Linguæ Slavicæ - Aleksander Urkomaleksanderurkom.com/URKOM_ALEKSANDER_JEZICKA... · 2018-04-18 · Kezdők szerb nyelvkönyve (Helen Davies és Urkom Aleksander). (Holnap Kiadó)

URK

OM

A

LEK

SAN

DER

URKOM ALEKSANDER

JEZIČKA KOMPETENCIJAI SAVREMENO DRUŠTVO

Jezi

čka

kom

pete

ncija

i sav

rem

eno

druš

tvo

Linguæ Slavicæ

OPERA SLAVICA BUDAPESTINENSIA

CATHEDRA PHILOLOGIÆ SLAVICÆ

URKOM ALEKSANDER (1976), szerb nyelvész, fő kutatási területe az iden titáskutatás, korpusznyel-vészet, szo cio lingvisztika, kom pa­ratív fraze ológia, és idegen nyelv­oktatás.Önálló kötetben megjelent művei:Kezdők szerb nyelvkönyve (Helen Davies és Urkom Aleksander). (Holnap Kiadó) Budapest, 2007.Szerb gyakorlati fonetika (Balassi Kiadó) Budapest, 2009.Business Serbian (Urkom Kiadó) Budapest, 2014.

1

JEZIČKA KOMPETENCIJA I SAVREMENO DRUŠTVO

Urkom Aleksander

Urkom Mono.indd 1 2017. 03. 06. 7:25:53

2

OPERA SLAVICA BUDAPESTINENSIALINGUAE SLAVICAE

Urkom Mono.indd 2 2017. 03. 06. 7:25:53

3

JEZIČKA KOMPETENCIJA I SAVREMENO DRUŠTVO

ELTE BTKSZLÁV FILOLÓGIAI TANSZÉK

BUDAPEST, 2017

Urkom Aleksander

Urkom Mono.indd 3 2017. 03. 06. 7:25:53

4

© Urkom Aleksander © ELTE BTK Szláv Filológiai Tanszék

SZAKMAI LEKTOROKDragan Nikodijević

Danica Aćimović

Kiadja az ELTE BTK Szláv Filológiai TanszékFelelős kiadó a Szláv Filológiai Tanszék vezetője

Sorozatszerkesztő: Lukács IstvánA borítót tervezte: Sellyei Tamás Ottó

Nyomdai kivitelezés: Robinco Kft.ISSN 1785-9816

ISBN 978-963-284-858-7

MŰSZAKI SZERKESZTŐ ÉS TÖRDELŐ Janiec-Nyitrai Agnieszka

Készült a Pomázi Szerb Nemzetiségi Önkormányzat

támogatásával

Urkom Mono.indd 4 2017. 03. 06. 7:25:53

5

SADRŽAJ

Predgovor.......................................................................................7

JEZIČKA KOMPETENCIJA

Definisanje jezičke kompetencije................................................9Kompetencija u maternjem i stranom jeziku......................13Metode u nastavi i učenju stranih jezika.............................17

Ogledi na temu jezičke kompetencije u okviru srpsko–mađarskih kontakata...............................................33Jezička kompetencija u manjinskom okruženju................33Detekcija pravilnog izgovora vokala prilikom

usvajanja srpskog kao stranog jezika.............................45Primena distinktivnog obeležja dužine

kod vokala e u srpskom jeziku.......................................65

PERCEPCIJA IDENTITETSKIH OBELEŽJA KROZ USVAJANJE STRANOG JEZIKA

Identitet kao skup obeležja........................................................77Od začeća do Vavilonske kule.............................................77Od identifikacije do identiteta..............................................81Modeli identiteta....................................................................85Identitet kao tema naučnih disciplina................................89Obeležja (komponente) identiteta........................................93Migracija identiteta................................................................97

Identitetski kontakti..................................................................101Prenos obeležja identiteta kroz učenje stranog jezika......101Strani jezik u multikulturalnom okruženju......................105Percepcija obeležja srpskog identiteta...............................109Srpsko–mađarski jezički identitetski kontakti.................111

Urkom Mono.indd 5 2017. 03. 06. 7:25:53

6

MODERNE TEHNOLOGIJE I SREDSTVA U STICANJU JEZIČKE KOMPETENCIJE

Jezički korpusi i njihova primena u usvajanju jezika..........117Mađarski jezički korpusi.....................................................121Srpski jezički korpusi..........................................................123Korpus srpskog jezika u Mađarskoj..................................127Formiranje korpusa manjinskog jezika

i njegova primena u praksi............................................133

Udžbenici za strane jezike i njihova primena.........................141Osnovni kriterijumi za sastavljanje udžbenika

za strane jezike................................................................141Odlike udžbenika za strane jezike.....................................145Koncept udžbenika za strani jezik.....................................149

Rečnici stranih jezika.................................................................171Dvojezični srpsko–mađarski rečnici..................................175Elektronski i onlajn rečnici srpskog

i mađarskog jezika.........................................................193Primena rečnika u nastavi..................................................211

Usvajanje jezičke kompetencije stranog jezika kroz medijska sredstva i proizvode...................................217Savremeno društvo i mediji................................................217Strani jezici kroz prizmu medijskih proizvoda...............225

Urkom Mono.indd 6 2017. 03. 06. 7:25:53

7

PREDGOVOR

Zašto danas učimo strane jezike? Moramo da prihvatimo da sve počinje upravo sa razumevanjem. Razumeti drugoga možemo kao društveno biće, kao člana socijalne klase, kao pripadnika određene vere, itd. Međutim, pre svega toga, mo-ramo „razumeti“ signale koje nam šalje, kojima pokušava da nas informiše, kojima pokušava da okarakteriše sebe i svoju okolinu, da iskaže svoja osećanja, svoje potrebe, svoje mišlje-nje. To sve pak čini kroz komunikaciju sa nama, sa svojom okolinom. Ukoliko nismo u stanju da njegove signale deko-diramo, protumačimo, nećemo biti u mogućnosti da shvati-mo njegove poruke i potrebe, nećemo moći da ga upoznamo. Vijak se okreće dalje, pošto ne možemo da ga razumemo, ne možemo ni da ga upoznamo, a pošto ga ne poznajemo, ne možemo ni da ga prihvatimo, a onog koga ne možemo da prihvatimo, taj nam ne može biti prijatelj. Iz svega ovoga mo-žemo shvatiti da je jezik „onog drugoga“ taj koji nam omo-gućava da stičemo prijatelje, te je za svakoga važno da govori što više jezika, kako bi imao što više prijatelja, odnosno više mogućnosti za ostvarenje svojih ciljeva.

Prethodne rečenice se mogu shvatiti i kao hvala prijatelj-stvu, ali njima autor, pre svega, želi da skrene pažnju čitaocu na važnost učenja i znanja stranih jezika, mada one ujedno u sebi skrivaju još jednu izuzetno važnu poruku, a to je, da samo kroz učenje jezika određenog naroda možemo razumeti njegovu istinsku ćud, potrebe, sliku realnosti koju kroz svoj jezik uočava i emituje. Tada shvatamo da znanjem nekog od svetskih jezika, na primer engleskog, uspešno možemo da komuniciramo širom sveta i zadovoljimo neke svoje potrebe, ali to znanje će nam jako malo pomoći da bliže upoznamo kulturu na primer Mađara, Srba ili Rumuna, ako ne govori-mo njihov jezik, odnosno oni ne govore naš.

Zato je izrazito važno govoriti upravo jezike svojih prvih suseda, sa kojima smo u češćem kontaktu, sa kojima smo upućeni na bližu saradnju, poslovanje, razmenu informacija.

Urkom Mono.indd 7 2017. 03. 06. 7:25:53

8

Ako prihvatimo ove aspekte, videćemo da je češće isplatljivije govoriti mađarski jezik od engleskog ako živite i radite u po-graničnom pojasu Mađarske ili Srbije. Svetske jezike je zaista važno poznavati i govoriti, međutim, još je važnije govoriti jezike svojih prvih suseda.

Na ovaj način, poznavanje susednih jezika, odnosno malih jezika, dobija na vrednosti i bilo bi vrlo važno da se u buduć-nosti i školski programi prilagode ovim potrebama i da se pored nekog svetskog jezika ne uče jezici udaljenih naroda, odnosno nacionalnih zajednica, već upravo mali jezici, jezici prvih suseda zemlje u kojoj živimo. Na ovaj način bi se omo-gućilo stanovništvu da lakše sarađuje sa svojim susedima, da sa manje straha putuje i upoznaje se sa drugim kulturama koje ga okružuju i time obogaćuje i sebe i svoj jezik, a preko njega i svoju kulturu.

Urkom Mono.indd 8 2017. 03. 06. 7:25:53

9

JEZIČKA KOMPETENCIJA

Definisanje jezičke kompetencije

Da bismo mogli da naučimo jedan strani jezik, moramo da budemo upoznati sa spektrom sredstava koji nam stoje na raspolaganju prilikom učenja, sa modelom usvajanja jezika prema kojem se vrši učenje i sa osnovnim postupcima i ni-voima koje treba da izvršimo ili postignemo prilikom učenja stranog jezika.

Još na samom početku treba spomenuti neslaganja u de-finisanju pojmova učenja i usvajanja stranog jezika. Najveći broj stručnjaka se izjašnjava da postoji izrazita razlika iz-među učenja i usvajanja jezika. Dok se učenje vrši svesno, iz nekih praktičnih razloga ili pobuda i u nekom datom intere-su, usvajanje se vrši bezinteresno i nesvesno. Prvi model se karakteristično navodi kod stranog jezika, dok se usvajanje prvenstveno odnosi na maternji jezik. Pitanje je upravo to, da li je moguće da se formira model bezinteresnog i nesvesnog usvajanja stranog jezika, ili je to nemoguće.

Usvajanje stranog jezika se odvija postepenim usvajanjem nivoa jezičke kompetencije. Kako bi analizirali postupke u usvajanju kompetencije, potrebno je definisati pojam jezičke kompetencije.

Jezička kompetencija bi trebala da predstavlja skup svih onih znanja i veština kojima vladamo prilikom komunikacije koju sprovodimo jezičkim aparatom. Primetićemo da je taj naš jezički aparat vrlo kompleksan i u sebi pretpostavlja sposob-nost verbalne i neverbalne komunikacije, sposobnost percep-cije i emitovanja kulturnih, društvenih, socijalnih i drugih signala, motivisan je potrebama i neophodan za naš razvoj, bilo da je reč o našem društvenom ili prosto biološkom raz-voju. Iz ovoga se vidi da jezička kompetencija mora da zado-volji mnoštvo uslova da bi bila odgovarajuća, prihvatljiva, primenljiva. Jedan od važnih uslova koji jezička kompetencija treba da zadovolji je upravo funkcionalnost. Funkcionalnost

Urkom Mono.indd 9 2017. 03. 06. 7:25:53

10

na stranom jeziku je onaj aspekt koji se u ranijim vremenima postavljao ispod sposobnosti vladanja gramatičkim svojstvi-ma datog jezika, dok se krajem dvadesetog veka, a pogotovo u današnje vreme redosled ovih potreba izmenio i danas je važnije biti „funkcionalan“ nego „nepogrešiv“ na stranom jeziku. U prilog ovome govore razni rezultati ispitivanja je-zičke funkcionalnosti na stranom jeziku kod učenika srednjih škola i fakulteta, gde se u znatnoj meri oseća ukočenost u iz-razu, strah prilikom komunikacije i nesposobnost da se usvo-jena jezička građa primenjuje u specifičnim okolnostima kao što su poslovni ambijent, administrativne i socijalne potrebe, akademsko usavršavanje, primena na radnom mestu, itd.

Kada govorimo o jezičkoj kompetenciji, važno je da raz-graničimo kompetenciju koja se stiče na maternjem jeziku i onu koja se stiče na stranom jeziku. Važno je spomenuti da jezička kompetencija koju jedinka usvoji na svom maternjem jeziku ne predstavlja u svakom slučaju i maksimalnu kompe-tenciju tog datog jezika. Isto tako, kompetencija na stranom jeziku jednog čoveka ne mora da bude niža, nepotpunija od kompetencije maternjeg jezika nekog drugog čoveka. Često se srećemo sa primerima govornika koji se na stranom jeziku – koji nije njihov maternji – bolje izražavaju od velike većine pripadnika tog stranog jezika, a koji ga govore kao maternji. Šta možemo iz ovoga da zaključimo? Sticanje jezičke kompe-tencije na stranom jeziku predstavlja jedan put na kojem neki stignu do jedne tačke, dok drugi pak stignu do neke druge tačke. Za nas ovde upravo taj put predstavlja zagonetku koju pokušavamo da razjasnimo.

Definisanje puta koji jedan govornik prelazi tokom sti-canja jezičke kompetencije na stranom jeziku se vrši defini-sanjem nivoa kompetencija koje govornik treba da savlada i usvoji. Ovde je važno naglasiti da se nivoi kompetencija ne poklapaju neminovno i kod maternjeg i kod stranog jezika, znači nisu neminovno identični. Pogledajmo kako govornik stiče pojedine nivoe kompetencija na maternjem, a kako na stranom jeziku. Kompetencija maternjeg jezika se gradi još od samog rođenja deteta, dok se određene karakteristike jezič-

Urkom Mono.indd 10 2017. 03. 06. 7:25:53

11

kog aparata kao što su intonacija, ritam, prozodija, formiraju još i u majčinoj utrobi prilikom komunikacije fetusa sa maj-kom i bliskom okolinom. Još na samom početku života dete je sposobno da prepozna veliki broj glasova, dok postepeno ne suzi broj glasova koje koristi na one koji pripadaju njeg-ovom maternjem jeziku. Postepeno razvija svoju kompeten-ciju, prvo preko izraza od jedne reči pa do jednostavnijih konstrukcija, dok ne krene u konstruisanje komplikovanijih i složenijih formi. Za sve to vreme postepeno usvaja i potre-ban vokabular. Ako pogledamo kako se stiče jezička kompe-tencija na stranom jeziku, videćemo da je proces sasvim dru-gačiji. Učenik uz učenje potrebnog fonda reči je još na samom početku prinuđen da primenjuje komplikovanije forme jezič-kog izraza. U zavisnosti od starosti polaznika, konstrukcija i struktura jezičkog izraza se kreće od srednje komplikovane do veoma komplikovane, uz to da se kod starijih polaznika uvek pokušava ubrzati proces učenja stranog jezika, jer se uvek pokušava „nadoknaditi propušteno vreme“. Tako, dok se maternji jezik usvaja najmanje pet do sedam prvih godina života – u onim godinama koje izrazito pogoduju usvajanju jezičke kompetencije - , strane jezike želimo da savladamo u roku od dve-tri godine – u onim godinama koje nisu „pogod-ne“ za usvajanje jezika. Kada navodimo godine koje nisu „po-godne“ za usvajanje jezika, ne razmatramo nikakve fiziološke aspekte, već samo jednostavnu činjenicu da je dete do polaska u školu u povoljnijoj situaciji što se tiče usvajanja jezika jer na njega ne utiče mnoštvo signala koji mogu da utiču na stariju decu tokom školovanja ili odrasla lica tokom njihovog rada i života. Prilikom procene kapaciteta dece, mladih i odraslih ljudi za prihvatanje, učenje i usvajanje jezičkih signala, često se ne navodi najrelevantnija činjenica da su deca predškolskog uzrasta u najpovoljnijoj situaciji.

Urkom Mono.indd 11 2017. 03. 06. 7:25:53

12

Urkom Mono.indd 12 2017. 03. 06. 7:25:53

13

Kompetencija u maternjem i stranom jeziku

Da bismo bili u stanju da damo tačan odgovor na jedan postav-ljeni problem, potrebno je utvrditi okvir u kojem ćemo taj pro-blem ispitivati. Kod usvajanja stranog jezika jedno od najvažni-jih pitanja je upravo nivo jezičke kompetencije koja se postiže na stranom jeziku. Danas se određivanje nivoa jezičke kompeten-cije vrši utvrđivanjem postizanja osnovnog, srednjeg i visokog nivoa znanja jezika uz kvalitativnu raspodelu nivoa na dalje podnivoe. Pozitivna strana primene ovog modela se pripisuje tome da je model lako merljiv i da je na njemu izgrađena kom-pletna obrazovna struktura od osnovne škole pa sve do fakulte-ta. Ipak, ovaj model ima i svoju negativnu stranu, tojest velike nedostatke. Utvrđivanjem norme i sadržaja znanja koje učenik treba da usvoji, uz nedovoljni akcenat na funkcionalnost izraza, dolazi do neretke situacije da učenici gradivo usvajaju neuskla-đeno sa njihovim ličnim sposobnostima i potrebama, pa se često događa da nakon jezičke diplome ostaju jezički nefunkcionalni na stranom jeziku. Razlog ovome je upravo pogrešna ili – preci-znije rečeno – neadekvatna osnova na kojoj se gradi kompletan program podučavanja stranih jezika.

Ukoliko pogledamo na koji način se gradi u nama spozna-ja sopstvenog maternjeg jezika, videćemo da se jezik ne usva-ja niti shvata kao grupa određenih gramatičkih formi koje po-znajemo u određenom razvojnom nivou, već se maternji jezik usvaja umreženo, od samih početaka spoznaje pojmova koji nas okružuju, do najkomplikovanijih umetničkih i filozofskih izra-za. Potrebno bi stoga bilo preispitati osnovu na kojoj se zasniva danas primenjen postupak usvajanja stranog jezika i uporediti ga sa usvajanjem maternjeg jezika, odnosno pratiti ga od samog početka do njegovog krajnjeg ishoda. Ukoliko to učinimo, vi-dećemo da se maternji jezik usvaja na potpuno drugačiji način od onog kako se usvaja jedan strani jezik. Dok se maternji jezik usvaja od jedne centralne tačke i razvija u krugovima kompe-tencija prema sve širem i kompleksnijem krugu kompetencija (slika 1), dotle se strani jezik usvaja od jednog određenog nivoa kompetencije i razvoj se vrši u pravcu učenikovog interesovanja ili stručnog obrazovanja (slika 2).

Urkom Mono.indd 13 2017. 03. 06. 7:25:53

14

Slika 1. Model usvajanja jezičke kompetencije maternjeg jezika

U slučaju maternjeg jezika, od samog početka (centralne tačke) korisnici datog jezika stižu do identičnih nivoa jezičke kom-petencije (komunikativni nivo) nakon čega se specijalizuju u jednom određenom pravcu i delimično gube kompetenciju u onim oblastima koje ne spadaju u njihovo interesno polje. Ipak, imaju vrlo široko opšte znanje i jezičku kompetenciju.

Slika 2. Model usvajanja jezičke kompetencije stranog jezika

Urkom Mono.indd 14 2017. 03. 06. 7:25:53

15

Kod usvajanja stranog jezika – u zavisnosti od starosne dobi kada se počinje sa usvajanjem stranog jezika – učenici kreću od jednog već postojećeg kruga jezičke kompetencije koji de-limično preuzimaju iz svog maternjeg jezika i dolaze do zajed-ničkog – funkcionalnog, odnosno komunikativnog – nivoa, nakon čega se izrazito okreću polju njihovog interesovanja i gube na opštoj jezičkoj kompetenciji.

Upravo zbog ovakvog razvoja jezičke kompetencije na stranom jeziku, postoji sumnja da je potpuno pogrešno prati-ti danas opšte prihvaćeni model podučavanja stranog jezika po nivoima (A1, A2, B1, B2, C1, C2), već je potrebno osmisliti jedan potpuno novi pravac u podučavanju stranog jezika koji bi pratio raspodelu na sledeće eventualne nivoe: informativni – komunikativni – izražajni – naučni – filozofski, itd. U ovom slučaju, informativni nivo usvajanja stranog jezika bi u sebi trebao da obuhvati ponudu svih značajnijih informacija o jezi-ku koji se usvaja sa aspekta gramatičkih karakteristika, kul-ture, istorije i identiteta stranog jezika. Komunikativni nivo bi obuhvatao komunikativnu jezičku kompetenciju učenika, na kojoj bi bio u stanju da nesmetano komunicira sa svojom okolinom, bez da je upoznat sa komplikovanim jezičkim konstrukcijama i stručnim rečničkim blagom. Izražajni nivo bi obuhvatao sposobnost učenika da, pored funkcionalne i komunikativne sposobnosti, čita, razume i stvara umetničke izraze i jezičke konstrukcije. Naučni nivo bi predstavljao – uz sposobnosti koje je usvojio iz prethodnih nivoa – sposobnost komunikacije u usko stručnom i naučnom polju. Filozofski nivo bi bio onaj nivo jezika, koji bi nudio korisniku najšire jezičko znanje na stranom jeziku, ujedno i najbliže onom nivou znanja maternjeg jezika kojim raspolažu visoko obra-zovani ljudi u jednom društvu.

Urkom Mono.indd 15 2017. 03. 06. 7:25:53

16

Urkom Mono.indd 16 2017. 03. 06. 7:25:53

17

Metode u nastavi i učenju stranih jezika

Jedan od osnovnih zadataka glotodidaktike je da ponudi i kompleksna rešenja za nastavnike stranih jezika koja mogu da primenjuju u svojoj nastavi, a odnose se na metode i po-stupke u prenošenju, odnosno usvajanju jezičke kompetencije jednog stranog jezika. Sadržaj glotodidaktike je stoga teorijska osnova u nastavi jezika, koja se primenjuje u praksi, i sadrži skup svih raspoloživih rešenja, metoda i postupaka koje na-stavnici mogu da primenjuju tokom njihovog rada. Važno je napomenuti da postoji neusklađenost između potreba i reali-zovanih principa u nastavi stranih jezika. Naime, primećuje se da je količina leksičkog fonda koji se obrađuje u srednjim školama izuzetno mala, što ne doprinosi značajnom napretku u sticanju jezičke kompetencije. Za minimalnu komunikaciju je potrebno oko 2000 takozvanih aktivnih reči, međutim, skup pasivnih reči oko kojih se aktivne reči grupišu iznosi i do 5000 reči. (Hegedűs, 2012:253) Primena neodgovarajućih principa i modela u nastavi stranog jezika može da dovede do dishar-monije u razvoju jezičke kompetencije društva na stranom jeziku, što školski sistem u svakom slučaju želi da izbegne. Stoga je vrlo važno učenju stranih jezika pristupiti analitično, formulisanjem odgovarajućih koncepata i metoda u nastavi, nadalje spoznajom mogućnosti i potreba učenika stranih jezi-ka na svim nivoima jezičke kompetencije.

Kada govorimo o učenju, odnosno usvajanju jezika, važ-no je da jasno napravimo razliku između učenja maternjeg, odnosno prvog jezika, od učenja stranog jezika, koji može da bude i drugi jezik. Zašto se ovde spominje pojam drugog jezi-ka? Učenje stranog jezika zapravo predstavlja samo jedan po-seban vid učenja drugog i ostalih jezika. O čemu je tu zapravo reč? Stručni krugovi već odavno prave razliku između drugog i stranog jezika. Drugi jezik predstavlja onaj jezik čiju jezičku kompetenciju stičemo upravo u jezičkom okruženju tog datog jezika, jasnije rečeno, nepoznati jezik učimo u onoj jezičkoj sre-dini gde se taj jezik koristi kao jezik društva. Klasičan primer

Urkom Mono.indd 17 2017. 03. 06. 7:25:53

18

za to je učenje nemačkog jezika u Nemačkoj, nakon što smo se preselili u Nemačku, otišli na fakultetske studije, ili se iz ne-kog drugog razloga nalazimo na teritoriji one zemlje i društva čiji jezik upravo želimo da naučimo.

Strani jezik bi, nasuprot ovome, trebao da predstavlja onaj jezik, čiju jezičku kompetenciju želimo da steknemo u takvoj jezičkoj sredini koja nije identična sredini jezika koji učimo. Kao primer za ovaj slučaj možemo da navedemo učenje engle-skog jezika u Srbiji ili Mađarskoj. Upravo zbog toga, u teoriji nastave stranih jezika stručnjaci razlikuju prvi, drugi i strane jezike. (Petrović, 1988:11)

Ovom pitanju možemo da pristupimo iz više pravaca, sa više aspekata. Možemo da pristupimo iz ugla jednojezično-sti, tojest, pozicije govornika koji raspolaže jednim maternjim jezikom. Tada se odnos drugog i stranog jezika ogleda u for-muli koja je obrazložena u gore navedenim rečenicama. Me-đutim, ovom pitanju se može prići i iz pozicije dvojezičnosti, odnosno višejezičnosti, i tada odnos drugog i stranog jezika, delimično dobija drugi kontekst i karakter. Ako pogledamo odnos drugog i stranog jezika sa aspekta dvojezičnosti, vide-ćemo, na primer, da drugi jezik u životu bilingvalne osobe ima važnu ulogu, jer je koristi u svakodnevnoj komunikaciji i u cilju zadovoljavanja svojih osnovnih potreba, znači, egzi-stencijalno joj je dodeljen, dok strani jezik nije nužno potreban za „preživljavanje“ bilingvalne osobe (Klein, 2013:44). Tada se, naravno, primećuje i razlika u motivaciji pojedinca za uče-nje stranog jezika. U narednim rečenicama, definisanje ovog pitanja će se razmatrati u poziciji koja ne pretpostavlja dvo-jezičnost kao osnovno stanje jezičke kompetencije pojedinca.

Ako pogledamo neke od osnovnih karakteristika usvajanja drugog i stranog jezika, videćemo da postoje značajne razlike među njima. Kao prvu i najvažniju karakteristiku možemo na-vesti stepen potrebe za komunikacijom. Dok je u slučaju dru-gog jezika učenik prinuđen da neprekidno komunicira sa svo-jom okolinom, jer je to primarni uslov i njegovog normalnog života i opstanka u datom društvu, prilikom učenja stranih jezika, potreba za komunikacijom je veštački prisutna i odvija

Urkom Mono.indd 18 2017. 03. 06. 7:25:53

19

se u strogo kontrolisanim okvirima. Ova karakteristika je usko vezana i sa stepenom spoljnih uticaja koji imaju značajan efekt u sticanju jezičke kompetencije. Naime, u slučaju drugog jezi-ka, na učenika utiče mnoštvo signala iz njegove okoline i on ih perceptuje skoro nesvesno. Izloženost neprekidnim jezičkim signalima dovodi do podsvesnog usvajanja jezičkih struktu-ra i leksike drugog jezika. Kod stranog jezika, spoljni uticaji su ograničeni i najčešće kontrolisani nastavnim programom, stoga se usvajanje jezičke kompetencije u ovom slučaju vrši svesno, sa ciljem i uz neprekidnu proveru usvojenog znanja. Ako ovde primenimo mišljenje da je razlika između usvajanja i učenja jezika upravo u podsvesnom i svesnom sticanju jezič-ke kompetencije, pojednostavljeno možemo da kažemo da se prvi jezik usvaja, drugi se delimično usvaja i delimično uči, a strani jezici se pretežno uče. (Petrović, 1988:14).

Još na samom početku razmatranja ove teme, potrebno je naglasiti da se u stručnim krugovima već izvesno vreme vodi polemika da li postoji jezičko-pedagoška metoda ili teorija koja se primenjuje na nivou samo jednog nacionalnog jezika, ili se data metoda ili teorija može primenjivati na sve strane jezike (Bárdos, 2005:105). Naravno, veliki je broj pristalica i jednog i drugog pristupa, ipak ovde ćemo se prvenstveno pozabaviti metodama u nastavi stranih jezika koje se svojim karakteristi-kama mogu primenjivati na globalnom nivou.

Interesantno je navesti i to da se u istoriji podučavanja je-zika ni o jednoj metodi nije moglo dokazati da se uz pomoć nje ne može naučiti strani jezik, ali ni to da se uz njenu pomoć zasigurno može naučiti jedan strani jezik (Bárdos, 2005:23). Zatim, mnogi stručnjaci smatraju da se različitim jezicima treba približiti jednom globalno formulisanom metodom, a drugim jezicima pak sasvim drugom metodom. Ako se kao primer uzmu slovenski jezici, među njima posebno ruski je-zik, primetićemo da se još na samom početku sticanja jezičke kompetencije nastavni materijali u velikoj meri zasnivaju na predstavljanju primene gramatičkih pravila, usled postojanja raznovrsnih karakteristika koje otežavaju učenje stranog jezi-ka (pismo, akcenatski sistem, itd.) (Hegedűs, 2012:253). Tada

Urkom Mono.indd 19 2017. 03. 06. 7:25:53

20

se može primetiti da metoda u nastavi stranog jezika koja pre-ferira gramatički pristup, više odgovara slovenskim jezicima.

Ako se govori o osnovnim veštinama kojima treba da ovla-da jedan učenik na stranom jeziku, videćemo da se kroz istoriju menjala definicija i shvatanje ovih veština. Prva kategorizacija ovih veština je podrazumevala podelu na aktivne i pasivne veštine. U prvu grupu se ubrajao govor i pisanje, a u drugu slušanje i čitanje. Kasnije se govorilo o auditivnim i vizuelnim veštinama, u prvu grupu je spadao govor i slušanje, a u drugu čitanje i pisanje. Na kraju je oformljena kategorija simpleksnih (veštine u jednojezičnom prostoru) i kompleksnih (u višejezič-nom prostoru) veština, uz zadržavanje podele na auditivne i vizuelne veštine. Tako dobijamo dodatne dve veštine, usme-no i pisano prevođenje. Ovom kategorizacijom prepoznajemo auditivne i vizuelne, odnosno simpleksne i kompleksne vešti-ne. Slušanje i govor su auditivne i simpleksne veštine, usmeno prevođenje je auditivna i kompleksna veština, čitanje i pisanje su vizuelne i simpleksne veštine, dok je pismeno prevođenje vizuelna i kompleksna veština (Bárdos, 2005:21). Danas udž-benici za strane jezike uglavnom prate ovaj koncept osnovnih jezičkih veština, ipak, u razvoju pojedinih veština počinju da se primenjuju i druge metode u formi takozvanih modernih tehnologija.

Ako pogledamo osnovne karakteristike skoro svake meto-de u nastavi, odnosno učenju stranih jezika, videćemo da se sve one zasnivaju na nekoliko vrlo jasno određenih aspekata. Tako je jedan od važnijih aspekata upravo odluka u kojoj meri je potrebno da se prilikom učenja stranog jezika oslanjamo na maternji jezik učenika. Koliko treba da koristimo jezičku kom-petenciju maternjeg jezika u formiranju jezičke kompetencije na stranom jeziku? Drugi važan aspekat je kakav odnos treba da se zauzme prema greškama koje se neminovno pojavlju-ju tokom formiranja jezičke kompetencije. Da li treba težiti potpunoj neprisutnosti grešaka tokom učenja stranih jezika, ili se upravo greške mogu i moraju koristiti kao metodološ-ki pristup u kontroli podizanja jezičke kompetencije učenika? Najzad, kao jedan do važnijih aspekata u učenju stranih jezika

Urkom Mono.indd 20 2017. 03. 06. 7:25:53

21

jeste i odluka u kojoj meri i na koji način je potrebno predsta-viti gramatičku strukturu datog stranog jezika i koji pravac treba slediti u doziranju gramatičkih pravila. Slično se odnosi i na leksičko blago datog jezika, kada je potrebno doneti od-luku o sadržaju skupova leksičke građe koju učenik treba da usvoji tokom sticanja jezičke kompetencije. Upravo zbog razli-ka u definisanju i primeni ovih aspekata kroz istoriju nastave stranih jezika primenjivane su razne metode i pristupi, koji su se uvek sadržajem i karakterom nadovezivali na prethod-ne metode, a koje su, međutim, postavljane na nove teorijske osnove i time dovodile do revolucionarnih promena u defini-sanju zadataka u nastavi i učenju jezika, odnosno u primeni adekvatnih rešenja u tu svrhu.

Kada je reč o pristupu nastave i učenja stranih jezika u današnje vreme, veoma je važno da razumemo kako je tekao tok razvoja metodologije podučavanja i učenja stranih jezika kroz istoriju, koji su pristupi, kriterijumi i metode korišćeni u ove svrhe, koje su im bile osnovne karakteristike, prednosti i mane, nadalje, kako su uticali na podučavanje i učenje stranih jezika u savremenom dobu. Važno je naglasiti da je potreba za učenjem stranih jezika postojala oduvek. Najosnovnije ljudske delatnosti kao što je na primer trgovina, još u staro doba je išla sa putovanjima i potrebom za komunikacijom sa stranim kulturama, narodima i jezicima. Poznavanje stranih jezika i kultura drugih naroda je u to doba predstavljalo značajnu prednost i mogućnost za brži i bolji razvoj. Nadalje usled raz-nih ratova i osvajanja novih geografskih površina, pobednici su oduvek radili na tome da se njihov jezik u što većoj meri proširi među osvojenim narodima. Tako da je učenje jezika u prošlosti moglo da bude uzrokovano i prisilom, u cilju da se u novoformiranoj sredini čovek može što bolje integrisati i nastaviti svoj život. Ako pogledamo koje su metode u nastavi i učenju stranih jezika korišćene kroz vekove, potrebno je da se vratimo u staro doba, od kojeg vremena nam stoje na raspola-ganju pisani spomenici i preko kojih je moguće da zavirimo i u metodološki pristup učenja jezika i drugih znanja.

Urkom Mono.indd 21 2017. 03. 06. 7:25:53

22

Prva metoda u nastavi i učenju stranih jezika se svakako vezuje za izučavanje velikih jezika starog doba, kao što su grčki i latinski. Grčki i latinski su kroz dugi period u čoveko-voj istoriji predstavljali osnovu za sticanje znanja iz bilo koje oblasti. Na ovim jezicima je teklo obrazovanje, na njima su pisane enciklopedije, književna dela, sastavljane naučne stu-dije. Bilo ko, ko je hteo da stekne dobro obrazovanje, morao je da nauči ove jezike. Međutim, sticanje jezičke kompetencije nije išlo sa potrebom da se ljudi osposobe da komuniciraju na tim jezicima, već se prvenstveno stremilo poznavaju jezika koji je bio dovoljan da se izučavaju pisani dokumenti, da se do potrebnog znanja i informacija stigne posrednom tehni-kom, čitajući i razumevajući velikane tog doba. U vreme nje-ne primene, ova metoda nije ni stremila ka tome da učenike nauči da govore na stranom jeziku (Bárdos, 2005:46). Zbog toga, osnovna karakteristika ovog pristupa je da se zasnivala na gramatičko-prevodilačkoj metodi, gde su se jezička pravi-la objašnjavala čitanjem i prevođenjem biranih tekstova koji su pružali sliku savršenstva jezičkih i moralnih normi. (Toča-nac, 1997:8) Glavni ciljevi ove metode su bili da učenika os-posobe da čita tekstove na stranom jeziku uz pomoć rečnika, da ga nauče kako da tehnikom prevođenja nauči jedan strani jezik, da nauči pisati na stranom jeziku, odnosno da izgrade u njemu neku vrstu „mentalne discipline“ ka sticanju jezičke kompetencije na stranom jeziku (Bárdos, 2005:46). Ipak, ova metoda u današnje vreme se ne smatra odgovarajućom, jer ne zadovoljava osnovne potrebe savremenog društva i sa-vremenog čoveka. Ova metoda pruža pasivno znanje jednog stranog jezika, a potpuno je neprilagođena potrebi za komu-nikacijom i savremenim potrebama ljudi. Ona je postigla da učenici usvoje ogromno znanje o jeziku koji uče, ali uz nizak nivo usavršavanja osnovnih jezičkih veština. Ipak, do kraja 19. veka ova metoda je bila najistaknutija i najviše primenji-vana u nastavi stranih jezika.

Druga metoda koju treba spomenuti je takozvana direktna metoda u nastavi i učenju stranih jezika. Princip ove metode je da se jezička kompetencija učenika podiže direktnim dodi-

Urkom Mono.indd 22 2017. 03. 06. 7:25:53

23

rom sa stranim jezikom, a gde se maternji jezik u potpunosti isključuje iz metodološkog pristupa. Ova metoda svoj život započinje u periodu druge polovine 19. veka, kada u svetu dolazi do potrebe da se nacionalni jezici uče na što boljem nivou, a narodni jezici dolaze u prvi plan. Princip ove metode se zasniva na mišljenju da je učenik sposoban da direktnim kontaktom sa stranim jezikom preuzme leksičku građu tog jezika i da prepozna gramatička pravila kroz uvežbavanje ka-rakterističnih rečenica u kojima je primenjeno pravilo na koje se učeniku skreće pažnja. (Točanac, 1997:14) Za ovu metodu je važno da učenik više nije u pasivnoj ulozi kao u prethodnoj metodi, međutim, upravljanje procesom sticanja jezičke kom-petencije je i dalje vrlo značajno (Bárdos, 2005:74).

Razvoj metoda u nastavi i učenju stranih jezika je od tog vremena nezaustavljiv i često je išao u raznim pravcima. Je-dan od takvih pravaca je i učenje stranih jezika metodom či-tanja. Pristup u ovoj metodi je da se u nastavi stranih jezika akcenat stavlja na jednu od osnovnih jezičkih veština, na ve-štinu čitanja ciljnih tekstova. Na ovaj način, učenik stiče zna-čajno leksičko blago stranog jezika, koje mu služi u kasnijem razvoju stepena znanja jezika (Bárdos, 2005:76). Ovom meto-dom je i započeta značajna prisutnost čitanja u učenju stranih jezika i danas postoji ogroman broj priređenih tekstova zna-čajnih pisaca i dela, koji sadrže određeni broj frekventnih reči i izraza za pojedine nivoe u učenju stranih jezika.

Ne smemo zaboraviti da spomenemo i intenzivnu metodu, koja se popularno naziva i „vojnom metodom“. Naime, osnovni princip u primeni ove metode je zapravo intenzitet. Učenje stranih jezika ovom metodom se vrši u intenzivnim turama od nekoliko nedelja, tokom kojih se učenici svakog dana po deset sati bave učenjem jezika, na šta dolazi nedeljno po petnaest sati prakse sa izvornim govornicima i dvadeset-trideset sati individualnog učenja (Bárdos, 2005:93). Ovom metodom se postiže princip ne-prekidnog minimalnog razvoja jezičke kompetencije koja se realizuje uz maksimalni učinak primene stečenog zna-nja. Interesantno je da je uloga gramatike u sticanju jezičke

Urkom Mono.indd 23 2017. 03. 06. 7:25:53

24

kompetencije ovom metodom minimalna, a jače se ističe sposobnost govora i sam izgovor. Ova metoda je nazvana i vojnom metodom, jer je prvenstveno iznikla u okruženju vojske i pripreme vojnika za akcije na inostranoj teritoriji.

Sledeća metoda na koju se treba osvrnuti jeste au-dio-oralna metoda. Ona se zasniva na principu da se pamte određeni isečci dijaloga, nakon čega sledi leksičko i gra-matičko objašnjenje. Dijalozi se snimaju na magnetofone, a kasnije počinju da se koriste i jezičke laboratorije, gde studenti slušajući snimak dijaloga u kojem su ilustrovani savršen izgovor i konstrukcija, u najbržem mogućem roku stiču jezičku kompetenciju na stranom jeziku. Ova metoda svesno razdvaja četiri osnovne jezičke veštine i posebno ističe veštinu slušanja i govor, mada ne izbegava ni osta-le dve veštine. Pošto se svodi na imitaciju i ponavljanje, metoda je pogodna za podizanje jezičke kompetencije i nemotivisanih pojedinaca (Bárdos, 2005:103). Ipak, kao što se uočava kod svake do danas ustanovljene metode, i ova metoda nije mogla da zaživi, jer se brzi razvoj tehnologije nije poklapao sa mogućnostima ove metode. Stručnjaci su brzo uvideli da se audio-oralnom metodom ne mogu po-stići oni rezultati koji bi trebali da se postignu ulaganjem tolikog truda nastavnika i učenika u nastavi i učenju stra-nog jezika.

Upravo iz razloga što audio-oralna metoda nije donela one rezultate koji su bili od nje očekivani, dolazi do kon-cipiranja sledećeg pristupa nastavi i učenju stranih jezika, do pojave AVGS metode, tojest audio-vizuelne global-no-strukturalne metode. Prema ovoj metodi, primenjiva-njem nekih od potvrđenih rezultata prethodne metode, u centar pažnje se stavlja situacija i princip da se struktura otkriva čulom sluha i čulom vida. (Točanac, 1997:25). Ako ovu metodu želimo da prikažemo u jednoj jednostavnoj formuli, tada možemo da je opišemo na sledeći način: „zvuk+slika=situacija“ (Bárdos, 2005:108). Cilj ove meto-de je da spojem zvuka i slike obrazuje takvu situaciju iz koje bi se na najrealističniji način preuzeo otisak živog je-

Urkom Mono.indd 24 2017. 03. 06. 7:25:53

25

zika. Učenje jezika počinje preuzimanjem realnih situacija u govornoj formi, gde se podstiče potreba za pamćenjem jezičkog koda, a u tome se učenicima pruža pomoć vizuel-nim sredstvima. Nakon što učenik bude u stanju da prepo-zna jezičke konstrukcije, u stanju je i samostalno da stvara nove slične konstrukcije. Kao praktičan primer ove metode možemo prikazati tok nastave kod preuzimanja jedne na-stavne celine. AVGS metoda funkcioniše u tri zasebne faze. Prva faza je predstavljanje jezičke situacije, kroz koju se vrši tumačenje novih pojmova i fiksiranje pravilnog izgo-vora. U ovoj fazi učenici slušaju datu situaciju i pokušava-ju da je rekonstruišu, reprodukuju. Druga faza predstavlja memorisanje jezičkih konstrukcija i razumevanje njihovog funkcionisanja. Tokom ove faze se koriste takozvane struk-turalne vežbe, kojima se razvijaju osnovne jezičke kom-petencije na polju izgovora, leksičkog značenja i primene strukture. U trećoj fazi dolazi do primene prethodno steče-nog znanja, kada se odustaje od ograničenja strukturalnih vežbi i učeniku se omogućuje da kreativno primeni svoje znanje u novim situacijama. (Točanac, 1997:47)

Sledeća metoda o kojoj će biti reči jeste kognitivna me-toda. Ova metoda nastaje u vreme značajnih promena u shvatanju čovekove prirodne uloge u procesu razvoja ko-gnitivnih sposobnosti. Osnova ove metode izražena je u mišljenju da je „živi jezik kreativnost koja je orijentisana propisima i predstavlja sistem koji se svesno uči“ (Bárdos, 2005:114). Prema ovom konceptu, ljudi raspolažu urođe-nom sposobnošću za usvajanje jezičke kompetencije i da bi stekli jezičku kompetenciju na stranom jeziku, dovolj-no je da se sa tim jezikom upoznaju kroz aktivni dodir sa njim. Tako je u interesu da se nauči jedan strani jezik „po-trebno naučiti razmišljati na tom stranom jeziku“ (Bárdos, 2005:114). Najznačajnije je da učenik bude izložen inputu u odgovarajućoj meri kroz koji opažanjem i analizom stiče jezičku kompetenciju. Prema tome i same greške koje na-staju tokom učenja stranih jezika nisu rezultat pogrešnog

Urkom Mono.indd 25 2017. 03. 06. 7:25:53

26

toka primenjivanja ove metode, već su upravo sredstvo u spoznaji i analizi jezičkih konstrukcija.

Ubrzanim razvojem tehnologije, čovekove potrebe su se znatno izmenile u poslednjim decenijama 20. veka. Pri-mena do tada poznatih metoda u nastavi i učenju stranih jezika pokazala se kao nedovoljno efikasna, prvenstveno iz razloga što nije u potpunosti mogla da zadovolji potrebu čoveka za što većom kompetencijom u komunikativnim si-tuacijama. Naime, prethodne metode ili nisu dozvoljavale učenicima da ispolje svoje kreativne osobine, ili im nisu u ruke pružale adekvatna sredstva i rešenja za nesmetanu i savremenu komunikaciju. Iz ovog razloga, sredinom druge polovine 20. veka nastaje takozvana komunikativna meto-da u nastavi i učenju stranih jezika. Naravno, kao što se i iz samog naziva metode može uočiti, osnovna karakteristika ove metode je upravo akcenat na komunikaciji i kreativ-nom izražavanju. Osnovni princip u primeni ove metode se zasniva na mišljenju da se danas više ne govori o učenju nekog stranog jezika, već o tome kako da govorimo nekim stranim jezikom. (Točanac, 1997:50) Upravo zbog toga, ak-cenat više nije na savršenom gramatičkom raspoznavanju i memorisanju lingvističkih struktura, već je akcenat na utvrđivanju govornih činova kroz koje se može prepoznati funkcionisanje gramatičkih pravila. Govorni činovi, stoga, postaju novina u komunikativnoj metodi i predstavljaju moguće jezičke strukture i konstrukcije koje se mogu po-javiti u određenom komunikacijskom činu i situaciji. Oni predstavljaju skup svih onih rešenja koja mogu da budu na raspolaganju učenicima prilikom komunikacije na temu određene situacije. Ovaj pristup upravo i predstavlja zame-nu dijaloga koji su korišćeni u prethodnoj metodi, odnosno tekstova koji su korišćeni u ranijim metodama. Važno je navesti i da se u komunikativnoj metodi na sasvim dru-gačiji način ophodimo prema greškama na primer, gde se greške ne smatraju negativnom karakteristikom u procesu učenja stranih jezika, već predstavljaju neminovan stepe-nik u postizanju jezičke kompetencije. Greške nam upra-

Urkom Mono.indd 26 2017. 03. 06. 7:25:53

27

vo pomažu u primećivanju neusaglašenosti sa normom i komunikacijskom situacijom i usmeravaju nas ka pravilnoj konstrukciji.

U sledećem delu ćemo navesti nekoliko interesantnih aspekata, koji bi mogli u budućnosti da utiču na formiranje novih metoda u nastavi stranih jezika.

Kao prvi aspekat potrebno je naglasiti da u stručnim krugovima postoji mišljenje da se metode u nastavi stranih jezika ne usklađuju sa nekim od evidentnih karakteristika usvajanja jezičke kompetencije. Jezička kompetencija na stranom jeziku postiže se kontinuiranim usvajanjem stra-nog jezika kroz dugi vremenski period (Klein, 2013:54). Prema ovom mišljenju, potrebno je tako osmisliti metodu učenja stranih jezika da je akcenat upravo na neprekidnom usavršavanju jezičke kompetencije, uz obezbeđivanje od-govarajućeg vremenskog perioda za koji učenik može da usvoji gradivo. Nedostatak neprekidnog jezičkog inputa u učeniku rezultira delimičnim opadanjem stečenog znanja, na koje se ponovnim prisustvom inputa znanje dalje nado-građuje. Ovde često dolazi do još jedne teškoće sa kojom se, prvenstveno učenik, ali i nastavnik, susreću. Naime, učenik inpute prima prema jednom unapred određenom sistemu, koji se kvalitativno razvija. U slučaju nestanka in-puta, opadanje znanja, tojest zaboravljanje, sasvim je ne-predvidivo i diferencira od pojedinca do pojedinca. Teš-koća nastaje tek pošto je učenik ponovo izložen daljnjem inputu, koji je neizostavno ometen izgubljenim znanjem, pošto najčešće učenik nije svestan šta je izgubljeno u pau-zi. Time se nastavak učenja usporava, a kod nekih učenika dovodi i do potpunog odustajanja. Na ovaj način, znanje jezika se razvija u takozvanim talasima, koji se mogu iz-beći izborom metode koja je osmišljena na kontinuiranom inputu. Vremenski period u sticanju jezičke kompetencije je danas sve kraći i to predstavlja jedan od najvećih izazo-va modernih metoda učenja stranih jezika, jer je potrebno za što kraće vreme postići sve bolje rezultate. Ipak, kroz istoriju nastave stranih jezika, jasno je primećeno da se in-

Urkom Mono.indd 27 2017. 03. 06. 7:25:53

28

tenzivne metode mogu primenjivati samo u ekstremnim si-tuacijama i da je za sticanje jezičke kompetencije potreban odgovarajući vremenski period.

Sledeći aspekat koji je potrebno spomenuti jeste veza između sticanja jezičke i komunikativne kompetencije. Ko-munikativna kompetencija u sebi ne sadrži samo jezički kod i poznavanje apstraktnih pravila, već i znanje koje nas čini sposobnim da određeni jezički kod na odgovarajući način koristimo u određenim situacijama (Bartha, 1999:87). Upravo zbog toga, moderna metoda u nastavi stranih je-zika treba da je koncipirana na nerazdvojivosti jezičke i komunikativne kompetencije i da učenicima kroz razvoj stranog jezika neprekidno pruža i komunikacijske obrasce u formi najraznovrsnijih situacija iz svakodnevnog života. Ovim pristupom se spajaju ciljevi dve gore navedene kom-petencije i dolazi do formiranja simbioze jezičke i komuni-kativne kompetencije.

Jedan od važnih aspekata u učenju stranih jezika je kako pobediti u sebi strah od stranog jezika, odnosno strah od komunikacijskog čina u situaciji kada jezička kompetenci-ja nije usaglašena sa potrebom i primenom znanja jezika. Učenik stranog jezika je usmeren da komunicira na jeziku koji uči tokom celokupnog razvoja njegove jezičke kom-petencije, od samih početaka, kada prepoznaje svega ne-koliko struktura i pojmova, do konačnog stadijuma, kada nesmetano koristi stečeno znanje iz stranog jezika. Tokom razvoja jezičke kompetencije, stoga, učenik prolazi kroz različite faze koje na njega ostavljaju različite uticaje u do-diru sa svojom okolinom, a u primeni znanja na stranom jeziku. Zato se često čuje kod učenika da su na početku sticanja jezičke kompetencije na stranom jeziku frustrira-ni reakcijama komunikacijskog partnera. Često navode da „kada ne govore pravilno, drugi im se smeju“. Upravo zbog toga, prilikom učenja stranih jezika, važno je u sebi stvoriti i odgovarajući koncept za odbranu, kako se u stica-nju jezičke kompetencije ne bi posustalo i kako bi se rešilo krizno stanje. Strah od jezika može da ima svoje posledice

Urkom Mono.indd 28 2017. 03. 06. 7:25:53

29

u različitim oblicima i reakcijama. Posledice mogu da budu i telesne i mentalne. Kreću se od osećanja napetosti i uzne-mirenosti, preko nespretnosti i suzdržanosti, sve do zno-jenja i pojačanog pulsa srca (Mihaljević, 1998:52). Važno je navesti da se strah od jezika neprekidno smanjuje sa pove-ćavanjem jezičke kompetencije na stranom jeziku, što je us-lovljeno i time da se učenik na samom početku svog učenja bori sa većim brojem „napada“ u komunikacijskom činu, samopouzdanje mu je slabije, a mogućnost za isticanje ma-nja, dok se u naprednijim fazama učenja jezika učenik sre-će sa sve manjim negativnim porukama svog okruženja, u stanju je hrabro da koristi strukture i leksiku stranog jezi-ka, uz mogućnost da se svojim kreativnim izražavanjem sve više ističe od svojih kolega u razredu, grupi, ili sago-vornika u svojoj okolini. Ipak, postojanje straha od jezika je zapravo neminovna karakteristika svakoga ko uči strani jezik, međutim, njegov intenzitet nije kod svakoga podjed-nako prisutan. Stručnjaci smatraju da niži intenzitet straha čak i doprinosi boljem i bržem usvajanju stranog jezika, dok se visok intenzitet straha od jezika realizuje u poteš-koće u savladavanju nastavnog programa, slabiji rezultat jezičke produkcije, odnosno odbijanje slojevite i kreativne komunikacije na stranom jeziku (Mihaljević, 1998:54). Pita-nje je kako moderne metode u nastavi stranih jezika mogu ovaj fenomen da iskoriste u pozitivne ciljeve, tojest da gra-de svoje postupke na strahu od jezika koji je neminovno prisutan kod učenika.

Slično ranije opisanom aspektu, važno je naglasiti i da se uspešno usvajanje ili učenje jezika može ostvariti samo uz odgovarajuću količinu jezičkog inputa i njegovog od-govarajućeg kvaliteta. U ovom slučaju je akcenat upravo na kvalitetu inputa, tojest kvalitetu uzorka koji se nudi učenicima tokom nastave. Važna je neprekidna interakci-ja jezičkog inputa i outputa, odnosno neprekidno vežbati primenu jezičkog koda (Klein, 2013:53). Međutim, vrlo je važno da je jezički input kvalitetan i da pruža slojevitu sli-ku stvarnosti kroz svoju primenu. Izbor kvalitetnog inputa

Urkom Mono.indd 29 2017. 03. 06. 7:25:53

30

je primaran, a ujedno i jedan od težih zadataka moderne metode učenja stranih jezika. U ovu svrhu mogu da poslu-že i najraznovrsniji alati i sredstva u nastavi stranih jezika. Nastavna sredstva u štampanom obliku koja služe kao po-moć nastavnicima u predavanju stranih jezika su, na pri-mer, pored udžbenika i stručna izdanja, zbirke zadataka, časopisi, rečnici, jezički testovi, zidne slike i mape, a kao sredstva koja služe za pomoć učenicima izdvajaju se radne sveske, radni listovi, zadaci, čitanke, zbirke tekstova, itd. (Kurtán, 2001:126). Dobri udžbenici za strane jezike ne po-dučavaju učenike, već ih podstiču na učenje stranog jezika. To postižu interesantnim tekstovima i zadacima koji ih in-telektualno okupiraju i motivišu na dalje učenje. Moder-na rešenja idu i sa novim pristupom u serviranju jezičkih uzoraka. U udžbenicima koji prate komunikativni metod učenja stranog jezika u maloj meri su prisutna tekstualna objašnjenja, već se umesto njih autori ovih udžbenika pr-venstveno služe tabelama, crtežima, prenošenjem infor-macija raznim bojama, memorijskim tehnikama (Kurtán, 2001:135). Tako se često u udžbenicima možemo sresti sa uzorcima u formi jelovnika, recepta, itd.

U ovom tekstu smo mogli da se upoznamo sa nekim pitanjima metodologije nastave stranih jezika. Kao što je i navedeno u tekstu, razvoj metoda u učenju stranih jezika, odnosno sticanju jezičke kompetencije na stranom jeziku tekao je neprekidno kroz čovekovu istoriju, ipak, i danas je teško odlučiti se za jednu od spomenutih metoda. Vrto-glavi razvoj modernih tehnologija, čovekova sve veća po-treba i mogućnost za komunikacijom uslovili su nastanak modernih metoda u učenju stranih jezika, ipak, ne može-mo reći da je dokazan ubrzan proces sticanja jezičke kom-petencije, da je lakše naučiti jedan strani jezik, niti da je upravo zbog „poslednje“ metode drastično porastao broj ljudi koji govore stranim jezicima. Naglasak treba da se stavi na „razvoj“ metoda, koji je neprekidan i neminovan. Razvoj je uslovljen skoro neshvatljivo brzim promenama u modernom društvu, u promenama ljudskih potreba, ali

Urkom Mono.indd 30 2017. 03. 06. 7:25:53

31

i ljudskih sposobnosti. Upravo zbog toga, rad na koncipi-ranju novijih i novijih metoda u nastavi stranih jezika neće se zaustaviti, niti ikada dostići svoj konačni oblik. Zadatak stručnjaka je upravo praćenje čovekovog razvoja, razvoja društva u kojem čovek živi i nuđenje što kvalitetnijeg re-šenja za čovekove potrebe. Jedna od osnovnih potreba mo-dernog čoveka je otvorenost i informisanost, a ove potrebe se postižu upravo kroz jezik, pa i strane jezike.

Urkom Mono.indd 31 2017. 03. 06. 7:25:53

32

Urkom Mono.indd 32 2017. 03. 06. 7:25:53

33

Ogledi na temu jezičke kompetencije u okviru srpsko–mađarskih kontakata

Jezička kompetencija u manjinskom okruženju

Mađari i Srbi vekovima žive jedni pored drugih i neprekidno međusobno utiču jedni na druge na raznim poljima ljudskog života. Nije drugačije ni sa njihovim jezicima, sa njihovom primenom kao i sa uticajem jezika na njihov život. Mađari i Srbi danas žive u svojim nacionalnim državama gde pred-stavljaju jezičku većinu, međutim, u pograničnim oblastima, a neretko i dublje u susednoj zemlji, Srbi i Mađari žive u bližoj i daljoj dijaspori, gde predstavljaju manjinsko stanovništvo sa svojim manjinskim jezikom.

Predmet ovog rada je pokušaj da se jednim interdiscipli-narnim pilot-projektom pokažu neke od karakterističnih ra-zlika u korelaciji manjinski-većinski jezik. Interdisciplinarni karakter ovog rada se ogleda u izabranoj temi i metodama. U radu će se dati opis karakterističnih frazeoloških jedinica sa komponentom voda sa aspekta sociolingvističkog istraži-vanja. Istraživanje pokušava da odgovori da li se u upotrebi karakterističnih frazeologizama odražava i specifični pogled na svet datog naroda, odnosno grupe korisnika datog jezika i koliki uticaj imaju većinski jezici na manjinske i obratno. Rad će se među ostalim baviti i promenom jezičkog koda koji se vrlo često primećuje kod korisnika manjinskih jezika, nadalje sa tipičnim jezičkim problemima koji se kod ovih grupa uo-čavaju.

Aspekti

Pošto se u ovom radu koristi interdisciplinarni pristup istra-živanju, na početku treba definisati koji su oni osnovni aspek-ti na osnovu kojih će se istraživanje odvijati. Sociolingvistika ispituje uzajamni odnos jezika i društva, odnosno ispituje

Urkom Mono.indd 33 2017. 03. 06. 7:25:53

34

odnos između jezičke i društvene strukture. Teorijska os-nova sociolingvistike je da struktura društva i ponašanje u društvu upravljaju primenom jezika, odnosno da i primena jezika utiče na njih same (Kiss 2002: 14). Sociolingvistika dalje prepoznaje jezički varijetet, koji odbacuje jedinstvenost kao osnovni karakter i u prvi plan dovodi upravo raznolikost kao glavnu osobinu. Jezičku varijantu smatra pojavom istog značenja koja se tokom primene jezika dobija u dve ili više različitih formi. One su podjednako upotrebljive i zamenju-ju se bez opasnosti da će se izgubiti gramatička ispravnost rečenog, međutim razlikuju se po njihovom društvenom poi-manju (prihvaćanju) – jedna forma odgovara kodifikovanom jezičkom standardu, dok druga ne, i time je udaljenija i manje „prihvatljiva” (Göncz 2001). Ovde se otvara pitanje i manjin-skih jezika koji mogu da predstavljaju jezičku varijantu svog većinskog jezika i koji u sebi sadrže sve one rizike koji su skriveni u jezičkoj raznolikosti. Na ovaj način sociolingvistika kao jedan od svojih važnih zadataka smatra prikaz raznoliko-sti primene jezika i ne na poslednjem mestu opisivanje prime-ne jezika zajednica koje su sa jezičkog aspekta ugrožene, kao na primer manjinski jezici. Ona ide i dalje kada daje i odgovor na pitanje šta je konstantno i neophodno, kada suprotno ge-nerativnoj gramatici kaže da su upravo raznovrsnost i pro-mene ono što je konstantno i neophodno u jeziku (Imrényi 2009). Uz ove aspekte istraživanja se usko vezuje i ideologija „jezičkog standardizma” koja forsira jezičku jedinstvenost na uštrb jezičke raznolikosti, u okviru koje brojni predstavnici standardizma smatraju da je standardni jezik razvijeniji, bo-lji, čak i lepši od drugih varijanti jezika (Lanstyák 2009: 33). Ovim pristupom pripadnici manjinskih jezika su neminovno ugroženi i postavljeni u poziciju da svoj identitet i jezički kod prilagođavaju većinskom jezičkom kodu jer ideologizovanje jezičke upotrebe kao posledicu ima i negativno presuđivanje po pitanju znanja jezika govornika, njegove mentalne sposob-nosti i karaktera na osnovu varijante jezika koju upotrebljava, odnosno na osnovu konkretnih leksičkih elemenata i formi (Lanstyák 2009: 37). Usled ovoga dolazi do pojave kada u ne-

Urkom Mono.indd 34 2017. 03. 06. 7:25:54

35

stabilnoj dvojezičnoj ili višejezičnoj situaciji jedna zajednica, odnosno njeni pripadnici prelaze sa jednog jezičkog koda na drugi, postepeno i u jednom utvrđenom pravcu. Ovde je naj-češće reč o skupu govornika koji pripadaju jednoj manjinskoj grupi (zajednici) koja stupa u kontakt sa zajednicom govor-nika (većinskom zajednicom) kojoj su sa aspekta dominacije podređeni (Maitz 2008: 154). Smer je karakteristično očigle-dan i kreće se postepeno po fazama sa jednojezičnog stanja na privremeno dvojezično stanje, nakon čega se prelazi na jednojezično stanje većinskog jezika (Bartha 2007). Međutim, u tom procesu, koji je očigledno neminovan dolazi do pojave „jezičkih problema” koji nastaju tokom komunikacije i koji govorniku predstavljaju prepreku, smetnje, poteškoće u ko-munikaciji, a mogu je i prekinuti. Ti problemi su mnogobrojni i raznovrsni, ali sa aspekta ovog rada navešćemo samo neko-liko njih: 1) nepravilna upotreba jezičkih izraza, 2) nedostatak jezičke kompetencije, 3) nedovoljno poznavanje gramatičkih formi datog jezika, 4) slučajna upotreba loših konstrukcija (Lanstyák 2007).

Frazeologija u klasičnom smislu reči predstavlja granu lin-gvistike koja se bavi proučavanjem spojeva leksičkih eleme-nata koji dobijaju specijalno značenje, različito od onog koje imaju njegovi elementi pojedinačno. Ti spojevi leksičkih ele-menata, drugim rečima frazeološke jedinice se sastoje iz više reči i predstavljaju kombinaciju reči koja je ustaljena i jezički korisnici je kao celinu poznaju (Forgács 2007: 15).

Najčešće govorimo o gramatičkim (idu od jedne usamlje-ne reči pa sve do jedne cele rečenice), slikovitim (gde spoj ele-menata koji je nastao na osnovu predmetne stvarnosti prelazi na nivo „apstraktnog”, kao na primer stara izreka koja potiče od profesije mlinara: a maga malmára hajtja a vizet) i opisnim frazeologizmima (gde jedna reč ili izraz dobijaju takvu dopu-nu koja u stvarnosti nema osnove, kao na primer: megnyújtják a nyakát [= felakasztják ‘obesiti’]) (Hadrovics 1995: 29).

U frazeologizmima je ukorenjena ona „slika sveta” u ko-joj živi jedna nacija, a sa njom i društveno-političke tradicije, koje svedoče o pripadanju jednom kulturološkom i civilizacij-

Urkom Mono.indd 35 2017. 03. 06. 7:25:54

36

skom krugu (Bańczerowski 2012: 457). Prema tome frazeolo-gija u sebi čuva mnoge informacije koje su karakteristične za razne društvene i socijalne grupe i time predstavlja odličnu riznicu i za sociolingvistička istraživanja. U dodiru sa jednim stranim jezikom (bilo da je on manjinski ili većinski) ubrzo shvatimo da postoji nekakva nepoznata dimenzija u kojoj se nalaze isti predmetni i referencijalni pojmovi, ali su oni „na drugi način opisani” od onog kako je to opisano u našem ma-ternjem jeziku (Hegedűs 2000).

Brojne frazeološke jedinice ne postoje samo u jednom je-dinstvenom (potpuno fiksiranom) obliku već se u svakod-nevnoj upotrebi koriste u više formi (Forgács 2007: 36). Gore navedeni aspekti sociolingvističkog i frazeološkog ispitivanja će biti dotaknuti u metodama i rezultatima ovog rada.

Metoda

U ovom radu se navode rezultati terenskog rada koji je autor vršio u Vojvodini među mađarskim stanovništvom i u Ma-đarskoj u okolini Budimpešte kod pripadnika srpske manjin-ske zajednice. Cilj ovog rada je da da jedan bliži prikaz na koji način i u kojoj meri postoji međusobni uticaj manjinskog na većinski jezik, odnosno većinskog na manjinski u različitim društvenim i socijalnim grupama i kako se to ogleda u jezič-koj percepciji, odnosno upotrebi pojedinih frazeoloških jedi-nica. Kod prikupljanja materijala karakterističnih za Srbe u Mađarskoj, jezički podaci su prikupljani u okolini Budimpe-šte, najpre u naseljima Pomaz i Lovra. Okolina Budimpešte i sama naselja Pomaz i Lovra predstavljaju karakteristične cen-tre srpskog življa u Mađarskoj. U toj oblasti živi najviše Srba, u najvećem broju oni govore srpskim maternjim jezikom i oni predstavljaju one pripadnike srpske populacije u Mađarskoj koji su na ovim terenima već vekovima.

Sa druge strane, jezički materijal karakterističan za Mađa-re u Srbiji je prikupljan u naselju Pačir i okolnim naseljima u blizini Subotice, gde se možda najbolje ogleda odnos snaga manjinskog i većinskog jezika, koji je karakterističan i za Srbe

Urkom Mono.indd 36 2017. 03. 06. 7:25:54

37

u Mađarskoj. U naselju Pačir i okolnim naseljima žive Mađa-ri vekovima, najveći broj govori mađarski jezik kao maternji i samo je delimično izvršena asimilacija u onim razmerama, koja je karakteristična na primer za Suboticu, ili Novi Sad.

Kod prikupljanja jezičkog materijala prvenstveno su kori-šćeni upitnici sa tipičnim sociolingvističkim pitanjima koja su se odnosila na društveni i socijalni položaj jezičkog korisnika. Pored ovih pitanja u upitniku se nalazio i deo koji se odnosio na tipične frazeološke jedinice sa komponentom voda, gde su korisnici trebali da odgovore kada se one koriste i šta znače. Frazeologizmi su prvenstveno uzeti iz frazeoloških rečnika: Srpsko-engleskog frazeološkog rečnika (Kovačević 2002) i Mađar-sko-srpskohrvatskog frazeološkog rečnika (Vajda–Burzan 1984).

Rezultati istraživanja kod korisnika mađarskog manjinskog jezika

Kod ove grupe korisnika istraživanje se vršilo u tri grupe: kod osoba do 30 godina, kod osoba između 30 i 50 godina i kod osoba iznad 50 godina. Prvenstveni razlog ove podele je bio pokušaj da se uporede rezultati ovih grupa kako bi se dobili specifični podaci o mlađim korisnicima, korisnicima u srednjim godinama i starijim korisnicima.

U grupi do 30 godina upitnik su ispunile osobe sa sred-njom ili višom (fakultetskom) spremom. U ovoj grupi nije identifikovana specifičnost koja karakteriše pojedini stepen školske spreme, tako da se u ovoj grupi nije vršila podela pre-ma završenoj školskoj spremi. Ovde se radi o osobama koje žive pretežno u takvim naseljima gde je mađarsko stanov-ništvo u većini. Sve osobe su kao svoj maternji jezik označile mađarski jezik, u skoro svim upitnicima je na pitanje da li se druže sa osobama koje govore isključivo srpski odgovor bio da nemaju bliskog prijatelja koji ne govori mađarski jezik i da sa Srbima održavaju vezu najčešće samo kao poznanici, susedi. U najvećem broju upitnika je na pitanje koliko dobro razumeju štampu i emisije na televiziji koji su na srpskom je-ziku odgovor bio: „manje-više”, međutim, u svim odgovo-

Urkom Mono.indd 37 2017. 03. 06. 7:25:54

38

rima je navedeno da bez problema rešavaju svoje poslove u ministarstvima, u banci, na pošti, itd. Na pitanje gde sigurno ne koriste svoj maternji jezik, u najvećem broju odgovora je navedeno da ga ne koriste u banci i kao obrazloženje je nave-deno da činovnici u banci ne govore mađarski jezik. U pošti, na poslu, u prodavnici, u školi, kod lekara svi su naveli da govore na svom maternjem jeziku. Na pitanje koliko je za njih važno da znaju srpski jezik u svom svakodnevnom životu, u najvećem broju odgovora je naznačen odgovor „manje-više”, a kao obrazloženje data je činjenica da mogu i bez njega da žive svoj život kvalitetno i bez problema. Na pitanje da li po-znaju neke narodne običaje ili događaje u kojima se obavezno koristi voda, odgovori su najčešće bili „krštenje”, „Uskrs”.

U drugom delu upitnika navedeno je pet frazeoloških je-dinica na srpskom i pet na mađarskom jeziku. Zadatak je bio da se ponudi ekvivalent na drugom jeziku i da se odredi kada se taj izraz koristi ili na koga se odnosi. Na srpskom jeziku je navedeno: 1) prevesti (nekog) žednog preko vode; 2) prvi se mačići u vodu bacaju; 3) vatra i voda dobre su sluge, ali zli gospodari; 4) tiha voda breg roni; 5) krv nije voda. Na mađarskom jeziku su navedeni: 1) él, mint hal a vízben; 2) vizet prédikál, bort iszik; 3) tűzön-vízen át; 4) kenyéren és vizen él; 5) a maga malmára hajtja a vizet.

Ovde se u velikoj meri primećuje identična slika. Osobe koje su ispunile upitnik nisu razumele značenje najvećeg bro-ja frazeologizama koji su ponuđeni. Očigledna razlika se uo-čava i u smeru poznavanja ovih izraza. U smeru iz srpskog na mađarski odgovori su sigurniji i tačniji, nije retko da se pogo-de i ekvivalenti, dok se u smeru sa mađarskog na srpski če-sto javljaju greške. Kao što je potpuno suprotno razumevanje primera prevesti (nekoga) žednog preko vode kome daju značenje „pomoći drugome u nevolji”, odnosno dolazi do zabune zbog značenja jedne od komponenti, koja ih povede u jedan sasvim drugi pravac, kao kod primera tiha voda breg roni gde na osno-vu prevoda izraza „csendes” [tih] određuju značenje da „kad je neko ćutljiv, ali na kraju kaže nešto veliko ili pametno”.

Urkom Mono.indd 38 2017. 03. 06. 7:25:54

39

U ovoj grupi ni jedna osoba se nije setila nekog drugog frazeologizma, koji nije bio naveden u upitniku.

Kod druge grupe – kod osoba između 30 i 50 godina – re-zultati tipične sociolingvističke analize se oštro dele na gru-pu sa osnovnom i srednjom stručnom spremom i na grupu sa višom (fakultetskom) spremom. Pripadnici obe grupe su označili kao svoj maternji jezik mađarski jezik i svi žive u naseljima u kojima je mađarsko stanovništvo u većini. Prva veća razlika se uočava u njihovom društvenom i socijalnom ponašanju i prihvatanju većinskog korisnika u svoj uži krug života. Kod osoba sa osnovnom i srednjom stručnom spre-mom se jasno vidi da izbegavaju bliski kontakt sa onima koji ne govore mađarski, dok se kod osoba sa višom (ili fakultet-skom) spremom to ne vidi, njihov kontakt sa korisnicima ma-đarskog i korisnicima srpskog jezika je identičan i ide i do vrlo bliskog. Druga značajna razlika je u razumevanju srpske štampe i emisija na televiziji, gde pripadnici prve grupe imaju problema sa razumevanjem, a druga je nema. Kod pitanja ko-liko je važno u njihovom svakodnevnom životu da se govori srpski, prvoj grupi je to „manje-više” važno, dok je kod druge grupe znanje većinskog jezika jedno od njihovih istaknutih ciljeva u životu.

Kod percepcije frazeoloških jedinica ova jasno uočljiva ra-zlika se gubi. Slično kao i kod grupe ispod 30 godina uočljiva je razlika smera percepcije. I kod ove grupe smer sa srpskog na mađarski jezik je sigurniji. U ovom smeru su i ekvivalenti češći. U smeru sa mađarskog na srpski jezik odgovori su dati samo u obliku bukvalnog prevoda i skoro da ni jedan ekviva-lent nije pogođen, čak ni kod osoba sa višom školskom spre-mom. Tipične greške su u samom prevodu kada primer preve-sti (nekoga) žednog preko vode prevode sa „szomjazik a vízre”. Slično već ranije navedenom problemu, greške nastaju i kad se značenje jedne komponente stavi u prvi plan i zanemari dublje i šire značenje, kad se kod primera vizet prédikál, bort iszik navodi da frazeologizam „govori o popu koji priča kako treba živeti, ali on sam se ne drži toga”. Kod ovog poslednjeg primera je u više slučajeva uočen i tipični primer promene

Urkom Mono.indd 39 2017. 03. 06. 7:25:54

40

koda kad se kao srpski ekvivalent navodi „vodu predikal, a vino pije”.

U trećoj grupi – kod osoba iznad 50 godina – sa sociolin-gvističkog aspekta nije potrebno vršiti podele po završenoj stručnoj spremi, prvenstveno i zbog toga što su na upitnik prvenstveno odgovorili zemljoradnici sa osnovnom škol-skom spremom i nekoliko zanatlija sa srednjom stručnom spremom. Opšta karakteristika ove grupe je da su sve upi-tane osobe govorile mađarski kao maternji jezik, da žive u naseljima gde je mađarsko stanovništvo u većini, da ili uopšte nemaju prijatelje koji ne govore mađarski, ili ih drže samo za poznanike. Štampu i emisije na srpskom jeziku teže, ali ipak razumeju. Svoje poslove u javnim institucijama – po njihovim rečima – obavljaju bez problema. Znanje srpskog ne smatraju važnim za svoj svakodnevni život.

Što se tiče ispitivanja frazeoloških jedinica, u ovoj grupi se primećuje češća upotreba frazeologizama, u najvećem broju upitnika dat je odgovor kada se koriste dati frazeologizmi ili na koga se eventualno odnose. Češće su navedeni ekvivalenti i dat je i niz drugih frazeologizama (ili eventualno skupova reči koji prema njima imaju sličan karakter kao i ponuđeni frazeologizmi) kao što su: sekao vodu i vatru, preći vodu sa su-vom nogom, ubacili ga u duboku vodu, svaka voda treba da teče u svom koritu, krčag ide na vodu dok se ne polomi, iz stene čini da voda izvire…

Tipične greške nastaju sa greškom u prevodu kada preve-sti (nekog) žednog preko vode prevode kao „átadni valakinek a vizet, aki szomjas”, pa iz toga proizilazi i pogrešno značenje „pomoći nekome u nevolji”, ili slično kao i u ranije navede-nom primeru kada se komponenta „tih” u primeru tiha voda breg roni prevodi sa „csendes” (csendes víz partot mos), gde se značenje opet koncentriše na komponentu „tih” i objašnjava kao „čovek koji je tih više vredi nego onaj koji glasno viče”. U više primera se uočava i uticaj većinskog jezika na percepciju frazeologizama, ali jedan od tipičnih je na primer: a vér nem víz (tačno: a vér nem válik vízzé) koji je jednostavno preveden sa srpskog na mađarski.

Urkom Mono.indd 40 2017. 03. 06. 7:25:54

41

Rezultati istraživanja kod korisnika srpskog manjinskog je-zika:

Iako je terenski rad vršen u takvim specifičnim centrima gde su Srbi u većini (Lovra), u manjini sa dugom tradicijom (Po-maz) i nužnoj manjini (Budimpešta), rezultati istraživanja su pokazala da po pitanju percepcije frazeologizama među ovim grupama ne postoje značajnije razlike. Značajnije razlike se ne utvrđuju čak ni u starosnim grupama, izuzev da se lako utvrđuje tipična sociolingvistička konstatacija da stariji ljudi i ljudi sa nižom školskom spremom pokazuju veće interesova-nje za očuvanje svog maternjeg jezika (Bartha 2007).

Kod svih odgovora je dobijena jedna slična opšta socio-lingvistička slika: sve upitane osobe su se izjasnile da im je maternji jezik (jezik prvenstvene socijalizacije) srpski, svi su naznačili da izbor svojih bliskih prijatelja ne povezuju sa nji-hovim maternjim jezikom, odlično razumeju štampu i televi-zijske emisije na mađarskom jeziku. Jedna od retkih razlika je utvrđena kod pitanja „gde se služe isključivo mađarskim jezikom i zašto” gde je kod odgovora iz Lovre dobijen često odgovor: „svugde” i „zato što smo primorani”, dok je kod osoba iz druge dve grupe odgovor najčešće bio: „svugde” i „zato što živimo u Mađarskoj”. Kod svih grupa je znanje ma-đarskog jezika bilo istaknuto kao jedno od vrlo važnih pitanja u njihovom životu, gde je navedeno da je znanje mađarskog jezika potrebno za uspešan i normalan život u Mađarskoj. Kod pitanja „koje običaje možete da povežete sa vodom” naj-češći odgovori su bili: „slava”, „krštenje”, „dodole”. Retko su navedeni dodatni frazeologizmi, ali bilo je i nekoliko poku-šaja kao što su: „do toga će mnogo vode teći na Dunavu”, „čist kao voda”, „mint a tűz és víz”, „to pije vodu”, „to ne pije vodu”.

Što se percepcije frazeologizama tiče utvrđuje se jedna potpuno kontrastna karakteristika od one koja je uočena kod Mađara u Vojvodini. Očekivano je da je smer percepcije i razumevanja frazeologizama u skladu sa modelom da bolje razumemo frazeologizme na svom maternjem jeziku (zna-

Urkom Mono.indd 41 2017. 03. 06. 7:25:54

42

čenje) i da bolje prevodimo frazeologizme na svoj maternji jezik (upotreba). Rezultati istraživanja su pokazali sasvim drugačiju situaciju. Slično Mađarima u Srbiji i Srbi u Mađar-skoj pokazuju da im je smer sa srpskog na mađarski jezik si-gurniji, u većem broju se poklapaju ekvivalenti, značenja su jasna. U smeru sa mađarskog jezika na srpski vrlo retko se pogađaju ekvivalenti, često se ni ne daje primer na srpskom, dok je značenje jasno. Tipične greške su slične i sa greškama uočenim kod Mađara u Srbiji kao na primer kod pogrešnog preuzimanja značenja kad primer kenyéren és vizen él prevode kao „posti” ili „na dijeti je”, prilikom nerazumevanja znače-nja daju kontrastno značenje kad od a maga malmára hajtja a vizet razumeju „da je sam sebe prevario” ili kod nerazume-vanja primera na svom maternjem jeziku daju sasvim drugo značenje, za prevesti (nekoga) žednog preko vode daju značenje „nekome pomoći”, za tiha voda breg roni daju značenje „bo-lje nekada ćutati, nego uvek govoriti” ili za krv nije voda daju značenje „ne mogu se svi ljudi promeniti”.

Zaključak

Ovim kratkim ispitivanjem je utvrđeno nekoliko važnih či-njenica. 1) Po pitanju ekvivalencije je utvrđeno da se u upo-trebi retko pronalaze ekvivalenti, dok se značenje češće po-gađa. Ovo se posebno uočava i u razlikama koje se uočavaju u smeru percepcije frazeologizama, gde je utvrđeno da je i kod Mađara u Vojvodini i Srba u Mađarskoj „jači” smer sa srpskog prema mađarskom jeziku. 2) Utvrđeno je da je vrlo česta i promena jezičkog koda u slučajevima kada korisnik ne raspolaže potrebnim leksičkim znanjem i svoj nedostatak nadoknađuje znanjem drugog jezika. To se najčešće uočava u onim slučajevima kada je reč o osobi koja ne raspolaže odgo-varajućom jezičkom kompetencijom ni na svom maternjem jeziku („polujezičnost”, Kiss 2002). 3) Tipični jezički problemi su nerazumevanje značenja, pogrešna skoncentrisanost na je-dan ekvivalent unutar datog frazeologizma, nedostatak jezič-ke kompetencije. 4) Primećuje se da većinski jezik ima velik

Urkom Mono.indd 42 2017. 03. 06. 7:25:54

43

uticaj na manjinski jezik u izboru forme, rešenja, mogućno-sti. U manjinskom jezičkom izrazu se lako uočava i većinski „pogled na svet” kako u percepciji većinskog značenja, tako i u percepciji same većine kao ispravne baze. 5) Utvrđuje se i jezička ugroženost koja se prvenstveno uočava kod govorni-ka srpskog jezika u Mađarskoj, gde se primećuje jak većinski uticaj na korisnike manjinskog jezika i njihova prinuđenost da sputavaju primenu svog maternjeg jezika.

Urkom Mono.indd 43 2017. 03. 06. 7:25:54

44

Urkom Mono.indd 44 2017. 03. 06. 7:25:54

45

Detekcija pravilnog izgovora vokala prilikom usvajanja srpskog kao stranog jezika

Iako se često kaže da je pravopis srpskog jezika vrlo jednosta-van, prost i lak za korišćenje, zašto je onda ipak znatno teže pravilno pročitati, odnosno izgovoriti jednu srpsku reč, od na primer jedne mađarske reči?

Postojanje akcenata, samih po sebi, kada ih niko ne razu-me, niti svesno koristi, ne nudi rešenje onim korisnicima, koji se kao korisnici stranih jezika upoznaju sa srpskim jezikom.

Akcenatski sistem srpskog jezika razlikuje četiri akcenta. Kao osnovne karakteristike akcenata, navodi se isticanje po-jedinih glasova snagom i visinom. Na taj način razlikujemo duge i kratke, odnosno silazne i uzlazne akcente. Njihovim ukrštanjem govorimo o četiri akcenta srpskog jezika, o du-gosilaznom, dugouzlaznom, kratkosilaznom i kratkouzla-znom akcentu. Iako je akcenat odlika koja se pripisuje glasu, on funkcioniše na nivou slogova, zato se i razlikuju akcen-tovani i neakcentovani slogovi. Pošto su nosioci slogova u najvećem broju slučajeva samoglasnici, karakteristike samo-glasnika bi trebale ujedno da budu i karakteristike akcenta. Pošto u ovom tekstu pokušavamo da dokažemo postojanje, a zatim i potrebu za primenom, dužine, odnosno kratkoće samoglasnika, poslužićemo se mišljenjima istaknutih srpskih lingvista u pogledu ovih njihovih karakteristika. Stevanović u svojoj impozantnoj knjizi „Savremeni srpskohrvatski jezik I-II“ piše da je i dužina sastavni deo reči, baš kao što su i ak-centi, kada navodi da je „dužina (kvantitet) pojedinih glasova (a nju razlikuju opet jedino samoglasnici) fonološki element i morfološki znak, što potvrđuju primeri kao i gore – gore (pri-log – 3. l. mn. prezenta glagola goreti)“. (Stevanović, 1975:160) Autor dalje navodi da se akcenti beleže u upotrebi, kada za to postoji potreba, iako znamo da se u svakodnevnoj upotrebi u srpskom jeziku danas ne vrši obeležavanje akcenata, ni u kom slučaju. To zapravo ni ne predstavlja iznenađenje, uko-liko se pogleda koliko je komplikovano pravilno primenjivati

Urkom Mono.indd 45 2017. 03. 06. 7:25:54

46

pravila akcentuacije reči. Evo tek nekoliko pravila: „akcenti jednosložnih reči, mogu biti samo pod silaznim akcentima. Uzlazni akcenti mogu stajati na jednosložnim rečima samo ako su na njih preneti s prvoga sloga sledećih reči. Višeslož-ne reči pak silazne akcente u srpskohrvatskom književnom jeziku mogu imati samo na prvom slogu, dok pod uzlaznim akcentima mogu biti svi slogovi osim poslednjeg. A na ovo-me pak slogu nikad ne mogu stajati ni uzlazni akcenti, osim u slučajevima kada se prenose s prvog sloga narednih reči…“. (Stevanović, 1975:161) Ako bismo nastavili nabrajanje pravila i izuzetke pravilne primene akcentuacije, videli bismo da se i izvorni govornici susreću sa izuzetno komplikovanim i kom-pleksnim sistemom srpskih akcenata, tada možemo da zami-slimo, koliki problem akcenti predstavljaju jednom strancu, odnosno onome ko srpski jezik uči kao strani. Razlikovanje dve osnovne karakteristike akcenta: (1) vremenskog trajanja (dužina i kratkoća) i (2) smera kretanja tona (uzlaznost i si-laznost), komplikuje se i (3) mestom vazdušnog udara (me-stom akcentovanog sloga). Iz ovog razloga, pravilan izgovor srpskih reči za strance predstavlja nepremostiv i nesavladiv zadatak. Na sve ovo dolazi i lenjost korisnika srpskog jezika da akcente, odnosno neke od njihovih karakteristika, obeleža-vaju u grafičkom prikazu srpskog pisma.

Od osnovnih osobina akcenta, u pogledu dužine i kratko-će mogli bi da ponudimo rešenje.

Iz prakse se uočava da je najveći problem upravo u detek-ciji dužine, odnosno kratkoće jednog glasa.

Pogledajmo jedan primer, kako korisnici mađarskog kao maternjeg jezika izgovaraju srpske glasove, ako nisu napisa-ni, vcć samo izgovoreni. Pogledajmo sledeću rečenicu: „Már-ko je dosao kod mene i popio mléko.“

Prva reč (Marko) je dobro napisana, a ujedno je i detekto-vano i mesto akcenta. Kod reči „došao” je upotrebljeno ma-đarsko pismo. Kod reči „mleko” primećena je dužina srpskog glasa „e”, jer u mađarskom jeziku postoji razlika u dužini vokala.

Urkom Mono.indd 46 2017. 03. 06. 7:25:54

47

Pogledajmo nekoliko zanimljivih primera, gde se uočava različita dužina srpskih vokala. Pita - pita (na mađarskom: rétes - kérdez), luk - luk (na mađarskom: hagyma – ív), muva -muva (na mađarskom: légy – kavar), mora - mora (na mađar-skom: muszáj – lidérc), kupiti - kupiti (na mađarskom: venni – szedni). Ovakvih primera ima još puno u srpskom jeziku. U prvom slučaju reč je o imenici u kojoj se uočava kratkoća gla-sa „i”, odnosno o glagolu u kojem se uočava dužina glasa „i”.

Prema zvaničnoj doktrini (Asim Peco, Milorad Dešić) na ovim mestima se uočava različitost u karakteru akcenata, što ujedno predstavlja i diferentnost u značenju ovde dve reči.

Pitanje je zašto su se korisnici srpskog jezika, a danas i hr-vatskog i ostalih „vrlo sličnih” jezika odlučili da ne označava-ju ove važne karakteristike glasova u svojim rečima.

Kao što se ne označavaju dužine vokala, ne označava se ni mesto akcenta, iako nije dosledno na jednom jedinom mestu, kao na primer u mađarskom jeziku.

Ako krenemo od toga da je komunikacija sa svojom oko-linom jedno od najvažnijih pitanja u životu jednog naroda, rešavanje ovog pitanja bi možda moglo da bude i jedno od aktuelnijih pitanja u lingvistici.

Ako bismo pokušali da ponudimo rešenje za označavanje dužine vokala u srpskom jeziku, mogli bismo da se posluži-mo rešenjima i iz drugih pisama i pravopisa. Ovde se rešenja posuđuju upravo iz mađarskog jezika, koji iako vrlo težak za učenje, raspolaže izrazito jasnim i logičnim pismom i pravo-pisom.

Zašto ne bismo pisali reči na sledeći način: „Marko jede jednu vrlo ukusnu pitu“. „Marko me je pítao

kada da dođe”. „Beli luk košta 50 dinara”. „On gradi zid u lúku”. „Svaki dan on ima noćnu moru”. „On to móra da ura-di”. „On se sada nalazi u móru”. „On to kupi sa zemlje”. „On je to kúpio u prodavnici”.

U sledećem delu prikazaće se rezultati jednog eksperimental-nog istraživanja. Prema hipotezi ispitivanja, predlog novog

Urkom Mono.indd 47 2017. 03. 06. 7:25:54

48

rešenja za označavanje dužina srpskih vokala i mesta akcenta u reči doprineo bi lakšem i pravilnijem izgovoru srpskih reči.

Ispitivanje je vršeno u Laboratoriji Mađarske akademije nauka za istraživanja u oblasti fonetike i fonologije. Ova la-boratorija je bila dobro opremljena, a istraživači su mogli da učestvuju u svim fazama ispitivanja i da koriste svu modernu infrastrukturu u laboratoriji.

Ovo ispitivanje je izvršeno na vrlo malom broju uzoraka, što je s jedne strane dovoljno za jedan pilot-projekat, ali sa dru-ge strane, ispitivanje bi trebalo da se ponovi na jednom većem i reprezentativnom uzorku, kako bi se potvrdile pretpostavke koje će se ustanoviti ovim eksperimentom. Ovaj eksperiment je stoga dovoljan da predstavi karakter problema koji se istražu-je, odnosno da ponudi jedan okvir opisa karakteristika koje bi se u jednom sledećem i većem projektu primenjivale.

Ispitivanje je podeljeno u dve faze. U prvoj fazi istraži-vanja, traži se odgovor na pitanje da li u fonetskom sistemu srpskog jezika postoji kvantitativno razlikovanje kod vokala. Da li možemo da govorimo o tome da se kod svakog vokala može detektovati fonološko obeležje dužine i kratkoće, kao distinktivna funkcija, ili ne. U drugoj fazi istraživanja bavimo se pitanjem staroslovenskog jata i njegove primene u savreme-nom srpskom književnom jeziku. U ispitivanju su učestvovala odrasla lica, ispitanici, koji su bili podeljeni u tri grupe. Prva i druga grupa je sastavljena od osoba kojima srpski jezik nije maternji jezik, tačnije, kojima je mađarski maternji jezik. Treću grupu čine osobe čiji je maternji jezik srpski. U pogledu meto-dološkog pristupa u istraživanju, prve dve grupe se razlikuju po stepenu pomoći koja im je pružena od strane istraživača. Dok prva grupa ispitanika ne dobija nikakvu značajniju po-moć u istraživanju, druga grupa od istraživača dobija jasne instrukcije i preporuke za izvršenje zadatka.

Zadatak ispitanika je bio da pročitaju tekst koji im je tada po prvi put predočen i koji trebaju glasno da pročitaju, tru-deći se da reči i rečenicu pročitaju što jasnije i prirodnije za njihov jezički sklop i intonaciju. Njihov izgovor je zatim di-

Urkom Mono.indd 48 2017. 03. 06. 7:25:54

49

gitalizovan, a kasnije i analiziran. Važno je napomenuti da se akcenat u mađarskom jeziku nalazi uvek na prvom slogu, što isključuje mogućnost da ispitanik eventualno samovoljno stavi naglasak na neki drugi slog, bez da je na to nekim odre-đenim rešenjima naveden i usmeren.

Tekst koji je predočen ispitanicima prve grupe u sebi nije sadržavao nikakve plus informacije o akcenatskoj dužini, odnosno mestu akcenta srpskih reči, međutim, ponuđena je osnovna pomoć u raspoznavanju različitih grafema, usled ra-zlike u oblicima grafema srpskog i mađarskog jezika.

Prva grupa ispitanika je dobila sledeći tekst:„Tekst ispitivanja za ispitanike prve grupe (oblik grafema

je naznačen u tekstu, izuzev sledećih grafema, koji važe u ce-lom tekstu: a = á, o = o)

A. Jedna ruka stane u rukav, a kada je u rukavu onda je najsrećnija. (sz) (sz)(ty)B. Svaka noć mu se čini kao noćna mora. (sz) (ty) (sz)(cs) (ty)B. Svake noći on zna da mora da uradi to. (sz) (ty) B. Kada se gleda sa mora, fantastično je. (sz) (sz) (sz)(cs)C. To je moj stari prijatelj. (sz)C. On iz dana u dan stari i sve mu je teže da se kreće. (sz) (sz) (zs) (sz) (ty)D. Krava mora pasti travu. (sz) D. Ako žuriš možeš pasti na kolena. (zs)(s) (zs)(s) (sz)E. On me svaki dan o tebi pita. (sz)E. Ovo se zove pita od jabuka. (sz)F. Biće sreće samo da nas bude. (ty) (sz)(ty) (sz) (sz)F. Njegovo biće ne podnosi nepravdu. (ny) (ty) (sz)“

U tekstu koji je predočen ispitanicima, praćen je metod upo-ređivanja karakterističnih rečenica gde se u jednom redosle-du mogu analizirati karakteristike srpskih vokala. U tekstu su podvučeni samo oni grafemi kojim je ispod ponuđen ma-đarski grafemski ekvivalent, međutim, nikakva dodatna po-

Urkom Mono.indd 49 2017. 03. 06. 7:25:54

50

moć nije pružena ispitanicima u čitanju. Primeri su poređani u parovima, izuzev u prvom primeru, gde se karakteristika ispitivanja nalazi u istoj rečenici, odnosno u drugom primeru, gde se ispituju tri aspekta. Ispitanici su imali na raspolaganju petnaest minuta da se upoznaju sa tekstom i da nauče kako da ga pročitaju. Ispitanici su se nalazili u posebnim prosto-rijama, tako da nisu imali mogućnosti, niti priliku da utiču jedni na druge.

Ispitanici druge grupe su dobili sledeći tekst:

„Tekst ispitivanja za ispitanike druge grupe (oblik grafema je naznačen u tekstu, izuzev sledećih grafema, koji važe u celom tekstu: a = á, o = o)

A. Jedna rúka stane u rukav, a kada je u rukávu onda je najsrećnija. (sz) (sz)(ty)B. Svaka noć mu se čini kao noćna mora. (sz) (ty) (sz)(cs) (ty)B. Svake noći on zna da móra da uradi to. (sz) (ty) B. Kada se gleda sa móra, fantastično je. (sz) (sz) (sz)(cs)C. To je moj stári prijatelj. (sz)C. On iz dana u dan stari i sve mu je teže da se kreće. (sz) (sz) (zs) (sz) (ty)D. Krava mora pásti travu. (sz)D. Ako žuriš, možeš pasti na kolena. (zs)(s) (zs)(s) (sz)E. On me svaki dan o tebi píta. (sz)E. Ovo se zove pita od jabuka. (sz)F. Biće sreće samo da nas bude. (ty) (sz)(ty) (sz) (sz)F. Njegovo bíće ne podnosi nepravdu. (ny) (ty) (sz)“

Druga grupa je dobila znatno više pomoći od prve grupe ispi-tanika. Istaknute su bile one reči koje su se ispitivale. Osim što su bile naznačene reči koje se ispituju, modelom mađarskog pravopisnog sistema naznačena je i razlika u dužini vokala koji se ispituju.

Urkom Mono.indd 50 2017. 03. 06. 7:25:54

51

Ovde na trenutak treba da se zaustavimo. U tekstu koji je predočen drugoj grupi ispitanika primenjena su rešenja mađarskog pisma i pravopisa u kojima postoji rešenje za grafemsko označavanje dužine glasova. U mađarskom je-ziku, dužina se označava kod vokala dijakritičkim znakom „crtica” iznad grafema, a kod konsonanata se primenjuje me-toda udvojenog grafema. U ovom tekstu su stoga korišćeni grafemi vokala í, á, ó, ú. Trebalo bi postaviti pitanje, koliko pojednostavljeno i uprošćeno pismo srpskog jezika zaista ve-rodostojno interpretira stanje srpskog govora. Da li bi uvođe-njem eventualno novih grafema srpski jezik dobio na svom kvalitetu i u kolikoj meri bi ta reforma uticala na bolje i brže usvajanje srpskog izgovora?

Ispitanici iz treće grupe su dobili sledeći tekst:

„Tekst ispitivanja za ispitanike treće grupe – maternji jezik srpski

A. Jedna ruka stane u rukav, a kada je u rukavu onda je najsrećnija.

B. Svaka noć mu se čini kao noćna mora.B. Svake noći on zna da mora da uradi to.B. Kada se gleda sa mora, fantastično je.

C. To je moj stari prijatelj.C. On iz dana u dan stari i sve mu je teže da se kreće.

D. Krava mora pasti travu.D. Ako žuriš, možeš pasti na kolena.

E. On me svaki dan o tebi pita.E. Ovo se zove pita od jabuka.

F. Biće sreće samo da nas bude.F. Njegovo biće ne podnosi nepravdu.“

U slučaju treće grupe ispitanika kojima je srpski maternji je-zik, izostala je priprema za čitanje od petnaest minuta. Ovo je učinjeno iz razloga da ispitanici instiktno, bez ikakve pripre-me, oslanjajući se na rutinu i praksu u korišćenju svog ma-ternjeg jezika, pročitaju gore navedene rečenice bez ikakvih spoljnih i za istraživanje neželjenih uticaja.

Urkom Mono.indd 51 2017. 03. 06. 7:25:54

52

Ovde je važno još istaći da su u sve tri grupe birana visoko-obrazovana lica, za koje se bez sumnje moglo reći da odlično vladaju svojim maternjim jezikom, koji je ujedno i normirani, književni srpski ili mađarski jezik. Na ovaj način izbegnuta je na primer i mogućnost detekcije različitog izgovora srpskih reči kod izvornih govornika, što bi bez obrazloživog razloga usmerilo istraživanje ka detekciji različitih dijalekatskih vari-janti i tipova izgovora.

Eksperiment je tekao na sledeći način: ispitanici su pro-čitali svoj tekst, a njihov govor je snimljen uz pomoć jednog elektronskog magnetofona, preko kojeg je audio zapis digi-talizovan i prenesen na računar. Ispitanici su ulazili u studio jedan za drugim i nakon što su svi pročitali gore navedeni tekst, na računaru je formirana baza audio zapisa prve, druge i treće grupe ispitanika. Nakon što je završena faza snimanja audio zapisa, sledila je analiza prikupljenog materijala.

Rezultati ispitivanja prve grupe ispitanika, kojima je ma-đarski bio maternji jezik i koji nisu dobili nikakvu pomoć u detekciji pravilnog izgovora srpskih reči su sledeći:

U slučaju rečenice A: „Jedna ruka stane u rukav a kada je u rukavu onda je najsrećnija.“ ispitivanje se odnosilo na reči koje su podvučene linijom. U analizi su ispitanici označeni kao „Ispitanik 1”, „Ispitanik 2” i „Ispitanik 3”. Rezultati se odno-se na trajanje izgovora pojedinih glasova i naznačeni su u mi-lisekundama. U slučaju reči ruka, za dužinu izgovora vokala u izmerene su sledeće vrednosti: Ispitanik 1: 90ms, Ispitanik 2: 83ms, Ispitanik 3: 80ms. U slučaju reči rukav, vrednosti su sledeće: Ispitanik 1: 90ms, Ispitanik 2: 81ms, Ispitanik 3: 83ms. Vrednosti kod prvog vokala u kod reči rukavu su: Ispitanik 1: 92ms, Ispitanik 2: 83ms, Ispitanik 3: 80ms. Iz rezultata se primećuje da je u ovoj grupi Ispitanik 1 duže izgovarao sva tri oblika reči, za razliku od druga dva ispitanika, koji su po-kazali relativno slične rezultate. Ovaj rezultat se objašnjava činjenicom da je Ispitanik 1 bila osoba starija od 50 godina, za koju je karakterističniji staloženiji i smireniji izgovor, za razliku od Ispitanika 2 i Ispitanika 3 koji su bili između 25 i 30 godina. Ipak, najinteresantniji rezultat uočen u ovoj reče-

Urkom Mono.indd 52 2017. 03. 06. 7:25:54

53

nici je da su svo troje ispitanika relativno slično izgovarali sva tri oblika reči, a kod kojih bi trebalo da se uoči duži izgovor vokala u kod prvog oblika reči, kratki izgovor kod drugog uzorka i srednje kratki izgovor kod trećeg oblika reči.

Kod rečenica B: „Svaka noć mu se čini kao noćna mora“, „Svake noći on zna da mora da uradi to“, „Kada se gleda sa mora, fantastično je“ analiziran je vokal o u podvučenim uzorcima. Kod prve rečenice, trajanje izgovora je bilo sledeće: Ispitanik 1: 159ms,. Ispitanik 2: 145ms, Ispitanik 3: 147ms. Kod druge rečenice, vrednosti su: Ispitanik 1: 170ms, Ispitanik 2: 147ms, Ispitanik 3: 140ms. Vrednosti kod treće rečenice su: Ispitanik 1: 160ms, Ispitanik 2: 150ms, Ispitanik 3: 146ms. Ovde je situ-acija slična kao i kod prethodnog primera. Iako se kod Ispita-nika 1 uočava sposobnost nesvesne detekcije dužine srpskih vokala, ipak ni kod jedne osobe se ne može uočiti nesvesna ili svesna detekcija različitosti između dužine i kratkoće datih vokala.

Kod rečenica C i D: „To je moj stari prijatelj“, „On iz dana u dan stari i sve mu je teže da se kreće“, „Krava mora pasti travu“, „Ako žuriš možeš pasti na kolena“ analizirana je kvantitativna diferencija vokala a. Rezultati u pogledu reči stari iz prve rečenice: Ispitanik 1: 226ms, Ispitanik 2: 175ms, Ispitanik 3: 171ms. Rezultati u pogledu reči stari iz druge rečenice: Ispita-nik 1: 216ms, Ispitanik 2: 173ms, Ispitanik 3: 167ms. Rezultati u pogledu reči pasti iz treće rečenice: Ispitanik 1: 215ms, Ispi-tanik 2: 170ms, Ispitanik 3: 170ms. Rezultati u pogledu reči pasti iz četvrte rečenice: Ispitanik 1: 206ms, Ispitanik 2: 170ms, Ispitanik 3: 173ms.

Kod rečenica E i F: „On me svaki dan o tebi pita”, „Ovo se zove pita od jabuka”, „Biće sreće samo da nas bude”, „Njegovo biće ne podnosi nepravdu” analizirana je dužina vokala i. Rezultati kod podvučenog primera iz prve rečenice su sledeći: Ispita-nik 1: 92ms, Ispitanik 2: 90ms, Ispitanik 3: 83ms. Rezultati kod primera naznačenog u drugoj rečenici: Ispitanik 1: 70ms, Is-pitanik 2: 85ms, Ispitanik 3: 79ms. Rezultati podvučene reči u trećoj rečenici: Ispitanik 1: 83ms, Ispitanik 2: 85ms, Ispitanik

Urkom Mono.indd 53 2017. 03. 06. 7:25:54

54

3: 85ms. Rezultati u četvrtoj rečenici: Ispitanik 1: 80ms, Ispita-nik 2: 82ms, Ispitanik 3: 83ms.

Primećuje se da ispitanici uglavnom donose slične rezulta-te prilikom izgovora reči i glasova koji se ispituju. Delimično se u okvir rezultata ne uklapa Ispitanik 1, koji podvučene reči izgovara znatno bliže srpskom standardu. Nakon ispitivanja je utvrđeno da je Ispitanik 1, za razliku od ostalih ispitanika poreklom bio iz Transilvanije, da je u mladosti imao prilike da se bliže upozna sa rumunskim jezikom, i da je u nekim oblicima srpskih reči prepoznao rumunske oblike ili ekviva-lente. Ipak, njegov izgovor nije dosledno i u svim slučajevima bio pravilniji, odnosno drugačiji od izgovora ostalih ispitani-ka, pa se ovaj rezultat ipak može analizirati u okviru ostalih uzoraka i predstavlja isključivo eksperimentalnu grešku, od-nosno izuzetak male učestalosti.

Analizirajući rezultate digitalizovanog audio zapisa prve grupe ispitanika, možemo utvrditi da iako ispitanici ponekad pogode ili osete dužinu ili kratkoću jednog glasa, to ne čine dosledno i na svakom mestu koji se ispitivao u okviru ovog ispitivanja. Softverski sistem u kojem je snimljen audio zapis na svojim dijagramima i prikazima u stanju je da prikaže i najmanju komponentu izgovora, prikazivajući njegov inten-zitet i druge karakteristike. U svakodnevnom govoru razlike u intenzitetu i kvantitetu izgovaranja datih glasova različitih pojedinaca su minimalne. Iz ovog ispitivanja može stoga da se vidi kolika je diferencija između onih ispitanika koji su srp-skog, odnosno mađarskog maternjeg jezika, odnosno između ispitanika istog stranog maternjeg jezika, a koji su dobili razli-čitu pomoć kod izgovaranja srpskih glasova i reči.

Kako bi ovu pretpostavku dokazali rezultatima ispitiva-nja, pogledajmo šta možemo da utvrdimo iz rezultata druge grupe, koju isto čine govornici mađarskog maternjeg jezika, a kojima je, međutim, pružena značajna pomoć prilikom čita-nja srpskih reči, odnosno glasova.

Kod rečenice A: „Jedna rúka stane u rukav a kada je u rukávu onda je najsrećnija” rezultat u pogledu izgovora vokala u kod reči ruka je sledeći: Ispitanik 1: 113ms, Ispitanik 2: 110ms, Is-

Urkom Mono.indd 54 2017. 03. 06. 7:25:54

55

pitanik 3: 117ms. U pogledu reči rukav je sledeći: Ispitanik 1: 75ms, Ispitanik 2: 80ms, Ispitanik 3: 79ms. Kod izgovora pr-vog vokala u kod reči rukavu rezultat je sledeći: Ispitanik 1: 80ms, Ispitanik 2: 81ms, Ispitanik 3: 80ms. Već kod prve reče-nice uočava se ogromna razlika u izgovaranju označenih reči, odnosno vokala koji se ispituju. Pošto su ispitanici iz prve grupe nesigurni i prvenstveno se oslanjaju na znanje kojim raspolažu iz svog maternjeg jezika, nisu u stanju da detektuju razlike u dužini (kratkoći) glasova, i izgovaraju ih na identi-čan način. Druga grupa je znatno hrabrija i smelija u nameri da prepozna razlike u glasovima onih reči koje se ispituju. Ovde se primećuje da su svi ispitanici doneli odluku da prvu naznačenu reč izgovore uz duži izgovor vokala, dok su kod druge i treće naznačene reči primenili oštar i kratak izgovor. Kod treće reči, učinjen je i jedan eksperimentalni trik, kada je mađarskim grafemskim rešenjem označena dužina glasa a, iako se ispitivanje u ovoj rečenici odnosilo na izgovor prvog glasa u. Naime, pokušano je da se ispitanik navede da nakon kratko izgovorenog glasa u, izgovori duži glas a, u cilju da se pogleda da li će ispitanik na taj način prebaciti mesto akcenta (strujnog vazdušnog udara) sa prvog na drugi slog ove reči. Ova sekvenca eksperimenta je, znači, trebala da pokaže even-tualno rešenje za označavanje mesta akcenta unutar jedne reči u sličnim primerima. Rezultati pokazuju da su ispitanici, nesvesno i dosledno, prepoznali pravilan izgovor reči ...ruka-vu... kada su pravilno detektovali i izgovorili dužinu, odno-sno kratkoću vokala, uz da su i naglasak stavili na drugi slog, potpuno suprotno logici svog sopstvenog maternjeg jezika.

Pogledajmo rezultate u sledećim rečenicama: „Svaka noć mu se čini kao noćna mora”, „Svake noći on zna da móra da ura-di to”, „Kada se gleda sa móra, fantastično je”. Izgovor vokala o kod reči mora u prvoj rečenici: Ispitanik 1: 115ms, Ispitanik 2: 110ms, Ispitanik 3: 118ms. Izgovor kod reči mora u drugoj rečenici: Ispitanik 1: 151ms, Ispitanik 2: 149ms, Ispitanik 3: 155ms. Izgovor kod reči mora u trećoj rečenici: Ispitanik 1: 155ms, Ispitanik 2: 150ms, Ispitanik 3: 159ms. I kod ovih pri-mera se primećuje da je grupa ispitanika homogena u reša-

Urkom Mono.indd 55 2017. 03. 06. 7:25:54

56

vanju svojih zadataka. Rezultati su praktično identični i od-govaraju pravilnom izgovoru ovih srpskih reči. Potrebno je naglasiti da razlika u desetak milisekundi ne predstavlja zna-čajnu razliku u izgovoru, štaviše, tada je upravo reč o sličnom ili identičnom izgovoru date reči, datog glasa. Stoga je izgo-vor kod ovih rečenica i reči koje se ispituju identičan, a što je još važnije izrazito je vidljivo raspoznavanje razlike u dužini i kratkoći datih glasova, što je upravo i bio cilj ovog ispitivanja.

Slična tendencija se uočava i kod sledećih rečenica: „To je moj stári prijatelj”, „On iz dana u dan stari i sve mu je teže da se kreće”, „Krava mora pásti travu”, „Ako žuriš možeš pasti na kolena” gde je vršena analiza vokala a. Rezultat izgovora kod reči stari iz prve rečenice: Ispitanik 1: 154ms, Ispitanik 2: 149ms, Ispitanik 3: 158ms. Rezultat izgovora kod reči stari iz druge rečenice: Ispitanik 1: 110ms, Ispitanik 2: 112ms, Ispita-nik 3: 108ms. Rezultat izgovora kod reči pasti iz prve rečeni-ce: Ispitanik 1: 150ms, Ispitanik 2: 148ms, Ispitanik 3: 155ms. Rezultat izgovora kod reči pasti iz druge rečenice: Ispitanik 1: 110ms, Ispitanik 2: 107ms, Ispitanik 3: 108ms. U ovim pri-merima i analizi izgovora glasa a, utvrđuje se da je vrednost izgovora dugog vokala u rasponu između 150-160ms, a da je ta vrednost u slučaju kratkog vokala u rasponu između 107-112ms.

Pogledajmo kakvo je stanje kod poslednjeg bloka rečenica: „On me svaki dan o tebi píta”, „Ovo se zove pita od jabuka”, „Biće sreće samo da nas bude”, „Njegovo bíće ne podnosi nepravdu”. Rezultati izgovora vokala i kod reči pita u prvoj rečenici: Ispi-tanik 1: 117ms, Ispitanik 2: 120ms, Ispitanik 3: 125ms. Izgovor vokala i u drugoj rečenici: Ispitanik 1: 80ms, Ispitanik 2: 75ms, Ispitanik 3: 77ms. Rezultati izgovora vokala i u trećoj rečenici: Ispitanik 1: 60ms, Ispitanik 2: 62ms, Ispitanik 3: 65ms. Izgo-vor vokala i u četvrtoj rečenici: Ispitanik 1: 120ms, Ispitanik 2: 135ms, Ispitanik 3: 130ms. Kod ovih primera, kada je reč o dugim glasovima, vrednost je u rasponu između 117-135ms, dok u slučajevima kada je reč o kratkim glasovima vrednost izgovora je u rasponu između 60-80ms.

Urkom Mono.indd 56 2017. 03. 06. 7:25:54

57

Pre nego što krenemo u analizu rezultata treće grupe ispi-tanika, možemo okarakterisati osnovne osobine izgovora is-pitanika iz prve dve grupe čiji je maternji jezik bio mađarski. Uopšteno možemo da kažemo da prvu grupu karakteriše ne-sigurnost, oscilacije u kvalitetu izvršenja zadatka, nedosled-nost. Nesigurnost proizilazi iz činjenice da nisu poznavali je-zik čije reči su trebali da izgovaraju, a pružena im je oskudna pomoć, prvenstveno u dekodiranju netipičnih grafema srp-skog jezika koji se ne slažu sa sistemom mađarskih grafema. Oscilacije u kvalitetu izvršenja zadatka se uočavaju prilikom analize izgovora istih ispitanika. Pošto je ispitanicima pruže-na šansa da svoj tekst pročitaju i više puta, jer nije postojalo ograničenje dužine audio snimka, ispitanici su često omete-ni dekodiranjem predočenog teksta reči izgovarali na razli-čit način, različitim intenzitetom, ipak, bliže karakteru svog maternjeg jezika, a daleko od karaktera izgovora reči u srp-skom jeziku. Drugu grupu ispitanika čiji je maternji jezik bio mađarski, karakterišu hrabrost, tačniji izgovor, ravnomerni rezultati. Ispitanici iz druge grupe su, usmereni alternativ-nim rešenjima za detekciju pravilnog izgovora srpskih reči, hrabrije pokušavali da reše zadatak i nisu se ustručavali da se odvoje od svog prirodnog i urođenog izgovora. Stoga je njihov izgovor bio znatno pravilniji i tačniji, odnosno ekvi-valentan izgovoru izvornih govornika. Nije mali rezultat ni činjenica da je izgovor srpskih reči u ovoj grupi dosledno bio pravilan, bez oscilacija u kvalitetu.

Da bi mogli utvrditi u kojoj meri se izgovor srpskih reči, odnosno vokala kod ispitanika iz druge grupe eksperimenta slaže sa izgovorom ispitanika iz treće grupe, potrebno je re-zultate druge i treće grupe uporediti. Ukoliko se pokaže da je sličnost u izgovoru velika i prepoznatljiva, tada bi trebalo da se pretpostavi da bi i primena rešenja za detekciju dužine i kratkoće srpskih vokala u svakodnevnoj upotrebi bila preko potrebna.

Pogledajmo rezultate izgovora kod ispitanika iz treće gru-pe, čiji je srpski maternji jezik. Rezultati u pogledu rečenice „Jedna ruka stane u rukav a kada je u rukavu onda je najsrećnija”

Urkom Mono.indd 57 2017. 03. 06. 7:25:54

58

su sledeći. Izgovor vokala u kod reči ruka: Ispitanik 1: 129ms, Ispitanik 2: 159ms, Ispitanik 3: 131ms. Izgovor vokala u kod reči rukav: Ispitanik 1: 80ms, Ispitanik 2: 83ms, Ispitanik 3: 82ms. Izgovor prvog vokala u kod reči rukavu: Ispitanik 1: 80ms, Ispitanik 2: 82ms, Ispitanik 3: 82ms. Ovde se vidi da izvorni srpski govornici na vrlo sličan način izgovaraju i na-glašavaju gore navedene primere. Primećuje se i izrazita ra-zlika u izgovoru dugih i kratkih vokala.

Pogledajmo rezultate iz sledećih rečenica: „Svaka noć mu se čini kao noćna mora”, „Svake noći on zna da mora da uradi to”, „Kada se gleda sa mora fantastično je”. Izgovor vokala o u prvoj rečenici: Ispitanik 1: 108ms, Ispitanik 2: 110ms, Ispitanik 3: 109ms. Izgovor vokala o u drugoj rečenici: Ispitanik 1: 138ms, Ispitanik 2: 145ms, Ispitanik 3: 142ms. Izgovor vokala o u tre-ćoj rečenici: Ispitanik 1: 140ms, Ispitanik 2: 148ms, Ispitanik 3: 147ms.

Ovde ćemo se zaustaviti na trenutak. U ovoj sekvenci eksperimenta s razlogom su navedene tri rečenice, odnosno tri uzorka koja se ispituju. Prema zvaničnoj doktrini, ovde je reč upravo o homonimima, koji predstavljaju parove reči koji imaju isti oblik, znači isti izgovor, izuzev akcenta koji im može biti različit, a imaju različita značenja. Međutim, pogle-dajmo ove uzorke malo bliže. Ukoliko se odvojimo od kate-gorije akcenta i ispitujemo samo dve osnovne karakteristike srpskih akcenata, dužinu i kratkoću, videćemo da se vokal u uzorku u prvoj rečenici kreće u opsegu između 108-110 milisekundi. Vrednost izgovora vokala u uzorku u drugoj rečenici je u opsegu između 138-145ms, a u trećoj između 140-148ms. Ukoliko prihvatimo da se ova tri uzorka razliku-ju jedan od drugoga, složićemo se da se drugi i treći uzorak prema svojoj karakteristici dužine mogu staviti u jednu gru-pu, dok se prvi uzorak, sa aspekta distinktivne karakteristike dužine, ne slaže sa njima. Iz ovoga bi moglo da proiziđe da su drugi i treći uzorak homonimi, znači reči čiji je oblik isti, a značenje različito, dok je uzorak iz prve reči jedna posebna je-dinica. U srpskom pismu, na tom mestu, potrebno bi bilo glas o označiti jednim posebnim dijakritičkim znakom, jer taj glas

Urkom Mono.indd 58 2017. 03. 06. 7:25:54

59

o nije identičan glasovima o u drugom i trećem uzorku. Ovde je reč o jednoj sasvim različitoj fonemi, čije distinktivno obe-ležje „kratkoća“ (par distinktivnih obeležja: dužina-kratkoća) je razlikuje od druga dva uzorka, gde se uočava distinktivno obeležje „dužina“.

Pogledajmo sledeće rečenice: „To je moj stari prijatelj”, „On iz dana u dan stari i sve mu je teže da se kreće”, „Krava mora pasti travu”, „Ako žuriš možeš pasti na kolena”. Izgovor vokala a kod reči stari u prvoj rečenici: Ispitanik 1: 128ms, Ispitanik 2: 140ms, Ispitanik 3: 138ms. Izgovor vokala a kod reči stari u drugoj rečenici: Ispitanik 1: 115ms, Ispitanik 2: 114ms, Ispita-nik 3: 121ms. Izgovor vokala a kod reči pasti u trećoj rečeni-ci: Ispitanik 1: 142ms, Ispitanik 2: 150ms, Ispitanik 3: 151ms. Izgovor vokala a kod reči pasti u četvrtoj rečenici: Ispitanik 1: 110ms, Ispitanik 2: 109ms, Ispitanik 3: 115ms. Kod ovih primera se primećuje širi dijapazon izgovora vokala a. Ipak, jasno se primećuje jasna detekcija dužine i kratkoće spome-nutog glasa. Razlika koja se uočava u rezultatima ispitanika ove grupe je minimalna i objašnjava se različitom starošću ispitanika. Ipak, tendencija u detekciji kratkog i dugog vo-kala se jasno primećuje kod svakog ispitanika i dosledna je u svakom slučaju.

Pogledajmo dalje primere: „On me svaki dan o tebi pita”, „Ovo se zove pita od jabuka”, „Biće sreće samo da nas bude”, „Njegovo biće ne podnosi nepravdu”.

Izgovor vokala i kod reči pita u prvoj rečenici: Ispitanik 1: 126ms, Ispitanik 2: 139ms, Ispitanik 3: 138ms. Izgovor vokala i kod reči pita u drugoj rečenici: Ispitanik 1: 67ms, Ispitanik 2: 67ms, Ispitanik 3: 66ms. Izgovor vokala i kod reči biće u trećoj rečenici: Ispitanik 1: 72ms, Ispitanik 2: 64ms, Ispitanik 3: 69ms. Izgovor vokala i kod reči biće u četvrtoj rečenici: Ispi-tanik 1: 132ms, Ispitanik 2: 155ms, Ispitanik 3: 145ms. I ovde se primećuje slična situacija kao i u prethodnim primerima. U prvoj rečenici kod izgovora dugog vokala vrednost iznosi 126-139ms, dok u drugoj rečenici identičan uzorak sa krat-kim vokalom uzrokuje izgovor od 66-67ms. Slično tome, u trećoj rečenici, izgovor kratkog vokala odvija se u opsegu od

Urkom Mono.indd 59 2017. 03. 06. 7:25:54

60

64-72ms, dok se izgovor dugog vokala u četvrtoj rečenici vrši u opsegu od 132-155ms. Iako postoji minimalna razlika u op-segu izgovora uzoraka različitih ispitanika, jasno se ocrtavaju strukturalne razlike dugog vokala i, odnosno kratkog vokala i.

Ukoliko uporedimo rezultate ovog eksperimenta, možemo da dođemo do značajnih pretpostavki. Uporedimo rezultate eksperimenta:

Dijagram grupe 1:

ruka rukav rukavu mora mora mora stari stari pasti pasti pita pita biće biće

Gr. 1

Isp.1 90 90 92 159 170 160 226 216 215 206 92 70 83 80 Isp.2 83 81 83 145 147 150 175 173 170 170 90 85 85 82 Isp.3 80 83 80 147 140 146 171 167 170 173 83 79 85 83

Gr. 2

Isp.1 113 75 80 115 151 155 154 110 150 110 117 80 60 120 Isp.2 110 80 81 110 149 150 149 112 148 107 120 75 62 135 Isp.3 117 79 80 118 155 159 158 108 155 108 125 77 65 130

Gr. 3

Isp.1 129 80 80 108 138 140 128 115 142 110 126 67 72 132 Isp.2 159 83 82 110 145 148 140 114 150 109 139 67 64 155 Isp.3 131 82 82 109 142 147 138 121 151 115 138 66 69 145

Urkom Mono.indd 60 2017. 03. 06. 7:25:54

61

Dijagram grupe 2:

Dijagram grupe 3:

Iz tabele se lako može utvrditi da se rezultati prve grupe ispi-tanika u velikoj meri razlikuju od rezultata treće grupe ispita-nika. Isto tako se jasno uočava da se izgovor reči, odnosno vo-kala koji su se ispitivali u ovom eksperimentu u najvećoj meri slaže kod ispitanika druge i ispitanika treće grupe. Ovaj ek-speriment je imao za cilj utvrđivanje činjenice - za koje danas

Urkom Mono.indd 61 2017. 03. 06. 7:25:55

62

postoji dilema - u pogledu pitanja da li postoji i na koji način je zastupljena distinktivna funkcija dužine i kratkoće kod vo-kala u srpskom književnom jeziku. Pored ovoga, eksperiment je želeo da ponudi rešenje za jednostavnu detekciju ove distin-ktivne funkcije, primenom takvih sredstava koji već stoje na raspolaganju korisnicima. Kao treći i verovatno najteži cilj ovog eksperimenta, bio je pokušaj da se pragmatično dokaže da je gore navedeno rešenje najprihvatljivije i najpogodnije za primenu u usvajanju srpskog kao stranog jezika. Prvi cilj istraživanja je postignut. Karakterističnim primerima, uzorci-ma reči i rečenica, prikazana je strukturna priroda vokala koji su bili predmet ispitivanja. Kao dokaz za postizanje prvog ci-lja služe nam rezultati druge i treće grupe ispitanika. U sluča-ju obe grupe, jasno se uočava hipotetična distinktivna razlika kod vokala srpskog jezika. U skladu sa fonološkim principom distinktivnih parova, u slučaju uočavanja i jedne razlike u nji-hovom karakteru, u ovom slučaju osobini dužine i kratkoće, utvrđuje se razlika između dve foneme. Ova razlika se stoga može primeniti i na vokale srpskog jezika. Treća grupa ispita-nika upravo predstavlja dokaz da se u svakodnevnoj prime-ni izvornog govornika nesvesno detektuje dužina i kratkoća srpskih vokala, iako se ne poznaje izuzetno komplikovan i praktičnoj primeni neprilagođeni akcenatski sistem. Kao dru-gi cilj ovog eksperimenta, ponuđeno je rešenje za jednostav-nu detekciju dužine, odnosno kratkoće srpskih vokala. Ovde treba napomenuti činjenicu da danas srpski jezik ne nudi korisniku pravilan grafički opis akcentuacije, ne naznačava mesto akcenta i njegove komponente, a pravopisna pravila ne nude nikakvu značajniju pomoć korisniku u prepoznava-nju pravilnog izgovora reči. Stoga, postoji realna opasnost da se srpski jezik u toj meri adaptira korisničkim okolnostima, izmeni u odnosu na svoje prvobitno stanje, čime se postiže neplanirani i neusmereni razvoj fonemskog sistema srpskog jezika. Koliko je potrebno o ovome voditi računa ne govore samo poteškoće stranaca u usvajanju pravilnog izgovora srp-skih reči, već i činjenica da se na svega sto pedeset kilometara od srpske prestonice sve češće primenjuje izmenjena akcentu-

Urkom Mono.indd 62 2017. 03. 06. 7:25:55

63

acija reči normiranog standarda srpskog jezika. To je pak us-lovljeno neodgovarajućim grafičkim opisom srpskog pisma i pravopisa. Kao što je u eksperimentu i dokazano, pravilan izgovor srpskih reči je postignut kod govornika drugog ma-ternjeg jezika, na jednostavan i efikasan način. Izvorni govor-nici mađarskog jezika su bez ikakvog prethodnog poznava-nja srpskog jezika pravilno izgovarali ispitivane uzorke koji su se ispitivali čak i nakon jednog jedinog čitanja. Što se tiče dokaza primenljivosti i prihvatljivosti ovog modela, dovoljno je pogledati gore prikazane dijagrame, odnosno tabelu. Uko-liko se uporedi dijagram prve grupe sa dijagramima druge i treće grupe, jasno se vidi da su dve potonje izrazito slične, u računarskom smislu definisanja skoro ekvivalentne. Na ovaj način, snimanjem audio zapisa izgovora tri grupe ispitanika, digitalizacijom i analizom dobijenih podataka, dokazana je i primenjljivost modela koji se preporučuje u ovom eksperi-mentu. Grafičkim označavanjem dužine vokala u srpskom jeziku, primenom mađarskih grafemskih rešenja ili drugih raspoloživih rešenja, usvajanje pravilnog srpskog izgovora, a samim tim i pravilne jezičke kompetencije, bio bi znatno olakšan, usmeren i obezbeđen od daljih izmena. Ovaj ekspe-riment ujedno i pokazuje ovu dilemu kao jedan od aktuelnijih i zanimljivijih zadataka moderne srpske lingvistike.

Urkom Mono.indd 63 2017. 03. 06. 7:25:55

64

Urkom Mono.indd 64 2017. 03. 06. 7:25:55

65

Primena distinktivnog obeležja dužine kod vokala e u srpskom jeziku

Usvajanje jezičke kompetencije jednog jezika treba da bude potpomognuto jasnim strukturama i sistemima, koji treba da se prate. Ukoliko na nekom određenom nivou, struktura da-tog jezika ne pokazuje doslednost u jezičkim pravilima, ko-risnik nailazi na poteškoće u usvajanju jezičke kompetencije. Što je strukturalni opis jednog jezika jasniji i dosledniji, lakše se usvaja kompetencija na tom jeziku.

Jedno od interesantnijih pitanja slovenske fonologije je ra-zvoj refleksa staroslovenskog jata i njegova primena u današ-njim slovenskim jezicima. U srpskom jeziku danas govorimo o postojanju pet vokala: a, e, i, o, u. U prethodnom članku smo već opisali neke od interesantnih dilema koje se tiču vokala a, i, o, u. U ovom članku će se detaljnije opisati dilema o posto-janju jedinstvene [e] foneme u srpskom književnom jeziku i na koji način je ona reprezentovana u vokalnom sistemu srp-skog jezika. Naime, kao što je to već i ranije navedeno, srpski jezik u svakodnevnoj upotrebi ne obeležava akcente. Akcenti se uče tokom školovanja, međutim, njihova neobeleženost u pisanim tekstovima dovodi do nezavidne situacije, kada se izgovor pojedinih reči, odnosno glasova, ostavlja na samog korisnika. Možemo slobodno da kažemo da srpski jezik daje potpunu slobodu u pogledu izgovora srpskih glasova i reči. Na koji način možemo ovo da ustanovimo? Pošto najveći broj izvornih srpskih govornika ne poznaje komplikovanu struk-turu akcenatskog sistema srpskog jezika, nije u stanju ni da je svesno primenjuje u govoru. Ako je nešto previše kompliko-vano da bi se primenjivalo u praksi, praksa traži nove načine da reši dati zadatak, dati problem. U pravilnom izgovaranju pojedinih glasova, odnosno reči, korisnik je primoran da se osloni na svoj urođeni ili stečeni osećaj pravilnosti, kada određene glasove i reči izgovara na način na koji je navikao, odnosno na koji izgovara slične glasove, odnosno reči. Tada dolazimo do pitanja kako je korisnik stekao to iskustvo, da li

Urkom Mono.indd 65 2017. 03. 06. 7:25:55

66

njegovo stečeno iskustvo zaista odgovara pravilnom obliku izgovaranja glasova i reči, i da li je razvoj srpskog jezika na ovaj način usmeren i da li se razvija u okviru norme koja mu je određena.

U cilju da se na neka od ovih pitanja dobije odgovor, u sledećem delu ćemo prikazati ispitivanje koje se odnosilo na detekciju distinktivnog obeležja dužine kod vokala e, odno-sno u kojoj meri prepoznavanje ima uticaj na usvajanje jezič-ke kompetencije pravilnog izgovora srpskih glasova i reči.

Tokom ovog ispitivanja želeli smo da dobijemo odgovor na nekoliko pitanja: (1) Da li može da se uoči kvantitativna razlika vokala e, kao što se može uočiti kod vokala a, i, o, u? (2) Da li možemo govoriti o jednom zasebnom glasu, koji je sakriven u fonetskom sistemu srpskog jezika, a potiče iz sta-roslovenskog jata? (3) Koje bi bile eventualne posledice de-tekcije jedne nove foneme, odnosno njene primene u srpskom jeziku?

Ispitivanje se vršilo u grupi ispitanika koji su izvorni srp-ski govornici. Ispitanici su trebali da pročitaju rečenice koje su postavljene u parovima, odnosno da izgovore reči i glaso-ve koji su se ispitivali. Ispitanicima nije data mogućnost da se prethodno upoznaju sa sadržajem teksta, već su spontano, bez pripreme i prethodnog tumačenja reči, trebali da proči-taju navedene reči i rečenice. Ovaj eksperiment je vršen na malom uzorku i stoga predstavlja eksperimentalno ispitiva-nje, koje ima zadatak da usmeri kasnija ispitivanja u jednom određenom pravcu, a nakon kojeg je potrebno izvršiti ispiti-vanje na većem, reprezentativnom uzorku, kako bi se pretpo-stavke iz ovog eksperimenta potvrdile, ili osporile. Ispitanici su dobili sledeći tekst:

„Popio je čašu mleka. Postelja mu se učinila meka.“„To je odluka izvršnog veća. Moja plata je manja, a njihova je veća.“„Jedan čovek sedi na klupi i pije pivo. Jedan čovek sedi, pošto je ostario.“

Kao što se vidi iz navedenih rečenica, u ispitivanju je obu-hvaćeno nekoliko karakterističnih primera: mleko - meko, veće - veće, sedi - sedi. U ovom ispitivanju se ne označavaju

Urkom Mono.indd 66 2017. 03. 06. 7:25:55

67

akcenti reči, jer upravo pokušavamo da ponudimo alternati-vu akcenatskom sistemu, stoga ga u okviru ovog ispitivanja i odbacujemo kao postojeće rešenje za označavanje distinktiv-nih obeležja glasova. Sa druge strane, ispitivanje upravo želi da sazna, šta u ovim primerima primećuje izvorni govornik srpskog jezika, na koji način izgovara ove uzorke i kako vrši detekciju dužine, odnosno kratkoće pomenutih glasova.

Ispitivanje je vršeno u laboratoriji Mađarske akademije nauka za fonetska i fonološka istraživanja. Ispitanici su čitali gore navedene rečenice, a njihov izgovor je digitalizovan u jedan audio zapis i analiziran računarskom i softverskom tehnolo-gijom. U ovom eksperimentu je sudelovao i ekspert za anali-zu fonoloških karakteristika audio zapisa koji je dobio tekst ispitivanja u kojem su bila naznačena mesta uzorka na koji-ma je trebalo izvršiti dublju analizu. Ekspert je dobio sledeći tekst:

(mléko-meko) „Popio je čašu mleka. Postelja mu se učinila meka.“(véće-veće) „To je odluka izvršnog veća. Moja plata je manja, a njihova je veća.“(sedi-sédi) „Jedan čovek sedi na klupi i pije pivo. Jedan čovek sedi, pošto je ostario.“

U ovom ispitivanju traži se odgovor na pitanje da li u slučaju srpskog vokala [e] može da se pored distinktivnog obeležja dužine i kratkoće ustanovi i neka druga karakteristika koja je različita u gore navedenim parovima uzoraka. Kako bi doš-li do željenog rezultata, potrebno je bilo prvo činjenično do-kazati kvantitativnu distinktivnu karakteristiku vokala e. U okviru ispitivanja vršena su merenja dužine izgovora glasa e, odnosno uzoraka reči koji se ispituju. Pogledajmo rezultate kod rečenica: „Popio je čašu mleka. Postelja mu se učinila meka“. Vremensko trajanje izgovora vokala e kod reči mleka u prvoj rečenici: Ispitanik 1: 114ms, Ispitanik 2: 120ms, Ispitanik 3: 118ms. Trajanje izgovora vokala e kod reči meka u drugoj re-čenici: Ispitanik 1: 82ms, Ispitanik 2: 84ms, Ispitanik 3: 84ms.

Rezultati kod rečenica: „To je odluka izvršnog veća. Moja plata je manja, a njihova je veća“ su sledeći. Izgovor vokala e

Urkom Mono.indd 67 2017. 03. 06. 7:25:55

68

kod reči veća u prvoj rečenici: Ispitanik 1: 130ms, Ispitanik 2: 145ms, Ispitanik 3: 139ms. Izgovor vokala e kod reči veća u drugoj rečenici: Ispitanik 1: 83ms, Ispitanik 2: 84ms, Ispitanik 3: 84ms.

Kod rečenica: „Jedan čovek sedi na klupi i pije pivo. Jedan čo-vek sedi, pošto je ostario“ rezultat je sledeći. Trajanje izgovora vokala e kod reči sedi u prvoj rečenici: Ispitanik 1: 89ms, Ispi-tanik 2: 87ms, Ispitanik 3: 71ms. Trajanje izgovora vokala e kod reči sedi u drugoj rečenici: Ispitanik 1: 142ms, Ispitanik 2: 150ms, Ispitanik 3: 160ms.

Pogledajmo grafikone u kojima su grafički prikazani re-zultati ispitivanja:

114 120 118

82 84 84

020406080

100120140

1 2 3

mleko meko

130145 139

83 84 84

020406080

100120140160

1 2 3

véće veće

Urkom Mono.indd 68 2017. 03. 06. 7:25:55

69

Kao što se vidi iz gore navedenih rezultata, razlika u dužini izgovaranja uzoraka je značajna. Pošto ispitanici nisu imali mogućnost da se prethodno pripreme za izvršenje zadatka, slobodno se može reći da rezultati predstavljaju prirodnu sli-ku tih uzoraka. Ako kvantitativno obeležje smatramo distin-ktivnim obeležjem, tada već i nakon ovih primera možemo reći da je ovde reč o dve različite foneme. U ovom kratkom is-pitivanju utvrđeno je da izvorni govornici srpskog jezika de-tektuju i primenjuju razlike u dužinama vokala e. Međutim, u ovom ispitivanju se otišlo i dalje, u cilju da se dokaže da primena staroslovenskog jata u srpskom jeziku nije pravilna. Ukoliko posudimo rešenje za primenu staroslovenskog jata u hrvatskom jeziku, primetićemo da se u primerima kao što su dijete – djeca, leći – lijegati mogu primetiti kratki i dugi refleksi jata. Međutim, u srpskom standarnom jeziku se kao refleks staroslovenskog jata pojavljuje vokal e. U srpskim primerima dete – deca, leći – legati pak pojavljuje se jedan jedini vokal e, koji predstavlja jedinstvenu fonemu [e] koja može da ima ra-zliku u dužini samo usled akcenatske karakteristike date reči. Drugim rečima, postojanjem različitih akcenata se objašnjava razlika u dužini refleksa jata. Pitanje je to, da li refleks jata može da se stavi u istu grupu sa vokalom e, koji potiče iz fo-neme [e] koja nije refleks staroslovenskog jata? Smatram da je potrebno napraviti razliku između ova dva fenomena. Naj-jednostavnije obeležavanje ove razlike se može vršiti upra-

89 8771

142 150 160

020406080

100120140160180

1 2 3

sedi sédi

Urkom Mono.indd 69 2017. 03. 06. 7:25:55

70

vo u grafemskom obeležavanju fonema, odnosno vokala. U primeru mađarskog sistema glasova, stručni krugovi su mi-šljenja da distinktivno obeležje dužine kod vokala spada u osnovne karakteristike vokala, stoga je potrebno da se u pra-vopisu označi (Bolla, 1995:27). Ako odemo dalje i pogledamo kako se definiše pitanje osnovne foneme i njenih varijanti u mađarskom jeziku, za bolje razumevanje će nam poslužiti sle-deća definicija: „Karakteristike glasova koje izražavaju razli-ke između članova sistema fonema, nazivaju se distinktivnim obeležjima. Jednu fonemo možemo da odredimo tako što je upoređujemo u različitim morfemama, odnosno rečima (npr. dan–san). Kod realizacije fonema uvek postoji osnovni oblik foneme, koja je u takozvanoj jakoj poziciji, dok uz nju postoje i varijante, koje predstavljaju foneme u slaboj poziciji. Ako se distinktivna obeležja varijante u slaboj poziciji neutralizuju, tada dolazi do pojave da više fonema može da realizuje jedan zajednički glas. Međutim, ukoliko se dva glasa u identičnoj poziciji ne mogu zameniti bez toga da se ne promeni sadr-žaj morfeme, tada govorimo o dve posebne foneme.” (Bolla, 1995:329-330) Ako pogledamo šta misle o ovom pitanju srp-ski lingvisti, videćemo da su oni drugačijeg mišljenja. U knjizi „Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izražavanja“ auto-ri navode da srpski jezik „ima 30 fonema, što znači da svi u njegovoj fonetici opisani glasovi, suprotstavljeni (stavljeni u opoziciju jedan prema drugom u najmanje dva skupa glaso-va koji čine reči) služe za razlikovanje značenja“. (Stanojčić et al. 1989:35) Autori dalje navode da su glavna distinktiv-na obeležja fonema srpskog književnog jezika „artikulacione osobine, zvučnost-bezvučnost i mekoća-tvrdoća“. (Stanojčić et al. 1989:36) Zašto autori ipak na kraju ispitivanja ove teme, navodeći razlike u primerima grad – grad (led iz oblaka – na-seljeno mesto), sedeti – sedeti (na stolici – dobijati sedu kosu), navode sledeće: „Može se reći da su akcenat i dužina, odno-sno kratkoća kod vokala distinktivno obeležje, često i ono minimalno. Dijalekatske i pojedinačne (individualne) razlike u izgovoru pojedinih vokala (npr. zatvoreniji ili otvoreniji iz-govor samoglasnika e) u književnom jeziku se ne uzimaju u

Urkom Mono.indd 70 2017. 03. 06. 7:25:55

71

obzir.“ (Stanojčić et al. 1989:36) Važno pitanje je ovde da li je opravdano da se dužina, odnosno kratkoća vokala u srpskom jeziku ne uzima kao distinktivno obeležje, i šta je sa onim pri-merima koji ne predstavljaju dijalekatske i individualne razli-ke, već regularne oblike standardnog srpskog jezika?

U sledećem delu ovog ispitivanja, primenićemo metod utvr-đivanja formanta vokala. Pošto karakteristike vokala potiču iz različitih osobina duplji, kod vokala se može opisati više formanta. Svi tipovi vokala su rezultat karakteristične konfi-guracije govornih organa, a toj konfiguraciji pripadaju odre-đena osnovna frekvencija i frekvencije formanta. (Kassai, 1998:108) Formante obeležavamo oznakama F1, F2, F3, itd. Ovi formanti dobijaju svoje vrednosti u odnosu prema osnov-nom tonu (F0) datog vokala. Iako je za dobijanje najjasnije sli-ke potrebno da se utvrdi kompletan spektar formanata, već i prva dva formanta mogu da pokažu diferencije između dva vokala. Treći formant sadrži takvu karakteristiku, koja može da se pripiše diferenciji između govornika. Prvi formant se odnosi na otvorenost donje vilice, tojest odgovara veličini otvora usana od gornjih do donjih zuba. Drugi formant se odnosi na vertikalno pomeranje usana i jezika. U ovom is-pitivanju utvrđivala su se prva tri formanta. Kako bi se što bolje pokazale razlike, upoređeni su formanti sličnih voka-la mađarskog jezika. Treba napomenuti da cilj nije bio da se dokažu sličnosti određenih vokala dva jezika, već je tenden-cija primenjena u mađarskom vokalnom sistemu trebala da pomogne u detekciji razlike srpskih vokala. U prvom bloku uzoraka utvrđivanje formanata je vršeno kod dva ispitanika, dok je u drugom bloku uzoraka ispitivanje vršeno sa tri ispi-tanika. Rezultati za rečenice: „Popio je čašu mleka. Postelja mu se učinila meka.“ su sledeći.

Ispitanik 1 (formanti vokala e u reči mleka): 1. formant: 543, 2. formant: 1884, 3. formant: 2412Ispitanik 1 (formanti vokala e u reči meka): 1. formant: 650, 2. formant: 1693, 3. formant: 2330

Urkom Mono.indd 71 2017. 03. 06. 7:25:55

72

Ispitanik 2 (formanti vokala e u reči mleka): 1. formant: 550, 2. formant: 1900, 3. formant: 2400Ispitanik 2 (formanti vokala e u reči meka): 1. formant: 653, 2. formant: 1700, 3. formant: 2320Rezultati za rečenice: „To je odluka izvršnog veća. Moja plata je manja, a njihova je veća.“ su sledeći.Ispitanik 1 (formanti vokala e u reči veća u prvoj rečenici): 1. formant: 415, 2. formant: 2028, 3. formant: 2555Ispitanik 1 (formanti vokala e u reči veća u drugoj rečenici): 1. formant: 575, 2. formant: 1597, 3. formant: 2316Ispitanik 2 (formanti vokala e u reči veća u prvoj rečenici): 1. formant: 415, 2. formant: 2108, 3. formant: 2731Ispitanik 2 (formanti vokala e u reči veća u drugoj rečenici): 1. formant: 638, 2. formant: 1757, 3. formant: 2396Rezultati za rečenice: „Jedan čovek sedi na klupi i pije pivo. Jedan čovek sedi, pošto je ostario.“ su sledeći.Ispitanik 1 (formanti vokala e u reči sedi u prvoj rečenici): 1. formant: 527, 2. formant: 1709, 3. formant: 2492Ispitanik 1 (formanti vokala e u reči sedi u drugoj rečenici): 1. formant: 415, 2. formant: 2100, 3. formant: 2600Ispitanik 2 (formanti vokala e u reči sedi u prvoj rečenici): 1. formant: 531, 2. formant: 1757, 3. formant: 2492Ispitanik 2 (formanti vokala e u reči sedi u drugoj rečenici): 1. formant: 399, 2. formant: 2255, 3. formant: 2795Ispitanik 3 (formanti vokala e u reči sedi u prvoj rečenici): 1. formant: 543, 2. formant: 1689, 3. formant: 2425Ispitanik 3 (formanti vokala e u reči sedi u drugoj rečenici): 1. formant: 383, 2. formant: 2412, 3. formant: 2763

Ako uporedimo rezultate oba bloka možemo da ustanovimo sledeće: (1) U prvom primeru 1. formant dugog e vokala izno-si 415, a kratkog e vokala opseg između 575-638, uzimajući u obzir sve ispitanike. 2. formant dugog vokala iznosi vredno-sti u opsegu između 2028-2108, a kratkog vokala opseg izme-đu 1597-1757. 3. formant dugog vokala je u opsegu između 2555-2731, kratkog u opsegu između 2316-2396. (2) U drugom bloku rezultati su sledeći: u pogledu dugog glasa 1. formant

Urkom Mono.indd 72 2017. 03. 06. 7:25:55

73

iznosi 383-415, 2. formant 2100-2412, 3. formant 2600-2795. Kod kratkog glasa 1. formant iznosi 527-563, 2. formant 1689-1757, 3. formant 2425-2492. Ako ove rezultate stavimo u jedan skup i uzmemo im srednju vrednost, dobijamo karakteristič-ne formante datih vokala.

Ispitanici iz grupe izvornih srpskih govornika razlikuju dve različite foneme, koje karakterišu sledeći formanti:

kratki e vokal1. formant: 527-6382. formant: 1597-17573. formant: 2316-2492

dugi e vokal1. formant: 4152. formant: 2028-24123. formant: 2555-2795

Ako se uzmu srednje vrednosti, rezultati su sledeći:

kratki e vokal1. formant: 5832. formant: 16773. formant: 2404

dugi e vokal1. formant: 4152. formant: 22203. formant: 2675

Pogledajmo stanje dve različite foneme u mađarskom jeziku:

mađarski vokal e1. formant: 6002. formant: 19003. formant: 2600

Urkom Mono.indd 73 2017. 03. 06. 7:25:55

74

mađarski vokal é1. formant: 4002. formant: 22003. formant: 2700

Možemo uočiti da ne postoji drastična razlika između for-manta srpskih i formanta mađarskih vokala. Ipak, u mađar-skom fonološkom sistemu, diferencija uočena u formantima mađarskih vokala e i é dovoljna je bila da se utvrde dve razli-čite foneme. Pitanje je zašto se u srpskom jeziku nije učinilo isto to?

Pogledajmo grafičko upoređivanje srpskog i mađarskog vo-kalnog sistema. Prvi prikaz predstavlja mađarski vokalni si-stem i opseg frekvencije formanata:

(Kassai, 1998:109)

Urkom Mono.indd 74 2017. 03. 06. 7:25:55

75

Ako iz ovog prikaza izdvojimo samo ono što je interesantno za ovo ispitivanje i uporedimo sa srpskim vokalom, jasno se uočava rezultat ispitivanja, odnosno potvrda postojanja dve različite foneme u srpskom jeziku.

Kao i kod mađarskih vokala, tako i kod srpskih vokala, sa leve strane je prikazan dugi vokal, a sa desne kratki vokal.

Iz ovog kratkog ispitivanja možemo da ustanovimo da je jedinstvenost vokala e u srpskom jeziku upitna. Vodeći se lo-gikom mađarske metode utvrđivanja fonema, bilo bi pogod-no razmisliti o mogućnosti preispitivanja fonetskog sistema srpskog jezika. Međutim, sa aspekta usvajanja jezičke kompe-

Urkom Mono.indd 75 2017. 03. 06. 7:25:55

76

tencije, zasigurno je veliki problem da u srpskom jeziku nisu na adekvatan način obeležene osnovne karakteristike vokala, nije obeleženo mesto akcenatskog sloga, pa je govornik koji se upoznaje sa srpskim jezikom ostavljen na milost i nemi-lost raznih okolnosti u učenju srpskog kao stranog jezika. Interesantno je naglasiti da izgovor srpskih reči kod stranih govornika u toj meri može da bude nepravilan, u kojoj meri se retko može videti nepravilnost u izgovoru nekih drugih jezika, pa među njima čak i mađarskog, koji važi za jezik koji se vrlo teško uči i čiji izgovor pojedinih glasova, odnosno reči predstavlja neprelaziv problem za strane učenike. Ipak, izra-zito jasnim uputstvima, grafičkim obeležavanjem najvažnijih karakteristika glasova, doslednošću u strukturi oblika reči, izgovor mađarskih glasova i reči je znatno uređeniji i stoga lakši.

Urkom Mono.indd 76 2017. 03. 06. 7:25:55

77

PERCEPCIJA IDENTITETSKIH OBELEŽJA KROZ USVAJANJE STRANOG JEZIKA

Identitet kao skup obeležja

Od začeća do Vavilonske kule

Međusobno sporazumevanje ljudi je osnovna karakteristi-ka ljudske vrste i od primarnog je značaja za ljudski socijal-no-društveni, kulturni, mentalni razvoj. Ljudi komunicira-ju još od najranije prošlosti i upravo ta sposobnost je imala glavnu ulogu u naglom civilizacijskom i evolucijskom skoku ljudske vrste u odnosu na ostala živa bića na zemlji. Ljudi danas komuniciraju na razne načine, verbalnim putem uz pomoć govora, pisanjem uz pomoć pisma, neverbalnim me-todama uz pomoć pokreta, interaktivno uz pomoć modernih tehnologija, putem telefona, imejla, interneta, itd. Možemo da kažemo da je ljudska komunikacija danas raznovrsna i vrlo kompleksna. Međutim, pogrešićemo ako kažemo da je dosti-gla svoje granice, da je konačna, da nije u stanju da se dalje ra-zvija. Čovek još uvek nije u stanju da komunicira telepatijom, da izgovori rečenicu, a da ne otvori usta, da govori na različi-tim jezicima sveta, a da ih prethodno nije usvojio, da ovlada nemuštim jezikom, da razume kosmičku tišinu, itd. Čovek ima svoja ograničenja koja upravljaju njim prilikom njegove komunikacije, iako čovek, svojim nagonom ka promeni, čini sve da svoja ograničenja prevaziđe, preko njih prekorači. Nije stvar drugačija ni sa usvajanjem maternjeg i drugih, nema-ternjih jezika. Postoje ograničenja, a čovek želi da ih savlada.

Još na samom početku rada potrebno je objasniti šta je navelo autora da u naslovu svog stručnog rada suoči pojam začeća i Vavilonsku kulu. Začećem počinje život, u našem konkretnom slučaju, ljudski život. Ljudski život počinje ra-zvojem, a razvoj vodi ka oformljenju, oformljenju kao bića, kao društvenog bića, kao jedinke, kao komunikativne ličnosti.

Urkom Mono.indd 77 2017. 03. 06. 7:25:55

78

Komunikativne, iz razloga što se ljudski razvoj postiže isklju-čivo razmenom informacija i signala koji nas okružuju od sa-mog našeg rođenja. Čovek nije u stanju da se razvija ukoliko nema sposobnost komunikacije sa svetom oko sebe. Ljudski razvoj možemo da posmatramo i sa aspekta formiranja spo-sobnosti jezičke komunikacije kod čoveka. Ta sposobnost rađa se u nama u trenutku našeg začeća, odnosno od najra-nijih trenutaka našeg postojanja kao živih bića. To dokazuju i istraživanja. Razvoj sposobnosti percepcije nekih osnovnih obeležja ljudskog jezika se pojavljuje još i kod samog fetusa, koji je sposoban da prepozna neke od fizičkih karakteristika majčinog govora, kao što su ritam, intonacija, prozodijske ka-rakteristike (Albertné, 2001, str.561). Dete još u majčinoj utro-bi komunicira sa svojom okolinom, sa majkom, primećuje i reaguje na očev glas, uzvraća signale svojim pokretima. Na-kon rođenja, dete je još u najranijem dobu sposobno da razli-kuje razne impulse koje dobija putem jezičke komunikacije. Judit Gervain (2011) se tako poziva na istraživanja i tezu da su novorođena deca u stanju da razlikuju svoj maternji jezik, tačnije jezik majke, od drugih jezika, pa čak i da razlikuju dva druga jezika koja nisu njihova maternja, iako je dokazano i to da je razlikovanje dva druga jezika uslovljeno i kategorizaci-jom jezika, usled čega je teže razlikovati na primer italijanski od španskog, nego srpski od japanskog jezika.

Koliko komunikacija, odnosno razmena signala utiče na sam razvoj ljudskog jezika pokazuje i činjenica da je broj gla-sova koje je dete u stanju da izgovori na samom početku ži-vota velik i kroz određeno vreme dostiže broj od čak dvesta glasova, da bi se nakon određenog vremena na efekat per-cepcije izgovorenog jezika, odnosno razmene signala, taj broj suzio na broj koji je karakterističan za jezik okoline u kojoj dete živi (Göncz, 2004, str.22). Iz svega ovoga se može zaklju-čiti da razvoj jezika kod ljudi započinje njegovim začećem, a komunikacija predstavlja jedan od najznačajnijih aspekata u razvoju ljudskog jezika.

Vavilonska kula, naspram ovoga, predstavlja jednu vr-stu utopije, ljudskog stremljenja ka Bogu, ka božijem znanju.

Urkom Mono.indd 78 2017. 03. 06. 7:25:55

79

Kako biblijska legenda kaže: „Najpre na celoj zemlji beše je-dan jezik i jednake reči… Ljudi su živeli u izobilju, pa se uz-gordiše i rešiše da podignu grad i kulu kojoj će vrh biti do neba. Umesto kamena zidali su opekama i spajali ih glinom. A Gospod siđe da vidi grad i kulu što zidaju sinovi čoveč-ji. Razgnevi ga gordost njihova, pa im pomeša jezike da ne razumeju jedan drugoga.“ (Kosidovski, 1965, str.11). Pored simbola ljudskog stremljenja ka božjem znanju, Vavilonska kula predstavlja i simbol ljudske oholosti jer je „ljudski rod u vreme pokušaja izgradnje Vavilonske kule i kasnije, počeo da se kvari i, naročito, da veruje u razne bogove izneveravajući Jahvea“ (Janković, 2006, str.18). Stručnjaci su zato danas u ve-likom problemu da „poprave“ ono što je ljudski rod tada još jako davno „pokvario“, zgrešivši pred svojim Bogom. Iako izgradnja Vavilonske kule danas mnogo bliže stoji kraju – imajući u vidu mogućnosti koje pruža moderna tehnologija i novac koji se ulaže u informacionu tehnologiju, koji će pre ili kasnije pronaći rešenje da ljudi govore istim jezikom ili da osmisle mehanizam da se ljudi različitih jezika bez problema sporazumevaju u realnom vremenu – do tada nam ne ostaje drugo, nego razvijati što kvalitetnije i efikasnije udžbenike za učenje stranih jezika.

Urkom Mono.indd 79 2017. 03. 06. 7:25:55

80

Urkom Mono.indd 80 2017. 03. 06. 7:25:55

81

Od identifikacije do identiteta

Identifikacija predstavlja onaj vid prepoznavanja osnovnih karakteristika pojma, bića, pojave, koji je potreban kako bi se komunikacija nesmetano odvijala između predajnika i prijemnika informacije. Slobodno možemo da kažemo da do komunikacije i ne može da dođe ukoliko se prilikom nje ne definišu okviri onoga šta prenosimo, odnosno preuzimamo. Zato je i toliko važno da shvatimo potrebu da se stvarnost koja nas okružuje na odgovarajući način definiše, okarakte-riše i spozna.

Danas se identifikacija provlači kroz kompletan krvotok našeg bivstvovanja. Sebe smo potrebni predstaviti, odnosno okarakterisati još i prilikom samog upoznavanja. Već na sa-mom početku komunikacije mi dajemo odgovor na pitanja ko smo i šta smo, koje su nam osnovne karakteristike, šta nas to razlikuje od drugih. Tada možemo da navedemo da smo na primer otac dva deteta, govorimo srpski i mađarski jezik, katoličke smo vere, lingvist po zanimanju, itd. Sebe identifi-kujemo navođenjem svojih osnovnih osobina i karakteristi-ka. Kada komuniciramo preko elektronskih medija, upisuje-mo svoje šifre i korisnička imena. Kada se „družimo” preko društvenih mreža, ulazimo u svoj korisnički profil i u tom već okarakterisanom prostoru funkcionišemo, živimo svoj mikro i makro život. Za razliku od komunikacije u realnom vreme-nu i neelektronskom obliku, kod komunikacije kroz elektron-ske medije često unapred stvaramo identifikacijske okvire, iz kojih pokrećemo ili primamo signale komunikacije. Iz svega ovoga se vidi da se komunikacija kao jedna od najvažnijih formi našeg socijalnog postojanja bazira upravo na identifi-kaciji, odnosno utvrđivanju osnovnih karakteristika koje nas definišu. Međutim, kada i na koji način identifikacija prelazi u identitet, u skup svih onih obeležja koje smatramo svojim, a ne tuđim?

Ranko Bugarski u jednom od svojih radova (2010:11) na-vodi da identitet u mnogima predstavlja jednu takvu pre-

Urkom Mono.indd 81 2017. 03. 06. 7:25:55

82

dimenzioniranu pojavu koja nema svoj stvarni oblik, svoju strukturalnu konstrukciju, već je samo sredstvo za nečiju manipulaciju koje se po potrebi dopunjuje potrebnim sadr-žajima. U istom tom radu navodi i to da se ipak svako može složiti sa tim da postoji nešto što nas na taj način određuje da smo voljni i spremni čak i da zauzmemo stav za to, da stane-mo u njegovu odbranu, a da pritom i nismo svesni šta je to šta branimo, ili čemu simpatiziramo. Lotar Krapman (1980:14), vrsni sociolog, u svom radu navodi sledeću situaciju: kada se pripadnik jedne grupe odluči da učini nešto što je protivno osnovno prihvaćenim principima po kojoj funkcioniše gru-pa, on može da očekuje da se taj njegov čin neće svideti toj grupi, da će ga ona i osuditi. Tako, pojedinac je prinuđen da svoj individualni stav i delovanja uskladi sa očekivanjima grupe, odnosno drugih prema njemu. Međutim, on je isto-vremeno i individua, različit od ostalih. Tako se on nalazi u jednoj paradoksalnoj situaciji kada pokušava da ostane u pot-punosti jedinstven, kao individua različita od drugih, a svo-ju individualnost mora da uskladi sa očekivanjima drugih, njemu različitih. Iz ovoga proizilazi da se identitet individue, a i same zajednice, zasniva na paradoksu. Marija Homišino-va (2008:30) navodi da pojedinac tokom svog života postaje deo različitih društvenih zajednica, a da i nije svestan toga. On svoju pripadnost jednoj grupi doživljava kao pozitivnu vrednost, dok pripadnost drugoj grupi, drugoj zajednici do-življava kao negativnu vrednost. Pojedinac na taj način, vo-đen potrebom da sebe prepoznaje kao pozitivnu vrednost, usklađuje svoje ponašanje, razmišljanje, osećanja. On se sa-moodređuje na osnovu pitanja Ko sam ja i gde pripadam? u kontrastu sa pitanjem Ko nisam ja i gde ne pripadam?. Tada, upravo u situaciji konfrontacije, on počinje da postavlja okvi-re svog identiteta. Homišinova (2008:120) dalje navodi i sle-deći aspekt identiteta kada govori da svesno ili ne, pojedinac pripada jednoj datoj zajednici čiji jezik, kultura, istorija utiču na njega, međutim, intenzitet osećaja pripadnosti nije identi-čan kod svakog pojedinca. Tako da je intenzitet jedna od naj-značajnijih razlikovnih karakteristika identiteta i posebnosti

Urkom Mono.indd 82 2017. 03. 06. 7:25:55

83

svakog pojedinca. Bugarski (2010:12) uz intenzitet kao osnov-nu karakteristiku, ili strukturalnu jedinicu identiteta, navodi i kompleksnost i kontinuitet, koja se mora tumačiti upravo kao slojevitost i proces, gde slojevitost označava strukturno, a proces vremensko svojstvo identiteta.

Pored ovih osnovnih aspekata u opisu strukture identiteta važno je odrediti koliko je identitet individualna, a koliko ko-lektivna karakteristika. Ovo pitanje tada počinje da bude važ-no kada pokušamo da mapiramo smer uticaja individualnog na kolektivni, i obratno, kolektivnog na individualni identi-tet. Zato je važno da kažemo da je identitet individualna ka-rakteristika u onoj meri koliko se odnosi na pojedinca i čvrsto određuje njegovu ulogu u društvu, odnosno koliko vrednosti pojedinac može da pokupi iz onog okvira koji mu nudi iden-titet. Naravno, važno je problem sagledati i sa aspekta kolek-tiva, gde identitet predstavlja i kolektivnu karakteristiku po ulozi koju ima na kolektivnu misao kojom utiče na članove kolektiva, određuje njihov život i ponašanje, i čvrsto i jasno ograđuje vrednosti sopstvenog identiteta u odnosu na tuđi, strani identitet.

Urkom Mono.indd 83 2017. 03. 06. 7:25:55

84

Urkom Mono.indd 84 2017. 03. 06. 7:25:55

85

Modeli identiteta

Pojam „identitet“ se usko vezuje za identifikaciju, označavanje i različitost, odnosno nepodudaranje. Ako zatražimo pomoć u kapitalnim enciklopedijama i rečnicima srpskog jezika, vide-ćemo da se identitet u mnogima interpretira na sličan način, neupitno, skoro aksiomatski, kao (1) skup obeležja po kojima se jedna osoba razlikuje od svih drugih (Klajn-Šipka, 2006), (2) istovetnost; gde prema zakonu identiteta svaki pojam, svaki predmet jeste ono što jeste, znači ono što znači; u filozofiji se pod sistemom identiteta podrazumeva da materija i duh, tele-sno i duševno, subjekat i objekat, mišljenje i biće nisu dve načel-no različite stvari, nego identične, istovetne, samo dva različita načina pojavljivanja i shvatanja jedne jedinstvene supstancije; a može se otelotvoriti i u krizu identiteta, koja predstavlja teško-će u razvoju ličnosti usled promena u okolini. (Vujaklija, 1997), (3) skup karakterističnih obeležja koji jednu osobu ili predmet izdvajaju i razlikuju od drugih; jednakost, podudarnost (MS, 2011).

Iz ovih prethodnih objašnjenja značenja pojma „identitet“ vidimo da se i srpski rečnici, kao i rečnici mnogih drugih na-roda trude da pojmove objasne u što je moguće sažetijem i jasnijem obliku, izbegavajući detaljniju i dublju analizu pro-blema, očigledno smatrajući da zadatak suštinske definicije pojmova i nije primaran zadatak rečnika, već stručnih i na-učnih radova. Iz gore pomenutih definicija identiteta – iako je kraća i pretpostavlja postojanje identiteta predmeta, što neće biti tema ovog rada – najbliža za autora ovog rada pri-hvatljivoj definiciji identiteta jeste upravo ona koju je ponu-dio Rečnik Matice srpske. Naime, u njegovom objašnjenju se akcenat stavlja na karakteristična obeležja koja definišu jednu osobu, a to odmah otvara diskusiju o mogućnosti postojanja onih obeležja koja nisu karakteristična, a osoba može da ih poseduje. O ovom vrlo važnom aspektu će u kasnijem delu rada biti više reči.

Urkom Mono.indd 85 2017. 03. 06. 7:25:55

86

Drugo važno pitanje u definisanju pojma „identitet“ jeste šaroliko određivanje ovog pojma u različitim kontekstima ljudskog života i delovanja. Naime, definisanje pojma identi-teta – zbog njegove kompleksnosti i teško odredivog sadržaja – spada u polje istraživanja većeg broja humanističkih nauka. Različite grane nauke se pak prvenstveno bave pitanjima koja su bliže vezana za njihova osnovna polja istraživanja. Zato nije ni čudo da se često govori o socijalnom, etničkom, kultur-nom, političkom, verskom, istorijskom i drugim identitetima. Međutim, kada se otpočne njihova zasebna analiza, neretko uočavaju se preklapanja i podudarnosti u definisanju gore navedenih tipova identiteta, otvarajući diskusiju o upitnosti njihovog postojanja, odnosno gore navedene raspodele na različite tipove identiteta. Pre bi moglo da bude prihvatljivo da je tu reč o skupu određenih identitetskih karakteristika, komponenti, koji se grupišu oko jedne konkretnije celine, ali ni u kom slučaju ne mogu da predstavljaju celovitu sliku identiteta niti pojedinca, niti kolektiva. Zbog toga bi praktič-nije bilo prihvatiti shvatanje da svaki pojedinac, odnosno ko-lektiv, raspolaže jednim jedinstvenim, prepoznatljivim i sebi svojstvenim identitetom, a da su pojmovi kao gore navedeni etnički, socijalni i drugi identiteti samo odrednice za skup određenih identitetskih karakteristika, komponenata, koji su često u stanju da bliže odrede identitetsku sliku pojedinca ili kolektiva, međutim, nikada nisu konačne odrednice jednog identiteta.

Pitanje definisanja modela identiteta – zbog njegove kom-pleksnosti, sadržaja i različitog definisanja – predstavlja temu istraživanja velikog broja humanističkih nauka. Među njima su nesumnjivo najveći doprinos dale sociologija, psihologi-ja, socijalna psihologija, ali značajan rad je urađen i u obla-sti etnologije, kulturalne antropologije, pa i same lingvistike. Upravo zbog toga, identitetu kao temi istraživanja možemo pristupiti iz više uglova, pa i nije čudo da se modeli identiteta u različitim oblastima delimično razlikuju, ili preklapaju.

Važno je naglasiti da se pojedinac kao društveno biće može nalaziti u ulozi različitih socijalnih grupa. On može biti,

Urkom Mono.indd 86 2017. 03. 06. 7:25:55

87

na primer, otac, muž, muškarac, privrednik, borac za zaštitu ljudske sredine, itd. Zbog toga možemo reći da on raspola-že višestrukim skupnim identitetom (Homišinova, 2008:30). Međutim, kada on raspolaže višestrukim skupnim identite-tom, on ustvari u sebi preuzima elemente određenih modela identiteta, koji se mogu definisati i kao zasebni i samoodrživi.

Prvi model je zasigurno etnička pripadnost pojedinca, odnosno kolektiva. Ona podrazumeva sledeće strukturalne elemente: etničko poreklo, teritoriju, etnonime, poznavanje i primenu jezika, održavanje kulturnih običaja, zajedničku isto-riju, način života, veroispovest, itd. (Homišinova, 2008:36). Etničku pripadnost Bugarski (2005: 69) definiše kao jedan va-rijabilno strukturisan, promenljiv i dinamičan fenomen. On razlikuje objektivne i subjektivne činioce etničke pripadnosti, od kojih u prvu grupu spadaju jezik, teritorija, religija, običa-ji, a u drugu grupu verovanje u zajedničko poreklo, istorija, simboli. On nadalje navodi i to da ni jedna od ovih kompo-nenata nije u stanju da sama okarakteriše etničku pripadnost pojedinca ili kolektiva, već se ta pripadnost ostvaruje upravo u njihovom preklapanju, odnosno interakciji. Kao najznačaj-niju osobinu etničke pripadnosti Bugarski navodi sposob-nost, odnosno podložnost promenama, što znači da ona nije a priori data pojedincu ili kolektivu, već se tokom njegovog života menja i razvija.

Drugi model identiteta predstavlja kulturni identitet. Kul-turni identitet predstavlja skup elemenata po kojima se jedan kolektiv ili pojedinac samoodređuju, koji ih predstavljaju i čine prepoznatljivim (Bugarski, 2005: 70). Na ovaj način po-jedinci određenog kolektiva raspolažu istim kulturnim vred-nostima, kroz koje razvijaju zajednički identitet (Bugarski, 2005:71). Dean Duda, hrvatski teoretičar književnosti i filozof u jednom od svojih radova (2002:92) navodi da se kulturalni identitet jedne zajednice stvara na temelju nasleđenog ili ste-čenog zajedničkog iskustva, koji stoji u sudaru sa interesima druge, tuđe, zajednice. Iz ovoga je očigledno da se kulturni identitet pojedinca ili kolektiva sagledava u zajedničkim kul-turnim vrednostima. Pojedinac i kolektiv samoodređuju sve

Urkom Mono.indd 87 2017. 03. 06. 7:25:55

88

one vrednosti koje „krase“ njihov kulturni karakter i suprot-stavljaju ih kulturnim vrednostima drugih. Mogućnost nasle-đivanja ili sticanja zajedničkog iskustva koji formira kulturni identitet kolektiva ili pojedinca potvrđuje tezu o promenlji-vosti, dinamičnosti kulturnog identiteta.

Treći model identiteta je socijalna pripadnost. Prilikom formiranja identiteta pojedinca, poseban značaj ima najbliža sredina koja ga okružuje, odnosno sistem socijalnih vrednosti zajednice u kojoj pojedinac živi (Homišinova, 2008:30). Kada govorimo o socijalnoj pripadnosti, potrebno je navesti teori-ju socijalnog identiteta prema kojoj možemo da razlikujemo individualni identitet koji u sebi podrazumeva shvatanje sopstvenih veština i osobina, nadalje socijalni identitet, koji u sebi podrazumeva odnos pojedinca prema jednoj datoj grupi, odnosno njegovo prepoznavanje pripadnosti toj datoj grupi. Ovde se delimično postavlja pitanje koji je smer uticaja kod izgradnje identiteta. Da li je uvek reč o socijalnom uticaju ko-lektiva na pojedinca, ili se može govoriti i o socijalnom uticaju pojedinca na kolektiv?

Pored ovih osnovnih modela identiteta, možemo da govo-rimo još i o političkom, verskom, istorijskom, profesionalnom i drugim modelima identiteta.

Važno je naglasiti da se mnogi istraživači služe izrazom identiteta kada označavaju pripadnost nekom ili nečemu, kada se gubi konstrukcijska slika strukture identiteta. Tako se često govori o kulturnom identitetu, socijalnom identitetu, etničkom identitetu, itd. Smatram da je ova praksa neoprav-dana, jer je ovde prvenstveno reč o skupu određenih identi-tetskih komponenata koje se grupišu oko jedne konkretnije celine, ali ni u kom slučaju ne mogu da predstavljaju celovitu sliku mapiranog identiteta niti pojedinca, niti kolektiva. Svaki pojedinac, odnosno kolektiv raspolaže jednim jedinstvenim, ali ujedno vrlo kompleksnim identitetom, a da su pojmovi kao gore navedeni etnički, socijalni i drugi identiteti, samo podgrupe, eventualno modeli unutar globalnog tela identi-teta, koji su često u stanju da žive i svoj sopstveni život, ali nikad nisu konačne odrednice jednog identiteta.

Urkom Mono.indd 88 2017. 03. 06. 7:25:55

89

Identitet kao tema naučnih disciplina

Temom istraživanja identiteta se bavi niz naučnih discipli-na. Svaka od njih u osnovi na sličan način definiše karakter, funkcionisanje, upotrebu, značaj i uticaj identiteta. Svaka od ovih disciplina smatra da je u stanju da zaokruži i u svojim granicama definiše pojam identiteta, međutim, tek jednim širim pogledom, oslanjajući se na rezultate drugih srodnih ili daljnih disciplina, u stanju smo da identitet sagledamo do njegove potpune suštine, osnovnog kamena temeljca, odakle on potiče i gradi se u jednu kompleksnu i veličanstvenu sup-stancu. U ovom radu se navodi tek nekoliko važnih aspekata do kojih istraživač može da dođe interdisciplinarnim sagle-davanjem teme, znači ukrštanjem aspekata i pravaca istraži-vanja različitih disciplina.

Kao prvi takav aspekt koji je od izuzetnog značaja za ra-zumevanje identiteta, jeste vremensko definisanje identiteta. Ovaj aspekt u definisanju identiteta ide od poimanja prošlosti sa gledišta pojedinca, porodice, lokalnog i nacionalnog karak-tera, pa sve preko poimanja sadašnjosti do slike budućnosti (Gereben, 1999:58). Prema ovom shvatanju, identitet funkcio-niše kao jedna živa tvorevina koja u zavisnosti od svoje slike iz prošlosti, kroz spoznaju sopstvenog karaktera u sadašnjo-sti, u stanju je da unapred projektuje svoju sliku, karakter, formu u jednoj bližoj ili daljoj budućnosti. Ukoliko se identi-tet sagleda sa ovog aspekta, videće se da je s jedne strane nje-gova definicija komplikovanija i nestabilnija, a s druge strane, u velikoj meri zavisi i od samog pojedinca, koji teži ka jednom cilju kroz vreme. Ukoliko se u pojedincu, odnosno kolektivu, identitet razvija u skladu sa njegovim shvatanjem kroz vre-me, znači od prošlosti, preko sadašnjosti, do budućnosti, to otvara pitanje mogućnosti učenja kako upravljati svojim, od-nosno identitetom kolektiva. Ukoliko smo u stanju da sagle-damo istorijski put sopstvenog identiteta, tada smo u stanju da ga i usmerimo u jednom određenom pravcu. To ponovo govori o sposobnosti pojedinca da „vlada“ svojim identite-

Urkom Mono.indd 89 2017. 03. 06. 7:25:56

90

tom, nasuprot mišljenjima da je razvoj identiteta automatizo-van i „neukrotiv“ fenomen.

Sledeći aspekt u interdisciplinarnom definisanju iden-titeta jeste sposobnost formiranja, odnosno konstruisanja identiteta. Slično prethodnom aspektu, i ovde je reč upravo o sposobnosti pojedinca da utiče na kompleksnu sliku svog identiteta. Pošto se identitet pojedinca ili kolektiva ne može smatrati pojavom a priori, možemo zaključiti da pojedinac mora da usvoji ili barem izabere okvir identiteta prema kojem on pripada jednom određenom društvu, a to znači da ga on sam i formira, odnosno da je u stanju da ga i menja po potrebi (Homišinova, 2008:33). Ukoliko prihvatimo pretpostavku da se identitet sastoji iz elemenata čiji skup ga formira, a pojedi-nac je u stanju da prepozna i locira te elemente, možemo da pretpostavimo da pojedinac može da pronađe mehanizam uz čiju pomoć je u stanju sam da formira svoj sopstveni identi-tet, a preko individualnog identiteta da utiče i na kolektivni identitet. Tako se sposobnost konstruisanja identiteta oduzi-ma iz apsolutnog delokruga kolektiva i prenosi se u delokrug individue.

Sledeći aspekt koji se treba uzeti u obzir jeste postojanje kulturalne relativnosti u definisanju identiteta. Po ovoj teoriji, u različitim kulturama se na različiti način formira identitet. Iz ovoga sledi da u različitim kulturama ne samo da je kul-turni identitet različit, već su različiti i procesi koji dovode do formiranja identiteta, odnosno različiti su okviri funkcio-nisanja identiteta (Homišinova, 2008:31). Prema tome, pojed-nostavljeno možemo reći da u različitim kulturama identitet drugačije funkcioniše. Sa ovime se, ipak, ne možemo složiti u potpunosti. Čak iako je proces formiranja identiteta različit u različitim kulturama – što može da podrazumeva samo vrlo udaljene kulture –, identitet funkcioniše na isti način, sledi istu „funkcionalnu“ logiku, a razlike su samo u samom „te-lesnom“ sadržaju identiteta. Ukoliko to ne bi bilo tako, tada ne bismo mogli govoriti o uopštenom identitetu pojedinca, a preko njegovog identiteta ni o uopštenom identitetu kolekti-va.

Urkom Mono.indd 90 2017. 03. 06. 7:25:56

91

Ovo podupire i sledeći aspekt, koji je od ključnog zna-čaja za razumevanje strukture identiteta. Bugarski navodi (2010:13) da se identitet sastoji od niza komponenti, a socijalni prostor formira ukrštanjem i preklapanjem različitih društve-nih grupa čiji su članovi pojedinci sa različitom identitetskom slikom. Iz ovoga sledi da je socijalni prostor, koji možemo definisati kao šire društvo – i koje predstavlja kulturalnu, et-ničku, socijalnu i druge predstave identiteta – oformljen od pojedinaca – različitih identitetskih shvatanja –, a čiji identi-tet se formira iz jednog vrlo kompleksnog niza identitetskih komponenata, koje pojedinac po potrebi može da locira i da primeni u formiranju svog sopstvenog identiteta. Tada ostaje još samo pitanje, koliko pojedinac može da bude „svestan“ kada počinje da „rukovodi“ svojim sopstvenim identitetom.

Kao i razne druge naučne discipline i lingvistika pokuša-va da ponudi odgovore na sva ona opšta pitanja u kojima u centru istraživanja stoji čovek, njegova komunikacija sa oko-linom, njegova interakcija sa drugim akterima društva, na svim društvenim i socijalnim nivoima. Stoga nije ni čudo da se pitanje identiteta usko vezuje i za lingvistiku i oblasti nje-nog istraživanja. Možemo slobodno reći da i lingvistika ima šta reći o identitetu, doprineti razumevanju ovog kompliko-vanog mehanizma. Lingvisti se prilikom utvrđivanja pitanja identiteta već na početku suočavaju sa problemom razlikova-nja identiteta kao razlikovne karakteristike pojedinih jezika od jezičkog karaktera identiteta koji je sastavni deo indivi-dualnog ili kolektivnog identiteta. Bugarski zato vrlo jasno postavlja razliku između identiteta jezika i jezičkog identiteta (Bugarski, 2010:20). Prema njemu, prvi pojam daje odgovor na pitanje po čemu se razlikuju pojedini jezici, dok drugi u sebi nosi jezičku komponentu nečijeg kolektivnog ili indivi-dualnog identiteta (Bugarski, 2010:21). Prvi služi za identifi-kaciju različitih jezika, dok drugi služi za identifikaciju „ono-ga što nam nudi jezik“ kroz identitet. Iako je prva tema često zanimljivija za lingviste, pogotovo na trusnim terenima, kao što je balkanska lingvistika i status pojedinačnih nacionalnih jezika, pitanje jezičke komponente u identitetu je ono koje nas

Urkom Mono.indd 91 2017. 03. 06. 7:25:56

92

može odvesti bliže do razumevanja identiteta kao individual-nog i kolektivnog produkta.

Bugarski (2010:21) navodi dalje da jezik jeste važno iden-titetsko obeležje ali nije i najvažnije i uvek potrebno, ukoliko se uzme u obzir sposobnost jezika da se menja. On kasnije i zaključuje da rasprostranjenost višejezičnosti u svetu poništa-va tezu o jeziku kao obaveznom temelju identiteta. Sa ovim se ne možemo složiti. Pretpostavljajući takvu strukturu identite-ta u kojoj postoji niz komponenata, među kojima je i jezička komponenta identiteta, prihvatajući teoriju da intenzitet tih komponenti varira od pojedinca do pojedinca, ističući njim posebnost i individualnost svakog pojedinca, nemoguće je zamisliti takvu konstrukciju identiteta u kojoj jezička kompo-nenta identiteta ne postoji. Jedino u slučaju da ona ne postoji, ona može biti nepotrebna, odnosno „nenužna“. Više se može poverovati da je sa aspekta formiranja identiteta podjednako važna i uvek prisutna, a da višejezičnost u jednom identitetu ne nudi ništa više od višestrukog karaktera jezičke kompo-nente. Sasvim pojednostavljeno možemo reći da je pre slučaj da poznavanjem više jezika jesmo okarakterisani kao pripad-nici svih tih jezika koje poznajemo, a ne da se ne možemo okarakterisati ni kao jedan pripadnik jednog od tih jezika. Na kraju krajeva, bilo bi apsurdno da se u monolingvalnoj kul-turi jezička komponenta smatra značajnom – što se ni u kom slučaju ne može poreći – a da se u polilingvalnoj kulturi njen značaj umanjuje, odnosno stavlja u drugi plan.

Urkom Mono.indd 92 2017. 03. 06. 7:25:56

93

Obeležja (komponente) identiteta

Individua ima sposobnost lociranja identitetskih komponenti i formiranja svog identiteta, a čim je u stanju da svoj identi-tet formira, ima uticaj i na formiranje kolektivnog identiteta. Ukoliko se individua nađe u situaciji kada joj određene kom-ponente njenog identiteta smetaju u njenom razvoju, životu, prosperitetu, možemo da pretpostavimo da će pokušati, čak u najvećoj meri i uspeti, da tu datu komponentu zameni, njen intenzitet smanji ili poveća, već po potrebi i u jednom određe-nom interesu. Tada dolazimo do hipoteze da identitet možemo da shvatimo i kao jednu igru koju pojedinac igra sa svojom okolinom. A kako se igra ova igra? Uz pomoć elemenata (kom-ponenata) identiteta.

Slobodno možemo da krenemo od teze da je identitet u ne-prekidnom „disanju“, menja se i razvija. Pojedinac pred sobom ima niz identitetskih komponenata koje može da koristi u for-miranju sopstvenog identiteta. On u svom profilu može da ima i razne druge komponente koje ga ne karakterišu primarno, jer neke su većeg i izražajnijeg intenziteta, dok su druge slabije i potisnute, pa tako i neprimetne. Šta se dešava, ako ih pojedi-nac jednostavno samo „pojača“? Ukoliko pojedinac raspolaže i onim komponentama koje su u stanju mirovanja, a ima sposob-nost pojačavanja, odnosno smanjivanja intenziteta identitetskih komponenata, tada je u stanju čak i da prevari svoju okolinu, ukoliko mu je to u cilju. Bugarski navodi da pojedinci uzima-ju sva ona obeležja identiteta koja su im potrebna, međutim, njihov intenzitet varira u širokom opsegu (Bugarski, 2010:15). Kada se malo udaljimo od teme koliko je pojedinac sposoban ili ne da upravlja svojim identitetom, važno je navesti da se u aktuelnoj kulturi jednog društva ne nalaze samo izdvojeni elementi identiteta, već se pored njih paralelno nalaze i inte-grisani tipovi uzoraka identiteta. Ovi uzorci predstavljaju pro-izvod kolektivnog iskustva, kolektivnog formiranja identiteta i selekcije uzorka (Pataki, 1987:43). Uzorci se zatim svojevrsnim putem vezuju za „ideologiju“ određene društvene grupe i tada

Urkom Mono.indd 93 2017. 03. 06. 7:25:56

94

postaju sastavni deo te „ideologije“. Tada identifikacija sa tom datom grupom logično ide i sa prihvaćanjem uzorka (Pataki, 1987:46). Ovde možemo da vidimo da se pitanje uzorka identi-teta često vezuje za kolektivnu volju, međutim, uzorak se često postavlja i prema jednom određenom autoritetu, što ponovo oduzima primat kolektivu u odnosu na individualnu volju i pojedinca postavlja u prvi plan. Nadalje, sadržajni elemen-ti identiteta nisu izolovana, pojedinačna znanja, već složena, komplikovana, široka grupa znanja, čija bogatstva i rasprostra-njenost mogu da budu različita i da zavise od napora pojedinca da ih reflektuje na samoga sebe (Pataki, 1987:30). Komponente se u pojedincu, kroz jedan određeni vremenski period, pojav-ljuju u različitim stepenima intenziteta, te je razumljivo da se članovi, iako pripadnici jedne iste grupe, mogu razlikovati jed-ni od drugih (Bugarski, 2010:19). Ovde dolazimo do odgovora da čak i identičan uzorak identiteta jednog kolektiva ne mora da podrazumeva članove tog kolektiva koji su istog identitet-skog ubeđenja, odnosno identične identitetske slike.

Jedno od važnih pitanja kod identiteta je da li je moguće prenošenje obeležja identiteta jednog društva na drugo, i ako je moguće, koji su razlozi i ciljevi njihovog prenosa i percepci-je. Ukoliko identitet pojedinca ili društva shvatimo kao skup vrednosti koje dati pojedinac ili društvo smatraju svojim, pozi-tivnim obeležjima, moramo se složiti da upoznavanjem drugih kultura i obeležja tuđih identiteta možemo preuzeti i usvojiti one vrednosti koje smatramo da su nam potrebne ili nam ne-dostaju. Vođeni tom logikom, upoznavanjem tuđih identiteta obogaćujemo sopstveni sistem vrednosti, a svoj pogled na svet i sopstvenu sliku koju pokazujemo u društvu oplemenjujemo i dograđujemo.

Razlozi percepcije obeležja tuđeg identiteta mogu biti razli-čiti. Prvenstveno se može govoriti o pozitivnim i negativnim razlozima percepcije. Tako, pozitivan razlog može da bude znatiželja i ljudski nagon za usavršavanjem svog sopstvenog identiteta. Negativan razlog može da bude gubljenje povere-nja u sopstveni sistem vrednosti, odnosno u sistem vrednosti društva kojem pojedinac pripada. Gubljenje poverenja u raniji

Urkom Mono.indd 94 2017. 03. 06. 7:25:56

95

identitet dovodi do krize identiteta koja podstiče pojedinca, od-nosno kolektiv na traženje, odnosno formiranje novog identite-ta (Újvári, 2009:08). Zato je važno da svako društvo tačno de-finiše skup onih obeležja koje karakterišu njegov identitet i da ga jasno prenese pojedincu, koji je njegov član, jer u suprotnom slučaju pojedinac neće moći da se „orijentiše“ i u potpunosti oformi, što dovodi i do njegovog zatvaranja i socijalnih poteš-koća (Démuth, 2009:103). U tom slučaju, pomoć nedvojbeno pruža mogućnost percepcije obeležja tuđeg identiteta, koji za dati segment ima odgovarajuću alternativu, odnosno za po-jedinca prihvatljiv sistem vrednosti. Situacija počinje da bude interesantna kada društvene promene počnu da bivaju toliko brze da generacije – jedne za drugim – nisu u stanju da preuz-mu uzorke identiteta koji se na njih ostavlja (Pataki, 1987:15) pa se stvara slika da se pojedinac ishitreno vlada prilikom formi-ranja sopstvenog identiteta, odnosno „bez razmišljanja“ se vrši percepcija obeležja tuđih identiteta.

Pojam manipulacije se danas najčešće vezuje za medije i marketing pa ćemo se ovde poslužiti upravo definicijom iz ovih oblasti. Naime, manipulacija se vrlo često ograđuje od pojma ubeđivanja i naspram njega ima negativnu konotaciju. Prema takvom shvatanju, manipulacija se može bliže odrediti tek spoznajom pojma ubeđivanja.

Ubeđivanje je komunikacijski čin, koji se prvenstveno vrši svesno, između dve suprotne strane. Tokom procesa ubeđiva-nja prvenstveno prevladavaju logika i racionalni argumenti, a potrebno je aktivno učestvovanje ciljne osobe. Ubeđivanje je stoga zasluga obe komunikacijske strane, tokom kojeg svaka strana ima jednake šanse da drugu stranu ubedi da je u pravu, a svaka strana prihvata da mora da opovrgne argumente one druge strane. Iz ovoga proizilazi da je ubeđivanje dvosmerni proces.

Manipulacija je pak proces kada manipulator (1) vrši mani-pulaciju skrivenim sredstvima (znači primalac nije ni svestan manipulacije), odnosno (2) skriva pred primaocem stvarne ciljeve, odnosno nameru manipulacije. Međutim, pošto indi-vidua raspolaže urođenim aparatom za kontrolu komunikacij-

Urkom Mono.indd 95 2017. 03. 06. 7:25:56

96

ske doslednosti (logičnosti), ona se i može zaštititi protiv ma-nipulacije, stoga je uspeh manipulacije ujedno odgovornost i primaoca i manipulatora (Bártházi, 2008).

U ovom radu ćemo se osloniti prvenstveno na ono tumače-nje pojma manipulacije, koje podrazumeva prinudu u donoše-nju promena, a smatraćemo je kao nezaobilaznu i pokretačku silu u modifikaciji identitetskih obeležja, bez utvrđivanja nje-nih osnovnih negativnih ili pozitivnih primesa.

Razlog preuzimanja identitetskih komponenti iz tuđeg identiteta može biti želja za usavršavanjem sopstvenog iden-titeta, međutim, razlog je često upravo gubljenje poverenja u sopstveni sistem vrednosti.

Manipulacija identiteta je prosto usavršavanje, odnosno oplemenjivanje identiteta. Manipulaciju tada shvatamo kao proces izmene postojećeg okvira određenih karakteristika, a manipulator je sama individua, koja se – vođena pozitivnim ili negativnim razlozima – upušta u izmenu sopstvene identi-tetske slike. Ovaj tip manipulacije je pokrenut iz unutra, znači iz samog sistema, a pokreće ga sam subjekt na kojem se upra-vo i vrši manipulacija. Kod ovog tipa manipulacije najvažnije pitanje je zapravo da li je ona svesna (akcija) ili pak nesvesna (reakcija).

U razmatranju postupka manipulacije važan je i aspekat koji ispituje ko vrši manipulaciju, individua ili kolektiv, odno-sno u kojem smeru, i koliko su individua, odnosno kolektiv manipulativni i koje se zakonitosti uočavaju prilikom njihove manipulacije. Ukoliko se manipulacija vrši od spolja, znači ciljano prema individui, tada se zapravo vrši uticaj na neku od njenih identitetskih komponenata. Tada, prateći određene zakonitosti prema kojima se može prinuditi izmena određe-ne identitetske komponente, može se uticati na manipulaciju identiteta individue. Ukoliko prihvatimo shvatanje da je indi-vidua sposobna da utiče i na kolektivni identitet, tada se s pra-vom može pretpostaviti mogućnost takvih zakonitosti, prema kojim je izvodljiva manipulacija i kolektivnog identiteta. Na kraju krajeva, na šta se svodi upravo medijska, ili marketinška manipulacija?

Urkom Mono.indd 96 2017. 03. 06. 7:25:56

97

Migracija identiteta

Danas smo svedoci tragičnih ljudskih sudbina, kada je u toku jedna od možda najvećih migracionih kriza u Evropi u po-slednjih nekoliko decenija, pa možda i vekova. Ono što je zasigurno tačno je da je danas u toku jedna od najbržih mi-gracija naroda u čovekovoj civilizacijskoj istoriji. Ukoliko se i ne uzmu u obzir poslednji ratni konflikti na istoku i ogro-mna masa migranata koja hrli ka zapadnoj Evropi, dovoljno je da se pomisli samo na ekonomske migracije koje su u pot-punosti izmenile demografsku sliku starog kontinenta, a koje se vrše začuđujućom brzinom. Roj mladih i radno sposobnih ljudi juri ka bogatijoj i srećnijoj budućnosti, ostavljajući za sobom svoja ognjišta i korene. Zapadna Evropa je preplav-ljena mnoštvom različitih naroda, kultura, jezika, i naravno identiteta. Ovu kompleksnu sliku tek za koju nijansu menja i onih nekoliko stotina hiljada migranata koji su se već domo-gli bogatijih evropskih destinacija, odnosno onih više stotina hiljada migranata, koji se tek spremaju da krenu na put ka srećnijoj budućnosti.

Ipak, i pored sveg razumevanja za njihove odluke i razlo-ge, ne možemo proći pokraj činjenice da je migraciona kriza ujedno i migracija identiteta, a migracija identiteta otvara po-novo nova pitanja o budućnosti društva koje smo do danas poznavali.

Krenućemo od pretpostavke da migracije naroda ne mo-žemo zaustaviti. Možda i nemamo za to moralna i druga pra-va. Prihvatajući činjenicu da se različiti kolektivi, grupe, za-jednice, sastoje od različitih pojedinaca, članova grupe, koje karakterišu jedinstveni, posebni i različiti identiteti, čiji iden-titeti su oblikovani od niza identitetskih komponenata koje ih karakterišu ili ne karakterišu, moramo da prihvatimo da mi-gracijom istih tih kolektiva, grupa, zajednica, migriraju i nji-hovi članovi, njihovi identiteti, njihove identitetske kompo-nente. Od tog trenutka, verovatno za nas i ne treba da budu zanimljivi ti kolektivi, grupe, zajednice, niti njihovi članovi,

Urkom Mono.indd 97 2017. 03. 06. 7:25:56

98

već isključivo njihov identitet i identitetske komponente. Gde se tada nalazi prava opasnost, ili pravilnije rečeno, gde može da se pojavi konflikt interesa?

Migracija identiteta ne predstavlja samo prelaz identitet-ske slike sa jedne geografske tačke na drugu, što mnogi po-grešno misle, već otvara mogućnost unošenja novih identi-tetskih komponenata koji su postojali na jednoj geografskoj tački u skup identitetskih komponenata koji stoje na raspola-ganju na drugoj geografskoj tački. Pojednostavljeno rečeno, do konflikta ne dolazi zbog toga što neko migrira sa tačke A na tačku B, već zbog toga što sa sobom donosi niz svojih identitetskih komponenata koji imaju svoju ulogu u tački A, a koji mogu da budu u konfliktu sa onim identitetskim kom-ponentama koje su prihvaćene u tački B. Na ovaj način migra-cija identiteta nije proces samo u jednom smeru, već proces u beskonačnom broju smerova. Zbog toga, migracija identiteta ima mnogo značajniju ulogu u kreiranju određenog društva, nego što joj mnogi pridaju, a u sebi može da nosi i mnoge opasnosti.

Ako bismo postavili jedno provokativno pitanje Marokan-cu u Francuskoj, kojim želimo da dobijemo odgovor da li bi porekao svoj sopstveni identitet, verovatno bismo se iznena-dili. Kada bismo mu rekli da ukoliko želi da ostane u Fran-cuskoj ne može da se izjašnjava kao Marokanac, već samo u tom slučaju može da ostane u zemlji, ako porekne svoj iden-titet i počne da se izjašnjava kao Francuz. Šta će odgovoriti u tom trenutku nesretni Marokanac? Najverovatnije će reći da će od tog dana da govori samo na francuskom jeziku i da se povinuje hrišćanskoj crkvi i svoju decu odgaja kao i svaki drugi autohtoni Francuz. Hvala Bogu, danas to niko nikoga ne pita u Francuskoj. Međutim, nije problem u tome da li se to pitanje postavlja ili ne postavlja, već je problem da se ne zna šta bi se desilo da se to pitanje ipak negde postavi. Ukoliko prihvatimo tezu da individua ima sposobnost da locira svo-je identitetske komponente i formira sliku svog identiteta po sopstvenoj volji, moramo da prihvatimo i to da je u tom slu-čaju sposobna i da manipuliše svojom identitetskom slikom.

Urkom Mono.indd 98 2017. 03. 06. 7:25:56

99

Pojednostavljeno rečeno, ukoliko se individua nađe u situaci-ji kada joj određene komponente njenog identiteta smetaju u razvoju, životu, prosperitetu, možemo da pretpostavimo da će pokušati, čak u najvećoj meri i uspeti, da tu datu kompo-nentu zameni, njen intenzitet smanji ili poveća, već po potrebi i u jednom određenom interesu. Tada dolazimo do hipoteze da identitet možemo da shvatimo i kao jednu igru koju indi-vidua igra sa svojom okolinom uz pomoć identitetskih kom-ponenata. Tada, migracija identiteta može u sebi da skriva i društvene, socijalne, a i političke rizike.

Poslužimo se teorijom igre koju je Kajoa (1979:106) u jed-nom od svojih radova analizirao. Prema njegovom shvatanju, igra kao opšta ljudska potreba kod datog naroda može isto-vremeno da posluži i za definisanje nekih njegovih moralnih ili intelektualnih osobina. Tada igra ima značajniju ulogu od one koju joj mnogi pridodaju. Igre stvaraju navike, bude re-flekse (Kajoa, 1979:107). Tako je igra osnovni alat i za migraciju identiteta, ona se igra sa svojom okolinom, a pod određenim pravilima i zakonitostima. Individua u kontaktu sa svojim kolektivom, svojom širom okolinom, uzima ulogu manipula-tora i kroz igru sa primenom identitetskih komponenata koje su joj na raspolaganju postavlja sebe u onu poziciju koja joj u datom trenutku odgovara. Pošto ovom procesu prilazi kao i igri, gube se sva moralna ograničenja koja bi eventualno spre-čavala ovaj proces u individui. Uspeh u ishodu ove „igre“, naravno, kao i kod svake druge igre koju individua poznaje i igra, u velikoj meri zavisi od intelektualnih kapaciteta, pri-premljenosti i volje individue.

Urkom Mono.indd 99 2017. 03. 06. 7:25:56

100

Urkom Mono.indd 100 2017. 03. 06. 7:25:56

101

Identitetski kontakti

Prenos obeležja identiteta kroz učenje stranog jezika

Kroz usvajanje jezika se nedvojbeno usvajaju i identitetska obeležja. Ipak, velika razlika postoji između usvajanja svog prvog, maternjeg jezika i kasnijeg, drugog, trećeg, itd., stra-nog jezika. Prva kritična tačka u formiranju identiteta poje-dinca je sigurno usvajanje maternjeg jezika, preko kojeg se upoznajemo sa stvarnošću koja nas okružuje. Ipak, čak i pre tog stadijuma, u takozvanoj predjezičkoj etapi, na pojedinca utiču događaji, iskustva, uzorci osetnog poimanja stvarnosti, koji se mogu okarakterisati kao neme slike stvarnosti (Pata-ki, 1987:32). Zato možemo da pretpostavimo da se u toj etapi razvoja pojedinca percepcija identitetskih obeležja, odnosno njihovih još konačno neoformljenih elemenata, vrši na osno-vu efekata psihičkih preddogađaja. Nakon tog predjezičkog perioda sledi period usvajanja maternjeg jezika. Složićemo se da je upravo proces usvajanja maternjeg jezika onaj me-hanizam koji ima najznačajniju ulogu u usvajanju osnovnih kulturnih i socijalnih vrednosti. Jezik u tom smislu nije samo puka sposobnost komunikacije sa okolinom, već predstavlja i sredstvo za sticanje kulturnog i socijalnog iskustva i preko njega građenje sopstvene identitetske slike.

Međutim, kako teče proces percepcije identitetskih obe-ležja tokom usvajanja jednog stranog jezika? Odgovor na ovo pitanje daje nam saznanje kako se usvaja jedan strani jezik – postepeno. Usvajanje stranih jezika se vrši postepeno, zna-či ne odjednom, momentalno. Ono je pre proces, nego što je stanje. Proces pak ima svoj tok, svoj početak, svoj kraj. U tom procesu neko može i da se zaustavi na nekom određenom nivou. Znači, proces je relativan, konačnost je varijabilna za svakog pojedinca ponaosob. Usvajanje stranog jezika može da ima i svoje minijaturne rezultate. Neko zna svega deset pesama na francuskom, jer voli jednog francuskog pesnika.

Urkom Mono.indd 101 2017. 03. 06. 7:25:56

102

Neko drugi pak poznaje tekst pet muzičkih numera na špan-skom, jer voli jednu špansku muzičku pop zvezdu. Naravno, najveći broj ljudi se ne zaustavi samo na ovom nivou. Među-tim, najvažnije pitanje je upravo to: šta se dešava u individui u tom slučaju? Da li je u stanju da nešto i preuzme iz francu-skog ili španskog identiteta?

Krenuvši od teze da upoznavanjem tuđe kulture upoznaje-mo i obeležja tuđeg identiteta, a percepcijom tuđeg identite-ta možemo oplemeniti sopstveni sistem vrednosti, dolazimo do zaključka da je najlakši način oplemenjivanja sopstvenog identiteta upravo učenje stranih jezika kroz koje, hteli ili ne, u velikim količinama dobijamo uzorke obeležja stranog iden-titeta koje možemo da upotrebimo u formiranju sopstvene individue.

Još na samom početku potrebno je definisati okvir u kojem možemo da obrazložimo pojam identiteta i uticaja identiteta na individuu i društvo. Kada pokušamo bliže da objasnimo šta podrazumevamo pod definicijom identiteta, naći ćemo se u vrlo teškoj, složenoj situaciji. Identitet možemo da shvatimo kao shvatanje samog sebe unutar jednog određenog društva, a jedan od najvažnijih zadataka u istraživanju ovog polja je istraživanje međusobnog uticaja pojedinca i društva čiji je pojedinac član (Újvári, 2009:6). Identitet možemo da razma-tramo i kao skup kulturnih tradicija, odnosno nacionalnu, etničku, socijalnu pa i jezičku pripadnost pojedinca, odnosno društva.

Identitet možemo da ispitujemo i u korelaciji nacionalni identitet – lokalni identitet – kulturalni – porodični, pa čak i ustavni identitet (T. Kiss, 2009:135), gde se u okviru nacio-nalnog identiteta može ispitivati na primer uloga pojedinca u društvu, u lokalnom identitetu odnos pojedinca prema terito-rijalnim obeležjima, u kulturalnom identitetu odnos pojedin-ca prema tradiciji i kulturnoj baštini, u porodičnom identitetu odnos pojedinca prema porodičnim ulogama, u ustavnom identitetu odnos prema normi i primeni prava i obaveza u društvu u kojem živi pojedinac. Identitet se može posmatrati

Urkom Mono.indd 102 2017. 03. 06. 7:25:56

103

i kao skup vrednosti i normi koje su utvrđene i upravljane od strane društva kojem pojedinac pripada. Konačno, pitanje identiteta se mora posmatrati, odnosno ispitivati sa aspekta odgovora na pitanja: Kako vidim samog sebe u društvu?, Kako društvo gleda na mene?, Kom društvu pripadam?, Koje društvo je ono kojem ja pripadam, odnosno želim da pripa-dam? Koju kulturu osećam kao svoju? Koja obeležja kulture ne osećam kao svoja?, itd. Iz ovoga proizilazi da je identitet tvorevina društva kojoj pojedinac želi ili ne želi da pripada. Stoga je važno odrediti koliko je identitet individualna, a ko-liko kolektivna karakteristika. Individualna je u toj meri ko-liko se odnosi na pojedinca i čvrsto određuje njegovu ulogu u društvu, odnosno koliko pojedinac može da pokupi vred-nosti iz onog okvira koji mu nudi identitet. Kolektivna je po ulozi koju ima na kolektivnu misao, kojom utiče na članove kolektiva, određuje život i ponašanje kolektiva i jasno ogra-đuje vrednosti sopstvenog identiteta u odnosu na tuđi, strani identitet.

Ubrzani ritam života koji nam je nametnuo dvadeseti, a dvadeset i prvi vek još više intenzivirao, pokazuje da se i u učenju stranih jezika iz dana u dan pojavljuju novije i moder-nije metode, osmišljeniji i efikasniji izvori i sredstva za nasta-vu. Stoga je od posebnog značaja budno praćenje modernih tokova u izboru adekvatnog nastavnog programa, odnosno odgovarajućih materijala i izvora. Postavlja se pitanje da li je kroz vreme izmenjena potreba za učenjem stranih jezika. Ranko Bugarski u jednom od svojih radova kaže da su se stra-ni jezici u prošlosti učili iz razloga da osposobe pojedinca da na originalnim stranim jezicima čita važna književna dela i da kroz njih oplemenjuje svoju ličnost (Bugarski, 2007:185). Razumećemo da danas to nije i ne može da bude jedini po-kretač u nameri pojedinca da nauči jedan strani jezik. Upravo poistovećivanje sa pozitivnim vrednostima tuđeg identiteta može i mora da bude jedan od osnovnih pokretača u nameri pojedinca da nauči jedan strani jezik. Bugarski u istom tom radu još dosta umereno i nenasilno navodi da se „kultura do-maćeg jezika u ponečemu menja pod uticajem kulture stra-

Urkom Mono.indd 103 2017. 03. 06. 7:25:56

104

nog jezika“ (Bugarski, 2007:167) prvenstveno se bazirajući na karakter samog jezičkog izraza. Uzimajući u obzir svoja dosa-dašnja istraživanja i iskustvo, a i sopstveni sistem vrednosti, smatram da se pored izrazitog uticaja na jezički izraz slobod-no može govoriti i o značajnom uticaju sistema vrednosti tu-đeg identiteta na sopstveni, već izgrađeni sistem vrednosti, gde u slučaju pronalaska boljeg i jačeg efekta staro obelež-je se zamenjuje novim, za individuu bližim i prihvatljivijim obeležjem. Složićemo se sa mišljenjem da je put koji vodi do cilja vrlo kompleksan i da je važno detaljno izraditi strategiju i sagledati šta u sebi sadrži jedan nastavni proces kako bi se pojedincu omogućilo da u najvećoj meri dobije mogućnost da postigne svoj cilj, odnosno da se detaljno upozna sa identite-tom koji je oformljen u jednom narodu, a izražen kroj jezički izraz. Tako treba prihvatiti mišljenje da je potrebno odrediti jezik, odnosno varijetet jezika koji će se učiti – uključivanjem socioloških i sociolingvističkih preporuka –, izvršiti selekciju materijala – uz osvrt na etnolingvistiku i lingvokulturologiju –, sastaviti odgovarajuće udžbenike za nastavu – računajući sa modelima koje primenjuje psiholingvistika –, podučava-nju stranog jezika prići sa danas već vrlo detaljno istraženim i modeliranim pristupima i rešenjima koje nam nudi psiholo-gija, pedagogija i metodika (Bugarski, 2007:165). Kroz strani jezik pojedinac treba da se upozna detaljno sa kulturom, isto-rijom, civilizacijskim dostignućima naroda sa čijim jezičkim izrazom se upravo upoznaje.

Urkom Mono.indd 104 2017. 03. 06. 7:25:56

105

Strani jezik u multikulturalnom okruženju

Multikulturalnim društvom se naziva takvo društvo u kojem žive narodi koji pripadaju različitim kulturnim shvatanjima i tradicijama (Fekete, 2009:14). Učenje stranog jezika je poseb-no interesantno u multikulturalnom okruženju jer se vrši u motivisanom ambijentu i često uz manju odbojnost od one kada se vrši u jednokulturalnoj sredini. Ujedno i sama činje-nica da se pojedinac nalazi u multikulturalnoj sredini pozi-tivno utiče na motivaciju pojedinca da upozna kulturu, jezik, identitet drugog. U ovom radu se prvenstveno osvrćemo na probleme i rešenja u podučavanju, odnosno učenju srpskog kao stranog jezika u mađarskom okruženju.

Kada posmatramo mogućnost učenja srpskog kao stranog jezika u mađarskom okruženju, primorani smo da problem sagledamo sa dva aspekta, iz dva različita modela. Prvi mo-del je učenje srpskog jezika u Srbiji kod pripadnika mađar-ske populacije. Drugi model je učenje srpskog kao stranog jezika u Mađarskoj među pripadnicima mađarske populacije. Najizrazitija razlika u sagledavanju dva modela je upravo i jedna od najčešće istraživanih tema u sociolingvistici, odnos manjinskog i većinskog jezika. Dok se kod prvog modela učenje stranog jezika vrši po modelu usvajanja većinskog je-zika u manjinskom okruženju, kod drugog modela reč je o usvajanju manjinskog jezika u većinskom okruženju. Iako na prvi pogled razlika između dva modela izgleda bezazleno, u stvarnosti, a pogotovo sa aspekta mogućnosti preuzimanja obeležja stranog identiteta, zadaci i pristupi u nastavi se dra-stično razlikuju, kao i same potrebe pojedinca koji uči strani jezik.

Pođimo od pretpostavke koju danas prihvataju mnogi naučnici koji se bave pitanjima usvajanja maternjeg i stra-nog jezika, a koja kaže da učinak u percepciji drugog jezika u velikoj meri zavisi od jezičke kompetencije kojom pojedinac raspolaže u svom maternjem jeziku (Sominé, 2011:61). Prema istoj toj teoriji, uključujući probleme koje ispituje sociolingvi-

Urkom Mono.indd 105 2017. 03. 06. 7:25:56

106

stika, a odnose se na stepen usvajanja većinskog i manjinskog jezika, može se pretpostaviti da je zadatak pojedinca prilikom učenja srpskog kao stranog jezika u gore navedena dva mo-dela potpuno drugačiji, ali u najmanju ruku različit. Ukoliko se upustimo u dalje razvijanje te teorije, uzimajući sebi za pra-vo da utvrdimo da je dominantan jezik, koji je uvek većinski, sa aspekta jezičkog izraza slojevitiji i detaljniji od nedominan-tnog jezika, koji je uvek manjinski, dolazimo do zaključka da je i samo pitanje usvajanja stranog jezika na jednom konač-nom nivou, bilo da je reč o mogućnosti postizanja identične kompetencije sa onom koju pojedinac ima u svom maternjem jeziku ili ne, ustvari sasvim različito u ranije definisana dva modela gde se srpski jezik uči kao dominantan ili kao nedo-minantan jezik. Sociolingvisti odlaze dalje u ispitivanju je-zičke kompetencije pripadnika manjinskih grupa, kada kažu da su za njih vrlo česte pojave, koje nauka naziva jezičkim problemima, kao što su nepravilna upotreba jezičkih izra-za, nedostatak jezičke kompetencije, nedovoljno poznavanje gramatičkih formi, ograničenost u upotrebi, neodgovarajući stepen izražavanja (Lanstyák, 2007). Jezički problem koji se smatra osnovnim aspektom u teoriji upravljanja jezikom se definiše kao problem koji nastaje tokom komunikacije, pri čemu u govorniku uzrokuje neprijatan osećaj, a predstavlja prepreku, smetnju, poteškoću u komunikaciji, odnosno može da je i prekine (Lanstyák, 2007.) Iz svega ovoga može da se zaključi da i sam pristup prilikom izbora adekvatnih izvora i nastavnih sredstava kod podučavanja stranog jezika u slu-čaju ova dva modela mora biti potpuno drugačiji, odnosno različit.

Uz gore navedene aspekte, prilikom konstruisanja pra-vilnih strategija za usvajanje srpskog kao stranog jezika u mađarskom okruženju, potrebno je uzeti u obzir i rezultate istraživanja srodnih naučnih disciplina. Jedna od njih, koja se po svojoj prirodi usko vezuje za usvajanje prvog i drugih je-zika, jeste psiholingvistika i teorija kritičnog perioda u usva-janju maternjeg i drugog(ih) jezika. Polazeći od mišljenja da se usvajanje jezika – bilo da je reč o maternjem ili drugom

Urkom Mono.indd 106 2017. 03. 06. 7:25:56

107

jeziku – u određenim periodima vrši lakše i bez posebnog op-terećenja, a da se nakon kritičnih perioda usvajanje znatno otežava i komplikuje (Pléh, 2003:93) možemo pretpostaviti da se i učenje srpskog kao stranog jezika treba sagledati i sa aspekta kritičnih perioda i u skladu sa tim oformiti odgova-rajuća strategija za podučavanje srpskog jezika u mađarskom okruženju.

Kao poslednji aspekat o kojem bi trebali razmatrati pro-blem usvajanja stranog jezika u multikulturalnom okruženju jeste pitanje gubljenja identiteta. Pođimo od pretpostavke da svaki jezik u sebi sadrži jednu specifičnu sliku stvarnosti, sliku sveta. Ta slika sveta je podstaknuta upravo specifičnim obeležjima identiteta naroda koji govori tim jezikom. Ukoli-ko se kroz učenje stranih jezika mogu preuzimati vrednosti tuđeg identiteta i ugrađivati u sopstveni identitet, dovodi se u pitanje šta individua čini s onim vrednostima sopstve-nog identiteta za koje je pronašla zamenu ili ih je oplemenila. Ukoliko te vrednosti i dalje ostanu deo sopstvenog identiteta individue, one mogu dobiti kontrolni karakter i funkcija im se ogleda u distinkciji i ograđivanju od novopreuzete vrednosti. Ukoliko u potpunosti nestanu i na njihovo mesto stupe vred-nosti tuđeg identiteta, tada možemo govoriti o delimičnom ili potpunom gubljenju identiteta. Konačno pitanje je da li je moguće i potrebno upravljati pitanjem gubljenja identiteta i u tom procesu šta je zadatak i misija pedagoga, a koliko se to svesno može sagledati od strane individue.

Urkom Mono.indd 107 2017. 03. 06. 7:25:56

108

Urkom Mono.indd 108 2017. 03. 06. 7:25:56

109

Percepcija obeležja srpskog identiteta

Kako bismo mogli da razumemo prema kojim principima se vrši percepcija srpskog identiteta u dva navedena modela, potrebno je definisati kakva je slika srpskog identiteta u mul-tikulturalnom okruženju, s posebnim osvrtom na njenu pred-stavu u krugu mađarskog jezičkog areala. Potrebno je uzeti u obzir stereotipe koji se pojavljuju u slučaju svakog nacional-nog identiteta. Treba ispitati koje vrednosti srpskog identi-teta prepoznaju pojedinci mađarskog identiteta, koliko u toj njihovoj spoznaji uticaj imaju nerazumevanje, strah, različita vera, burna istorija, daleko pozicionirani jezik, loša politika, itd. Potrebno je pronaći ekvivalentne vrednosti dva različita identiteta, čime se ujedno uočavaju i sitnije, površinske, a i značajnije, dubinske razlike između dva identiteta.

Percepciju obeležja srpskog identiteta u slučaju prvog mo-dela karakterišu: 1) obaveza – pripadnik manjinskog društva ima ustavnu obavezu učenja većinskog jezika, jer je u protiv-nom ograničen u ostvarivanju svojih potreba i želja; 2) osećaj manje vrednosti – govornik manjinskog jezika usled nemi-novnih grešaka u primeni većinskog jezika ima osećaj manje vrednosti od govornika većinskog jezika; 3) nemotivisanost – i pored potrebe da na što boljem nivou usvoji većinski je-zik, usled ograničenja i poteškoća u pojedincu se izgrađuje nemotivisanost; 4) loši ekonomski uslovi – usled nemotivi-sanosti, govornik manjinskog jezika nije u stanju da postigne svoj društveni maksimum što se ogleda i u njegovom socijal-nom i ekonomskom oformljenju; 5) neodgovarajuća nastavna sredstva – ograničenost na loše osmišljene udžbenike koji ne prate moderne tekovine i potvrđene metode; 6) loš obrazovni sistem – većinskom društvu ne ide u korist osposobljavanje manjinskog društva za kvalitetan socijalni i društveni život, itd.

Ukoliko pogledamo šta karakteriše percepciju obeležja srpskog identiteta u slučaju drugog modela, primetićemo da je reč o sasvim drugačijim pitanjima i problemima. Kod ovog

Urkom Mono.indd 109 2017. 03. 06. 7:25:56

110

modela karakteristike percepcije su: 1) egzotičnost – učenje srpskog kao stranog jezika je motivisano kulturalnom uda-ljenošću Srba i Mađara; 2) ekonomska potreba – jedan od vodećih razloga za usvajanje srpskog jezika je potreba za proširenjem poslovnih mogućnosti; 3) nedostatak udžbenika – nedostatak udžbenika koji su osmišljeni upravo za nastavu u skladu sa potrebama drugog modela; 3) nedostatak držav-ne volje – korisnik većinskog jezika nije motivisan da svoju jezičku kompetenciju poboljšava na jednom manjinskom je-ziku, itd.

Ukoliko bi želeli da odemo dalje u analizu, potrebno bi bilo pogledati kako se vrši percepcija obeležja srpskog identi-teta u nekim drugim slučajevima, kao što su na primer slučaj percepcije u jednokulturalnom okruženju, percepcije u nema-đarskom okruženju, itd.

Možemo zaključiti da je pitanje percepcije identiteta aktu-elna tema i da se još mnogo mora raditi na njenom razumeva-nju. Kako se i iz ovog rada može videti, percepcija identiteta je usko vezana za učenje stranog jezika, što može da pred-stavlja nove zadatke u istraživanjima, posebno ako je reč o pravilnom izboru izvora i sredstava za nastavu, odgovaraju-ćih udžbenika, uz primenu modernih tehnologija u poduča-vanju stranog jezika.

Urkom Mono.indd 110 2017. 03. 06. 7:25:56

111

Srpsko–mađarski jezički identitetski kontakti

Naravno da postoje mađarsko-srpski kontakti. Viševekovni život u susedstvu sa jednim drugim narodom neizbežno utiče na stvaranje zajedničkog iskustva, zajedničkog znanja. Zajed-nička istorija, zajednički civilizacijski problemi čine da se na-rodi bolje upoznaju, da im se kulturni karakter približi. Ipak, u ovom radu se prvenstveno fokusiramo na onim kontaktima koji se mogu primetiti i usvojiti kroz jezički izraz jezika koje ispitujemo.

Kao prvi nivo u kontaktu sa stranim jezikom možemo da ispitujemo audio-vizuelni produkt stranog jezika. Prvo šta ćemo učiniti kad učimo strani jezik jeste da ćemo taj jezik čuti ili određeni tekst na njemu pokušati da pročitamo. Drugi oči-gledni nivo će se odvijati na nivou izraza, koje ćemo poku-šati da usvojimo, odnosno razumemo. Prilikom učenja bilo kog stranog jezika, memorišemo pojedinačne izraze, pojmo-ve, značenja. Na trećem nivou ćemo pokušati da razumemo kako „funkcioniše“ strani jezik. Upoznajemo se sa strukturom stranog jezika, pravilima njegovog funkcionisanja, njegovom filozofijom. Kod četvrtog ćemo već i sami pokušati da se „poi-gramo“ sa strukturom stranog jezika. Pokušaćemo da se opro-bamo u ulozi korisnika stranog jezika. Peti kontakt će već zna-čiti čin komunikacije. Koliko će ta komunikacija biti uspešna, naravno, u velikoj meri zavisi koliko smo vremena i energije utrošili na prethodne nivoe, faze u usvajanju stranog jezika. Pogledajmo koje će identitetske markere da uoči srpski, od-nosno mađarski korisnik prilikom ovih pojedinih nivoa kod učenja mađarskog, odnosno srpskog jezika.

Audio-vizuelni produkt mađarskog jezika karakteriše na primer melodičnost, jedinstveno mesto akcenta na prvom slo-gu reči, tiho obraćanje, duga rečenica, itd. Audio-vizuelni pro-dukt srpskog jezika karakteriše tvrdoća, veliki broj suglasnika, kratka rečenica, varijabilno mesto akcenta, glasniji izgovor, ćirilica, itd. Na nivou izraza mađarski karakteriše manji broj pozajmljenica, stranih reči, dok srpski karakteriše veliki broj

Urkom Mono.indd 111 2017. 03. 06. 7:25:56

112

stranih reči, internacionalizama, stranih uticaja. U oba jezika se mogu pronaći međusobni jezički uticaji. Na nivou funkci-onisanja jezika, kod mađarskog jezika se uočava nepostojanje rodova, karakter aglutinativnih jezika, etimološki pravopis, dok se kod srpskog uočavaju fonetski pravopis, karakter flek-talnih jezika, postojanje roda, itd. Na četvrtom nivou i srpski i mađarski jezik – korisnicima onog drugog jezika – karakte-rišu poteškoće u primeni, nerazumevanje sistema, udaljenost od maternjeg jezičkog izraza, nelogičnost u konstrukcijskoj izgradnji, itd. Iako će pre ili kasnije korisnik uspeti da usvoji strani jezik, za nas je posebno interesantno šta je ono šta srp-ski, odnosno mađarski korisnik može da preuzme iz identi-tetskog okvira drugog (stranog) jezika još u ovim početnim fazama kod učenja stranog jezika?

Još na samom početku, korisnik dobija odgovor na pita-nje kakvog je opšteg karaktera taj strani jezik. Da li je strogo određen red reči u rečenici, da li ga karakterišu jednostavne ili komplikovane konstrukcije, kolika je uloga pravopisnih zna-kova u njemu, koliko ima sličnosti sa nekim drugim jezikom, da li odiše praktičnošću, ili možda otmenošću, itd.? Ukoliko korisnik srpskog jezika krene u učenje mađarskog jezika, za njega će očigledno biti da je reč o jeziku naroda koji iza sebe ima hiljadugodišnju kulturu, koji ljubav i poštovanje u svoju visoku kulturu neguje i kroz komplikovan jezički izraz, reče-nice su znatno duže od srpskih, manji je broj prepoznatljivih internacionalnih izraza, jezički izraz je mekši, otmeniji, stalo-ženiji. Mađarskom korisniku srpski jezik će biti praktičniji, brži, jasne strukturalne građe, ali delom i tvrđi, pošto su re-čenice znatno kraće od mađarskog, a suglasnici dominantni u rečima, odnosno komplikovaniji, usled postojanja gramatičke kategorije roda, kao i komplikovanog akcenatskog sistema, itd. Korisnici će se odmah suočiti i sa pojavom različitog emo-cionalnog naboja kod korišćenja srpskog, odnosno mađarskog jezika. Mađari će imati osećaj da Srbi neprekidno viču dok go-vore, a Srbi će imati osećaj da Mađari šapuću. Ukoliko upore-dimo nekoliko zanimljivih i karakterističnih iskaza, videćemo o kolikoj identitetskoj razlici je reč između srpskog i mađar-

Urkom Mono.indd 112 2017. 03. 06. 7:25:56

113

skog jezika. Bolesnici u Mađarskoj prilikom pristizanja u bol-nicu iznad šaltera za prijavu će najčešće videti sledeći natpis: Szíveskedjen elfáradni a következő ajtóig [autorov prevod: Budite ljubazni i umorite se još malo do sledećih vrata]. Bolesnici u Srbiji će najverovatnije moći da pročitaju sledeći natpis: Sle-deća vrata desno. U slučaju srpskog identitetskog karaktera, prepoznaju se praktičnost, jednostavnost, ali i nadmenost, itd. Mađarski identitetski marker u ovom slučaju je poniznost i skromnost. Ako pogledamo gramatički oblik imperativa pr-vog lica jednine, uočićemo ogromnu razliku u identitetskom karakteru dva jezika. Dok smo u mađarskom jeziku u stanju da zapovedi dajemo i samome sebi u jedinstvenom, prostom leksičkom obliku, u srpskom to ne možemo da učinimo: mađ.: olvassam, u opoziciji sa srp.: neka čitam. Izdavanje zapovedi, naređenja u slučaju oba jezika funkcioniše na primer u dru-gom licu jednine: mađ.: olvasd, u opoziciji sa srp.: čitaj. Iako će za mnoge ova razlika biti beznačajna i nebitna pominjanja, sa aspekta identitetskih obeležja, ova razlika je od fundamental-nog značaja. U ovom slučaju srpski identitetski marker je od-lučnost, hrabrost, odvažnost, a mađarski identitetski marker je solidarnost, rezervisanost, prilagođavanje.

U sledećem primeru će na sličan način da se istaknu razli-čiti identitetski markeri. Kada se završi radno vreme u jednoj prodavnici, na srpskom jeziku ćemo reći: Radnja se zatvorila u osam sati. Na mađarskom će se reći: Nyolckor bezárt a bolt [au-torov prevod: Radnja je zaključana u osam sati]. Zašto Srbi zatvaraju svoje radnje, a Mađari zaključavaju nakon radnog vremena? Da li može da se prepozna identitetski marker u ovim primerima?

Kao još jednu ilustraciju identitetskih razlika u srpskom i mađarskom jeziku možemo da spomenemo i različiti odnos prema vizualnim pojavama, tačnije različiti odnos u spozna-vanju boja. Karakterističan primer je postojanje mađarskog izraza vörös i piros u kontrastu sa srpskim izrazima rumen i crven. Pogledajmo primere red wine (eng.), crno vino (srp.), vörösbor (mađ.). Pretpostavlja se da Englezi nikada nisu mogli da budu vrsni proizvođači vina pa je u njima odnos prema

Urkom Mono.indd 113 2017. 03. 06. 7:25:56

114

vinu bez izrazite strasti. Dovoljna jačina u ekspresiji ovog poj-ma se postiže rečju „crven“. U slučaju srpskog jezika odoma-ćio se izraz crno vino, jer se na plodnim i za proizvodnju vina pogodnim terenima, gde se govorio srpski jezik, nije sprovo-dila sistemska i kvalitetna proizvodnja vina, i u crno vino je mešano i grožđe slabijeg kvaliteta od kojeg je vino dobijalo tamniju boju. U slučaju mađarskog izraza za crno vino pre-poznaje se izraziti ponos Mađara koji gaje prema svom cr-nom vinu. Oni ga ne doživljavaju samo kao „crveno vino“, već za njega koriste izraz vörös koji u sebi ima dodatni naboj, koji predstavlja crvenu boju kao boju krvi, kao boju ruže, kao nešto što je po sebi plemićko i značajno. Iz ovih primera se vidi identitetski marker koji karakteriše ove gore navedene je-zike u spoznavanju određenih pojmova, predmeta, slike sveta koji nas okružuje. Isti ovi izrazi mogu da budu i u drugačijem obliku, ako to traži identitetski karakter datog jezika, odno-sno datog naroda. U primerima black in face (eng.), crven u licu (srp.) i vörös az arca (mađ.) primetićemo jednu sasvim drugu sliku oslikavanja stvarnosti. Pošto su Englezi znatno smireniji i hladniji od Srba ili Mađara, kad je neko jako ljut, njega nje-gova okolina doživljava kao nekog ko je crn u licu, odnosno kao nekoga ko je jako daleko od svoje prirodne boje lica. Srbi koji su znatno impulsivniji od Engleza u ljutnji ne vide ništa posebno pa je i intenzitet predstavljanja onoga ko je ljut znat-no blaži. Dovoljno je da se kaže da je neko pocrveneo od besa. Mađari su negde između. Oni koriste izraz sa pojačanim in-tenzitetom, koji se može postaviti između engleskog „crn“ i srpskog „crven“.

Iz ovih i sličnih zanimljivih primera korisnik može da pre-uzme niz identitetskih karakteristika one kulture, onog na-roda čiji jezik uči. Može da sazna kakav je kulturni, socijalni, društveni, i drugi odnos datog naroda prema stvarnosti koja ga okružuje. Usvajanjem stranog jezika se u velikoj količini gomilaju identitetska obeležja jednog drugog identiteta. Pred korisnikom postoji mogućnost da preuzme, usvoji određeno identitetsko obeležje. U stanju je da svoj sistem vrednosti ople-meni, obogati.

Urkom Mono.indd 114 2017. 03. 06. 7:25:56

115

Ova mogućnost postoji i u slučaju srpsko-mađarskih kon-takata. Ova dva naroda sa svojim jezicima, kroz koje promovi-šu svoju kulturu, tradiciju i pogled na svet, mnogo toga mogu da ponude jedan drugome. Međusobnim učenjem ovih jezika korisnici će zasigurno oplemeniti svoj identitet i na stvarnost koja ih okružuje gledati na slojevitiji, izražajniji i kompleksniji način.

Urkom Mono.indd 115 2017. 03. 06. 7:25:56

116

Urkom Mono.indd 116 2017. 03. 06. 7:25:56

117

MODERNE TEHNOLOGIJE I SREDSTVA U STICANJU JEZIČKE KOMPETENCIJE

Jezički korpusi i njihova primena u usvajanju jezika

Korpusna lingvistika predstavlja granu nauke o jeziku koja uz pomoć korpusa i alata za obradu korpusa pruža detaljnu sliku o pojavama datog jezika. Još na samom početku treba da definišemo pojam korpusa, odnosno da naznačimo šta se ne smatra korpusom.

Prema definiciji Mađarske akademije nauka korpus je: „zbirka stvarno nastalih pisanih ili transkriptovanih govor-nih jezičkih podataka. U njemu su tekstovi prema određenom aspektu izabrani i klasifikovani. Ne sadrži striktno cele tek-stove i nije samo skup tekstova, već sadrži njihove bibliograf-ske podatke, označava njihove strukturalne jedinice (pasus, rečenicu). Pored ovoga obeležava kodove reči prema njiho-vom morfološkom karakteru“.

Ova definicija se dopunjava još sa dve bitne karakteristike: moderni korpusi se arhiviraju u elektronskom obliku i nasta-ju u cilju jezičkih istraživanja (Szirmai, 2005.).

Šta se ne smatra danas korpusom? Kao prvo, sve ono što se ne uklapa u gore navedenu definiciju, a kao drugo slede-ći karakteristični oblici kao što su arhive tekstova (na primer Oxford Text Archive), ili semantičke mreže (kao na primer WordNet, BalkanNet), čak iako se nalaze u elektronskom obliku, ili se u pojedinim slučajevima i mogu na njima vršiti lingvističke analize.

Izgradnja korpusa je od primarne važnosti, jer korpus ne predstavlja krajni cilj, već sredstvo koje pruža podatke za for-mulisanje jezičkih propisa (gramatike datog jezika) koji se od-nose na aktuelno stanje jednog govornog područja (u širem smislu: jezika) (Varady, 2001). Stoga je važno odrediti svrhu korpusa: da li je to davanje osnove jednom velikom rečniku

Urkom Mono.indd 117 2017. 03. 06. 7:25:56

118

datog jezika, ili recimo formiranje materijala za morfološka ispitivanja.

Sledeća tačka u formiranju korpusa čini određivanje obi-ma i sadržaja korpusa. Ovde odmah dolazi do pitanja repre-zentativnosti koja zavisi i od same svrhe korpusa. Specijalni korpus sa svojom užom upotrebom i ciljem obuhvata manju količinu materijala, dok veliki korpus treba da primenjuje metodu najkompletnijeg stanja ukoliko je to moguće. Pro-bleme postavljaju i ona istraživanja, prema kojima se vidi da povećavanje jednog korpusa od 18 miliona tokena na veličinu od oko 300 miliona (za više oko 17 puta) uzrokuje povećava-nje broja pojava (type) za svega tri puta, dok se povećavanje broja pojava koji se pojavljuju više od 10 puta u korpusu po-većava za svega četiri puta (Szirmai, 2005.). Nadalje poteško-će u odluci oko sadržaja korpusa predstavljaju i mišljenja da proporcionalne metode ne dovode do najpravilnijeg oblika, jer se tom metodom izostavljaju vrlo važni tekstovi kao što su državni ugovori, polise osiguranja ili neke retko čitane knjige (Biber, 1993.).

Nakon prikupljanja materijala po gore definisanom prin-cipu sledi anotacija tekstualne građe, odnosno pripisivanje dodatnih (morfoloških, sintaksičkih, semantičkih i drugih) informacija tekstualnom materijalu. Pošto je manualno ano-tiranje mukotrpan i spor zadatak, danas se anotacija vrši sa takozvanim tagerima, raznim programskim sistemima za leksičko prepoznavanje (kao što su sistem Intex i iz njega ra-zvijeni Unitex i NooJ), odnosno uz pomoć morfoloških rečni-ka koji su u njima ugrađeni (Krstev, Gucul, 2007.).

Primena korpusa danas postaje svestrana. Kao što je gore već navedeno, korpus ne predstavlja cilj već jedno sredstvo uz čiju pomoć se formiraju dalji proizvodi kao što su rečnici, udžbenici, odnosno nudi se baza lingvističkih podataka za rad u nastavi, kod učenja jezika, i slično. Ovde treba spome-nuti rečnike koji su namenjeni korisnicima stranog maternjeg jezika. Za razliku od rečnika za najviši nivo znanja jezika, rečnici za strance uz pomoć korpusa analizom frekvencija (učestalosti) reči pružaju bitnu bazu pri određivanju sadrža-

Urkom Mono.indd 118 2017. 03. 06. 7:25:56

119

ja rečnika. Recimo u Kembridžovom korpusu govornog en-gleskog jezika Severnoameričkog područja najfrekventnijih (najčešćih) 1800 reči predstavlja oko 80 posto od celokupnog materijala korpusa, što pretpostavlja mogućnost da sa ciljnim rečnikom jedan stranac lakše i brže može da savlada govor-ni engleski jezik tog područja. (Szirmai, 2005.). Pored ovoga, rečnici koji se pripremaju za strane učenike u sebi sadrže ve-liki broj informacija o gramatici datog jezika, navode se upo-zorenja na moguće greške, daju se paralele između grešaka i pravilnog oblika, nadalje formiraju se kolokacije (tipična me-sta zajedničkog pojavljivanja određenih reči koje stoje u vezi) uz pomoć kojih korisnik rečnika lakše i brže može da savlada jezički materijal. Rečnici se najčešće pored štampanog oblika pojavljuju i u elektronskom obliku – na CD ROM-u – usled čega se beskrajno proširuju mogućnosti primene datog reč-nika, kao što je lakše pretraživanje, pretraživanje frekvencija, kolokacija, prikazivanje raznih vežbi, zadataka.

Primena korpusa se ogleda i kod pisanja udžbenika za učenje jezika, gde je slično rečnicima od velike važnosti mo-gućnost davanja primera iz živog jezika, odnosno određiva-nje leksičkog fonda udžbenika analizom frekvencija. Na kraju se ne smeju zapostaviti ni sve one mogućnosti koje korpus nudi privatnim korisnicima, nastavnicima jezika u prikuplja-nju i analizi materijala koje koriste u svojoj nastavi, istraživa-čima u korišćenju korpusa za njihova specijalna istraživanja jezika, na kraju za svakog korisnika koji ima želju da razvija svoje znanje jezika i to čini uz pomoć korpusa i raznih alata za obradu korpusa.

Korpus, pored ostalog, svojim karakterističnim sadržajem predstavlja i jedan kulturni i informacijski odraz društva, jer su u njemu zabeleženi datumi i događaji koje udžbenici, knji-ge i rečnici ne obeležavaju.

Urkom Mono.indd 119 2017. 03. 06. 7:25:56

120

Urkom Mono.indd 120 2017. 03. 06. 7:25:56

121

Mađarski jezički korpusi

Korpusna lingvistika u Mađarskoj dosta rano počinje sa svojim radom, međutim, u današnjem smislu reči moderni korpusi nastaju tek od kasnih devedesetih godina kada je i otpočeo rad na i danas najreprezentativnijem Mađarskom na-cionalnom korpusu.

Izgradnja Mađarskog nacionalnog korpusa (Magyar Nemzeti Szövegtár) je otpočela 1998. godine na Odeljenju za korpusnu lingvistiku Instituta za jezičke nauke pri Mađarskoj akademiji nauka (Váradi 1993: 1288). Plan je bio izgradnja korpusa od oko 100 miliona reči, čime bi se Mađarski naci-onalni korpus podigao na visinu reprezentativnih korpusa u svetu. Istraživači su kao osnovu sadržaja korpusa uzeli pri-mer strukture Longman Spoken and Written English Corpus-a na koji su dodali još jednu plus kategoriju: službeni jezik. (Pintér, 2003.) Time se Mađarski nacionalni korpus sastoji od ličnih izjava, lepe književnosti, štampe, naučne proze i službenog jezika. Od 2002. godine u okviru projekta Korpus mađarskog jezika u Karpatskom basenu, korpus je proširen materijalima od oko 15 miliona reči iz Slovačke, Ukrajine, Ru-munije i Vojvodine. Mađarski nacionalni korpus pored svake reči označava koren reči, vrstu reči i njenu morfološku karak-teristiku. Morfološka analiza je izvršena programom HuMor, otklanjanje višeznačnosti se zasniva na TnT tagger-u, a sistem upravljanja korpusom se vrši uz paket IMS Corpus Workben-ch. Mađarski nacionalni korpus je otvoren za sve korisnike i jednostavan je za pretraživanje. (http://corpus.nytud.hu/mnsz/).

Segedinski korpus (Szegedi Korpusz 2.0). Aktuelna ver-zija 2.0 sadrži preko 1,2 miliona tokena i 155.500 pojava. Se-gedinski korpus sadrži tekstove iz lepe književnosti, štampe, informatike, prava, ekonomije i finansija i školske radove učenika uzrasta od 14-16 godina. Segedinski korpus je mor-fosintaksički analiziran i ručnom metodom su otklanjane vi-šeznačnosti. Uz Segedinski korpus je sastavljen i Segedinski

Urkom Mono.indd 121 2017. 03. 06. 7:25:56

122

Treebank (sintaksički anotirani tekstualni korpus) koji se u svom sadržaju poklapa sa sadržajem i bazom materijala Se-gedinskog korpusa 2.0. Segedinski korpus se nalazi na adresi http://www.inf.u-szeged.hu/projectdirs/hlt/.

Mađarski istorijski korpus (Magyar Történeti Korpusz) predstavlja dijahroni korpus mađarske književnosti i u sebi obuhvata period od 1772-2000 godine. On predstavlja jedan reprezentativni korpus sa svojih 25 miliona reči, od kojih je 2 miliona reči iz XVIII veka, 7 miliona reči iz XIX veka i 16 miliona reči iz XX veka. On sadrži više od 21 000 odlomaka dela više od 2 000 autora, a raspodela žanrova je izvršena pre-ma sledećem: proza: 82 % (od čega je 31% lepa književnost), poezija: 8.5 %, drama: 5.7 % (Pajzs Júlia 2004: 400). Mađarski istorijski korpus se pokreće preko web aplikacije, slobodno je dostupan i može da se pretražuje na sledećoj adresi: www.nytud.hu/hhc.

Mađarski Webkorpus je pokrenut 2003. godine i kod nje-ga se tekstovi prikupljaju sa interneta uz pomoć jednog pot-puno automatizovanog sistema filtriranja. Korpus nije etike-tiran i na njemu je pokupljeno oko 18 miliona web stranica sa mađarskog domain-a hu. Iz ovog korpusa korisnik može ne samo da pokupi originalne tekstove, već može da dobije i njihove frekvencijske rečnike. Korpus je dostupan na adresi: http://mokk.bme.hu/resources/webcorpus/index_html.

Hunglish Korpus. Hunglish Korpus predstavlja jedan englesko-mađarski paralelni korpus. Sadržaj korpusa čine tekstovi iz lepe književnosti, pravni dokumenti Evropske za-jednice, softverska dokumentacija, titlovi filmova (što zapra-vo predstavlja transkripciju govornog jezika), dvojezični ma-gazini, odnosno finansijski izveštaji. Za ovaj korpus se može reći da predstavlja reprezentativni paralelni korpus, i pruža razne mogućnosti za istraživanje i učenje, kao što je rečnik kolokacija, gramatička pravila, itd. Korpus ujedno mogu da koriste i početnici u svojim zadacima kao i napredniji učenici sa višim nivoom znanja jezika. Korpus je dostupan na adresi http://szotar.mokk.bme.hu/hunglish/search/corpus.

Urkom Mono.indd 122 2017. 03. 06. 7:25:56

123

Srpski jezički korpusi

Szirmai Monika u svojoj knjizi „Uvod u korpusnu lingvisti-ku“ (2005.) navodi pionirsku ulogu Đorđa Kostića u razvoju korpusa i korpusne lingvistike, gde ističe njegovo prvenstvo i ranije datirane rezultate na formiranju u današnjem smislu reči modernog korpusa, ali koji nije bio oformljen u elektron-skoj formi. Gore pomenuti autor pokazuje da je Kostićev kor-pus pretekao razvoj Survey of English Usage Corpus-a. Na ranije datiranim internet stranicama i stručnim knjigama mo-žemo da pročitamo da se Kostićev korpus sastoji od 11 milio-na reči, da sadrži materijale od XII veka do danas (Kostićeve današnjice), da su sve reči u korpusu lematizovane i grama-tički etiketirane. Prema sadržaju korpus se deli na četiri veće celine: na tekstove od XII-XVII veka, tekstove XVIII-XIX veka, dela Vuka Stefanovića Karadžića i tekstove od sredine XIX veka. Korpus je u periodu od 1996-1999. godine prenesen u elektronski oblik.

Ipak, u odnosu na korpus koji je oformljen na Matema-tičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Kostićev korpus ima neke nedostatke koji dovode u pitanje njegovu primenu i značaj za razvoj srpskog jezika danas, a to su nemogućnost pretraživanja, nemogućnost slobodnog pristupa, kao i nedo-stupnost preko interneta.

Korpus savremenog srpskog jezika na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom istraživanja po srpskim adresama na internetu, odnosno stručnoj literaturi, možemo da kažemo da korpus sa Matematičkog fakulteta raspolaže najvećim brojem onih karakteristika koje odlikuju danas moderne korpuse u svetu. Dostupan je preko inter-neta, omogućena su pretraživanja u podkorpusima, sastoji se od relativno prihvatljivog broja reči, raspolaže i etiketira-nim podkorpusima. Međutim, korpus nije namenjen širokoj publici, količina obrađenog materijala u odnosu na druge nacionalne korpuse je znatno manja.

Urkom Mono.indd 123 2017. 03. 06. 7:25:56

124

Paralelni korpusi srpskog jezika. Ovde treba da navedemo dva korpusa koja su pripremljena na Beogradskom univerzi-tetu: englesko-srpski i francusko-srpski paralelni korpus.

Korpus englesko-srpskog jezika sadrži oko milion reči na engleskom i milion reči na srpskom jeziku, a sadrži tekstove iz oblasti prava, finansija, zdravstva i obrazovanja. Anotacija je izvršena sistemom Unitex, a otklanjanje morfoloških više-značnosti ručno (Vitas, Krstev, 2008.). Francusko-srpski pa-ralelni korpus sadrži oko 900.000 reči na francuskom i oko 700.000 reči na srpskom, sadržaj tekstova predstavljaju tek-stovi francuske klasične literature.

Pored ovih postoje još nekoliko paralelnih korpusa koji su po svojim dimenzijama manji, a paralelizovani su sa jezicima kao što su poljski, ruski, hrvatski.

Iz gore navedenog vidimo da korpusna lingvistika u Srbiji postoji i donosi vidljive rezultate. Tu pre svega treba istaći postojanje elektronskog morfološkog rečnika srpskog jezika, prisustvo u sistemu BalkaNet i EuroWordNet. Ipak, moramo dati i paralelu sa recimo hrvatskom korpusnom lingvistikom, gde je jasno definisana strategija budućih zadataka, gde se planira proširenje hrvatskog nacionalnog korpusa na opseg od 200 miliona reči, ili formiranje resursa za mašinsko potpo-mognuto prevođenje (prevodne memorije). Iz ovog se jasno vidi da postoji niz zadataka koji takođe stoje pred srpskom korpusnom lingvistikom.

Nekoliko reči o nekim karakteristikama korpusa kao što su: jednostavnost, primenljivost, korisnost, mogućnost za istraživanje, dostupnost svakom korisniku, dostupnost preko interneta.

U današnjem svetu kompjuterske tehnologije i ekspanzi-je interneta jednostavnost ne predstavlja površnost, već na-suprot, čini proizvod primamljivim za globalnu upotrebu. Kod obrazovanja korpusa treba nastojati da primena korpusa bude jednostavna, da podloga za rad bude čista i jasna. Na-dalje dostupnost korpusu svim zainteresovanim korisnicima podiže misiju korpusa ispred svih drugih. Sakrivanje jezičkog blaga za eminentne istraživače i korisnike predstavlja atak na

Urkom Mono.indd 124 2017. 03. 06. 7:25:56

125

pravo korisnika za slobodno korišćenje maternjeg jezičkog blaga, kao i jezičkog usavršavanja. Treba nastojati da se uz pomoć besplatnih alata za obradu korpusa omogući korisni-cima primena korpusa u svakodnevnom životu. Zatim i pri-vatne korisnike i istraživače, ne treba prvenstveno motivisati na formiranje svog sopstvenog korpusa, već obezbediti pri-stup jednom velikom reprezentativnom korpusu. Taj korpus treba da bude dostupan preko interneta i treba da predstavlja istaknuto strateško pitanje države.

Pored ovoga treba nastojati da se na državnom nivou defi-niše strategija daljih istraživanja na ovom polju uz jasno odre-đivanje izvora za njihovu podršku. Naučni sektor pak treba da nastoji da raznim specijalizovanim konferencijama, nauč-nim skupovima, publikacijama i izdanjima obezbedi bazu i pravce koje će jedna dobro osmišljena strategija da prati.

Urkom Mono.indd 125 2017. 03. 06. 7:25:56

126

Urkom Mono.indd 126 2017. 03. 06. 7:25:56

127

Korpus srpskog jezika u Mađarskoj

Vezu između srpskog i mađarskog jezika predstavljaju upra-vo jezici manjina (srpskih i mađarskih) koje žive u susednoj zemlji, obogaćeni elementima nove jezičke teritorije, a zasno-vani na bazi svoje matice. Ovde treba da stavimo Srbe, njihov jezik i kulturu u kontekst njihovog postojanja upravo na teri-toriji današnje Mađarske.

Velikom seobom Srba sa kraja XVII veka srpski jezik u Mađarskoj postaje jedan udaljeni idiom srpskog jezika, koji se paralelno razvija sa jezikom svoje matice, međutim u svojoj građi, oblicima delom predstavlja jednu „zamrznutu“ struk-turu nekadašnjeg srpskog jezika. Na njega utiče karakter ma-đarskog jezika, iako u sebi zadržava i stari, iskonski karakter.

Formiranje korpusa srpskog jezika u Mađarskoj predstav-lja neizostavan zadatak, najviše zbog činjenice da se na nje-mu danas odvija vrlo aktivan kulturni život srpske manjine. U Mađarskoj pored nedeljnih i mesečnih listova, funkcioni-še srpska televizija, radio, izdaju se romani i zbirke pesama, pišu se naučni radovi. Pored ovoga, važno je naglasiti da se u prošlosti nisu vršila ispitivanja razvoja ovog jezika, pored manjih sociolingvističkih analiza, nije adekvatno opisan jezik srpske manjine u Mađarskoj, podaci nisu prikupljeni i siste-matizovani na jednom mestu, nije bilo projekata u sklopu ko-jih bi se vršila pomenuta istraživanja.

Katedra za srpski jezik i književnost u Budimpešti je iz tog razloga pokrenula projekat formiranja korpusa štampanih izvora na srpskom jeziku u Mađarskoj. Za svoj cilj je posta-vila formiranje jednog modernog korpusa koji bi bio osposo-bljen za istraživanje, dostupan na internetu i obrađen prema najmodernijim metodama korpusne lingvistike. Problemi sa kojima su se istraživači sreli još na početku su bili sledeći:

1.)Koji model treba da se primeni: dijahronija ili sinhronija?, 2.)Da li da se uzmu u obzir samo štampani izvori ili da se prikupi i živi govor korisnika?,

Urkom Mono.indd 127 2017. 03. 06. 7:25:56

128

3.)Da li da se korpus tretira kao poseban korpus ili kao deo jednog većeg korpusa (velikog nacionalnog korpusa srpskog jezika)?

Već prvo pitanje dovodi istraživače u veliku dilemu. Stva-ralaštvo na srpskom jeziku u Mađarskoj ima dugu prošlost, međutim, da li spomenuti izvori predstavljaju isključivo stva-ralaštvo srpske manjine i reflektuju srpski jezik koji koristi manjina u Mađarskoj, ili su ti izvori – delom finansirani iz matice – upravo refleksija aktuelnog i normiranog stanja je-zika u matici? Nadalje treba spomenuti da se u Mađarskoj od II svetskog rata do 1990. godine vrlo teško može odvojiti srpski od hrvatskog jezika, prvenstveno zbog primenjivanja srpsko-hrvatskog oblika izražavanja. Tek od 1990. godine može da se proučava zaseban srpski jezik u Mađarskoj koji je oslobođen hrvatskog uticaja. Istraživači su se složili da je potrebno korpus podeliti na dve ili više celina od kojih je jed-na celina sigurno period od 1990. do danas, dok se period od Drugog svetskog rata do 1990. godine može deliti na periode ili predstavljati jednu celinu.

Istraživači su se složili i u tome da korpus treba da se gra-di prvo iz građe štampanih materijala zbog komplikovanosti i velikog finansijskog i vremenskog utroška u prikupljanju živog govora manjine. Međutim, konačni cilj će predstav-ljati unošenje snimljenog, a zatim transkripcijom obrađenog materijala živog govora srpske manjine u Mađarskoj. Prema planu projekta, nakon završetka prikupljanja građe iz štam-panih izvora sledi rad na prikupljanju živog govora po nase-ljima gde živi srpsko stanovništvo. Rad na prikupljanju ži-vog govora Srba u Mađarskoj je vršen i u prošlosti. Saradnici Etnološkog i balkanološkog instituta iz Beograda su i ranijih godina i decenija radili na ovom zadatku, stoga je moguća saradnja sa stručnjacima iz navedenih ustanova čime bi se moglo izvršiti i dijahrono istraživanje u kojem bi se pokazao razvoj srpskog jezika u Mađarskoj.

Po pitanju da li korpus treba da bude oformljen kao po-sebna celina, da samostalno funkcioniše nezavisno od veli-

Urkom Mono.indd 128 2017. 03. 06. 7:25:56

129

kog korpusa srpskog jezika, istraživači su se složili da korpus srpskog jezika u Mađarskoj treba da bude sposoban da funk-cioniše kao samostalna jedinica, da bude dostupan i samo-stalno preko interneta, međutim, treba da ima i mogućnost implementacije u veliki korpus srpskog jezika. To prvenstve-no znači da korisnik velikog korpusa može da ponuđenim alatima vrši istraživanje i u materijalu velikog korpusa i u materijalu korpusa srpskog jezika u Mađarskoj. Ovde istraži-vači žele da ispune dva uslova, odnosno zadovolje dva krite-rija: da korpus srpskog jezika u Mađarskoj bude kvalifikovan kao posebna celina koja je finansirana posebnim sredstvima, predstavlja duhovnu ostavštinu Srba iz Mađarske, ali ujedno ima mogućnost da se ugradi u jedan već postojeći sistem, da bude sastavni deo velikog srpskog jezičkog korpusa i da kori-sti njegove mogućnosti, aplikacije pretraživanja, itd.

Kao što je gore već navedeno, prilikom izgradnje korpusa treba obavezno voditi računa o reprezentativnosti i o sadrža-ju korpusa. Međutim, kod izgradnje Korpusa srpskog jezika u Mađarskoj istraživači odstupaju delom od ustaljenog prin-cipa. Reprezentativnost se ne dovodi u pitanje, jer se očekuje odgovarajući broj reči i pojava u građi koja se prema planu unosi u korpus. Međutim, prilikom izbora sadržaja, istraži-vači ne vrše izbor među određenim žanrovima i oblastima upotrebe jezika, već se insistira na kompletnosti obrade izvo-ra koji su dostupni u Mađarskoj.

Materijal, planiran da se unese u korpus, deli se na neko-liko većih celina.

Prvu veću grupu predstavljaju tekstovi iz štampe i perio-dičnih izdanja kao što su Srpske narodne novine, nedeljni list koji je do 90-tih godina izlazio na srpskohrvatskom, a nakon toga na srpskom jeziku; Književni prilog Neven, koji je izlazio tromesečno ili jedanput godišnje tokom 80-tih godina; Neven, obnovljeni književni prilog koji izlazi od 2003. godine; Alma-nah, godišnjak, zbornik radova iz književnosti koji je izlazio u periodu od 1991. do 1998. godine; Srpski Kalendar, godišnji magazin; Eparhija budimska, izdanje crkvenog karaktera; Ba-ranjske sveske, kulturno-istorijsko izdanje koje izlazi u gradu

Urkom Mono.indd 129 2017. 03. 06. 7:25:56

130

Pečuju, neki lokalni listovi i magazini koji izlaze na srpskom jeziku u Segedinu.

Drugu grupu predstavljaju prozni tekstovi koji su objav-ljeni u periodu od ranih 70-tih sve do danas, među kojima su radovi istaknutih književnika, Petra Miloševića, Predraga Stepanovića, Dragomira Dujmova, Dragana Jakovljevića.

Sledeću grupu predstavlja poezija koja je bogata na ovim terenima i gde treba da se spomenu pesnici kao što su Stojan Vujičić, Vojislav Galić, Ljubinko Galić, trojicu već spomenu-tih pisaca i pesnika Dragomira Dujmova, Dragana Jakovlje-vića i Petra Miloševića, i nadalje mlađih pesnika kao što su Nikola Radosav, Danica Brcan, Viktor Dobrimirović i drugi.

Četvrtu grupu predstavljaju udžbenici koji su pripre-mljeni za Srpsku osnovnu školu i gimnaziju koja godinama unazad postoji u Budimpešti, odnosno institucije visokog ob-razovanja na srpskom jeziku koje postoje u više gradova u Mađarskoj.

Petu grupu predstavlja materijal iz administrativne obla-sti. U Mađarskoj postoje srpske institucije, manjinske samo-uprave, srpska crkva, muzeji, biblioteke, arhivi. U vezi sa svim ovim institucijama u njihovom svakodnevnom funk-cionisanju se zapisuje srpska reč, izdaju se razna izdanja, vode se različiti zapisnici.

Pored gore navedenih grupa, sledeću veliku celinu će predstavljati materijali transkriptovanog živog govora Srba koji žive u brojnim naseljima po Mađarskoj. U ovu grupu tre-balo bi da se unesu i raniji, već „zapisani” materijali, pored „svežih” materijala koji će biti prikupljeni na terenu. Osim ovoga, u Mađarskoj postoji i srpski radio i televizijska emisija na srpskom jeziku, koji ujedno predstavljaju i riznicu priku-pljenog živog govora.

Kao što se vidi u izloženom, korpusna lingvistika i njene me-tode su poznate i srpskim i mađarskim lingvistima. Jedan od vrlo važnih zadataka je upravo i pomoć u izgradnji korpusa srpske manjine u Mađarskoj i njegova implementacija u ve-liki nacionalni srpski korpus. Pored toga, važan zadatak čini

Urkom Mono.indd 130 2017. 03. 06. 7:25:56

131

i dalji razvoj srpsko-mađarskih, srpsko-manjinski-mađarskih korpusa u kojem se kriju velike mogućnosti i još neistražene teme i diskusije.

Urkom Mono.indd 131 2017. 03. 06. 7:25:56

132

Urkom Mono.indd 132 2017. 03. 06. 7:25:56

133

Formiranje korpusa manjinskog jezika i njegova primena u praksi

U sledećem delu će biti reči o tome na koji način može da se formira jedan jezički korpus manjinskog jezika i kako može da se primeni u praksi. Iz ranijih tekstova smo mogli da uoči-mo da se korpusi jezika prvenstveno baziraju na prikupljanju i obradi leksičke građe jednog jezika. U slučaju manjinskih jezika, potrebno je proširiti krug informacija koje želimo da unesemo u bazu podataka. Prikupljanjem, selekcijom i obra-dom isključivo leksičke građe koja se koristi u pisanju i govo-ru pripadnika jedne manjinske zajednice, gubi se mogućnost kasnije slojevitije i detaljnije analize. Korpus manjinskih jezi-ka, stoga, obavezno mora da sadrži i druge, dopunske infor-macije koje se odnose na njegov društveni položaj, odnos pre-ma većinskom jeziku, odnos prema svom izvornom jeziku, itd. U narednim rečenicama biće prikazan model sastavljanja jednog manjinskog jezičkog korpusa, uz navođenje faza i za-dataka u njegovom formiranju.

Spajanje skupova predstavlja matematički pojam gde se osobine u jednom skupu spajaju sa osobinama u drugom skupu prilikom čega dolazi do formiranja grupe osobina koje su slične i formiraju zajednički skup i grupe osobina koje su različite i ne mogu zajedno da stoje u skupu. U ovom tekstu se eksperimentalno prikazuje spajanje različitih lingvistič-kih disciplina metodom spajanja skupova. U okviru jednog skupa se nalaze karakteristike, informacije koje su karakteri-stične za jednu određenu lingvističku disciplinu, dok u dru-gom skupu, one koje su karakteristične za drugu disciplinu. Ukrštanjem više skupova različitih lingvističkih disciplina dolazi do suočavanja informacija i osobina iz jednog skupa sa informacijama i osobinama iz drugog skupa (Perović et al., 2007). Tokom ukrštanja više skupova uočava se da se neke od osobina različitih lingvističkih disciplina poklapaju, nasuprot niza drugih koje se razlikuju, dok su neke sasvim kontrastne.

Urkom Mono.indd 133 2017. 03. 06. 7:25:57

134

Metodom spajanja skupova osobina različitih lingvističkih disciplina istraživač otkriva nove dokaze, dolazi do novih rezultata i potvrđuje teze koje je postavio kao osnovu na po-četku eksperimenta.

U ovom radu se vrši ukrštanje skupova osobina i informa-cija koje stoje istraživačima na raspolaganju tokom istraživa-nja na polju sociolingvistike, korpusne lingvistike i dijalekto-logije. Sociolingvistika kao lingvistička disciplina u kojoj se istraživanja svode na proučavanje odnosa jezika i društva u sebi sadrži niz takvih istraživačkih tema koje su u bliskoj vezi sa dijalektologijom, a niz metoda može da se unapredi mo-dernim rešenjima koje pruža korpusna lingvistika. Korpusna lingvistika svojim prednostima u primeni elektronske baze podataka, pretraživačkih motora i automatskog etiketiranja u velikoj meri može da doprinese boljoj i bržoj klasifikaciji informacija do kojih se dolazi tokom istraživanja u oblasti so-ciolingvistike i dijalektologije (Szirmai, 2005). Dijalektologija pak svojim obilnim materijalima i teritorijalnom strukturom može da potpomogne lakše i jasnije definisanje različitih lin-gvističkih pitanja koja su u vezi sa sociolingvistikom, a uz po-moć modernih tehnologija koje pruža korpusna lingvistika.

Ako bismo želeli da uvrstimo u posebne skupove sve one osobine, metode, informacije koje pripadaju gore navedenim lingvističkim disciplinama, tada bi lista bila vrlo dugačka i za ovaj rad nepotrebna, zato će se u narednim redovima nave-sti samo one osobine, metode i informacije koje predstavljaju onaj deo skupova koji u okviru ove metode spajanja skupova mogu da budu zajedničke, odnosno, određenim rešenjima se mogu uvrstiti u jedan zajednički sistem.

Kod skupa koji se odnosi na istraživanja na polju socio-lingvistike treba navesti: sposobnost prihvatanja različitih jezičkih varijeteta, odnos prvog i drugog (daljeg) jezika, mo-gućnost definisanja društvenog statusa, mogućnost definisa-nja odnosa manjinske i većinske zajednice na jezik, primenu metode proučavanja korpusa tekstova, metode posmatranja i primene informacija koje se ovom metodom utvrđuju, pri-menu interaktivnih akcija kao što su intervjui, korišćenjem

Urkom Mono.indd 134 2017. 03. 06. 7:25:57

135

upitnika i testova, gde prikupljenu građu možemo dalje da obrađujemo i na nju dalje da se nadovezujemo, mogućnost snimanja audio i video zapisa koji omogućuju dalju obradu, klasifikaciju, mogućnost pravljenja fotografija koje se odnose na kulturne običaje, život ispitanika, njegov društveni status, versku opredeljenost, itd.

Skup informacija koji se odnosi na istraživanja na polju korpusne lingvistike je sledeći: mogućnost formiranja elek-tronske baze podataka, mogućnost obrade prikupljenih je-zičkih podataka, primena jezičkih alata, manuelna ili (polu)automatska anotacija, odnosno tagiranje i etiketiranje, mo-gućnost lematizacije jezičkih jedinica, digitalizacija jezičkih podataka koji nisu u elektronskom obliku, mogućnost formi-ranja softvera za pretragu u korpusu, mogućnost postavljanja upitnika, dobijanja frekventnih rečnika, filtriranih podataka, itd.

Skup informacija koji se odnosi na dijalektologiju u sebi može da sadrži: teritorijalnu rasprostranjenost različitih je-zičkih varijeteta, određivanje jezičkog prostora, utvrđivanje fonetsko-fonoloških i morfoloških osobina, akcentuacija.

Metoda spajanja po sebi podrazumeva formiranje jednog konačnog proizvoda (Tadić, 2003:41-44) – elektronske baze interdisciplinarnih lingvističkih podataka oformljene za dalja istraživanja – o čijem formiranju će u sledećim rečenicama biti podrobnije rečeno.

Metoda spajanja se sastoji iz sledećih faza: 1) prikupljanje podataka, 2) formiranje informacijskog lista, 3) segmentaci-ja, 4) implementacija u sistem, 5) formiranje softvera za web pretraživanje.

(1) Prikupljanje podataka. Istraživač u ovoj fazi projekta pri-kuplja sirovi materijal koji će kasnije nakon obrade imple-mentirati u sistem i koristiti u istraživačke svrhe. U ovom eksperimentalnom radu istraživač prikuplja audio i video zapise svojih ispitanika – jezičkih korisnika – u cilju da se omogući analiza kako snimljenog govora, tako i pokretne sli-ke. Prvim se omogućuje fonetski zapis živog govora korisni-

Urkom Mono.indd 135 2017. 03. 06. 7:25:57

136

ka koji se prenosi u formu koja je prilagođena elektronskoj i informatičarskoj obradi, dok se potonji koristi u cilju istra-živanja nekih karakterističnih meta-konteksta koji su u vezi sa neverbalnom komunikacijom, kulturnom antropologijom, nadalje i društveno-kulturnim obeležjima kao što su odeva-nje, ambijent, itd. Pored ovoga u sistem se unose i nepokretne slike – fotografije – koje se dodeljuju određenim informaci-jama i potvrđuju ili bolje ilustruju dati istraživački element, pojam, temu. Potrebno je koristiti „uzbudljiva“ pitanja i teme prilikom kojih korisnik upotrebljava razne vidove neverbalne komunikacije koje se uz pomoć video zapisa lako istražuju. Sakupljanje materijala se vrši prema projektnom planu koji je pripremljen u skladu sa temom projekta i u sebi sadrži odla-zak na teren, intervju sa jezičkim korisnikom i snimanje živog govora i jezičkog konteksta uz pomoć moderne tehnologije. Moguće teme za obradu mogu biti: svadbeni običaji u selu, is-pitanik pred istraživačem priprema jedno tradicionalno jelo, poljoprivrednik odvodi istraživača u svoj voćnjak i objašnja-va mu proizvodnju, sveštenik govori o verskim običajima, o svojim vernicima i verskim praznicima, itd.

(2) Formiranje informacijskog lista. Prilikom odlaska na teren i snimanja audio-video zapisa i fotografija, istraživač ima i za-datak da sa ispitanikom ispuni jedan detaljan formular (Kiss, 2002) koji u sebi treba da sadrži informacije o društvenom statusu korisnika, njegovoj kulturnoj i verskoj opredeljenosti, o znanju jezika i svih okolnosti koje su u vezi sa maternjim i nematernjim jezikom. Istraživač treba da pribavi informacije koje se odnose na jezički varijetet korisnika, na odnos jezičke zajednice u kojoj živi korisnik i šire jezičke zajednice koja ga okružuje. Istraživač treba da u informacijski list zavede sve one linkove koji se odnose na snimljene fotografije, odnosno u vezi su sa audio-video zapisom. Informacijski list se pri-prema u cilju da se snimljeni audio i video zapisi, odnosno fotografije dopune svim onim potrebnim sociolingvističkim podacima koji će kasnije biti implementirani u sistem. Važno je da informacijski list prati jednu čvrsto definisanu formu u

Urkom Mono.indd 136 2017. 03. 06. 7:25:57

137

cilju da se kod svakog ispitanika dobiju odgovori na ista pita-nja i da se snimljenim materijalima dodele iste plus informa-cije. Ova faza u istraživačkom projektu je vrlo zahtevna, istra-živač treba da dobije odgovore na što je više mogućih pitanja, što po sebi traži više energije i vremena. Međutim, važno je istaći da ova faza ne može da se preklapa sa fazom snimanja audio-video zapisa jer je motorizovana i isključuje mnoge od onih elemenata koji se istražuju, a u spontanom razgovoru se ispoljavaju i lako registruju. Zato se informacijski list ispunja-va tek nakon snimanja razgovora sa korisnikom.

(3) Segmentacija. Kada se završi faza prikupljanja podataka i formiranja informacijskog lista dolazi faza obrade prikuplje-nog materijala. Ova faza predstavlja jednu vrlo kompleksnu i jednu od najkritičnijih faza u projektu, jer se nepravilno usme-reni projekat vrlo teško može ispraviti i veliki deo podataka gubi na svojoj vrednosti i svrsi. U ovom eksperimentalnom projektu se obrađuje materijal koji je prikupljen prilikom soci-olingvističkih i dijalekatskih istraživanja na terenu i potrebno ga je prilagoditi uslovima koji su pogodni za implementaciju u jedan sistem koji funkcioniše prema principima korpusne lingvistike. U cilju toga se vrši segmentacija sirovog materija-la uz pomoć jedne istraživačke softverske aplikacije (Szirmai, 2005) koja ima zadatak da uklopi sirovi materijal iz faze sni-manja audio i video zapisa, odnosno fotografija sa materija-lom iz faze formiranja informacijskog lista. Pored toga ima zadatak i da izvrši kompletnu anotaciju snimljenog materi-jala na nivou morfosintaksičkih kategorija. Anotacija se vrši na taj način da se u prvoj fazi vrši segmentacija audio-video zapisa koji u aplikaciji teče na nivou jedne rečenice. Jasnije rečeno, audio-video zapis se segmentira na rečenice koje do-bijaju svoj zasebni link i kasnije se mogu pretraživati u siste-mu. Nakon segmentacije audio-video zapisa vrši se fonetska transkripcija materijala (Kassai, 1998:33-35). Ovde je važno da se navede da istraživači mogu da koriste međunarodne stan-darde za fonetsku transkripciju, međutim, na eksperimental-nom nivou mogu da stvaraju nove oznake, za koje će kasnije

Urkom Mono.indd 137 2017. 03. 06. 7:25:57

138

priložiti legendu prema kojoj se vrši dekodiranje posebnih oznaka. Ovom fazom se dobija fonetska transkripcija živog govora korisnika što je već samo po sebi izuzetan rezultat.

Kao sledeći nivo u obradi teksta vrši se (polu)automatska anotacija. Na ekranu radne aplikacije se ispod video ekrana – pokretne slike – vidi fonetski zapis u jednom redu i ispod svakog elementa u tekstu informacija koja se odnosi na lemu, gramatičku kategoriju, morfosintaksički opis (Szauter et al., 2009). (Polu)automatska anotacija se vrši na taj način da se elementi koji se ponovo pojavljuju u tekstu automatski ano-tiraju, dok se anotiranje elemenata koji se pojavljuju po prvi put vrši manualno. Na ovaj način se postiže 100% anotacija što je iznimno u danas formiranim elektronskim korpusima.

Važno je navesti da se u sklopu (jezičke) anotacije na ovaj način vrši i etiketiranje dodatnih informacija kao što su fotografije koje se odnose na dati izraz, pojam, rečenicu, ili elementi neverbalne komunikacije koji se ispoljavaju na vi-deo-zapisu. Na ovaj način se formira sistem koji je u današnje vreme vrlo inovativan i nedovoljno rasprostranjen u moder-nim korpusima.

(4) Implementacija u sistem. Nakon segmentacije istraživač-kog materijala sledi formiranje kompleksne elektronske baze podataka u kojoj su sadržani svi elementi o kojima je bilo reči u prethodnom delu. Elektronska baza podataka mora da bude osposobljena za crpljenje podataka preko web aplikacije uz mogućnost postavljanja upita, pokretanja pretraživačkih motora, pokretanja segmenta audio-video zapisa prema upi-tu. Elektronska baza podataka treba da bude osposobljena za dalji razvoj i priključivanje daljih modula ukoliko se pokaže potreba za daljim razvojem projekta, odnosno unošenjem no-vih lingvističkih disciplina i podataka.

(5) Formiranje softvera za web pretraživanje. Nakon što je formirana kompleksna elektronska baza podataka potrebno je da se formira jedna web aplikacija koja omogućava pristup

Urkom Mono.indd 138 2017. 03. 06. 7:25:57

139

podacima putem interneta. Aplikacija treba da omogućava brzo i lako pretraživanje u elektronskoj bazi podataka, po-stavljanje jednostavnih i složenih upita, izlistavanje podataka prema zadatim kriterijima, mogućnost audio-video prikaza, odnosno prikaza fotografija prema zadatom upitu.

Ovo eksperimentalno istraživanje je od izuzetnog značaja jer ga vodi logika istraživača, logika otkrivanja novih puteva, čak i kroz neuspehe i razne prepreke. Slično hemičarima koji kroz niz neuspelih eksperimenata dođu do suštinskog pro-blema i najzad i do rešenja, tako i kroz istraživačke projekte na polju lingvistike istraživači dolaze do novih saznanja, ot-krivaju nove puteve, metode, dolaze do novih rezultata.

U sledećem delu biće reči o tome kako se primenjuje ova-ko formiran korpus manjinskog jezika u praksi, kako može da posluži za podizanje jezičke kompetencije, odnosno po-mogne proces usvajanja jezika.

U pogledu primene formiranog korpusa manjinskog jezika kao prvo mogu da se pomenu dalja lingvistička istraživanja. Rezultati koji bi se dobijali analizom informacija sadržanih u korpusu manjinskog jezika omogućili bi sprovođenje detalj-nijih i slojevitijih analiza iz raznih naučnih disciplina. Ovakav korpus bi predstavljao bazu za dalja lingvistička istraživanja, u kojima bi baza bila ponuđena, a na koju bazu bi se gradile nove metode i rešenja. Na taj način, korpus bi predstavljao informacijsku bazu dostupnu širem krugu istraživača, koji ne bi bili primorani da za svoja istraživanja vrše samostalno prikupljanje podataka, materijala, već bi se oslanjali na kva-litetan i obilan materijal koji bi činio bazu ovog korpusa. To bi doprinelo i većem intenzitetu istraživanja manjinskih tema i podsticalo istraživače širom sveta da se bave pitanjem srp-skog manjinskog jezika i kulture u Mađarskoj.

Rezultati dobijeni analizom ovako sastavljenog korpusa mogu da se koriste i u školskoj nastavi. Korpus manjinskog jezika se može primeniti kako u sticanju kompetencije na stranom jeziku, tako i kompetencije srpskog kao maternjeg je-zika, jer uz pomoć informacija koje se mogu dobiti iz korpusa mogu da se vrše razne analize jezičkog izraza, rečenične kon-

Urkom Mono.indd 139 2017. 03. 06. 7:25:57

140

strukcije, stila izražavanja i drugog. Uz pomoć predstavljanja karakterističnih primera, učenici mogu da se upoznaju sa ti-pičnim greškama u izgovoru, korišćenju gramatičkih oblika, a ujedno mogu i da se upoznaju i sa jezičkom kompetencijom pripadnika manjinske zajednice. Na ovaj način, korpus može da se primenjuje i u cilju upoređivanja prvog i drugih jezika, odnosno srpskog standardnog i srpskog kao manjinskog jezi-ka. Pošto ovakav korpus predstavlja sam po sebi i jednu veli-ku riznicu termina, vrlo je koristan u usvajanju terminologije i specifičnih izraza za jednu zajednicu, odnosno jedan druš-tveni sloj unutar jezičke zajednice. Ovakav korpus je stoga i vrlo interesantan za one koji žele da se upoznaju sa jezičkom kompetencijom pojedinih socijalnih i društvenih grupa, jezi-kom obrazovanih govornika jedne zajednice, a kroz prime-re i informacije koje mogu da pročitaju, saslušaju, protumače. Pošto se nastava srpskog jezika u Mađarskoj vrši u uslovima višejezičnosti, podaci ovog korpusa pružaju evidentne doka-ze o stanju srpskog jezika u Mađarskoj, o njegovoj poziciji u društvu. Tako se njihova primena može zamisliti na svim obra-zovnim nivoima jednog manjinskog jezika, od najnižih razreda pa sve do akademskih studija. Ovako koncipiran i sastavljen korpus imao bi poseban značaj u visokoškolstvu, jer bi pod-sticao mlade istraživače da se intenzivnije pozabave pitanjima dvojezičnosti, višejezičnosti, položaja srpskog kao manjinskog jezika u Mađarskoj, a naravno, primena korpusa u nastavnoj praksi bi predstavljala izvanredno sredstvo za predstavljanje karakteristika manjinskog jezika, odnosno značajnu bazu za kasnija istraživanja i naknadnu doradu informacija koje su sa-držane u korpusu.

Rezultati jednog ovakvog projekta bili bi uz pomoć moder-nih tehnoloških rešenja lako dostupni za širu naučnu i nena-učnu publiku. Moderne tehnologije omogućuju lakši i brži rad u svim onim slučajevima gde je manuelni rad neizbežan i gde se obrada podataka u prošlosti vršila „peške“. Sistem bi tako trebao da bude oplemenjen za dalje proširivanje i nadgradnju, odnosno za implementaciju u druge postojeće sisteme.

Urkom Mono.indd 140 2017. 03. 06. 7:25:57

141

Udžbenici za strane jezike i njihova primena

Osnovni kriterijumi za sastavljanje udžbenika za strane jezike

Potreba za interdisciplinarnim modelom u formiranju udž-benika za strane jezike ogleda se u činjenici da je savremena nauka uočila ograničenja, koja postoje u jednodisciplinar-nom proučavanju predmeta istraživanja, i potrebu da se pi-tanja i problemi sagledaju iz više uglova, sa više aspekata. Danas je to moguće isključivo primenom interdisciplinarne metode. Ovaj način istraživanja se usko vezuje i za model matematičkih skupova i teoriju preklapanja sadržaja skupo-va, gde se karakteristike sadržane u skupovima preklapaju jedne sa drugima i iz kojih se izdvajaju sve one zajedničke karakteristike koje mogu da se koriste u proučavanju jednog usko određenog predmeta istraživanja. Vodeći se ovom lo-gikom, kod sastavljanja udžbenika za strane jezike potrebno je preispitati mogućnost integrisanja rezultata istraživanja u različitim naučnim disciplinama i poddisciplinama kao što su matematika, medicina, psihologija, pedagogija, psiholin-gvistika, biolingvistika, sociolingvistika, itd. Posmatrajući zadatak sa aspekta različitih naučnih disciplina, dolazimo do novih i kompleksnih aspekata u vezi sa formiranjem udž-benika za strane jezike. Ovde navodimo nekoliko primera:

(1) Uticaj jezičke kompetencije maternjeg jezika na model, odnosno stepen usvajanja stranog jezika, ogleda se u tezi da na početku usvajanja stranog jezika – usled vladanja identičnim kognitivnim mehanizmima – učenik se oslanja na iskustva koja je stekao tokom usvajanja maternjeg jezi-ka (Sominé, 2011:72), dok se na višem jezičkom nivou veza sa maternjim jezikom sve manje oseća. Učenik govori svoj maternji jezik, poznaje grafeme svog pisma, razume znače-

Urkom Mono.indd 141 2017. 03. 06. 7:25:57

142

nja pojedinih pojmova. Prilikom usvajanja stranog jezika on raspolaže određenom prednošću, popunjava prazna mesta u jezičkom sistemu. Ova razlika se konkretno uočava kod podučavanja učenika različitih starosnih doba. Dok se kod mlađe dece ova prednost ne ispoljava u većoj meri, kod adolescenata i odraslih je dominantna. Prilikom sastavlja-nja sadržaja udžbenika za strane jezike potrebno je postaviti balans između kompetencija koje učenik može da ponese iz svog maternjeg jezika i kompetencija koje treba tek da usvoji.

(2) Razlika između psihološkog pristupa dece i odraslih lju-di u usvajanju jednog stranog jezika se ogleda u tome da učenje stranog jezika kod dece karakterišu kreativnost, igra, neopterećenost krajnjim ishodom, usvajanje jezika bez cilja. To vodi do toga da su deca otvorenija za usvajanje novih in-formacija i brže postižu rezultate. Pored ovoga deca imaju i više vremena na raspolaganju za učenje i usvajanje stranog jezika (Hornjak, 2010:228). Ovde je važno navesti da je pored otvorenosti prema novim informacijama kod dece upravo vreme onaj aspekat koji se često zaboravlja kod sastavljanja programa i udžbenika za učenje stranih jezika. Dok deca za učenje svog maternjeg jezika, odnosno stranog jezika na ras-polaganju imaju znatno duže vreme, odrasli žele da usvoje jedan strani jezik u rekordno kratkom vremenu. Nastavni programi, odnosno škole stranih jezika u tome asistiraju, što dovodi do pojave neprihvatljivih očekivanja učenika o vre-menu usvajanja stranog jezika, odnosno stepenu usvojenog znanja. Prilikom sastavljanja udžbenika za strane jezike po-trebno je tačno definisati dinamiku razvoja jezičke kompeten-cije u skladu sa starosnom dobi učenika, nadalje pokušati na što kreativniji i interesantniji način – slično kao i kod udž-benika za mlađu decu – sastaviti udžbenike za odrasla lica.

(3) Različitost identičnih ekspresija dva zasebna jezika pred-stavlja veliki izazov za sastavljače dobrog udžbenika za strane jezike. Kao primer za to možemo navesti razliku u izražavanju prostorne orijentacije u mađarskom i srpskom jeziku. Dok se

Urkom Mono.indd 142 2017. 03. 06. 7:25:57

143

u slučaju srpskog jezika prostorni odnosi rešavaju konstruk-cijom predloga i odgovarajućeg padeža -u kući, -u kuću (loka-tiv ili akuzativ) u mađarskom je dovoljan samo nastavak na osnovu –házban, -házba. Tako u svom predavanju Čaba Pleh (Pléh 2009:171) navodi da bilingvalna deca 5-6 meseci ranije počinju da koriste oblike prostorne orijentacije na mađarskom jeziku od ekvivalenata na srpskom jeziku. Razlika u vreme-nu usvajanja određenih kompetencija otvara pitanje kada je potrebno u nastavni materijal uvesti određene gramatičke konstrukcije i kojim ih intenzitetom prezentovati u nastavi. (4) Kada se govori o kritičnim periodima u učenju stranog jezika nauka je danas mišljenja da ne može da se govori o jednom ili neponovljivom kritičnom periodu u razvoju je-zičke kompetencije na stranom jeziku, već je reč o više ra-zličitih životnih dobi koja su posebno osetljiva sa aspekta usvajanja stranog jezika, tako se na primer fonetsko-fono-loške osobine i intonacija stranog jezika lakše usvajaju u ranijem dobu, dok se komplikovane sintaksičke i semantič-ke konstrukcije lakše usvajaju u kasnijim periodima (Pléh, 2003:95). Usvajanje pragmatičkih značenja i rečničkog blaga neprekidno traje tokom celog života (Sominé, 2011:65). Uze-ći u obzir ova istraživanja prilikom sastavljanja udžbenika za strane jezike potrebno je utvrditi koje su te osobine kod izgradnje jezičke kompetencije koje mlađa deca lakše savla-đuju, a koje su one koje starija deca, adolescenti, odnosno odrasla lica bolje usvajaju. Udžbenici treba da prate per-cepcijske sposobnosti učenika, odnosno da na odgovaraju-ćem nivou, adekvatno periodu života, pružaju odgovaraju-će impulse u cilju optimalnog razvoja jezičke kompetencije. (5) Konstruisanje udžbenika za strani jezik mora da prati i neke od osnovnih principa doziranja sadržaja. Udžbenik mora da prati potrebe učenika i da pretpostavlja metode uz pomoć kojih će učenik na najoptimalniji način usvojiti gra-divo. Primer za ovaj tip problema pokazuje i Marijana D. Matić (2010:602) u svom radu kada nam skreće pažnju na

Urkom Mono.indd 143 2017. 03. 06. 7:25:57

144

činjenicu da kako odrasli, u velikoj meri i deca, prilikom učenja stranog jezika koriste gotove i konstruisane šablo-ne, delove rečenica ili kompletne izraze. Udžbenik treba da prepozna ovakav tip potrebe učenika i da sadržaj prilagodi njihovim potrebama. Besmisleno je voditi se logikom pro-fesora koji nije u stanju da prepozna kako njegovi učeni-ci razmišljaju i na koji način usvajaju predočeno im znanje.

(6)Koliko se treba udubiti u ispitivanje praktičnosti i upotre-bljivosti udžbenika za strane jezike govori i činjenica da mno-gi udžbenici ne prate čak ni osnovna pravila vizualne pred-stave sadržaja u udžbeniku. Problemi počinju već i od samog izbora tehnika vizualne predstave teksta, jer se ne vodi ra-čuna o sposobnosti učenika da sadržaj bez većih poteškoća razume i usvoji. Proces čitanja teksta se sastoji iz dekodiranja, odnosno vizualnog uočavanja glasovnog niza, i iz razumeva-nja, odnosno prepoznavanja morfološke konstrukcije leksič-kih jedinica i percepcije značenja (Boncsér, Polonyi i Abari, 2010:7). Ukoliko se udžbenik ne prilagodi osnovnim sposob-nostima učenika da nesmetano vrši percepciju sadržaja, doći će do netačnosti vizualnog dekodiranja, pogrešnog aktivi-ranja mentalnog leksikona, lošeg prepoznavanja morfološ-kih jedinica i sintaksičkih konstrukcija, loše primene radne i dugoročne memorije, neodgovarajućeg tempa obrade teksta.

Pored ovde navedenih aspekata, postoji još dugi niz drugih, koji treba da se analiziraju i ispitaju. Pored ostalih to je na pri-mer odnos manjinskog i većinskog jezika jednog društva. Od-govoriti kako društvo utiče na percepciju drugog – većinskog ili manjinskog – jezika, odnosno na percepciju obeležja iden-titeta korisnika drugog jezika, i kako to uskladiti prilikom sa-stavljanja udžbenika za drugi – strani – jezik. Zatim koristiti rezultate istraživanja koja pokazuju kakvu sposobnost pam-ćenja imaju mlađa deca, adolescenti, odrasla lica. Kako im funkcioniše radna memorija, a kako dugoročna memorija, itd.

Urkom Mono.indd 144 2017. 03. 06. 7:25:57

145

Odlike udžbenika za strane jezike

Pristupiti analizi udžbenika za strane jezike za istraživače predstavlja jedan velik izazov. Istraživač prvo mora da pogle-da i analizira udžbenike različitih stranih jezika. Nakon toga, potrebno je da izvrši ispitivanje dostupnih udžbenika jednog stranog jezika. Tada je istraživaču verovatno sasvim jasno da nije ni trebao da pokuša da uzme u ruke tako veliki broj udž-benika. Najveći broj udžbenika je, naime, u formi, koncep-ciji i rešenjima identičan. Najveći broj udžbenika se zasniva na osnovnim kompetencijama koje učenik treba da usvoji, tačnije na pisanju, čitanju, razgovoru i slušanju. Tek po koji udžbenik pokušava da unese neke inovacije, a veliki broj čak i zaboravlja da razvija ove osnovne kompetencije. Ono što na prvi pogled može da se primeti jeste da su veličina slova kod udžbenika za mlađu decu krupnija i da se slova sve više smanjuju sa starosnom dobi korisnika knjige. Odrasla lica su zato primorana da uz veliki moždani napor čitaju sitan tekst u knjizi. Što se tiče vidljivosti teksta, i razna druga rešenja idu u prilog mlađoj deci, a starijem uzrastu odmažu. Poza-dina tekstova je kod udžbenika za mlađe uzraste češće bela, a slova u dobrom kontrastu sa pozadinom, dok to nije slučaj kod udžbenika za odrasla lica. Ovi udžbenici su preplavljeni raznobojnim fotografijama, šarenim pozadinama, a tekst je jedva vidljiv. Slobodno možemo da kažemo da se danas mo-derni udžbenici više prodaju reklamom i raznim vizualnim efektima, nego sadržajem i dobro osmišljenom koncepcijom nastavnog programa. Što se tiče rasporeda sadržaja na strani-cama udžbenika, veliki broj udžbenika pravi čak takve greške da jedan zadatak počinje na jednoj, a završava se na drugoj stranici. Neretko na levoj stranici, pa je učenik primoran da okrene stranicu kako bi nastavio svoj zadatak sa prethodne stranice. Ovaj problem se uočava kod onih udžbenika koji ne prate moderne kriterijume organizacije sadržaja udžbenika na stranicama lekcija, gde se primenjuje danas prihvatljiva koncepcija da se tematski zaokruženi delovi sadržaja koncep-tiraju na jednoj ili dve otvorene stranice.

Urkom Mono.indd 145 2017. 03. 06. 7:25:57

146

Što se samog sadržaja udžbenika tiče, izabrani tekstovi su često neaktuelni, ne prate potrebe učenika, ne reflektuju re-alnu stvarnost koja nas okružuje. Vizualni efekti i ilustracije nisu usklađeni sa sadržajem knjige, često se i ne razume ra-zlog njihove upotrebe na određenim stranicama udžbenika. Zadaci su monotoni, jednolični, zamaraju i ne motivišu uče-nika u njegovom učenju. Sa metodološkog aspekta, udžbe-nici su haotični, bez razumne podele stručnog sadržaja, gra-matika se podučava u isečcima, bez jasne logike nadgradnje, preskače se sa teme na temu, preuzima se sadržaj koji je usko vezan i nadgrađuje se na neki kasniji, još nepoznat, sadržaj u udžbeniku. Prati se konvencionalni model podučavanja gra-matike stranog jezika vođen logikom da učenik nije u stanju da odjednom usvoji obimno gramatičko znanje jednog jezika pa se gramatika u udžbeniku dozira u „malim bočicama“. Problem nastaje tada kada učenik nije u stanju da male doze sadržaja ugradi u svoj sistem jer ne shvata njihovu poveza-nost i međusobne uticaje.

Kako sastaviti jedan dobar udžbenik? Konstrukcija udž-benika treba da bude jasna i razumljiva; potrebno je primenji-vati koncepciju prezentacije teksta na jednoj ili dve otvorene stranice; vizualna memorizacija se potpomaže jednostavnim dizajnom i jasnim kontrastima, usklađenim bojama, dobro odabranim ilustracijama. Učenik pri preuzimanju materija-la treba da dobije pomoć na samom mestu njegovog rada – na stranici na kojoj se upravo nalazi. Pomoć treba da mu se pruži u obliku rečnika nepoznatih reči, prostora za vođenje beležaka i sličnog. Predstavljanje sadržaja treba da bude što raznovrsnije, tekstovi treba da nude potrebnu stručnu termi-nologiju, opšte informacije, da budu zanimljivi i bude inte-resovanje u učeniku. Zadaci u udžbeniku treba da obuhvate najširi dijapazon mogućnosti koje se nude kod sastavljanja udžbenika za strani jezik. Potrebno je postavljati pitanja na koja se očekuju odgovori, potrebno je pokrenuti razgovor ili diskusiju na određenu temu, kod slušanja audio materijala odgovore dobiti izborom tačnih ili netačnih iskaza, izborom jedne od četiri alternative, povezivanjem delova jedne misa-

Urkom Mono.indd 146 2017. 03. 06. 7:25:57

147

one celine, jedne rečenice. Potrebno je da se učeniku omogu-ći da razmišlja o mogućim opcijama, a to se najbolje postiže zadacima koji nude alternative ili gde se među odgovorima nude suvišne reči. Izgradnja kritičkog gledanja na stvarnost se postiže zadacima u kojima je potrebno dati pozitivno i ne-gativno mišljenje na datu temu, odnosno gde se vrši suočava-nje pozitivnog i negativnog stava o nekom aspektu stvarno-sti. Komunikativnost se gradi tipičnim situacionim zadacima, gde se prema instrukcijama vrši glumačko izvođenje date si-tuacije. Prevođenjem tekstova se postiže razumevanje grama-tičkih i rečeničnih konstrukcija. Teme lekcija treba da budu usaglašene jedna sa drugom, sa potrebama učenika, odnosno sa stvarnošću koja nas okružuje. Kvalitetni udžbenici obave-zno nude i obilan audio materijal uz delimičan ili kompletan transkript audio snimka. Udžbenici se završavaju rešenjima zadataka i najobilnijim potrebnim rečnikom reči i izraza koji se pojavljuju u knjizi.

Pored ovih, pre svega strukturalnih, odlika udžbenika, prilikom pisanja ili sastavljanja udžbenika za strani jezik je potrebno uzeti i sva ona ranije navedena rešenja i aspekte koje nam nude istraživanja iz raznih naučnih disciplina i poddis-ciplina. Potrebno je voditi računa o različitim potrebama uče-nika različitih uzrasta, o stepenu kompetencija koje donose iz svog maternjeg jezika, o različitoj interpretaciji stvarnosti koja ih okružuje, o vremenu potrebnom da se usvoji određeni nivo jezičke kompetencije, o različitoj sposobnosti usvajanja fonetsko-fonoloških, morfoloških, sintaksičkih, semantičkih, pragmatičkih osobina i značenja kod dece, adolescenata, odraslih lica, o potrebi za udžbenicima za stručni strani je-zik, o prezentaciji obeležja identiteta naroda čiji se strani jezik usvaja, itd. Naravno, ne sme da se zaboravi i na potrebu mar-ketinških i trgovinskih rešenja koja se odnose na proizvodnju i plasman udžbenika u zemlji i inostranstvu.

Možemo da zaključimo da je pisanje udžbenika za strani jezik jedan vrlo kompleksan i komplikovan proces u okviru kojeg smo primorani da se oslonimo na rezultate istraživanja raznih

Urkom Mono.indd 147 2017. 03. 06. 7:25:57

148

naučnih disciplina. Autori udžbenika za strane jezike stoga imaju veliku odgovornost da njihovi udžbenici predstavljaju moderna sredstva u usvajanju stranih jezika, da prate mo-derne tokove, da stvarnost predstavljaju na realan način, da ponude učeniku najefikasnije rešenje u njegovom nastojanju da postigne jedno od najvažnijih svojih životnih ciljeva, da usvoji jedan strani jezik i kroz njega se približi kulturi, istoriji, identitetu naroda čiji jezik usvaja.

Urkom Mono.indd 148 2017. 03. 06. 7:25:57

149

Koncept udžbenika za strani jezik

U sledećim redovima, predstavićemo koncept jednog udžbe-nika za strane jezike. Danas na tržištu postoji ogroman broj udžbenika i to, prvenstveno za učenje velikih svetskih jezika. Kod manje popularnih jezika, broj kvalitetnih udžbenika je razumljivo manji, a njihova dostupnost u svetu vrlo proble-matična. Naime, u svim zemljama Evrope se vrlo lako može doći do udžbenika za velike svetske jezike, međutim, vrlo je redak udžbenik za, na primer, danski ili ukrajinski jezik, iako potreba i za ovim udžbenicima postoji. Slična je situa-cija i sa udžbenicima za srpski jezik. U opticaju je nekoliko kvalitetnih udžbenika koji se najčešće nabavljaju iz Srbije, a što često predstavlja problem učenicima iz inostranstva. Po-red toga što je na tržištu mali broj udžbenika za takozvane „male jezike“, njihova tematika, odnosno građa ne zadovo-ljava sve potrebe korisnika, prvenstveno iz razloga što se oni uglavnom baziraju na početni i takozvani napredni nivo, a zaista su retki udžbenici koji pripremaju korisnike u sticanju višeg stepena jezičke kompetencije, odnosno stručne jezičke kompetencije. Upravo iz ovog razloga, u sledećem delu pred-stavićemo koncept udžbenika za srpski kao strani jezik koji služi za usvajanje i sticanje jezičke kompetencije na najvišem, stručnom nivou.

Knjiga na koju se pozivamo (Urkom, 2014) sadrži 15 lekcija i svaka lekcija se obrađuje u bloku od 6 školskih časova, tako da se gradivo knjige prelazi u periodu od 90 školskih časova. U knjizi se obrađuju sve četiri osnovne kompetencije u učenju stranog jezika kao što su razumevanje pisanog i slušanog tek-sta, odnosno usmeno i pismeno izražavanje. Cilj udžbenika je da sa B2 nivoa podigne jezičku kompetenciju učenika na nivo C2, uz stručno usmeravanje prema poslovnoj termino-logiji. Važno je napomenuti, da je vrlo mali broj udžbenika za srpski kao strani jezik koji obrađuju stručnu terminologiju. Koncept udžbenika se bazira na prenošenju stručnog gradiva i terminologije, bez obrađivanja gramatičkih pravila srpskog

Urkom Mono.indd 149 2017. 03. 06. 7:25:57

150

jezika, za koje se smatra da ih je učenik već usvojio tokom ra-nijeg učenja. Knjiga sadrži i audio materijal i transkript audio materijala, koji služe kao sredstvo u nastavi, odnosno pomoć kod razumevanja gradiva. Na kraju knjige se nalaze i rešenja zadataka, kao i detaljan rečnik reči i izraza koji su korišće-ni u knjizi. Gradivo prve lekcije – koja će ovde detaljnije biti prikazana – obuhvata sledeće teme i zadatke: stručni izrazi, primena srpskog jezika u poslovnom okruženju, grad Beo-grad, ugostiteljstvo i turizam, iznajmljivanje stana, taksi služ-ba. Gradivo sledećih lekcija u knjizi obuhvata teme kao što su: radno mesto, poslovni prostor, intervju za posao, finan-sijske usluge, advokatske i knjigovodstvene usluge, proizvod i proizvodnja, istraživanje tržišta i marketing, poslovni put, transport i carina, zakonski propisi, poslovni običaji i drugo. Glavni didaktički zadatak gradiva lekcije je unapređenje lek-sičkog fonda, razumevanje stručnih tekstova, usvajanje odli-ka i obeležja poslovnog okruženja i srpske kulture.

U narednim rečenicama detaljnije će se analizirati koncept udžbenika za poslovni srpski jezik, odnosno struktura prve lekcije u udžbeniku.

Struktura lekcije je tako osmišljena da se svi podaci koji su potrebni učeniku tokom usvajanja gradiva nalaze na onoj stranici lekcije, na kojoj se učenik upravo nalazi. Na svakoj stranici izdvojene su najvažnije reči i dat je njihov prevod na engleskom jeziku. Na svakoj stranici izdvojen je i prostor za pribeležavanje najvažnijih instrukcija, dobijenih od nastav-nika, odnosno svih onih dopunskih informacija do kojih se dolazi tokom usvajanja gradiva.

Lekcija počinje tekstom koji nas uvodi u tematiku date lekcije. Tekst je osmišljen u formi dnevnika koji vodi glavni lik knjige, kroz koji nas upoznaje sa svojim zadacima veza-nim za njegov dolazak u Srbiju i njegov poslovni angažman. Uvodni tekst nema dodatnu didaktičku svrhu, već isključivo služi za upoznavanje učenika sa tematskim okvirom koji će se provlačiti kroz celu lekciju i sve dalje zadatke u lekciji. Govori o dolasku glavnog junaka knjige u Beograd i njegovim prvim utiscima. U tekstu se naziru pojedini motivi i teme koje će se

Urkom Mono.indd 150 2017. 03. 06. 7:25:57

151

u kasnijim zadacima detaljnije obrađivati, kao što je hotelska usluga, taksi služba, gastronomski specijaliteti, iznajmljivanje stana, itd.

„Dnevnik Stigao sam u Beograd. Vreme je lepo, vedro i sunčano. Meteo-rolozi kažu da će ovako ostati i nekoliko narednih dana. Super! Prvi utisci? Fantastični. Nisam mogao ni da pretpostavim da je beogradski aerodrom ‘Nikola Tesla’ tako velik i lep. Svi su bili nasmejani i odlično govore strane jezike. Ali meni to nije trebalo. Kako se samo iznenadila ona devojka, kada sam je na mom odličnom srpskom upitao gde je taksi stanica. Mislila je da ne znam ni reč na srpskom. Taksi? Nije loše. Usluga je bila zadovoljavajuća, brzo sam stigao do hotela, a cena, više nego po-voljna. Kada sam ga pitao kako je danas taksistima u Beogradu i Srbiji, taksista se oslobodio i nije zatvarao usta sve do hotela. Dobro, verovatno to ovde ide sa pričom, dobio sam njegovu vizit kartu i rekao mi je da se ne ustručavam i da ga zovem na mobilni u bilo koje vreme kad mi zatreba prevoz. Hotel? Ne baš jeftin, ali sam inače i čuo da su hoteli u Srbiji malo skuplji od proseka u regionu. Devojka na recepciji mlada, lepa, prijatna i naravno nasmejana. Osmeh ću dugo pamtiti sa ovog mog prvog dana. Večera u restoranu hotela je bila prijatno iznenađenje. Pošto sam bio baš ogladneo, tražio sam malo jaču večeru. Uz tihu i la-ganu muziku koja se čula iz pozadine mogao sam po prvi put da okusim specijalitet restorana, mešano meso sa odličnom salatom od pečene paprike. Vino? Prva klasa. Doživljaj? Izuzetan. Sad sedim u hotelskoj sobi i spremam se da napišem imejl Mariji. Jedva čekam da i ona dođe. Sutra ću pogledati nekoliko stanova, jer treba da iznajmim jedan.“

Kao što je slučaj na svakoj stranci udžbenika, i na prvoj stra-nici su izdvojene najvažnije reči za razumevanje tekstova gra-diva. Svrha instant rečnika je zapravo u uštedi vremena koje bi učenik koristio za pronalaženje eventualno nepoznatih reči u rečniku na kraju udžbenika, odnosno posebnom rečniku. Ovde je izdvojeno deset karakterističnih reči za tekstove koji

Urkom Mono.indd 151 2017. 03. 06. 7:25:57

152

se nalaze na prvoj stranici svake lekcije, a pretpostavlja se da su učeniku nepoznate. Primena takozvanih instant rečnika na samom mestu usvajanja gradiva je vrlo praktično i didaktički opravdano rešenje.

„Rečnik vedro – clear, utisak – impression, pretpostaviti – to suppose, ustručavati se – to hesitate, pozadina – background, smeštaj – accommodation, točenje – pouring out, posetilac – visitor, tere-tana – gym, boravak – stay“

Nakon što se učenik upoznao sa tematskim okvirom date lekcije, počinje usmereno usvajanje gradiva kroz rešavanje pojedinih zadataka. Još na početku bitno je napomenuti da je potrebno iskoristiti što širi dijapazon mogućnosti u formi-ranju strukture pojedinih zadataka. Važno je da se izbegne monotonost, ponavljanje strukture, tj. izgleda zadataka, jasni-je rečeno da se gradivo usvaja kroz što veći izbor različitih zadataka, različitih pristupa. U prvom zadatku učenik samo-stalno iščitava tekst i obeležava sve one reči koje su za njega nepoznate, odnosno nedovoljno jasne. Profesor u ovom za-datku nastupa kao razgovorni partner sa kojim se diskutuje o nepoznatom značenju, znači, rešavanje zadatka se vrši kroz usmenu interakciju učenika i nastavnika.

„1. zadatak. Podvucite sve nepoznate reči i prodiskutujte ih sa svojim nastavnikom.Ugostiteljstvo je privredna delatnost koja obuhvata pružanje usluga smeštaja i usluge pripreme, proizvodnje i posluživanja hrane i pića. Ugostiteljski objekti koji se prvenstveno bave sme-štajem gostiju, prema svojoj veličini i nameni se dele na: hotel, motel, pansion, kamp, sobe za iznajmljivanje i druge objekte koji su namenjeni smeštaju putnika i turista. Ugostiteljski objekti koji se bave pripremom i proizvodnjom hrane, kao i točenjem pića su: restoran, kafana, bife, pivnica, picerija, restoran sa sa-moposluživanjem, restoran brze hrane, kiosci i drugi. Hotelijer-stvo je grana ugostiteljstva koja se prvenstveno bavi smeštajem

Urkom Mono.indd 152 2017. 03. 06. 7:25:57

153

posetilaca, gostiju koji dolaze iz drugih sredina. Međutim, de-latnost hotelijerstva se proširuje i na pružanje usluga ishrane, točenja pića i raznih drugih usluga, kao što su sauna, teretana, prodavnice suvenira i slično, što sve skupa omogućava da se gost oseća što prijatnije i udobnije za vreme boravka u hotelu. Hotel je ugostiteljski objekat za smeštaj gostiju. Posluje po komercijal-nim principima, mora da poseduje odgovarajuću tehničko-teh-nološku opremu koja obezbeđuje normalan rad hotela i dobro obučenu ekipu koja je sposobna za vršenje kako jednostavnih tako i komplikovanih usluga. Hotelske usluge mogu biti: a) no-ćenje sa doručkom, b) polupansion (doručak i večera), c) pun pansion (doručak, ručak i večera), d) sve uključeno (doručak, ručak, večera i ostale usluge).“

Na drugoj stranici lekcije, slično i ostalim stranicama udžbe-nika, učenik ponovo dobija pomoć u obliku instant rečnika, u kojem su navedene reči sa druge stranice lekcije, a eventualno mogu da budu nepoznate.

„Rečnikuslovi – conditions, noćenje – night, dobrodošli – welcome, pa-soš – passport, formular – form, obračunati – to calculate, pri-stup – access, lozinka – password, diktirati – to dictate, platiti – to pay“

Poput prvog zadatka i drugi ima svoju osnovnu ulogu u podizanju jezičke kompetencije razumevanja čitanog teksta. Tekst drugog zadatka je oblikovan u formi dijaloga u cilju što bliže ilustracije realnog jezičkog komunikacijskog čina. Nakon čitanja teksta, koji se može čitati individualno, ali i u grupi, učenik odgovara na postavljena pitanja. Pitanja na koje učenik daje svoj odgovor nisu formulisana tako da se odno-se samo usko na ilustrovani komunikacijski čin, već otvaraju mogućnost za argumentaciju učenikovog mišljenja o datom problemu. Učenik se kroz ilustrovani uzorak podstiče na raz-mišljanje, nakon čega je u stanju da samostalno iskazuje svoje mišljenje o određenoj temi.

Urkom Mono.indd 153 2017. 03. 06. 7:25:57

154

„2. zadatak. Pročitajte sledeći tekst i odgovorite na pitanja.Recepcioner: Hotel Labud, dobar dan, kako mogu da vam pomo-gnem?Gost: Dobar dan, želim da rezervišem smeštaj i da se raspitam o svim uslovima.R: Kako da ne. Recite kada stižete, koliko dana ostajete i kakvu sobu želite da uzmete.G: Želim da rezervišem jednokrevetnu sobu za period od 12. do 15. septembra.R: U ceni smeštaja je i cena doručka, međutim, ako želite, možete dobiti i uslugu polupansiona ili punog pansiona.G: Recite mi kolika je cena sobe sa doručkom i koliko je sa ručkom i večerom zajedno?R: Soba sa doručkom za jedno noćenje je 40 evra, dok se na puni pansion dodaje još 10 evra. Znači, ukupno 50 evra.G: Odlično. Onda molim Vas rezervišite za taj period jednu jed-nokrevetnu sobu sa punim pansionom na ime Marka Hadžića.R: Da li možete da nam uplatite 10% od cene usluge na ime rezervacije?G: Naravno, dajte mi žiro-račun hotela i odmah ću uplatiti po-treban iznos.…1. Koje hotelske usluge poznajete?2. Šta je razlika između polupansiona i punog pansiona?“

Treći zadatak je slično drugom zadatku formiran u obliku dijaloga. Akcenat u aktiviranju pažnje učenika, međutim, nije na ilustraciji komunikacijskog čina, već na ilustraciji po-jedinih jezičkih elemenata unutar ponuđenog teksta. Učenik ima zadatak da objasni obeležene reči, koje su sastavni deo dijaloga. Učenik na ovaj način dobija kompleksniji zadatak, da kroz uočavanje celine uzorka prepozna pravilnu upotrebu izdvojenih elemenata.

„3. zadatak. Objasnite obeležene reči.Recepcioner: Dobar dan! Dobrodošli u naš hotel!Gost: Dobar dan! Rezervisao sam sobu na ime Marka Hadžića.

Urkom Mono.indd 154 2017. 03. 06. 7:25:57

155

R: A, da! Pronašao sam Vas. Rezervisali ste jednokrevetnu sobu od 12. do 15. septembra sa punim pansionom.G: Da, to je to.R: Molim Vaš pasoš! Popunite ovaj formular sa Vašim podaci-ma.G: Uslugu plaćam sada ili na kraju mog boravka?R: Slobodno možete platiti na kraju, kada obračunamo i hranu i minibar. Vaša soba je broj 33 na trećem spratu.G: Da li mogu da koristim lift?R: Kako da ne, on se nalazi odmah pored stepenica sa leve strane.G: U koliko sati počinju ručak i večera?R: Ručak se servira od dvanaest do petnaest sati, a večera od devetnaest do dvadeset i dva časa.G: Da li u sobi i u hotelu postoji bežični internet?R: Naravno, Vi imate slobodan pristup našoj Wi-Fi mreži, a lo-zinka Vam je naznačena na pisaćem stolu u sobi.G: Hvala Vam najlepše, doviđenja.R: Doviđenja!“

Četvrti zadatak se nadovezuje na drugi i treći zadatak po svo-joj strukturi. Naime, i ovaj zadatak je dat u obliku dijaloga, međutim, od prethodna dva zadatka se razlikuje u stepenu učenikove aktivnosti i podsticanju na samostalno formiranje uzorka. Ovde učenik obeleženu reč treba da zameni drugom, na taj način, da smisao rečenice ostane isti. U kasnijim lekci-jama, stepen komplikovanosti ovog tipa zadatka će se poste-peno povećavati, obeležena reč u prvoj lekciji se prvenstveno svodi na detekciju sinonimnih konstrukcija.

„4. zadatak. Obeleženu reč zamenite drugom, tako da smisao rečenice ostane isti.Recepcioner: Dobar dan, kako ste?Gost: Evo, završio se moj kratki boravak u vašem lepom gradu. Želeo bih da se odjavim.R: Želite da posebno platite uslugu noćenja i eventualno restora-na i mini bara, ili sve može zajedno na račun?G: Ako nije problem, želeo bih da dobijem poseban račun za

Urkom Mono.indd 155 2017. 03. 06. 7:25:57

156

uslugu noćenja na ime moje firme, jer to mogu da obračunam, a minibar bih posebno platio.R: Naravno, nema problema. Na koje ime mogu da izdam račun?G: Evo, da Vam ne diktiram, prepišite podatke sa moje vizitke.R: Vi ste kod nas boravili tri noći po 50 evra, jer je u cenu uklju-čen puni pansion, tako da Vam je cena usluge noćenja ukupno 150 evra. U minibaru ste imali konzumaciju za 20 evra.G: Mogu li da platim u evrima?R: Račun možemo da izdamo u evrima, međutim, iznos se plaća isključivo u dinarima.G: Nema problema, izvolite.“

Prvi blok koji se odnosi na podizanje osnovne jezičke kom-petencije razumevanja čitanog teksta, završava se obavezom učenika da kod kuće sastavi tekst od 150-200 reči na temu rezervacije boravka u hotelu. U tekstu koji učenik priprema, oslanja se na znanje stečeno tokom preuzimanja gradiva ovog bloka. Učenik koristi izraze i konstrukcije koje je usvojio u prethodnom gradivu i sastavlja tekst u koji uključuje i obave-zne elemente kao što su navođenje broja i tipa sobe koja se re-zerviše u hotelu, nadalje navođenje što većeg broja hotelskih usluga, kao i informacija o načinu plaćanja i cene smeštaja.

„Domaći zadatak. Sastavite tekst od 150-200 reči na sledeću temu:Rezervacija boravka u hotelu. (u tekst uključi broj osoba, tip sobe i hotelske usluge, datum boravka, cenu usluge i način plaćanja)“

Nakon bloka u kojem se akcenat stavlja na razumevanje čita-nog teksta, sledi blok razumevanja slušanog teksta. U ovom bloku zadataka učenik sluša pripremljen audio materijal i na-kon slušanja rešava zadate mu zadatke. Naravno, i na počet-ku ovog bloka, na trećoj stranici knjige, učeniku su izdvojene najvažnije reči u obliku instant rečnika.

„Rečniknaručiti – to order, sastanak – meeting, sudariti se – to crash, cilj – destination, oprezno – carefully, gotovina – cash, poluostr-

Urkom Mono.indd 156 2017. 03. 06. 7:25:57

157

vo – peninsula, prestonica – capital city, stanovnik – inhabitant, spomenik – monument“

Nakon što se upoznao sa nepoznatim rečima, učenik dobija zadatak da pogodi o čemu će biti reči u narednim zadacima. U knjizi je prikazana fotografija na kojoj se nalazi saobraćajna tabla koja obeležava mesto za parkiranje taksi vozila. Profe-sor ovde ima zadatak da sa učenikom započne razgovor na temu taksi službe, a od učenika se očekuje da izgradi što slo-jevitiji dijalog sa profesorom. Ovaj zadatak može da se odvija i u grupi, različita mišljenja članova grupe samo doprinose raznolikosti diskusije i povećavaju interesovanje i motivaciju učenika za rad.

5. zadatak. Pogledajte sliku ispod i pogodite temu slušanog teksta.

Nakon što je završen dijalog između profesora i učenika, od-nosno grupe učenika, profesor pokreće unapred pripremljen audio snimak. Učenik nakon dva slušanja rešava zadatak na taj način da donosi odluku da li su ponuđeni iskazi tačni ili netačni. Ovaj tip zadatka je delimično jednostavniji od slede-ćih, jer se učenikova odluka svodi na izbor tačnog odgovora koji pronalazi među dva ponuđena uzorka. Što je veći broj ponuđenih uzoraka, zadatak je komplikovaniji i zahtevniji.

„6. zadatak. Saslušajte tekst i označite svoje odgovore sa tačno/netačno.1. Taksi agencija se zove 'Trojka'. tačno/netačno2. Putnik se nalazi u ulici Zorana Ristića broj 5. tačno/netačno3. Sava Centar poznaje svaki Beograđanin. tačno/netačno4. Put do Sava Centra traje petnaestak minuta? tačno/netačno5. Putnik odlazi u bioskop u Sava Centru? tačno/netačno6. Putnik je zamolio taksistu da upali prednja svetla. tačno/netačno7. Putnik će imati vremena za jednu cigaretu. tačno/netačno8. Putnik je platio taksi uslugu gotovinom. tačno/netačno9. Cena taksi usluge je iznosila četiristo pedeset dinara. tačno/netačno10. Putnik je tražio od taksiste samo jednu priznanicu. tačno/netačno“

U sledećem zadatku, broj alternativa se povećava i učenik na-kon slušanja audio materijala ima zadatak da zaokruži pravi-

Urkom Mono.indd 157 2017. 03. 06. 7:25:57

158

lan odgovor među tri ponuđene alternative. I u slučaju ovog zadatka, učenik dva puta sluša audio materijal, nakon čega rešava zadatak.

„7. zadatak. Saslušajte tekst i zaokružite tačan odgovor.1. Beograd se nalazi u

a) Jugoistočnoj Evropib) Zapadnoj Evropic) Srednjoj Evropi

2. Grad Beograd se prostire naa) 233.826 ha b) 332.286 ha c) 322.268 ha

3. U Beogradu živi više oda) tri miliona stanovnikab) milion i po stanovnikac) osamsto hiljada stanovnika

4. Beograd ima istoriju starua) oko 7000 godinab) oko 9000 godinac) oko 11000 godina

5. Klima Beograda jea) umereno kontinentalna sa četiri godišnja dobab) kontinentalna sa četiri godišnja dobac) planinska sa tri godišnja doba

6. Velika škola je osnovana u Beogradua) 1918. godine b) 1818. godine c) 1808. godine

7. Knez Mihailova ulica jea) najstarija ulica u Beogradub) najprometnija ulica u Novom Beograduc) u pešačkoj zoni i predstavlja trgovački centar grada

8. Zgrade u Knez Mihailovoj ulici su građenea) krajem XIX vekab) krajem XVIII vekac) u XVII veku

Urkom Mono.indd 158 2017. 03. 06. 7:25:57

159

9. Beogradska tvrđava je imala veliku ulogu u odbrani Evrope oda) Varvara b) Turaka c) Rimljana

10. U Kalemegdanskom parku se nalazia) restoran 'Tri šešira'b) zoološki vrtc) gradski bazen“

Na četvrtoj stranici se, slično prethodnim stranicama, nalazi instant rečnik.

„Rečnikoglas – advertisement, terasa – balcony, ostava – pantry, renovi-rati – to renovate, krečenje – whitewash, raskomotiti se – to get comfortable, popis – inventory, sklad – harmony, buka – noise, bučan – noisy“

Sledeći, osmi zadatak, predstavlja jedno alternativno rešenje, kada je potrebno da se prelomi monotonija sličnih zadataka u knjizi. Naime, šesti, sedmi, deveti i deseti zadatak su zadaci u kojima učenik nakon slušanja audio materijala prepoznaje pravilnosti i nepravilnosti u tekstu i obeležava ih kroz rešava-nje zadataka. Ovaj zadatak upravo ima taj cilj, da na trenutak odvoji učenika od monotonije koja nastaje rešavanjem zada-taka sličnog karaktera, te ga odvodi u jedan sasvim drugačiji vid komunikacije, u formu diskutovanja na jednu određenu temu.

„8. zadatak. Prodiskutujte sledeće teme:1. Na šta treba da obratimo pažnju kada iznajmljujemo stan?2. Koje su prednosti i mane stana u centru grada, a koje jedne porodične kuće u predgrađu?3. Gde Vi živite i da li želite da se preselite sa trenutnog mesta stanovanja?“

Urkom Mono.indd 159 2017. 03. 06. 7:25:57

160

U devetom zadatku učenik nakon slušanja audio materijala povezuje dva dela rečenice. Ovaj tip zadataka je vrlo čest u udžbenicima za strani jezik, jer se uz njegovu pomoć učenik trenira da povezuje dve razdvojene, ali semantički kompak-tne, celine. U ovom konkretnom slučaju, nakon dva slušanja, ali i tokom samog slušanja audio materijala, učenik pokušava da poveže levu i desnu stranu rečenice. Što je izrazitija jezička kompetencija učenika, to je manje potrebna pomoć u detekciji sintaksičke celine. Najboljim učenicima često nije ni potrebno da saslušaju audio materijal, već su iz samih elemenata u de-lovima rečenica u stanju da prepoznaju rečenični sklop.

„9. zadatak. Saslušajte tekst i povežite dva dela rečenice.1. U oglasu piše da se izdaje a) pa ta soba služi i kao dnevna soba.2. Stan ima tačno pedeset b) za jedan poseban iznos.3. Stan se nalazi na drugom spratu c) a troškovi komunalija su sto, do sto pedeset evra.4. U jednoj sobi se nalazi američka kuhinja d) kada, nova wc šolja i jedan novi lavabo.5. U stanu postoji jedna mala ostava e) jedan stan na Karaburmi.6. Garaža može da se izda f ) su rađene pre nekoliko godina.7. Stan je u dobrom stanju, g) šporet, sudopera i mašinaa instalacije za vodu i struju za pranje sudova.8. U kupatilu su moderne zidne i podne pločice, h) i sedam kvadrata.9. U kuhinji su svi potrebni kuhinjski elementi, i) i jedna terasa od četiri kvadrata.10. Mesečna renta za stan iznosi četiristo i pedeset evra, j) i gleda na ulicu.“ U sledećem zadatku, nakon što je saslušao audio materijal, učenik popunjava rečenice u kojima nedostaje po jedna reč. Ovaj zadatak je po svojoj strukturi najkompleksniji, jer uče-niku nije dovoljno da prepozna reč koja nedostaje u tekstu, već je mora pravilno i razumeti i uneti u rečenični sklop. Kod rešavanja ovog zadatka se najjasnije ispoljavaju nijanse u je-zičkoj kompetenciji učenika.

„10. zadatak. Saslušajte tekst i dopunite rečenice.1. U njoj se nalazi i moderno _________ američka kuhinja.2. Vidim puno aparata na radnoj __________.3. Iz hodnika se ulazi u posebnu spavaću sobu koja ima __________ ka dvorištu.

Urkom Mono.indd 160 2017. 03. 06. 7:25:57

161

4. Vidite da je vrlo lepo sređeno i da smo i ovde pazili da boje i __________ budu u skladu.5. U ormarić iznad _________ je ugrađena struja, tako da ima i lampu za bolje osvetljenje.6. U ulici je slabiji promet, tako da nema neke veće __________ buke.7. Sa leve strane je jedan mlad ________ par, a sa desne jedan penzioner.8. Vi pored iznosa koji meni plaćate za iznajmljivanje ovog stana morate da plaćate struju, vodu i ________.9. Struja i voda se plaćaju mesečno, a đubre _________.10. Kod sklapanja ugovora treba da platite tri ________ una-pred, kao neku vrstu garancije.“

Blok razumevanja slušanog teksta se završava domaćim za-datkom u kojem učenik ima obavezu da sastavi tekst od 200-250 reči na navedenu temu.

„Domaći zadatak. Sastavite tekst od 200-250 reči na sledeću temu:U kakvom stanu bi želeli da živite?(koliko bi soba imao taj stan, koje su to sobe, kako bi bio opre-mljen?)“

Sledeći blok u knjizi se odnosi na pismeno izražavanje učeni-ka. Kao i kod prethodnih stranica, i na petoj stranici se nalazi instant rečnik sa deset najrelevantnijih reči.

„Rečnikrazlog – reason, običaj – custom, propis – regulation, prevarant – cheat, sklopiti – make a deal, nazdraviti – toasting, prostirati se – to spread, graničiti se – to border, predeo – region, pismo – alphabet“

U jedanaestom zadatku učenik treba da donese odluku o pra-vilnom obliku reči, a izbor vrši između dve u obliku i znače-nju slične alternative. Ovaj zadatak ima sličnu funkciju kao i dnevnik na početku lekcije, jer uvodi učenika u novu temu i

Urkom Mono.indd 161 2017. 03. 06. 7:25:57

162

predstavlja prelaz između bloka u kojem je akcenat na razu-mevanju teksta i bloka koji se odnosi na pismeno izražavanje. Svakom sledećom lekcijom komplikovanost ovog tipa zadat-ka postaje sve izraženija, a učenik dobija sve manje pomoći prilikom nuđenja alternativa.

„11. zadatak. Izaberite pravilan oblik.NOVA SREDINAČesto se zapitamo koliki/koliko (1) bi nam bilo teško da se pre-selimo u drugu zemlju. Prinuđeni finansijskim, političkim, ako/ali (2) ne retko i porodičnim razlozima, odlazimo u jednu drugu zemlju/zemlje, (3) u neki drugi grad. Često se u tom drugom mestu susrećemo sa/na (4) jednim drugim jezikom, drugačijom kulturom, običajima, pismima/propisima. (5) Nije lako sve to prihvatiti. Već sam dolazak u nepoznatu sredinu od nas/njih (6) traži potpunu koncentraciju. Moramo da budemo oprezni, jer u novoj sredini ne poznajemo ni/nikoga (7) ko može da nam pomogne. Zato su turisti često i meta lokalnih prevaranata pa/i (8) kriminalaca. Ako ne govorimo dobro jezik zemlje u koju smo stigli, teško nam/im (9) je da dobijemo odgovore i na najjedno-stavnija pitanja, kao što su/nisu: (10) gde je restoran, bolnica, benzinska pumpa, supermarket. A moramo da/ako (11) se hra-nimo i po potrebi lečimo, a često i da napunimo gorivom svoje/moje (12) vozilo. Kada pređemo tu jezičku barijeru, susrećemo se sa sledećim problemom, kod/sa (13) lokalnim običajima, po-slovnim navikama, kulturom. Nije svejedno da li su/se (14) sa-govornicima obraćamo sa ti ili Vi, da li prilikom sklapanja nekog posla/poslanika (15) nazdravimo žestokim pićem ili/ali (16) je bolje da to izbegnemo. Moramo da se naviknemo i na nove/novu (17) valutu, na drugačije metode plaćanja, drugačije ukuse u/na (18) restoranima. Moramo da budemo vrlo otvoreni za/u (19) nove stvari i da uvek gledamo pozitivno na sredinu u koju smo došli da živimo i na nove/novu (20) zadatke koji su pred nama.“

U sledećem zadatku učenik dopunjuje rečenice ponuđenim rečima, međutim, među ponuđenim rečima tri su suvišne. Ovaj tip zadatka je delimično teži od prethodnih, jer u sebi

Urkom Mono.indd 162 2017. 03. 06. 7:25:57

163

skriva rizik većeg broja grešaka. Učeniku nije dovoljno da prepozna značenje određene reči i njeno eventualno mesto u tekstu, već je potrebno da isključi mogućnost greške, odnosno upotrebu onih reči koje se na prvi pogled mogu koristiti u datoj situaciji, međutim, iz nekog razloga – gramatičkog ili semantičkog – nisu odgovarajući izbor.

„12. zadatakDopunite rečenice sa ponuđenim rečima (tri reči su suvišne).Srbija se nalazi u ________ (1) Evropi i prostire se na Balkan-skom poluostrvu. Njen glavni grad je Beograd, a pored njega veći gradovi su Novi Sad, Niš, Kragujevac i Vranje. Srbija se graniči sa Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Republikom Makedonijom, Albanijom, Crnom Gorom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Sever Srbije odlikuju ________ (2) dok prede-li na jugu odlikuju brdovite i planinske teritorije. Na teritoriji Srbije ima veliki broj _______ (3) vrhova velike visine, od kojih je najviši vrh na Prokletijama sa _______ (4) od 2.656 metara. Kroz Srbiju teče reka Dunav, a pored nje veće reke su Sava, Tisa, _______, (5) Velika Morava i Tamiš. Brojna su i jezera od kojih su veća Đerdapsko, Vlasinsko, Palićko jezero. U Srbiji vladaju tri vrste ________, (6) kontinentalna, umerenokontinentalna i ______ . (7) Karakteristični vetrovi za Srbiju su Košava, Seve-rac, Južni vetar. U Srbiji trenutno živi više od sedam miliona stanovnika, od kojih su ________ (8) Srbi, a pored njih brojniji su i Mađari, Romi, Bošnjaci, Hrvati, Slovaci, Crnogorci i drugi. Zvaničan jezik u državi je srpski, a zvanično pismo je ćirilica. Vernika pravoslavne vere ima najviše, a za njima slede katolici, ________ (9) i protestanti. U Srbiji su mnoga zdanja uvrštena u Svetsku baštinu Uneska, među njima se posebno ističu mana-stiri Sopoćani, _________, (10) Dečani, Gračanica.

jugoistočnoj, Begej, najbrojniji, plemeniti, planinskih, planin-ska, studenica, gradovi, ravnice, klime, muslimani, rekom, vi-sinom“

Urkom Mono.indd 163 2017. 03. 06. 7:25:58

164

Na šestoj stranici se, slično prethodnim stranicama, isto nala-zi instant rečnik.

„Rečnikčuti – to hear, struja – current, prljav – dirty, ćošak – corner, svedok – witness, prošlost – past, sresti se – to meet, govoriti – to speak, sporazumeti se – to understand, oružje – weapons“

Trinaesti zadatak je osmišljen na formulisanju pro i kontra mišljenja. Nakon što je pročitao prvi i drugi tekst, koji su uvek suprotstavljeni, učenik daje sopstveno mišljenje na datu temu. Cilj ovog zadatka je da učenik sad već samostalno formuliše tekst, odnosno rečenice teksta, a da pritom teži obrazloženju svog mišljenja. Kod izbora suprotstavljenih tekstova, potreb-no je učeniku ponuditi alternative i smernice prema kojima će biti u stanju da argumentuje svoj stav. Učenik ne koristi reči i izraze koji su mu ponuđeni u tekstu, već sam formira svoj izraz i mišljenje.

„13. zadatakPosle čitanja 1. i 2. teksta odgovorite na postavljena pitanja.Tekst 1Znaš Marko, ja sam o Srbiji čuo samo loše stvari. U Srbiji su česte restrikcije struje, voda je nezdrava, a ulice prljave. Ljudi su negostoljubivi, na svakom ćošku mogu da te prevare. Na ulici nemoj slučajno da govoriš na nekom stranom jeziku, a u klubo-vima uvek možeš da budeš svedok nekog oružanog incidenta.Tekst 2Petre, ti grešiš. Vidi se da nikada nisi bio u Srbiji. Srbija je pre-divna zemlja, na svakom ćošku te očekuju osmesi i gostoljubi-vi ljudi. Problemi sa strujom i vodom su sigurno neka davna prošlost, jer do sada se sa time nikada nisam sreo. Srbi odlično i vrlo rado govore strane jezike. Lako možeš da se sporazumeš i na engleskom, nemačkom, francuskom i ruskom jeziku. A što se tiče oružja i incidenata, to si sigurno video na nekom američkom filmu.Kakvo je tvoje mišljenje o Srbiji?“

Urkom Mono.indd 164 2017. 03. 06. 7:25:58

165

Blok pismenog izražavanja učenika se završava domaćim za-datkom. Učenik još na samom času ima zadatak da osmisli kostur svog teksta, odnosno da sastavi kratku skicu teksta koji će završiti kod kuće. Profesor je na ovaj način u stanju da još u samom koncipiranju teksta primeti eventualne nedo-statke, odnosno probleme u pismenom izražavanju učenika, te je u stanju brzo da reaguje i ukaže učeniku na sporna mesta u njegovoj skici teksta.

„Domaći zadatak. Napišite tekst od 150-200 reči na jednu od sledećih tema. Na linijama ispod napiši kratku skicu svog eseja.1. Moje najdraže putovanje u Srbiju.2. Kako zamišljam svoje putovanje u Srbiju?“

Poslednji blok lekcije se odnosi na usmeno izražavanje. Kao i kod prethodnih stranica, i na sedmoj stranici lekcije se nalazi instant rečnik sa najvažnijim rečima.

„Rečnikcarinik – customs officer, sastanak – meeting, prijaviti – to dec-lare, kupe – compartment, uzbuđen – excited, iznajmiti – to rent, ponuda – offer, pristupačno – favorable, vozačka dozvola – driving licence, podatak – datum“

Sledeća dva zadatka su u svojoj svrsi i strukturi identični. U njima su navedene dve situacije, tipične za temu sadržaja prve lekcije. U svakom od njih, situacija je osmišljena za dva aktera, najčešće profesora i učenika, ali može i za dva uče-nika. Svaki akter u datoj situaciji dobija tačna uputstva šta i kako treba da radi. Nakon što je pročitao tekst, učenik ima zadatak da odigra svoju ulogu. U zavisnosti od didaktičkog zadatka, ili kompleksnosti situacije, učenikov partner u datoj situaciji može da bude ili profesor ili kolega iz razreda. Za-datak je da učesnik koristi što veći broj uputstava navedenih u tekstu. Učenik je kroz ovaj zadatak prinuđen da sa svojim partnerom održava živu komunikaciju u obliku dijaloga, da se koncentriše na sadržaj dijaloga, pravilan izgovor i verbalna i neverbalna obeležja komunikacije.

Urkom Mono.indd 165 2017. 03. 06. 7:25:58

166

„14. zadatak. Situaciona vežba. Pratite instrukcije i odigrajte svoju ulogu.Vi ste upravo stigli na granicu Mađarske i Srbije vozom i u voz je ušao carinik. Carinik traži od Vas da mu pokažete pasoš i da mu kažete razlog Vašeg putovanja, odnosno krajnju desti-naciju Vašeg puta. Vi mu pružate pasoš i dok ga on proverava govorite da ste poslovno krenuli u Srbiju, u Novom Sadu imate jedan poslovni sastanak. Carinik Vas pita da li imate nešto da prijavite. Vi govorite da kod sebe imate samo svoj laptop i jednu flašu vina, ali ako se dobro sećate, jedno vino može da se unese u državu. Carinik Vas pita o mladiću koji je upravo pred njim izašao iz kupea. Vi govorite da je sve vreme bio nervozan i često razgovarao mobilnim telefonom. Govorite da Vas je i zamolio da mu pričuvate jedan mali paket, međutim, pošto se plašite takvih čudnih stvari, niste pristali na to. Nakon tog razgovora, mladić je izašao iz kupea. Carinik Vas pita da li ste i ranije dolazili u Srbiju. Vi mu odgovarate da Vam je ovo prvi put i da ste zbog toga vrlo uzbuđeni i radoznali. Nakon razgovora sa carinikom, pozdravljate se jedan od drugoga.“

15. zadatak. Situaciona vežba. Pratite instrukcije i odigrajte svoju ulogu.Vi ste zaposleni u kompaniji koja se bavi iznajmljivanjem mo-tornih vozila (rent-a-car). U kancelariju ulazi klijent koji želi da iznajmi jedno vozilo. Vi mu govorite da u ponudi imate više od 100 različitih automobila i teretnih vozila. Pitate ga koje vozilo ga interesuje. Klijent odgovara da ga interesuju mala gradska vozila i po što pristupačnijoj ceni. Vi mu nudite Opel Corsu i govorite mu da su sva vozila koja iznajmljujete mlađa od tri go-dine, da su osigurana i redovno servisirana. Klijent vas pita koji su mu dokumenti potrebni za iznajmljivanje tog automobila. Vi odgovarate da mu je potrebna važeća vozačka dozvola za taj tip vozila i da treba da ispuni jedan formular u kojem navodi sve potrebne lične podatke. Klijent se interesuje i o uslovima pla-ćanja. Vi mu govorite da se usluga iznajmljivanja vozila plaća kreditnom karticom Eurocard/ Mastercard, American Express, Visa, itd. Potrebno je da se ostavi depozit u iznosu cene iznaj-

Urkom Mono.indd 166 2017. 03. 06. 7:25:58

167

mljivanja i da se prilikom vraćanja vozilo napuni gorivom, jer se i preuzima sa punim rezervoarom. Klijent se raspituje da li može da pređe državnu granicu sa iznajmljenim vozilom. Vi govorite da vozilo može da se koristi u svim zemljama zapadne Evrope. Klijent se raspituje o ceni. Vi mu govorite da je cena iznajmlji-vanja 25 evra po danu i da je u cenu uračunat PDV.“

Šesnaesti zadatak ima sličan cilj kao i osmi zadatak u lekciji. Cilj ovog zadatka je da naruši nastalu monotoniju nakon reša-vanja dva zadatka iste strukturne koncepcije. U ovom zadat-ku učenik dobija mogućnost da u neformalnoj atmosferi iska-že svoj stav na date teme. Teme su usklađene sa tematikom lekcije, međutim, daju veliku slobodu učeniku i profesoru u izboru stila komunikacijskog čina.

„16. zadatak. Razgovarajte o sledećim temama.Ispričajte jedan svoj nezaboravni put u inostranstvo.Kakva iskustva imate sa iznajmljivanjem vozila?Da li ste ikada imali problema na granici?“

Na poslednjoj stranici lekcije se ne nalazi instant rečnik. Ume-sto njega, u sledećem zadatku je navedeno 15 stručnih izraza koje učenik treba da objasni. U rešavanju ovog zadatka, uče-nik se oslanja na znanje stečeno u ovoj lekciji, a pomoć mu pruža i nastavnik. Cilj ovog zadatka je memorisanje stručne terminologije. Iz lekcije u lekciju, stepen komplikovanosti stručne terminologije se postepeno povećava.

„17. zadatak. Objasnite sledeće izraze.iznajmiti stan, prevozno sredstvo, soba sa američkom kuhinjom, dvokrevetna soba, rezervisati sto, prijava i odjava, izdati račun, platiti gotovinom, tražiti priznanicu, građevinski objekat, platiti putarinu, platiti komunalne troškove, biti u skladu, preseliti se u veći stan, obraćati pažnju na nekoga“

Sledeći zadatak predstavlja zaključni tekst date lekcije, u ko-jem se proverava najteži vid jezičke kompetencije na stranom

Urkom Mono.indd 167 2017. 03. 06. 7:25:58

168

jeziku, prevođenje teksta sa stranog jezika. Prevod ovog tek-sta se može vršiti na času, međutim, njegovi delovi se mogu prevoditi i kod kuće u okviru domaćeg zadatka. Tekst ovog zadatka je najčešće najkomplikovaniji, stručni tekst na temu koja je obrađivana tokom lekcije.

„18. zadatak. Prevedite sledeći tekst.AUTOMOBILOM U SRBIJUJedan od najčešćih načina da stignete u Srbiju je putovanje au-tomobilom. Danas već veliki broj dobrih i kvalitetnih puteva u Srbiji očekuje svoje posetioce. Pored vrlo razgranate mreže regi-onalnih puteva, putnicima su na raspolaganju i putevi drugog reda, odnosno prvog reda. Pored njih se u najveće gradove može stići i autoputevima. U Srbiji je izgradnja modernih autopute-va započela još sedamdesetih godina dvadesetog veka. U tadaš-njoj Jugoslaviji se uočava potreba za proširivanjem kapaciteta u drumskom saobraćaju i tako počinje proširivanje tadašnjeg autoputa Bratstvo-jedinstvo. Do danas je izgrađeno više od 600 kilometara autoputeva, a u planu je i izgradnja novih linija. Au-toputevi u Srbiji su većinom pod naplatom putarine, tako da vozači treba da imaju uvek kod sebe sitniš ili u dinarima ili u evrima. U Srbiji pored autoputeva postoji i veliki broj mostova i tunela. Samo na autoputevima postoji više od dvesta mostova, a brojni tuneli se mogu videti na državnim putevima prvog reda. Što se tiče velikih mostova, Srbija ima dvanaest velikih mostova od kojih sedam idu preko reke Dunav, a pet preko reke Save. Ako se uputite u Srbiju autoputem, imaćete mogućnost i da se odmarate u odličnim odmorištima kraj puta, na kojima je često i benzinska pumpa ili neki market. Državne granice na autopute-vima su vrlo moderne i omogućavaju brz protok vozila, odnosno pružaju sve potrebne carinske i špediterske usluge. Ipak, budite oprezni, ako dolazite iz Zapadne Evrope, nemojte da zaboravite da je ograničenje brzine na autoputevima u Srbiji 120 km/h. Po-red toga, uoči velikih državnih ili verskih praznika, srpski auto-putevi mogu biti vrlo zakrčeni usled navale radnika iz Zapadne Evrope koji odmor i praznike žele da provedu u svojoj rodnoj zemlji, Srbiji, ili još južnije od nje.“

Urkom Mono.indd 168 2017. 03. 06. 7:25:58

169

Poslednji zadatak u lekciji je devetnaesti zadatak. U ovom za-datku učenik treba da sastavi deset novih rečenica koristeći se rečima koje su označene u prethodnom zadatku. Učenik ovaj zadatak može da započne na času, a da rečenice za koje mu ne ostane dovoljno vremena na času završi kod kuće.

„19. zadatak. Sastavite rečenice sa rečima koje su obeležene u prethodnom zadatku.“

U ovom tekstu imali smo prilike da se upoznamo sa koncep-tom lekcije udžbenika za srpski kao strani jezik. Specifičnost ovog udžbenika je da obrađuje stručnu terminologiju srp-skog poslovnog jezika. U prvoj lekciji se nalazi devetnaest za-dataka i svaki zadatak predstavlja poseban pristup u radu sa učenikom, odnosno u prenošenju gradiva knjige. Kao i svaki udžbenik, i ovaj ima svoja ograničenja i svoje mogućnosti. Svrha ovog teksta je bila da se čitalac upozna sa konceptom jednog udžbenika za strane jezike i da se struktura jedne lek-cije predstavi kroz primere i obrazloženja svih relevantnih elemenata u lekciji.

Urkom Mono.indd 169 2017. 03. 06. 7:25:58

170

Urkom Mono.indd 170 2017. 03. 06. 7:25:58

171

Rečnici stranih jezika

Leksikografija je grana nauke o jeziku koja se bavi pitanji-ma sastavljanja i uređivanja rečnika. Ona traži odgovor na pitanje prema kojim aspektima možemo da odredimo jedan tip rečnika, kako se vrši izbor odrednica u rečniku i prema kojim principima se utvrđuje njihovo značenje. Pored ovoga, leksikografija može da se shvati i kao grana lingvistike koja obuhvata metode primenjenih nauka, jer se trudi da korisni-cima predstavi konkretno stanje leksičkog fonda jednog ili više jezika, ostavljajući mogućnost korisnicima da kroz kori-šćenje i analizu rečnika spoznaju uzajamne odnose, odnosno zakonitosti koje su predstavljene u jezičkom uzorku (Reffle, 1985:102).

Kao fizičko otelotvorenje leksikografije i njene svrhe, pred nama se stvara jedan produkt, rečnik. Da bismo utvrdili tipo-ve određenih rečnika, treba da smo upoznati sa namenom, obimom, odnosno drugim karakteristikama rečnika. (Gaál, 2011) Najosnovnija kategorizacija rečnika se vrši prema tome koliko jezika je sadržano u datom rečniku. Prema tome može-mo da govorimo o jednojezičnim, dvojezičnim pa i višejezič-nim rečnicima. Prema tome kolika količina leksičkog fonda je sadržana u rečniku razlikujemo džepne, priručne, srednje i velike rečnike. Džepni rečnici se u svojoj nameni u velikoj meri razlikuju od ostalih tipova rečnika, jer su to najčešće ili turistički rečnici, čija se svrha sastoji upravo u njihovoj lakoj prenosivosti i jednostavnoj primenljivosti, ili stručni rečnici onih stručnih oblasti kod kojih je broj reči i izraza ograničen i manjeg obima. Priručni rečnik je sastavljen najčešće iz jednog ili dva toma i već je pogodan za prenošenje najvažnijih karak-teristika jednog standardnog jezika. Srednji rečnik se sastoji najčešće iz tri do sedam tomova i predstavlja ozbiljnu istra-živačku bazu svima onima koji žele da se slojevito upoznaju sa karakteristikama i leksičkim blagom jednog jezika. Veliki rečnik se sastoji iz više od sedam tomova i njegov zadatak je da mapira i sačuva kompletno leksičko blago jednog jezika

Urkom Mono.indd 171 2017. 03. 06. 7:25:58

172

uz opis njegovog istorijskog razvoja i prikaz trenutnog stanja književnog jezika.

U slučaju dvojezičnih rečnika, uslovljeno drugim potreba-ma, u 20. veku su nastale kategorije malog, priručnog i veli-kog dvojezičnog rečnika. Mali rečnik se uglavnom sastoji od oko 20.000 odrednica, priručni rečnik od 40-80.000 odrednica, a veliki dvojezični rečnik od broja odrednica koji prelazi broj 100.000. U slučaju sva tri tipa rečnika, najveći problem za sa-stavljače rečnika predstavlja pitanje koje su to najvažnije i naj-češće korišćene reči koje treba da su predstavljene u jednom od ovih tipova i kategorija rečnika.

Ako pogledamo cilj i namenu jednog rečnika, možemo da razlikujemo sledeće rečnike: (1) opisne rečnike, koji obuhva-taju najširi opus leksičke građe jednog jezika, (2) rečnike stra-nih reči i izraza, koji predstavljaju bazu stranih reči koje su se „odomaćile” u jednom datom jeziku, (3) frazeološke rečnike, u kojima su skupljeni ustaljeni govorni izrazi, idiomi karak-teristični za dati jezik, (4) rečnike književnih stvaralaca, čija preteča je bila rečnik konkordancija, a koji u današnje vreme detaljno tumače sve reči i izraze koje stvaralac koristi u svom umetničkom opusu, (5) etimološke rečnike, koji se bave po-reklom i razvojem leksičkog blaga datog jezika, (6) pravopi-sne rečnike, koji prvenstveno služe za ilustraciju pravopisnih pravila, (7) rečnike sinonima, koji predstavljaju bazu sinoni-ma jednog jezika, ali čak i rečnike specijalne namene kao što su dijalektološki rečnici, rečnici deklinacije i konjugacije, od-nosno stručni rečnici kao što su botanički, geološki, pravni, medicinski, administrativni, tehnički, poljoprivredni, muzič-ki, građevinski, i drugi. Naravno, ne sme da se zaborave ni elektronski rečnici, niti internet onlajn rečnici, jer razvojem tehnologije, usled ubrzanog života čoveka, menjaju se i potre-be. Tako da je danas vrlo važna i dostupnost jednog rečnika, njegova prenosivost, primena principa „rečnik u džepu“.

Počeci leksikografskih radova kod Srba datiraju iz 19. veka i vezuju se za ime Vuka Stefanovića Karadžića. Srpska srednjovekovna država u 14. veku potpada pod vladavinu Turaka i sve do početka 19. veka nisu postojali uslovi da se

Urkom Mono.indd 172 2017. 03. 06. 7:25:58

173

započnu radovi na leksikografskim delima, na sastavljanju rečnika. U slovenskom svetu, dvojezični rečnici se sastavljaju i pišu već nekoliko vekova ranije, kao najznačajniji, a i ujed-no povezan sa južnoslovenskim jezicima je upravo Vrančićev petojezični rečnik iz 16. veka, koji je u isto vreme i prvi rečnik koji povezuje mađarski jezik sa jednim južnoslovenskim je-zikom, u ovom slučaju dalmatinskim, koji je u vreme autora predstavljao zapadnu verziju južnoslovenskih jezika na Bal-kanu, odnosno hrvatski jezik. (Kovács, 1965:484)

Od Vukovog Srpskog rječnika iz 1818. godine počinje srp-ska leksikografija koja je do današnjeg dana izrasla u ozbiljnu i u svim evropskim i svetskim tokovima adekvatnu nauku. (Nyomárkay, 2004:104)

Urkom Mono.indd 173 2017. 03. 06. 7:25:58

174

Urkom Mono.indd 174 2017. 03. 06. 7:25:58

175

Dvojezični srpsko–mađarski rečnici

Što se tiče srpsko–mađarskih i mađarsko–srpskih dvojezič-nih rečnika – iako se često čuje u stručnim krugovima da loše stojimo sa rečnicima – iznenađujuće je koliko je plodna delatnost srpsko-mađarskih leksikografa počev od 19. veka pa sve do danas. Pozivajući se na mađarske stručne krugove (Kovács, 1965:483), možemo da kažemo da što se tiče rečnika standardnih književnih jezika na čelu leksikografskih rado-va upravo stoje ruski, slovački, hrvatski i srpski jezik, dok se dvojezični rečnici sa ostalim slovenskim jezicima javljaju u znatno manjem broju. Naravno, u našem slučaju, posebno su interesantni rečnici srpskog jezika, odnosno kasnije srpskohr-vatskog, pa nakon razdvajanja srpskog i hrvatskog, opet srp-skog književnog jezika. Ipak, važno je da budemo upoznati i sa interesantnim okolnostima u pripremanju srpskohrvatskih rečnika, kao što je i činjenica da je u najboljim i najobimnijim srpskohrvatsko–mađarskim, odnosno mađarsko–srpskohr-vatskim rečnicima Levašića i Šuranjia, odnosno Emila Palića, upravo srpski jezik dominantan, on se uvek stavlja na prvo mesto, dok je hrvatska varijanta sekundarna (Nyomárkay, 2004:105). Ipak, kako se ne bi stvorila pogrešna slika da su dvojezični rečnici čistog srpskog i mađarskog jezika nastali tek devedesetih godina 20. veka, ovde ćemo predstaviti i sve one rečnike koji su još od kraja 19. veka nastali, i zauzimaju istaknuto mesto u istoriji srpsko-mađarske leksikografije.

Zoltan Kovač u svom članku iz 1965. godine pod nazivom „Rečnici slovenskih jezika u Mađarskoj od početaka do 1945. godine” deli srpsko–mađarske, odnosno mađarsko–srpske rečnike na opšte i stručne rečnike:„I. Opšti srpsko–mađarski i mađarsko–srpski rečnici: Blagoje Brančić–Đerđ Dera: Mađarsko–srpski rečnik. Novi

Sad, 1889. Blagoje Brančić–Đerđ Dera: Srpsko–mađarski rečnik. Novi

Sad, 1894.

Urkom Mono.indd 175 2017. 03. 06. 7:25:58

176

Jovan Grčić: Rečnik srpskog i mađarskog jezika. I deo: Novi Sad, 1902. II deo: Novi Sad, 1904.

Veselin Đisalović: Mađarsko–srpski rečnik. Novi Sad, 1914. Dušan P. Petrović: Džepni rečnik mađarskog i srpskog jezika.

Subotica, 1919. Maćaš Hofman: Srpskohrvatsko–mađarski rečnik. Subotica,

1920. Šandor Sana: Mađarsko–srpskohrvatski i Srpskohrvatsko–

mađarski džepni rečnik, sa izborom najvažnijih reči, s po-sebnim osvrtom na svakodnevni razgovorni jezik. Budim-pešta, 1921.

Šandor Sana: Mađarsko–srpskohrvatski i Srpskohrvatsko–mađarski džepni rečnik. Budimpešta, 1941.

Janoš Polači: Srpsko–mađarski džepni rečnik. Novi Sad, 1941. Janoš Polači: Mađarsko–srpski džepni rečnik. Novi Sad, 1941.

II. Stručni rečnici:Jožef Rejtenji: Srpsko–mađarsko–latinsko–nemački školski

džepni rečnik za gimnazije, Budimpešta, 1875.

Ambruš Šarčević: Mađarsko–južnoslovenski administrativni i pravni rečnik. Mađarsko–južnoslovenski deo. Subotica, 1870. ” (Kovács, 1965:487-488)

Zoltan Kovač u članku iz 1961. godine pod nazivom „Doma-ća leksikografija u oblasti slovenskih jezika od 1945. do maja 1962. godine”, pruža podatke iz perioda koji sledi gore nave-denom periodu, između 1945. i 1962. godine:

„I. Opšti srpsko–mađarski i mađarsko–srpski rečnici:Laslo Hadrović: Srpskohrvatsko–mađarski rečnik. (saradnik:

Magda Šuranji) Budimpešta, 1957. Terra. Laslo Hadrović: Mađarsko–srpskohrvatski rečnik. (saradnik:

Emil Palić) Budimpešta, 1958. Terra.

Urkom Mono.indd 176 2017. 03. 06. 7:25:58

177

III. Stručni rečniciLajoš Frenjo: Terminologija fizike za opšte škole sa srpskohr-

vatskim nastavnim jezikom. (Prev. Petar Bedrosijan) Bu-dimpešta,1962.

Lajoš Frenjo: Terminologija hemije za opšte škole sa srp-skohrvatskim nastavnim jezikom. (Prev. Ljubomir Lastić) Budimpešta, 1962.

Dimitrije Krunić–Nandorne Takač: Terminologija biologije za opšte škole sa srpskohrvatskim nastavnim jezikom. (Prev. Dimitrije Krunić) Budimpešta, 1962.

Đula Sabo: Terminologija računa i geometrije za opšte škole sa srpskohrvatskim nastavnim jezikom. (Prev. Robert Ja-kab) Budimpešta, 1962.

Nandorne Takač: Terminologija geografije za opšte škole sa srpskohrvatskim nastavnim jezikom. (Prev. Dimitrije Kru-nić) Budimpešta, 1962.

Laslo Tot: Terminologija istorije za opšte škole sa srpskohr-vatskim nastavnim jezikom. (Prev. Milutin Stevanović) Budimpešta, 1962.” (Kovács, 1962:377-380).

Nakon radova Zoltana Kovača iz 1962. i 1965. godine, sa ovom temom se bavila i Vilma Tiškei. Vilma Tiškei već u uvodnom delu rada pod naslovom „Tipologija srpsko–mađarskih i ma-đarsko–srpskih rečnika“ (Tüskei, 2013:153) navodi da danas postoji blizu 120 srpsko–mađarskih i mađarsko–srpskih reč-nika različitog tipa i obima, nadalje njihov opis i klasifikaciju vrši prema mestu njihovog izdavanja, leksičke građe, temati-ke, odnosno karaktera tumačenja odrednica. Prema njenom mišljenju, najveći broj rečnika je nastao na teritoriji Vojvodi-ne, što ujedno znači i da u ovom regionu postoji istaknuta potreba za dvojezičnim rečnicima.

1. Jožef Rejtenji: Srpsko-mađarsko-latinsko-nemački školski džepni rečnik za gimnazije. Budimpešta, 1875.

Jožef Rejtenji je bio nastavnik u Somborskoj gimnaziji i primetio je potrebu za jednim ovakvim rečnikom, premda do tada nije bilo pokušaja da se ovakav rečnik sastavi. Ovaj reč-

Urkom Mono.indd 177 2017. 03. 06. 7:25:58

178

nik je jednotomni, međutim, važno je napomenuti da je autor sastavio i po jedan tom rečnika u tri preostala pravca: Latin-sko-mađarsko-nemačko-srpski rečnik, Mađarsko-srpsko-la-tinsko-nemački rečnik i Nemačko-latinsko-mađarsko-srpski rečnik. Važno je napomenuti da iako je reč o četvorojezičnom rečniku, izrazito se oseća dominacija srpskog i mađarskog je-zika. To se primećuje čak i u redosledu obrađenih jezika, gde se između mađarskog i srpskog jezika uvek oseća tešnja veza. Štaviše, kada se rečnik uzme u ruke, brzo se primeti da je srp-sko ili mađarsko objašnjenje jedne date odrednice uvek sloje-vitije i detaljnije. Ovaj rečnik uglavnom prati princip „jedna ili više reči za jednu odrednicu“.

2. Blagoje Brančić i Đerđ Dera: Mađarsko-srpski rečnik. Novi Sad, 1889.

Blagoje Brančić i Đerđ Dera su bili profesori u Velikoj srp-skoj gimnaziji u Novom Sadu. Ovaj rečnik je izdat uz finansij-sku podršku Mađarske akademije nauka u štampariji Arsena Pajevića. U predgovoru rečnika, autori navode da od epohal-nog leksikografskog dela Vuka Karadžića, leksikografija nije mnogo uznapredovala. Nadalje navode da im je za sastavlja-nje ovog rečnika trebalo tri godine mukotrpnog rada. Autori navode i izvore na koje su se oslanjali u izboru jezičke građe, a posebno ističu da su veliku pažnju obratili na izreke i poslo-vice, koje do tada nisu bile sastavni deo dvojezičnih rečnika. Materijal rečnika na srpskom jeziku autori daju na ćiriličnom pismu. Broj odrednica u rečniku je oko 40.000. U rečniku su određene vrste reči, ali nije naznačen akcenat. Takođe, kada je data reč ujedno i komponenta određenog izraza ili poslovi-ce, autori daju primer ekvivalenata na oba jezika.

3. Blagoje Brančić i Đerđ Dera: Srpsko-mađarski rečnik. Novi Sad, 1894.

Srpsko–mađarski rečnik gore navedenih autora je ubrzo, u roku od nekoliko godina, nasledio prethodni. Izdavanje ovog rečnika je finansijski potpomoglo Ministarstvo prosvete i vere Mađarskog Kraljevstva. Rečnik je izdat u Novom Sadu

Urkom Mono.indd 178 2017. 03. 06. 7:25:58

179

u štampariji Srpskih manastira. U predgovoru rečnika, autori navode da se leksička baza rečnika zasniva na bazi njihovog prethodnog rečnika, ali da su u međuvremenu izvršene razne prepravke, dopune. U rečniku su srpske odrednice objašnja-vane na taj način da su stavljane u jezički kontekst u cilju što boljeg razumevanja.Rečnici Brančića i Dere su do 1967. godine bili najobimniji građom srpsko–mađarski, odnosno mađarsko–srpski rečnici.

4. Jovan Grčić: Rečnik srpskog i mađarskog jezika. I deo: Novi Sad, 1902. II deo: Novi Sad, 1904.

Rečnik Jovana Grčića je nastao nezadugo nakon rečnika Brančića i Dere. Prema obimu se svrstava među male rečnike, a i među njima u najmanje. Broj odrednica u rečniku izno-si manje od 10.000. Prvi tom rečnika je izdat 1902. godine i obrađuje mađarsko-srpski deo, dok svega dve godine ka-snije, 1904. godine, izlazi i drugi tom rečnika, odnosno srp-sko-mađarski deo rečnika. Rečnik se štampa u Novom Sadu u štampariji braće Popović. Ni jedan od delova rečnika ne sadrži predgovor, tako da nedostaje informacija o izvorima na kojima se zasniva rečnik autora. Nakon kratkog objašnje-nja skraćenica i simbola počinje rečnik. Autor obeležava vrste reči i prati koncepciju „reč za reč“, odnosno tačnije „reč za jednu ili nekoliko reči“.

5. Veselin Đisalović: Mađarsko–srpski rečnik. Novi Sad, 1914.Rečnik Veselina Đisalovića je iz više razloga zanimljiv. Kao

prvo, on će biti prvi značajniji rečnik nakon rečnika Brančića i Dere, a kao drugo, on će kasnije poslužiti mnogim rečnicima kao baza za izbor leksičke građe srpskog jezika. Sam autor u predgovoru rečnika navodi da su u ovom rečniku izbačene sve one reči koje su veštački bile formirane i nikada nisu ušle u svakodnevnu upotrebu, niti kod Mađara, niti kod Srba. U svom predgovoru autor čak i pomalo smelo izjavljuje da je u njegovom rečniku prikupljeno svo leksičko blago tadašnjeg mađarskog književnog i razgovornog jezika. Nadalje navodi i činjenicu da su kod njega po prvi put uz sve glagole i ime-

Urkom Mono.indd 179 2017. 03. 06. 7:25:58

180

nice navedeni i njihovi najtipičniji gramatički nastavci. Ovaj rečnik je u svakom slučaju modernizacija rečnika Brančića i Dere i predstavlja važnu tačku u razvoju srpsko-mađarske leksikografije. U rečniku je obrađeno oko 32.000 odrednica.

6. Dušan P. Petrović: Džepni rečnik mađarskog i srpskog je-zika. Subotica, 1919.

Rečnik Dušana Petrovića je danas velika retkost, jer u op-ticaju postoji još tek po koji primerak ovog rečnika. Već iz samog naziva rečnika se uočava namena rečnika, jer je prven-stveno pripremljen za brzi prenos jezičke građe. To se i može razumeti, jer se i na samoj naslovnoj stranici rečnika vidi da je autor bio advokat i sudski tumač. Rečnik je izdat 1919. go-dine u izdavačkoj kući Šandor Vig Žigmond, a štampan je u štampariji Ernesta Fišera. Rečnik ne sadrži predgovor pa sto-ga nemamo informaciju o principima izbora leksičke građe. Na početku rečnika se nalazi objašnjenje skraćenica, a na kra-ju izgovor srpskih i mađarskih grafema. Rečnik sadrži manje od 10.000 odrednica. Kod ovog rečnika se po prvi put srpska leksička građa daje na latiničnom pismu.

7. Maćaš Hofman: Srpskohrvatsko–mađarski rečnik. Suboti-ca, 1920.

Rečnik Maćaša Hofmana je prvi rečnik srpskog i mađar-skog jezika koji uvodi izraz `srpskohrvatski´ u upotrebu. Prema navedenom na naslovnoj stranici rečnika, autor je bio profesor u ženskoj gimnaziji u Subotici. Ovaj rečnik je, slično prethodnom, izdat u izdavačkoj kući Šandor Vig Žigmond 1920. godine u Subotici. Na početku rečnika autor daje uku-pno 9 skraćenica prema čemu se vidi da korisniku rečnika ne nudi skoro nikakvu informaciju o leksičkoj građi. Skraćenice se odnose isključivo samo na gramatički padež, odnosno rod. Rečnik sadrži tek oko 6.000 odrednica. Iako je u naslovu reč-nika naznačen srpskohrvatski jezik, iz leksičke građe rečnika se lako uočava da je srpski jezički izraz dominantan. Rečnik koristi latinično pismo.

Urkom Mono.indd 180 2017. 03. 06. 7:25:58

181

8. Šandor Sana: Mađarsko–srpskohrvatski i Srpskohrvatsko–mađarski džepni rečnik, sa izborom najvažnijih reči, s poseb-nim osvrtom na svakodnevni razgovorni jezik. Budimpešta, 1921.

Rečnik Šandora Sane u mnogome prikazuje sav onaj ap-surd koji je postojao tokom primene srpskohrvatskog jezika. Naime, autor u predgovoru svog rečnika ističe da se dva jezi-ka u svemu slažu jedan sa drugim, jedina razlika među njima je u izgovoru nekadašnjeg glasa jat´ koji se kod Srba izgovara sa -e, a kod Hrvata sa -ije. Autor dalje navodi da u skladu sa principima koji važe u novoosnovanoj „južnoslovenskoj“ državi, merodavna je srpska jezička norma, koju ovde pra-ti i sam rečnik. Na ovaj način, u rečniku se primećuje da se u određivanju srpskog ili hrvatskog jezičkog izraza koristi samo metod preslovljavanja srpskog izraza sa ćiriličnog na latinično pismo. Rečnik prati koncepciju „reč za reč“ i isklju-čivo daje pomoć korisnicima u određivanju rodova kod ime-nica. Rečnik sadrži oko 8.000 odrednica.

9. Janoš Polači: Srpsko–mađarski džepni rečnik. Novi Sad, 1941., Mađarsko–srpski džepni rečnik. Novi Sad, 1941.

Rečnik Janoša Polačija ponovo na trenutak vraća u upo-trebu naziv srpskog jezika. Leksička građa srpskog jezika je pisana ćiriličnim pismom. Rečnik je izdat 1941. godine u No-vom Sadu u izdavačkoj kući Keler i Kiš. Ni ovaj rečnik ne pruža svojim korisnicima nikakvu značajniju pomoć, jedino navodi kategoriju roda kod imenica, odnosno oblike singu-laria i pluralia tantum. U rečniku se uočava mehaničko pre-vođenje prvog smera rečnika, pošto se bez ikakvih izmena leksička građa ponavlja u drugom delu rečnika. Rečnik ne navodi koje je izvore koristio u izboru leksičke građe, nadalje prati koncept „reč za reč“ u opisivanju odrednica. Rečnik sa-drži oko 10.000 odrednica.

10. Janoš Herceg: Srpsko–mađarski rečnik. Sombor, 1946.Rečnik Janoša Hercega izlazi ubrzo nakon završetka Dru-

gog svetskog rata. Na naslovnoj stranici rečnika vidi se da

Urkom Mono.indd 181 2017. 03. 06. 7:25:58

182

je rečnik izdanje Vojvođanskog mađarskog kulturnog save-za i da je štampan u štampariji Uprave narodnih dobara. U predgovoru rečnika koji je od strane autora potpisan januara 1946. godine navodi se da je rečnik prvenstveno namenjen mađarskoj omladini koja uči srpski jezik. Nadalje, autor piše da se prilikom sastavljanja ovog rečnika nije mogao udubiti u filološka pitanja, jer je vreme koje mu je stajalo na raspolaga-nju bilo izuzetno kratko. Autor ovde i navodi svoje izvore za leksičku građu i spominje rečnike Brančića i Dere, Jovana Gr-čića, Veselina Đisalovića i Janoša Polačija. Na kraju navodi i svoje mišljenje, prema kojem, sve dok se ne pojavi rečnik koji zadovoljava sve moderne i naučne aspekte i potrebe, dotle je i njegov rad zadovoljavajući. Rečnik sadrži 11.000 odrednica.Primećuje se da se sredinom 20. veka formiraju ozbiljna očekivanja od stručnih krugova koji su za zadatak imali sa-stavljanje srpsko–mađarskih, odnosno mađarsko–srpskih rečnika. Rečnikom Janoša Hercega se završava prva faza srp-sko–mađarskih i mađarsko–srpskih leksikografskih radova. Rečnici koji nastaju kasnije će predstavljati drugu, napredniju fazu u srpsko-mađarskoj leksikografiji i uneće brojne novine kako u pogledu strukture rečnika, tako i u pogledu njihovog sadržaja.

11. Kalman Kovač: Srpsko–mađarski rečnik. Novi Sad, 1957.Srpsko–mađarski rečnik Kalmana Kovača izdat je 1957.

godine u saradnji sa novosadskim izdavačem Bratstvo–je-dinstvo. Kalman Kovač u predgovoru rečnika navodi da se u Vojvodini u poslednjih deset godina nije pojavio srpskohr-vatsko–mađarski rečnik, a da se i poslednji vrlo teško može naći u opticaju. Navodi da slično rečnicima Brančića–Dere, odnosno Ede Margalića i u ovom rečniku je primenjena teh-nika štednje rečničkog prostora, prema kojoj su se sastavni elementi reči koji se ponavljaju zamenjivali posebnom ozna-kom. U rečnik nisu unesene one reči u velikom broju kod ko-jih se srpski i mađarski oblik u potpunosti slaže, ili je vrlo sličan. U rečniku, na primer, ne postoje reči sa nastavkom za deminutiv tipa –ica, odnosno reči ženskog roda za označava-

Urkom Mono.indd 182 2017. 03. 06. 7:25:58

183

nje profesija (kuća, kućica, kuvar, kuvarica). Rečnik obeležava genitiv jednine imenica samo u slučaju ako je reč o nepravil-noj tvorbi. Kod prideva označava primere sva tri roda samo u oblicima izmenjene tvorbene konstrukcije (npr.: beo, la, lo). Kod glagola, pored oblika za infinitiv, navodi samo nastavak oblika za prezent. U rečniku se označava ukupno 11 grama-tičkih kategorija, čija lista se nalazi u listi skraćenica i oznaka. Ovaj rečnik je do 80-tih godina bio jedan od najpouzdanijih rečnika, mana mu je, međutim, bila ta da ne sadrži prilog sa gramatičkim informacijama, niti označava akcente reči (Ref-fle, 1985:107). Rečnik sadrži oko 21.000 odrednica.

12. Laslo Hadrović: Srpskohrvatsko–mađarski rečnik. Bu-dimpešta, 1957.

Rečnik Lasla Hadrovića je nastao deceniju kasnije od po-slednjeg srpsko–mađarskog ili mađarsko–srpskog rečnika iz prve faze leksikografskih radova. Prvenstveni zadatak ovog rečnika je bio da donese osveženje u leksičkom fondu ovih jezika. Nije zanemarujuća ni okolnost da je ovo prvi put da je rečnik ova dva jezika pripremio jedan iskusni lingvista. Upravo je zbog toga ovo i prvi rečnik ova dva jezika u ko-jem je korisnik dobio značajnu pomoć u korišćenju rečnika i primeni leksike ova dva jezika. U predgovoru rečnika, autor navodi izvore iz kojih je uzimao leksičku građu. Primećuje se da je primarna građa rečnika uzimana iz jednojezičnih opi-snih rečnika srpskog i hrvatskog jezika. Među dvojezičnim rečnicima koje je koristio u pripremi svog rečnika navodi is-ključivo Đisalovićev Srpsko–mađarski rečnik. Autor navodi da se u svom rečniku prvenstveno bazirao na srpsku leksičku građu. Ipak, interesantno je da je u njegovom rečniku korišće-no isključivo latinično pismo. U ovom rečniku se po prvi put pojavljuje kratka gramatika srpskog jezika, koja korisnicima pruža najosnovnije informacije o gramatičkom sistemu srp-skog jezika. U rečniku je obrađeno 27.000 odrednica.

Urkom Mono.indd 183 2017. 03. 06. 7:25:58

184

13. Laslo Hadrović: Mađarsko–srpskohrvatski rečnik. Bu-dimpešta, 1958.

Drugi Hadrovićev rečnik nastaje svega jednu godinu ka-snije posle autorovog prvenca. U predgovoru rečnika autor navodi da je u sastavljanju leksičke građe ovog rečnika u potpunosti pratio sve one principe koje su ga usmeravale i u prethodnom rečniku. U ovom rečniku se specifični hrvatski izrazi, odnosno reči označavaju skraćenicom hor. Iz ostalih skraćenica koje su navedene na početku rečnika, vidi se da je autor svoju leksičku građu crpeo iz najrazličitijih stručnih oblasti kao što su zoologija, mineralogija, astronomija, filozo-fija, ali čak i matematika ili pravo.

14. Petar Aranicki: Mađarsko–srpskohrvatski rečnik i Srp-skohrvatsko–mađarski rečnik. Novi Sad, 1960.

Rečnik Petra Aranickog je izdat 1960. godine u saradnji sa Maticom srpskom. Urednik rečnika već na koricama reč-nika obeležava da rečnik sadrži 12.500 odrednica. Rečnik je pripremljen u oba pravca, međutim, leksička građa dva reč-nika se ne razlikuje u većoj meri. Oba rečnika sadrže identi-čan predgovor, rečnik ne pruža odgovarajuće objašnjenje u pogledu toga na koje izvore se prvenstveno oslanja, niti po kojom metodom se vrši selekcija leksičke građe. Navodi se da je u rečniku obrađena sva dotadašnja dostupna rečnička baza, međutim, ne navodi se detaljno na koje rečnike se osla-nja. Što se tiče gramatičke aparature, u rečniku je kod imenica označen samo rod (muški, ženski i srednji), odnosno oblik za množinu. Pridevi i zamenice su date u neodređenom obliku za muški rod. Rečnik prati koncepciju „reč za reč”.

15. Elemir Levašić i Magda Šuranji: Srpskohrvatsko–mađar-ski rečnik. Budimpešta, 1967.

Ovo je prvi značajniji srpsko–mađarski ili mađarsko–srp-ski rečnik – izuzev rečnika Aranickija – u kojem autori tačno navode broj odrednica. U ovom rečniku je obrađeno 45.000 reči. Rečnik je izdat u izdavačkoj kući Tera, a štampan u Štampariji Akademije. Autori u predgovoru rečnika navode

Urkom Mono.indd 184 2017. 03. 06. 7:25:58

185

da iz razloga što u prethodnim decenijama nisu sastavljani stručni rečnici, u ovom rečniku je delom uvrštena i stručna terminologija ovih jezika. Kao osnovne izvore u izboru lek-sičke građe za svoj rečnik, autori navode brojne dvojezične rečnike srpskohrvatskog i drugog stranog jezika, a što se tiče dvojezičnih rečnika sa mađarskim jezikom, spominju se samo Đisalovićev i Hadrovićev rečnik. Interesantno je uočiti u kojoj meri je ovaj rečnik identičan sa Hadrovićevim rečnikom. U velikoj meri se slažu i predgovor i objašnjenje skraćenica, pa čak i kratka gramatika srpskog jezika. Ovaj rečnik je usled njegovog obima i dubine tumačenja pojedinih odrednica izra-stao u najpogodniji srpsko–mađarski rečnik koji se rado kori-sti kod prevođenja, istraživanja i drugih oblasti primene, a to ga karakteriše i dan danas.

16. Emil Palih: Mađarsko–srpskohrvatski rečnik. Budimpe-šta, 1968.

Rečnik Emila Paliha je među Mađarsko–srpskim rečnici-ma apsolutno najrasprostranjeniji, najčešće upotrebljavan i omiljen rečnik. U rečniku je naveden i tačan broj reči i izraza koje obrađuje rečnik, gde se navodi da rečnik sadrži 45.000 odrednica i 28.000 fraza. Ako pogledamo izvore na koje se pozivaju autori u izboru leksičke građe rečnika, videćemo da je ovo prvi rečnik, kod kojeg se u velikoj meri koriste srp-sko–mađarski, odnosno mađarsko–srpski dvojezični rečnici. Kao izvore za leksičku građu, autori ovog rečnika su koristili Hadrovićev rečnik iz 1958. godine, Mađarsko–srpski rečnik Brančića i Dere, Đisalovićev rečnik, rečnik Levašića i Šuranji, nadalje rečnik Kalmana Kovača iz 1957. godine. Velika novi-na ovog rečnika se ogleda u tome da se ovde po prvi put u jednom rečniku srpskog i mađarskog jezika korisnicima pru-žaju informacije gramatičkog sistema mađarskog jezika. Ovo predstavlja ujedno i poboljšanje kvaliteta i svrhe rečnika, jer se do tada niko nije oprobao u pripremi sličnih dodataka reč-nicima. Interesantno je navesti da je to i poslednji rečnik koji je svojim korisnicima u ruke dao dodatak sa kratkom mađar-skom gramatikom.

Urkom Mono.indd 185 2017. 03. 06. 7:25:58

186

17. Katedra za mađarski jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu: Veliki srpskohrvatsko–mađarski rečnik. Novi Sad, I tom: 1968., II tom: 1971., III tom: 1975.

Veliki srpskohrvatsko–mađarski rečnik je najveći i najzna-čajniji rečnik u istoriji srpsko-mađarske leksikografije. Rečnik je izašao u tri toma i sadrži preko 120.000 odrednica. Na na-slovnoj stranici rečnika navedeni su obrađivači, pregledači, urednici, lektori, odnosno saradnici koji su vršili proveru akcenata i sinonima. To sve govori o obimu leksičke građe koja je sastavljena, nadalje o tome u koliko je faza i postupaka vršen pregled svake odrednice. Što se tiče izvora koji su kori-šćeni u izboru leksičke građe, u rečniku je navedeno ukupno 36 jednojezičnih i dvojezičnih rečnika. Interesantno je da su prilikom izbora leksičke građe korišćeni samo oni izvori koji su u to vreme bili pristupačni u tadašnjoj Jugoslaviji.

Kalman Kovač se u svom članku pod nazivom „Pripre-ma se veliki srpskohrvatsko–mađarski rečnik“ priseća na rad oko sastavljanja rečnika: „U ovom rečniku želimo da obradi-mo oko 120.000-130.000 odrednica, znači u najmanju ruku tri puta više od onog materijala koji je obrađen u do sada najo-bimnijem srpsko–mađarskom rečniku“. (Kovács, 1961:1057) Nadalje navodi koji su bili najznačajniji izvori na koje su se oslanjali prilikom sastavljanja rečnika: „reči smo prikupili iz pet rečnika: Srpskohrvatsko–nemačkog rečnika Ristića-Kan-grge, Vukovog rečnika, Bakotićevog rečnika, Hrvatsko–polj-skog rečnika Benešića i Hrvatsko–engleskog rečnika Drvode-lića. Kasnije smo koristili i nekoliko drugih rečnika. (posebno ove: Deanovićev Hrvatskosrpsko–francuski i Hrvatskosrp-sko–italijanski rečnik, Jurančićev Srpskohrvatsko–slovenački rečnik i Barićev Srpskohrvatsko–albanski rečnik.)” (Kovács, 1961:1060)

Janoš Koša u članku pod nazivom „Naš srpskohrvatsko–mađarski rečnik” navodi sledeće: „naš rečnik u dosta većoj meri nudi i stručne izraze, termine, nego što se to činilo u dosadašnjim rečnicima. U rečniku postoji više od pedeset ter-minoloških oznaka, što i samo po sebi pokazuje svestranost…Naš rečnik u većoj meri od ranijih rečnika nudi i strane reči…

Urkom Mono.indd 186 2017. 03. 06. 7:25:58

187

Akcenat je označen na svim odrednicama u rečniku.” (Kossá, 1970:66-82)

Pored pozitivnih vrednosti rečnika, Koša opominje i na pojedine mane rečnika, kada navodi „nesrazmeran je obim izraza iz oblasti botanike i katkad zoologije. Iz botaničkog materijala našeg rečnika mogao bi se sastaviti popriličan bo-tanički rečnik. Ovo je po sebi samo nesrazmernost, među-tim, zbog stručnih izraza opšti jezik često ostaje u pozadini”.(Kossá, 1970:66-82)

18. Laslo Hadrović–Ištvan Njomarkai: Srpsko–mađarski reč-nik. Budimpešta, 1997.

Rečnik Hadrovića i Njomarkaija nastaje u roku od jedne decenije od raspada stare Jugoslavije. Važno je navesti da se i na radnom mestu jednog od autora, na Filološkom fa-kultetu Univerziteta Lorand Etveš razdvaja srpskohrvatska katedra i nastaju Smer za srpski jezik i književnost, odnosno Smer za hrvatski jezik i književnost. Stoga je iz čisto stručnih razloga bilo potrebno razdvojiti pitanje srpskog i hrvatskog jezika, odnosno napustiti primenu zajedničkog ´srpskohr-vatskog´ naziva. Važno je nadalje napomenuti da ovaj rečnik nije prvenstveno želeo da unese osveženje u leksičkom fondu srpskog jezika, već je trebao da podrži posebne jezike koji su tada dobili i državotvornu ulogu.

Već na samoj naslovnici rečnika možemo da uočimo jed-nu važnu informaciju. Naime, izuzetno je mali broj saradnika koji su radili na sastavljanju ovog rečnika. U rečniku se navo-di jedan glavni urednik i jedan lektor. Odgovor na ovo pitanje dobijamo već u predgovoru rečnika, gde urednici navode da ovaj rečnik u najvećoj meri prati leksičku građu Hadroviće-vog rečnika iz 1957. godine i da su iz njega izdvojene čisto srpske reči. Autori dalje navode da su u izboru leksičke građe koristili i rečnik Levašića i Šuranji, rečnik Emila Paliha, odno-sno Veliki srpskohrvatsko–mađarski rečnik iz Novog Sada. Pored ovih rečnika, koristili su i Pravopis srpskog jezika Pešikana i Pižurice. Pitanje je međutim to, zašto se urednici nisu oslanjali na izvore rečnika čistog srpskog jezika i drugih

Urkom Mono.indd 187 2017. 03. 06. 7:25:58

188

stranih jezika koji su u to vreme već postojali i zašto su kao glavni izvor uzeli upravo rečnik koji je četrdeset godina ranije nastao i koji je zasigurno imao zastarelu leksičku građu. U rečniku nije naveden broj odrednica, međutim, obzirom da se njihov broj poznaje u rečnicima na koje se i ovaj rečnik u najvećoj meri oslanja, pretpostavljamo da iznosi između 20-30.000.

19. Laslo Hadrović–Ištvan Njomarkai: Mađarsko–srpski reč-nik. Budimpešta, 2000.

Ukoliko u prethodnom rečniku korisnici mogu da osete užurbanost pri sastavljanju rečnika i izbora leksičke građe, prilikom korišćenja ovog rečnika korisnici to mogu još izra-zitije da uoče. Naime, predgovor u ovom rečniku se u velikoj meri slaže sa predgovorom prethodnog rečnika, dodatak sa mađarskom gramatikom nedostaje, iako je prethodni Mađar-sko–srpski rečnik već pokazao potrebu i svrhu dodatka sa mađarskom gramatikom. U rečniku nije naveden broj odred-nica. Leksičku građu rečnika je lektorisao Petar Milošević, pi-sac i književnik, koji je do nedavno predvodio Smer za srpski jezik i književnost na fakultetu u Budimpešti.

20. Smiljka Perić: Srpsko–mađarski i Mađarsko–srpski rečnik i gramatika. Zemun, 2007.

Ovaj rečnik u mnogim svojim karakteristikama predstav-lja pogoršanje u kvalitetu. Ako bolje pogledamo ovaj rečnik, videćemo da on u najvećoj mogućoj meri prati upravo Hadro-vićeve i Njomarkaijeve rečnike. Rečnik je dvosmeran, znači srpsko–mađarski i mađarsko–srpski. Rečnik sadrži dodatak sa kratkom srpskom gramatikom. Na prvoj stranici rečnika je Smiljka Perić naznačena u funkciji priređivača. Rečnik je izdat u Zemunu 2007. godine u izdanju izdavačke kuće JRJ. U predgovoru rečnika priređivač ne navodi nikakvu informaci-ju o izvorima iz kojih je crpeo leksičku građu za svoj rečnik. U sredini rečnika se nalazi dodatak sa kratkom srpskom gra-matikom koji skoro da slepo prati dodatak koji je priložen uz Hadrovićev i Njomarkaijev rečnik. Korisnik ima osećaj kao

Urkom Mono.indd 188 2017. 03. 06. 7:25:58

189

da je zemunski rečnik bleda kopija ranije spomenutih rečni-ka, a kao najinteresantnija karakteristika rečnika je upravo či-njenica da sadrži kratku gramatiku srpskog, a ne mađarskog jezika. Naravno, kratka gramatika mađarskog jezika nedosta-je i u Hadrovićevom i Njomarkaijevom Mađarsko–srpskom rečniku iz 2000. godine. Ipak, vrlo je interesantno da je danas u Srbiji pre potrebno dati pomoć korisnicima rečnika oko srp-ske gramatike, a ne oko gramatike jednog stranog jezika. Ovaj rečnik je dokaz da leksikografski radovi mogu da pokažu kvalitet samo u tom slučaju ako nastaju na osnovu ozbiljnih stručnih principa, nadalje pokazuje i to koliko je potrebno da rečnike pišu i sastavljaju leksikografi, a ne priređivači.

21. Đerđ Hargitai, Srpsko–mađarski i mađarsko–srpski reč-nik. Budimpešta, 2011.

Ovaj rečnik u mnogome predstavlja pad kvaliteta u oblasti leksikografskih ostvarenja. Sastavljači ovog rečnika su slično prethodno spomenutom rečniku želeli da brzo i bez ozbiljnog stručnog rada sastave dvojezični rečnik. U dimenzije jednog džepnog rečnika su sabili dva smera rečnika. Na taj način je ponovo primenjena tehnika „reč za reč“ koja je bila omiljena početkom dvadesetog veka. Međutim, u ovom rečniku se ova koncepcija dosledno prati, što predstavlja još izrazitiju manu ovog rečnika. Na prvoj unutrašnjoj stranici rečnika se prime-ćuje još jedna interesantna informacija. Sastavljač rečnika je Đerđ Hargitai, lektor teksta je Ištvan Balog, a prevodilac Dal-ma Molnar. Sa stručnog stanovišta bilo bi vrlo interesantno saznati šta je to prevodilac prevodio, međutim, u predgovoru rečnika korisnik nije dobio odgovor na ovo pitanje. Iz „uvo-da“ koji nije potpisan korisnik može samo da sazna da rečnik sadrži “blizu 10.000 mađarskih reči”.

22. Dušica Drev Spasojević–Jelena Vukmirović: Mađarsko–srpski rečnik. Beograd, 2013.

Poslednji rečnik sa kojim se ovde bavimo, izdat je 2013. godine u Beogradu uz saradnju sa izdavačkom kućom NK Jasen. Interesantno je da je ovo prvi mađarsko–srpski, odno-

Urkom Mono.indd 189 2017. 03. 06. 7:25:58

190

sno srpsko–mađarski rečnik koji je izdat upravo u Beogradu. U predgovoru rečnika možemo da pročitamo „da su se autori potrudili da ovaj rečnik pokrije potrebe savremenog korisni-ka, jer postojeći priručnici ovog tipa rađeni pre više decenija to nisu više mogli“. Autori ne navode detaljno na koja leksi-kografska dela se odnosi njihovo mišljenje, međutim, jasno se vidi da je cilj izdavanja ovog rečnika bio modernizacija i osvežavanje leksičkog blaga srpskog i mađarskog jezika. Au-tori dalje navode da rečnik sadrži brojne termine iz „medici-ne, biologije, odbrane, …, ali i iz oblasti informatike, teleko-munikacija, marketinga i savremenog poslovanja“. Prilikom sastavljanja rečnika, autori su se oslanjali na sledeće izvore: Országh–Magay: Mađarsko–engleski rečnik, Emil Palić: Ma-đarsko–srpskohrvatski rečnik, Laslo Hadrović: Mađarsko–srpskohrvatski rečnik, Bela Kelemen: Veliki rečnik nemačkog i mađarskog jezika, Laslo Keresteš: Gramatika mađarskog jezika kroz vežbe, Rounds Carol H.: Hungarian: An Essential Grammar. Ovde je potrebno da se zaustavimo na jedan trenu-tak. Zašto je postojala potreba za gramatičkim izvorima kada rečnik ne pruža nikakvu značajniju gramatičku informaci-ju korisnicima rečnika, naime, ni u ovom rečniku ne postoji kratka gramatika niti srpskog niti mađarskog jezika? Dalje, pretpostavlja se da je leksička baza dva značajnija rečnika – mađarsko–engleskog jezika, odnosno nemačko–mađarskog jezika – mogla da obezbedi takvu pozadinu, čija je logička posledica osveženje leksičkih elemenata ovog rečnika. Autori na sledećoj stranici navode mađarske glasove, odnosno fone-me prema međunarodnoj fonetskoj abecedi. Najverovatnije su gramatički izvori poslužili u ovu svrhu, međutim, pitanje je iz kojih razloga je u rečnik unesena fonetska abeceda, jer iako to može da pruži malo radosti školovanim lingvistima, pitanje je koliko je to korisno običnom i opštem korisniku reč-nika. U rečniku nije naveden tačan broj odrednica.

Uprkos prividnom stanju prema kojem se može okarakteri-sati kao oskudnim, leksikografski rad na sastavljanju srpsko–mađarskih, odnosno mađarsko–srpskih rečnika je od kraja

Urkom Mono.indd 190 2017. 03. 06. 7:25:58

191

19. veka neprekidan i izrazito plodan. Ipak, danas su stručni krugovi tog mišljenja da je vreme da se preispita dosadaš-nja leksikografska delatnost i da se koncipira novi pristup planiranju i realizaciji srpsko–mađarskih i mađarsko–srp-skih rečnika. Naime, često se ne uzima u obzir činjenica da su leksikografska dela u najvećem broju slučajeva sastavljali autori koji nisu leksikografi po profesiji, i da je nadogradnja rečnika na loše osmišljenim osnovama pogubna za razvoj lek-sikografije i kvalitet dvojezičnih rečnika. Srpsko–mađarsku leksikografiju odlikuje impozantan početak koji do sredine 20. veka gubi na svom kvalitetu, odnosno nagli napredak u kvantitetu i kvalitetu dvojezičnih rečnika sredinom druge po-lovine 20. veka koji će do kraja veka u potpunosti izgubiti na svom značaju i aktuelnosti. Danas možemo da kažemo da je pred nama treći talas srpsko–mađarske leksikografije koji bi napokon trebao da jasno definiše buduće tokove u formiranju dvojezičnih rečnika i da osveži bazu rečničkog fonda srpskog i mađarskog jezika.

Urkom Mono.indd 191 2017. 03. 06. 7:25:58

192

Urkom Mono.indd 192 2017. 03. 06. 7:25:58

193

Elektronski i onlajn rečnici srpskog i mađarskog jezika

Jedna od glavnih odlika današnjice je da se informacije šire i preuzimaju skoro nestvarnom brzinom. Čovek je danas u mogućnosti da putem modernih tehnologija pristupi sko-ro neograničenoj količini informacija i podataka, što ga čini prilagodljivijim potrebama sadašnjice, a ujedno mu daje i prednost naspram onih, koji nisu u stanju da stignu do odre-đene informacije (Fóris, 2004:111). Moderne tehnologije su danas sastavni deo čovekovog života. Bez modernih tehno-logija se ne može zamisliti niti proizvodnja, niti obrazovanje, niti zdravstvo, da dalje ne nabrajamo. Moderna društva su evoluirala u moderna tehnološka društva i svaki pojedinac, svaki korisnik usluge ili proizvoda i sam očekuje da su mu moderne tehnologije pristupačne, a kroz njih i svi njihovi sa-držaji. Slobodno možemo da kažemo da su potrebe današ-njeg korisnika nezasite, i upravo moderne tehnologije moraju da ponude odgovor za njihovo zasićenje. Jedna od osnovnih potreba čoveka današnjice je gotovo fanatična „glad“ za in-formacijama. Moderan čovek želi da raspolaže ogromnim količinama informacija. Ipak, moramo da navedemo i to da je naglasak upravo na raspolaganju, a ne na posedovanju. Raspolaganje informacijama znači sposobnost brzog i jedno-stavnog pristupa informacijama i znanje i iskustvo u njiho-voj primeni. Posedovanje informacija bi zahtevalo dubinsko i dugoročno preuzimanje i memorisanje informacija, za šta današnji čovek, na žalost, nema preterano veliku želju ni vo-lju. Nije drugačije ni sa leksikografskim sredstvima i alatima sa kojima se čovek danas sreće u svom svakodnevnom radu i životu. Leksikografija je prinuđena da – slično modernom društvu – evoluira u modernu i tehnološki podržanu granu nauke, kako bi uspela da obezbedi modernom čoveku odgo-varajuća rešenja za njegove potrebe.

Ako pogledamo razvoj leksikografije kroz istoriju, vide-ćemo da je rad na leksikografskim delima započeo još u sta-

Urkom Mono.indd 193 2017. 03. 06. 7:25:59

194

rom i srednjem veku. Ovo ujedno može da se nazove i prvom fazom leksikografije. U ovom periodu nastaju glose i glosari koji predstavljaju preteče današnjih modernih rečnika. Pre-poznata je potreba za katalogizacijom u azbučnom redosle-du, nastaju prvi dvojezični rečnici (Fóris, 2002:12). U drugom periodu razvoja, leksikografija se razvija uz prirodni razvoj ostalih nauka u doba humanizma i renesanse, kada se otva-raju novi vidici u nauci, dolazi do otkrivanja novih teritorija, putovanja su sve učestalija i potreba za rečnicima je sve veća. Ovo je i period velikih otkrića u tehnologiji, pronalazi se teh-nologija štampanja knjiga, sve veći broj ljudi se opismenju-je, dok latinski jezik gubi svoj jedinstveni položaj u primeni (Fóris, 2002:12). Treći period se vezuje za prve velike rečnike evropskih jezika, od čijeg nastanka možemo da govorimo o modernoj leksikografiji. Reč je o 17. veku i rečniku Vocabo-lario degli Accademici della Crusca (Fóris, 2002:12). Sledeći period pada u 18-19. vek kada se formulišu osnovni princi-pi za sastavljanje rečnika, a peti period nastupa u 20. veku, kada dolazi do značajnih inovacija u leksikografiji kao što su novi tezaurusi, odnosno kasnije i primena računarske tehnike u sastavljanju i izdavanju modernih rečnika (Fóris, 2002:13). Danas živimo u takozvanom šestom periodu leksikografije u kojem je akcenat upravo na modernim tehnologijama, protok informacija je znatno ubrzan i olakšan, digitalni sadržaji su dostupni širokom krugu korisnika, povezanost i umreženost uređaja je rešena, a leksikografija kao grana nauke o jeziku, traži rešenja uz pomoć kojih bi mogla da zadovolji potrebe današnjeg čoveka i uskladi ih sa tehnološkim mogućnostima 21. veka. Upravo iz ovog razloga, leksikografija u 21. veku izrasta u takvu multidisciplinarnu granu nauke, u kojoj po-red klasičnih lingvističkih metoda i pristupa sve veći značaj dobijaju moderne tehnologije, računarska tehnologija, pro-gramerska rešenja. Kako bi se odvojila od svoje osnovne baze i kroz istoriju ustanovljenih metoda, ova grana leksikografije se danas naziva i e-leksikografija, koja slično imejlu (e-ma-il) u svom nazivu dobija prefiks „e“ u značenju elektronska (elektronska leksikografija). U daljem tekstu videćemo da je

Urkom Mono.indd 194 2017. 03. 06. 7:25:59

195

upravo izraz „elektronska“ danas polako i zastareo i da u ra-zvoju leksikografije zauzima samo jednu od važnih stanica, pa je logično da se u upotrebi i ne koristi u svom kompletnom obliku, već zaista samo kao e-leksikografija.

Ako pogledamo osnovne definicije e-leksikografije, vide-ćemo da se ona prvenstveno bavi planiranjem, sastavljanjem, primenom i ocenjivanjem elektronskih rečnika. Međutim – kao što je u prethodnim rečenicama navedeno – elektronski rečnici predstavljaju samo jednu stanicu u razvoju rečnika, pa je i ova definicija danas teško održiva. Oblast e-leksikografije se u početku ograničavala prvenstveno na računarsku tehni-ku u sastavljanju rečnika. U tom periodu dolazi do mešanja, a kasnije i razlikovanja rečnika od računarske baze podata-ka, jer se primećuje značajna razlika između ova dva pojma. Baza podataka je skup podataka, a ne njihova primena, ona predstavlja mesto za skladištenje podataka i samo je jedna od komponenata elektronskih rečnika. E-leksikografija se danas bavi širokom paletom tema i oblasti, kao što su među osta-lom i jezički izvori, leksikografska primena baza podataka, modernizacija rečničke konstrukcije, primena elektronskih i onlajn rečnika u nastavi i učenju stranih jezika, itd. (Fóris, 2012:35).

Primarni predmet istraživanja u oblasti e-leksikografije je elektronski rečnik. Da bi se pravilno razumeo pojam elek-tronskog rečnika, važno je navesti iz kog oblika rečnika je on nastao i u kojem stepenu razvoja se danas nalazi. Razvojem računarske tehnologije, osmišljena su i takva računarska re-šenja koja se mogu primenjivati u izradi leksikografskih dela. Na taj način u leksikografiju ulazi jedno novo tehnološko rešenje, koje će revolucionarno izmeniti rad na sastavljanju rečnika. U prvom periodu primene računara u leksikografske svrhe – usled nepredvidive budućnosti računarske tehnolo-gije – elektronskim rečnicima su se nazivali oni rečnici kod kojih je priprema sadržaja vršena uz pomoć računara, a koji su na kraju uz pomoć računarskih programa za prelom teksta konačno i štampani u papirnoj formi (Gonda, 2012). Elektron-skim rečnicima su se dakle nazivali oni rečnici koji su nastaja-

Urkom Mono.indd 195 2017. 03. 06. 7:25:59

196

li uz podršku tada najmodernije računarske tehnologije. Da-nas, ipak, ove rečnike svrstavamo u krug štampanih rečnika i isključujemo ih iz grupe modernih elektronskih rečnika koje danas poznajemo. Prvi klasični elektronski rečnici su se po-javili tokom 80-tih godina 20. veka, kada tokom vrlo kratkog vremena postaju široko dostupni i omiljeni za korišćenje. Kla-sični elektronski rečnici nastaju pre pojave interneta, stoga se na tržište prvenstveno plasiraju na prenosivim medijima za pohranu podataka kao što su disketa ili CD-ROM. Ovi rečnici se prvenstveno pokreću na kućnim personalnim računarima ili su instalirani na mobilnim prenosivim uređajima za pre-vođenje, koji su danas sve ređi u upotrebi. Važno je naglasiti da se u krug elektronskih rečnika ubrajaju i sledeći rečnici: uskenirani štampani rečnici, koji su najčešće u pdf formatu, elektronski rečnici koji slepo prate štampane rečnike u meto-di sastavljanja građe, elektronski rečnici koji nude veću slobo-du korisnicima u izboru potrebnih informacija, zatim i rečnici koji ne raspolažu samo svojom bazom podataka već infor-macije crpe i iz spoljnih baza. Ipak kao osnovnu karakteristi-ku elektronskih rečnika, potrebno je napraviti jasnu granicu između klasičnih elektronskih rečnika, koji su prvenstveno zatvorenog tipa, i danas najmodernijih onlajn rečnika, koji su otvorenog tipa i osposobljeni za interaktivnu upotrebu. O nji-hovim karakterističnim razlikama će kasnije biti još reči.

Klasični elektronski rečnici se mogu podeliti na rečnike sa neposrednom primenom i na rečnike sa posrednom prime-nom (Prószéky, 1997:326). U prvu grupu spadaju oni koje čo-vek neposredno koristi u svom radu, dok u drugu grupu spa-daju softveri za proveru pravopisa, odnosno drugi programi kojima čovek ne može da pristupi, već su dostupni samo za računare i služe kao podrška onim softverima koje čovek ko-risti. Elektronske rečnike danas određeni autori dele i na on-lajn i oflajn elektronske rečnike, gde se klasični elektronski rečnici razumljivo svrstavaju u oflajn rečnike.

Što se tiče mađarskih elektronskih rečnika, na početku su najtraženiji bili upravo rečnici velikih i poznatih izdavača koji su dolazili na CD-ROM-u, među njima su najistaknuti-

Urkom Mono.indd 196 2017. 03. 06. 7:25:59

197

ji bili izdavači Scriptum i MorphoLogic. Odmah za njima su se pojavili i prvi elektronski rečnici izdavača klasičnih štam-panih rečnika koji su prvo dolazili na CD-ROM-u, a čim su za to postojale odgovarajuće mogućnosti i njihove onlajn verzije (Fóris, 2012:34). Za prvi elektronski rečnik smatra se Collins Cobuild English Language Dictionary koji se pojavio 1987. godine i koji je imao ogroman uticaj na razvoj budu-ćih elektronskih, pa i onlajn rečnika (Gonda, 2012). Među pr-vim mađarskim elektronskim rečnicima je bio „Anyanyelvi könyvespolc“ koji je dolazio na CD-ROM-u a u njemu su bili pravopisni propisi, pravopisni rečnik, rečnik stranih reči i izraza i opisni rečnik mađarskog jezika od 14000 odredni-ca (Gonda, 2012). Ipak, moramo da kažemo da su mađarska e-leksikografska izdanja u zaostatku za razvijenijim jezicima i bogatijim društvima, kako po količini elektronskih rečnika, tako i po njihovom kvalitetu.

Danas najmoderniji tip rečnika je zapravo onlajn rečnik. Onlajn rečnici su elektronski rečnici koji su dostupni preko interneta, imaju mogućnost neprekidne modifikacije i razvo-ja, a danas su najprimenjivaniji rečnici. Razvoj onlajn rečni-ka je tesno vezan za razvoj interneta. Usled brzine razvoja interneta, velikom brzinom se unapređuju i onlajn rečnici. Osnovne komponente onlajn rečnika su: baza podataka, web platforma i pretraživački motor. Onlajn rečnici se mogu deliti i na (1) klasične onlajn rečnike, koji su onlajn verzija nekog štampanog rečnika, (2) umrežene onlajn rečnike, koji su po-vezani sa više baza podataka iz kojih crpe potrebne podatke i (3) slobodno formirane onlajn rečnike, u koje sadržaj slobod-no unose sami korisnici, odnosno ovlašćeni administratori.

U posebnu grupu elektronskih, odnosno onlajn rečnika spadaju rečnici koji se zasnivaju na korpusima i koji svoje izvore vuku prvenstveno iz jezičkih korpusa, odnosno baze tekstova koji su sadržani u korpusu (Pajzs, 2004:137). Me-đutim, njihova rasprostranjenost nije zadovoljavajuća, jer se leksikografski timovi često sreću sa nizom otežavajućih okol-nosti kod sastavljanja ovih tipova rečnika. Naime, primećeno je da je sastavljanje rečnika na bazi korpusa vrlo zahtevan po-

Urkom Mono.indd 197 2017. 03. 06. 7:25:59

198

sao i traži ogromne kadrovske i finansijske kapacitete. Ovaj problem prvenstveno nastaje iz razloga što se primenom kor-pusa teži ka što većoj obrađenosti informacija koje sadrži kor-pus, što dovodi i do nesrazmerno velikih zadataka u selekciji i obradi uzoraka. (Pajzs, 2004:140) Na taj način, baze podataka postaju globalno oformljene zalihe neograničenih informacija i podataka, što dovodi do nemogućnosti kompletne obrade uzorka, čime se gubi smisao principa baziranja na globalnom korpusu informacija.

Da bi u potpunosti razumeli koje su prednosti današnjih modernih rečnika, potrebno je ukratko uporediti štampane rečnike sa elektronskim, odnosno onlajn rečnicima. U sle-dećim rečenicama elektronski i onlajn rečnici će se tretirati kao jedna ista tvorevina, znači neće biti analizirana njihova diferentnost. Međutim, pre nego što započnemo upoređiva-nje ova dva tipa rečnika, moramo istaći da postoje istraživači koji smatraju da se štampani rečnici ni ne mogu u potpunosti uporediti sa elektronskim rečnicima. Štampani rečnici su konkurencija prvenstveno štampanim, a elektronski rečnici konkurencija prvenstveno elektronskim rečnicima. Konku-rencija štampanim rečnicima – a ujedno i osnovni razlog za pad interesovanja za njih – su upravo slabi štampani rečnici, koji ne zadovoljavaju sve potrebe korisnika, a tek nakon njih možemo da govorimo o uticaju elektronskih rečnika na razvoj štampanih rečnika u današnje vreme (Prószéky,2011:3-4).

Ono što je prednost elektronskih rečnika, a pogotovo onlajn rečnika u odnosu na štampane rečnike je mogućnost primene multimedijalnih sadržaja, u obliku slike, zvuka i po-kretne slike. Dok je kod štampanih rečnika moguće bilo da se informacije prosleđuju isključivo kroz tekst i eventualno sliku, kod elektronskih i onlajn rečnika su znatno obogaćene mogućnosti prikaza rečničkog sadržaja i dopunjene su au-diovizuelnim rešenjima (Gaál, 2011:434). Slike se u štampa-nim rečnicima mogu prikazati prvenstveno u dve dimenzije, dok je trodimenzionalni prikaz jedna od osnovnih funkcija elektronskih i onlajn rečnika. Jedna od možda najevidentni-jih razlika između štampanih i elektronskih, odnosno onlajn

Urkom Mono.indd 198 2017. 03. 06. 7:25:59

199

rečnika je upravo nedostatak lakog upućivanja na dopunske izvore i informacije kod prvog, odnosno jednostavnog i brzog upućivanja na interne i eksterne izvore uz pomoć linkova kod drugog tipa rečnika. (Gaál, 2011:434). Kod štampanih rečnika rečnik se sastoji iz odrednice i njegovog tumačenja u kojem se nalaze eventualno i pozivanja na druge informacije u rečniku. Kod elektronskih i onlajn rečnika tumačenje odrednice sadrži takozvane hiperlinkove koji su direktni linkovi na unutrašnja ili spoljašnja pozivanja na dalje izvore informacija. Za elek-tronske i onlajn rečnike je karakteristično da se pretraga ne vrši u azbučnom redosledu, već se direktno upisuje traže-na reč, pa čak i samo početak određene reči, nakon čega se dobijaju predlozi za traženu odrednicu. (Gonda, 2012). Kod štampanih rečnika pretraživanje se vrši samo prema odred-nici koja stoji u abecednom redosledu, dok se pretraživanje baze podataka kod elektronskih i onlajn rečnika može vršiti i prema delu odrednice, prema više odrednica, ili na primer na osnovu odrednice u dekliniranom obliku. Na taj način, pretraga u klasičnim štampanim rečnicima se vrši ručno. Da bismo stigli do tražene odrednice, moramo da manuelno pretražimo sadržaj reči i da u abecednom redosledu prona-đemo traženu reč. Kod elektronskih rečnika pretraga se vrši automatski, bez našeg rada. Upisuje se tražena odrednica, a pretraživački motor pretražuje bazu podataka u cilju da pro-nađe ekvivalent tražene reči ili grupe reči. Tekst u štampanim rečnicima je statičan, pošto je dobio svoju konačnu formu pre objavljivanja, dok je tekst u onlajn rečnicima dinamičan, pod-ložan modifikacijama. Sadržaj rečnika može da se dalje pode-li sa drugim korisnicima, što potpomaže i primenu elektron-skih i onlajn rečnika u istraživanju, školskoj nastavi i drugim sličnim situacijama. Tekst elektronskog ili onlajn rečnika se prvenstveno prikazuje na jednom ekranu, međutim, ukoliko za to postoji potreba, uz pomoć miša možemo da otvaramo stranicu teksta bez ikakvog prostornog ograničenja.

Primećuje se da su usled sve veće prisutnosti elektron-skih uređaja na tržištu i elektronski rečnici, odnosno danas već onlajn rečnici dominantni na tržištu, dok interesovanje za

Urkom Mono.indd 199 2017. 03. 06. 7:25:59

200

štampane rečnike naglo opada (Prószéky,2011:3). Treba uzeti u obzir da se lako dostupne informacije sa interneta sve više smatraju i najpouzdanijim, odnosno primarnim informaci-jama do kojih može čovek da stigne, a to se najviše oseća u krugu mlade, odnosno buduće populacije. Tako i rečnici koji su dostupni preko interneta, neretko i besplatni, znatno su traženiji i korišćeniji kako među mladima, tako i među osta-lim aktivnim korisnicima, nego što je to slučaj sa štampanim rečnicima (Gaál, 2011:432).

U sledećim rečenicama daćemo kratak opis karakteristi-ka elektronskih i onlajn rečnika na osnovu kojih se mogu uočiti osnovne razlike između ova dva tipa rečnika. Jedna od važnih osobina onlajn rečnika je da omogućuje brz i jed-nostavan pristup traženoj informaciji i onima koji eventual-no ne raspolažu naprednim znanjem za korišćenje rečnika i sličnih leksikografskih izdanja (Gaál, 2011:435). Kao što je to slučaj i sa štampanim rečnicima, i elektronski rečnici izi-skuju određeno predznanje – odnosno veštinu – u njegovoj primeni. Savremeno društvo je u svim svojim delatnostima okruženo onlajn sadržajima i sposobnost korisnika da se u digitalnom i onlajn svetu snalazi je sve izraženija. Korisnici su upoznati sa mogućnostima onlajn sadržaja, znaju kako da im pristupe, na osnovu kojih principa funkcionišu i kako da ih koriste u svoje svrhe. Upravo tako čine i u slučaju onlajn rečnika. Korisnici su u stanju da primenjuju onlajn rečnike bez prethodnog učenja i preuzimaju njihov sadržaj bez većih problema. Kao druga vrlo važna karakteristika onlajn rečnika je mogućnost skladištenja neograničene količine informacija, naspram statičnih elektronskih rečnika, gde su mogućnosti skladištenja informacija ograničene prostorom i vremenom. Što se tiče pouzdanosti onlajn rečnika – iako je danas pouz-danost podataka sadržaja na internetu sve izraženija – ona se prvenstveno dovodi u pitanje u slučaju onih onlajn rečnika koji su otvoreni za slobodnu manipulaciju i koje praktično svako može da sastavlja i modifikuje, dok kod onlajn rečnika zatvorenog tipa, kao što je i slučaj sa rečnicima poznatih izda-vačkih kuća, pouzdanost više nije upitna, već pre očekivana

Urkom Mono.indd 200 2017. 03. 06. 7:25:59

201

i dosledna (Gaál, 2011:435). Kao ostale prednosti onlajn reč-nika možemo da navedemo istaknuto tumačenje odrednica, usled čega se određeni delovi tumačenja odrednice ističu u obliku minimalnih informacija, a omogućen je i detaljan pri-kaz za one kojima je potrebna dodatna informacija. U onlajn rečnicima danas je već standardna praksa da se u prikazu po-dataka koriste i vizuelni efekti kao što su boja, veličina slova, i drugo. Kao razliku u primeni unutrašnjih i spoljnih linkova, treba navesti da se kod onlajn rečnika unutrašnji linkovi ko-riste za preusmeravanje korisnika na drugi deo rečničke baze podataka, što po sebi predstavlja navigaciju unutar rečničke baze podataka, dok se uz pomoć spoljnih linkova korisnici preusmeravaju na druge izvore, najčešće dostupne na dru-gim internet stranicama, odnosno drugim bazama podataka koje su dostupne putem interneta.

Kao što je to bio slučaj i krajem 20. veka, kada leksikografi nisu mogli ni da pretpostave kojom brzinom i u kom pravcu će teći razvoj rečnika, ni danas ne možemo u potpunosti da budemo sigurni šta će biti budućnost leksikografije. Važno je, međutim, istaći da je poslednjih 20-30 godina moderne leksi-kografije pokazalo da se intenzitet promena i broj inovacija drastično povećao i da će se to nastaviti i u budućnosti. Jedno je sasvim sigurno, primenljivost rečnika i dosledna pouzda-nost informacija koje su u rečnicima sadržane, predstavljaće važnu osnovu i u rečnicima budućnosti. Nadalje, ubrzanim razvojem tehnologije i sve većom pristupačnošću tehnologiji običnom čoveku, rečnici će morati da pronađu takvu formu, sa kojom će biti sposobni da zadovolje sve potrebe budućeg modernog društva. Upravo zbog toga, mnogi stručnjaci već i danas smatraju da bi trebali da izdajemo samo elektronske, odnosno onlajn rečnike, ali i u najgorem slučaju samo tada štampane rečnike, ako se uz njih izdaje i elektronska, od-nosno onlajn verzija. Ovo pitanje je danas zaista od velikog značaja, jer se i dalje publikuju štampani rečnici koji nemaju svoju elektronsku ili onlajn verziju, smatrajući da one nisu potrebne, ili jednostavno, iz razloga što njihovi izdavači ne raspolažu tehnologijom, odnosno stručnim znanjem za njiho-

Urkom Mono.indd 201 2017. 03. 06. 7:25:59

202

vo publikovanje u elektronskom obliku. Ovo pitanje je usko vezano i za pitanje leksikografa budućnosti. Leksikografi u budućnosti će morati da raspolažu širim znanjem u oblasti računarske i informacione tehnologije. Lingvisti koji će se ba-viti sastavljanjem rečnika u budućnosti će morati da se što bolje upoznaju sa tehnikama i metodama iz oblasti jezičkih tehnologija. U budućnosti će biti potrebna prisnija saradnja leksikografa i programera, što ujedno znači i da će se oblast leksikografije proširi i izvan onog okvira u kojem danas funk-cioniše kao grana nauke o jeziku. Važno je naglasiti da su reč-nici prvenstveno sredstvo koje nam pomaže u radu ili učenju. Kao takvi, od njih se očekuje da su lako dostupni, da im je jednostavna i brza upotreba, da su kompatibilni sa svim plat-formama i sistemima, odnosno uređajima na kojima korisnici koriste te rečnike. Za razliku od knjige, koja u današnje vre-me ima sličnu sudbinu kao i rečnici, koja postepeno prelazi iz klasičnog štampanog oblika u virtualni, digitalni elektron-ski oblik, rečnici kao sredstvo za rad i učenje ne predstavljaju neku posebnu emocionalnu vrednost za korisnika, pa će se i teško održati u svom štampanom obliku. Trend pokazuje da će u budućnosti elektronski, odnosno onlajn rečnici u pot-punosti zameniti štampane rečnike. Primat između elektron-skih i onlajn rečnika će najverovatnije odneti upravo onlajn rečnici, međutim, treba istaći da će u budućnosti postojati i takve oblasti primene rečnika kod kojih će upravo klasični elektronski rečnici, sa svojim zatvorenim sistemom predstav-ljati bolje rešenje. U prilog ovom ide i vrlo interesantno reše-nje elektronskog rečnika u formi pop-up prozorčića. Naime, danas postoje i takvi specijalno konfigurovani elektronski rečnici koji su dostupni iz drugih programa, kao što je na pri-mer MS Word, a koji se pokreću u obliku Pop-up prozorčića postavljanjem kursora miša na datu reč ili rečenicu. Na ovaj način se znatno ubrzava pretraga i dobijanje odgovarajućeg rezultata. (Dringó, 2011:146). Ovo rešenje je vrlo praktično u specijalnim i stručnim zadacima, kada zbog nedostatka vremena za pretragu nepoznate reči ili rečenice, korisnik gotovo momentalno dobija predloge ekvivalenata na dru-

Urkom Mono.indd 202 2017. 03. 06. 7:25:59

203

gom jeziku. Ako pogledamo u kom pravcu se kreće razvoj modernih multimedijalnih i komunikacijskih uređaja, vide-ćemo da je sve veća prisutnost malih takozvanih „pametnih“ uređaja, kao što su mobilni telefon ili tablet. Slično drugim sadržajima sa interneta, i onlajn rečnici se mogu pokrenuti sa sve manjih uređaja, pa tako i telefona i tableta. Danas su sve više popularnije tzv. aplikacije za mobilne telefone i tablet uređaje, preko kojih je pristup onlajn rečnicima jednostavan i globalno rasprostranjen. Za današnju ljudsku populaciju on-lajn i elektronski sadržaji su vrlo moderni i privlačni. Onlajn rečnici stoga predstavljaju moderna rešenja koja su ujedno i laka i privlačna za korišćenje. Osnovni korisnički zahtevi za moderne rečnike su laka dostupnost, brza pretraga, ciljane informacije. Ovo pak prvenstveno mogu da ponude onlajn rečnici. Korišćenjem onlajn rečnika na mobilnim telefonima ili tablet uređajima, primenjuje se takozvani princip „rečnik u džepu“. Usled ogromne rasprostranjenosti pametnih mobilnih telefona, danas su elektronski i onlajn rečnici prisutni i na škol-skim časovima, što ranije nije bio slučaj, jer je za pristup ovim rečnicima bila potrebna i odgovarajuća tehnika, odnosno pri-stup internetu (Fóris, 2012:34). U budućnosti će stoga primena onlajn rečnika u školskoj nastavi biti još izraženija, a školski nastavni program će morati da pronađe metodološka rešenja za njegovu adekvatnu primenu u obrazovne svrhe.

Što se tiče dvojezičnih srpsko–mađarskih elektronskih i on-lajn rečnika, situacija je daleko od zadovoljavajuće. Kao prvo, treba istaći da danas još uvek postoji vrlo mali broj srpsko–ma-đarskih, odnosno mađarsko–srpskih elektronskih, odnosno onlajn rečnika. Nedostatak stručnih rečnika je još izrazitiji. U slučaju malih jezika, sastavljanje dvojezičnih stručnih rečnika nije isplativo, stoga treba da se stremi principu da se kroz opšte dvojezične rečnike delimično „progura“ i stručna terminologi-ja, a to je izvodljivo samo u formi elektronskih, odnosno onlajn rečnika, kod kojih su ograničenja labavija. (Fóris, 2004:121). U prethodnom tekstu koji se bavio štampanim rečnicima mogli smo da primetimo da ni štampanih srpsko–mađarskih, od-nosno mađarsko–srpskih rečnika nema u izobilju u poslednje

Urkom Mono.indd 203 2017. 03. 06. 7:25:59

204

vreme, pa je posebno interesantno zašto se leksikografija nije usmerila u pravcu „digitalnih“ rešenja, koja bi rešila mnoge probleme, pa i problem stručnih rečnika. Prvenstveni cilj dvo-jezičnih rečnika, odnosno dvo- i višejezičnih stručnih rečnika je predstavljanje pojmovnih ekvivalenata dva ili više različitih jezika, međutim, pored ovoga, ovi rečnici trebaju da sadrže i druge značajne informacije dotičnih jezika, kao što su grama-tička pravila, sinonimi, frazemi, etimologija reči i drugo (Fóris, 2002:73). Elektronski i onlajn rečnici bi u svakom slučaju trebali da prate ovaj osnovni princip u „serviranju“ informacija svo-jim korisnicima, međutim, videćemo da je trenutna situacija sasvim drugačija.

U sledećem delu predstavićemo nekoliko onlajn srpsko–mađarskih, odnosno mađarsko–srpskih rečnika. Detaljnije ćemo se pozabaviti sa sledećim rečnicima: „E-TRANSLATOR Onlajn srpsko–mađarski prevodilac“, dostupan na sledećoj adresi http://www.etranslator.ro/hu/szerb-magyar-onli-ne-fordito.php, „ONLAJN rečnik“, dostupan na adresi http://www.onlineszotar.com/ i „GLOSBE srpsko–mađarski onlajn rečnik“, dostupan na adresi https://hu.glosbe.com/sr/hu/. Zašto se u ovom radu bavimo upravo ovim, a ne drugim, eventualno i boljim onlajn rečnicima? Isključivo iz razloga što se oni prvi pojavljuju u Google pretraživaču po stepenu učesta-losti njihove primene. Istraživanja su pokazala da korisnici pri-likom traženja potrebne informacije na internetu najčešće kori-ste rezultate koji se pojavljuju na prvih 3 do 5 stranica izlistanih pogodaka na njihovu traženu reč ili izraz. U našem slučaju, ova tri onlajn rečnika smo dobili na rezultat pretrage na upit „srp-sko-mađarski rečnik“, odnosno „mađarsko-srpski rečnik“. Ako pogledamo ETranslator, videćemo da se on ne može svr-stati u istu grupu onlajn alata sa drugim rečnicima. Sa njim se stoga i nećemo detaljnije baviti, jer kao što se može primetiti i iz samog naziva, ovde je reč o onlajn platformi za prevođenje iza koje se nalazi rečnik srpskog jezika. Već kod prvog prika-za, primećuju se ozbiljne gramatičke i pravopisne greške kako kod osnovnog jezika platforme, kod mađarskog jezika, tako i kod jezika tumačenja, u našem slučaju srpskog jezika. Internet

Urkom Mono.indd 204 2017. 03. 06. 7:25:59

205

stranica navodi skoro sve svetske jezike uparene sa mađarskim jezikom, međutim, korisniku ne nudi nikakvu dodatnu podrš-ku u razumevanju rezultata prevođenja, ne nude se niti grama-tičke, niti ikakve druge dodatne informacije o reči ili izrazu koji se traži. ETranslator nudi prevođenje i sa mađarskog na srpski i sa srpskog na mađarski jezik. Ekvivalenti su u najvećem broju slučajeva pogrešni. Primenjuje se princip „reč za reč“, prema kojem se u onlajn prevodiocu ne uzima u obzir semantički od-nos između pojedinih reči, već se vrši direktan prevod svake posebne reči pohranjene u bazi podataka. Autor i vlasnik plat-forme za prevođenje je anoniman i neutvrdiv. Drugi rečnik sa kojim ćemo se ovde baviti je u ovom tekstu naznačen kao „ONLAJN rečnik“, jer zapravo i nema svoj poseban naziv, reč je o prevodu naziva internet stranice sa mađarskog na srpski jezik. Za ovaj onlajn rečnik je zanimljivo da prati minimalistič-ki prikaz, na ekranu je naveden jedan link sa kojeg se pokreću mađarsko-srpsko-mađarski, mađarsko-italijansko-mađarski, mađarsko-nemačko-mađarski, mađarsko-francusko-mađarski i mađarsko-englesko-mađarski rečnici. Pored linka stoji rubri-ka u koju se upisuje tražena reč i oznaka za pokretanje pre-trage. Na sledećem prikazu se ilustruje tumačenje odrednice „pričati“:

Urkom Mono.indd 205 2017. 03. 06. 7:26:00

206

Kao što se vidi i na slici, tumačenje odrednice je svede-no na predstavljanje ekvivalenata, bez da su određena reč ili izraz stavljeni u komunikacijski kontekst. Korisnik ne dobija nikakvu gramatičku informaciju o ekvivalentu odrednice, ne navode se primeri, ne postoje hiperlinkovi za preusmerava-nje na relevantne informacije, itd. Pogledajmo tumačenje reči „jasno“:

Možemo da primetimo da je rečnik na traženu odrednicu „jasno“ prepoznao oblik imenice „jasnoća“ i ponudio ekvi-valente za nju. Kada je zatim pokušano da se dobije ekvi-valent na dve odrednice u semantičkom odnosu „pričati ja-sno“, rečnik nije ponudio nikakvo rešenje.

Urkom Mono.indd 206 2017. 03. 06. 7:26:00

207

Onlajn rečnici treba da budu osposobljeni i za pretragu u semantičkom skupu reči. Baza podataka onlajn rečnika treba da sadrži i odgovarajući korpus karakterističnih primera i ko-lokacija prema kojim se vrši i pretraga u cilju ponude odgova-rajućeg rezultata. Onlajn rečnici bez ove funkcije ne mogu da zadovolje sve zahteve modernog korisnika.

Pogledajmo sledeći primer u kojem je pokušano da se do-bije mađarski ekvivalent na odrednicu „lepa“. U pretraživaču je namerno upisana reč u ženskom rodu, znači neuobičaje-nom obliku za osnovni oblik rečničke odrednice. Kao što se može primetiti i na prikazu, onlajn rečnik je – nakon što nije pronašao oblik koji se u potpunosti slaže sa traženom odred-nicom – pretražio sve ekvivalente u bazi podataka u kojim je komponenta „lepa“ mogla da se pronađe i ponudio sledeće rezultate:

Urkom Mono.indd 207 2017. 03. 06. 7:26:00

208

Ovo je jedna od tipičnih grešaka onlajn rečnika. Onlajn rečnik mora da bude osposobljen da pronađe ekvivalente i za deklinirane oblike, jer moderni korisnici sve češće pretražuju rečnike u oblicima u kojima se date reči nalaze u tekstovima, a u najvećem broju slučajeva ni ne poznaju osnovni oblik reči koju traže. Za razliku od klasičnih štampanih rečnika, ova pogodnost u pretraživanju odrednica treba da bude po-nuđena korisnicima u onlajn rečnicima.

Kod ovog rečnika je, slično kao i kod prethodnog, nemo-guće dobiti informaciju o autoru i vlasniku onlajn rečnika, kao ni o izvorima iz kojih je crpljena leksička građa srpskog i mađarskog jezika.

Sledeći rečnik o kojem će biti reči jeste rečnik „Glosbe“. Za razliku od prethodna dva onlajn rečnika, ovaj rečnik je otvoren za spoljnu modifikaciju od strane korisnika rečnika. Ovaj rečnik funkcioniše na sličnom principu kao i ostali slo-bodni i otvoreni korisnički onlajn rečnici, gde svako može da unosi rečnički sadržaj ili prethodni modifikuje. Važna karakteristika ovog tipa rečnika je da je besplatan i slobod-no dostupan na internetu. Druga važna karakteristika ovog rečnika je da predstavlja jednu vrstu „prevodilačke memo-rije“ koja može da se koristi u najraznovrsnije svrhe. Pošto rečnički sadržaj unose korisnici sami, izrazito je velik broj tekstova koji se teže pronalaze u klasičnim rečnicima. Na-ime, ove tipove rečnika prvenstveno koriste takvi korisnici koji se kreću u pojedinim stručnim oblastima i pošto nemaju mogućnost da stručnu terminologiju pronađu na drugom jeziku, sami unose i stručne reči i izraze u rečnik i time pot-pomažu svojim znanjem korisnike sličnog strukovnog inte-resovanja. Na ovaj način, ovaj tip onlajn rečnika može da izraste u ozbiljan rečnik stručne terminologije, što je izrazito teško postići u drugim oblicima rečnika. Pogledajmo prime-re „jasno“ i „lepa“.

Urkom Mono.indd 208 2017. 03. 06. 7:26:00

209

Već kod prvog primera možemo da primetimo da se tumačenje odrednice ilustruje isečkom iz korpusa koji je pohranjen u bazi podataka rečnika. Na ovaj način smo u stan-ju odmah da uočimo i specifične konstrukcije sa komponen-tom „jasno“ kao što su frazemi, upitne konstrukcije i drugo: „jasno kao dan“, „Da li je jasno?“, „Je li ti jasno?“, itd.

Urkom Mono.indd 209 2017. 03. 06. 7:26:01

210

Kod primera tumačenja odrednice „lepa“, primećujemo da je u slučaju ovog onlajn rečnika – za razliku od ranije spo-menutog „ONLAJN rečnika“ – pronađen odgovarajući ekvi-valent odrednice, iako nije data u svom osnovnom rečničkom obliku. Ovo je odličan primer za ilustraciju mogućnosti jed-nog modernog onlajn rečnika. Naime, onlajn rečnici buduć-nosti biće u stanju da gotovo unapred razmišljaju i primete sva naša očekivanja i zahteve. Jedno od osnovnih očekivanja današnjeg korisnika onlajn rečnika je da su mu informacije dostupne u svim raspoloživim oblicima, da je put do konačne informacije uprošćen i da se tumačenja ekvivalenata na dru-gom jeziku ilustruju u stvarnom i relevantnom kontekstu.

Kao što je i navedeno u ovom radu, budućnost leksikograf-skih rešenja leži upravo u što boljoj primeni modernih onlajn sadržaja. U budućih deset do dvadeset godina, štampane reč-nike će u potpunosti da zamene onlajn rečnici. Međutim, u tom periodu će se desiti i značajni korak u razvoju digitalnih sadržaja i budući onlajn rečnici će obuhvatati sva dobra i ko-risna rešenja kako štampanih, tako i elektronskih rečnika. Slo-bodno možemo da kažemo da će onlajn rečnike u budućnosti karakterisati manje osobine današnjih onlajn rečnika, a više osobine štampanih i elektronskih rečnika. Naravno, ovde se prvenstveno misli na relevantnost rečničkog sadržaja, ogro-mnu podršku korisnicima u gramatičkim, pravopisnim, se-mantičkim i drugim informacijama, odgovarajuće izvore lek-sičke građe, dostupnost na svim modernim uređajima, itd.

Urkom Mono.indd 210 2017. 03. 06. 7:26:01

211

Primena rečnika u nastavi

Rečnike koristimo kao izvore iz kojih crpimo znanje koje nam je u datom trenutku potrebno, a koje ne moramo da neprekid-no posedujemo. Prema tome, rečnik je jedna „fioka“ iz koje iz-vlačimo „tablicu množenja“ da bismo se prisetili jedne odre-đene matematičke operacije, ili je pak što brže naučili. Kada nam množenje brojeva već ide od ruke bez pomoći tablice množenja, tada više ne otvaramo fioku. Upravo tako funk-cioniše i rečnik. Nakon čestog korišćenja rečnika, preuzeto znanje se memoriše i potreba za rečnikom kao alatom postaje sve manje izražena. Zato često čujemo od već iskusnih pre-vodilaca da što se duže bave ovim poslom, sve ređe i manje koriste rečnike u svom radu. Upravo je ovo jedna vrlo važna osobina rečnika koja se retko uzima u obzir prilikom konci-piranja rečničkog sadržaja. Rečnici se sastavljaju na osnovu koncepta koji odgovara najširem krugu korisnika, a njihovi sadržaji su tako formulisani da se informacije u njima nalaze uvek u kompletnom obliku, spremne da budu po prvi put iščitavane. Naravno, štampani rečnici nisu mogli da ponude rešenja uz pomoć kojih bi se njihovi sadržaji više približili potrebama pojedinaca. Odgovor na ovaj problem verovatno može u budućnosti da reši samo onlajn rečnik, koji bi bio u toj meri personalizovan i podešen za potrebe pojedinačnog korisnika, da bi bio u stanju da prenosi samo potrebne infor-macije, isključujući sve one informacije koje je dati korisnik ranije već usvojio.

Danas rečnici – bilo da je reč o štampanim ili elektron-skim, odnosno onlajn rečnicima – imaju vrlo široku primenu. Rečnici se koriste u školskoj nastavi, prilikom prevođenja na strani jezik, prilikom traženja neke specifične informacije, kao što je latinski naziv neke ptice, ili karakterističan izraz nekog poznatog pisca, itd. U sledećem delu ćemo pogledati u kojim karakterističnim situacijama mogu da se koriste neki od tipo-va rečnika.

Urkom Mono.indd 211 2017. 03. 06. 7:26:01

212

Kao prvi rečnik sa kojim se korisnici vrlo često susreću jeste opisni rečnik. Opisni rečnik opisuje određeni opus je-zičke građe, najvažnije reči, spojeve, izraze, izreke jednog jezika. Opisni rečnik odrednice opisuje drugim rečima, srod-nim rečima ili ređe rečima stranog jezika. Obim opisnog reč-nika je uglavnom iznad 100.000 odrednica, međutim postoje opisni rečnici i u nekoliko pa i više tomova. Ovaj tip rečnika ređe obrađuje etimologiju reči, međutim, obeležava zastarele izraze i lokalizme, označava izgovor reči i kad je potrebno, značenje ilustruje i crtežom. Opisni rečnici su rečnici najveće leksičke baze, jednojezični i najčešće se koriste u obrazovne svrhe, kada korisnici žele da dođu do slojevitijeg i podrobni-jeg objašnjenja određenog pojma, izraza. Zbog svoje veličine, dimenzija i težine, ovi rečnici se ne ubrajaju u lako prenosive rečnike, pa se i vrlo retko mogu naći u tašni nekog učenika ili profesora. Ovi rečnici su tipično kabinetski, odnosno bibliote-karski rečnici, koji međutim, mogu da posluže za istraživanje date oblasti jer pružaju najpotpuniju informaciju o pojedinom pojmu, rečničkoj odrednici.

Sledeći rečnik koji je vrlo čest u skoro svakoj kući obra-zovanih korisnika, jeste rečnik stranih reči. Ovaj tip rečnika predstavlja zapravo bazu stranih reči koje su se odomaćile u jednom datom jeziku. Iako se ovaj tip rečnika ređe koristi od rečnika stranih jezika, ovi rečnici su nezaobilazni u situaciji kada rečnici stranih jezika ne sadrže traženu reč. Naime, reč-nici stranih jezika, odnosno dvojezični rečnici u svojoj građi imaju opštu leksičku bazu standardnih jezika i ne sadrže niti stručnu terminologiju, niti reči stranog porekla u onoj meri u kojoj bi potreba za tim sadržajima postojala kod prosečnog korisnika rečnika. Ipak, najčešće zbog prostornog ograniče-nja, stručna terminologija i strane reči predstavljaju poseban rečnički korpus. Upravo iz ovog razloga su na stolu jednog dobrog prevodioca uvek mogli da se nađu dvojezični rečnici u oba smera, opisni rečnici dva jezika, odnosno rečnici stra-nih reči i izraza oba jezika. Tako su prevodioci u svom radu koristili čak šest rečnika.

Urkom Mono.indd 212 2017. 03. 06. 7:26:01

213

Rečnik stranog jezika je onaj tip rečnika koji je najraspro-stranjeniji i najčešće korišćen. Naime, kao „fioka u kojoj se nalazi nama nepoznata informacija, odnosno informacija na koju rečnik treba da nas podseti“, ovaj tip rečnika je alat u sti-canju jezičke kompetencije na stranom jeziku. Najčešće u obli-ku dvojezičnog rečnika, sadržaj ovog rečnika je klasifikovan u azbučnom redosledu, prema kojem se vrši pretraga potrebne informacije. Dvojezični rečnici danas postoje u najrazličitijim formama i po pitanju količine leksičke građe idu od džepnih pa sve do velikih dvojezičnih rečnika. Primena ovog tipa reč-nika u školskoj nastavi je očigledna. Nastava stranog jezika ne može da se zamisli bez priručnika, alata uz pomoć kojih učenici mogu da provere svoje znanje, pronađu potrebnu, od-nosno nepoznatu reč. Rečnici stranih jezika služe učenicima kao baza leksičkog blaga stranog jezika i tokom sticanja jezič-ke kompetencije ih koriste u cilju da steknu nova znanja, ranije usvojena bolje utvrde, nadalje da na jednom mestu raspolažu kompleksnim leksičkim aparatom jednog jezika.

Sledeći rečnik sa kojim se svakodnevno susrećemo jeste pravopisni rečnik. Pravopisni rečnici se sastavljaju i kao samo-stalni priručnici, ipak, najčešće predstavljaju zajedničku celinu sa pravopisnim pravilima. Naime, ovaj tip rečnika se najčešće nalazi kao dodatak pravopisu datog jezika u cilju ilustracije ranije navedenih pravopisnih pravila. Leksička građa ovog tipa rečnika je najčešće akcentovana pa ovaj tip rečnika ujedno može da služi i kao akcenatski rečnik (Šipka, 2010:uvod). Po-red ilustracije pravilnog pisanja, ovaj rečnik sadrži i podatke o prozodiji, gramatici jezika. U okviru ovog tipa rečnika obra-đuju se sledeće teme: razvoj i osnovne norme pisma, pravila pisanja velikog slova, rastavljanje reči na kraju reda, transkrip-cija imena iz stranih jezika, pravopisni znaci, primena skra-ćenica, itd. Ovaj tip rečnika je vrlo koristan i u nastavi, jer je jedno od najvažnijih pomagala u sticanju kompetencije lepog i pravilnog pisanja. Ujedno je i didaktičko sredstvo, jer na licu mesta ilustruje one kritične probleme u pravopisu jednog jezi-ka, koji su od izuzetne važnosti za pismenu kulturu na datom jeziku.

Urkom Mono.indd 213 2017. 03. 06. 7:26:01

214

Sledeći rečnik o kojem će biti nekoliko reči, jeste takozvani „rečnik pisca“. Preteča ovog tipa rečnika je bio rečnik konkor-dancija, koji je predstavljao bazu karakterističnih reči i spoje-va reči koji se nalaze u delima određenog pisca. U modernim rečnicima pisaca, tumače se pojedine reči i izrazi, pruža se detaljnija informacija o leksičkoj građi stvaralaštva datog pis-ca ili pesnika. U ove rečnike unose se sve reči i izrazi koje koristi dati pisac u svom stvaralačkom opusu, a mogu da budu od ključnog značaja za razumevanje njegovih poruka, stilskih karakteristika i drugih osobenosti. Zanimljivo je ista-ći da ovaj tip rečnika u svojoj građi ponekad može da ima i veći broj odrednica od onog koji se nalazi u klasičnim opštim rečnicima stranih jezika. Kao najbolji primer za to je Rečnik Šandora Petefija koji ima blizu 30.000 odrednica, što pred-stavlja fascinantno obiman fond reči i izraza koje je stvaralac koristio u svojim delima. Primena ovog tipa rečnika je česta u nastavi književnosti, kada se analiziraju posebni izrazi ili motivi u delima pojedinih stvaralaca, međutim, primenjuju se i u istraživačke svrhe, kad je predmet istraživanja leksič-ki fond datog stvaraoca, odnosno njegov uticaj na društvo i druge stvaraoce.

Kao sledeći rečnik koji se često koristi u školskoj nastavi treba da spomenemo rečnik sinonima. Rečnik sinonima je za-pravo jedan vrlo važan alat u sticanju visoke jezičke kompe-tencije na datom jeziku jer predstavlja bazu sinonima jednog jezika, odnosno njihovih konekcija i međusobnih uticaja. Ovaj tip rečnika je prvenstveno namenjen izvornim govornicima i služi im kao neka vrsta pomagala u sticanju što bolje jezičke raznovrsnosti i izražajne kompleksnosti. Ipak, ovakav tip reč-nika mogu da koriste i govornici stranih jezika, međutim oni mogu da budu „uskraćeni za sitne finese u značenjima reči koje se navode kao sinonimne” (Čosić, 2008:uvod). Ovaj tip rečnika se u školskoj nastavi koristi prvenstveno za poboljša-nje jezičke kompetencije govornika, međutim, često se koristi i u vežbama koje za cilj imaju brzu izmenu stilskog karaktera izražaja, kada se od teksta jednog stilskog karaktera formira tekst drugačijeg, usmerenog stilskog karaktera.

Urkom Mono.indd 214 2017. 03. 06. 7:26:01

215

Slično funkcioniše i rečnik žargona koji u sebi sadrži oti-ske neformalnog i slobodnog, katkad nakaradnog jezičkog iz-ražavanja. Danas je potrebno u korpus jezičkog izražaja uneti i uzorke koji ne pripadaju standardu i normi datog jezika, a koji katkad karakterišu dati socijalni krug korisnika. „Nekada је bilo teško i zamisliti da se u ozbiljnim književnim delima koristi govor ulice, а danas nam je potreban rečnik žargona da bismo razumeli savremenu prozu, poeziju, dramu, mo-derne filmove, kao i skoro sve oblike masovne komunikacije, а naročito televiziju.“ (Gerzić, 2012:uvod) Iz prethodne reče-nice se uočava da je žargon već odavno sastavni deo jednog jezika i da živi svoj život kao „nestandardni uzorak“ u stan-dardu. Upravo iz tog razloga, primena ovog tipa rečnika u školskoj nastavi je važna u interesu što boljeg upoznavanja sa ovom formom izražavanja, odnosno pravilnom interpretaci-jom žargonskih sadržaja.

Pored gore navedenih rečnika, u školskoj nastavi se pri-menjuju i etimološki rečnici, kao baze leksičke građe u koji-ma je naznačeno poreklo reči, frazeološki rečnici, kao riznice ustaljenih govornih izraza, idioma karakterističnih za dati jezik, dijalektološki rečnici u kojima je prikupljeno rečničko blago određenog dijalekta ili govornog područja, pa zatim i stručni rečnici koji sadrže leksičku građu iz oblasti botanike, geologije, prava, medicine, tehnike i tehnologije, poljoprivre-de, muzike i drugih stručnih oblasti.

Pored svih ovih tipova rečnika, u školskoj nastavi je sve češća primena i elektronskih i onlajn rečnika, o kojima je de-taljnije bilo reči u prethodnom tekstu.

Urkom Mono.indd 215 2017. 03. 06. 7:26:01

216

Urkom Mono.indd 216 2017. 03. 06. 7:26:01

217

Usvajanje jezičke kompetencije stranog jezika kroz medijska sredstva i proizvode

Uloga medija se neprekidno menja i prilagođava potreba-ma današnjice. Osnovna informativna funkcija medija je već odavno dopunjena obrazovnom funkcijom, a danas se kroz medije vrši kompleksno formiranje društva i pojedinca. Me-diji, koji u ovom radu obuhvataju štampu, radio, televiziju, i internet, pa zatim i neke njihove karakteristične proizvode, svojim sadržajem i metodom „serviranja“ informacija, u sta-nju su da u potpunosti upravljaju i potrebama i ponudama rešenja za sve potrebe društva i pojedinca. Jedna od takvih potreba je i usvajanje stranog jezika, koje je danas verovatno značajnije nego ikada ranije. U ovom poglavlju će se analizi-rati metodološki pristup medija u upravljanju potrebe druš-tva i pojedinca za usvajanjem stranih jezika, nadalje, predsta-viće se metodološka rešenja različitih medija u ponudi ključa za sticanje jezičke kompetencije na stranom jeziku.

Savremeno društvo i mediji

Kako možemo da okarakterišemo savremeno društvo? Ako prihvatimo opšte gledište prema kojem se u ljudskoj civiliza-ciji u poslednjih nekoliko vekova izmenjuju preindustrijsko, industrijsko i postindustrijsko doba, prihvatićemo da današ-nje savremeno društvo živi u postindustrijskom dobu, gde kao osnovni pokretač razvoja jesu upravo stručno znanje i informatička tehnologija. (Avramović, 2006:200)

Ako pogledamo savremenog čoveka, primetićemo da je on danas u znatno komplikovanijem sistemu, da je manipuli-san sa raznih strana, da se njegovo iskustvo svodi na prima-nje signala iz društva, a tek retki uspevaju da dovedu do izra-žaja svoje mišljenje, da istaknu svoje znanje, a da ono nije već manipulisano spoljnim uticajima. Kao glavne karakteristike postindustrijskog društva možemo navesti formulisanje no-vog koncepta u organizaciji rada, odlučnost u traženju novih

Urkom Mono.indd 217 2017. 03. 06. 7:26:01

218

izvora energije, digitalizaciju informacija i znanja, ogroman napredak u formi i kapacitetima komunikacijskih sredstava. (Avramović, 2006:200) Uz ovo se čvrsto vezuje i globalizacija, kao izrazito sredstvo u formiranju jedinstvenih tržišta, siste-ma. Iako je ovde reč prvenstveno o nastojanju da se postigne što veća povezanost između različitih naroda, globalizacija u sebi skriva i niz društvenih problema koji nastaju na global-nom nivou i treba kao takvi da se globalno i tretiraju. Najveći broj pristalica globalizacije stiže upravo iz bogatijeg dela sve-ta, jer upravo ti narodi i države putem globalnih uticaja i na globalnom tržištu u stanju su da poboljšaju svoje rezultate, svoj profit, svoj uticaj. Oni narodi i države, koji su u zavisnom položaju, na globalizaciju gledaju sa strahom, međutim, među njima istaknutiji, u globalizaciji prepoznaju i izazove i mogućnosti koje, istina nisu za njih konstruisane, međutim, mogu da se iskoriste u interesu jačanja datog društva i pribli-žavanja standardu bogatih država kojem se stremi.

Kada govorimo o sredstvima komunikacije, treba napo-menuti da je komunikacija jedno od osnovnih potreba ljudske populacije još od najstarijih vremena. Komunikacija između pojedinaca je predstavljala osnovu za kasniji razvoj i prelazak čoveka sa stepena vegetativnog bića na stepen najsuperior-nijeg bića na našoj planeti. Ako govorimo o razvoju komu-nikacije, treba istaći da je govor bio najstariji i najraniji vid komunikacije između ljudi. Putem govora, pojedinac je raz-menjivao informacije sa svojom okolinom i dobijao signale iz svoje uže i dalje okoline. Onog trenutka kada je čovek prona-šao pismo, odnosno sistem oznaka kojim je mogao da izrazi svoju nameru i osećanja, odnosno kad je pronašao način kako da ga prikaže na određenim predmetima, podlogama, kao što su kamen i papir, tada je i komunikacija dobila na vrednosti i trajnosti.

Pre nego što se osvrnemo na neke od osnovnih karakteri-stika medija, potrebno je razjasniti šta se podrazumeva pod pojmom „medij“. Danas se značenje medija prvenstveno tu-mači kao „sredstvo javnog informisanja koje širokoj javno-sti prenosi informacije“ (Pavlović, 2004:141). Međutim, ako

Urkom Mono.indd 218 2017. 03. 06. 7:26:01

219

medij želimo da okarakterišemo u najširem smislu njegovog značenja, možemo ga smatrati bilo kojom platformom, povr-šinom, preko koje čovek komunicira sa svojom okolinom, a u cilju da prosledi ili prenese neku poruku. (Džajls, 2011:11)

Nagli napredak u komunikaciji je nastao pojavljivanjem prvih štamparija. 1440. godine Gutemberg je izumeo štam-parsku mašinu. Ovaj pronalazak je omogućio da se jedan identičan tekst umnožava u ogromnom broju primeraka. Mo-gućnost umnožavanja tekstova je pružila ljudskoj populaciji brži protok informacija i veću količinu podataka na trajnijoj, prenosivoj podlozi. Kasnijom industrijalizacijom informacija nastaje štampa, kao osnovno sredstvo informisanja ljudi. Isto-rija medija obuhvata period koji ima svoje početke još u 18. veku kada počinje istorija modernih medija izdavanjem prvih dnevnih novina i od kada novinarstvo kroz vreme izrasta u modernu i važnu delatnost sadašnjice. Pod štampom najče-šće podrazumevamo dnevna, nedeljna i periodična izdanja kojima se informacije prenose velikom broju čitalaca. Štampu dalje možemo deliti i na mesnu, regionalnu i nacionalnu.

Pojavom prvih komercijalnih novina nastaju prve plat-forme za prenošenje informacija na širem prostoru i velikom broju ljudi. Novine tek početkom 20. veka uspevaju da ispune sav prostor koji obuhvata informativnu delatnost usmerenu na opsluživanje društva (Avramović, 2006:203). Međutim, svojom pojavom, štampa je stvorila uslove za formiranje jav-nog mnjenja. Broj informisanih ljudi je povećan, što je rezul-tiralo većom aktivnošću društva u uticanju na državnu vlast.

Pojavom fotografije, kao sledećeg medija u nizu, dobija se na vizuelnom sadržaju u kojem je neponovljivi trenutak jedinstvenog sadržaja ovekovečen na trajnom mediju. Ovaj medij će u velikoj meri izvršiti revoluciju u vizuelnoj per-cepciji informacija kod ljudi i značajno će uticati na kasnije medije. Vizuelni prenos informacije će tako postati osnovno medijsko sredstvo koje će se u budućnosti razvijati do besko-načnih mogućnosti.

Komunikacija se velikom brzinom razvija u XX veku. Dolaze nove tehnologije, među kojima je u početku izrazito

Urkom Mono.indd 219 2017. 03. 06. 7:26:01

220

značajna radiodifuzija. Prenošenje zvuka i zvučnih signala na velike razdaljine u realnom vremenu postaje najznačajnije sredstvo u komunikaciji sa većom publikom. Tehnike javnog informisanja se prilagođavaju radiodifuziji i stvara se poseb-ni medij koji i danas ima veliku ulogu u formiranju društva i pojedinca. Radio tako postaje najbrže i najjeftinije sredstvo masovnog komuniciranja. Pošto za slušanje radija nije po-trebno učiniti nikakav napor, a uz radio mogu da se vrše i neki drugi zadaci, ovaj vid komunikacije je prisutan u gotovo svim situacijama u kojima se čovek nalazi. Radio je prisutan u školi, kancelariji, fabrici, na ulici, u kolima, itd. (Pavlović, 2004:172).

Nakon radiodifuzije nezaustavljivo se razvija tehnologija komunikacije. Ubrzo dolazi i do pojavljivanja televizije koja će zapravo predstavljati sve one funkcije koje su zasebno karakterisale fotografiju, radio i štampu. Praćenje emisija na televizijskom ekranu je zapravo posmatranje odabranih se-kvenci stvarnosti koje su vešto usložene i preko kojih se gle-dalac uključuje u događaj ili preuzima datu informaciju. Te-levizija je sposobna da u gledaocu izazove duboke emotivne reakcije kao što su sreća, tuga, strah, itd. Gledalac televizije je postavljen u takvu poziciju da u sebi stvara iluziju neposred-ne prisutnosti u događaju, odnosno razmeni informacija. Ako pogledamo za koliko kratko vreme je došlo do tako naglih i revolucionarnih promena, videćemo da u periodu između dva svetska rata dolazi do pojave radiodifuzije koja će pred-stavljati značajnu konkurenciju dnevnim novinama, a od sre-dine 20. veka, pojavom televizije se uloga štampanih medija znatno smanjuje.

Mediji se danas prvenstveno dele na klasične i nove me-dije, međutim, važno je istaći da je upravo radiodifuzija bila epohalna novina u razvoju medija i u vreme svog nastanka predstavljala najnovije i do tada nezamislivo rešenje u komu-nikaciji i emitovanju informacija. Danas naravno, sve tipove medija koji su nastali pre interneta smatramo klasičnim me-dijima, a one forme medija koje su nastale zajedno sa interne-tom ili nakon njega nazivamo novim medijima.

Urkom Mono.indd 220 2017. 03. 06. 7:26:01

221

Sledeći značajni stepen u razvoju komunikacije je pojava interneta, sistema umreženih računara i računarskih progra-ma, koji raspolažu skoro neiscrpnim kapacitetima i do pojave interneta nezamislivim količinama informacija i podataka. Pojavom interneta i digitalnih sadržaja, mediji se zaokružuju u jednoj vrlo kompleksnoj formi i danas govorimo o lepezi različitih medijskih oblika koji paralelno deluju i opslužuju čoveka i društvo. Internet predstavlja globalnu informacionu mrežu čijem sadržaju se može pristupiti sa bilo kog mesta na svetu, izuzev kad je pristup regulisan ili licenciran (Pavlović, 2004:196). Uz internet nastaje niz proizvoda bez kojih je danas nezamisliva komunikacija, kao što su mobilni telefon, moder-ni prenosivi računari, a nadalje i usluge i sredstva, kao što su društvene mreže, elektronska pošta, internet stranice, itd.

Jedna od glavnih karakteristika modernih informacionih tehnologija jeste da se čovekova uloga u upravljanju informa-cijama stavlja u drugi plan, sve više se potiskuje. (Avramović, 2006:52) Danas je internet postao globalna pojava, stoga se često i ne spominje kao zaseban medij, već kao mreža na ko-joj postoje i funkcionišu različiti mediji koji funkcionišu na osnovu principa umreženosti i globalne rasprostranjenosti. Upravo takvi mediji su na primer i društvene mreže, pamet-ni mobilni telefoni, internet stranice, blogovi, sms poruke, i-mejl, itd. Za nove medije je opšte karakteristično da su na-stali na nepredvidiv način, za izuzetno kratko vreme, i pred-stavljaju inovaciju čije se izmene jedva mogu pratiti, pa iz tog razloga je i nemoguće proricati njihovu budućnost, odnosno formu budućih novih medija. Ako se pogleda da je pre sve-ga dvadesetak godina pristup internetu predstavljao luksuz samo pojedinih stručnih i akademskih krugova, a da je da-nas globalno prisutan u svetu, uočava se ogromna promena u mogućnostima današnjeg korisnika, gde je danas svako od nas deo tog digitalnog sveta u kojem živimo i u stanju je da crpi za njega korisne i važne informacije. Važno je navesti i mišljenje da je internet danas „nezamenljiva alatka za sticanje društvene kompetencije“. (Džajls, 2011:195) Kao što se stiče jezička kompetencija, u čovekovom životu je od izuzetnog

Urkom Mono.indd 221 2017. 03. 06. 7:26:01

222

značaja i sposobnost sticanja društvene kompetencije, u kojoj podjednako uticaj može da ima i jezik, kultura, ali i poznava-nje moderne tehnologije i digitalnih rešenja.

Pogledajmo karakteristike medija sa marketinškog aspek-ta, gde je cilj medija upravo uspešno i efikasno dostavljanje poruka, informacija krajnjem korisniku. U osnovne medije se ubrajaju televizija, radio, štampa, javne reklamne površine, bioskop i internet. Ovi mediji imaju sposobnost da dođu do velikog broja ljudi, primenjuju modernu i inovativnu tehno-logiju, raspolažu ogromnim kapitalom (Incze et al. 2006:89). U nove medije možemo da ubrojimo na primer mobilni te-lefon koji predstavlja sve značajnije marketinško sredstvo u reklamiranju raznih proizvoda i sadržaja, a usled činjenice da ga sve veći broj potrošača „drži u džepu”, predstavlja i najdi-rektnije sredstvo u masovnom oslovljavanju potrošača.

Ako želimo da bliže razumemo ulogu medija u životu pojedinca i društva, potrebno je da se pozabavimo i onim opštim karakteristikama koje povezuju određene medije za određene socijalne i društvene grupe ljudi. Zanimljivo je ista-ći da pojedini mediji imaju različiti uticaj na ljude različitih doba starosti, različiti uticaj na žene, na muškarce, na decu, itd. Mnoga istraživanja pokazuju da su uglavnom potvrđene stereotipije da muškarci više vole da gledaju televiziju i čita-ju novine, od svojih ženskih partnera, međutim, ovde se pr-venstveno misli na sportske sadržaje i dnevnu štampu. Kad je reč o ženama, one su bolji potrošači bioskopa i magazina različitih sadržaja, dok mladi pored bioskopa sve više vreme-na provode na internetu, društvenim mrežama, razmenjuju digitalne sadržaje. Međutim, pored svih ovih stereotipa, či-njenica je da postoje takozvani mladalački mediji kao što su bioskop, magazini i internet, dok su klasični mediji kao što su radio, televizija, javne površine više usmereni ka starijoj populaciji. Naravno, među ovim medijima upravo i postoji velika borba da se izbore za one potrošače koji im nisu stereo-tipno naklonjeni.

Pogledajmo marketinška istraživanja u vezi sa ovim pita-njem. Istraživanja, odnosno merenja potrošačkih navika, po-

Urkom Mono.indd 222 2017. 03. 06. 7:26:01

223

kazuju da se putem interneta mogu osloviti u najvećoj meri mladi ljudi, koji žive u većim gradovima, i pripadaju popu-laciji srednje višeg i višeg socijalnog statusa. Dnevnu štampu konzumiraju pripadnici istog socijalnog statusa, međutim, znatno starije životne dobi. Među čitaocima magazina najveći broj je žena srednjeg i višeg socijalnog statusa. Za radio je ka-rakteristično da slušaoci koji su višeg socijalnog statusa, više i slučaju emisije na radiju. U bioskope prvenstveno ide mlađa i gradska populacija. Tipični potrošači televizijskih sadržaja su pripadnici nižih socijalnih statusa i ljudi stariji od 40 godina. (Incze et al. 2006:93)

Pogledajmo najkarakterističnije prednosti i mane pojedi-nih medija. U krug karakteristika koje predstavljaju predno-sti televizije kao medija možemo istaći da je ovim medijem osigurana velika rasprostranjenost (broj TV prijemnika u sve-tu je 1,4 milijarde), sposoban je za prenošenje kompleksnih utisaka, stimulansa, relativno je jeftino sredstvo u dostizanju potrošača. Kao negativna karakteristika može da se navede visok procenat konzumiranja televizijskih sadržaja bez odgo-varajuće koncentracije potrošača, visoki troškovi proizvodnje televizijskih sadržaja. Što se tiče radija, prednost mu je u ve-likoj rasprostranjenosti (broj radio prijemnika u svetu je 2,5 milijardi), izrazito niskim troškovima u dostizanju ciljane grupe potrošača, niskim troškovima u proizvodnji sadržaja za radio emisije. Mana mu je u tome da slično televiziji i kod radija postoji visok stepen konzumiranja sadržaja bez odgo-varajuće pažnje i koncentracije. Prednost dnevne štampe je u tome da ima relativno veliku rasprostranjenost (ukupni tiraž svih dnevnih novina u svetu je oko 450 miliona), pogodna je za pružanje detaljnih informacija i ujedno velike količine informacija. Mana dnevne štampe je u visokim troškovima u dostizanju ciljane grupe potrošača, slabiji kvalitet papira, odnosno da nije pogodna za oslovljavanje mlađe populaci-je. Prednost bioskopa je u njegovom audiovizuelnom efek-tu, omiljen je u krugu mlađe populacije. Mana mu je niska rasprostranjenost, visoki troškovi proizvodnje bioskopskih sadržaja. Prednost magazina je u relativno velikoj rasprostra-

Urkom Mono.indd 223 2017. 03. 06. 7:26:01

224

njenosti, papir je dobrog kvaliteta, tematskim sadržajima se oslovljavaju ciljane grupe društva. Mana magazina je u rela-tivno visokim troškovima proizvodnje sadržaja, duže vreme proizvodnje. Prednost interneta kao najmlađeg medija leži u tome da se mlađe populacije preko njega mogu najlakše oslo-viti, troškovi proizvodnje sadržaja su niski, tematskim sadr-žajima se oslovljavaju ciljane grupe društva, kratko je vreme proizvodnje sadržaja. Mana interneta je u njegovoj relativno maloj rasprostranjenosti u nekim delovima sveta, koja prema podacima iz 2006. godine iznosi oko 33-35% na globalnom ni-vou (Incze et al. 2006:95). Međutim, danas taj procenat iznosi oko 50% u svetu, a u nekim evropskim zemljama čak i preko 95%. Danas na svetu je na internet konektovano oko 3,4 mili-jarde svetske populacije.

Urkom Mono.indd 224 2017. 03. 06. 7:26:01

225

Strani jezici kroz prizmu medijskih proizvoda

Ako pogledamo gde su one tačke gde se poklapaju ove dve jasno definisane celine, prisutnost medija i potreba za usva-janjem jezičke kompetencije stranih jezika, potrebno je da se vratimo do osnovnih potreba pojedinca i društva i do onih medijskih rešenja i proizvoda koji u velikoj meri mogu da uti-ču na razvoj jezičke kompetencije. Ako pogledamo istorijski razvoj medija, videćemo da je u centru pažnje medija oduvek bio čovek i mogućnost da se utiče na njega. Mediji su danas prevazišli svoje početne svrhe i namene i slobodno se mogu smatrati industrijskom granom koja ima uticaja na formiranje svesti, običaja, iskustva, znanja svih članova jednog društva, odnosno kompletnih nacija. (Avramović, 2006:204) Zadatak korisnika je, pored poznavanja pravila primene medija, da bude sposoban da detektuje, izdvoji i primi samo korisne in-formacije koje mu se nude preko medija, jasnije rečeno, da bude sposoban da primeti manipulativne sadržaje i nepotreb-ne informacije. Na taj način postaje sposoban i da crpi znanje iz medijskih proizvoda.

U sledećem delu prikazaćemo neke od dodirnih tačaka medijskih rešenja i proizvoda sa metodama u nastavi i učenju stranih jezika. Pojam medija i medijskih proizvoda obuhva-tiće medije u najširem smislu njihovog značenja, znači kao platformu za primopredaju informacija u cilju komunikacije između ljudi.

Ako pogledamo štampane medije, videćemo da danas po-stoji izuzetno veliki izbor različitih izdanja koji u sebi imaju mogućnost da prenose informacije. Bilo da je reč o jednom jednostavnom flajeru, ili kompleksnom magazinu, u oba slu-čaja postoji mogućnost prenošenja komunikacijske poruke od pošiljaoca do primaoca. Kao najčešći štampani medij koji ima značajnu funkciju u nastavi stranog jezika možemo da izdvo-jimo udžbenik. Udžbenik za strane jezike je osnovno sredstvo u rukama nastavnika i učenika stranih jezika uz čiju pomoć teče nastava, iz kojeg se uzimaju uzorci i prati razvoj u stica-

Urkom Mono.indd 225 2017. 03. 06. 7:26:02

226

nju jezičke kompetencije. Ipak, ovde u ovom tekstu nećemo se detaljnije baviti udžbenicima, jer je o njima već bilo reči u ranijim tekstovima.

Kao vrlo zanimljive i za nastavu jezika dobro primenljive medije, ovde ćemo spomenuti brošuru i magazin i uporediti njihov značaj i mogućnosti u nastavi stranih jezika. Brošura predstavlja izdanje stručnog karaktera koje ima zadatak da predstavi značajnije informacije o nekom proizvodu, odnosno usluzi. Brošura kao takva svoju primenu ima prvenstveno u poslovnom životu. Najkarakterističniji korisnici ovog tipa iz-danja su privredna društva, korisnici koji se interesno vezuju za neku stručnu oblast ili proizvod. Ipak, primena brošure se može zamisliti i u nastavi stranog jezika. Brošure, sa svojim specifičnim sadržajem, predstavljaju ogledalo stručnog jezika date oblasti. U njima se nalaze tekstovi u kojima se koriste stručni izrazi, tipične konstrukcije koje se koriste u određenoj poslovnoj oblasti. Pojmovi i izrazi koji se nalaze u brošura-ma se najčešće i ne nalaze u klasičnim rečnicima, pa čak ni u stručnim rečnicima, kojih je ionako vrlo malo. Iščitavanjem i analizom ovih tekstova može se preuzeti stručna termino-logija određene poslovne oblasti. Ipak, razumljivo je da se brošure mogu koristiti u nastavi stranog jezika na napredni-jem nivou, jer je za njihovo razumevanje potrebna osnovna kompetencija tog stranog jezika. Međutim, brošura predstav-lja upravo jedno od najefikasnijih sredstava za preuzimanje stručne terminologije, pa je stoga i neizostavni alat u nastavi. Nasuprot brošuri, magazin svojim jezičkim izrazom, temama i sadržajem, učenicima stranog jezika može da ponudi naj-različitije jezičke obrasce iz svakodnevnog života. Magazini-ma prvenstveno smatramo one publikacije, koje nisu nauč-nog tipa, koje su organizovane oko određenog skupa tema, a informacije prenose u formi kraćih i dužih članaka koji se fokusiraju na analizu određene teme, nudeći kompleksni do-življaj kroz tekst i sliku. Jedna od značajnijih karakteristika magazina je i ta da je privlačna za širi krug korisnika pa može efikasno da se koristi i u nastavi. Primena magazina pisanih na stranom jeziku danas predstavlja neizostavno rešenje u

Urkom Mono.indd 226 2017. 03. 06. 7:26:02

227

nastavi stranih jezika. Tekstovi magazina zbog svoje razno-likosti u temama, dužini, jezičkoj kompleksnosti, mogu da se koriste na skoro svim nivoima podučavanja jezika. Učenici su posebno motivisani da se upoznaju sa ovakvim tekstovi-ma, jer oni obrađuju svakodnevne teme, upućene običnom čoveku, bez da iziskuju od korisnika prethodno znanje ili informisanost. Danas nisu retki ni magazini koji su upravo specijalizovani za nastavu stranih jezika, naravno, prvenstve-no velikih svetskih jezika. Oni svojim sadržajem pružaju di-rektnu pomoć nastavnicima u izboru adekvatnih tekstova i tema, nadalje, prate progres u razvoju jezičke kompetencije svojih korisnika.

Pored ova dva tipa klasičnih proizvoda štampanih medija, pogledajmo kako se u nastavi stranih jezika mogu koristiti usko definisani štampani mediji kao što su dnevne ili nedelj-ne novine. U nastavi jezika najvažnije je da se obrasci, odno-sno uzorci uzimaju iz stvarnog života, da su teme aktuelne, jer se na taj način postiže bolja motivisanost učenika u učenju. Čitajući udarne vesti o jučerašnjem sastanku predsednika dve zemlje, ili spektakularnom koncertu poznate muzičke zvez-de, učenik zadatku prilazi iz više pravaca. Čitanjem teksta sa nepoznatom temom, učenik je primoran da pored usvajanja za njega novih reči i struktura, prima i nove sadržaje. Me-đutim, učenik raspolaže predznanjem koje potiče iz njegove informisanosti o datim događajima pa je ujedno i zaintrigiran mogućnošću da sazna nešto novo o nekoj njemu eventualno već poznatoj informaciji. Tako učenik iščitavanjem novinskog članka ne uči samo reči i izraze stranog jezika, već preuzima i identitetska obeležja drugog jezika, sagledavajući stvarnost kroz njegovu interpretaciju. Primena štampanih medija u na-stavi stranog jezika tako ima vrlo kompleksnu svrhu i važno bi bilo da postane osnovno sredstvo u sticanju jezičke kompe-tencije, ako to već i do sada nije.

Sledeći medij koji bismo trebali spomenuti u kontekstu učenja stranih jezika jeste radio. Radio je jedinstven medij, jer pruža slojevit doživljaj kroz prenošenje informacija koje nisu vizuelne, već se manifestuju kroz zvuk. Zvuk je pak jedno od

Urkom Mono.indd 227 2017. 03. 06. 7:26:02

228

najznačajnijih fizičkih svojstava komunikacije. Primena radija i njegovog sadržaja u nastavi stranih jezika je delimično ogra-ničena. Ograničenost potiče iz osnovne karakteristike radija da se emitovanje signala vrši u realnom vremenu, što pretpo-stavlja neponovljivost i neprekidnost. Snimanjem radijskog sadržaja na magnetofon ili drugi uređaj za pohranjivanje po-dataka, prestao bi i direktni uticaj radija kao medijskog reše-nja na procese u učenju jezika, zato se ovde i ne govori o pre-uzimanju radijskih sadržaja i njihovoj upotrebi van realnog vremena njihovog emitovanja. Ipak, ako se pak radio uzme u svojoj neponovljivoj i neprekidnoj manifestaciji, videćemo da su vrlo ograničene mogućnosti za njegovu primenu kod učenja stranog jezika. Gde postoje kapaciteti za primenu ra-dija kao masovnog medija u nastavi stranih jezika? Upravo u najtežem i najkomplikovanijem stadijumu sticanja jezičke kompetencije, u fazi preuzimanja karakterističnog izgovora datog stranog jezika. Slušanjem radijskih sadržaja na stranom jeziku koji su nepredvidivi i neponovljivi, slušaoci su primo-rani da načine poseban napor u dekodiranju informacije koju primaju. Stepen koncentracije slušaoca je tada izuzetno visok i pruža odgovarajuću atmosferu za preuzimanje najslojeviti-jih osobina audio informacija. Među njima je i pravilan izgo-vor reči i zvučnih konstrukcija stranog jezika. Metodološki koncept u primeni radija kao alata u sticanju jezičke kompe-tencije zasniva se stoga na podizanju pažnje i koncentracije slušaoca kada je primoran da dekodira informaciju koja mu nije upućena na maternjem jeziku. U situaciji koja za slušaoca nije ugodna, u kojoj je komforna zona drastično smanjena i iz koje slušalac instiktno želi da pobegne, pred slušaoca se postavljaju dve mogućnosti, ili da odustane od prisutnosti u nekomfornoj situaciji, što zapravo znači i prekid komunika-cijskog čina, ili da se prilagodi nekomfornoj situaciji i pro-nađe rešenje u cilju uspešnog komunikacijskog čina, usled kojeg se intenzivnije memorišu uzorci i obrasci detektovanog jezičkog koda.

Sledeći medij o kojem bi trebalo detaljnije govoriti jeste te-levizija. Televizija kao jedan od najkompleksnijih masovnih

Urkom Mono.indd 228 2017. 03. 06. 7:26:02

229

medija koji informacije emituje kroz prizmu audio-vizuelnih efekata, u sebi krije niz mogućnosti za primenu u nastavi stranih jezika. Prisutnost stranog jezika na televiziji postoji od samog osnivanja ovog medija. U ranim periodima ovog medija, sadržaji pripremani na drugim jezičkim područjima su dolazili i sa datim stranim jezicima, tako da je gledalac već odavno bio primoran da informacije sa malih ekrana preuzi-ma i na stranom jeziku. Naravno, ovaj problem je relativno brzo rešen sinhronizovanjem televizijskih sadržaja, odnosno titlovanjem audio signala na jezik područja na kojem se emi-tuje televizijski program. Upravo u ovoj, danas već osnovnoj, funkciji televizije, gde se sadržaji na stranim jezicima titluju, odnosno ispisuju u tekstualnoj formi, možemo da pronađe-mo jedno od interesantnih rešenja u nastavi stranih jezika. Praćenje sadržaja na stranom jeziku, slično onom na radiju, a koji je dopunjen i vizuelnim doživljajem, olakšano je ispisiva-njem njegovog prevoda na jezik gledalaca. Na ovaj način, gle-dalac dobija pomoć u razumevanju emitovanih informacija, ali ujedno preuzima i signale na stranom jeziku. Istraživanja su pokazala da su globalno bolji rezultati u poznavanju stra-nih jezika onih naroda, odnosno država, gde se televizijski sadržaji ne sinhronizuju na jezik primaoca. Sa druge strane, upravo je sinhronizacija televizijskih sadržaja jedno od naje-fikasnijih rešenja za očuvanje nacionalnog jezika date države, pa se mnoge bogate evropske države rado i služe ovim reše-njem. Ipak, sa aspekta sticanja jezičke kompetencije stranog jezika, titlovanje televizijskog sadržaja ide u prilog boljem i efikasnijem učenju stranih jezika.

Pored ove očigledne karakteristike televizije, potrebno je spomenuti i postojanje najrazličitijih obrazovnih televizijskih sadržaja, koji se realizuju u formi dokumentarnih programa i filmova, obrazovnih emisija, dečijih programa. Upravo se ovde treba zaustaviti na trenutak i navesti kakav uticaj tele-vizija može da ima na najmlađi i mlađi uzrast, odnosno kako može da doprinese bržem i boljem usvajanju stranih jezika. Ovde prvenstveno treba da govorimo o odnosu između tele-vizije i dece. Važno je napomenuti da su deca izrazito dostup-

Urkom Mono.indd 229 2017. 03. 06. 7:26:02

230

na ciljna grupa a „televizija najuticajniji prenosnik kulturnih i moralnih uticaja na mladu populaciju“ (Pavlović, 2004:187). Upravo zbog toga je velika odgovornost i televizije da mlađoj populaciji ponudi takav sadržaj koji će ih usmeriti u odgova-rajućem pravcu, kako bi stekli za kvalitetan život potrebno znanje. Ovaj zadatak se odnosi i na potrebu za podizanjem jezičke kompetencije mlađe populacije na stranom jeziku. Odgovarajući izbor televizijskih sadržaja koji za cilj imaju po-dizanje jezičke kompetencije mladih gledalaca, treba da bude osnovni princip na osnovu kojeg funkcioniše televizija kao masovni medij. Kao jedno od interesantnih rešenja je emito-vanje televizijskih sadržaja na maternjem jeziku gledalaca, nakon kojeg sledi ponovljeno emitovanje istog ili tematski sličnog sadržaja na stranom jeziku. Naizmenično emitovanje istih ili tematski sličnih sadržaja na maternjem i stranom je-ziku predstavlja jednostavno i efikasno rešenje kojim se po-stiže više ciljeva. Prvi i najznačajniji cilj jeste upoznavanje sa jezičkim kodom stranog jezika, njegovo memorisanje i pred-stavljanje njegove primene. Međutim, pored ovog jasno pre-poznatljivog cilja, ovim rešenjem se postiže i podizanje tole-rancije mlađe populacije prema stranim jezicima i kulturama, najzad i podsticanje njihovog interesovanja za upoznavanje sa novim znanjima, novim informacijama, a u cilju neometa-ne komunikacije.

Kao što je to opisano i kod magazina, televizija kao ma-sovni medij ima mogućnost da svoje sadržaje i usmeri upra-vo ka učenju stranih jezika. Tako nastaju različite televizijske emisije u kojima se predstavljaju karakteristični problemi u komunikaciji na stranom jeziku, prikazuju rešenja i metodo-logija sticanja jezičke kompetencije, najzad, ciljano se prika-zuju jezički uzorci stranog jezika. Televizijski sadržaj, svojom mogućnošću da na slojevitiji način predstavi gledaocu ma-teriju, u stanju je da ostavi dubok trag u gledaocu i da vrlo efikasno potpomogne njegov razvoj, kako u prihvatanju ra-znih informacija, tako i u prihvatanju i usvajanju iskustva na stranom jeziku.

Urkom Mono.indd 230 2017. 03. 06. 7:26:02

231

Razvojem televizijskih sadržaja i usluga, dolazi do intere-santnih novih oblika emitovanja koja u osnovi imaju rešenja digitalnih tehnologija. Mogućnost zaustavljanja televizijskih sadržaja, njihovo ponavljanje, ponovno pokretanje, zatim od-loženo emitovanje, pruža odlično rešenje i nastavnicima stra-nih jezika. Na taj način se televizijski sadržaji mogu i direktno uključiti u nastavu stranih jezika. Nadalje, mogućnosti da se televizijski sadržaji mogu gledati na različitim jezicima, naj-češće jeziku države u kojoj se emituju i na originalnom jeziku produkcije, ponovo nude korisnicima niz mogućnosti da po-dignu nivo jezičke kompetencije. Nastavnici stranih jezika bi trebali da hrabrije primenjuju televizijske sadržaje u nastavi, jer su ti sadržaji primamljivi za učenike i uz pomoć njih se može osigurati odgovarajuća motivisanost i empatija učeni-ka.

Pojavom interneta broj alata za podizanje jezičke kom-petencije na stranom jeziku je naglo skočio. U razvijenim društvima, internet je postao osnovna potreba pojedinca i predstavlja zagarantovano dostupan medij svim članovima društva. Upravo iz te globalne prisutnosti, iz dana u dan, po-javljuju se nova rešenja i u oblasti nastave i učenja stranog jezika. Danas na internetu postoji ogroman broj specijalizo-vanih stranica za učenje stranih jezika. Naravno, pored njih postoji i ogroman broj softverskih rešenja koji se ne vezuju obavezno za dostupnost internetu, međutim, princip funkci-onisanja im je vrlo sličan onlajn rešenjima koji se mogu pro-naći na internetu. Kao jedan od osnovnih alata koji se pri-menjuje u učenju stranih jezika treba da spomenemo onlajn rečnike. Onlajn rečnici su elektronski rečnici dostupni preko interneta i jedna od njihovih važnijih odlika, a ujedno i pred-nosti u odnosu na oflajn elektronske rečnike, je u tome da se neprekidno nadograđuju, osvežavaju i dopunjuju novim re-čima i uzorcima. Njihova primena je danas neizbežna u na-stavi i učenju stranih jezika, pogotovo iz razloga da se rečnici danas u sve manjem broju pripremaju u štampanom izdanju, i sve je veći broj kvalitetnih rečnika koji postoje isključivo u svojoj elektronskoj, odnosno onlajn formi.

Urkom Mono.indd 231 2017. 03. 06. 7:26:02

232

Kao sledeći alat u nastavi stranih jezika treba da nave-demo elektronsku poštu. Elektronska pošta se prvenstveno koristi kao alat za komunikaciju preko elektronskih uređaja, međutim, njena primena se može zamisliti i u nastavi. Kao jedan od osnovnih primera za primenu elektronske pošte u nastavi stranih jezika možemo navesti komunikaciju između nastavnika i učenika koja se može odvijati na stranom jeziku i koja može da bude permanentna i edukativna. Motivisanje učenika da komuniciraju na stranom jeziku predstavlja prvi ključ u podizanju njihove jezičke kompetencije. Pretpostav-ljajući da je snabdevenost digitalnim uređajima učenika do-voljno unapređena, ova forma komunikacije više ne nailazi na prepreke, i u krugu mlade populacije je sve popularnija.

Sledeća komunikacijska forma, koju treba spomenuti, a koja se vezuje za internet i digitalne sadržaje je blog. Blog predstavlja internet stranicu na kojoj jedan, ili više, autora po-stavljaju svoje postove, kraće ili duže tematske tekstove, koji imaju različite funkcije, najčešće informativnu, obrazovnu ili profesionalnu. Autori blogova su privatna lica, sve češće profesionalni novinari, pisci, stručnjaci, koji imaju potrebu da izraze svoje mišljenje na određene teme, ali često to vrše u nekom određenom cilju ili interesu. Spona između bloga i stranih jezika se očigledno uočava u mogućnosti da se čitaoci, zainteresovani za pojedine specijalne i usko definisane teme, mogu upoznati sa blogovima pisanim na stranim jezicima. Čitaoci su tada, čak i kada raspolažu nedovoljnom jezičkom kompetencijom za razumevanje teksta u potpunosti, motivi-sani svojim interesovanjem za datu temu i prinuđeni da istra-žuju i tumače tekst i njegov sadržaj.

Video-igre su sledeći medijski proizvod digitalnog doba, koji ima značajniju funkciju u sticanju jezičke kompetencije. One su u poslednjih dvadesetak godina u toj meri uznapre-dovale da se krug njihovih korisnika znatno povećao. Sve bolja grafika i softverska rešenja, zatim sve realističnije pri-kazivanje digitalne stvarnosti, rezultirali su globalnom ra-sprostranjenošću ove forme razmene digitalnih informacija. Video-igre su prvenstveno važne zbog njihove rasprostranje-

Urkom Mono.indd 232 2017. 03. 06. 7:26:02

233

nosti u krugu mlađe populacije. Iako je jezik video-igrica pre-težno engleski, u najnovije vreme, proizvođači i programeri video-igrica uočili su kapacitet ovog proizvoda u širem uti-caju na njihove korisnike i to postižu sve češćim uvođenjem i drugih jezika u primenu. Sa strane korisnika, ovi proizvodi predstavljaju moderno, interaktivno i kreativno sredstvo za opuštanje i razonodu, ali pored toga i za sticanje određenih digitalnih kompetencija, kao što su kreativno razumevanje digitalne stvarnosti, a uz koju se vezuje i svesno i nesvesno sticanje jezičke kompetencije, istina, prvenstveno u krugu značenja digitalnih sadržaja.

Kao najreprezentativniji model rasprostranjenosti me-dijskih proizvoda i rešenja treba da spomenemo upravo društvene mreže. Pojavom platforme na kojoj je omogućeno povezivanje ljudi i grupa oko tematskih celina, zajedničkih interesovanja, odnosno povezivanje sa srodnicima i pozna-nicima sa kojima se odvija bliža i dalja komunikacija, kori-snicima ove mreže je ponuđeno jedno kompleksno rešenje u razmeni informacija sa svojom okolinom, koje funkcioniše na globalnom nivou i koje koristi ogroman broj ljudi. Korisnici ovih društvenih mreža su u ruke dobili kompleksno softver-sko rešenje koje im omogućava da formiraju svoje profile, po-stave svoje fotografije i video zapise, da ga popune raznim in-teraktivnim sadržajima, da se konektuju na druge relevantne profile i stranice u cilju dalje komunikacije (Džajls, 2011:207). Ako želimo da ovaj medijski proizvod sagledamo sa strane sticanja jezičke kompetencije, videćemo da on ima veliki uticaj na svoje korisnike. Kao prvu karakteristiku društvenih mreža možemo da navedemo novi koncept u komunikaciji između pojedinaca i između pojedinca i društva. Već i sama činjeni-ca da se menja koncept komunikacije, u sebi krije promenu svih kompetencija kojom korisnici društvenih mreža raspola-žu. Nije drugačije ni sa jezičkom kompetencijom. Koncept za formulisanje jasnih i kratkih poruka, primena jednostavnijih konstrukcija, kreativno mešanje modernih i tradicionalnih jezičkih formula, sve to je odlika jezičke kompetencije koju korisnici stiču tokom svog života i korišćenja društvenih mre-

Urkom Mono.indd 233 2017. 03. 06. 7:26:02

234

ža. Ako ovom pitanju pristupimo sa stanovišta stranih jezika, videćemo da je potreba i želja za komunikacijom na global-nim platformama danas sve izraženija i upravo kontakt sa korisnicima koji su fizički udaljeni doprinosi da se prevaziđu oni strahovi koje pojedinac ima, ili može da ima, u klasičnom komunikacijskom aktu „lice u lice“. Na ovaj način, korisnici su jače motivisani da iskazuju svoje misli i da se izražavaju na stranom jeziku, jer postoji distanciranost u prostoru i vre-menu. Pored toga, mogućnost sklapanja virtualnih odnosa sa govornicima drugih jezika, u sebi otvara dalje mogućnosti u razvoju komunikativne kompetentnosti korisnika društvenih mreža.

Što se tiče kanala internet komunikacije, ona je od svojih početaka bila organizovana na dva principa, na principu sin-hronije i asinhronije. (Džajls, 2011:192) Tako se princip sin-hronije primenjuje na protok informacija u realnom vremenu i kao najbolji primeri za ovaj vid komunikacije su Skajp i čet sobe, dok se kod asinhronog principa razmena informacija ne vrši u realnom vremenu, već između slanja i primanja, odno-sno odgovora na poruku prolazi određeni vremenski period. Upravo ova dvojna funkcija internet komunikacije dovela je do znatnog povećanja protoka komunikacijskih činova među korisnicima interneta.

Nadovežući se na prethodne rečenice, u pogledu orga-nizacije nastave stranih jezika, potrebno je spomenuti ulogu modernih softverskih rešenja uz pomoć kojih se mogu rešiti problemi vezani za fizičku prisutnost učenika. Jedno od ta-kvih rešenja je, na primer, Skajp koji nudi revolucionarno re-šenje u nastavi na daljinu. Nastava na daljinu je u obrazovnom sistemu prisutna već izvesno vreme. Međutim, tek pojavom digitalnih rešenja koji nastavu na daljinu mogu realizovati u realnom vremenu, dolazi do masovnog pojavljivanja ovog tipa nastave. Skajp na ovaj način prenosi nastavu iz školske prostorije u digitalni prostor. Iz materijalnog u virtuelni pro-stor. Pošto se nastava stranih jezika, pored klasične forme u školskom obrazovnom sistemu, odvija i u formi vanškolske aktivnosti, odnosno u formi privatnih časova, Skajp je ponu-

Urkom Mono.indd 234 2017. 03. 06. 7:26:02

235

dio revolucionarno rešenje za organizovanje nastave stranih jezika u kojima se nastavnik i učenik ne nalaze na istom geo-grafskom mestu, međutim, ipak su sposobni da vrše komu-nikaciju „licem u lice” u realnom vremenu. Danas postoji niz škola, odnosno studijskih programa, koji koriste Skajp kao osnovno komunikacijsko sredstvo u prenošenju nastavnog materijala. Ipak, primećuje se i nedostatak jasno definisanog metodološkog pristupa u primeni ovog proizvoda, tako da se širom sveta profesori i učenici koriste ovim rešenjem bez da poznaju sve njegove mogućnosti, odnosno ograničenja. Prisutnost ovog rešenja na digitalnom tržištu, zahteva utvr-đivanje jasnih preporuka za njegovu kvalitetnu primenu, što je ujedno i zadatak struke koji se treba izvršiti u budućnosti.

Kao najmodernije i u današnje vreme najbrojnije digitalno medijsko sredstvo treba da spomenemo i mobilni telefon. Ra-zvoj mobilnih telefona, slično razvoju ostalih novih medija, tekao je neverovatnom brzinom. Od osnovnih svojih funkcija, kao što su pokretanje i primanje poziva i slanje i primanje kratkih SMS poruka, mobilni telefon je do danas izrastao u digitalno sredstvo koje omogućava svom korisniku pristup internetu, modernim internet stranicama, ogromnom broju interaktivnih sadržaja, i to zadržavši i unapređujući svoje osnovne karakteristike video pozivima, mogućnošću slanja i primanja tekstualnih, audio i video sadržaja, itd. Pošto je razvoj digitalne tehnologije nezaustavljiv, ne može se ni pret-postaviti koje će sve nove usluge i pogodnosti pružati mo-bilni telefon u budućnosti. Kao što se za svaki vid medijskih proizvoda i sredstava vezuje i odnos prema jeziku, interesan-tno je napomenuti da se za mobilni telefon vezuje i takozvani sms jezik, koji je karakterističan za sms poruke i koji u velikoj meri utiče na razvoj jezičke i pravopisne kompetencije kori-snika mobilnih telefona. Međutim, važno je i naglasiti da su istraživanja dokazala da je sms jezik u neku ruku kreativno sredstvo u komunikaciji i pored svoje mane koja se ispoljava u deformaciji pravopisnih pravila, upravo služi za kreativno modifikovanje i razvoj jezičkih konstrukcija i struktura koje se koriste u modernoj komunikaciji. Danas je mobilni telefon

Urkom Mono.indd 235 2017. 03. 06. 7:26:02

236

dominantno sredstvo i u sticanju jezičke kompetencije stra-nog jezika. Pristupačnost digitalnim sadržajima na stranim jezicima, njihovim neprekidnim (non-stop) raspolaganjem, pristupom raznovrsnim aplikacijama obrazovnog i eduka-tivnog sadržaja i namene, mobilni telefon je postao čovekova „enciklopedija u džepu“. Kao što je mobilni „enciklopedija u džepu“, tako je ujedno i „udžbenik za strane jeziku u džepu“, stoga se sve više i primenjuje u interaktivnoj nastavi i učenju stranih jezika. Danas postoji niz aplikacija pisanih za pamet-ne mobilne telefone čija je svrha upravo učenje stranih jezika. Od aplikacija elektronskih rečnika, preko igrica u kojima se koristi strani jezik, pa sve do specijalizovanih aplikacija za učenje stranih jezika, mobilni telefon nudi širok izbor softver-skih rešenja koji se mogu koristiti na bilo kom nivou učenja, odnosno usvajanja jezika. Tehnologija današnjice ide u tom pravcu da se znanju i iskustvu može prići sa znatno manje truda, a da se pritom korisnici tih tehnologija podstiču na pri-menu modernih tehnologija. Zato će se mogućnosti mobilnog telefona, odnosno drugih tehnologija, u bliskoj budućnosti znatno unaprediti, a time će se unaprediti i metode u učenju stranih jezika.

Na kraju je važno reći i da je snaga medija danas zaista nekontrolisano velika. Primenjivanje manipulativnih sadr-žaja itekako postoji kao sredstvo kojem se mediji danas slu-že. Zato je od izuzetne važnosti da se i korisnici medija, svi članovi društva, a globalno gledajući, čitave nacije, prilagode medijima i njihovom stilu i formi izražavanja, da budu spo-sobni da u mnoštvu informacija koje se nagomilavaju u tala-sima prepoznaju one informacije koje su njima korisne, njima adresirane. Kako Zoran Avramović u svojoj knjizi kaže: ljudi „treba da nauče kako da čitaju novine, kako da gledaju tele-vizijske slike, da im stvaralac poruke ne bi podvalio” (Avra-mović, 2006:205).

Urkom Mono.indd 236 2017. 03. 06. 7:26:02

237

LITERATURA

ALBERTNÉ HERBSZT Márta, 2001: Gyermeknyelv. A magyar nyelv könyve, Budapest: Trezor Kiadó, 559–574.

AVRAMOVIĆ Zoran, 2006: Kultura. Beograd: Zavod za udž-benike i nastavna sredstva.

BAŃCZEROWSKI Janusz, 2012: A frazeológia mint az em-beri világkép tükröződése. Magyar Nyelvőr 136/457–460.

BÁRDOS Jenő, 2005: Élő nyelvtanítás-történet. Budapest: Nem-zeti Tankönyvkiadó.

BARTHA Csilla, 1999: A kétnyelvűség alapkérdései. Budapest: Nemzeti Tankönyvkiadó.

- - 2007: A magyar nyelv megőrzésének lehetőségei és korlá-tai a Muravidéken egy szociolingvisztikai vizsgálat tükré-ben. Kisebbségkutatás 16/ 214–240.

BÁRTHÁZI Eszter, 2008: Manipuláció, valamint manipuláci-óra alkalmas nyelvhasználati eszközök a sajtóreklámok-ban. Magyar Nyelv 104/ 443–463.

BIBER Douglas, 1993: Representativeness in corpus design, Oxford University Press: Literary and Linguitic Compu-ting.

BOLLA Kálmán, 1995: Magyar fonetikai atlasz. Budapest: Nem-zeti Tankönyvkiadó.

BONCSÉR Ágnes, POLONYI Tünde Éva, ABARI Kálmán, 2010: Szövegértő olvasás a két tannyelvű oktatásban részt vevő diákok körében. Alkalmazott pszichológia XII. Évfolyam 3–4./ 5–30.

BUGARSKI Ranko, 2005: Jezik i kultura. Beograd: Biblioteka XX vek.

- - 2007: Lingvistika u primeni. Beograd: Čigoja štampa.- - 2010: Jezik i identitet. Beograd: Biblioteka XX vek.ĆOSIĆ Pavle, 2008: Rečnik sinonima. Beograd: Kornet. DÉMUTH Ágnes, 2009: Az identitástudat alakulásának pszi-

chológiai elméletei. Nemzetiségi – nemzeti - európai identitás, Szeged: SZTE JGYPK.

Urkom Mono.indd 237 2017. 03. 06. 7:26:02

238

DRINGÓ-HORVÁTH Ida, 2011: Hogyan válasszunk elek-tronikus szótárat a nyelvtanuláshoz? Iskolakultúra 6−7/ 141−157.

DUDA Dean, 2002: Hrvanje s anđelima. Reč - Časopis za knji-ževnost i kulturu, i društvena pitanja 66/12, jun 2002, 88-96.

DŽAJLS Dejvid, 2011: Psihologija medija. Beograd: Clio. FEKETE Sándor, 2009: A multikulturalizmus előzményei

Nyugaton és Keleten. Nemzetiségi – nemzeti - európai identi-tás. Szeged: SZTE JGYPK.

FORGÁCS Tamás, 2007: Bevezetés a frazeológiába. Budapest: Tinta Könyvkiadó.

FÓRIS Ágota, 2002: Szótár és oktatás. Pécs: Iskolakultúra.- - 2004: A szótárak és a szótárírás társadalmi-gazdasági sze-

repéről. Tudásmenedzsment 5 (2)/ 111–122.- - 2012: A szótár fogalma a magyar lexikográfiában. Szavak

pásztora. Írások Magay Tamás tiszteletére. Szeged: Grimm Kiadó. 22–38.

GAÁL Péter, 2011: A hagyományos szótárak vizsgálati szem-pontjainak alkalmazhatósága az online szótárak esetében, Az alkalmazott nyelvészet ma: Innováció, technológia, tradíció, XX. Magyar Alkalmazott Nyelvészeti Kongresszus, Ma-gyar Alkalmazott Nyelvészek és Nyelvtanárok Egyesüle-te (MANYE) – Debreceni Egyetem, Budapest - Debrecen, 432-437.

GEREBEN Ferenc, 1999: Identitás, kultúra, kisebbség. Kisebb-ségek Kelet-Közép-Európában I. Budapest: Osiris Kiadó.

GERVAIN Judit, 2011: A csecsemőkori beszédészlelés mecha-nizmusai és a nyelvelsajátítás. Bionyelvészet - lehetőségek és kihívások, Magyar Tudomány 8./913-920.

GERZIĆ Borivoj, 2012: Rečnik srpskog žargona. Beograd: Sa-mizdat.

GONDA Zsuzsa, 2012: A nómenklatúráktól a wikiszótárig. A papíralapú és a digitális szótárak kontrasztív elemzése. Filológia.hu 3 (3) http://www.filologia.hu/kisebb-kozle-menyek/a-nomenklaturaktol-a-wikiszotarig.-a-papirala-pu-es-a-digitalis-szotarak-kontrasztiv-elemzese.html [da-tum pregleda: 09. 06. 2016.]

Urkom Mono.indd 238 2017. 03. 06. 7:26:02

239

GÖNCZ Lajos, 2001: Nyelvi és szociológiai változók össze-függése a Kárpát-medencei magyar beszélőközösségek-nél kisebbségi és többségi helyzetben. Magyar Nyelv 97/ 152–170.

- - 2004: A vajdasági magyarság kétnyelvűsége. Szabadka: MTT Könyvtár 8.

HADROVICS László, 1995: Magyar frazeológia. Történeti átte-kintés. Budapest: Akadémiai Kiadó.

HEGEDŰS József, 2000: „Nyelvi világkép” – magyar nyelv – idegen nyelv. Magyar Nyelv 96/ 129–138.

- - 2012: Az idegen nyelv. Budapest: Tinta könyvkiadó. HOMIŠINOVÁ Mária, 2008: Identitás, nyelvhasználat, asszi-

miláció. Kisebbségi monográfiák. Budapest: Gondolat Kiadó. HORNJAK Sonja, 2010: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stra-

nog jezika. Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1., 226-232.

IMRÉNYI András, 2009: Generatív nyelvészet és szocioling-visztika. Magyar Nyelv 105/ 50–62.

INCZE Kinga – PÉNZES Anna, 2006: A reklám helye 2.0. Buda-pest: Mediaspirit Consulting.

KAJOA Rože, 1979: Igre i ljudi. Maska i zanos. Beograd: Nolit.KASSAI Ilona, 1998: Fonetika. Budapest: Nemzeti Tankönyv-

kiadó.KISS Jenő, 2002: Társadalom és nyelvhasználat. Szociolingviszti-

kai alapfogalmak. Budapest: Nemzeti Tankönyvkiadó. KISS T. Tamás, 2009: Vázlat a tudás centrum a tanuló régió és

a regionális identitás néhány összefüggéséről. Nemzetiségi – nemzeti - európai identitás. Szeged: SZTE JGYPK, 135-149.

KLAJN Ivan – ŠIPKA, Milan 2006: Veliki rečnik stranih reči i izraza. Novi Sad: Prometej.

KLEIN Ágnes, 2013: Utak a kétnyelvűséghez. Budapest: Tinta könyvkiadó.

KOSIDOVSKI Zenon, 1965: Biblijske legende. Beograd: Srpska književna zadruga.

KOSSÁ János, 1970: Szerbhorvát—magyar szótárunk. Híd, XXXIV., 1./ 66–82.

Urkom Mono.indd 239 2017. 03. 06. 7:26:02

240

KOVÁCS Kálmán, 1961: Készül a szerb-horvát-magyar nagy-szótár, Híd, XXV., 12. /1057–1065.

KOVÁCS Zoltán, 1961-1962: A hazai szláv nyelvű lexikográfia 1945-től 1962 májusáig, Az Országos Széchényi Könyvtár Év-könyve, 371-383. http://epa.oszk.hu/01400/01464/00005/pdf/371-383.pdf [Datum pregleda: 2016. 02. 17.]

- - 1965-66: Szláv nyelvű szótárírás Magyarországon a kezdet-től 1945-ig, Az Országos Széchényi Könyvtár Évkönyve, 482-490.http://epa.oszk.hu/01400/01464/00007/pdf/482-490.pdf [Datum pregleda: 2016. 02. 17.]

KOVAČEVIĆ Živorad, (2002): Srpsko-engleski frazeološki reč-nik. Beograd: “Filip Višnjić”.

KRAPPMAN Lothar, 1980: Az identitás szociológiai dimenzi-ói. Szociológiai füzetek 21., Budapest, NIM Ipargazdasági és Üzemszervezési Intézet.

KRSTEV Cvetana - GUCUL Sandra, 2007: Ka dečjem rečniku - automatska obrada dečje literature. Bibliotekar : časopis za teoriju i praksu bibliotekarstva XLIX. 3-4/ 295-310.

KURTÁN Zsuzsa, 2001: Idegen nyelvi tantervek. Budapest: Nemzeti Tankönyvkiadó.

LANSTYÁK István, 2007: A nyelvhelyesség mint nyelvi prob-léma, Kisebbségkutatás 2/ 199-213.

- - 2009: Nyelvi ideológiák és filozófiák. Fórum. Társadalomtu-dományi Szemle 1/ 27–44.

MAITZ Péter, 2008: A szociolingvisztikai nyelvcsere-ku-tatások lehetőségeiről és korlátairól. Magyar nyelv 104/ 154–173.

MATICA SRPSKA, 2011: Rečnik srpskoga jezika, Matica Srpska: Novi Sad.

MATIĆ D. Marijana, 2010: Nastava vokabulara i gramatike na mlađem školskom uzrastu: Izazov za učenike i nastav-nike, Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Radovi filozofskog fakulteta broj 12, knjiga 1, Pale, 597-604.

MIHALJEVIĆ Jelena, 1998: Uloga afektivnih faktora u učenju stranoga jezika. Zagreb: Filozofski fakultet Sveučilišta u Za-

Urkom Mono.indd 240 2017. 03. 06. 7:26:03

241

grebu.NYOMÁRKAY István, 2004: A horvát és a szerb szótáriroda-

lom. Kis szláv lexikográfia. Budapest: ELTE Szláv és Balti Filológiai Intézet, 50-109.

PAJZS Júlia, 2004: The current state of the Historical Dictio-nary of Hungarian, Proceedings of the 11th EURALEX con-gress, Université de Bretagne – Sud. 397-404.

- - 2004b: A korpuszalapú szótárírás alternatívái, Lexikológiai és lexikográfiai látkép: Problémák, paradigmák, perspektívák. Szeged: Generália, 134-141.

PATAKI Ferenc, 1987: Identitás, személyiség, társadalom. Az identitáselmélet vitatott kérdései. Értekezések, Emlékezések. Budapest: Akadémiai Kiadó.

PAVLOVIĆ Milivoje, 2004: Odnosi s javnošću. Beograd: Mega-trend univerzitet primenjenih nauka.

PEROVIĆ Aleksandar - JOVANOVIĆ Aleksandar - VELIČ-KOVIĆ Boban, 2007: Teorija skupova. Beograd: Matematič-ki institut, Akademska izdanja.

PETROVIĆ Elvira, 1988: Teorija nastave stranih jezika. Zagreb: Školska knjiga.

PINTÉR Tibor, 2003: Amit a modern nemzeti korpuszokról tudni kell. Fórum Társadalomtudományi Szemle 3/ 71–85.

PLÉH Csaba, 2003: A természet és a lélek. Budapest: Osiris Kia-dó.

- - 2009: A többnyelvűség pszicholingvisztikai kérdései: Az anyanyelv a tudományban. Magyar Tudomány Ünnepe rendez-vénysorozat, Debreceni Akadémiai Bizottság (DAB), 2009. november 5., 169-184.

PRÓSZÉKY Gábor, 2011: A szótári világ átalakulási tenden-ciái az internet megjelentével. Modern Nyelvoktatás 17 (4)/ 3–13.

REFFLE Gyöngyi, 1985: A magyar–szerbhorvát szótárak történeti és lexikográfiai vizsgálata. Hungarológiai Közlemények 17. Evf. 1. (62.)/ 101—133. l. Újvidék

Urkom Mono.indd 241 2017. 03. 06. 7:26:03

242

SOMINÉ HREBIK Olga, 2011: Az anyanyelv-elsajátítás és az idegennyelv-tanulás összefüggéseinek megközelítései: Egy közös értelmezési keret lehetősége. Magyar pedagógia 111. évf. 1. / 53–77.

STANOJČIĆ Živojin - POPOVIĆ Ljubomir - MICIĆ Stevan, 1989: Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izražavanja. Be-ograd – Novi Sad: Zavod za izdavanje udžbenika.

STEVANOVIĆ Mihajlo, 1975: Savremeni srpskohrvatski jezik I. Beograd: Naučna knjiga.

SZAUTER Dóra - VINCZE Verónika - ALMÁSI Attila, ALE-XIN Zoltán - KISS Márton, 2009: Morfoszintaktikailag an-notált néprajzi korpusz, VI. Magyar Számítógépes Nyelvé-szeti Konferencia, Szeged: SZTE Inf. Tszk., 386-389.

SZIRMAI Monika, 2005: Bevezetés a korpusznyelvészetbe. Buda-pest: Tinta könyvkiadó.

ŠIPKA Milan, 2010: Pravopisni rečnik srpskog jezika sa pravopi-sno-gramatičkim savetnikom. Novi Sad: Prometej.

TADIĆ Marko, 2003: Jezične tehnologije i hrvatski jezik. Zagreb: Ex libris.

TOČANAC-MILIVOJEV Dušanka, 1997: Metode u nastavi i učenju stranog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i na-stavna sredstva.

TÜSKEI Vilma, 2013: Tipologija srpsko–mađarskih i mađar-sko–srpskih rečnika. Zbornik Matice srpske za filologiju i lin-gvistiku LVI/1, Novi Sad, 153-163.

ÚJVÁRI Edit, 2009: A kulturális identitás kérdésköre és kuta-tásának lehetséges irányai. Nemzetiségi – nemzeti - európai identitás. Szeged: SZTE JGYPK, 5-12.

URKOM Aleksander, 2014: Business Serbian. Budapest: Ur-kom Publisher.

VAJDA József - BURZAN Mirjana, 1984: Magyar–szerbhorvát frazeológiai szótár. Újvidék: BTJ - Tankönyvkiadó Intézet.

VÁRADI Tamás, 1993: A nyelvhasználat empirikus vizsgá-latáról. Színes eszmék nem alszanak. Pécs: Lingua Franca, 1285–1291.

Urkom Mono.indd 242 2017. 03. 06. 7:26:03

243

VITAS Duško - KRSTEV Cvetana, 2003: O predstavljanju morfološke informacije u elektronskim rečnicima sloven-skih jezika. Književnost i jezik 50, No. 1-3/ 97-106.

- - 2005: Corpus and Lexicon - Mutual Incompletness. Pro-ceedings of the Corpus Linguistics Conference. Birmingham: University of Birmingham.

- - 2008: O paralelnim korpusima, a posebno o beogradskim paralelnim korpusima i načinu njihove eksploatacije. Die Unterschide zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroa-tischen und Serbischen. Münster: Germany, LITVerlag, 630-649.

VUJAKLIJA Milan, 1997: Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta.

IZVORI

1. REJTÉNYI József: Srpsko-mađarsko-latinsko-nemački školski džepni rečnik za gimnazije. Budimpešta, 1875.

2. BRANČIĆ Blagoje - DERA Đorđe: Mađarsko-srpski rečnik. Novi Sad, 1889.

3. BRANČIĆ Blagoje - DERA Đorđe: Srpsko-mađarski rečnik. Novi Sad, 1894.

4. GRČIĆ Jovan: Rečnik srpskog i mađarskog jezika. I deo: Novi Sad, 1902. II deo: Novi Sad, 1904.

5. ĐISALOVIĆ Veselin: Mađarsko–srpski rečnik. Novi Sad, 1914.

6. PETROVIĆ P. Dušan: Džepni rečnik mađarskog i srpskog jezi-ka. Subotica, 1919.

7. HOFFMANN Mátyás: Srpskohrvatsko–mađarski rečnik. Su-botica, 1920.

8. SZANA Sándor: Mađarsko–srpskohrvatski i Srpskohrvatsko–mađarski džepni rečnik, sa izborom najvažnijih reči, s posebnim osvrtom na svakodnevni razgovorni jezik. Budimpešta, 1921.

9. POLÁCSY János: Srpsko–mađarski džepni rečnik. Novi Sad, 1941., Mađarsko–srpski džepni rečnik. Novi Sad, 1941.

10. HERCEG János: Srpsko–mađarski rečnik. Sombor, 1946.

Urkom Mono.indd 243 2017. 03. 06. 7:26:03

244

11. KOVÁCS Kálmán: Srpsko–mađarski rečnik. Novi Sad, 1957.12. HADROVICS László: Srpskohrvatsko–mađarski rečnik. Bu-

dimpešta, 1957.13. HADROVICS László: Mađarsko–srpskohrvatski rečnik. Bu-

dimpešta, 1958.14. ARANICKI Petar: Mađarsko–srpskohrvatski rečnik i Srp-

skohrvatsko–mađarski rečnik. Novi Sad, 1960.15. LEVASICS Elemér - SURÁNYI Magda: Srpskohrvatsko–ma-

đarski rečnik. Budimpešta, 1967.16. PALICH Emil: Mađarsko–srpskohrvatski rečnik. Budimpe-

šta, 1968.17. Katedra za mađarski jezik Filozofskog fakulteta u Novom

Sadu: Veliki srpskohrvatsko–mađarski rečnik. Novi Sad, I tom: 1968., II tom: 1971., III tom: 1975.

18. HADROVICS László - NYOMÁRKAY István: Srpsko–ma-đarski rečnik. Budimpešta, 1997.

19. HADROVICS László - NYOMÁRKAY István: Mađarsko–srpski rečnik. Budimpešta, 2000.

20. PERIĆ Smiljka: Srpsko–mađarski i Mađarsko–srpski rečnik i gramatika. Zemun, 2007.

21. HARGITAI György: Srpsko–mađarski i mađarsko–srpski reč-nik. Budimpešta, 2011.

22. DREV Spasojević Dušica - VUKMIROVIĆ Jelena: Mađar-sko–srpski rečnik. Beograd, 2013.

Urkom Mono.indd 244 2017. 03. 06. 7:26:03

245

OPERA SLAVICA BUDAPESTINENSIALINGUAE SLAVICAE

Eddig megjelent:

Kis szláv lexikográfia. 2004. Szerk. Nyomárkay István és Vig István.

Nyomárkay István. Nyelveink múltja és jelene. 2004.

Žiláková Mária. Dynamika jazyka Slovákov v Madarsku: štúdie. 2004.

A bulgarisztika ma: eredmények és távlatok. 2007. Szerk. Dudás Mária.

Nyomárkay István. Rövid horvát és szerb nyelvtörténet. 2007.

Vig István. Horvát nyelvtan. 2008.

Jesenšek Marko. Prekmuriana: fejezetek a szlovén nyelv történetéből. 2010.

Urkom Mono.indd 245 2017. 03. 06. 7:26:03

246

Urkom Mono.indd 246 2017. 03. 06. 7:26:03