elita i propagi-ranjem masovne nacionalne svesti. Ona je išla još dalje (to bi bilafaza D koje nema kod Hroha – M. S. ) i sprovodila mere tipiène za no-voformirane nacije-dr�ave: stvaranje novog slu�benog jezika i novevladajuæe elite“ (Martin, 2001: 76). Ovo i slièna gledišta koja su po-slednjih godina artikulisana unutar „imperijalne paradigme“ u tu-maèenju istorije komunizma omoguæavaju, po mom mišljenju, pot-punije razumevanje fenomena „postkomunistièkog nacionalizma“od Hrohovo poreðenje starih i novih nacionalnih pokreta u kome se„komunizam“ tretira kao „prazno vreme“ ili „cezura“ u procesuizgradnje nacija. Prihvatajuæi Hrohov model faznog razvoja nacio-nalnih pokreta i prateæi proces formiranja nacija kao „proces dugogtrajanja“, mo�emo se pribli�iti razumevanju „jedne od najveæih ironi-ja XX veka“ – èinjenice da je „upravo komunizam, iako principijelnioponent nacionalizma, bio osna�en svojim savezima sa nacionali-zmom i odgovoran za stvaranje uslova za razvoj nacija u Drugom iTreæem svetu“ (Suny, 1993: 19).

228

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

42 Videti: Terry Martin, The Affirmative Action Empire. Nations and National-ism in the Soviet Union, 1923-1939, Ithaca and London: Cornell University Press,2001.

Bibliografija

Bakiæ-Hayden, Milica. (2006), Varijacije na temu ‘Balkan’, Beograd: IFDTi Filip Višnjiæ

Gellner, Ernest. (1996), ‘The Coming of Nationalism and its Interpretation:The Myths of Nation and Class’, in G. Balakrishnan (ed.) Mappingthe Nation, London: Verso, pp. 98-145.

Gross, Mirjana. (1981), „On the Integration of the Croatian Nation: A CaseStudy in Nation Building“, East European Quarterly, Vol. XV, No.2, pp. 209-225.

Haselsteiner, Horst. (1997), Ogledi o modernizaciji u Srednjoj Europi, Za-greb: Naprijed (prev. sa nemaèkog).

Hobsbaum, Erik. (1996), Nacije i nacionalizam od 1780. Program, mit,stvarnost, Beograd: Filip Višnjiæ (prev. sa engleskog)

Hroch, M. (1996), „Nationalism and national movements: comparing thepast and the present of Central and Eastern Europe“, Nations andNationalism, Vol. 2, No. 1, pp. 35-44.

Hroch, Miroslav. (1985), Social Preconditions of National Revival in Euro-pe. A Comparative Analysis of the Social Composition of PatrioticGroups among the Smaller European Nations, Cambridge: Cam-bridge University Press

Hroch, Miroslav. (1990), „How Much Does Nation Formation Depend onNationalism?“, East European Politics and Society, Vol. 4, No. 1(Winter), University of California Press, pp. 101-115.

Hroch, Miroslav. (1993), „From National Movement to the Fully-formedNation: The Nation-building Process in Europe“, in: Gopal Bala-krishnan, Mapping the Nation, 1996, London: Verso, pp. 78-97.

Hroch, Miroslav. (1995), „National Self-Determination from a HistoricalPerspective“, in: Sukumar Periwal (ed), Notions of Nationalism, Bu-dapest: CEU Press, pp. 65-82.

Hroch, Miroslav. (1998), „Real and Constructed: The Nature of the Nati-on“, in: John A. Hall (ed), The State of the Nation, Ernest Gellnerand the Theory of Nationalism, Cambridge: Cambridge UniversityPress, pp. 91-106.

Hroch, Miroslav. (2000), „An Orientation in Typology“, Ab Imperio, No. 2,Kazan (internet document: www.abimperio.net)

Hroch, Miroslav. (2004), „Nationalism, Historical Aspects of: The West“,International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences, El-sevier Science, pp. 10335-10363.

229

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

6

Hroch, Miroslav. (2004a), „From Ethnic Group toward the Modern Nation:The Czech Case“, Nations and Nationalism, Vol. 10, No. 1-2, pp.95-107.

Hroch, Miroslav. (2004b), „The Nation-forming Process in the Ottoman andHabsburg Empires“, internet dokument: http://cf.hum.uva.nl/natle-arn/balkan/athens_hroch.html

Kissane, Bill. „Book Review of Social Preconditions of National Revival inEurope“, Nations and Nationalism, Vol. VII, No. 4, pp. 542-543.

Kitromilides, Paschalis. (1989), „’Imagined Communities’ and the Originsof the National Question in the Balkans“, European History Quar-terly, Vol. 9, No. 2, London, pp. 149-192.

Martin, Terry. (2001), „Affirmative Action Empire“ in: A State of Nations,(Ronald Suny and Terry Martin, eds.), Oxford: Oxford UniversityPress, pp. 67-90.

Özkirimli, Umut. (2000), Theories of Nationalism: A Critical Introduction,New York: Palgrave Publishers.

Rupnik, Jacques. (1994), „Europe’s New Frontiers: Remapping Europe“,Daedalus. Vol.123, No. 3.

Slezkine, Yuri. (1994), „The USSR as a Communal Apartment, or How aSocialist State Promoted Ethnic Particularism“, Slavic Review, Vol.53, No. 2, pp. 414-452.

Suny, Ronald, Geregor. (1993), The Revenge of the Past: Nationalism, Re-volution, and the Collapse of the Soviet Union, Stanford: StanfordUniversity Press.

Todorova, Marija. (1993), „Ethnicity, Nationalism and the Communist Le-gacy in Eastern Europe“, East European Politics and Societies, Vol.7, No. 1, pp. 135-154.

Walicki, Andrzej. (1997), „Intellectual Elites and the Vicissitudes of (Ima-gined Nation) in Poland“, East European Politics and Societies, Vol.11, No. 3, pp. 227-253.

230

MIL

AN

SU

BO

TIÆ

Milan Subotiæ

SMALL NATIONS: HROCH’S TYPOLOGYOF NATIONAL MOVEMENTS

Summary

The paper is an interpretation of the theory of national movements of «smallnations» formulated by the Czech historian Miroslav Hroch in his book Social Pre-conditions of National Revival in Europe and later writings. In his interest forHroch’s typology of national movements the author was motivated by the idea to ex-plore its applicability in understanding the process of emergence of Serbian and otherSouth Slavic (Balkan) nations. Since Hroch’s writings are virtually unknown in do-mestic academic literature, in the first part of the paper the basic theoretical assump-tions and the results of his comparative study of emergence, developmental dynamicsand structure of “national revivals” of non-dominant ethnic groups or European“small nations” are presented. Next, in the second part of the paper Hroch’s typologyof national movements is described in more detail, with special attention paid to hischaracterization of the “insurgent” or “Balkan” type of these movements. The clo-sing part of the paper is devoted to Hroch’s comparison of old and new (postcommu-nist) national movements, where the use of Hroch’s historical approach inunderstanding the phenomenon of “postcommunist nationalism” is exposed to criti-cal consideration.

Key words: nation, national movements, typology, history, theory of natio-nalism.

231

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

6