Limagrain d.o.o. - Sremske Novine · proizvođači koji su sa ns sortama i hibridima ostvarili vrhunske prinose - paralelno sa savetovanjem agronoma, održava se i xli simpozijum

Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUSIMUNOVIĆI IZ LAĆARKA:

Da država pomogne seljaku

Strana 10.

KOVAČEVIĆI IZ INĐIJE:

Stočari od davnina Strana 11.

SMS MALI OGLASI 063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:[email protected], www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina IV • Broj 56 • 30. januar 2015. • cena 40 dinara

od 19. do 23.1. 2015.

ŠID • DU ŠAN MA U KO VIĆ, PRO IZ VO ĐAČ LE ŠNI KA

U sta ro pa zo vač koj op šti ni pše ni ca ni-je pre tr pe la ve ća ošte će nja od mra-ze va jer bi la pod sne gom. Sa mo

me sti mič no su ni ske tem pe ra tu re ošte-ti le vr ho ve bi lja ka, ali pše ni ca se br zo

opo ra vlja jer joj po go du ju tre nut ne vre-men ske pri li ke s tem pe ra tu rom u plu su.

Usev je i da lje po ma lo žuć kast, pa će ži-tu do bro do ći pri hra na po čet kom na red nog me se ca. G. M.

Rast ce ne ku ku ru za

Rast ce ne so je

De ša va nja na svet skim ber za ma

Fo to

: G

. M

ajst

orov

ić

OPORAVAK

Je dan od ve ćih za sa da le šni ka u Sre mu, na po-vr ši ni od oko 50 hek ta ra, či ji je vla snik Du-šan Ma u ko vić, na la zi se u ne po sred noj bli zi-

ni Ši da, na pu tu iz me đu Ku ku je va ca i Er de vi ka, a dru gi, od istog vla sni ka, u bli zi ni Ili na ca.

Stra na 20.

Po sao sa mo za str plji ve

OBI ČA JI KOD SR BA

"Zdr avo sv an uli, dr agi g osti"

Stra na 12.

2 30. januar 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Du šan Po zna no vić, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: [email protected]/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

U pri su stvu pred stav ni ka mi-ni star sta va, emi nent nih struč nja ka In sti tu ta, uspe-

šnih pri vred ni ka i po ljo pri vred nih pro iz vo đa ča ko ji su sa NS sor ta ma i hi bri di ma ostva ri li vr hun ske pri no-se, u po ne de ljak je sve ča no otvo re-no 49. Sa ve to va nje agro no ma Sr bi je ko je se odr ža va u or ga ni za ci ji In-sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo iz No vog Sa da. Ove go di ne u pro gram Sa ve to va nja je uvr šte na i edu ka ci ja sa ve to da va ca Po ljo pri vred nih struč-nih slu žbi Sr bi je, a pa ra lel no sa Sa-ve to va njem agro no ma, odr ža va se i XLI sim po zi jum „Po ljo pri vred na teh-ni ka” u or ga ni za ci ji De part ma na za po ljo pri vred nu teh ni ku Po ljo pri vred-nog fa kul te ta iz No vog Sa da.

Kao i ra ni jih go di na, na 49. Sa-ve to va nju agro no ma Sr bi je pre zen-tu ju se naj no vi ja na uč na do stig nu ća In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo u ople me nji va nju ra tar sko-po vr tar-skih bi lja ka. Po red emi nent nih struč-nja ka, pred stav ni ka mi ni star sta va, uspe šnih pri vred ni ka, pri li ku da iz ne-su svo ja is ku stva iz pro iz vod nje ima-ju i po ljo pri vred ni pro iz vo đa či ko ji su sa NS sor ta ma i hi bri di ma ostva ri li vr hun ske pri no se.

Di rek tor In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo No vi Sad Dr Je gor Mi-la di no vić, pr vi je po zdra vio s pri sut-ne i po že leo im us pe šan rad u zva-nič nom de lu pro gra ma – pre da va nja struč nja ka, na uč nih rad ni ka i pro fe-so ra, ko ja či ne osnov za di sku si ju u ko joj se do la zi do od go vo ra na ak tu-el ne pro ble me i pi ta nja po ljo pri vred-ne pro iz vod nje.

Pro gram je is pu njen no vim sa dr-ža ji ma, od go vo ri ma na no va pi ta nja i di sku si ja ma na okru glim sto lo vi ma. Kao no vost u pro gra mu Sa ve to va-nja ove go di ne je i edu ka ci ja sa ve-to da va ca po ljo pri vred nih struč nih slu žbi Sr bi je. Di rek tor In sti tu ta je is ta kao i dru gi sa stav ni deo Sa ve-to va nja – no ve po slov ne kon tak te i uče sni ci ma 49. Sa ve to va nja po že-leo uspeh u re a du..

U ime UO In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo i Po ljo pri vred nog fa kul-te ta u No vom Sa du skup je po zdra-vio prof. dr Jan tu ran sa že ljom da za ključ ci sa Sa ve to va nja bu du pre-po ru ka za pred sto je ću po ljo pri vred-nu se zo nu.

Ujed no je skre nuo pa žnju da se pa ra lel no sa Sa ve to va njem agro no ma odr ža va i XLI Sim po zi jum „Po ljo pri-vred na teh ni ka“ u or ga ni za ci ji De part-ma na za po ljo pri vred nu teh ni ku Po ljo-pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa du.

Kao i pret hod nih go di na us pe šan rad na Sa ve to va nju po že leo je i de-kan Po ljo pri vred nog fa kul te ta u No-vom Sa du, prof. dr Mi lan po po vić. On je sa za do volj stvom pri me tio da je sa la u ko joj se od vi ja Sa ve to va nje agro no ma sva ke go di ne sve pu ni ja i pu ni ja, što sva ka ko po tvr đu je zna čaj in te re sant nih i ko ri snih pre da va nja, sa ve ta i pre po ru ka kom pe tent nih pre da va ča. De kan je is ta kao zna čaj In sti tu ta sa svo jim ogled nim po lji ma u obra zo va nju ka dro va i stva ra nju agro no ma ko ji će je di no na taj na čin bi ti sprem ni da od pr vog da na vo de pro iz vod nju.

Po ča sni gost na otva ra nju 49. Sa-ve to va nja agro no ma, le gen da po ljo-pri vred nog no vi nar stva za ha ri je tr-nav če vić je kao i uvek ši rio op ti mi-

zam po ljo pri vred ne pro iz vod nje. Uz pre po ru ku da sa mo pri me na pu ne agro teh ni ke da je pu nu pri ko li cu, onje is ta kao pro fi ta bil nost po ljo-pri vred ne pro iz vod nje. Ko ri ste ći pri rod ne re sur se na še ze mlje, a po seb no sop stve nu ener gi ju, uka-zao je na mo guć nost po ve ća nja pri no sa i spre ča va nja sme ne rod-nih i ne rod nih go di na. Kao pu no pu ta do sa da, Tr nav če vić je ape lo-vao na ko ri šće nje rod nog po ten ci-ja la se me na In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo, ko je sa svim si gur no pred sta vlja di ja mant ski vrh agra ra Sr bi je, a ujed no je na ni vou naj bo-ljih se me na u sve tu. Krat ko je dao sa vet – ra di te i ži vi te kao Evro pa.

Is ku stva sa skri nin ga pre go va-rač kih po gla vlja 11, 12 i 13 u okvi ru pre go vo ra o pri stu pa nju EU pri sut ni-ma je pre neo da ni lo Go lu bo vić, dr-žav ni se kre tar u Mi ni star stvu po ljo-pri vre de, šu mar stva i vo do pri vre de uz po dr šku dr sve tla ne Ba le še vić tu bić, po moć ni ka di rek to ra za se-me nar stvo u In sti tu tu za ra tar stvo i po vr tar stvo No vi Sad. Go lu bo vić je po hva lio In sti tut ko ji je i u 2014. go-di ni odr žao svoj kva li tet. Dr žav ni se-kre tar je pro gla sio 49. Sa ve to va nje agro no ma otvo re nim.

pre da va nja po po zi vu

O ru ral nom raz vo ju i efi ka snom upra vlja nju ze mlji štem je go vo rio Be nja min klin ger iz GIZ-a, dok su na te mu odr ži ve pri me ne sred sta va za za šti tu bi lja iz la ga li doc. dr alek-san dar se dlar sa Po ljo pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa du i sne ža na sav čić pe trić iz Mi ni star stva po ljo-pri vre de, šu mar stva i vo do pri vre de Re pu bli ke Sr bi je.

Struč no, a isto vre me no ja sno i kon kret no pre da va nje o žu toj rđi odr žao je dr ra di vo je Jev tić. Po-po dnev ni ča so vi pr vog da na sa ve to-va nja bi li su re zer vi sa ni za Okru gli sto na ko me je pred sta vlje na ak-tu el na pro ble ma ti ka u pro iz vod nji ku ku ru za. Ovu di sku si ju je otvo rio dr Go ran Be ka vac, ru ko vo di lac Ode lje nja za ku ku ruz.

Je din stve no re še nje u su zbi ja nju di vljeg sir ka re zi stent nog pre ma sul-fo ni lu rea her bi ci di ma dao je dr Go-ran Ma li dža, iz u ze tan fi to far ma ce ut sa Ode lje nju za ku ku ruz. Pre ot kri ća sul fo ni lu rea her bi ci da, di vlji si rak je bio je dan od ogra ni ča va ju ćih či ni la ca u pro iz vod nji ku ku ru za. Uvo đe njem ovih her bi ci da u prak su na pra vljen je re vo lu ci o nar ni na pre dak u su zbi ja nju di vljeg sir ka i dru gih trav nih ko ro va u ku ku ru zu. DUO System® – po tvr-đe no naj e fi ka sni je, naj flek si bil ni je, naj po u zda ni je i po usev naj be zbed-ni je re še nje za su zbi ja nje re zi stent-nog di vljeg sir ka na sul fo ni lu rea her-bi ci de i dru gih trav nih ko ro va u NS UL TRA hi bri di ma ku ku ru za (NS 444 UL TRA, NS 5041 UL TRA, NS 640 UL-TRA).

Dr Đor đe Joc ko vić, sa vet nik za ge ne ti ku i ople me nji va nje bi lja ka i ru ko vo di lac ti ma ople me nji va ča, dao je pre po ru ku hi bri da ku ku ru-za za pred sto je ću se zo nu. Naj pre je na veo osno ve za iz bor hi bri da ku ku-ru za: zah te ve bilj ke ku ku ru za, pe do-kli mat ske uslo vi (ze mlji šte, kli ma), na čin ko ri šće nja (za zr no ili si la žu), na čin ber be (ber ba u kli pu, kom baj-ni ra nje zr na) i na čin ču va nja, oso-bi ne hi bri da, kao i adap ta bil nost i sta bil nost pri no sa. Broj bi lja ka po je-

di ni ci po vr ši ne je is tak nut kao naj va-žni ja kom po nen ta pri no sa. Za ve li ke gu sti ne po treb ni su hi bri di stva ra ni za tu svr hu (NS 3022, NS 4023, NS 4051, NS 5051, NS 6102).

Pri iz bo ru hi bri da po seb no tre ba ima ti na umu da je po gre šan kon-cept je dan hi brid za ce lo ima nje. Po-seb ni hi bri di bi ra ju se za gor nji i do-nji te ren, za sva ko ju tro i za raz li či te teh no lo gi je.

Pr vo tre ba oda bra ti elit ne hi bri de naj po volj ni je za Va še ima nje. Elit ni hi bri di tre ba da po se du ju to le ran ci-ju ili ot por no sti za ne po volj ne uslo-ve ko ji su pri sut ni u Va šem re gi o nu ili ima nju. Pri fi nal nom iz bo ru pre-po ru ču ju se uvek pro ve re ni hi bri di (NS 640) i no vi hi bri di (NS 6102). Upu tio je na br že uvo đe nje no vih hi bri da u pro iz vod nju, ali pri tom stal no tre ba ima ti na umu da ide al-nog hi bri da ne ma. Je di no is prav no je se ja ti vi še hi bri da. Kao za klju čak dr Joc ko vić je za pre po ru ku iz bo ra hi bri da sve za in te re so va ne upu tio na veb sajt In sti tu ta.

Or gan ska pro iz vod nja, krm no bi lje i str na ži ta

Dru gi dan 49. Sa ve to va nja obe-le ži le su pre zen ta ci je naj no vi jih do stig nu ća In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo iz obla sti or gan ske pro-iz vod nje, pro iz vod nje krm nog bi lja i str nih ži ta. Pre da va nje iz obla sti or gan ske pro iz vod nje – Sta nje or-gan skog sek to ra u Re pu bli ci Sr bi ji i ak tiv no sti Mi ni star stva po ljo pri-vre de i za šti te ži vot ne sre di ne za nje go vo una pre đe nje, odr ža la je Je le na Mi lić iz Mi ni star stva po ljo-pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne Re pu bli ke Sr bi je. U okvi ru za ko no-dav nog okvi ra za or gan sku pro iz-vod nju, ona je pred sta vi la uslo ve za uvoz or gan skih pro iz vo da, do ku-men ta ci ju ko ja je po treb na za iz da-va nje po tvr de da je or gan ski pro-iz vod pro iz ve den u skla du sa za-ko nom ko jim se ure đu je or gan ska pro iz vod nja i uslo ve i na čin pro da je or gan skih pro iz vo da.

Osnov ne prin ci pe đu bre nja u or-gan skoj pro iz vod nji pri sut ni ma je

ZLA TI BOR • 49. sa ve tO va nJe aGrO nO Ma sr Bi Je

tra di ci o nal no – od lič no! kao i ra ni jih go di na, na 49. sa ve to va nju agro no ma sr bi je pre zen tu ju se naj no vi ja na uč na do stig nu ća in sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo u ople me nji va nju ra tar sko-po vr tar skih bi lja ka - po red emi nent nih struč nja ka, pred stav-ni ka mi ni star sta va, uspe šnih pri vred ni ka, pri li ku da iz ne su svo ja is ku stva iz pro iz vod nje ima ju i po ljo pri vred ni pro iz vo đa či ko ji su sa ns sor ta ma i hi bri di ma ostva ri li vr hun ske pri no se - pa ra lel no sa sa ve to va njem agro no ma, odr ža va se i xli sim po zi jum „po ljo pri vred na teh ni ka”

Dr Je gor Mi la di no vić

Dr Go ran Ma li dža

Je le na Mi lić

Dr Đor đe Joc ko vićProf dr Mi lan Po po vić

Da ni lo Go lu bo vić

Dr Jan Tu ran

330. januar 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

pred sta vio dr Jo vi ca Va sin, ru­ko vo di lac Ode lje nja za ze mlji šte u In sti tu tu za ra tar stvo i po vr tar stvo. Dr Va sin je na veo na če la or gan ske po ljo pri vre de, či ji je cilj pro iz vod nja zdrav stve no bez bed ne, kva li tet ne hra ne na eko lo ški odr živ na čin, sa ak cen tom na odr ža va nje i po ve ća­nje plod no sti ze mlji šta.

Pre po ru ku sor ti men ta In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo na me­nje nog or gan skim si ste mi ma pro iz­vod nje je kroz svo je iz la ga nje da­la dr Ana­ma­ri­ja­Sto­ja­no­vić. Kao glav ne ka rak te ri sti ke sor ti men ta In sti tu ta na me nje nog or gan skoj pro iz vod nji dr Sto ja no vić je na ve la adap ti bil nost, ge ne tič ku va ri ja bil­nost, pri la go đe nost eks ten ziv ni jim uslo vi ma ga je nja, vi sok kva li tet, kom pe ti tiv nost ko ro vi ma i vi so ku to le rant nost, od no sno ot por nost na bo le sti. Po štu ju ći ci lje ve ga je nja i zah te ve tr ži šta pro mo vi sa ne su sor te i hi bri di In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo na me nje ne or gan skoj pro iz vod nji.

Sle de ći seg ment ovog da na bi la su pre da va nja iz obla sti krm nog bi­lja. Pre da va nje o pri no su i kva li te tu NS sor ti krm nog bi lja odr žao je dr Đu­ra­Ka­ra­gić, ru ko vo di lac Ode lje­nja za krm no bi lje In sti tu ta. Eks­trem no ki šna go di na i ne što ni že tem pe ra tu re su u pro te kloj go di ni

pred sta vlja li do bre uslo ve za po sti­za nje pro seč nog pri no sa od 10 – 14 to na se na. To je uti ca lo na otva ra nje dva pi ta nja: zna čaj se na že i zna čaj kva li te ta u pro iz vod nji stoč ne hra­ne. Kao pa ra me tre kva li te ta stoč ne hra ne dr Ka ra gić je na veo kon zu­ma ci ju, svar lji vost i or ga no lep tič ka svoj stva. Po seb no je is ta kao zna čaj ADF­a (ki se lo de ter dženstskih vla­ka na) kao po ka za te lja svar lji vo sti stoč ne hra ne.

Pre da va nje na te mu „Ba lan si ra nje pri no sa i kva li te ta lu cer ke po mo ću si ste ma ko sid be i sor te“ odr žao je dr Dra­gan­ Mi­lić. Kao cilj sva kog pro iz vo đa ča na gla sio je mak si ma­lan pri nos i kva li tet, a kao naj va­žni ji fak tor da bi se to po sti glo na­veo je vre me ko sid be, iz bor sor te i opre mlje nost ga zdin stva sa vre­me nom me ha ni za ci jom. Kao glav­ne či ni o ce od ko jih za vi se pri nos i kva li tet dr Mi lić je na veo ze mlji šte, kli mu, oblast ga je nja, sta rost lu ce­ri šta i pri me nje nu agro teh ni ku. Kao za klju čak na veo je da se u uslo­vi ma na še ze mlje naj bo lji pri nos i kva li tet po sti žu ko sid bom lu cer ke u si ste mu sa 5 ot ko sa u go di ni. Na taj na čin se po sti že zna čaj no bo lji kva li tet su ve ma te ri je – ve ći sa­dr žaj pro te i na i ma nji sa dr žaj vla­ka na. Po seb na na po me na je da se ko še njem lu cer ke u si ste mu ko si be sa 3 ot ko sa ne is ko ri šća va ge ne tič­ki po ten ci jal NS sor ti, do bi ja se loš kva li tet i do la zi do zna čaj nog sma­nje nja pri no sa su ve ma te ri je – što, ukrat ko re če no, zna či da taj si stem tre ba iz be ga va ti u Sr bi ji.

O zna ča ju zdru že ne se tve ozi­mog stoč nog gra ška sa str ni na ma u pro iz vod nji ka ba ste stoč ne hra­ne pri ča la je dr Sa­nja­Va­si­lje­vić. Ova kav na čin ga je nja ima vi še stru­ki zna čaj: po ve ća nje pri no sa, ba­lan si ra nje hra nji ve vred no sti kr me i po dr ža va nje gra ška od po le ga nja. Na ren ta bil nost zdru že ne pro iz vod­nje uka zu je LER in dex. LER in dex se mo že de fi ni sa ti kao po vr ši na za mlji šta ko ja je po treb na da čist usev po stig ne isti pri nos kao i me­ša vi na tog use va sa ne kom dru gom vr stom. Kao za klju čak dr Va si lje vić je na ve la oprav da nost pro iz vod nje u zdru že noj se tvi gra ška sa str ni­na ma ka ko sa aspek ta ren ta bil ni je pro iz vod nje ze le ne i su ve ka ba­ste stoč ne hra ne, ta ko i sa aspek­ta ostva ri va nja za do vo lja va ju ćeg kva li te ta kr me. Gra šak u sme ši sa str ni na ma tre ba ga ji ti u od no su 85%:15% .

Dr Vo­ji­slav­Mi­ha­i­lo­vić, po moć­nik di rek to ra In sti tu ta za or ga ni za­ci ju po slo va u pro iz vod nji i pla sma­nu, je iz neo do sa da šnje re zul ta te i bu du će ci lje ve u ople me nji va nju gra ška (pro se čan vi še go di šnji pri­nos od naj ma nje 4 t/ha, sa dr žaj si­ro vih pro te i na u zr nu 23­28%, uz svar lji vost vi šu od 85%, sa od stu­pa njem pri no sa iz me đu po je di nih go di na od 20­25%, uz za do vo lja­va ju ću ot por nost na pre o vla đu ju­će bo le sti i po ve ća nu ot por nost na na pad gra ško vog žiž ka). Kao no ve

prav ce u ople me nji va nju dr Mi ha i­lo vić je na veo sit ni je se me (iz me đu 200g i 220g), što uti če na jef ti ni ju se tvu, ra no sta snost, ma nje po le ga­nje i fak to re ko ji uti ču na po le ga­nje i ma hu ne u vr šnom de lu sta­blji ke – što sma nju je gu bit ke pri že tvi. Ukrat ko bi se mo glo re ći da je osnov ni cilj ostva ri va nje vi so kog pri no sa pro te i na po ha, od no sno ostva ri va nje pri no sa u kom bi na ci ji sa kva li te tom zr na no vih sor ti pro­te in skog gra ška.

Tre ći deo su obe le ži la pre da va­nja iz obla sti str nih ži ta. Dr Ni­ko­la­Hri stov, ru ko vo di lac Ode lje nja za str na ži ta, pred sta vio je NS sor­te str nih ži ta za sa da šnje i bu du­će po tre be. Svo ju pre zen ta ci ju dr Hri stov je za po čeo pred sta vlja ju ći pro iz vo đa če re kor de re sa po no­som. Opi su ju ći iz u zet no lo še pro­šlo go di šnje vre men ske uslo ve za pro iz vod nju pše ni ce dr Hri stov je pred sta vio po stig nu te re zul ta te na­tra že ni jih i naj ak tu el ni jih sor ti pše­ni ce no vo sad skog In sti tu ta. Kao du go go di šnju tra di ci ju In sti tu ta da se iz u zet nim pro iz vo đa či ma, ali, isto ta ko, i lju di ma ko ji su na bi­lo ko ji na čin uklju če ni u pla sman, ko ri šće nje, pre po ru ku i uop šte pro­iz vod nju pše ni ce, da zna čaj, oda po što va nje i uči ni čast što su na ši go sti na Sa ve to va nju, Ode lje nje za str na ži ta je or ga ni zo va lo dru že nje sa nji ma.

Uti caj lo ka li te ta i agro teh ni ke na kva li tet NS sor ti pše ni ce ši ro kom audi to ri ju mu ob ja snio je dr No vi ca Mla­de­nov. Dr Mla de nov je pri ka zao do pri nos ople me nji va nja po ve ća nju pri no sa pše ni ce u Re pu bli ci Sr bi ji, uti caj ople me nji va nja na sa dr žaj pro te i na, uti caj ople me nji va nja na sa dr žaj vla žnog glu te na, pa ra me tre kva li te ta ak tu el nih NS sor ti i teh­no lo ški kva li tet NS sor ti pše ni ce u raz li či tim uslo vi ma pro iz vod nje.

Teh no lo gi ju ga je nja NS sor ti str­nih ži ta, u ci lju po sti za nja vi so kih pri no sa, pre zen to vao je Bran ko Ga­ji­čić. On je de talj no opi sao i dao pre po ru ke naj va žni jih agro teh nič­kih me ra (teh no lo gi je ga je nja) u pro iz vod nji sor ti str nih ži ta no vo­sad skog In sti tu ta.Bo­jan­ Joc­ko­vić je svo jim iz la­

ga njem „Uti caj go di ne na du ži nu na li va nja zr na pše ni ce“ za o kru žio seg ment iz obla sti str nih ži ta. Kao naj va žni ji fak tor sre di ne ko ji li mi ti­ra pri nos Joc ko vić je na veo vi so ke tem pe ra tu re jer se ti me skra ću je pe riod na li va nja zr na.

Pred­sta­vlja­nje­pro­je­ka­ta

U to ku 2014. go di ne u nad le žno­sti Mi ni star stva po ljo pri vre de i za šti­te ži vot ne sre di ne – Upra va za po­ljo pri vred no ze mlji šte, re a li zo va na su dva pro jek ta u okvi ru pro gra ma za šti te, ure đe nja i ko ri šće nja ze mlji­šta: „Una pre đe nje kva li te ta ze mlji šta pod voć nja ci ma i ra sad ni ci ma (vo ća i vi no ve lo ze) u Re pu bli ci Sr bi ji“ i „Ka­rak te ri za ci ja ze mlji šta vi no gra da za ozna ku ge o graf skog po re kla vi na – Pi lot pro je kat šu ma dij ski vi no gra dar­ski re jon“.

Di rek tor Upra ve za po ljo pi vred­no ze mlji šte mr Zo­ran­ Kne­že­vić je po zdra vio skup, a na kon to ga je pro ble ma ti ku is tra ži va nja za pro je­kat „Una pre đe nje kva li te ta ze mlji šta pod voć nja ci ma i ra sad ni ci ma (vo ća i vi no ve lo ze) u Re pu bli ci Sr bi ji“ pri­sut ni ma pri bli žio dr Zo­ran­Ke­se­ro­vić. Ru ko vo di lac ovog pro jek ta, dr Jo vi ca Va sin, pred sta vio je me to­do lo gi ju ra da i naj va žni je re zul ta te pro jek ta.

Uvod u dru gi pro je kat „Ka rak te ri­za ci ja ze mlji šta vi no gra da za ozna­ku ge o graf skog po re kla vi na“ dao je Dar­ko­Jak­šić, ru ko vo di lac gru pe za vi no gra dar stvo i vi nar stvo Mi ni star­stva po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne.

Cilj ovog pro jek ta je bio da se ura di de talj na ka rak te ri za ci ja ze mlji­šta vi no gra da Šu ma dij skog vi no gra­dar skog re jo na, kao osno va za do­bi ja nje ozna ke ge o graf skog po re kla vi na. Ru ko vo di lac pro jek ta dr Jor da­na Nin kov je pred sta vi la ak tiv no sti pro jek ta i naj zna čaj ni je re zul ta te.

IPA pro je kat „Plod nost tla i po­tre be đu bre nja na po ro dič nim po ljo­pri vred nim ima nji ma u po gra nič nom pod ruč ju Hr vat ske i Sr bi je“, či ji je ru ko vo di lac prof. dr Zden ko Lon ča­rić, pred sta vi la je dr Bri­gi­ta­Po­po­vić, dok je pro je kat GIZ­a „Kva li tet­na so ja bez GMO­a iz du nav ske re gi­je“ re pre zen to va la Ma­ri­ja­Ka­len­tić.

Na Sa ve to va nju agro no ma Sr bi je raz go va ra lo se i o al ter na tiv nim kul­tu ra ma, a te me su bi le: “Ko no plja ­ tre nut no naj ve ći iza zov u ra tar stvu “, “Pro iz vod nja le ko vi tog i aro ma tič­nog bi lja” i “No ve al ter na tiv ne kul­tu re u In sti tu tu za ra tar stvo i po vr­tar stvo”. Bi lo je re či i o po vr ću kroz te me: “Za šti ta be log lu ka od rđe”, “Pro iz vod nja po vr ća u za šti će nom pro sto ru” i “Zna čaj po vr ća za zdra­vlje lju di”.

O ku ku ru zu se raz go va ra lo kroz te me: “NS hi bri di ku ku ru za u 2014. go di ni”, “Ki se lost ze mlji šta i tok sič­nost alu mi ni ju ma ­ ogra ni ča va ju­ći fak to ri u pro iz vod nji ku ku ru za”, “Pro iz vod nja i do ra da se me na NS hi bri da ku ku ru za”, “Di na mi ka ot pu­šta nja vla ge iz zr na ­ hi brid na spe­ci fič nost” i “NS teh no lo gi ja + NS hi­bri di = For mu la za uspeh”, “Po nu da u Di stri bu tiv nom cen tru In sti tu ta za pro leć nu pro daj nu se zo nu 2015.” i “Upra vlja nje am ba la žnim ot pa dom od sred sta va za za šti tu bi lja, na ši i va ši re zul ta ti i ci lje vi”.

Še ćer na re pa je ob ra đe na kroz te me: “55 go di na Ode lje nja za še­ćer nu re pu”, “Pro iz vod nja še ćer­ne re pe u ki šo vi toj 2014. go di ni” i “Pri su stvo ne ma to da še ćer ne re pe u Voj vo di ni”.

Što se ti če ulja nih kul tu ra, te me su bi le: “Re zul ta ti mi kro o gle da NS hi bri da sun co kre ta u 2014. i pre po­ru ka sor ti men ta za se tvu u 2015. go di ni “, “Ople me nji va nje NS ulja ne re pi ce na pri nos i kva li tet se­me na i ulja”, “Ra ci o nal no đu bre nje sun co kre ta”, “Bo le sti sun co kre ta u uslo vi ma su fi ci ta pa da vi na i mo guć­no sti nji ho vog su zbi ja nja “, “Upo­tre ba Tric ho der ma vr sta za sti mu­la ci ju ra sta ulja nih kul tu ra i za šti tu od be le tru le ži” i “Od la bo ra to ri je do nji ve: Mar ker asi sti ra na se lek ci ja NS sun co kre ta”.

Raz go va ra lo se i o ro du so je u pro šloj go di ni, a osta le te me su bi le: “Sta bil nost NS sor ti so je”, “Re zul ta ti ogle da sa NS sor ta ma so je u Si bi ru” i “Su zbi ja nje ko ro va u so ji”.

S. P. (Iz vor:www.nsse me.com)

Na kon fe ren ci ji za štam pu, di­rek tor In sti tu ta dr Je gor Mi la di no­vić obra tio se me di ji ma i za in te re­so va nim go sti ma. On je, uz uobi­ča jen pro gram pre da va nja ko ji se od vi ja po bilj nim vr sta ma is ta kao no vi nu na ovom Sa ve to va nju ko ju je In sti tut or ga ni zo vao u sa rad nji sa Mi ni star stvom – edu ka ci ju po­ljo pri vred nih struč nih slu žbi

Ta ko đe, di rek tor Mi la di no vić je sa po no som is ta kao da se In sti­tut već na la zi u Evro pi, a do kaz su NS sor te i hi bri di ko ji se već na la­ze na li sti EU i ko ji se ga je ši rom sve ta. Dr Mi la di no vić je uka zao i na iz u zet nu va žnost in for mi sa nja pro iz vo đa ča o nji ho vom in te re su ula ska Sr bi je u EU, a iz nad sve ga na ce lo ku pan in te res na še ze mlje u tom pro ce su.

Na in te re sant no pi ta nje, ka ko gle da na kon ku ren ci ju na tr ži štu i ka ko ob ja šnja va op sta nak In sti­tu ta u toj bor bi, dr Mi la di no vić je re kao da na kon ku ren ci ju gle da kao na po zi tiv nu i zdra vu po ja vu.

­ Upr kos ma te ri jal noj i lo gi­stič koj pred no sti mul ti na ci o nal­nih kom pa ni ja, pri sut nost na šeg In sti tu ta na tr ži štu go vo ri da smo us pe li da se oču va mo i da smo na do brom pu tu – na veo je dr Mi la­di no vić.

Kao olak ši cu ula ska Sr bi je u EU, Da ni lo Go lu bo vić je uka zao na oče ki va nje Mi ni star stva po ljo­pri vre de da Vla da Sr bi je omo gu­ći po ve ća nje bro ja za po sle nih u Ode lje nju za ru ral ni raz voj. Osim to ga, ape lo vao je na edu ka ci ju po ljo pri vred nih pro iz vo đa ča ka ko bi uop šte mo gli da pod no se apli­ka ci je za sred stva, a iz nad sve ga na gla sio da ni je to li ko va žno ka da će mo ući u EU, već ko li ko sprem ni će mo ući u EU što će omo gu ći ti i ko ri šće nje be ne fi ci ja.

De kan Po ljo pri vred nog fa kul­te ta u No vom Sa du još jed nom je iz neo svoj stav o va žno sti za jed­nič kog ra da i de lo va nja fa kul te ta i In sti tu ta či me će se do bi ti i ostva­ri ti fi nan sij ski bo lji pro jek ti.

NS­sor­te­i­hi­bri­di­ši­rom­sve­ta

Sve­ča­no­otva­ra­nje­Sa­ve­to­va­nja

Dr­Jo­vi­ca­Va­sin

Dr­Đu­ra­Ka­ra­gić

Dr­Vo­ji­slav­Mi­ha­i­lo­vić

Dr­Ni­ko­la­Hri­stov

Mr­Zo­ran­Kne­že­vić

4 30. januar 2015.

IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Na sed ni ci Skup šti ne gra da Srem ska Mi tro vi ca usvo jen je pro gram ra da Agen ci je za ru ral­

ni raz voj gra da za 2015. go di nu. To je po vod da sa Da­ni­je­lom­Me­đe­do­vić, di rek tor kom Agen ci je raz go va ra mo pla no vi ma, za da ci ma, pri o ri te ti ma i tro ško vi ma ko ji pred sto je u ovoj obla­sti.

­ Agen ci ja je pro šle go di ne vo di­la pro je kat iz ra de Stra te gi je ru ral nog raz vo ja gra da Srem ska Mi tro vi ca za pe riod 2014.­2020. go di na, ko ja je usvo je na na sed ni ci skup šti ne gra da u ma ju me se cu 2014. go di ne. Od 2015. go­di­ne­ Agen­ci­ja­ će­ po­če­ti­ sa­ pra­će­njem­re­a­li­za­ci­je­pro­je­ka­ta­pred­vi­đe­nih­ovom Stra te gi jom, kao i in te re so va nja i po tre ba ka ko sta nov ni štva u ru ral nim pod­ruč­ji­ma­ta­ko­i­sa­mih­ru­ral­nih­pod­ruč­ja.­Na­ovaj­na­čin­će­mo­ima­ti­uvid­u­pro­ce­nat­ re­a­li­zo­va­nih­pro­je­ka­ta­ i­po­tre­bu­da­se­mo­žda­ne­ki­no­vi­pro­jek­ti­uvr ste u Stra te gi ju, pod se ti la je Da ni­je­la­Me­đe­do­vić­na­po­čet­ku­raz­go­vo­ra.

Šta­ su­ sa­da­ pri­o­ri­te­ti­ ra­da­Agen ci je?

­ Ono što nam tre nut no pred sta vlja

pri o ri tet je da po kre ne mo po stu pak jav ne na bav ke za iz ra du Glav nog pro­jek ta iz grad nje punk ta za sa ku plja nje i­skla­di­šte­nje­ži­vo­tinj­skih­ot­pa­da­ka­na­te ri to ri ji Gra da Srem ska Mi tro vi ca, a po tom i da kre ne mo u nje go vu iz grad­nju,­ s­ ob­zi­rom­ da,­ kao­ što­ već­ svi­ i­zna ju, po sto ji ve li ki pro blem u ve zi sa­ku­plja­nja­ i­ skla­di­šte­nja­ži­vo­tinj­skih­ot pa da ka. I ove go di ne Agen ci ja je iz­dvo­ji­la­sred­stva­ko­ja­će­pu­tem­kon­kur­sa­ do­de­li­ti­ udru­že­nji­ma­gra­đa­na­ i­po ljo pri vred nim ga zdin stvi ma, ta ko da­će­mo­na­sto­ja­ti­da­što­pre­ras­pi­še­mo kon kur se, ka ko bi za in te re so va na udru­že­nja­i­po­ljo­pri­vred­na­ga­zdin­stva­mo­gla­ da­ ih­ is­ko­ri­ste­ na­ ade­kva­tan­na­čin.­

Šta­je­cilj­or­ga­ni­zo­va­nja­saj­ma­ru­ral­nog­pod­ruč­ja­?­Ima­li­još­no­vi­na­u­ra­du?

­ U pro gra mu po slo va nja za 2015. go­di­nu­ je­ pred­vi­đe­no­ i­ or­ga­ni­zo­va­nje­ saj­ma­ ru­ral­nog­ pod­ruč­ja.­ Ide­ja­nam je da se na ovom saj mu sva ko se­lo­ pred­sta­vi­ sa­ onim­ po­ če­mu­ je­po zna to i da pred sta vi sve svo je po­ten ci ja le. Sve de ta lje oko ovog saj­ma­raz­ra­di­će­mo­na­sa­stan­ci­ma­ko­je­pla ni ra mo da or ga ni zu je mo u sva­kom se lu na te ri to ri ji Gra da Srem­ska­Mi­tro­vi­ca.­Ono­na­če­mu­in­te­ziv­no ra di mo još od pro šle go di ne je ste for­mi­ra­nje­ ba­ze­ po­da­ta­ka­ ak­tiv­nih­po­ljo­pri­vred­nih­ ga­zdin­sta­va.­ Na­i­me,­po­sto­je­po­te­ško­će­da­do­đe­mo­do­ak­tiv­ne­ba­ze­po­da­ta­ka­po­ljo­pri­vred­nih­ga zdin sta va, ta ko da je for mi ra mo sa­mi.­Ve­ći­na­tih­po­da­ta­ka­je­do­sa­da­sa­ku­plje­na,­ali­is­ko­ri­sti­ću­ovaj­po­vod­i po zva ti sve one ko ji su za in tre so va­ni da pra vo vre me no do bi ju in for ma­ci­je­u­ve­zi­ak­tu­el­nih­kon­kur­sa,­kao­i­po­moć­pri­li­kom­pod­no­še­nja­pri­ja­va­i­re­a­li­za­ci­je­pro­je­ka­ta­da­do­đu­u­pro­sto ri je Agen ci je ko ja se na la zi u uli­ci Sve tog Di mi tri ja br. 13 u dvo ri štu

grad­ske­ku­će­u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci­ili­da nas po zo vu na broj te le fo na 610­573­ka­ko­bi­smo­ih­upi­sa­li­u­ba­zu­po­da ta ka. Na rav no ovo se od no si sa mo na po ljo pri vred na ga zdin stva ko ja su re gi stro va na na te ri to ri ji Gra da Srem ska Mi tro vi ca.Ta­ko­đe­Agen­ci­ja­će­i­u­2015.­go­

di ne na sta vi ti sa pri ku plja njem po­da ta ka o pro iz vod nji, pro da ji, in ve­sti­ci­ja­ma,­pro­ble­mi­ma­i­mo­guć­no­sti­ma u obla sti po ljo pri vre de i ru ral nog raz­vo­ja,­uče­stvo­va­ti­u­pred­sta­vlja­nju­po ljo pri vre de Gra da Srem ska Mi tro­vi­ca­ pred­ do­na­to­ri­ma­ i­ ovla­šće­nim­or ga ni ma i or ga ni za ci ja ma na ni vou Re pu bli ke i Po kra ji ne, na sta vi ti sa pri pre mom pro je ka ta iz do me na po­ljo pri vre de i ru ral nog raz vo ja za po­tre be Gra da, us po sta vi ti sa rad nju sa re­pu­blič­kim­ i­ po­kra­jin­skim­ in­sti­tu­ci­ja ma osno va nim za oblast po ljo pri­vre de i ru ral nog raz vo ja, na sta vi ti sa in for mi sa njem se o skog sta nov ni štva o­ mo­guć­no­sti­ma­ po­vla­če­nja­ sred­sta­va­ iz­ do­ma­ćih­ i­ stra­nih­ fon­do­va­i­ pru­ža­ti­ po­moć­za­in­tre­so­va­nim­ li­ci­ma­ pri­li­kom­ po­pu­nja­va­nja­ pri­jav­nih­obra za ca.

Za­što­je­va­žno­da­u­2015.­go­di­ni­bu­de­iz­gra­đen­punkt­za­od­la­ga­nje­ani­mal­nog­ot­pa­da?

­­Ve­o­ma­nam­je­va­žno­da­u­2015.­

go­di­ni­bu­de­iz­gra­đen­punkt­za­od­la­ga nje ani mal nog ot pa da i da u što kra­ćem­ pe­ri­o­du­ ras­pi­še­no­ kon­kur­se­za­ sub­ven­ci­je­ udru­že­nji­ma­ gra­đa­na u obla sti po ljo pri vre de i ru ral nog raz vo ja, kao i za pod sti ca je po ljo­pri vred nim ga zdin stvi ma. Pro šle go­di­ne­ ura­đe­na­ su­ i­ tri­ pro­jek­ta­ ko­ja­se­ ti­ču­ ure­đe­nja­ do­mo­va­ kul­tu­re­ u­se o skom na se lju Ku zmin, Mar tin ci i Gr­gu­rev­ci,­ta­ko­da­će­mo­u­to­ku­ove­go di ne na sto ja ti da pu tem kon kur sa ko je bu du ras pi si va la Mi ni star stva ili po kra jin ski se kre ta ri ja ti pri ba vi mo i deo­ sred­sta­va­ za­ nji­ho­vo­ ure­đe­nje.­Ta­ko­đe,­ima­mo­ide­ja­ve­za­nih­za­žen­sko pred u zet ni što i mla de na se lu, ali

iste­će­mo­raz­ra­di­ti­tek­po­što­vi­di­mo­da­li­će­bi­ti­ras­pi­san­ne­ki­kon­kurs­sa­su­fi­na­si­ra­nje­iz­ovih­obla­sti.

Do­kle­ se­ sti­glo­ u­ pri­pre­mi­ za­ to­po­treb­ne­do­ku­men­ta­ci­je?

­­ Do­ sa­da­ je­ iz­ra­đe­na­ Stu­di­ja­ i­Idej ni pro je kat punk ta za sa ku plja nje i­skla­di­šte­nje­ži­vo­tinj­skih­ot­pa­da­ka­na­pod­ruč­ju­gra­da­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca.­U­ovim do ku men ti ma de talj no je raz ra­đen­ pro­blem­ ne­ško­dlji­vog­ ukla­nja­nja­ži­vo­tinj­skih­ ot­pa­da­ka­ (ugi­nu­lih­ ži­vo­ti­nja­ i­ ne­je­sti­vih­ spo­red­nih­ pro­iz­vo­da­ za­kla­nih­ ži­vo­ti­nja),­ po­nu­đe­na­ su­mo­gu­ća­ re­še­nja­ i­ utvr­đe­ne­ lo­ka­ci­je­ko je su po god ne za iz grad nju punk­ta.­ Na­kon­ ana­li­ze­ po­nu­đe­nih­ lo­ka­ci­je­od­stra­ne­struč­nih­li­ca­sa­Na­uč­nog­in sti tu ta za ve te ri nar stvo „No vi Sad“ utvr­đe­no­je­da­je­za­po­če­tak­naj­bo­lje­da­ je­dan­ ta­kav­ punkt­ bu­de­ iz­gra­đen­u­se­o­skom­na­se­lju­La­ća­rak.­Punkt­za­sa­ku­plja­nje­ i­ skla­di­šte­nje­ži­vo­tinj­skih­ot­pa­da­ka­ bi­će­ iz­gra­đen­ u­ skla­du­ sa­va­že­ćim­ pro­pi­si­ma.­ Ide­ja­ je­ da­ grad­or­ga­ni­zu­je­sa­ku­plja­nje­ži­vo­tinj­skih­ot­pa da ka po se li ma, da se ta ko pri ku­pljen­ži­vo­tinj­ski­ot­pad­po­tom­skla­di­šti­u spe ci jal ne kon tej ne re na punk tu za od­la­ga­nje,­oda­kle­će­bi­ti­di­stri­bu­i­ran­u­naj­bli­žu­ka­fi­le­ri­ju.

Ka­ko­ ko­men­ta­ri­se­te­ opa­ske­ sa­skup­šti­ske­ go­vor­ni­ce­ o­ sred­stvi­ma­ ko­ja­ su­ na­ ras­po­la­ga­nju­agen ci ji ?

­ Na sed ni ci je bi lo pri med bi na deo sred sta va ko ji je pla ni ran za ta­ko­zva­ne­ tro­ško­ve­ osta­lih­ uslu­ga,­ a­90 od sto sred sta va u okvi ru ovog kon ta pla ni ra no je za iz ra du Glav nog pro jek ta iz grad nje punk ta za pri ku­plja­nje­i­skla­di­šte­nje­ži­vo­tinj­skih­ot­pa da ka i iz grad nju tog punk ta. Pri­med ba se od no si la na to da iz grad nja po me nu tog pun ka ni je to li ko bit na za se­o­ska­pod­ruč­ja­ i­da­od­ to­ga­po­ljo­pri vred ni ci ne ma ju ni ka kve ko ri sti s či­me­se­ ja­ni­ka­ko­ne­bih­slo­ži­la.­Na­

te ri to ri ji Gra da Srem ska Mi tro vi ca ne po­sto­ji­ u­ pot­pu­no­sti­ od­go­va­ra­ju­će­re še nje za or ga ni zo va no ne ško dlji vo ukla­nja­nje­ ugi­nu­lih­ ži­vo­ti­nja­ i­ ne­je­sti­vih­ spo­red­nih­ pro­iz­vo­da­ za­kla­nih­ži­vo­ti­nja,­ ovaj­ ot­pad­ se­ re­ša­va­ ko­ri­šće­njem­ ne­a­de­kvat­no­ ure­đe­nih­stoč­nih­ gro­ba­lja,­ ja­ma­grob­ni­ca,­ pa­čak­i­ro­vo­va.­Da­kle­ovaj­pro­blem­se­tre nut no ne re ša va na ade kva tan na­čin­ te­ do­la­zi­ do­ to­ga­ da­ sta­nov­ni­štvo­ba­ca­ugi­nu­le­ži­vo­ti­nje­po­po­lji ma i grad skoj de po ni ji, a ne je sti vi spo­red­ni­pro­iz­vo­di­za­kla­nih­ži­vo­ti­nja­se u pot pu no sti ne od no se s me sta na stan ka ra di ne ško dlji vog ukla nja nja u­ka­fi­le­ri­ja­ma,­ne­a­de­kvat­no­se­ko­ri­ste­ili­ba­ca­ju.­Ova­kvim­na­či­nom­ne­pot­pu­nog­ sa­ni­ra­nja,­ ži­vo­tinj­ski­ ot­pa­ci­ mo­gu­da­bu­du­uzrok­ši­re­nja­in­va­zi­o­nih­i­za­ra­znih­bo­le­sti­i­uzro­ci­za­ga­đe­nja­ži­vot­ne­sre­di­ne.­Da­kle­neo­p­hod­no­je­što­pre re ši ti po me nu ti pro blem.

Ho­će­li­osta­ti­nov­ca­za­pod­sti­ca­je­i­sub­ven­ci­je­?

­ Za sub ven ci je i pod sti ca je pla­ni ra no je ukup no 5.000.000,00 di­na­ra.­ Sub­ven­ci­je­ će­ bi­ti­ do­de­lje­ne­udru­že­nji­ma­ gra­đa­na­ iz­ obla­sti­ po­ljo pri vre de i ru ral nog raz vo ja pu tem kon kur sa, a za na bav ku opre me i oba vlja nje re dov ne de lat no sti, dok će­ pod­sti­ca­ji­ bi­ti­ do­de­lje­ni­ re­gi­stro­va nim po ljo pri vred nim ga zdin stvi ma, ta­ko­đe­po­kon­kur­su.­Pod­sti­ca­ji­će­se,­ve­ro­vat­no,­od­no­si­ti­na­su­fi­nan­si­ra­nje­iz grad nje pla ste ni ka i si ste ma za na­vod nja va nje, ali u ovom mo men tu ne mo­gu­ni­šta­re­ći­sa­si­gur­no­šću,­s­ob­zi rom da Mi ni star stvo po ljo pri vre de, šu­mar­stva­i­vo­do­pri­vre­de­pret­hod­no­tre ba da da sa gla snost na Pro gram me­ra­po­dr­ške­za­spro­vo­đe­nje­po­ljo­pri vred ne po li ti ke i po li ti ke ru ra log raz­vo­ja­ko­jim­su­pred­vi­đe­ni­po­me­nu­ti­pod­sti­ca­ji,­re­kla­je­Da­ni­je­la­Me­đe­do­vić,­di­rek­tor­ka­Agen­ci­je­za­ru­ral­ni­raz voj gra da Srem ska Mi tro vi ca.

­ S.­Đa­ko­vić­­­Sl.­Nik­šić

Ra di što bo ljeg upo zna va nja po­ljo pri vred ni ka sa sa vre me nim tren do vi ma u po ljo pri vred noj

pro iz vod nji, lo kal na sa mo u pra va je pre ko Agen ci je za raz voj op šti ne na­sta vi la sa re a li za ci jom pre da va nja na raz ne po ljo pri vred ne te me.

Pro te kle ne de lje, pre da va nje je odr­ža­no­ u­ lo­vač­kom­ do­mu­ u­ Do­njem­To­var­ni­ku,­od­no­sno­u­Si­ba­ču­a­i­ovaj­put­pre­da­va­či­su­bi­li­struč­nja­ci­ iz­ Po­ljo­pri­vred­ne­ struč­ne­ slu­žbe­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca­i­čla­no­vi­Udru­že­nja­ po­ljo­pri­vred­ni­ka­ pe­ći­nač­ke­ op­šti ne. Glav na te ma pre da va nja bi le su­ naj­no­vi­je­ ten­den­ci­je­ u­ pri­hra­ni­pše ni ce i u pro iz vod nji i za šti ti sun­co kre ta, dok je po se ban seg ment pre­da­va­nja­bio­po­sve­ćen­upo­zna­va­nju sa pri ro dom sub ven ci ja u sto­čar­stvu,­od­no­sno­sa­mo­guć­no­sti­ma­do­la­ska­do­istih.Na­te­mu­pri­hra­ne­pše­ni­ce­go­vo­

rio je Zo­ran­Mar­ti­no­vić, sa mo stal­ni­struč­ni­sa­rad­nik­u­Po­ljo­pri­vred­noj­

slu­žbi­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca.­Raz­go­va­ra­ju­ći­ sa­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma,­ Mar­ti­no­vić­ je­ iz­me­đu­ osta­log­ is­ta­kao­ i­to­da­je­va­žno­da­se­pri­hra­na­str­nih­ži­ta­oba­vi­na­vre­me­i­na­kva­li­te­tan­na­čin.

­­Iz­u­zet­no­je­va­žno­da­se­pri­hra­na­ iz­vr­ši­ kva­li­tet­nim­ đu­bri­vom,­ sa­od­re­đe­nom­ko­li­či­nom­azo­ta,­a­to­se­mo­že­sa­si­gur­no­šću­od­re­di­ti­ je­di­no­ana li zom ze mlji šta ko je ra di na ša struč­na­slu­žba.­Op­ti­mal­ni­ro­ko­vi­za­uzi ma nje uzo ra ka ze mlji šta su kraj ja­nu­a­ra­i­po­če­tak­fe­bru­a­ra,­ka­ko­bi­pri­hra­na­mo­gla­da­se­oba­vi­do­kra­ja­fe bru a ra, što je op ti mal ni rok za pr­vu­pri­hra­nu.­Uko­li­ko­se­vr­ši­i­dru­go­pri­hra­nji­va­nje,­ nje­ga­ tre­ba­ iz­vr­ši­ti­tri­ do­ če­ti­ri­ ne­de­lje­ na­kon­ pr­vog,­ob­ja­snio­je­Mar­ti­no­vić.

Za do volj na ovim pre da va njem bi la je i An­dri­ja­na­ Ra­doj­čić iz Sek to ra za po ljo pri vre du Agen ci je za­raz­voj­op­šti­ne­Pe­ćin­ci­ko­ja­je­is­ta­kla­da­će­Agen­ci­ja,­u­sa­rad­nji­sa­udru­že­njem­ po­ljo­pri­vred­ni­ka,­ na­sta vi ti da or ga ni zu je pre da va nja ko­ja­već­tra­ju­to­kom­či­ta­ve­zi­me.­­ Pre­da­va­nja­ su­ dr­ža­li­ emi­nent­

ni­struč­nja­ci­sa­Po­ljo­pri­vred­nog­fa­kul­te­ta­ i­ iz­ Po­ljo­pri­vred­ne­ struč­ne­

slu­žbe.­ Ide­ja­ nam­ je­ da­ omo­gu­ći­mo­ po­ljo­pri­vred­nim­ pro­iz­vo­đa­či­ma­da­u­svo­jim­na­se­lji­ma­do­bi­ju­struč­nu­ po­moć,­ tač­ne­ i­ pra­vo­vre­me­ne­in for ma ci je o no vi na ma u ra znim

obla sti ma po ljo pri vred ne pro iz vod­nje, sve sa ci ljem da tu pro iz vod nju una­pre­de­i­ostva­re­ve­ću­za­ra­du,­iz­ja­vi­la­je­An­dri­ja­na­Ra­doj­čić.

S.­Lap­če­vić

SREM SKA MI TRO VI CA­•­DA­NI­JE­LA­ME­ĐE­DO­VIĆ,­DI­REK­TOR­KA­AGEN­CI­JE­ZA­RU­RAL­NI­RAZ­VOJ­GRA­DA­

Usko­ro­re­še­nje­pro­ble­ma­ani­mal­nog­ot­pa­daTre­nut­ni­pri­o­ri­tet­je­po­kre­ta­nje­po­stup­ka­jav­ne­na­bav­ke­za­iz­ra­du­Glav­nog­pro­jek­ta­iz­grad­nje­punk­ta­za­sa­ku­plja­nje­i­skla­di­šte­nje­ži­vo­tinj­skih­ot­pa­da­ka­na­te­ri­to­ri­ji­Gra­da­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca,­a­po­tom­će­se­kre­nu­ti­u­nje­go­vu­iz­grad­nju

Da­ni­je­la­Me­đe­do­vić,­di­rek­tor­ka­Agen­ci­je­za­ru­ral­ni­raz­voj­gra­da

DON­ЈI­TO­VAR­NIK,­SI­BAČ­•­PRE­DA­VA­NJA­ZA­PO­LJO­PRI­VRED­NI­KE

Struč­nim­zna­njem­do­raz­vo­ja­agra­ra­­Va­žno­je­da­se­pri­hra­na­iz­vr­ši­kva­li­tet­nim­đu­bri­vom,­sa­od­re­đe­nom­ko­li­či­nom­azo­ta,­a­to­se­mo­že­sa­si­gur­no­šću­od­re­di­ti­je­di­no­ana­li­zom­ze­mlji­šta­ko­je­ra­di­na­ša­struč­na­slu­žba­­­ob­ja­snio­je­Zo­ran­Mar­ti­no­vić

Sa­pre­da­va­nja­u­Do­njem­To­var­ni­kuAn­dri­ja­na­Ra­doj­čić

530. januar 2015.

MA NI FE STA CI JE

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Tra­di­ci­o­nal­na­ lov­no­ -­ tu­ri­stič-ka ma ni fe sta ci ja pod na zi vom „Ša­ka­li­ja­da“­ bi­će­ odr­ža­na­ 8.­

fe bru a ra u No vom Slan ka me nu, je­da­na­e­stu­go­di­nu­za­re­dom.­Or­ga­ni-za­tor­je­i­ove­go­di­ne­Lo­vač­ko­udru-že­nje­„Slan­ka­me­nac“,­a­oče­ku­je­se­vi še od 250 lo va ca iz svih kra je va Sr­bi­je.­ Zo­ran­ Mi­lje­vić­ i­ Dra­žen­Kr­če­lić,­ čla­no­vi­ udru­že­nja­ i­ or­ga-ni za to ri ove ve li ke avan tu re u lo vu na­ša­ka­la­ka­žu­da­je­reč­o­ozbilj­noj­ma­ni­fe­sta­ci­ji­ sa­ tra­di­ci­jom­ du­žom­od­jed­ne­de­ce­ni­je.

„Lo­vač­ki­do­ru­čak“,­pa­lov

Pre ma pro gra mu or ga ni za to ra ma­ni­fe­sta­ci­ja­ će­ bi­ti­ or­ga­ni­zo­va­na­8.­fe­bru­a­ra­i­za­mi­šlje­na­je­kao­ce­lo-dnev­na­ak­tiv­nost.-­Oku­plja­nje­po­či­nje­već­od­7­ča-

so­va­ uju­tru­ ka­da­ kre­će­ re­gi­stra­ci-ja­ go­sti­ju,­ od­no­sno­ lo­va­ca,­ jer­ reč­je o lo vu, a bez bed nost nam je na pr­vom­me­stu­-­po­či­nje­pri­ču­Zo­ran­Mi­lje­vić­i­ob­ja­šnja­va­da­lji­pro­to­kol:-­Pri­jem­ tra­je­do­8.30,­a­na­kon­

to ga svi za jed no ide mo do spo me­ni­ka­bit­ke­kod­Slan­ka­me­na,­gde­će-mo­pri­pre­mi­ti­za­jed­nič­ki­lo­vač­ki­do-ru­čak­uz­dru­že­nje­ko­ji­će­tra­ja­ti­oko­sat­ i­po­vre­me­na.­Lo­vač­ki­do­ru­čak­pod ra zu me va šta po ve sa sla ni nom i­ko­ba­si­com­ko­je­pe­če­mo­na­va­tri­i­to­je­već­usta­lje­ni­obi­čaj­me­đu­lov-ci­ma.­Po­zna­to­je­da­će­mo­upa­li­ti­pet­ili šest va tri s ob zi rom na ve li ki broj uče­sni­ka­ ko­ji­ su­ na­ja­vi­li­ do­la­zak­ -­ka­že­Zo­ran­ i­ do­da­je­ da­na­kon­do-ruč­ka­po­či­nje­lov.-­ Reč­ je­ o­ or­ga­ni­zo­va­noj­ ak­ci­ji,­

gde­lov­ci­od­la­ze­u­pla­ni­nu­pre­vo­ze­ći­se trak tor skim pri ko li ca ma sa kom­plet nom opre mom, od no sno sve tle­ćim­pr­slu­ci­ma­ko­ji­će­nam­omo­gu­ći-ti­vi­dlji­vost­jer­je­reč­o­te­re­nu­gde­je­sma­nje­na­vi­dlji­vost.­I­on­da­ogla­ša-va­njem­po­čet­ka­lo­va­kre­će­haj­ka­na­ša­ka­la,­od­no­sno­kru­žni­lov­ko­ji­tra­je­ne­što­vi­še­od­dva­sa­ta.­Na­kon­lo­va­se­po­no­vo­vra­ća­mo­do­spo­me­ni­ka,­a oda tle i do pro sto ri ja Do ma Hr vat­skog­kul­tur­no-­umet­nič­kog­dru­štva­„Stje­pan­Ra­dić“­gde­je­or­ga­ni­zo­van­sve­ča­ni­ru­čak­ko­ji­pod­ra­zu­me­va­lo-vač­ki­gu­laš­ali­i­dru­že­nje­uz­mu­zi­ku­i­tom­bo­lu­-­ka­že­on­i­do­da­je­da­će­ima­ti­ sim­bo­lič­ne­na­gra­de,­a­ još­ će­vi­de­ti­će­to­bi­ti­ja­bu­ke­po­ko­ji­ma­je­

ovaj kraj po znat ili ne ko le po vi no iz­vi­na­ri­ja.

Pro gram je ce lo dnev ni, s tim što je­naj­ve­ći­deo­pro­gra­ma­na­pla­ni­ni­u­ lo­vu,­ dok­ će­ pre­o­sta­li­ deo­ da­na­lov­ci­pro­ve­sti­u­dru­že­nju.

Skup­sport

Pre­ma­re­či­ma­or­ga­ni­za­to­ra,­lov­ci­u­ Srem­ sti­žu­ iz­ svih­ kra­je­va­ Sr­bi-je,­od­Som­bo­ra,­Ne­go­ti­na,­Za­je­ča­ra­­pre ko Re pu bli ke Srp ske i Slo ve ni je, pa ma ni fe sta ci ja ove go di ne pr vi put­ do­bi­ja­ ma­đu­na­rod­ni­ ka­rak­ter.­Dra­žen­ Kr­če­lić­ je­dan­ od­ or­ga­ni­za-to­ra­ pod­se­ća­ na­ tra­di­ci­ju­ lo­vač­kog­dru­štva­du­gu­vi­še­od­jed­nog­ve­ka.-­Na­še­Lo­vač­ko­dru­štvo­„Slan­ka-

me­nac“­ je­ osno­va­no­ dav­ne­ 1902.­go di ne, a 15 go di na ka sni je je pr vi put do bi lo te ren na ga zdo va nje i po­če­lo­da­lo­vi.­U­pe­ri­o­du­Dru­gog­svet-skog ra ta dru štvo ni je funk ci o ni sa­lo,­da­bi­na­kon­to­ga­po­če­lo­da­funk-ci o ni še na ni vou sre za op šti ne Sta ra Pa­zo­va,­ či­ji­ su­ čla­no­vi­ bi­li­ ugled­ni­le­ka­ri,­ apo­te­ka­ri­ i­ advo­ka­ti­ -­ ka­že­Kr­če­lić­i­na­gla­ša­va­da­je­lov­od­u­vek­bio­skup­sport.­Se­dam­de­se­tih­go­di-na­je­po­čeo­sa­ra­dom­Lo­vač­ki­dom­ko ji je po sled njih go di na pre tvo re­nu­ ugo­sti­telj­ski­ obje­kat.­ Do­ 2011.­go­di­ne­ smo­ bi­li­ Lo­vač­ko­ dru­štvo,­da­ bi­ Za­ko­nom­o­ di­vlja­či­ i­ lov­stvu­mo ra li da pre i me nu je mo dru štvo u udru­že­nje.­ Ono­ da­nas­ funk­ci­o­ni­še­

kroz tri ce li ne, od no sno No vi Slan­ka men gde se i na la zi se di šte, Sta ri Slan­ka­men­i­No­ve­Kar­lov­ce.­Ima­mo­re­gi­stro­va­nih­ 187­ čla­no­va,­ sa­ pro-se­kom­go­di­na­oko­43,­što­zna­či­da­je­do­šlo­pu­no­mla­dih­lju­di.

Mi­ste­ri­ja­zva­na-ša­kal

Na pi ta nje ot kud ma ni fe sta ci ja „Ša ka li ja da“, or ga ni za to ri ob ja­šnja va ju da se ovaj pre da tor neo­bič­nim­okol­no­sti­ma­na­šao­na­ovim­pro­sto­ri­ma.

­ Još uvek je ve li ka mi ste ri ja ka­ko se ša kal po ja vio u ovim kra je vi­ma,­ to­ je­bi­lo­ ve­li­ko­ iz­ne­na­đe­nje­ i­za­nas.­To­je­di­vljač­ko­ja­se­mo­gla­na­ći­na­Kar­pa­ti­ma,­a­ka­ko­se­na­šla­ov de za nas je ne po zna ni ca, ali zna­mo­da­je­u­ve­li­koj­eks­pan­zi­ji­-­is­ti­če­Dra­žen­i­ob­ja­šnja­va­da­se­ovaj­pre-da­tor­dva­pu­ta­go­di­šnje­raz­mno­ža-va.­ Na­ ovim­ te­re­ni­ma­ ša­kal­ ne­ma­ne pri ja te lja, pa iz tog raz lo ga ima ve­li­ki­pri­rod­ni­pri­ra­štaj.-­ U­ cen­tral­noj­ Sr­bi­ji,­ ša­kal­ za­

ne­pri­ja­te­lja­ ima­vu­ka,­me­đu­tim­na­na­šem­te­re­nu­ to­ni­je­slu­čaj,­a­po-zna to je da ša ka li pra ve ve li ku šte tu na­sr­ne­ćoj­di­vlja­či.­Od­po­čet­ka­lov-ne se zo ne ko ja je kre nu la u ok to bru me se cu od stre lje no je ukup no 26 ša­ka­la­-­is­ti­če­ovaj­lo­vac.Zo­ran­ pod­se­ća­ da­ je­ reč­ o­ lo-

vač­kom­ udru­že­nju­ ko­je­ go­spo­da­ri­autoh­to­nim­ di­vlja­či­ma­ u­ ko­je­ spa-da ju zec i ja re bi ca i ko je od dav ni na na­sta­nju­ju­ovo­pod­ruč­je.­U­in­tro­du-ko va ne, one ko je uno se, spa da fa­zan­i­pred­sta­vlja­ve­ćin­ski­deo­lo­va.

­ Mi se, pre sve ga, ba vi mo uz go­jem i za šti tom pa tek na kra ju od­stre­lom­di­vlja­či­ -­na­po­mi­nje­Zo­ran­i na gla ša va da po sto je broj ne po le­mi­ke­i­sve­uče­sta­li­ja­is­kri­vlje­na­sli-ka­lov­stva­i­lo­va­ca.-­ Upra­vo­ ovom­ ma­ni­fe­sta­ci­jom­

po ku ša va mo da pro me ni mo sli ku o­ lov­ci­ma­ i­da­po­ka­že­mo­da­su­ to­

pre sve ga do bri lju di, a za tim i do­bri­do­ma­ći­ni.­Go­sti­ko­ji­nam­sva­ke­go­di­ne­do­đu,­oba­ve­zno­se­po­no­vo­vra­te.Po­de­ti­će­mo,­ je­da­na­e­sta­„Ša­ka­li-

ja­da“­bi­će­or­ga­ni­zo­va­na­uz­po­dr­šku­Tu­ri­stič­ke­or­ga­ni­za­ci­je­op­šti­ne­In­đi-ja,­a­or­ga­ni­za­to­ri­ša­lju­po­ru­ku­da­će­se­ po­tru­di­ti­ da­ oprav­da­ju­ oče­ki­va-nja­ svih­ uče­sni­ka­ i­ go­sti­ju­ ka­ko­ iz­ze­mlje­ta­ko­i­iz­ino­stran­stva.

­ M.­Ba­la­ba­no­vić

Pu tem jav nog ogla sa za da va­nje u za kup po ljo pri vred nog ze­mlji­šta­ u­ dr­žav­noj­ svo­ji­ni,­

na­ jav­nu­ li­ci­ta­ci­ju­ po­nu­đe­no­ pri-bli­žno­ 944­ hek­ta­ra­ dr­žav­nog­ po-ljo pri vred nog ze mlji šta pre o sta log na kon pr vog kru ga li ci ta ci je, od­no­sno­u­12­ka­ta­star­skih­op­šti­na.Uvid­ u­ do­ku­men­ta­ci­ju­ –­ gra-

fič­ki­ pre­gled­ ka­ta­star­skih­ par­ce­la­po ka ta star skim op šti na ma i spi­sak par ce la po for mi ra nim jav nim nad me ta nji ma (kom plek si ma), ko­ja su pred met iz da va nja u za kup, mo­že­ se­ iz­vr­ši­ti­ u­ zgra­di­ Op­šti­ne­Pe­ćin­ci,­u­kan­ce­la­ri­ji­br.­14­sva­kog­rad­nog­ da­na­ od­ 9­ do­ 13­ ča­so­va.­Obi­la­zak­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji-šta je oba vlje no, a for mu lar pri ja­

ve i adre si ra ne ko ver te mo gu se pre u ze ti sva kog rad nog da na na pi­sar­ni­ci­ Op­šti­ne­ Pe­ćin­ci.­ Rok­ za­pod no še nje pri ja ve sa pro pi sa nom do­ku­men­ta­ci­jom­ is­ti­če­ da­nas­ u­pod­ne,­a­jav­no­nad­me­ta­nje­će­bi­ti­odr­ža­no­dru­gog­i­tre­ćeg­fe­bru­a­ra­u­zgra­di­Op­šti­ne­Pe­ćin­ci­pre­ma­ras-po­re­du­da­tom­u­jav­nom­ogla­su.

Sve do dat ne in for ma ci je, de ta­lje­ o­ uslo­vi­ma­ uče­stvo­va­nja,­ po-treb noj do ku men ta ci ji, kao i pra­vi­la­ o­ po­stup­ku­ spro­vo­đe­nja­ jav-nog­nad­me­ta­nja­mo­že­te­po­gle­da­ti­na­stra­ni­ci­ Jav­ni­ogla­si.­Oso­be­za­kon­takt­ su­ Pe­ri­ca­ Gra­o­vac­ (tel.­064/898-3626)­i­An­dri­ja­na­Ra­doj-čić­(tel.­064/898-3609).

S. L.

NO­VI­SLAN­KA­MEN­•­U­NA­JA­VI­11.­„ŠA­KA­LI­JA­DA“

U­lo­vu­na­čud­ne­i­ret­ke­zve­ri­-­ša­ka­le-­U­cen­tral­noj­Sr­bi­ji­ša­kal­za­ne­pri­ja­te­lja­ima­vu­ka,­dok­na­­na­šem­te­re­nu­to­ni­je­slu­čaj.­Ov­de­ne­ma­pri­rod­ne­ne­pri­ja­te­lje,­ima­ve­li­ki­pri­ra­[atj­i­pra­vi­ve­li­ku­šte­tu­na­sr­ne­ćoj­di­vlja­či.­Od­po­čet­ka­lov­ne­se­zo­ne,­ko­ja­je­kre­nu­la­u­ok­to­bru­me­se­cu,­od­stre­lje­no­je­ukup­no­26­ša­ka­la­-­ka­žu­lov­ci­iz­Slan­ka­me­na

Za­ lov­ce­ je­ ša­kal­ne­što­ slič­no­kao­i­ko­rov­u­po­ljo­pri­vre­di.­Ako­ga­ne­ta­ma­niš,­on­će­po­ta­ma­ni­ti­sve­što­ stig­ne.­ Otkad­ se­ po­ja­vio­ na­na šim pro sto ri ma, sve je broj ni ji, upr kos or ga ni zo va nim ak ci ja ma da­se­ne­pre­nam­no­ži.­ I­šte­te­od­nje­ga­su­sve­ve­će.­Us­peo­je­čak­da­po­ti­sne­i­od­u­vek­pri­sut­nu­šte­to­či-nu­ li­si­cu.­Po­go­du­je­mu­ i­ što­vuk­sve­vi­še­uz­mi­če­sa­na­ših­pro­sto­ra. Pr vi ša ka li na na šim pro sto ri ma re­gi­sto­va­ni­su­u­is­toč­noj­Sr­bi­ji,­u­Ne go tin skoj kra ji ni, za tim Po mo­ra vlju i do njem Sre mu, po seb no uz­vo­do­to­ke.­Do­kaz­nji­ho­vog­pri-su­stva­bi­li­su­spo­ra­dič­ni­od­stre­li,­za­tim­i­ogla­ša­va­nje­''čud­ne­i­ret-

ke­zve­ri'',­o­če­mu­go­vo­re­sli­ko­vi­to­evi den ci je, iz ve šta ji, lov ne hro ni­ke,­ pi­sa­ni­ tra­go­vi­ i­ sve­do­če­nja.­Ma­sov­ni­je­ ši­re­nja­ša­ka­la­ot­po­če-lo­ je­ de­ve­de­se­tih­ go­di­na.­ Sa­da­je ova vr sta ši ro ko ras pro stra­nje na u Sr bi ji i ob u hva ta go to vo po­lo­vi­nu­ te­ri­to­ri­je,­ iz­u­zi­ma­ju­ći­za pad ne i ju go za pad ne de lo ve ze­mlje.­ Ša­kal­ na­se­lja­va­ nad-mor ske vi si ne do 500 me ta ra, a na­ pla­nin­skim­ pre­de­li­ma­ sre­ću­se­sa­mo­spo­ra­dič­no­po­je­di­nač­ni­pri­mer­ci.­Nje­go­vo­ši­re­nje­mo­glo­bi se oka rak te ri sa ti kao jed na ve­o­ma­ br­za­ i­ sna­žna­ eks­pan­zi-ja, sa gu sti nom ve ro vat no naj­ve­ćom­u­Evro­pi.

O­ša­ka­lu

Dražen Krčelić, organizator i lovacZoran Miljević, organizator i lovac

Mi ni star stvo po ljo pri vre de, šu­mar­stva­i­vo­do­pri­vre­de­Vla-de Re pu bli ke Sr bi je po kre­

će­ pro­ces­ re­gi­stra­ci­je­ sa­ ci­ljem­da­tač­no­pre­po­zna­ko­ri­sni­ke­agrar­nog­bu­dže­ta­ ka­ko­ bi­ ra­ci­o­nal­ni­je­ spro-ve lo me re za pod sti ca nje raz vo ja po ljo pri vred ne pro iz vod nje i us po­sta vi lo di rek tan kon takt sa pro iz vo­đa­či­ma­bez­po­sred­ni­ka.­Re­gi­stro­va-na po ljo pri vred na ga zdin stva i ove go­di­ne­ tre­ba­da­od­1.­ fe­bru­a­ra­do­31.­mar­ta­ob­no­ve­re­gi­stra­ci­ju­da­bi­ostva ri la pra vo na raz ne vi do ve po­mo­ći­iz­agrar­nog­bu­dže­ta.­Upra­vi­za­tre­zor­Mi­ni­star­stva­fi­nan­si­ja,­u­ko­joj­su upi sa ni u re gi star, po ljo pri vred­ni ci tre ba da do sta ve po pu nje ne obra sce sa po da ci ma o tre nut nom sta nju po ljo pri vred nih kul tu ra, pla­ni ra noj se tvi ili sad nji u to ku go di­

ne,kao i svim na sta lim pro me na ma na­ga­zdin­stvu­-­o­čla­no­vi­ma­po­ljo-pri vred nog ga zdin stva, vr sti i broj­nom sta nju sto ke, kao i po dat ke o ze mlji šnom po se du ili osno vu ko­ri­šće­nja­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta.­Bez ob zi ra na to da li je do šlo do pro me na, neo p hod na je ob no va re­gi­stra­ci­je.Upis­ po­ljo­pri­vred­nih­ ga­zdin­sta-

va je do bro vo ljan, bes pla tan i tre ba na po me nu ti da sa mo re gi stro va na po ljo pri vred na ga zdin stva mo gu ko­ri sti ti sred stva na me nje na za pre­mi je, sub ven ci je i kre di ti ra nje ko ja se­ is­pla­ću­ju­ iz­ bu­dže­ta­ Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­kao­ i­dru­ge­uslu­ge­dr­žav­nih­sa­ve­to­dav­nih­ slu­žbi­ či­ja­ re­for­ma­tek­ pred­sto­ji.­ U­ Re­gi­star­ po­ljo­pri-vred­nih­ ga­zdin­sta­va­ upi­su­ju­ se­ : fi­zič­ka­li­ca­–­po­ljo­pri­vred­ni­ci­za­jed-

no­ sa­ čla­no­vi­ma­ svog­ po­ro­dič­nog­po ljo pri vred nog ga zdin stva; pred­u­ze­ća­ re­gi­stro­va­na­ za­ oba­vlja­nje­po ljo pri vred ne pro iz vod nje; ze­mljo­rad­nič­ke­ za­dru­ge;­ pred­u­zet­ni-ci re gi stro va ni za oba vlja nje po ljo­pri­vred­ne­ pro­iz­vod­nje­ i­ na­uč­no-is-tra­ži­vač­ke­ or­ga­ni­za­ci­je­ iz­ obla­sti­po­ljo­pri­vre­de.­ Po­pu­nje­ne­ obra­sce­ i­po treb na do ku men ta ured no spa ko­va na u ko ve rat po treb no je pre da ti na­šal­te­ru­Upra­ve­za­tre­zor­na­te­ri-to­ri­ji­op­šti­ne.­Što­ se­ In­đi­je­ ti­če,­ sve­ in­for­ma-

ci je i po treb nu do ku men ta ci ju po­ljo­pri­vred­ni­ci­mo­gu­ do­bi­ti­ u­ Agen-ci­ji­ za­ ru­ral­ni­ raz­voj­ op­šti­ne­ In­đi-ja,­Voj­vo­de­Ste­pe­48­ ili­na­ te­le­fon­022/556-060.

­ M.­Ba­la­ba­no­vić

BE­O­GRAD­•­IZ­MI­NI­STR­STVA­PO­LJO­PRI­VRE­DE

Re­gi­stra­ci­ja­i­ob­no­va­ga­zdin­sta­va

PE­ĆIN­CI­•­LI­CI­TA­CI­JA­DR­ŽAV­NE­ZE­MLjE

Po­nu­đe­no­944­hek­ta­raRok­za­pod­no­še­nje­pri­ja­ve­sa­pro­pi­sa­nom­do­ku-men­ta­ci­jom­is­ti­če­da­nas­u­pod­ne,­a­jav­no­nad­me-ta­nje­će­bi­ti­odr­ža­no­dru­gog­i­tre­ćeg­fe­bru­a­ra­u­zgra­di­Op­šti­ne­Pe­ćin­ci

6 30. januar 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pred­sed­nik­ udru­že­nja­ po­ljo­pri­vred­ni­ka­"Pa­or"­iz­Cre­pa­je­Mi­ro­slav­Gru­ba­nov­ kri­ti­ko­vao­ je­

uvoz­me­sa­tre­će­ka­te­go­ri­je,­ko­je­se­ko­ri­sti­u­ljud­skoj­is­hra­ni.Gru­ba­nov­ je­u­ iz­ja­vi­za­RTV­re­

kao­da,­ kao­ re­zul­tat,­ gra­đa­ni­ je­du­lo­še­me­so­iz­uvo­za,­dok­srp­ski­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ ne­ma­ju­ko­me­da­po­nu­de­ do­ma­će­ me­so.­ On­ je­ oce­nio­da­je­u­ovom­slu­ča­ju­reč­i­o­ne­lo­jal­noj­kon­ku­ren­ci­ji.­­Ka­ko­nas­ce­ne,­ta­ko­nas­i­hra­

ne.­Is­pa­da­da­spr­ski­se­ljak­ni­šta­ne­zna­i­lenj­je,­što­ni­je­tač­no­­­re­kao­je­Gru­ba­nov.On­je­do­dao­i­da­je­za­rad­neo­

p­hod­na­za­ra­da,­te­da­ni­je­isti­na­da­tr­ži­šte­od­re­đu­je­ce­nu.­­­ Ce­nu­ od­re­đu­ju­ in­te­re­sne­ gru­

pe­ i­mo­no­po­li­sti­ ­­po­ru­čio­ je­pred­sed­nik­ udru­že­nja­ po­ljo­pri­vred­ni­ka­"Pa­or".Gru­ba­nov­ je­ oce­

nio­ i­ da­ šan­sa­ za­ iz­voz­u­Ru­si­ju­ni­je­is­ko­ri­šće­na.­"To­je­pri­li­ka­za­ma­le­do­ma­će­pro­iz­vo­đa­če­da­pre­ži­ve",­ob­ja­snio­je­on.­­Ka­da­bi­200.000­

do­ma­ćin­sta­va­uto­vi­lo­ba­rem­ po­ 10­ svi­nja,­to­bi­nam­do­ne­lo­dva­mi­li­o­na­ svi­nja.­ Ako­to­me­ do­da­mo­ i­ far­me­ ni­je­ tač­no­ da­ ne­bi­smo­mo­gli­ve­ći­deo­da­iz­ve­ze­mo­na­ru­sko­tr­ži­šte.­ Ma­đu­tim,­ na­ša­ dr­ža­va­ je­pot­pi­sa­la­naj­go­ri­Spo­ra­zum­o­sta­bi­li­za­ci­ji­i­pri­dru­ži­va­nju­sa­Evrop­skom­

uni­jom,­ ko­ji­ nas­ je­u­gur­nuo­u­pro­ces­u­ko­me­ srp­ski­ se­ljak­ima­ ma­le­ šan­se­ da­op­sta­ne­ ­­ re­kao­ je­Gru­ba­nov.Upi­tan­ da­ pro­

ko­men­ta­ri­še­ na­čin­na­ ko­ji­ bi­ gra­đa­ni­mo­gli­ do­ći­ do­ do­ma­ćih­ pro­iz­vo­da,­Gru­ba­nov­ je­ka­zao­da­je­do­bar­pri­mer­

za­ to­ Hr­vat­ska­ u­ ko­joj­ po­sto­ji­kon­cept­ "ku­pi­od­po­zna­tog­pro­iz­vo­đa­ča".

­­ Gru­pa­ za­in­te­re­so­va­nih­ lju­di­ se­po­ve­že­sa­pro­iz­vo­đa­čem­na­se­lu­i­od­nje­ga­na­ru­ču­je­nje­go­ve­pro­iz­vo­de­ ­­ob­ja­snio­je­pred­sed­nik­udru­že­nja­po­ljo­pri­vred­ni­ka­"Pa­or"­iz­Cre­pa­je.Vo­de­će­ srp­ske­me­sne­ in­du­stri­je­

su­ to­kom­pro­šle­go­di­ne­ iz­ ino­stra­nih­kla­ni­ca­uve­zle­oko­35.000­to­na­naj­lo­ši­jih­je­sti­vih­de­lo­va­me­sa­naj­go­reg­kva­li­te­ta,­pre­ne­le­su­Ve­čer­nje­No­vo­sti,­ po­zi­va­ju­ći­ se­ na­ po­dat­ke­Upra­ve­ca­ri­na.­Ka­ko­se­na­vo­di,­reč­je­o­ot­pa­du,­ko­ji­mo­že­da­se­ko­ri­sti­u­ is­hra­ni­ i­ ko­ji­ za­vr­ša­va­ na­ na­šim­tr­pe­za­ma­kroz­me­sne­pre­ra­đe­vi­ne.

S. P.

Na­pred­log­Mi­ni­star­stva­po­ljo­pri­vre­de­i­za­šti­te­ži­vot­ne­sre­di­ne­Evrop­ska­ko­mi­si­ja­usvo­

ji­la­ je­ 20.­ ja­nu­a­ra­ 2015.­ go­di­ne,­Pro­gram­ za­ ru­ral­ni­ raz­voj­ u­ Sr­bi­ji­(IPARD).­Na­ovaj­na­čin­stvo­re­na­je­osno­va­ za­ po­dr­šku­ Evrop­ske­Uni­je­po­ljo­pri­vred­nom­sek­to­ru­u­Sr­bi­ji,­u­na­red­nih­šest­go­di­na.­­ Ovo­ je­ iz­u­zet­no­ do­bra­ vest­ i­

pred­sta­vlja­će­ zna­čaj­nu­ po­moć­ na­šim­po­ljo­pri­vred­nim­pro­iz­vo­đa­či­ma.­Re­pu­bli­ka­ Sr­bi­ja­ je­ je­di­na­ dr­ža­va­u­re­gi­o­nu­ko­ja­je­kre­nu­la­u­pro­ces­iz­ra­de­ i­ ko­ri­šće­nja­ pret­pri­stup­ne­po­mo­ći­ u­ obla­sti­ ru­ral­nog­ raz­vo­ja­kroz­IPARD­pro­gram­­­iz­ja­vi­la­je­mi­ni­star­ka­ po­ljo­pri­vre­de­ i­ za­šti­te­ži­vot­ne­ sre­di­ne­ prof.­ dr­ Sne­ža­na­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić­i­ob­ja­sni­la­da­ to­pod­ra­zu­me­va­da­ je­Sr­bi­ja­pre­u­ze­la­ oba­ve­zu­ akre­di­ta­ci­je­ ad­mi­ni­stra­tiv­ne­ struk­tu­re­ za­ ko­ri­šće­nje­ovih­sred­sta­va.­­Dru­ge­dve­dr­ža­ve­ko­je­su­pre­

da­le­Evrop­skoj­ko­mi­si­ji­IPARD­pro­gram­ za­ pe­riod­ 2014­ ­­ 2020,­ su­Tur­ska­ i­Ma­ke­do­ni­ja,­ko­je­su­svo­je­struk­tu­re­ akre­di­to­va­li­ u­ pret­hod­nom­fi­nan­sij­skom­pe­riod­EU­2007­2013,­ pre­ci­zi­ra­la­ je­ mi­ni­star­ Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić­ i­ po­ja­sni­la­ da­će­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ sa­mo­stal­no­ sa­

svo­jim­ pro­jek­ti­ma­ mo­ći­ da­ apli­ci­ra­ju­ za­ ova­ ne­po­vrat­na­ sred­stva­ i­na­taj­na­čin­­po­spe­še­pro­iz­vod­nju­i­po­dig­nu­ni­vo­kon­ku­rent­no­sti­svo­jih­pro­iz­vo­da,­ka­ko­bi­mo­gli­da­pa­ri­ra­ju­evrop­skim­far­me­ri­ma.Glav­ni­ ci­lje­vi­ Pro­gra­ma­ su­ po­ve­

ća­nje­ bez­bed­no­sti­ hra­ne­ u­ Sr­bi­ji­ i­una­pre­đe­nje­kon­ku­rent­no­sti­ sek­to­ra­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vod­nje­i­pre­ra­de,­kao­ i­po­moć­Sr­bi­ji­da­se­po­ste­pe­no­uskla­di­sa­stan­dar­di­ma­EU.Uku­pan­ bu­džet­ u­ vred­no­sti­ od­

175­mi­li­o­na­ evra­ bi­će­ na­ ras­po­la­ga­nju­ srp­skim­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­u­ vi­du­ gran­to­va­ za­ su­fi­nan­si­ra­nje­od­go­va­ra­ju­ćih­ in­ve­sti­ci­ja­ uz­ mak­si­ma­lan­jav­ni­do­pri­nos­od­70­od­sto­pri­hva­tlji­vih­tro­ško­va.­Ovo­bi­tre­ba­lo­da­do­ve­de­do­ukup­nih­in­ve­sti­ci­ja­u­sek­to­ru­od­oko­400­mi­li­o­na­evra.Na­osno­vu­de­talj­ne­ i­ objek­tiv­ne­

ana­li­ze­sek­to­ra­ i­na­kon­kon­sul­ta­ci­ja,­oda­bra­ne­su­sle­de­će­me­re:­

In ve sti ci je u po ljo pri vred na ga­zdin stva­ –­ gran­to­vi­ će­ se­ da­va­ti­pro­iz­vo­đa­či­ma­mle­ka,­me­sa,­vo­ća­i­po­vr­ća­i­dru­gih­use­ve;­

In ve sti ci je ve za ne za pre ra du i pla sman po ljo pri vred nih pro iz vo da –­na­me­nje­ne­mi­kro,­ma­lim­ i­ sred­njim­pred­u­ze­ći­ma­za­pre­ra­du­mle­ka,­me­sa,­vo­ća­i­po­vr­ća;­

Or gan ska pro iz vod nja­–­po­dr­ška­će­se­pru­ža­ti­po­ljo­pri­vred­nim­pro­iz­vo­đa­či­ma­ko­ji­uvo­de­me­to­de­or­gan­ske­pro­iz­vod­nje;­Spro­vo­đe­nje­ stra­te­gi­ja­ lo­kal­nog­

raz vo ja­ –­ u­ okvi­ru­ ta­ko­zva­nog­ „li­der“­ pro­gra­ma,­ lo­kal­ne­ ak­ci­o­ne­gru­pe­ (po­seb­no­ osno­va­na­ jav­no­pri­vat­na­part­ner­stva)­će­do­bi­ti­po­dr­šku­za­spro­vo­đe­nje­lo­kal­nih­ru­ral­nih­stra­te­gi­ja;Di­ver­zi­fi­ka­ci­ja­ ak­tiv­no­sti­ u­ ru­

ral nim sre di na ma i po slov ni raz voj –­ova­me­ra­će­po­mo­ći­da­se­raz­vi­ju­pri­vat­ni­ka­pa­ci­te­ti­za­ru­ral­ni­tu­ri­zam,­kao­i­teh­nič­ka­po­moć­–­struč­nja­ci­ iz­ Evrop­ske­ uni­je­ će­ po­mo­ći­do­ma­ćim­vla­sti­ma­u­re­a­li­za­ci­ji­pro­gra­ma.EU­će­pru­ža­ti­fi­nan­sij­sku­po­moć­

po­ljo­pri­vred­nom­ sek­to­ru­ u­ Sr­bi­ji­kroz­ si­stem­ upra­vlja­nja­ i­ kon­tro­le­ko­ji­je­u­skla­du­sa­stan­dar­di­ma­do­bre­vla­da­vi­ne­u­sa­vre­me­noj­ jav­noj­ad­mi­ni­stra­ci­ji­ ekvi­va­lent­noj­ slič­nim­or­ga­ni­za­ci­ja­ma­u­ze­mlja­ma­čla­ni­ca­ma­Evrop­ske­uni­je.­Nad­le­žni­or­ga­ni­u­Sr­bi­ji­tre­nut­no­pri­pre­ma­ju­ovaj­si­stem­uz­po­dr­šku­Evrop­ske­uni­je.­Ova­ fa­za­mo­ra­ da­ se­ za­vr­ši­ da­ bi­pr­vi­po­zi­vi­za­pod­no­še­nje­pred­lo­ga­mo­gli­da­se­ob­ja­ve.

S. P.

U okvi­ru­pro­jek­ta­pod­na­zi­vom­„Im­ple­men­ta­ci­ja­ odr­ži­ve­ pri­me­ne­sred­sta­va­za­za­šti­tu­bi­

lja­ i­ us­po­sta­vlja­nje­ si­ste­ma­ re­dov­ne­ teh­nič­ke­ in­spek­ci­je­ ure­đa­ja­ za­pri­me­nu­ pe­sti­ci­da“,­ ko­ji­ spro­vo­de­Mi­ni­star­stvo­ po­ljo­pri­vre­de­ i­ Upra­va­za­za­šti­tu­bi­lja,­Šid­ je­me­đu­tri­srem­ska­gra­da­ko­ji­ su­do­bi­li­pa­ket­opre­me­za­kon­tro­lu­ure­đa­ja­ko­ji­se­ko­ri­ste­ u­ po­ljo­pri­vred­noj­ pro­iz­vod­nji­za­za­šti­tu­bi­lja.­Pro­je­kat­tra­je­tri­

go­di­ne,­a­vred­nost­pa­ke­ta­iz­no­si­40­hi­lja­da­evra,­ko­ji­se­iz­dva­ja­ju­iz­fon­da­Evrop­ske­uni­je.­Opre­ma­ko­ju­je­do­bio­Šid,­omo­

gu­ći­će­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­da­pro­ve­re­i­te­sti­ra­ju­svo­je­agro­teh­nič­ke­ma­ši­ne­uz­edu­ka­ci­ju­o­nji­ho­vom­pra­vil­nom­ko­ri­šće­nju.­Glav­ni­cilj­pro­jek­ta­je­ oču­va­nje­ oko­li­ne­ i­ iz­grad­nja­ si­ste­ma­pro­iz­vod­nje­kva­li­tet­ni­je­hra­ne­i­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­da.

S. M.

Šu­me­u­Sr­bi­ji­ su­ sa­mo­ pro­šle­go­di­ne­ usled­ su­še­ pre­tr­pe­le­šte­tu­od­oko­tri­mi­li­o­na­evra,­

iz­ja­vio­ je­ v.d.­ di­rek­tor­ Sr­bi­ja­šu­me­Pre­drag­Alek­sić.­On­ka­že­da­je­to­jav­no­pred­u­ze­će­ iz­šu­ma­Sr­bi­je­ iz­vu­klo­vi­še­od­100.000­ku­bi­ka­su­vih­sta­ba­la­što­je­ve­li­ka­eko­nom­ska,­ali­i­eko­lo­ška­šte­ta­bu­du­ći­da­osu­še­na­sta­bla­pred­sta­vlja­ju­iz­vor­za­ra­ze­za­dru­ge­zdra­ve­bilj­ke.­­ To­ je­ ve­li­ka­ eko­nom­ska­ šte­ta­

na­sta­la­ usled­ su­ša­ jer­ sku­plja­nje­po­je­di­nač­nih­ sta­ba­la­ na­ ve­li­kom­pro­sto­ru­iza­zi­va­ve­li­ke­po­sle­di­ce,­a­tro­ško­vi­da­se­ošte­će­na­sta­bla­iz­vu­ku­iz­šu­ma­su­ve­ći­ne­go­što­to­dr­vo­vre­di­­­re­kao­je­Alek­sić­no­vi­na­ri­ma­na­kon­obi­la­ska­šum­skog­ga­zdin­stva­Bo­lje­vac­na­Rt­nju.Naj­ve­će­ su­še­ ko­je­ su­ iza­zva­le­ i­

ve­li­ke­po­sle­di­ce­bi­le­su­2012.­go­di­ne­ka­da­je­za­kra­jem­av­gu­sta­i­po­čet­kom­sep­tem­bra­do­šlo­do­su­se­nja­mla­dih­šu­ma,­ko­je­su­bi­le­za­sa­đe­ne­na­ te­škim­ i­ne­pri­stu­pač­nim­ te­re­ni­ma,­i­to­u­Ibar­skoj­do­li­ni,­ne­da­le­ko­od­ma­na­sti­ra­Ži­ča.Alek­sić­pod­se­ća­da­su­ tem­pe­ra­

tu­re­u­ tom­pe­ri­o­du­go­di­ne­bi­le­ vi­še­od­30­ste­pe­ni­i­to­kom­no­ći­pa­su­se­"bilj­ke­pre­da­le"­i­po­lo­vi­na­njih­se­osu­ši­la.Is­ta­kao­ je­ i­ da­ je­ Jav­no­ pred­u­

ze­ća­ Sr­bi­ja­šu­me­ po­šu­mi­lo­ ve­ći­nu­po­vr­ši­na­ko­je­je­tre­ba­lo,­ali­da­pro­blem­osta­je­na­mi­lion­hek­ta­ra­u­pri­vat­nom­vla­sni­štvu.­­Po­šu­mlja­va­nje­po­vr­ši­na­u­nad­

le­žno­sti­ tog­ pred­u­ze­ća­ po­di­že­ šu­mo­vi­tost­za­sve­ga­1,5­od­sto­­­ka­že­Alek­sić­ i­ do­da­je­da­bi­ za­to­ tre­ba­lo­sti­mu­li­sa­ti­ pri­vat­ne­ vla­sni­ke­ da­ to­uči­ne­na­po­vr­ši­na­ma­ko­je­su­u­nji­ho­vom­vla­sni­štvu.

Sr­bi­ja­šu­me­su,­ka­že,­pro­šle­go­di­ne­po­klo­ni­le­oko­tri­mi­li­o­na­sad­ni­ca,­a­ to­ se­ či­ni­lo­ i­ pret­hod­nih­ go­di­na.­Ipak,­ šu­me­ su­ sve­ ugro­že­ne­ zbog­kli­mat­skih­pro­me­na,­aero­za­ga­đe­nja­i­zra­če­nja.­­Šu­ma­u­Sr­bi­ji­ je­ste­ugro­že­na,­

ali­ni­je­u­pre­ve­li­koj­opa­sno­sti­­­ka­zao­je­Alek­sić­i­do­dao­da­ob­na­vlja­nje­zah­te­va­ve­li­ka­ula­ga­nja.U­pro­šloj­go­di­ni­šu­me­su­stra­da­le­

od­po­ža­ra,­po­pla­va,­ali­ i­gu­ba­ra­za­či­je­su­zbi­ja­nje­je­po­tro­še­no­go­to­vo­250­mi­li­o­na­di­na­ra,­dok­je­sa­na­ci­ja­šu­ma­po­sle­po­pla­va­ko­šta­la­280­mi­li­o­na­di­na­ra.Ina­če,­ šum­sko­ ga­zdin­stvo­ Bo­

lje­vac­je­pre­tr­pe­lo­i­ve­li­ku­šte­tu­od­le­de­nog­ ta­la­sa­ kra­jem­ no­vem­bra­ i­po­čet­kom­de­cem­bra,­a­za­sa­na­ci­ju­će,­ka­ko­se­pro­ce­nju­je,­bi­ti­po­treb­no­iz­me­đu­20­i­25­mi­li­o­na­evra.Šte­te­su­na­sta­le­na­20.000­hek­

ta­ra­po­vr­ši­ne­i­iz­no­se­sko­ro­500.000­kub­nih­me­ta­ra­drv­ne­za­pre­mi­ne­ko­je­spa­da­ju­u­dr­žav­ne­šu­me,­dok­će­po­da­ci­ o­ šte­ti­ u­ pri­vat­nim­ ga­zdin­stvi­ma­oče­ku­ju­ovih­da­na.Za­sa­na­ci­ju­će­bi­ti­po­treb­na­zna­

čaj­na­fi­nan­sij­ska­sred­stva­ko­ja­Sr­bi­ja­šu­me­ ne­ma­ju­ pa­ se­ oče­ku­je­po­moć­nad­le­žnih­in­sti­tu­ci­ja­i­dru­gih­iz­vo­ra,­na­pri­mer,­fon­do­va­EU.Ina­če,­naj­ve­ću­šte­tu­od­le­de­nog­

ta­la­sa­ pre­tr­pe­la­ šum­ska­ ga­zdin­sta­va­ "Ju­žni­ Ku­čaj"­ u­ De­spo­tov­cu,­"Se­ver­ni­Ku­čaj"­u­Ku­če­vu,­"Ti­moč­ke­šu­me"­u­Bo­ljev­cu,­"Niš­ i­Ra­si­na"­u­Kru­šev­cu.Šte­te­na­sta­le­od­ le­da­ i­ sne­ga­u­

ovom­kra­ju­Sr­bi­je­ su­eko­lo­ška­ka­ta­stro­fa­ko­ja­ni­je­za­be­le­že­na­u­po­sled­nja­dva­ve­ka,­na­veo­je­di­rek­tor­Sr­bi­ja­šu­ma.­

S. P.

NO­VI­SAD­•­PRED­SED­NIK­UDRU­ŽE­NJA­PO­LJO­PRI­VRED­NI­KA­"PA­OR"­MI­RO­SLAV­GRU­BA­NOV

Ka­ko­nas­ce­ne,­ta­ko­nas­i­hra­neGra­đa­ni­do­bi­li­lo­še­me­so­iz­uvo­za,­a­srp­ski­sto­ča­ri­ne­ma­ju­ko­me­da­po­nu­de­do­ma­će­me­so

Mi ro slav Gru ba nov

U­Evro­pi­ot­pad,­kod­nas­tre­ća­ka­te­go­ri­ja

BE­O­GRAD­•­PO­DR­ŠKE­EVROP­SKE­UNI­JE

Ru­ral­nom­sek­to­ru­u­Sr­bi­ji­175­mi­li­o­na­evraGran­to­vi­za­su­fi­nan­si­ra­nje­od­go­va­ra­ju­ćih­in­ve­sti­ci­ja­uz­mak­si­ma­lan­jav­ni­do­pri­nos­od­70­od­sto­pri­hva­tlji­vih­tro­ško­va

BO­LJE­VAC­•­SU­ŠA­I­LE­DE­NI­TA­LAS­UGRO­ZI­LI­SRP­SKE­ŠU­ME

Eko­nom­ske­i­dru­ge­šte­te

Šu­me­ugro­že­ne,­ali­ni­su­u­opa­sno­sti

ŠID­•­U­OKVI­RU­PRO­JEK­TA­MI­NI­STAR­STVA­PO­LJO­PRI­VRE­DE­

Šid­do­bio­opre­mu­za­za­šti­tu­bi­lja­

730. januar 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po kra jin ski se kre ta ri jat za po ljo­pri­vre­du­na­sto­ja­će­da­sa­po­kra­jin skim fon do vi ma uskla di si stem

po­dr­ške­ po­ljo­pri­vred­nim­ pro­iz­vo­đa­či­ma­ u­ Voj­vo­di­ni,­ ka­ko­ bi­ ta­ po­moć­bi­la­ još­ efi­ka­sni­ja­ i­ do­pri­ne­la­ br­žem­raz­vo­ju­agra­ra,­ iz­ja­vio­ je­pro­šle­sed­mi ce pot pred sed nik Po kra jin ske vla de i re sor ni po kra jin ski se kre tar Bra ni­slav Bo ga ro ški na­ otva­ra­nju­ na­uč­no­struč­nog­ sku­pa­ "Do­bar­ dan,­ do­ma­ći­ne"­na­Po­ljo­pri­vred­nom­fa­kul­te­tu­u­No­vom­Sa­du.­On­ je­ is­ta­kao­da­ je,­upr­kos­sma­nje­nom­po­kra­jin­skom­bu­dže­tu­za­ovu­go­di­nu,­iz­nos­na­me­njen­po­ljo­pri­vre­di­ ve­ći­ od­ lanj­skog­ za­oko­200 mi li o na di na ra.Bu­džet­ Po­kra­jin­skog­ se­kre­ta­ri­ja­ta­

za po ljo pri vre du iz no si se dam mi li jar di di­na­ra,­ što­ je­ je­da­na­est­ od­sto­ ukup­nog­ po­kra­jin­skog­ bu­dže­ta,­ pre­ci­zi­rao­je­Bo­ga­ro­ški­ i­ na­gla­sio­da­ se­ čak­97­od­sto­tih­sred­sta­va­ko­ri­sti­za­sub­ven­ci­o­ni­sa­nje­po­ljo­pri­vre­de,­vo­do­pri­vre­de­i šu mar stva.Na­sku­pu­"Do­bar­dan,­do­ma­ći­ne",­

pod po kro vi telj stvom Po kra jin skog se­kre­ta­ri­ja­ta­ za­ po­ljo­pri­vre­du,­ vo­do­pri­vre­du­i­šu­mar­stvo,­na­Po­ljo­pri­vred­nom­fa­kul­te­tu­u­No­vom­Sa­du,­raz­ma­tra­ne­su­mno­go­broj­ne­ te­me­ ko­je­ su­ pred­lo­ži­li­ sa­mi­ po­ljo­pri­vred­ni­ pro­iz­vo­đa­či,­me­đu­ko­ji­ma­i­one­ko­je­se­od­no­se­na­pri­me­nu­pro­pi­sa­i­fi­nan­si­ra­nje­agra­ra,­pri­me­nu­agro­teh­nič­kih­me­ra,­po­ve­ća­nje pri no sa ra tar skih kul tu ra i dru ge.

Po ljo pri vred ni ci ma ko ji su pri su­stvo­va­li­sa­ve­to­va­nju­"Do­bar­dan,­do­ma­ći­ne"­ po­red­ struč­nih­ pre­da­va­nja­pro­fe­so­ra­ Po­ljo­pri­vred­nog­ fa­kul­te­ta,­obra­ti­li­ su­ se­u­ ime­do­ma­ći­na­de­kan­Po ljo pri vred nog fa kul te ta prof. dr Mi­lan Po po vić,­v.d.­rek­to­ra­NU­prof.­dr­Ra do van Pe ja no vić i u ime or ga ni­za­to­ra­­­De­part­ma­na­za­ra­tar­stvo­i­po­vr ta sr tvo doc. dr Dra ga na Lat ko vić.Obra­ća­ju­ći­ se­ na­ otva­ra­nju­ sku­pa­

oku plje nim po ljo pri vred nim pro iz vo­đa­či­ma,­ pot­pred­sed­nik­ Po­kra­jin­ske­vla de i po kra jin ski se kre tar za po ljo­pri­vre­du,­ vo­do­pri­vre­du­ i­ šu­mar­stvo­

Bra ni slav Bo ga ro ški re kao je da je ap­so­lut­no­ ube­đen­ da­ Po­ljo­pri­vred­ni­ fa­kul tet u No vom Sa du sve vi še po sta je di rek tan za ma jac raz vo ja po ljo pri vre­de­u­Voj­vo­di­ni­i­ce­loj­Sr­bi­ji.­

Pre ne go što je pred sta vio no ve me re i pod sti ca je Po kra jin skog se kre­ta ri ja ta za po ljo pri vre du u 2015. go­di­ni,­ Bo­ga­ro­ški­ se­ osvr­nuo­ na­ po­ljo­pri­vred­nu­stra­te­gi­ju­u­Re­pu­bli­ci­Sr­bi­ji.­­­ Una­zad­ de­se­tak­ ili­ dva­de­se­tak­

go­di­na­ču­je­te­da­je­po­ljo­pri­vre­da­na­ša­raz­voj­na­šan­sa.­I­to­je­ste­ta­ko,­jer­kad­po­gle­da­te­uče­šće­po­ljo­pri­vre­de­u­bru­to­dru­štve­nom­pro­iz­vo­du,­vi­di­te­da­se­glav­ni­su­fi­ci­ti­u­iz­vo­zu­upra­vo­ostva­ru­ju u po ljo pri vred noj pro iz vod nji. Ja sno je­da­se,­sto­ga,­dr­ža­va­mo­ra­oslo­ni­ti­na­po­ljo­pri­vre­du­i­pre­hram­be­nu­in­du­stri­ju,­a­to­na­ro­či­to­va­ži­za­Auto­nom­nu­po­kra­ji­nu­Voj­vo­di­nu.­Mi­smo­neo­stva­re ni po ten ci jal ­ re kao je Bo ga ro ški i ob­ja­snio­za­što­je­to­ta­ko:­

­ Pre sve ga za to što ne ma mo ja­sne i ne pro men lji ve stra te gi je raz vo ja po ljo pri vre de. Kod nas se stra te gi je i osno­ve­po­ko­ji­ma­tre­ba­da­funk­ci­o­ni­še mo me nja ju od man da ta do man­da­ta,­če­sto­i­po­dva­pu­ta­u­to­ku­jed­ne­go di ne i ne ma ono ga što je glav no za kva­li­te­tan­raz­voj­se­la,­a­to­je­pred­vi­di­vost­ ­­ mo­guć­nost­ da­ re­gi­stro­va­na­po ljo pri vred na ga zdin stva is pla ni ra ju svoj­ raz­voj­ u­ ne­kom­ sred­njo­roč­nom­i­du­go­roč­nom­pe­ri­o­du",­iz­ja­vio­je­Bo­ga ro ški i na veo naj no vi ji pri mer da se

kra­jem­fi­skal­ne­go­di­ne,­na­kon­oba­vlje­ne­ve­ći­ne­li­ci­ta­ci­ja­dr­žav­nog­ze­mlji­šta­i­na­kon­je­se­nje­se­tve,­me­nja­za­kon­o­pod sti ca ji ma u po ljo pri vred noj pro iz­vod­nji,­što­u­mno­go­me­me­nja­"pra­vi­la­igre"­ko­ja­su­do­sa­da­va­ži­la­i­što­će­se­na­ro­či­to­ose­ti­ti­u­Voj­vo­di­ni.­Ta­kva­lo­ša­prak sa mo ra se pro me ni ti.

Bo ga ro ški je po de tio da je Po kra ji­na,­u­pe­ri­o­du­od­2001.­go­di­ne­do­da­nas,­u­in­ve­sti­ci­je­u­po­ljo­pri­vre­di­ulo­ži­la­vi­še­od­18,7­mi­li­jar­di­di­na­ra.­

­ Sa mo Po kra jin ski se kre ta ri jat za po­ljo­pri­vre­du­je­u­2013.­i­2014.­go­di­ne,­pu tem kon kur sa za re gi stro va na po ljo pri­vred­na­ ga­zdin­stva,­ ulo­žio­ 1,27­mi­li­jar­di­di­na­ra.­Zbog­na­či­na­sub­ven­ci­o­ni­sa­nja­di­nar­na­di­nar,­us­pe­li­smo­u­ove­dve­go­di­ne­da­Se­kre­ta­ri­jat­ima­in­ve­sti­ci­je­od­2,5­mi­li jar di di na ra ­ re kao je Bra ni slav Bo ga ro­ški i na veo da je ta ko pro tiv grad nim mre­ža­ma­ za­šti­će­no­ 580­ hek­ta­ra­ voć­nja­ka,­po­dig­nu­to­ 402.713­ kva­drat­nih­ me­ta­ra­pla­ste­ni­ka­i­na­vod­nja­va­se­no­vih­14.756­hek ta ra ora ni ca.

­­S­ob­zi­rom­na­to­da­smo­sve­sni­da­iz nos sred sta va Po kra jin skog se kre ta­ri­ja­ta­ni­je­ni­bli­zu­do­vo­ljan­da­za­do­vo­lji­po­tre­be­po­ljo­pri­vre­de­u­AP­Voj­vo­di­ni­­­re­kao­je­Bo­ga­ro­ški­­­Po­ku­ša­će­mo­da­ sa­ Raz­voj­nim­ fon­dom­ Voj­vo­di­ne,­Ga ran cij skim fon dom i Po kra jin skim fon dom za raz voj po ljo pri vre de da na­pra­vi­mo­uskla­đe­ni­si­stem­po­dr­ške­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ na­ te­ri­to­ri­ji­ Voj­vo­di­ne.­Ti­fon­do­vi­su­i­do­sa­da­ima­li­ve­o­ma­do­bre­kre­dit­ne­li­ni­je­sa­ozbilj­nim­grejs­pe ri o dom i ni skim ka ma ta ma. Plan je da­se­sa­kon­ku­si­ma­kre­ne­uskla­đe­no,­da­ po­ljo­pri­vred­ni­ pro­iz­vo­đa­či­ do­bi­ju­mo­guć­nost­da,­ iako­ne­ma­ju­sred­stva­za­in­ve­sti­ra­nje,­mo­gu­pr­vo­da­po­dig­nu po volj ne kre di te za ula ga nje u po­ljo­pri­vred­nu­ pro­iz­vod­nju,­ a­ za­tim­ da­kon ku ri šu kod Po kra jin skog se kre ta­ri ja ta i ostva re pra vo na re fun da ci ju. Fak­tič­ki,­ sa­ mi­ni­mal­nim­ ulo­gom­ ili­ i­bez­nje­ga,­da­mo­gu­da­pla­te­sa­mo­po­la­in­ve­sti­ci­je­iz­po­volj­nih­kre­di­ta".­

S. P.

Mi ni star ka po ljo pri vre de Sne ža­na Bo go sa vlje vić­Bo ško vić iz ja vi la je da je za 11 me se ci

2014.­go­di­ne­za­be­le­žen­po­rast­iz­vo­za­po­ljo­pri­vred­nih­ i­pre­hram­be­nih­pro­iz­vo­da­a­ukup­na­vred­nost­iz­vo­za­bi­la­je­2,1­mi­li­jar­da­evra."Obez­be­di­li­ smo­ su­fi­cit­ u­ raz­me­ni­

po­ljo­pri­vred­nih­ i­ pre­hram­be­nih­ pro­iz vo da u vred no sti od jed ne mi li jar de evra,­što­je­za­23­od­sto­vi­še­u­od­no­su­na­2013.­go­di­nu",­re­kla­je­mi­ni­star­ka­na­TV­Pink.Pre­ma­ nje­nim­ re­či­ma­ eko­nom­ski­

efe­kat­bio­bi­i­znat­no­bo­lji­da­se­u­iz­vo­znom­asor­ti­ma­nu­na­šlo­vi­še­me­sa,­mle ka i pro iz vo da od tih si ro vi na.

­­ Zbog­ to­ga­ je­ opre­de­lje­nje­ Vla­de­Sr­bi­je­i­Mi­ni­star­stva­po­ljo­pri­vre­de­da­u­na­red­nom­ pe­ri­o­du­ po­seb­no­ sti­mu­li­šu­raz­voj­sto­čar­stva.­Mi­smo­za­dr­ža­li­ sve­do sa da šnje a uvo di mo i dve no ve me re kao sti mu la ci ju ovoj pro iz vod nji ­ is ta­kla­je­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić.Mi­ni­star­ka­ je­ na­gla­si­la­ da­ je­ za­do­

volj­na­ ostva­re­nim­ re­zul­ta­tom,­ ka­ko­zbog­ po­zi­tiv­nog­ sal­da,­ ta­ko­ i­ zbog­ či­nje­ni­ce­da­je­obez­be­đen­su­fi­cit­od­jed­ne­mi­li­jar­de­evra,­što­po­ka­zu­je­da­je­po­ljo­pri vre da je dan od naj zdra vi jih sek to ra u na šoj ze mlji.

Ona je pod se ti la da je Evrop ska ko­mi­si­ja­odo­bri­la­175­mi­li­o­na­evra­za­raz­voj­ po­ljo­pri­vre­de­ u­ Sr­bi­ji­ za­ na­red­nih­

ne­ko­li­ko­go­di­na­ i­da­će­sva­ki­po­ljo­pri­vred­nik­u­na­šoj­ze­mlji­mo­ći­sa­svo­jim­pro jek tom da kon ku ri še za ta sred stva.Mi­ni­star­ka­oče­ku­je­da­će­ta­sred­stva­

bi­ti­na­ras­po­la­ga­nju­od­kra­ja­ove­i­po­čet­kom­sle­de­će­go­di­ne,­pro­gram­je­pri­pre­mljen,­pri­hva­ćen­i­po­zi­tiv­no­oce­njen­a de ta lje pro gra ma po ljo pri vred ni ci ma na­te­re­nu­će­pred­sta­vlja­ti­struč­ne­slu­žbe.Po­ljo­pri­vred­ni­ci­ će­ mo­ći­ da­ kon­ku­

ri­šu­ za­ po­ve­ća­nje­ pro­iz­vod­nje­ me­sa,­mle­ka,­ vo­ća,­ po­vr­ća,­ za­ in­ve­sti­ci­je­ i­pla­sman­u­pre­ra­du,­za­mi­kro,­ma­la­ i­sred­nja­pred­u­ze­ća,­za­se­o­ski­tu­ri­zam.­­Ko­li­či­na­hra­ne­ko­ju­pro­iz­ve­du­na­

ši­ po­ljo­pri­vred­ni­ pro­iz­vo­đa­či­ ni­je­ do­

volj­na­ da­ is­ko­ri­sti­mo­ ve­li­ka­ tr­ži­šta­ i­po red iz u zet no po volj nih uslo va da se na­ tim­ tr­ži­šti­ma­ na­đu­ na­ši­ po­ljo­pri­vred­ni­pro­iz­vo­di,­oce­ni­la­je­mi­ni­star­ka­po ljo pri vre de.­­Za­to­je­va­žno­da­se­po­ve­ća­kon­

kret­nost­na­tim­tr­ži­šti­ma­pa­je­po­treb­no da se po dig ne i pro iz vod nja i kva­li­tet­pro­iz­vo­da,­a­kao­je­dan­od­na­či­na­da­ se­ to­ uči­ni­ su­ in­ve­sti­ci­je­ stra­nih­kom­pa­ni­ja­u­sek­tor­po­ljo­pri­vre­de,­na­gla­si­la­je­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić.Mi­ni­star­ka­je­is­ta­kla­da­se­zbog­to­

ga sva ko dnev no raz go va ra sa ve li kim svet skim kom pa ni ja ma ko je su iz u zet­no za in te re so va ne za ula ga nja u srp­sku po ljo pri vre du. S. P.

NO­VI­SAD • SKUP “DO BAR DAN DO MA ĆI NE”

Po ljo pri vre di vi še pa ra iz voj vo đan skog bu dže taUpr kos sma nje nom po kra jin skom bu dže tu za ovu go di nu, iz nos na me njen po ljo pri vre di ve ći je od lanj skog za oko 200 mi li o na di na ra

BE­O­GRAD • MI NI STAR KA PO LJO PRI VRE DE SNE ŽA NA BO GO SA VLJE VIĆ­BO ŠKO VIĆ

Ve ći iz voz po ljo pri vred nih pro i zvo da

Mi ni star ka po ljo pri vre de Sne­ža­na­Bo­go­sa­vlje­vić-Bo­ško­vić

Za 11 me se ci 2014. go di ne za be le žen po rast iz vo za po ljo pri vred nih i pre hram be nih pro iz vo da, a ukup na vred nost iz vo za bi la je 2,1 mi li jar da evra

Bra ni slav Bo ga ro ški na ja vio kon­kur se i me re Po kra jin skog se kre ta ri ja­ta za po ljo pri vre du za 2015. go di nu. ­­Na­sta­vlja­mo­sa­prak­som­fi­nan­

si ra nja in ve sti ci ja po prin ci pu di nar na­ di­nar.­ In­ve­sti­ci­je­ fi­nan­si­ra­mo­ u­ra­spo­nu­od­30­do­60­od­sto.–­re­kao­je Bo ga ro ški.­ One me re Po kra jin­skog se kre ta ri ja ta za po ljo pri vre du ko­je­su­bi­le­glav­ne­u­pret­hod­ne­dve­go­di­ne,­ za­dr­ža­će­mo­ ma­nje­vi­še­ u­ne­pro­me­nje­nom­ ob­li­ku.­ Tač­no­ 985­mi­li­o­na­ di­na­ra­ će­ bi­ti­ na­me­nje­no­re gi stro va nim po ljo pri vred nim ga­zdin­stvi­ma­i­svi­kon­ku­si­će­po­če­ti­1.­mar­ta.­Plan­je­da­kon­ku­si­bu­du­otvo­re­ni­ mi­ni­mum­ do­ kra­ja­ sep­tem­bra.­Po­ za­vr­še­noj­ in­ve­sti­ci­ji,­ Po­kra­jin­ski­se­kre­ta­ri­jat­vra­ća­do­50­po­sto­ulo­že­nih sred sta va ­ re kao je po kra jin ski se kre tar za po ljo pri vre du.

Kon­kurs­za­na­vod­nja­va­nje­bi­će­otvo­ren­ od­ mar­ta­ do­ sep­tem­bra,­za re gi stri o va na po ljo pri vred na ga­zdin­stva,­ fi­zič­ka­ i­ prav­na­ li­ca,­u­ ukup­nom­ iz­no­su­ od­ 270­ mi­li­o­na­di­na­ra:­za­ko­pa­nje­bu­na­ra,­na­bav­ku­opre­me­za­bi­na­re­ i­pum­pi,­na­bav­ku­ki­šnih­kri­la,­ti­fo­na­i­ren­dže­ra­ i­ si­ste­ma­ kap­ po­ kap.­ Re­fun da ci ja je od 30 do 50 po sto od vred no sti in ve sti ci je.Kon­kurs­ za­ pro­tiv­grad­ne­ mre­že­

tra­ja­će­ od­ mar­ta­ do­ sep­tem­bra,­ u­ukup­nom­iz­no­su­od­270­mi­li­o­na­di­na­ra:­do­10­hek­ta­ra­za­na­bav­ku­pro­tiv­grad­ne­ mre­že­ sa­ na­slo­nom­ ­­ do­800.000 di na ra po hek ta ru. Re fun­da­ci­ja­ je­ do­ 60­ od­sto­ od­ vred­no­sti­in ve sti ci je. Kon­kurs­za­pla­ste­ni­ke,­vre­dan­60­

mi­li­o­na­ di­na­ra,­ ras­pi­su­je­ se­ ta­ko­đe­

u­ mar­tu­ i­ tra­ja­će­ do­ sep­tem­bra,­ a­ko­ri­sni­ci­mo­gu­bi­ti­sa­mo­fi­zič­ka­ li­ca­re gi stro va na po ljo pri vred na ga zdin­stva­i­po­vra­ćaj­sred­sta­va­je­50­od­sto­od in ve sti ci je.

Kon kurs za opre ma nje far mi i pre­ra­du­u­sto­čar­stvu­(mi­ni­me­sa­re­i­mi ni mle ka re) tra je od mar ta do ju­na.­Za­raz­voj­sto­čar­stva­pla­ni­ra­no­je­125 mi li o na di na ra i re fun da ci ja je 50 od sto od vred no sti in ve sti ci je.Sred­stva­ za­ ma­le­ pre­ra­đi­vač­ke­

ka­pa­ci­te­te­ u­ obla­sti­ pre­ra­de­ vo­ća,­po­vr­ća,­ gro­žđa,­ pče­lar­skih­ pro­iz­vo­da,­pla­ni­ran­je­u­ iz­no­su­od­70­mi­li­o na di na ra.Po­no­vi­će­se­i­kon­kurs­za­sta­rač­ka­

do­ma­ćin­stva,­za­sta­ri­je­od­65­go­di­na­ko­ji­da­ju­ze­mlju­u­za­kup.­Tra­ja­će­do­ju­na­me­se­ca,­sa­iz­no­som­od­140­mi li o na di na ra.

Bo­ga­ro­ški­ sma­tra­ da­ je­ zna­čaj­ni­po mak plan da se si stem po dr ške po­ljo­pri­vre­di­ uskla­di­ iz­me­đu­ Po­kra­jin­skog se kre ta ri ja ta za po ljo pri vre du i tri­po­kra­jin­ska­fon­da:­Raz­voj­nog­fon­da­Voj­vo­di­ne,­Po­kra­jin­skog­fon­da­za­raz voj po ljo pri vre de ui Ga ran cij skog fon­da.­ "Po­ku­ša­će­mo­ da­ udru­ži­mo­sred­stva­i­omo­gu­ći­mo­po­ljo­pri­vred­ni­ci ma ko ji ne ma ju nov ca da po kre nu sa­mi­in­ve­sti­ci­ju,­da­po­dig­nu­po­volj­ne­kre­di­te­ kod­ fon­do­va,­ ko­ji­ su­ sa­ ka­ma­tom­od­2­do­4­od­sto,­i­da­po­za­vr šet ku in ve sti ci je kod Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za po ljo pri vre du kon­

ku­ri­šu­za­re­fun­da­ci­ju­nov­ca.­"­Pre­ma­re­či­ma­Bo­ga­ro­škog,­stva­ra­se­fak­tič­ki­si­tu­a­ci­ja­da­bez­i­jed­nog­di­na­ra­sop­stve­nih­sred­sta­va,­po­ljo­pri­vred­ni­pro­iz­vo­đač­ mo­že­ da­ po­sta­vi­ si­stem­ za­na­vod­nja­va­nje,­pro­tiv­grad­nu­mre­žu,­pla­ste­nik,­ ili­ne­što­dru­go­ iz­27­kon­kur sa Se kre ta ri ja ta.

Pot pred sed nik Po kra jin ske vla de i po kra jin ski se kre tar za po ljo pri­vre du na ja vio je raz go vo re sa po­ljo­pri­vred­nim­pro­iz­vo­đa­či­ma­i­nji­ho­vim­ udru­že­nji­ma­ ši­rom­ Voj­vo­di­ne,­ka­ko­bi­ se­de­talj­no­po­ja­sni­li­ uslo­vi­kon kur sa.

Se ljač ke in ve sti ci je bez no vca

Kon kur si

Bra­ni­slav­Bo­ga­ro­ški

De­talj­sa­sku­pa­“Do­bar­dan­do­ma­ći­ne”

8 30. januar 2015.

NA­UČ­NO­STRUČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Zna­čaj­so­je­pro­iz­i­la­zi­iz­iz­u­zet­no­po­volj­nog­ he­mij­skog­ sa­sta­va­zr­na.­ Sa­dr­žaj­ pro­te­i­na­ u­ zr­nu­

od­oko­40%­i­oko­20%­ulja,­či­ne­so­ju­ne­sa­mo­iz­u­zet­no­ko­ri­snom,­već­i­ve­o­ma­ eko­no­mič­nom­ bilj­nom­ vr­stom.­U­ na­šoj­ ze­mlji­ so­ja­ se­ pr­ven­stve­no­ko­ri­sti­u­in­du­stri­ji­stoč­ne­hra­ne,­gde­se­po­stup­kom­pre­ra­de­do­bi­ja­ so­ji­na­sač­ma,­ kva­li­tet­no,­ vi­so­ko­pro­te­in­sko­stoč­no­hra­ni­vo.­U­is­hra­ni­lju­di­so­ja­se­kod­nas­još­uvek­ne­ko­ri­sti­do­volj­no,­uglav­nom­ zbog­ to­ga­ što­ je­ pri­li­kom­uvo­đe­nja­u­pro­iz­vod­nju­i­is­hra­nu­re­kla­mi­ra­na­kao­za­me­na­za­me­so,­što­je­pot­pu­no­po­gre­šno..­Naj­pre,­pro­te­i­ni­ so­je­ su­bo­ga­ti­ esen­ci­jal­nim­ami­no­ki­se­li­na­ma,­ko­jih­ne­ma­u­be­lan­če­vi­na­ma­ ži­vo­tinj­skog­ po­re­kla.­ Za­tim,­so­ja­ sa­dr­ži­ vi­ta­mi­ne­ B­ kom­plek­sa,­be­ta­ka­ro­ten,­bo­ga­ta­je­mi­ne­ra­li­ma,­naj­vi­še­ kal­ci­ju­mom,­ gvo­žđem­ i­ ka­li­ju­mom.­Zbog­ to­ga­se­u­ raz­vi­je­nim­ze­mlja­ma­po­ve­ća­va­upo­tre­ba­pro­te­in­skih­ pro­iz­vo­da­ od­ so­je­ u­ ljud­skoj­hra­ni,­ka­ko­di­rekt­no­kod­in­di­vi­du­al­nih­pro­iz­vo­đa­ča,­ta­ko­i­in­di­rekt­no­pu­tem­upo­tre­be­in­du­strij­skih­pro­iz­vo­da.So­ja­ pro­iz­ve­de­na­ me­to­da­ma­ or­

gan­ske­ pro­iz­vod­nje­ bi­la­ bi­ na­me­nje­na­ pre­ sve­ga­ za­ is­hra­nu­ lju­di.­Pro­iz­vo­di­ od­ so­je­ sa­stav­na­ su­ kom­po­nen­ta­mno­gih­ pre­hram­be­nih­ ar­ti­ka­la­ na­me­nje­nih­ pr­ven­stve­no­ de­ci­(čo­ko­la­de,­keks,­pa­šte­te,­vir­šle),­pa­je­ i­na­pro­iz­vo­đa­ču­ i­na­pre­ra­đi­va­ču­ve­li­ka­ od­go­vor­nost­ da­ ovi­ pro­iz­vo­di­bu­du­kva­li­tet­ni.

Pred u slo vi

Oču­va­nje­pri­rod­nog­agro­e­ko­si­ste­ma­­­Teh­no­lo­gi­ja­ga­je­nja­so­je­u­na­šoj­ze­mlji­bi­la­je­pred­met­broj­nih­stu­di­ja­i­mo­že­se­re­ći­da­u­re­dov­noj­se­tvi­ni­je­na­ro­či­to­zah­tev­na.­Po­što­va­njem­osnov­nih­ prin­ci­pa­ teh­no­lo­gi­je­ ga­je­nja­ so­je,­ kao­ što­ su­ pra­vi­lan­ iz­bor­par­ce­le­ i­ sor­te,­ pra­vi­lan­ plo­do­red,­bla­go­vre­me­na­i­od­go­va­ra­ju­ća­ob­ra­da­ze­mlji­šta,­pra­vil­na­se­tva­uz­po­što­va­nje­pre­po­ru­če­ne­gu­sti­ne­se­tve,­pra­vil­na­ne­ga­ i­pra­vo­vre­me­na­že­tva­uz­pra­vil­nu­po­de­še­nost­kom­baj­na,­isto­vre­me­no­se­po­štu­ju­i­osnov­ni­zah­te­vi­or­gan­ske­ pro­iz­vod­nje.­ Ga­je­nje­ so­je­u­or­gan­skoj­pro­iz­vod­nji­ima­ne­ko­li­ko­ve­o­ma­bit­nih­pred­no­sti­u­od­no­su­na­dru­ge­ra­tar­ske­bilj­ke.­Ka­da­go­vo­ri­mo­o­ plo­do­re­du,­ so­ja­ je­ zna­čaj­na­ zbog­azo­to­fik­sa­ci­je­i­zna­čaj­nih­ko­li­či­na­la­ko­pri­stu­pač­­nog­azo­ta­ko­ji­osta­vlja­u­ze­mlji­štu,­jer­azot­je­naj­va­žni­ji­me­đu­bi­o­ge­nim­ele­men­ti­ma,­od­no­sno­no­si­lac­pri­no­sa.­Me­đu­tim,­azot­na­đu­bri­va­su­ ve­li­ki­ za­ga­đi­va­či­ ži­vot­ne­ sre­di­ne­–­ze­mlji­šta,­vo­de,­a­pri­ve­ćoj­aku­mu­la­ci­ji­u­bilj­nim­pro­iz­vo­di­ma­i­stoč­ne­i­ljud­ske­hra­ne.­Za­tim,­se­me­so­je­ni­je­tre­ti­ra­no­ pe­sti­ci­di­ma­ pro­tiv­ bo­le­sti­ i­šte­to­či­na.­ Ni­ to­kom­ ve­ge­ta­ci­je­ kod­nas­ni­je­uobi­ča­je­na­pri­me­na­fun­gi­ci­da­ ili­ in­sek­ti­ci­da,­ jer­bo­le­sti­ i­ šte­to­či­ne­ko­je­se­ja­vlja­ju­na­so­ji­još­uvek­ne­ma­ju­ eko­nom­ski­ zna­čaj.­ U­ na­šim­uslo­vi­ma­ pre­po­ru­ču­je­ se­ đu­bre­nje­so­je­ mi­kro­bi­o­lo­škim­ đu­bri­vom,­ pre­pa­ra­tom­ Ni­tra­gin,­ ko­ji­ se­ do­bi­ja­ uz­se­me­ i­ ko­ji­ je­ ap­so­lut­no­ naj­zdra­vi­ji­mo­gu­ći­ ob­lik­ đu­bri­va.­ Naj­ve­ći­ pro­blem­ko­ji­se­ja­vlja­u­pro­iz­vod­nji­so­je­ je­su­ko­ro­vi,­po­seb­no­u­or­gan­skoj­pro­iz­vod­nji­ u­ ko­joj­ ni­je­ do­zvo­lje­na­upo­tre­ba­her­bi­ci­da.­Me­đu­tim,­pra­vil­no­ i­ pra­vo­vre­me­no­ iz­ve­de­nim­ agro­teh­nič­kim­ me­ra­ma,­ pre­ sve­ga­ pri­pre­mom­ ze­mlji­šta­ i­ ne­gom­ use­va,­mo­že­mo­ za­dr­ža­ti­ ko­rov­sku­ flo­ru­ na­ni­vou­na­ko­jem­ne­će­zna­čaj­ni­je­sma­nji­ti­pri­nos­so­je.­Jer,­jed­na­od­bit­nih­

ka­rak­te­ri­sti­ka­ or­gan­ske­ pro­iz­vod­nje­je­i­to­što­u­ova­kvoj­pro­iz­vod­nji­ni­je­cilj­pot­pu­no­uni­šti­ti­ko­ro­ve,­već­dr­ža­ti­ za­ko­ro­vlje­nost­ pod­ kon­tro­lom.­Sa­sta­no­vi­šta­or­gan­ske­pro­iz­vod­nje,­ko­ro­vi­ima­ju­i­po­zi­tiv­ne­uti­ca­je­–­spre­ča­va­ju­ero­zi­ju,­po­pra­vlja­ju­struk­tu­ru­zem­ljji­šta,­ pru­ža­ju­ sta­ni­šte­ i­ hra­nu­ko­ri­snim­ in­sek­ti­ma.­Mo­že­ se,­da­kle,­re­ći­da­je­pre­la­zak­sa­kon­ven­ci­o­nal­ne,­ in­du­strij­ske­ pro­iz­vod­nje­ so­je­ na­or­gan­sku­ sa­ sta­no­vi­šta­ teh­no­lo­gi­je­pro­iz­vod­nje­ re­la­tiv­no­ jed­no­sta­van,­po­seb­no­kad­ je­ reč­o­ma­njim­po­vr­ši­na­ma­za­do­bi­ja­nje­pro­iz­vo­da­za­po­zna­tog­kup­ca.­2.2­Oso­bi­ne­ze­mlji­šta­Za­pra­vi­lan­rast­i­raz­voj­bilj­ke,­a­po­seb­no­ko­re­no­vog­si­ste­ma­i­ko­ren­skih­kvr­ži­ca,­so­ja­zah­te­va­ga­je­nje­na­ze­mlji­štu­po­volj­nih­vod­nih­ i­ va­zdu­šnih­oso­bi­na,­ ne­u­tral­ne­ re­ak­ci­je­ i­ do­bro­obez­be­đe­nom­ hra­ni­vi­ma.­ So­ja­ se­mo­že­ga­ji­ti­na­raz­li­či­tim­ti­po­vi­ma­ze­mlji­šta,­ali­naj­bo­lje­re­zul­ta­te­ostva­ru­je­na­čer­no­ze­mi­ma,­rit­skim­cr­ni­ca­ma,­smo­ni­ca­ma­i­alu­vi­jal­nim­ze­mlji­šti­ma.­Ve­o­ma­ je­ zna­ča­jan­ kva­li­tet­ i­ vre­me­ob­ra­de­ ze­mlji­šta,­ na­ro­či­to­ smo­ni­ca,­jer­je­za­uspe­šno­ga­je­nje­so­je­i­nor­ma­lan­raz­voj­kvr­žič­nih­bak­te­ri­ja­neo­p­hod­na­do­bra­aera­ci­ja.­Naj­bo­lji­vod­no­va­zdu­šni­re­žim­ima­ju­ze­mlji­šta­sa­ukup­nom­po­ro­zno­šću­55­60%,­ka­da­su­ka­pi­lar­ne­po­re­ is­pu­nje­ne­vo­dom,­a­ne­ka­pi­lar­ne­va­zdu­hom.­Va­zduh­ni­je­to­li­ko­po­tre­ban­za­di­sa­nje­ko­re­na­već­za­ži­vot­sim­bi­ot­skih­bak­te­ri­ja­(Rhi­zo­bi­um­ja­po­ni­cum)­ko­je­ve­zu­ju­at­mos­fer­ski­azot­iz­va­zdu­ha.­Na­alu­vi­jal­nim­ze­mlji­šti­ma­i­li­vad­skim­cr­ni­ca­ma­so­ju­je­mo­gu­će­ga­ji­ti­sa­mo­ako­ze­mlji­šte­ni­je­ pre­vla­že­no­ i­ pre­vi­še­ pe­sko­vi­to.­Na­la­kim­i­pe­sko­vi­tim­ze­mlji­šti­ma­je­te­ško­ostva­ri­ti­vi­so­ke­i­sta­bil­ne­pri­no­se­ zbog­ ve­li­kih­ zah­te­va­ so­je­ pre­ma­vo­di,­po­seb­no­u­kri­tič­nim­pe­ri­o­di­ma.­La­ka­ ze­mlji­šta­ sla­bo­ za­dr­ža­va­ju­ vo­du,­pa­za­to­ni­su­po­god­na­za­ga­je­nje­so­je­uko­li­ko­ne­ma­mo­guć­no­sti­za­na­vod­nja­va­nje.­Uko­li­ko­ se,­ pak,­ obez­be­de­do­volj­ne­ko­li­či­ne­vo­de,­so­ja­se­mo­že­ga­ji­ti­i­na­ze­mlji­šti­ma­ne­po­volj­ni­jih­oso­bi­na.­U­prin­ci­pu,­so­ja­se­mo­že­ga­ji­ti­na­svim­ti­po­vi­ma­ze­mlji­­šta­osim­iz­u­zet­no­plit­kih­i­iz­ra­zi­to­pe­sko­vi­tih,­ki­se­lih­ili­sla­nih.­

Kli mat ski uslo vi

So­ja­ ima­ ve­o­ma­ ši­rok­ areal­ ras­pro­stra­nje­no­sti­­­Uspe­va­u­raz­li­či­tim­kli­mat­skim­uslo­vi­ma,­od­kon­ti­nen­tal­nih­do­trop­skih­i­ga­ji­se­od­pe­de­se­tog­ste­pe­na­ge­o­graf­ske­ši­ri­ne,­pa­sve­do­ekva­to­ra.­Bilj­ka­so­je­je­fo­to­pe­ri­od­ski­ve­o­ma­ose­tlji­va,­što­zna­či­da­je­pre­la­zak­ iz­ve­ge­ta­tiv­nog­u­re­pro­duk­tiv­ni­sta­di­jum­u­di­rekt­noj­za­vi­sno­sti­od­

du­ži­ne­ da­na.­ Ova­ za­vi­snost­ uslo­vi­la­je­po­de­lu­sor­ti­so­je­u­13­gru­pa­zre­nja.­Ozna­ke­za­gru­pe­zre­nja­su­000,­00,­0­i­rim­ski­bro­je­vi­od­I­do­X.­Sor­te­so­je­ozna­če­ne­sa­000­adap­ti­ra­ne­su­na­uslo­ve­du­žeg­da­na,­ima­ju­dug­kri­tič­ni­ fo­to­pe­riod­ ili­ su­ fo­to­pe­ri­od­ski­neo­se­tlji­ve­i­uspe­va­ju­na­ve­ćim­ge­o­graf­skim­ši­ri­na­ma,­dok­su­sor­te­ozna­če­ne­ bro­jem­ X­ adap­ti­ra­ne­ na­uslo­ve­ kra­ćeg­ da­na­ i­ uspe­va­ju­ na­ma­njim­ge­o­graf­skim­ši­ri­na­ma.­Raz­li­ke­iz­me­đu­gru­pa­zre­nja­uslo­vlje­ne­su­fo­to­pe­ri­od­skim­zah­te­vi­ma­sor­ti­i­uko­li­ko­se­ga­je­na­is­toj­ge­o­graf­skoj­ši­ri­ni,­raz­li­ke­u­sa­zre­va­nju­kre­ću­se­u­pro­se­ku­od­10­do­18­da­na.­Kri­tič­ni­fo­to­pe­riod­pro­gre­siv­no­opa­da­od­ve­ćih­ka­ma­njim­ge­o­graf­skim­ši­ri­na­ma.­Zah­te­vi­pre­ma­fo­to­pe­ri­o­du,­ta­ko,­ ogra­ni­ča­va­ju­ ras­pro­stra­nje­nost­sor­ti­na­uzak­po­jas­ge­o­graf­ske­ši­ri­ne­za­ko­ju­je­od­re­đe­na­sor­ta­adap­ti­ra­na.­Ga­je­na­na­ve­ćoj­ge­o­graf­skoj­ši­ri­ni­ u­ od­no­su­na­pod­ruč­je­gde­ je­adap­ti­ra­na,­ ona­ će­ cve­ta­ti­ i­ sa­zre­va­ti­ka­sni­je­ ili­čak­ne­će­do­sti­ći­pu­nu­ zre­lost­ do­ po­ja­ve­ pr­vog­mra­za.­Ga­je­na­na­ma­njoj­ge­o­graf­skoj­ši­ri­ni­ u­ od­no­su­ na­ to­ pod­ruč­je­ cve­ta­će­ ra­ni­je,­ ima­ti­ma­nju­ ve­ge­ta­tiv­nu­ma­su,­ sa­zre­ti­ ra­ni­je,­ a­ sa­mim­ tim­do­ći­će­ i­do­sma­nje­nja­pri­no­sa.­Za­sva­ko­pod­ruč­je­ga­je­nja­so­je­po­sto­ji­ jed­na­ “op­ti­mal­na”­ gru­pa­ zre­nja;­sor­te­ iz­ pret­hod­ne­ gru­pe­ su­ ra­ne,­a­ iz­ na­red­ne­ gru­pe­ ka­sne­ za­ da­to­pod­ruč­je.­ U­ na­šim­ uslo­vi­ma­ sor­te­I­ gru­pe­ zre­nja­ pred­sta­vlja­ju­ osno­vu­sor­ti­men­ta,­sor­te­iz­gru­pe­zre­nja­0­ su­ ra­ne,­ a­ iz­ II­ gru­pe­ zre­nja­ su­ka­sne:­ Pri­ agro­e­ko­lo­škim­ uslo­vi­ma­uobi­ča­je­nim­ za­na­še­pod­ruč­je­ i­ pri­op­ti­mal­nom­ro­ku­se­tve­(u­pr­voj­po­lo­vi­ni­apri­la­me­se­ca),­du­ži­na­ve­ge­ta­ci­je­ (ni­ca­nje­ ­­ zre­nje)­ za­ sor­te­ I­gru­pe­iz­no­si­120­do­135­da­na.­Sor­te­iz­gru­pe­zre­nja­0­svo­ju­ve­ge­ta­ci­ju­za­vr­še­za­110­do­120­dok­je­sor­ta­ma­iz­II­gru­pe­zre­nja­za­pu­nu­ve­ge­ta­ci­ju­po­treb­no­135­do­145­da­na.­Zbog­stre­snih­uslo­va­(ne­u­o­bi­ča­je­no­vi­so­ke­ ili­ ni­ske­ tem­pe­ra­tu­re,­ dug­pe­riod­su­še­i­sl.),­pe­riod­ve­ge­ta­ci­je­mo­že­ bi­ti­ kra­ći­ ili­ du­ži­ od­ na­ve­de­nog.­ U­ po­gle­du­ tem­pe­ra­tu­re,­ so­ja­se­obič­no­sma­tra­to­plo­lju­bi­vom­bilj­kom­ sa­ bi­o­kli­mat­skim­mi­ni­mu­mom­na­10°C.­Op­ti­mal­ne­tem­pe­ra­tu­re­za­kli­ja­nje­ i­ ni­ca­nje­ kre­ću­ se­ od­ 20­22°C,­ za­ for­mi­ra­nje­ re­pro­duk­tiv­nih­or­ga­na­od­22­25°C,­a­za­for­mi­ra­nje­i­na­li­va­nje­zr­na­od­21­23°C.­Me­đu­tim,­ tem­pe­ra­tu­re­ iz­nad­ 40°C­ de­lu­ju­ve­o­ma­ne­po­volj­no­na­rast­i­raz­voj­

so­je.­Po­treb­ne­ko­li­či­ne­vo­de­za­so­ju­to­kom­ ve­ge­ta­ci­o­nog­ pe­ri­o­da­ u­ na­šim­ uslo­vi­ma­ kre­ću­ se­ od­ 450mm­do­ 480mm.­Me­đu­tim,­ bilj­ka­ma­ so­je­vo­da­ni­je­po­treb­na­stal­no­u­istim­ko­li­či­na­ma.­Zah­te­vi­ so­je­ za­ vo­dom­va­ri­ra­ju­ to­kom­ ve­ge­ta­ci­je­ u­ za­vi­sno­sti­od­fa­ze­raz­vo­ja­i­od­sred­njih­dnev­nih­ tem­pe­ra­tu­ra­ to­kom­ ve­ge­ta­ci­o­nog­ pe­ri­o­da.­ U­ vre­me­ kli­ja­nja­i­ni­ca­nja­so­ji­je­neo­p­hod­na­do­volj­na­ko­li­či­na­vo­de­da­bi­se­me­mo­glo­da­na­bu­bri­i­skli­ja.­U­ka­sni­jim­fa­za­ma,­od­ ni­ca­nja­ do­ cve­ta­nja,­ bilj­ke­ so­je­su­ ot­por­ne­ na­ ne­do­sta­tak­ vo­de.­ U­pro­iz­vod­nim­ uslo­vi­ma­ ne­do­sta­tak­vo­de­u­ovom­pe­ri­o­du­mo­že­ se­ čak­po­zi­tiv­no­od­ra­zi­ti­na­pri­nos,­jer­bilj­ke­u­uslo­vi­ma­su­še­for­mi­ra­ju­ma­nju­nad­zem­nu­ma­su­i­du­blji­ko­re­nov­si­stem­ ko­ji­ ide­ u­ po­tra­zi­ za­ vo­dom.­Uko­li­ko­u­ovoj­fa­zi­ima­su­vi­še­vo­de,­bilj­ke­ for­mi­ra­ju­ ve­li­ku­ nad­zem­nu­bi­o­ma­su­ i­pli­ći­ko­re­nov­si­stem,­što­uma­nju­je­ot­por­nost­bi­lja­ka­na­su­šu.­Ako­na­kon­ki­šnog­pe­ri­o­da­u­ra­ni­jim­fa­za­ma­na­stu­pi­su­ša­u­fa­zi­cve­ta­nja­i­na­li­va­nja­zr­na­to­se­dra­stič­no­od­ra­ža­va­na­sma­nje­nje­pri­no­sa.­U­fa­zi­cve­ta­nja­so­ja­ je­ose­tlji­va­na­ne­do­sta­tak­ze­mlji­šne­vla­ge,­ali­i­na­ma­lu­re­la­tiv­nu­vla­žnost­va­zdu­ha,­na­ro­či­to­ako­je­su­ša­u­tom­pe­ri­o­du­pri­sut­na­isto­vre­me­no­sa­vi­so­kim­tem­pe­ra­tu­ra­ma­ va­zdu­ha.­ U­ na­šim­ uslo­vi­ma,­me­đu­tim,­kri­tič­na­ je­ fa­za­na­li­va­nja­zr­na,­ ko­ja­ se­ po­kla­pa­ sa­ naj­su­šni­jim­ pe­ri­o­dom­ to­kom­ ve­ge­ta­ci­o­nog­pe­ri­o­da,­ a­ to­ je­ po­sled­nja­ de­ka­da­ju­la­ i­pr­va­de­ka­da­av­gu­sta­me­se­ca­i­pri­nos­so­je­u­naj­ve­ćoj­me­ri­za­vi­si­od­ ko­li­či­ne­ pa­da­vi­na­ u­ ovom­ pe­ri­o­du.­

Iz­bor­i­pri­pre­ma­lo­ka­ci­je­

Ka­ko­oda­bra­ti­ lo­ka­ci­ju­­­Za­pro­iz­vod­nju­ so­je­ po­treb­no­ je­ oda­bra­ti­lo­ka­ci­ju­sa­plod­nim­ze­mlji­štem,­bo­ga­tim­hu­mu­som,­ne­u­tral­ne­re­ak­ci­je­i­po­volj­nim­vod­no­va­zdu­šnim­oso­bi­na­ma.­Osim­to­ga,­Pra­vil­ni­kom­o­me­to­da­ma­or­gan­ske­bilj­ne­pro­iz­vod­nje­do­ne­tim­od­stra­ne­Mi­ni­star­stva­po­ljo­pri­vre­de,­šu­mar­stva­i­po­ljo­pri­vre­de­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je,­pro­pi­sa­no­je­da­pro­iz­vod­na­ je­di­ni­ca,­od­no­sno­ka­ta­star­ska­par­ce­la­na­ko­ji­oj­se­pri­me­nju­je­me­to­da­or­gan­ske­pro­iz­vod­nje,­mo­ra­bi­ti­uda­lje­na­od­mo­gu­ćih­iz­vo­ra­za­ga­đe­nja­i­sa­sa­dr­ža­jem­štet­nih­ma­te­ri­ja­ is­pod­ pro­pi­sa­nih­ mak­si­

mal­no­do­zvo­lje­nih­ko­li­či­na.­Pre­za­sni­va­nja­or­gan­ske­pro­iz­vod­nje,­pro­iz­vo­đač­ovla­šće­noj­or­ga­ni­za­ci­ji­da­je­sle­de­će­ po­dat­ke:­ osnov­ ko­ri­šće­nja­po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta­ (vla­snič­ki­ list,­ list­ ne­po­kret­no­sti,­ ugo­vor­o­za­ku­pu­ i­ dru­go),­ ski­cu­ ga­zdin­stva,­broj­ka­ta­star­ske­par­ce­le,­plan­pro­iz­vod­nje,­po­tvr­du­o­iz­vr­še­noj­ana­li­zi­ ze­mlji­šta­ i­ vo­de,­kao­ i­pla­ni­ra­ne­me­re­za­spre­ča­va­nje­kon­ta­mi­na­ci­je­vo­de­ i­ ze­mlji­šta.­ Ana­li­ze­ plod­no­sti­ze­mlji­šta,­ kao­ i­ ana­li­ze­ za­ga­đe­nja­ze­mlji­šta,­ vo­de­ i­ bilj­nog­ ma­te­ri­ja­la­ vr­ši­ la­bo­ra­to­ri­ja­ ko­ja­ je­ akre­di­to­va­na­pre­ma­stan­dar­du­SRPS/ISO­17025:2006.­ Ako­ pro­iz­vo­đač­ isto­vre­me­no­ pri­me­nju­je­ kon­ven­ci­o­nal­nu­ pro­iz­vod­nju­ i­ me­to­de­ or­gan­ske­pro­iz­vod­nje,­ mo­ra­ obez­be­di­ti­ pro­stor­no­raz­gra­ni­če­nje­iz­me­đu­ze­mlji­šnih­ par­ce­la­ sa­ kon­ven­ci­o­nal­nom­pro­iz­vod­njom­i­ze­mlji­šnih­par­ce­la­sa­or­gan­skom­ pro­iz­vod­njom,­ od­no­sno­ži­vi­po­jas­ili­dru­gu­fi­zič­ku­pre­pre­ku­ko­jom­se­obez­be­đu­je­raz­gra­ni­če­nje,­uz­sa­gla­snost­ovla­šće­ne­or­ga­ni­za­ci­je­i­odvo­je­no­vo­đe­nje­evi­den­ci­ja­za­obe­vr­ste­pro­iz­vod­nje.­3.2­Pri­pre­ma­ze­mlji­šta­ U­ or­gan­skoj­ pro­iz­vod­nji­so­je­ kva­li­tet­ ze­mlji­šta­ je­ naj­va­žni­ji­pred­u­slov­za­kva­li­te­tan­usev.­Pre­za­sni­va­nja­ pro­iz­vod­nje­ po­treb­no­je­ stvo­ri­ti­ ras­tre­sit­ ora­nič­ni­ sloj­ sa­po­volj­nim­vod­nim­i­va­zdu­šnim­oso­bi­na­ma,­op­ti­mal­nim­za­raz­voj­ko­re­no­vog­si­ste­ma­i­ze­mlji­šnih­mi­kro­or­ga­ni­za­ma.­Ze­mlji­šni­mi­kro­or­ga­ni­zmi­ima­ju­va­žnu­ulo­gu­u­pro­iz­vod­nji­so­je­bu­du­ći­da­so­ja,­kao­i­dru­ge­le­gu­mi­no­zne­ bilj­ke,­ stu­pa­ u­ sim­bi­ot­ski­od­nos­sa­bak­te­ri­ja­ma­­­azo­to­fik­sa­to­ri­ma­iz­ro­da­Bradyrhi­zo­bi­um­ko­je­ži­ve­na­ko­re­nu­u­kvr­ži­ca­ma­(no­du­la­ma)­i­sto­ga­se­na­zi­va­ju­i­kvr­žič­ne­bak­te­ri­je.­Ove­bak­te­ri­je­uzi­ma­ju­od­bilj­ke­uglje­ne­hi­dra­te,­a­snab­de­va­ju­ je­ azo­tom­ ta­ko­ što­ neo­r­gan­ski­azot­(N2)­iz­at­mos­fe­re­pre­tva­ra­ju­u­amo­ni­jač­ni­ob­lik­(NH3)­pri­stu­pa­čan­za­bilj­ku.­Za­so­ju­je­ka­rak­te­ri­stič­na­vr­sta­ Bradyrhi­zo­bi­um­ ja­po­ni­cum.­Ovih­bak­te­ri­ja­u­na­šim­ze­mlji­šti­ma­obič­no­ne­ma­do­volj­no,­pa­se­one­u­ze­mlji­šte­uno­se­ino­ku­la­ci­jom­se­me­na.­Vi­sok­sa­dr­žaj­or­gan­ske­ma­te­ri­je­i­ upo­tre­ba­ efi­ka­snog­ ino­ku­lan­ta­ re­zul­ti­ra­ju­ vi­so­kim­ni­vo­om­azo­to­fik­sa­ci­je,­što­do­pri­no­si­for­mi­ra­nju­zr­na­sa­vi­so­kim­sa­dr­ža­jem­pro­te­i­na.­

(Na­sta­vi­će­se)

VO­DIČ­ZA­OR­GAN­SKU­PRO­IZ­VOD­NJU­SO­JE

Sve­ve­ći­zna­čaj­u­is­hra­ni­lju­diZr­no­so­je­ima­vi­so­ku­nu­tri­tiv­nu­vred­nost­i­svo­je­va­žno­me­sto­u­pra­vil­noj­is­hra­ni­-­So­ja­pro­iz­ve­de­na­me­to­da­ma­or­gan­ske­pro­iz­vod­nje­bi­la­bi­na­me­nje­na­pre­sve­ga­za­is­hra­nu­lju­di.­Pro­iz­vo­di­od­so­je­sa­stav­na­su­kom­po­nen­ta­mno­gih­pre­hram­be­nih­ar­ti­ka­la­na­me­nje­nih­pr­ven­stve­no­de­ci,­pa­je­i­na­pro­iz­vo­đa­ču­i­na­pre­ra­đi­va­ču­ve­li­ka­od-go­vor­nost­da­ovi­pro­iz­vo­di­bu­du­kva­li­tet­ni

Autor:­Dr­Je­gor­Mi­la­di­no­vić,­In­sti­tut­za­ra­tar­stvo­i­po­vr­tar­stvo,­No­vi­SadUz­po­dr­šku:­De­utsche­Ge­sellschaft­für­In­ter­na­ti­o­na­le,­Zu­sam­me­nar­be­it­(GIZ)­GmbHPro­gram­for­Pri­va­te­Sec­tor­De­ve­lop­ment­in­Ser­bia­–­AC­CESS

Sa­dr­žaj­pro­te­i­na­u­zr­nu,­či­ne­so­ju­ne­sa­mo­iz­u­zet­no­ko­ri­snom,­već­i­ve­o­ma­eko­no­mič­nom­bilj­nom­vr­stom

Dr­Je­gor­Mi­la­di­no­vić

So­ja­uspe­va­u­raz­li­či­tim­kli­mat­skim­uslo­vi­ma

30. januar 2015. 9SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ra­stu­ća­po­tre­ba­za­hra­nom­do­ve­la­je­do­raz­vo­ja­po­ljo­pri­vre­de­uz­pre­vas­hod­no­osla­nja­nje­

na­ pri­me­nu­ he­mij­skih­ sred­sta­va­ i­me­ha­ni­za­ci­je.­ Po­ka­za­lo­ se­ da­ pre­ko­mer­na,­ne­kon­tro­li­sa­na­i­ne­struč­na­upo­tre­ba­ in­pu­ta­sin­te­tič­kog­po­re­kla­u­kon­ven­ci­o­nal­noj­pro­iz­vod­nji,­pre­sve­ga­mi­ne­ral­nih­đu­bri­va­ i­pe­sti­ci­da,­ne­ga­tiv­no­uti­če­na­pri­rod­ne­re­sur­se­ (kva­li­tet­ i­ plod­nost­ ze­mlji­šta,­kva­li­tet­vo­da­i­aero­za­ga­đe­nje)­i­sni­ža­va­kva­li­tet­i­bez­bed­nost­hra­ne,­što­se­u­kraj­njem­re­flek­tu­je­na­zdra­vlje­ lju­di­ i­ ži­vo­ti­nja.­ Or­gan­ska­po­ljo­pri­vre­da­se­de­fi­ni­še­kao­si­stem­upra­vlja­nja­po­ljo­pri­vre­dom­ko­ji­po­dr­ža­va­ i­ obo­ga­ću­je­ pri­rod­ni­ bi­o­di­ver­zi­tet,­ko­ri­sti­pro­ce­se­i­teh­no­lo­gi­je­ ba­zi­ra­ne­ na­ bi­o­lo­škim­ za­ko­ni­to­sti­ma­bez­uče­šća­ve­štač­kih­in­pu­ta,­od­no­sno­ ge­ne­tič­ki­ mo­di­fi­ko­va­nih­or­ga­ni­za­ma.­ Na­su­prot­ kon­ven­ci­o­nal­noj,­ or­gan­ska­ po­ljo­pri­vre­da­ se­vi­še­ ba­zi­ra­ na­ pre­ven­tiv­nim­ ne­go­na­ ko­rek­tiv­nim­ me­ra­ma.­ Ume­sto­osla­nja­nja­na­sin­te­tič­ke­in­pu­te­(in­sek­ti­ci­de,­fun­gi­ci­de­i­her­bi­ci­de),­or­gan­ski­pro­iz­vo­đa­či­pri­me­nju­ju­me­re­in­te­gral­ne­ za­šti­te­ (In­te­gra­ted­ Pest­Ma­na­ge­ment).­ Ume­sto­ đu­bre­nja­ze­mlji­šta­ sin­te­tič­kim­ mi­ne­ral­nim­đu­bri­vi­ma,­ or­gan­ski­ pro­iz­vo­đa­či­obez­be­đu­ju­ plod­nost­ ze­mlji­šta­ ko­ri­šće­njem­ pri­rod­nih­ pro­du­ka­ta­ kao­što­ su­ po­krov­ni­ use­vi,­ staj­njak­ ili­kom­post.­ Ku­ku­ruz­ je­ naj­zna­čaj­ni­ja­ra­tar­ska­bilj­na­vr­sta­u­Sr­bi­ji.­U­po­sled­njih­ne­ko­li­ko­go­di­na­pred­sta­vlja­glav­ni­ iz­vo­zni­ar­ti­kal­na­še­ze­mlje­ i­shod­no­ to­me­obez­be­đu­je­ zna­čaj­ne­de­vi­zne­pri­li­ve.­Ga­ji­se­na­pre­ko­1.2­mi­li­o­na­ hek­ta­ra,­ i­ go­di­šnje­ pro­iz­ve­de­ 4.5­ –­ 6.5­mi­li­o­na­ to­na­ zr­na.­Pro­seč­ni­pri­no­si­zna­čaj­no­va­ri­ra­ju­i­uslo­vlje­ni­ su­ uglav­nom­ko­li­či­nom­ i­ras­po­re­dom­pa­da­vi­na­to­kom­ve­ge­ta­ci­o­nog­pe­ri­o­da.­Ku­ku­ruz­se­pr­ven­stve­no­ ko­ri­sti­ u­ is­hra­ni­ sto­ke­ (kao­zr­no­ili­si­la­ža),­kao­si­ro­vi­na­za­in­du­strij­sku­pre­ra­du­ali­i­kao­po­vr­će,­do­da­tak­je­li­ma,­za­spra­vlja­nje­sa­la­ta,­itd.­Sa­dr­ži­ma­lo­ka­lo­ri­ja,­a­sa­dru­ge­stra­ne­do­sta­ko­ri­snih­ma­te­ri­ja­(be­lan­če­vi­ne,­be­ta­ka­ro­ten,­bilj­na­vlak­na,­ma­sti,­ulja,­bi­fla­vo­no­i­di,­vi­ta­min­A,­ B1,­ B5,­ B12,­ C,­ E,­ K,­ gvo­žđe,­ete­rič­na­ ulja,­ ka­li­jum,­ kal­ci­jum,­mag­ne­zi­jum,­man­gan,­ fos­for,­ cink,­ne­za­si­će­ne­ ma­sne­ ki­se­li­ne,­ skrob,­itd.).­ Pro­iz­vod­nja­or­gan­skog­ku­ku­

ru­za­u­Sr­bi­ji­je­no­vi­jeg­da­tu­ma­i­još­uvek­za­u­zi­ma­ma­le­po­vr­ši­ne.­Ipak,­do­bro­or­ga­ni­zo­van­si­stem­or­gan­ske­po­ljo­pri­vre­de­mo­že­obez­be­di­ti­pro­iz­vo­đa­ču­ za­do­vo­lja­va­ju­ću­ eko­nom­sku­do­bit­uz­isto­vre­me­no­oču­va­nje­plod­no­sti­ze­mlji­šta­i­za­šti­tu­ži­vot­ne­sre­di­ne.­

Pred u slo vi za za sni va nje pro iz vod nje

Osnov­ni­ po­stu­la­ti­ si­ste­ma­ or­gan­ske­pro­iz­vod­nje­su­upo­tre­ba­is­klju­či­vo­ pri­rod­nih­ in­pu­ta,­ od­no­sno­spro­vo­­ đe­nje­ agro­teh­nič­kih­ me­ra­ko­je­ču­va­ju­pri­rod­ne­re­sur­se­i­obo­ga­ću­ju­bi­o­di­ver­zi­tet.­Da­bi­ot­po­če­li­or­gan­sku­ bilj­nu­ pro­iz­vod­nju­mo­ra­mo­ima­ti­na­ras­po­la­ga­nju­kva­li­tet­no­po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte­ne­za­ga­đe­no­ te­škim­ me­ta­li­ma­ i­ pe­sti­ci­di­ma,­po­god­ne­ kli­mat­ske­ pri­li­ke,­mo­guć­nost­ obez­be­đi­va­nja­ pro­stor­ne­ izo­la­ci­je,­do­stup­nost­do­volj­nih­ko­li­či­na­kva­li­tet­ne­ vo­de,­ iz­ba­lan­si­ran­ raz­voj­bilj­ne­i­sto­­čar­ske­pro­iz­vod­nje,­neo­p­hod­nu­ me­ha­ni­za­ci­ju­ i­ tr­ži­šte.­Zbog­ li­mi­ti­ra­nih­ im­pu­ta­ u­ si­ste­mi­ma­or­gan­ske­pro­iz­vod­nje,­edu­ka­ci­ja,­ in­for­mi­sa­nost­ i­ kre­a­tiv­nost­ far­me­ra­do­la­zi­do­pu­nog­iz­ra­ža­ja.­Oču­va­nje­ pri­rod­nog­ agro­e­ko­si­

ste­ma­­­Ba­vlja­nje­or­gan­skom­po­ljo­pri­vre­dom­da­nas­ je­kao­ ’’ba­vlje­nje­sta­rim­ za­na­tom­ u­ no­vom­ okru­že­nju,­ uz­ pri­me­nu­ no­vih­ ma­te­ri­ja­la,­zna­nja­i­ala­ta’’.­Pro­iz­vo­đa­či­u­or­gan­skoj­ po­ljo­pri­vre­di­ na­uč­no­ fun­di­ra­nim,­mul­ti­funk­ci­o­nal­nim­ pri­stu­pom­stre­me­ po­sti­za­nju­ vi­so­kih­ pri­no­sa­uz­isto­vre­me­nu­bri­gu­o­ogra­ni­če­nim­pri­rod­nim­ re­sur­si­ma,­ sma­nje­nju­

utro­ška­ ener­gi­je­ i­ im­ple­men­ta­ci­ji­vi­so­kih­stan­dar­da­u­za­šti­ti­i­oču­va­nju­ži­vot­ne­sre­di­ne.­Ima­ju­ći­u­vi­du­štet­nost­ in­pu­ta­ u­ kon­ven­ci­o­nal­noj­po­ljo­pri­vre­di­ (pe­sti­ci­di,­ mi­ne­ral­na­đu­bri­va,­ itd.),­ raz­ra­đe­ni­ su­ broj­ni­si­ste­mi­ ko­ji­ uma­nju­ju­ ili­ pot­pu­no­anu­li­ra­ju­ne­ga­tiv­ne­uti­ca­je­kon­ven­ci­o­nal­ne­po­ljo­pri­vre­de.­U­or­gan­skoj­pro­iz­vod­nji­se­ko­ri­ste­ob­no­vlji­vi­ iz­vo­ri­ener­gi­je,­odr­ža­va­bi­o­di­ver­zi­tet,­ču­va­i­obo­ga­ću­je­plod­nost­ze­mlji­šta­i­ sma­nju­ju­ svi­ ob­li­ci­ za­ga­đe­nja­ sa­ci­ljem­do­bi­ja­nja­ vi­so­ko­ kva­li­tet­nog­pro­iz­vo­da,­na­me­nje­nog­upo­tre­bi­na­far­mi,­od­no­sno­pla­sma­nu­na­tr­ži­šte.­Or­gan­ska­ po­ljo­pri­vre­da­ pred­sta­vlja­vi­so­ko­or­ga­ni­zo­va­ni­ si­stem­ko­ji­funk­ci­o­ni­še­u­skla­du­sa­pro­pi­sa­nim­stan­dar­di­ma,­ko­ji­pre­ci­zno­de­fi­ni­šu­sve­ka­ri­ke­pro­iz­vod­nje­uz­kon­tro­lu­ce­log­ pro­ce­sa­ od­ stra­ne­ ovla­šće­nih­ser­ti­fi­ka­ci­o­nih­te­la.­Ku­ku­ruz­ima­vi­so­ke­ zah­te­ve­ pre­ma­ ze­mlji­štu,­hra­ni­vi­ma­i­vo­di,­tim­je­i­ne­ga­tiv­ni­uti­caj­na­re­sur­se­i­agro­e­ko­si­stem­u­ce­li­ni­ iz­ra­že­ni­ji.­Ov­de­po­seb­no­tre­ba­ima­ti­u­vi­du­či­nje­ni­cu­da­je­kon­ven­ci­o­nal­na­ pro­iz­vod­nja­ ku­ku­ru­za­go­to­vo­pot­pu­no­in­du­stri­ja­li­zo­va­na­i­da­ je­ pri­me­na­mi­ne­ral­nih­ đu­bri­va,­pe­sti­ci­da­ i­ener­gi­je­za­spro­vo­đe­nje­neo­p­hod­nih­agro­teh­nič­kih­ope­ra­ci­ja­iz­u­zet­no­vi­so­ka.­Oso­bi­ne­ ze­mlji­šta­ ­­ Ze­mlji­šte­

ima­ ulo­gu­ sup­stra­ta­ ko­ji­ tre­ba­ da­obez­be­di­ do­bro­ uko­re­nja­va­nje­ bi­lja­ka,­aku­mu­li­ra­nje­od­go­va­ra­ju­­će­ko­li­či­ne­ vo­de­ i­ u­ njoj­ ras­tvo­re­nih­hra­ni­va­ i­ ne­sme­ta­no­ snab­de­va­nje­bi­lja­ka­ istim­ to­kom­ ve­ge­ta­ci­o­nog­pe­ri­o­da.­Ku­ku­ruz­je­bi­o­lo­ški­vi­so­ko­pro­duk­tiv­na­ vr­sta,­ pa­ su­ i­ zah­te­vi­po­ pi­ta­nju­ ze­mlji­šta­ pri­lič­no­ vi­so­ki.­Od­go­va­ra­ju­mu­du­bo­ka,­plod­na­i­ras­tre­si­ta­ze­mlji­šta­do­brih­fi­zič­kih­i­he­mij­skih­svoj­sta­va.­Tek­stu­ra­ze­mlji­šta,­ko­ja­ re­gu­li­še­ka­pa­ci­tet­ze­mlji­šta­za­vo­du­i­hra­nji­ve­ma­te­ri­je,­u­ ve­li­koj­me­ri­ de­ter­mi­ni­še­ kva­li­tet­ze­mlji­šta­za­pro­iz­vod­nju­ku­ku­ru­za.­Pe­sko­vi­ta­ze­mlji­šta­ko­ja­su­po­god­na­ sa­ aspek­ta­ pri­me­ne­ in­ten­ziv­nih­agro­teh­nič­kih­me­ra,­pre­sve­ga­vo­de­ i­ hra­nji­vih­ ma­te­ri­ja,­ mo­gu­ bi­ti­pro­ble­ma­tič­na­ u­ uslo­vi­ma­ su­še­ ili­ne­a­de­kvat­ne­ pri­me­ne­ hra­ni­va­ (pre­sve­ga­ azot­nih).­ Sa­ dru­ge­ stra­ne,­gli­no­vi­ta­ze­mlji­šta­ima­ju­ve­ći­ka­pa­ci­tet­ za­ vo­du,­ or­gan­ske­ma­te­ri­je­ i­nu­tri­en­te,­ ali­ mo­gu­ ima­ti­ pro­blem­sa­for­mi­ra­njem­po­ko­ri­ce,­dre­na­žom­ili­aera­ci­jom.­Sva­ka­ko­da­je­naj­op­ti­mal­ni­ji­ tip­ ze­mlji­šta­ onaj­ ko­ji­ na­iz­ba­lan­si­ra­ni­ na­čin­ za­do­vo­lja­va­ što­ve­ći­broj­kri­te­ri­ju­ma.Ku­ku­ruz­naj­bo­lje­uspe­va­na­ ze­

mlji­šti­ma­bla­go­ki­se­le­do­bla­go­al­kal­ne­re­ak­ci­je­(pH­6.7­7.3).­Ze­mlji­šta­ko­ja­ima­ju­pH­vred­nost­is­pod­5­ni­su­po­god­na­za­ga­je­nje­ku­ku­ru­za­i­po­treb­no­je­pri­me­ni­ti­me­re­za­ubla­ža­va­nje­ ki­se­lo­sti­ (kal­ci­za­ci­ju).­ Mo­že­se­ga­ji­ti­ i­na­par­ce­la­ma­ko­je­su­to­kom­ let­njih­me­se­ci­pod­uti­ca­jem­pod­zem­nih­ vo­da­ (na­ du­bi­ni­ 1.5­2m),­ uko­li­ko­mu­ je­ naj­va­žni­ji­ deo­ko­re­no­vog­ si­ste­ma­ (na­ du­bi­ni­ 60­90cm)­do­bro­aeri­san.­U­na­šim­agro­e­ko­loš­­kim­uslo­vi­ma,­naj­po­god­ni­ji­ti­po­vi­ze­mlji­šta­za­ga­je­nje­ku­ku­ru­za­su­čer­no­zem,­li­vad­ska­i­rit­ska­cr­ni­ca­(lak­šeg­me­ha­nič­kog­sa­sta­va),­plod­ne­gaj­nja­če­i­plod­ni­alu­vi­ju­mi.­Ka­rak­te­ri­sti­ke­ kli­me­ ­­ Zbog­ ve­

o­ma­ ši­ro­kog­ di­ja­pa­zo­na­ kli­mat­skih­uslo­va­ u­ ko­ji­ma­ se­ ku­ku­ruz­ mo­že­ga­ji­ti,­te­ško­je­od­re­di­ti­pre­ci­zne­kli­mat­ske­li­mi­te­uspe­šne­pro­iz­vod­nje.­Iako­se­glav­no­pro­iz­vod­no­pod­ruč­je­ pro­te­že­ iz­me­đu­ 30­ ste­pe­ni­ i­ 55­

ste­pe­ni,­ re­la­tiv­no­ ma­lo­ ku­ku­ru­za­se­ga­ji­ iz­nad­47­ste­pe­ni.­Glav­ni­ li­mi­ti­ra­ju­ći­ fak­tor­su­ni­ske­tem­pe­ra­tu­re,­ od­no­sno­ kom­bi­na­ci­ja­ ni­skih­tem­pe­ra­tu­ra­ i­ du­ži­ne­ bez­mra­znog­pe­ri­o­da.­Ga­je­nje­ku­ku­ru­za­je­prak­tič­no­ne­mo­gu­će­u­ re­jo­ni­ma­gde­ je­sred­nja­ let­nja­ tem­pe­ra­tu­ra­ is­pod­19­ ste­pe­ni­ Celyiju­sa,­ od­no­sno­gde­pro­seč­na­noć­na­tem­pe­ra­tu­ra­to­kom­let­njih­me­se­ci­pa­da­is­pod­13­ste­pe­ni­C.­Naj­zna­čaj­ni­ja­pro­iz­vod­nja­od­vi­ja­se­u­obla­sti­ma­gde­se­izo­ter­me­naj­to­pli­jeg­me­se­ca­kre­ću­u­in­ter­va­lu­od­21­27­ste­pe­ni­Cel­zi­ju­sa­i­bez­mra­zni­pe­riod­ tra­je­120­180­da­na.­Ku­ku­ruz­je­to­plo­lju­bi­va­bilj­na­vr­sta­ko­ja­za­nor­ma­lan­rast­i­raz­voj­zah­te­va­ re­la­tiv­no­ vi­so­ke­ tem­pe­ra­tu­re­ze­mlji­šta­i­va­zdu­ha.­Po­pi­ta­nju­tem­pe­ra­tu­re,­u­na­šoj­ze­mlji­po­sto­je­do­bri­uslo­vi­za­pro­iz­vod­nju­ku­ku­ru­za.­Se­tva­po­či­nje­ka­da­se­tem­pe­ra­tu­ra­se­tve­nog­slo­ja­na­du­bi­ni­od­5­7cm­usta­li­na­10­12­ste­pe­ni­Cel­zi­ju­sa.­U­naj­ve­ćem­bro­ju­go­di­na,­se­tva­po­či­nje­ pr­ve­ ne­de­lje­ apri­la­ a­ za­vr­ša­va­se­ kra­jem­ apri­la.­ I­ po­ pi­ta­nju­ pa­da­vi­na­ ku­ku­ruz­ je­ ve­o­ma­flek­si­bil­na­bilj­na­vr­sta.­Ga­ji­se­u­obla­sti­ma­gde­ se­ pro­seč­ne­ go­diš­­ nje­ ko­li­či­ne­pa­da­vi­na­kre­ću­u­di­ja­pa­zo­nu­od­250mm­do­5000mm,­ali­se­ge­ne­ral­no­mo­že­re­ći­da­200­mm­pa­da­vi­na­to­kom­ let­njeg­ pe­ri­o­da­ pred­sta­vlja­do­nji­ni­vo­za­ren­ta­bil­nu­pro­iz­vod­nju­u­ su­vom­ ra­ta­re­nju.­ Ovo­ je­ sva­ka­ko­sa­mo­ori­jen­ta­ci­o­na­vred­nost­jer­pri­stu­pač­nost­ vo­de­ za­ bilj­ke­ za­vi­si­od­ fi­zič­ko­he­mij­skih­ svoj­sta­va­ ze­mlji­šta.­Na­ša­ze­mlja­se­ka­rak­te­ri­še­kon­ti­nen­tal­nom,­ se­mi­a­rid­nom­ kli­mom,­ gde­ ko­li­či­na­ pa­da­vi­na­ če­sto­ne­pred­sta­vlja­to­li­ki­pro­blem­ko­li­ko­ne­po­volj­na­di­stri­bu­ci­ja­pa­da­vi­na­to­kom­go­di­ne.­

Iz bor i pri pre ma lo ka ci je

Ku­ku­ruz­naj­bo­lje­uspe­va­na­ras­tre­si­tim,­do­bro­pro­pu­snim­i­ze­mlji­šti­ma­ sa­ do­brim­ ka­pa­ci­te­tom­ za­vo­du.­Ze­mlji­šta­te­škog­me­ha­nič­kog­sa­sta­va,­ zbi­je­na,­ sla­bo­ aeri­sa­na,­za­sla­nje­na,­ pre­te­ra­no­ vla­žna­ kao­ i­ze­mlji­šta­sa­ni­skom­pH­vred­no­šću,­ni­su­ po­god­na­ za­ ga­je­nje­ ku­ku­ru­za.­Ova­kva­ze­mlji­šta­se­od­re­đe­nim­agro­teh­nič­kim­ me­ra­ma­ (du­bo­ka­ob­ra­da,­ pod­ri­va­nje,­ uno­še­nje­ or­gan­ske­ ma­te­ri­je­ ili­ staj­nja­ka,­ ali­ i­ga­je­nje­ vi­še­go­di­šnjih­ le­gu­mi­no­za­npr.­ lu­cer­ke)­mo­gu­pri­ve­sti­kul­tu­ri.­Pra­vil­na­pri­pre­ma­par­ce­le­i­ro­ta­ci­ja­use­va­u­si­ste­mi­ma­or­gan­ske­po­ljo­pri­vre­de­su­od­su­štin­skog­zna­ča­ja,­

po­go­to­vo­ u­ pr­voj­ go­di­ni­ or­gan­ske­pro­iz­vod­nje,­ a­ kva­li­tet­ pri­prem­nog­(tran­zi­ci­o­nog)­ pe­ri­o­da­ od­ kon­ven­ci­o­nal­ne­ka­or­gan­skoj­po­ljo­pri­vre­di­u­ ve­li­koj­ me­ri­ od­re­đu­je­ uspe­šnost­or­gan­ske­pro­iz­vod­nje.­Ključ­ni­fak­tor­je­ ka­ko­ obez­be­di­ti­ do­volj­no­ hra­ni­va­(pre­ sve­ga­ azot­nih)­ neo­p­hod­nih­ za­nar­ma­lan­ raz­voj­ bi­lja­ka.­ Ko­ri­šće­nje­krm­nih­le­gu­mi­no­za,­po­seb­no­vi­še­go­di­šnjih­ zna­čaj­no­ po­pra­vlja­ ne­ sa­mo­bi­lans­azo­ta­u­ze­mlji­štu,­ne­go­i­fi­zič­ko­he­mij­ska­svoj­stva­ze­mlji­šta,­aera­ci­ju­i­mi­kro­bi­o­lo­šku­ak­tiv­nost.­Sa­mo­par­ce­le­na­ko­ji­ma­ne­ma­za­bra­nje­nih­sup­stan­ci­(sin­te­tič­ki­pe­sti­ci­di­i­ve­štač­ka­ đu­bri­va)­ u­ pe­ri­o­du­ od­ naj­ma­nje­tri­go­di­ne­mo­gu­bi­ti­ser­ti­fi­ko­va­ne­za­or­gan­sku­pro­iz­vod­nju.­U­sva­kom­slu­ča­ju,­tre­ba­iz­be­ga­va­ti­par­ce­le­na­ko­ji­ma­su­pri­sut­ni­agre­siv­ni­vi­še­go­di­šnji­ko­ro­vi,­bilj­ne­bo­le­sti­ i­ šte­to­či­ne­kao­i­pre­te­ra­no­su­va,­od­no­sno­ze­mlji­šta­te­škog­me­ha­nič­kog­sa­sta­va.­

Sor ti ment

Or­gan­ska­ pro­iz­vod­nja­ zah­te­va­ko­ri­šće­nje­ ser­ti­fi­ko­va­nog,­ or­gan­ski­pro­iz­ve­de­nog­se­me­na­ko­je­ni­je­tre­ti­ra­no­ sin­te­tič­kim­ pre­pa­ra­ti­ma.­Ko­ri­šće­nje­ ge­ne­tič­ki­ mo­di­fi­ko­va­nih­hi­bri­da­ je­ stro­go­ za­bra­nje­no.­ Ga­je­nje­ hi­bri­da­ do­bro­ adap­ti­ra­nih­ na­spe­ci­fič­ne­uslo­ve­lo­ka­li­te­ta­pred­sta­vlja­jed­nu­od­osnov­nih­pret­po­stav­ki­uspe­šne­pro­iz­vod­nje.­Za­pro­iz­vo­đa­če­or­gan­skog­ku­ku­ru­za­je­po­seb­no­va­žno­da­ko­ri­ste­hi­bri­de­ko­ji­su­to­le­rant­ni­na­što­ve­ći­broj­abi­o­tič­kih,­od­no­sno­ bi­o­tič­kih­ fak­to­ra­ stre­sa­ i­da­ po­se­du­ju­ do­bru­ adap­ta­bil­nost­ i­sta­bil­nost­za­ga­je­nje­u­od­re­đe­nom­re­jo­nu.­U­tom­smi­slu,­du­go­go­di­šnje­is­ku­stvo­ pro­iz­vo­đa­ča­ mo­že­ bi­ti­ od­ve­li­ke­ ko­ri­sti,­ a­ hi­bri­di­ stvo­re­ni­ u­okru­že­nju­(hi­bri­di­do­ma­ćih­ople­me­nji­vač­kih­ ku­ća)­ po­go­dan­ sor­ti­ment­za­or­gan­sku­pro­iz­vod­nju­ku­ku­ru­za.­In­sti­tut­ za­ ra­tar­stvo­ i­ po­vr­tar­stvo­iz­ No­vog­ Sa­da­ ras­po­la­že­ ši­ro­kom­pa­le­tom­ hi­bri­da­ raz­li­či­tih­ du­ži­na­ve­ge­ta­ci­je,­ od­lič­nih­ agro­nom­skih­svoj­sta­va,­iz­u­zet­ne­adap­ta­bil­no­sti­ i­sta­bil­no­sti­pri­no­sa­i­vi­so­ke­to­le­rant­no­sti­pre­ma­stre­snim­fak­to­ri­ma.­Za­or­gan­sku­ pro­iz­vod­nju­ ku­ku­ru­za,­pre­po­ru­ču­je­mo­hi­bri­de­raz­li­či­te­du­ži­ne­ve­ge­ta­ci­je­i­raz­li­či­tih­pro­iz­vod­nih­ka­rak­te­ri­sti­ka:­NS300,­NS3014,­NS444,­NS4023,­NS4030,­NS4051,­NS5043,­NS5051,­NS640,­NS6010,­NS6030,­ NS6102­ i­ NS7020,­ Ti­sa,­NS609b­i­NS620k.­

(Na­sta­vi­će­se)

VO­DIČ­ZA­OR­GAN­SKU­PRO­IZ­VOD­NJU­KU­KU­RU­ZA

Još­uvek­na­ma­lim­po­vr­ši­na­maDo­bro­or­ga­ni­zo­van­si­stem­or­gan­ske­po­ljo­pri­vre­de­mo­že­obez­be­di­ti­pro­iz­vo­đa­ču­za­do­vo­lja­va­ju­ću­eko­nom­sku­do­bit­uz­isto­vre­me­no­oču­va­nje­plod­no­sti­ze­mlji­šta­i­za­šti­tu­ži­vot­ne­sre­di­ne

Autor:­Dr­Go­ran­Be­ka­vacGIZ­­­Ne­mač­ka­or­ga­ni­za­ci­ja­za­in­ter­na­ci­o­nal­nu­sa­rad­nju­GmbH;­No vi Sad: In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo

NA­UČ­NO­STRUČ­NI­RA­DO­VI

Dr­Go­ran­Be­ka­vac

Ku­ku­ruz­ima­vi­so­ke­zah­te­ve­pre­ma­ze­mlji­štu,­hra­ni­vi­ma­i­vo­di

Ko­ri­šće­nje­ge­ne­tič­ki­mo­di­fi­ko­va­nih­hi­bri­da­je­stro­go­za­bra­nje­no

10 30. januar 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

STA RA PA ZO VA • STA NjE OZI MIH USE VA

Ka da se po sle sred nje ško le opre de lji vao da li da osta ne na se lu ili ne pre vag nu lo je

ovo pr vo, jer je, ob ja šnja va Sr đan Si mu no vić, mla di po ljo pri vred­nik iz La ćar ka, se ljak bio i nje gov otac, a po ro di ca je do bro ži ve la. Ta vre me na je su dav no pro šla, za ra­di ti i op sta ti u po ljo pri vre di sve je te že, ali se Si me u no vi ći i da lje ba ve - po ljo pri vre dom.

Ovaj tri de se to go di šnjak sa osta lim čla no vi ma po ro di ce ob-ra đu je bli zu 47 ju ta ra ze mlje - 27 ju ta ra je nji ho vo vla sni štvo, a 22 ju tra uzi ma ju u aren du. Ba ve se sto čar stvom, nji ho vi obo ri i sta-je su pu ni bi ko va i bra va ca, ali su kraj nji efe kat ra da i za ra da uvek ne iz ve sni.

Ka ko ta ta - ta ko sin

­ Da se opre de lim za osta nak na se lu i ži vot od po ljo pri vre de od-lu čio sa mjoš u vre me ka da sam upi si vao sred nju ško lu. Tu od lu ku sam ostva ri iako sam za vr šio za ma šin bra va ra, a da osta nem na ima nju pre sud no je bi lo to što sam že leo da ži vim kao i nje gov ta ta. Ra di lo se u nje go vo vre me mno go, so lid no se ži ve lo, pa mi je bi lo sa-svim lo gič no da osta nem na svom po se du i d apo ku žam da ostva rim isti ta kav ži vot, pri ča o se bi i svo-joj pro fe si ji Sr đan Si mu no vić.

U me đu vre me nu je Sr đan po-stao po ro dič ni čo vek, su prug, otac dvo je de ce. U ku ći ži ve sa nje go-vim ro di te lji ma ko ji mu mno go po­ma žu oko ima nja i ra da.

- Ima mo 28 bi ko va, osam kr-ma ča, a dru ži mo uvek od 120 do 150 bra va ca u obo ri ma. Pi ta te ka-ko se ži vi od sto čar sta i ra tar stva? Ka ta stro fa! Mi se lja ci do dje mo dr­ža vi kao ne ki naj ni ži sloj dru štva. Ni ko nas ni šta ne pi ta i ne uva ža-va. Evo ove go di ne su ku ku ru zi bi li jef ti ni, ži to ni je ro di lo pa je bio ma li pri nos, ali i ni ska ot kup na ce na.

Šta vre di što je sad sve sku plje kad smo mi na še pro iz vo de pro­da li jef ti no, pi ta od go vor Sr đan Si mu no vić.

Nji va ne osta je u par lo gu

Mno gi se se lja ci hva le da su im ku ku ru zi je se nas ro di li, a Si mu no­vi ći, jer uz Sr đa na ra di na nji vi i nje gov otac An đel ko, vi de ka kvo je sta nje na te re nu, jer se ba ve po ljo pri vred nim uslu ga ma. Bi lo je onih, ve le Si mu no vi ći, ko ji su ima li rod od če ti ri to ne po ju tru. Šta ćeš sa tim ura di ti ne zna ju, jer no vac od to li kog ro da ne mo že da po kri je ni pro seč nu go di šnju aren du.

­ U po ljo pri vre di se ra di, jer se mo ra. Nji va ne sme osta ti neo bra-đe na, a i od ne čeg se mo ra ži ve ti. Na svi nja ma, ta ko dje, mi gu bi mo. Da je mo ih za 130 di na ra, a nas ko šta ju 15o di na ra po ki lo gra mu. Bi ko ve dr ži mo od ka ko znam za se be, kad sam se ože nio ima li smo 70 ko ma da, ali pri nu đe ni smo da sma nju jem broj, jer go di nu da na tre ba ih hra ni ti, slu ži ti i ula ga ti u

njih, a na kra ju če ka ne iz ve sna ce-na, ka že Si mu no vić.

Rad ni dan ovog po ljo pri vred ni­ka po či nje u se dam sa ti. Su pru ga ode na po sao, de ca u ško lu ili u pred škol sko, a Sr đan sa ro di te lji-ma po pi je ju tar nju ka fu i kre će u na mi ri va nje sto ke. Sle di či šće nje obo ra što ra di za jed no sa ocem. Kad za vr še do ruč ku ju. Na kon to ga me lju ku ku ruz i spre ma ju hra nu za sto ku. Zi mi ima ju ne kog pre da ha, a le ti ne ma ju.Bu de da na da i ne ru ča ju kod ku će, je du us put dok idu na nji vu. Jer, kad je se zo na po-sao ne sme pro pu sti ti.

Sub ven ci je ili ne što dru go

- Lič no mi slim da su sub ven ci-je gre ška dr ža ve. Za što nam da ju sub ven ci je ka da bi mo gli da nam po mog nu na dru gi na čin.Lju di ko ji ima ju 100 hek ta ra ze mlje, po zna-to je, da su se obo ga ti li od tih sub­ven ci ja. Mno gi su uzi ma li dr žav nu ze mlju zbog to ga. Do bar deo lju di je od sko čio na ta kav na čin u od no-su na dru ge, oce nju je ovaj mla di po ljo pri vred nik. Za to on po dr ža va naj no vi je me re Vla de Sr bi je oko sub ven ci ja po ljo pri vred ni ci ma ko­ji ob ra dju ju do 20 hek ta ra ze mlje. ta kvi ma dr ža va tre ba da po mog ne. Bo lje bi bi lo da su pro iz vo dja ču od-re di li ce nu a on ne ka vi di da li mu se to is pla ti ili ne.

­ Šta me ni vre di što su da li sub­ven ci ju za sto ku kad ja za pro šlu go di nu ni sam do bio ni šta, a pre dao sam do ku men te za to. Osta je da če kam i da vi di ka da ću do bi ti i ko-li ko. Znam da ni sam je di ni ko ji je u toj si tu a ci ji, da nas ima nas ima još ova kvih. Sa da se spre mam za no-vu go diš wu re gi stra ci ju ga zdin stva, a no vac od sto ke če kam, pri ča nam Sr đan Si mu no vić, do da ju ći ka ko za aren du pla ća 250 evra po ju tru, ali da je ta ce na vi so ka i da bi re al na bi la 200 evra, a upra vu sub ven ci je su po dig ne i ce nu za kup ni ne.

Šta tre ba me nja ti

Si mu no vić sma tra da bi se lja-ku tre ba lo da ti si gur ne ce ne nje­go vog pro iz vo da ka ko bi una pred znao ko li ko će do bi ti ua ku ku ruz, ko li ko za sto ku. Ne mo ra ju da to bu du tač ne broj ke, već ne ke mi-ni mal ne, one od ko jih se ljak ne će do bi ti ma nje ka da pro da je svo ju ro bu.

­ O to me se kod nas ne go vo ri, već o da va nju kre di ta, a kre di ti se mo ra ju da vra te. Lju di tre ba da po se ju i ako uzmu kre dit mo­ra ju da ga vra te i da po no vo ula­žu a to je on da za ča ra ni krug. Ja sam ne dav no di gao kre dit i ulo žio sam u brav ce, a sad gle dam ka ko ću vra ti ti, na vo di Sr đan.

On pod se ća ka ko je nje gov otac po di zao se tve ni re pro ma te ri jal na osno vu pa ri te ta, a sa da ako je dan ugo vor ne is po štu ješ - tu že

te. Ide no va se tva, za nju ni šta ni je pri pre mio, a mno go to ga je po sku pe lo: urea je bi la 4.500 di-na ra za 100 ki lo gra ma, usko ro će ići na 4.700 di na ra. Se me ku ku-ru za ni je gle dao ko li ko ko šta, ali zna da je ne što po jef ti ni lo go ri vo i da to u ma si tro ško va ne zna­či mno go. Ovaj se ljak pla ni ra da se je 20 ju ta ra ku ku ru za, 15 ju ta-ra so je, ima po se ja no 10 ju ta ra pše ni ce, a osta lo će bi ti pod li cer-kom i dru gim bi ljem. Iako ima ju sve neo p hod ne ma ši ne kom bajn i ne ko li ko trak to ra Si me nu no vi ći su sve sni da su ma ši ne sta re. Ali, ka kve pla no ve mo žeš ima ti, pi ta našs ago vor nik, kad za me seč-ne re dov ne trođ ko ve za do ma ćin-stvo tre ba vred nost to ne ku ku­ru za i ona ni je do volj na. Za to će ob no va sa če ka ti ne ka bo lja vre-me na, jer pa re je la ko po tro ši ti, a mno go te že za ra di ti.

S. Đa ko vić

Ra ta ri u sta ro pa zo vač koj op-šti ni po se ja li su pše ni cu na 5.480 hek ta ra, ne što ma nje

od pla ni ra nih po vr ši na, a ozi mi je­čam su za se ja li na 1.045 hek ta ra.

­ Pše ni ca je sa da u re la tiv no do­brom sta nju na kon mra ze va ko ji su je po go di li kra jem pro šle i po čet-kom ove go di ne - ka že jan Đur čik, se kre tar sta ro pa zo vač kog Udru že-nja po ljo pri vred ni ka i na gla ša va da hleb no ži to ni je pre tr pe lo ve ća ošte-će nja jer je bi lo pod sne gom. Zbog ja kih mra ze va bi lo je ošte će nja vr ho va bi lja ka, ali pše ni ca se br zo opo ra vlja jer joj po go du ju tre nut ne vre men ske pri li ke s tem pe ra tu rom u plu su.

– Pše ni ca ima do sta vla ge i po­ma lo je žuć ka sta, po seb no ona ko-ja je ko ja je za se ja na u ro ku i ra ni­je. Tre bao bi joj je dan pe riod sun-ča nog vre me na da se okre pi, ali i pri hra na bi joj do bro do šla kra jem ovog me se ca ili po čet kom fe bru-a ra. Sa da bi je tre ba lo pri hra ni ti ve ćom do zom ure je, re ci mo, ja na svo je ži to ba cam 150 kg po ju tru, a u dru goj pri hra ni za jed no me­sec ipo da na do da jem 100 kg ana po ju tru. Me đu tim, ono što nas po-ljo pri vred ni ke bri ne i o če mu smo me đu sob no raz go va ra li je po ja va glo da ra. Tro va nje glo da ra bi tre-ba lo iz vr ši ti čim se smr zne, ili nji-ve pro su še – pre po ru ču je Đur čik,

pod se tiv ši da je ve ći na ra ta ra je-se nas iz vr ši la tro va nje glo da ra ko ji mo gu da na pra ve ve li ke šte te na hleb nom ži tu. Polj ski mi še vi i vo-lu ha ri ce pred sta vlja ju opa snost za pše ni cu i po ljo pri vred nci bi tre ba li, po je di nač no da pre gle da ju svo je par ce le pod hleb nim ži tom i iz vr še tro va nje polj skih glo da ra. Raz vo ju glo da ra po go do va li su po volj ni vre­men ski uslo vi to kom je se ni i re la­tiv no, do sa da bla ga zi ma ­ na vo di Đur čik i is ti če da po seb nu pa žnju tre ba obra ti ti na par ce le pod pše ni­com gde su pret hod ni pre du se vi bi li lu cer ka, še ćer na re pa i slič no.

G. M.

Pri hra na use va i su zbi ja nje glo da raPše ni ca i ozi mi je čam u sta ro pa zo vač koj op šti ni ni su pre tri pe li ve ća ošte će nja zbog mra ze va s kra ja pro šle i po čet kom ove go di ne, ka že jan Đur čik, se kre tar sta ro pa zo vač kog Udru že nja po ljo pri vred ni ka

� Na�pše�ni�ci�ošte�će�ni�vr�ho�vi�bi�lja�ka����

LA ĆA RAK • U PO SE TI KOD SR ĐA NA SI MU NO VI ĆA, MLA DOG PO LjO PRI VRED NI KA

Ima na či na da dr ža va po mog ne se lja ku Ume sto sub ven ci ja dr ža va bi tre ba la da nam da po mog ne kroz si gur ne ce ne na še ro be, da zna mo ko li ko će ko šta ti ku ku ruz, ko li ko sto ka. Ne mo ra ju te ce ne da bu du tač no od re dje ne, već da bu du mi ni mal ne, one od ko jih ne će mo ima ti ma nje. Ta ko će sva ko vi de ti da li mu se is pla ti ili ne da ra di i ži vi od po ljo pri vre de, sma tra Sr đan Si mu no vić

Sr�đan�Si�mu�no�vić

Sr�djan�sa�ocem�An�dje�klom�u�dvo�ri�štu�ku�će

1130. januar 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

Ni je ne u o bi ča je no u Sre mu da se po ljo pri vred na de lat nost pre no-si sa ge ne ra ci je na ge ne ra ci ju i

da si no vi na sle de oče vi nu ili de do vi-nu. Po ljo pri vre da kao po ro dič ni bi znis i raz voj na šan sa za stu plje na je, po-naj vi še u se o skim sre di na ma. Me đu-tim za Mi len ka Ko va če vi ća, mla dog po ljo pri vred ni ka ko ji ži vi u gra du, dru-ga op ci ja ni je po sto ja la. Vi še od de set go di na on se ba vi pro iz vod njom stoč-ne hra ne i mleč nim go ve dar stvom, a ka ko sa po no som is ti če, do bru tra di ci-ju ko ju je za po če li nje gov ču kun de da i de da Mi len ko u to vre me po zna ti ji kao Ba ta, us peo je da na sta vi, sa na dom da će i nje gov sin kre nu ti nji ho vim sto pa ma.

- Za i sta se ta po ro dič na tra di ci ja ba vlje nja go ve dar stvom pre no si la sa ko le na na ko le no od mog ču kun de de, pa sam ta ko i ja kre nuo pre 12 go di-na. Ka da su ba ba i de da osta ri li i ni-

su vi še mo gli da dr že go ve da, bi lo je ili ras pro da ti ili na sta vi ti po sao. Ta ko smo po če li sa jed nom, pa po lo gi ci kad imaš jed nu kra vu i uju tru usta ješ da je na hra niš, usta ješ i za njih vi še - po či-nje pri ču 31-go di šnji mla dić iz In đi je i ka že da je u jed nom pe ri o du imao 34 go ve da ali se po ma lo raz o ča rao u pro-iz vod nju, pa sa da ima ukup no osam.

Ka ko je na gla sio jed no vre me je imao i po moć nog rad ni ka, ali se po ka-za lo kao pot pu no ne is pla ti vo, ta ko da mu sa da otac po ma že, jer u go ve dar-stvu po sla ima 365 da na.

- Ot pri li ke, od 30 do 50 li ta ra mle ka bu de u to ku da na i to se sve ras pro da, a že na je po če la i sir da pra vi, ta ko da smo pro ši ri li de lat nost. Po rudž bi-ne uglav nom do bi ja mo una pred ta ko da smo se do bro or ga ni zo va li i ima mo kuć nu pro iz vod nju - ka že Mi len ko.- S ob zi rom da ne mam pu no kra va, on da ne mo gu da do bi jem sub ven ci je, pa

mi se vi še is pla ti da pro da jem u svo-joj re ži ji.

U to ku zi me po sla ne ma pre vi še, kra ve se na mi re uju tru i uve če, oba vi se či šće nje i mu ža. Ka da poč ne pro-leć ni pe riod, Mi len ko ta da do bar deo da na pro vo di na nji vi gde pro iz vo di hra nu za is hra nu sto ke.

- Ne smem da se ža lim na pro šlu go di nu, s ob zi rom ko li ko je bi lo ki še, od lič no je ro di lo. Mo žda sam ma lo imao i sre će, jer su nas ne ke bo le sti za o bi šle, ne ke sam na vre me spre čio bar što se ti če ži ta, ta ko da su pri no-si bi li vi še ne go do bri. Se ćam se da je 2012. go di ne ce na bi la ni kad bo lja, či ni mi se da vi še ne će bi ti ta kva, ali ni si imao šta da pro daš ta ko da smo bi li u pro ble mu da pre hra ni mo go ve-da. Pro šle go di ne je pri nos bio od li čan, a ce na ma la. Sa de te li nom smo ima li pro ble ma zbog ki še i vla ge, ali je za-to ku ku ru za bi lo u iz o bi lju za si la že. U že tvi je ku ku ruz bio is pod ce ne oko

100 evra po to ni, od no sno 12,50 di-na ra, pa smo bi li pri nu đe ni da do sta i pro da mo, sad ce na po la ko ska če - ka-že on i iz ra ža va na du da će do pro le ća do sti će mak si mal nu ce nu.

Ka da go vo ri o ak tu el nim ra do vi ma u po ljo pri vre di, Mi len ko is ti če da je ja-nu ar me sec mi ro va nja, ali da od fe-bru a ra po či nju pr vi ra do vi pri hra ne ži-ta, spre ma nje za de te li nu i za tva ra nje vla ge. A te mu sma nje nja sub ven ci ja dr ža ve, ovaj po ljo pri vred nik ka že da ga ova od lu ka di rekt no ne po ga đa jer ima ma lo ga zdin stvo do 20 hek ta ra:

- Iako su ak tu el ne i sub ven ci je za stoč nu pro iz vod nju, za sa da ih ne ko-ri stim, jer kad se ra di o ma tič nim gr-li ma ja ko je dug pe riod ko ji tre ba da pro đe da bi ih uma ti čio i to je ve li ki ri zik. Imam dru ge pla no ve za ovu go-

di nu, ta ko da uko li ko se po ja vi pri li ka za ne ke do bre kre di te sa ma lom ka-ma tom mo žda ću pro me ni ti go ve da i uze ti si men tal ke. Sa da imam hol štajn kra ve, ko je i ni su baš na ce ni a ni nji-ho va te lad, ta ko da ću raz mi sli ti o pro-me ni.

Iako je po ljo pri vred na pro iz vod nja iz go di ne u go di nu sve ne iz ve sni ja, Mi-len ko tvr di da bar ima slo bo du i vre-me ko je mo že da pro ve de sa svo jom po ro di com, a to je ne pro ce nji vo. Ka ko na kra ju is ti če, naj vi še vre me na pro-vo di sa tro go di šnjim si nom, ko ji se ne odva ja od trak to ra i hra ni kra ve, pa se na da da će kad po ra ste na sta vi ti sto-go di šnju po ro dič nu tra di ci ju, od ču kun de de pa na da lje...

M. Ba la ba no vić

Ulo žio u me ha ni za ci ju

Na sled nik Mi haj lo

Mi len ko Ko va če vić

IN ĐI JA • U PO SE TI PO RO DIČ NOM GA ZDIN STVU KO VA ČE VI ĆA

Sto ča ri od dav ni na

M­eđu­ pre­dm­et­ima­ za­ sv­ak­odne­vnu­ up­otr­ebu­ k­oji­ su­im­ali­ v­ažnu­ ul­ogu­ u­ k­om­

un­ik­ac­iji­i­zm­eđu­­čl­an­ova­z­aje­dn­ice­v­ažno­ m­esto­ z­a­uz­imao­ je­ p­eškir.­Z­ato­je­on­­u­tr­ad­ic­iji­S­rba­bio,­ne­s­amo­o­pšte­pr­is­utan­up­otre­bni­pre­dmet­ u­ sv­akom­ d­om­aći­nstvu,­ već­i­m­et­af­ora­ i­ ob­ele­žje­ u­ sva­db­enim­i­ p­ogre­bnim­ ob­ič­aj­ima,­ vre­dnost­k­oja­ se­ d­ar­iv­ala­ i­ ra­zm­enj­iv­ala­ i­v­ažan­ ukras­ sv­akog­ d­oma.­ U­ ž­elji­da­se­što­b­olje­up­ozn­amo­sa­p­or­uk­ama­k­oje­su­n­aši­pr­eci­ra­zm­enj­iv­ali­i­zm­eđu­s­ebe­p­utem­ovog­pre­dm­eta­n­aro­dnog­ stv­ar­al­aštva,­ po­ds­et­ić­emo­se­vr­em­ena­k­ada­je­p­eškir­zn­ačio­mn­ogo­v­iše­od­on­oga­što­pre­dst­avlja­d­anas. L­an­eni­ubrus­za­ž­ito­ili­zl­ato

P­or­eklo­ p­ešk­ira­ na­jv­er­ova­tn­ije­tr­eba­ tr­až­iti­ u­ z­aje­dni­čkoj­ sl­ove­nskoj­ ku­lt­uri­ i­ p­osto­jb­ini.­ O­ t­ome­sv­ed­oči­i­sl­ove­nska­reč­ubrus,­k­or­išć­ena­i­u­sr­pskom­j­ez­iku,­k­oja­­se­j­avlja­i­dr­ugim­sl­ove­nskim­j­ez­ic­ima­i­ ozn­ač­ava­ ­ k­omad­ pla­tna­ č­etv­rt­astog­o­bl­ika­ ­ ra­zl­ič­ite­v­el­ič­ine,­k­oji­je­k­or­išćen­p­rve­nstv­eno­za­br­is­anje,­ubr­is­anje.U­ vr­eme­ ž­iv­ota­ u­ p­osto­jb­ini,­ ili­

n­ešto­k­asn­ije,­v­er­ova­tno­su­ust­an­ovlj­ene­i­vre­dn­osti­bi­tne­za­p­eškir­i­dr­ugo­pla­tn­eno­te­ksti­lno­p­oku­ćstvo.­N­a­ime,­pla­tno,­kao­na­jzn­ača­jn­iji­te­ksti­lni­ pr­oi­zvod­kod­Sl­ov­ena,­ z­aje­dno­sa­tr­udom­p­otre­bnim­za­nj­eg­ovu­ i­zr­adu,­ imao­ je­ sv­oju­ ek­ono­msku­vre­dnost.U­ist­ori­jskim­d­ok­ume­nt­ima­iz­IX­

v­eka­ je­ z­ab­el­ež­eno­ da­ je­ l­an­eno­pla­tno­sl­už­ilo­kao­sre­dstvo­za­pl­ać­anje­u­sv­ak­odne­vnoj­t­rg­ov­ini.­To­je­p­otv­rdio­i­ara­pski­p­ut­op­isac­Ibr­ahim­ibn­ J­akub­ u­ X­ v­eku­ k­oji­ je­ z­ab­al­ežio­da­su­st­ano­vn­ici­Pr­aga­pla­tnom­k­up­ov­ali­ž­ito,­br­ašno,­k­onje­,­zl­ato­i­sr­ebro.­P­ozn­ato­je­da­su­u­sre­dnj­ov­eko­vnoj­S­rb­iji­n­am­eti­u­l­an­enon­pr­ed­ivu­b­ili­r­edo­vna­pra­ksa,­a­ov­akav­vre­dn­osni­ o­dnos­ pr­ema­ pla­tn­enim­pre­dm­et­ima­p­ost­oj­ali­ su­ i­ n­ek­ol­iko­v­ek­ova­k­asn­ije.Da­ je­ p­eškir­ pre­dst­avljao­ m­at­

er­ija­lnu­ vre­dnost­ p­otv­rđ­uju­ i­ a­rhi­vski­ ­ d­ok­ume­nti­ sre­dnj­ov­eko­vnog­D­ubro­vn­ika.­U­z­ap­is­ima­k­oji­p­ot­iču­s­kr­aja­X­III­v­eka­p­om­inje­se­n­aziv­ubrus­ k­oji­ ozn­ač­ava­ te­ksti­lne­ pre­dm­ete­ up­otre­bne­ i­ ukr­asne­ n­am­ene.­Tk­ani­su­od­l­ana,­sv­ile,­a­r­eđe­od­p­am­uka,­­i­ukr­aš­av­ani­u­tk­anju,­ili­ k­asn­ije­ v­ezom­ i­ či­pkom.­D­ubro­vč­ani­su­za­ubr­use­k­or­ist­ili­ još­dva­­n­az­iva­ ­ f­ac­oli­ i­ t­ov­alje­ k­oji­ p­ot­uču­iz­ l­ati­nskog­j­ez­ika.­F­ac­oli­se­up­otr­eblj­av­aju­ kao­ukras­ u­ k­ući­ i­ c­rkvi,­

a­­n­oš­eni­su­i­z­ak­ač­eni­o­p­ojas­kao­ deo­ od­eće­ i­ m­ušk­ar­aca­ i­ž­ena.­Ž­ene­su­još­nj­ima­p­okr­iv­ale­gl­avu­ili­ih­­n­os­ile­u­r­uci,­ali­ su­ i­ p­om­oću­ f­ac­ola­ ­ pr­ale­gl­avu­ili­br­is­ale­r­uke.­F­ac­oli­su­b­ili­ ra­zl­ič­itih­ v­el­ič­ina­ sa­ d­už­inom­od­1,5­do­5,5­m.Istu­n­am­enu­im­ali­su­­i­ubr­

usi­ zv­ani­ t­ov­alje.­ U­ d­ubr­ova­čkim­i­zv­or­ima­uz­f­ac­ole­ i­ t­ov­alje­ p­om­inje­ se­ i­ n­ac­i­ona­lno­o­dr­eđ­enje,­pa­se­t­ako­u­z­ap­is­ima­iz­XV­v­eka­j­avlj­aju­sr­pski­i­ b­osa­nski­ f­ac­oli­ i­ sr­pske­ t­ov­alje,­kao­ i­ t­ov­alje­ iz­Pr­izr­ena.­Sr­pske­ t­ov­alje­ na­jv­er­ova­tn­ije­je­­v­iše­k­or­istio­ob­ičan­svet­u­D­ubro­vn­iku­i­ok­ol­ini,­­a­o­tm­en­iji­ gr­ađa­nski­ sloj­ k­or­istio­ubr­use­ pr­oi­zv­ed­ene­ u­ D­ubro­vn­iku,­k­oji­su­b­ili­­v­ez­eni­zl­atom­i­sv­ilom,­a­p­on­ekad­i­osl­ik­av­ani.­U­a­rhi­vskim­i­zv­or­ima­se­­ t­ak­ođe­p­om­inje­da­su­se­u­S­rb­iji,­kao­ uv­ozna­ r­oba,­ pr­od­av­ale­ i­k­or­ist­ile­d­ubr­ova­čke­t­ov­alje.K­ako­si­u­zgl­ed­ali­­p­ešk­iri­ili­

ubr­usi­u­­sre­dnjem­v­eku­­k­or­išć­eni­u­S­rb­iji­s­azn­aj­emo­j­ed­ino­ p­utem­ fr­es­aka­ i­ ik­ona­ iz­sr­pskih­ c­rk­ava­ i­ m­an­ast­ira.­Pre­dst­ave­ ovih­ pr­ed­em­eta­ se­j­avlj­aju­ u­ sc­en­ama­ g­ozbi­ kao­d­ugi­ p­ešk­iri­ p­ost­avlj­eni­ oko­st­ol­ova­ k­oji­ su­ na­jv­er­ova­tn­ije­­sl­už­ili­za­br­is­anje.­P­eškir­je­ob­av­ezan­pre­dmet­i­­u­sc­en­ama­k­ršt­enja­Hr­ista­i­B­og­or­od­ice,­a­m­anji­ k­om­adi­ te­kst­ila­ k­oji­ po­fo­rmi­ po­ds­eć­aju­ na­ p­ešk­ire,­pr­ik­az­ani­su­kao­deo­­n­ošnje­z­ak­ač­eni­o­p­ojas. P­eškir­kao­l­eba­rnik­ili­pe­ndž­eraš

Reč­ubrus­se­u­S­rb­iji­vr­em­enom­g­ubi­ iz­ up­otr­ebe,­ a­ z­am­enj­uje­ je­n­aziv­p­eškir­k­oji­ je­pe­rsi­jskog­p­or­ekla.­U­S­rb­iji­se­za­taj­pr­dmet­k­or­iste­ i­ l­oka­lni­ n­az­ivi­ kao­ k­an­avac,­br­isal­jka,­ k­rpa,­ m­ara­mče,­ kr­pče,­m­ahr­ama.­M­eđ­utim,­ bez­ o­bz­ira­ na­pr­om­enu­ n­az­iva­ p­eškir­ z­ad­rž­ava­fun­kc­iju­i­zn­ačaj­k­oji­je­imao­u­pr­ošl­osti.­ K­or­išćen­ je­ u­ sv­ak­odne­vnom­ ž­iv­otu­ za­ br­is­anje,­ imao­ je­­vre­dnost­k­oju­su­o­dr­eđ­iv­ali­m­at­er­ijal­ i­ i­zr­ada,­k­or­išćen­je­kao­ukras,­kao­dar­ i­bio­ je­v­ažno­ob­ele­žje­na­od­eći­i­u­ob­ič­aj­ima.U­S­rb­iji­su­p­ešk­iri­­tk­ani­od­k­udel­

jnog,­ p­amu­čnog,­ l­an­enog­ ili­ sv­il­enog­pla­tna.­Ukr­aš­av­ani­su­tk­anim­ili­ v­ez­enim­ š­ar­ama­ ra­sp­or­eđ­enim­na­ užim­ str­an­ama.­ M­at­er­ijal­ od­k­oga­je­tkan­p­eškir­ i­nj­egov­i­zgled­i­v­el­ič­ina­z­av­isli­su­od­nj­eg­ove­fun­kc­ije.­Ukr­asni­p­ešk­iri­kao­i­oni­k­oji­

su­se­d­ar­iv­ali­b­ili­su­na­jč­ešće­p­amu­čni,­ sv­il­eni­ ili­ ko­mb­in­ac­ija­ p­am­uka­i­sv­ile.­P­ešk­iri­su­b­ili­ob­av­ezan­deo­d­ev­oja­čke­spr­eme,­tk­ali­su­se­i­v­ezli­za­tu­pr­il­iku,­ali­i­n­asl­eđ­iv­ali.P­ešk­iri­k­or­išć­eni­u­sv­ak­odne­vnoj­

up­otr­ebi­pre­sv­ega­su­sl­už­ili­za­br­is­anje­t­ela.­Tk­ani­su­od­k­ud­elje,­l­ana­ili­p­am­uka,­ugla­vnom­bez­ukr­asa­ili­je­dn­osta­vno­ ukr­aš­eni­ utk­anom­ pr­ugom,­­p­on­ekad­uz­d­od­atak­či­pke­ili­r­esa­po­iv­ic­ama.­Osim­br­is­anja­oni­su­k­or­iš­eni­i­u­p­osl­ov­ima­oko­pr­ipr­em­anja­hr­ane­i­pr­ekr­iv­anja­p­os­uđa.­U­Vo­jv­od­ini­su­p­ešk­iri­pod­n­az­ivom­l­eb­ar­ica­ ili­ l­eba­rnik­ kod­S­rba­ i­ hlj­ebo­vka­kod­R­us­ina­sl­už­ili­za­st­avlj­anje­ i­ p­okr­iv­anje­ hl­eba­ o­dn­osno­j­ela­u­ko­rpi­k­oje­je­n­oš­eno­u­p­olje­ili­nj­ivu.­Ukr­aš­enim­p­ešk­irom­p­okr­iv­ala­se­i­ko­rpa­sa­hr­anom­k­oja­se­n­os­ila­na­osv­eć­enje­za­U­skrs.­P­eškir­je­t­ak­ođe­k­or­išćen­pr­il­ikom­ob­ed­ov­anja.­Imao­je­v­eću­d­už­inu­jer­je­bio­n­am­enjen­za­­v­iše­os­oba­k­oje­su­ga­d­rž­ale­na­kr­ilu­ i­nj­ime­br­is­ale­usta­i­ r­uke­ pr­il­ikom­ j­ela.­ P­or­eklo­ p­ešk­ira­za­kr­ilo­je­v­e­oma­st­aro­o­č­emu­sv­ed­oče­ ­ pre­dst­ave­ tog­ pre­dm­eta­pr­eb­ač­enog­pr­eko­ iv­ice­ st­ola­ u­ sr­

pskom­ sre­dnj­ev­eko­vnom­sl­ika­rstvu.­ T­akav­ p­eškir­ je­pr­ik­azan­ u­ sc­eni­ v­eč­ere­ na­fr­esci­ iz­XV­v­eka­u­m­an­ast­iru­K­al­enić.P­ešk­iri­ su­ pre­dst­avlj­ali­ i­

v­ažan­ d­ekor­ u­ k­ući.­ Nj­ima­je­ ukr­aš­avan­ dom,­ a­ n­ačin­na­k­oji­ je­ i­zr­ađen,­ukr­ašen,­ali­i­ukl­opljen­uz­ost­ale­pre­dm­ete,­ osl­ik­avao­ je­ m­ašt­ov­itost­d­om­ać­ice,­ ­ ali­ i­ duh­­vr­em­ena.­ Ob­ičaj­ je­ bio­ da­se­ p­ešk­ir­ima­ ukr­ase­ ogl­ed­alo­i­ik­ona­u­g­osti­nskoj­s­obi.­Oni­su­v­is­ili­nad­p­or­odi­čnim­f­ot­ogr­af­j­ama,­ st­aj­ali­ si­ kao­ukras­ u­ ­ ugl­ov­ima­ s­oba­ ili­su­v­is­ili­na­­p­ose­bno­za­njih­i­zr­ađ­enim­r­am­ov­ima­ili­v­eš­al­ic­ama.­ U­ st­arim­ sr­pskim­k­uć­ama­ukr­asni­p­eškir­ob­av­ezno­je­st­ajao­i­na­um­iv­a­on­iku,­da­ule­pša­pr­ostor,­ali­je­sl­užio­ i­ g­ot­ima­ za­ br­is­anje.­T­akvi­ukr­asni­p­ešk­iri­za­br­is­anje­im­ali­su­utk­ani­ukras­u­ra­zl­ič­itim­b­oj­ama­ ili­ i­zv­ezen­m­on­ogram­i­­tekst­­»zdr­avo­sv­an­uli­ „­ ili­ «­ d­obro­ j­utro»,­a­p­on­ekad­­su­na­nj­ima­b­ili­i­zv­ez­eni­i­­p­ozn­ati­st­ih­ovi­sr­pskih­p­esn­ika.U­ Vo­jv­od­ini­ se­ p­eškir­ od­

ta­nkog­pla­tna­i­sa­v­ezom­st­avljao­i­na­un­utr­ašnju­str­anu­vr­ata­ o­rm­ara.­ Ob­ičaj­ u­ Sr­emu­je­bio­da­se­p­ešk­ir­ima­–­ pe­ndž­er­aš­ima­ ukr­aš­av­aju­pr­oz­ori­ u­ s­obi.­ Ukr­aš­av­anje­un­utr­ašnj­osti­ k­uća­ p­ešk­ir­

ima­tr­aj­alo­je­do­sr­ed­ine­XX­v­eka.

Dar i uzda rje

P­eškir­je­u­pr­ošl­osti­bio­n­ei­z­ost­avan­pr­at­ilac­mn­ogih­ob­ič­aja,­p­ose­bno­onih­k­oji­su­u­v­ezi­za­ž­ivo­tnim­c­ikl­usom,­­r­ođ­enjem,­­ve­nč­anjem­i­sm­rću.­On­je­u­tim­pr­il­ik­ama­bio­čest­pre­dmet­k­oji­se­d­avao­na­p­oklon­za­“sp­omen­ i­ ­d­ugo­s­eć­anje”­ ili­ je­ sl­užio­za­ob­avlj­enje­p­oj­ed­inih­r­it­u­ala.­Za­ ra­zl­iku­ od­ d­an­ašnjeg­ vr­em­ena­pri­nc­ipi­ z­aje­dni­čkog­ ž­iv­ota­ lj­udi­ u­pr­ošl­osti­su­strik­tno­o­dr­eđ­iv­ali­v­rstu­d­ara­ k­oji­ je­ tr­eb­alo­ pr­ed­ati­ u­ o­dr­eđ­enoj­ s­it­u­ac­iji­ i­ o­dr­eđ­enoj­ os­obi.­T­ako­se­ i­p­eškir­p­okl­anjao­u­ ta­čno­utv­rđ­enom­tr­enu­tku,­o­dr­eđ­enoj­os­obi­na­str­ogo­utv­rđen­n­ačin.U­n­izu­ob­ič­aja­k­oji­ su­u­v­ezi­ sa­

r­ođ­enjem­d­et­eta­p­ozn­atim­kao­kr­av­aja,­p­ovo­jn­ica,­­b­ab­ine­i­na­kr­aju­k­ršt­enje,­p­eškir­bio­uzda­rje­v­ažnim­čl­an­ov­ima­z­eje­dn­ice­k­oji­su­d­on­os­ili­p­oklon­­n­ov­or­ođe­nč­etu­od­str­ane­p­or­od­ice­ d­et­eta.­ ­ U­ ok­ol­ini­ L­esko­vca­ s­use­tke­ i­ bl­iže­ r­ođ­ake­ su­ pr­il­ikom­r­ođ­enja­d­ete­d­ar­iv­ale­no­vcem­i­ode­vnim­pre­dm­et­ima,­a­p­or­od­ilja­im­je­z­au­zvrat­­p­okl­anj­ala­p­eškir.­U­uži­čkom,­ p­ož­eškom­ i­ k­osj­eri­ćkom­kr­aju­­su­za­b­ab­ine­ma­jka­ i­s­estre­p­or­od­ilje­ d­on­os­ile­ p­okl­one­ nj­enim­uk­uć­an­ima,­m­eđu­ k­oj­ima­ je­ p­ored­r­uk­av­ica,­ pr­igl­av­aka,­ č­ar­apa­ i­ p­oj­as­eva­ob­av­ezan­bio­i­p­eškir.P­eškir­ je­ bio­ i­ v­ažan­ el­em­anat­

sva­dbe­ i­ s­asta­vni­ deo­ d­ev­oja­čke­spr­eme­k­ojom­se­pr­ik­az­iv­alo­um­eće­i­t­al­enat­d­evo­jke­k­oja­se­ud­aje,­ali­i­m­at­er­ij­ano­st­anje­p­or­od­ice­iz­k­oje­p­ot­iče.­ P­ešk­ire­ za­ d­ev­oja­čku­ spr­emu­d­evo­jka­ je­s­ama­tk­ala­ i­v­ezla­ili­ n­asl­eđ­iv­ala.­ Broj­ p­ešk­ira­ je­ bio­ra­zl­ičit­ i­ kr­etao­ se­ od­ šest­ do­ sto­pr­im­er­aka­ kod­ b­og­at­ijih­ p­or­od­ica.­ Čin­ sva­dbe­ pre­dst­avlja­ u­sp­ost­avlj­anje­ v­eza­ i­zm­eđu­ dve­ p­or­od­ice­ i­uo­pšte­ u­sp­ost­avlj­anje­ v­eza­ u­ dr­uštv­enoj­z­aje­dn­ici­u­k­ojoj­se­sva­dba­o­dv­ija,­a­p­oklon­je­­imao­ul­ogu­­da­tu­v­ezu­učv­rsti.­U­ tom­sm­islu­ v­el­ič­ina­ p­ešk­ira,­ kv­al­itet­ m­at­er­ij­ala­ i­

i­zr­ade­ z­av­is­ili­ su­ od­ t­oga­ k­ome­ je­p­eškir­n­am­enjen.­Onaj­sa­kim­bi­tr­eb­alo­u­sp­ost­av­iti­bl­ižu­v­ezu­i­­i­č­ija­je­ul­oga­u­sva­dbi­b­ila­zn­ača­jna­d­ob­ijao­je­vre­dn­iji­p­oklon.U­ mn­ogim­ obl­ast­ima­ S­rb­ije­ pr­

il­ikom­ p­oz­iv­anja­ sv­at­ova­ p­eškir­ je­bio­čest­dar.­Osim­što­je­sl­užio­kao­ukras­ oko­ č­ut­ire­ za­ r­ak­iju­ i­ b­ukl­ije­ za­ ­ v­ino,­ p­eškir­ se­ ­ p­okl­anjao­i­ on­ima­ k­oji­ su­ p­oz­iv­ali­ sv­at­ove.­ U­ knj­až­eva­čkom­ kr­aju,­ n­ek­ol­iko­ d­ana­ pre­ sva­dbe,­ sa­ č­ut­urom­i­ ­b­ukl­ijom­ok­ić­enim­ ­ve­nč­ićem­od­cv­eća,­k­uč­inom,­p­ešk­irom­i­p­arom,­d­evo­jke­­­zv­an­ice­su­p­oz­iv­ale­g­oste.­Ob­ičaj­je­bio­da­se­kum­i­st­ari­svat­p­ose­bno­p­oz­iv­aju­ i­to­je­r­adio­mo­mkov­ otac­ k­oji­ je­ u­ b­is­ag­ama,­p­ored­b­ukl­ije­i­ko­nd­ira,­k­umu­n­osio­p­oklon­uv­ijen­u­p­eškir.­Kum­je­z­au­zvrat­k­itio­b­ukl­iju­cv­ećem,­p­ar­ama­i­p­ešk­irom.P­ešk­iri,­­kao­na­jč­ešća­v­rsta­d­ara­i­

uzda­rja­pr­il­ikom­p­oz­iv­anja­sv­at­ova,­ra­zm­enj­iv­ali­ su­ se­ na­ v­rlo­ sl­ičan­n­ačin­ u­ mn­ogim­ kr­aj­ev­ima­ S­rb­ije.­K­or­išć­eni­ su­ t­okom­ č­it­ave­ sva­dbe,­a­č­esto­su­od­d­ara­p­ost­aj­ali­ukras­ili­ozn­aka.­T­ako­su­se­u­R­ađ­ev­ini­p­ešk­iri­sa­č­ut­ure­ra­sp­or­eđ­iv­ali­za­k­ić­enje­k­onja,­k­ola­i­ba­rj­aka,­a­­n­eki­se­d­ar­iv­ali­k­umu,­st­arom­sv­atu­i­sv­ešt­en­iku.­Ovi­sva­db­eni­p­ešk­iri­sl­už­ili­su­i­u­s­amom­č­inu­ve­nč­anja­za­v­ez­iv­anje­r­uku­ml­ad­en­aca,­ što­ je­ si­mb­oli­čno­ozn­ač­av­alo­tra­jnu­p­ov­ez­anost.U­ob­ič­aju­ k­oji­ je­ p­oznat­u­ svim­

obl­ast­ima­S­rb­ije­­da­se­ml­adoj­­pri­d­ol­asku­ u­ ml­ad­ož­enjin­ dom­ pr­ed­aje­m­uško­d­ete,­n­akon­jče,­­k­oje­je­ona­tri­p­uta­p­od­iz­ala­uvis­t­ak­ođe­je­ove­nčan­d­ar­iv­anjem­p­ešk­ira.­V­ažan­d­og­ađaj­ u­ sva­db­enom­ o­br­edu­ je­ i­d­ar­iv­anje­ „d­eve­rskog­ p­ešk­ira"­ ­ br­atu­ml­ad­ož­enje­–­d­ev­eru,­od­str­ane­n­ev­este,­k­oji­ se­ i­zdv­aja­po­ i­zr­adi­ i­n­ač­inu­na­k­oji­se­pr­ed­aje.U­sj­eni­čko­p­ešte­rskom­kr­aju­ob­

ičaj­ je­ bio­ da­ ml­ada­ d­ar­uje­ g­ost­ima­ p­eškir­ na­ kr­aju­ sva­dbe.T­ada­se­­igr­alo­„š­ar­eno­k­olo",­p­osle­k­oga­je­ z­ap­oč­injao­ o­dl­azak­ g­ost­iju.­ Na­jpre­ su­ se­ sv­eč­ano­ i­spr­ać­ali­ na­j­ugle­dn­iji­ g­osti,­ kum­ i­ st­ari­ svat,­ a­p­otom­ i­ ost­ali.­ Pri­ i­spr­ać­anju­ ml­ada­je­sv­akog­p­oj­ed­ina­čno­d­ar­iv­ala­k­oš­uljom,­ p­ešk­irom­ i­ m­ar­am­icom.­ P­eškir­je­u­p­ogre­bnom­ob­ič­aju­kod­S­rba­ t­ak­ođe­ imao­ fun­kc­iju­ d­ara.­P­ogreb­ se­ s­ast­ojao­ od­ n­iza­ el­em­en­ata­k­oji­su­b­ili­str­ogo­p­ošt­ov­ani,­a­ p­eškir­ se­ kao­ dar­ č­esto­ i­ d­anas­j­avlja­ u­ ovom­ s­ist­emu­ pr­av­ila.­P­eškir­su­kao­dar­d­ob­ij­ali­na­p­oklon­uč­esn­ici­ u­ s­ahr­ani,­ st­avljan­ je­ na­krst­k­oji­ je­n­ošen­ i­spred­p­ogre­bne­p­ovo­rke,­ a­ taj­ pre­dmet­ je,­ p­ored­ć­il­ima­i­b­elog­ča­rš­ava,­ob­av­ezno­st­avljan­u­ko­včeg­p­oko­jn­ika.­U­v­ezi­sa­on­ostr­anim­j­avlj­aju­se­i­ob­ič­aji­d­ar­iv­anja­ p­ešk­ira­ c­rkvi,­ ­ kao­ sp­omen­na­pr­em­in­ulu­os­obu­ ­ ili­ ­kao­z­alog­za­zdr­avlje.U­n­aro­dnoj­tr­ad­ic­iji­S­rba­­p­eškir­

je­ imao­ i­z­uze­tno­ v­ažnu­ ul­ogu.­ S­o­bz­irom­ da­ su­ r­ođ­enje,­ sva­dba­ i­smrt­ b­ili­ d­og­ađ­aji­ k­oji­ su­ pre­dst­avlj­ali­ pr­ekre­tn­icu­ u­ ž­iv­otu­ sv­akog­p­oj­edi­nca,­­p­okl­oni­su,­i­zm­eđu­ost­alog,­ ­ sl­už­ili­ da­ se­ u­sp­ost­avi­ red­ i­dr­uštv­ena­ ra­vn­ot­eža.­ D­ar­ov­anjem­p­ešk­ira­ u­sp­ost­avlj­ala­ se­ dr­uštv­ena­v­eza­i­ko­ntakt­m­eđu­p­oj­edi­nc­ima­­i­p­or­od­ic­ama­a­ t­ak­ođe­se­ i­zr­až­av­ala­i­ z­ahva­lnost­ za­ o­dr­eđ­enu­ usl­ugu­ i­ob­avlj­eni­ p­osao.­ Z­ato­ sv­aki­ pr­im­erak­ tog­pre­dm­eta­k­oji­ je­s­ač­uvan­do­ d­anas­ ima­ sv­oju­ i­nd­iv­id­ua­lnu­pr­iču.­U­nih­su­utk­ana­i­li­čna­os­eć­anja,­n­ad­anja,­oč­ek­iv­anja,­­r­ad­osti,­ali­i­ra­z­oč­ar­anja­i­g­ub­ici­k­oji­ost­aju­da­ž­ive­sa­pre­dm­etom.

­ Ol­iv­era­M­il­ov­an­ović

12 30. januar 2015.

ŠA RE NA STRA NA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Nać­ve­ su­ slič­ne­ kar­li­ci,­ sa­mo­su­ do­sta­ ve­će.­ Slu­že­ is­klju­či­vo­ za­ dr­ža­nje­ bra­šna­ i­ za­

me­še­nje­hle­ba.­Ne­kad­se­u­se­o­skim­ku­ća­ma­ hleb­ ni­je­ me­sio­ i­ pe­kao­sva­kog­da­na,­već­jed­nom­ne­delj­no­i­to­obič­no­su­bo­tom.­Za­to­su­bo­tom­“me­ša­ja”­(že­na­ko­ja­me­si­hleb)­za­me­si­pu­ne­nać­ve­te­sta­i­na­pra­vi­to­li­ko­ hle­ba­ ko­li­ko­ je­ po­treb­no­ ce­loj­po­ro­di­ci­za­ne­de­lju­da­na.­Hle­bo­vi­su­pe­če­ni­u­hleb­noj­fu­ru­ni.

OBI­ČA­JI­KOD­SR­BA

"Zdr­avo­sv­an­uli,­dr­agi­g­osti"P­eškir­je­u­tr­ad­ic­iji­S­rba­bio,­ne­s­amo­o­pšte­pr­is­utan­up­otre­bni­pre­dmet­u­sv­akom­d­om­aći­nstvu,­već­i­m­et­af­ora­i­ob­ele­žje­u­sva­db­enim­i­p­ogre­bnim­ob­ič­aj­ima,­vre­dnost­k­oja­se­d­ar­iv­ala­i­ra­zm­enj­iv­ala­i­v­ažan­ukras­sv­akog­d­oma

POD­SET­NIK­NA­PRO­ŠLA­VRE­ME­NA

Nać­ve

� Su�bo�tom�pu�ne�nać�ve�te�sta

U�st�arim�sr�pskim�k�uć�ama�ukr�asni�p�eškir�ob�av�ezno�je�st�ajao�i�na�um�iv�a�on�iku

1330. januar 2015.

IS­TRA­ŽI­VA­NJA­I­NA­UČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Zbog svinj ske ku ge Sr bi ja ne mo­že da iz vo zi u EU svinj sko me so, već sa mo pro iz vo de ter mič ki ob­

ra đe ne, a to su ni že ka te go ri je. Ka da go vo ri mo o ,,be bi bi fu’’ to je naj kva li­tet ni je me so ko je se do bi ja od te la di te ži ne od 110 do 120 ki lo gra ma. Od­nos sto ke ko ja je za kla na u kla ni ca ma i van njih po ste pe no se sma nju je i do­bro je da po la ko ula zi mo u ko lo sek za­kon ske re gu la ti ve. Taj od nos ne ka da je bio 1:3, a sa da je 1:2. Raz log za to je pr ven stve no za kon ska re gu la ti va, a dru gi raz log je što se po la ko na pu šta tra di ci o nal ni na čin pri pre ma nja me sa i pro iz vo da od me sa zbog na či na i tem­pa ži vo ta, pa se po tro ša či opre de lju­ju za tr go vin ske lan ce ko ji u po nu di ima ju po lu pri pre mlje ne pro iz vo de. I u ovoj go di ni ima mo pad bro ja gr la. Ina če, pra vi po kolj sto ke bio je 2012. go di ne. To je bi la ne po volj na go di na i zbog su še, afla tok si na, ne do stat ka stoč ne hra ne, što se sve od ra zi lo na da lje pra žnje nje sta ja i obo ra. Oce na je, da je do bra me ra bi la do no še nje no vog Za ko na o pod sti ca ji ma u po ljo­pri vre di i ru ral nom raz vo ju. Na pred log PKS po pr vi put su uve de ni i pod sti ca ji za pro iz vod nju ži vin skog me sa i ja ja. To je zna ča jan pri vred na gra na, ko ja za po šlja va ve li ki broj lju di, a me so se sve vi še ko ri sti u is hra ni zbog ce na i la ko će pri pre me. Ži vin ska pro iz vod nja u Sr bi ji je pre ma ši la pro iz vod nju go­ve đeg me sa i kre će se oko 100.000 to na na go di šnjem ni vou, a u Sr bi ji se go di šnje pro iz ve de oko 1,2 mi li jar de ko ma da ja ja.

Ka pa ci te te je dva ko ri sti mo

U Sr bi ji po sto ji i oko 40 ve ćih in du­

strij skih kla ni ca za kla nje go ve da i ve­li ki broj ma lih kla ni ca, a ka pa ci te ti za kla nje su oko mi lion gr la, ali se u kla­ni ca ma za ko lje ma nje od 200.000 gr­la go ve da svih ka te go ri ja. Mi da nas u Sr bi ji pro iz vo di mo go di šnje 80.000 do 100.000 to na ju ne ćeg i oko 280.000 to na svinj skog me sa. U 2012. go di ni je ukup na vred nost re a li zo va ne sto­čar ske pro iz vod nje u Sr bi ji pro ce nje­na na oko 1,8 mi li jar di do la ra, što je pred sta vlja lo pa od sve ga 0,81 od sto u od no su na 2011. go di nu. Uče šće sto­čar ske pro iz vod nje u bru to ostva re noj vred no sti ukup ne po ljo pri vred ne pro­iz vod nje iz no si la je 37,9 od sto. Vred­nost go ve dar ske pro iz vod nje iz no si la je 796 mi li o na do la ra. Ina če, u Sr bi­ji kon tro li sa ni uz goj go ve da za u zi ma sve ga pet od sto uče šća, a u ov čar stvu sa mo jed na far ma ima or ga ni zo va ni i kon tro li sa ni uz goj ova ca. Jed na od

naj ve ćih far mi u ne ka da šnjoj Ju go sla­vi ji, ali i po sled nja ve li ka far ma u Sr bi­ji, ko ja se na la zi u Vla si ni Stoj ko vi će­voj na Vla sin skom je ze ru ove go di ne će pre sta ti da ra di. Jer, ne ma hra ne za sto ku. Pro te klih go di na se odr ža va­la za hva lju ju ći to me što je bi la u sa­sta vu ,,SIM PA’’. Iako ima sve objek te in fra struk tu ru i li va de i pa šnja ke, ni ko u Sr bi ji ne ma in te res da je za dr ži... Slič no je i na Pe šte ru, na ko me je pre če ti ri de ce ni je bi lo 200.000 ova ca, a sad ih ima je dva ne što vi še od 10.000! Za hva lju ju ći ne a de kvat nim me ra ma dr ža ve, sve je uni šti va no po ste pe no. Jer, lak še je bi lo i ko ri sni je za uvo zni ke da se sve to ku pu je u sve tu!Mi­lo­mir­To­šo­vić, di rek tor ,,Ko tle­

nik’’ pro me ta iz La đe va ca is ti če da dr­ža va mo ra da omo gu ći tov ju na di da bi pro iz vod nja ju ne ćeg me sa po sta la pro fi ta bil na i opre de li ja sna pod sti­caj na sred stva ko ja će ci lja no usme­ra va ti. Po treb no je obez be di ti no vac i nje go vo ci lja no usme ra va nje, ali i kon tro li sa ti tro še nje sub ven ci ja. To je i je di ni put da se za u sta vi ne le gal na tr go vi na Jer, iz Sr bi je se iz vo ze ži va te lad. Po naj vi še pre ko Dri ne, gde ode oko 5.000 gr la, ali i u Iz rael i dru­ge ze mlje, što ni ko u sve tu ne ra di. Sto čar stvo ima spor obrt, po seb no u go ve dar stvu i uz go ju go ve đeg me sa pa je tre ba lo da se stra te gi jom po­ljo pri vre de ko ja ob u hva ta sto čar stvo, tre ba lo da se re gu li še ta pro iz vod nja. Sa mo ta ko su se mo gla i oče ki va ti po­bolj ša nja. Me đu tim, stra te gi ja je do­ne ta, i ona pred sta vlja loš udž be nik. U nju ni su uklju če ne na še spe ci fič no sti, sa dr ži i niz ne tač nih po da ta ka. Mno­go je ko šta la nje na iz ra da, ni su do ne­ta ni pra te ća do ku men ta, i eto sad se već tra ži, da se ona po vu če. To zna či da se ura di no va, na osno vu prak se i onih ko ji tre ba da je spro vo de, a ne na osno vu že lja EU kroz ka bi net ski rad u Sr bi ji. Vla da Sr bi je ju je usvo ji la bez mno go raz ma tra nja i jav ne ras pra ve, a do Skup šti ne Sr bi je ni je još sti gla. Va lid na će bi ti sa mo ona ko ju usvo­ji Par la ment i ko ja će da oba ve že sve vla de i mi ni stre u bu duć no sti da je spro vo de. Kod nas to ni je slu čaj.

"Če­ru­pa­ju"­srp­ske­ži­vi­na­re

Pro iz vod nja pi le ćeg me sa u Sr bi ji na la zi se u ve o ma te škom po lo ža ju, mo žda ni kad go rem, ka že vla snik far­me broj le ra i ću ra ka u Ba gr da nu kod Ja go di ne, Zo­ran­Mi­la­no­vić.

Vi so ke dr žav ne tak se, ras cep ka­nost pro iz vod nje, ne do sta tak sub ven­ci ja i kre di ta, dis pa ri te ti ce na hra ne i go to vog pro iz vo da, sla ba ku pov na moć sta nov ni štva, du go traj na na pla­ta, ne le ga lan uvoz "če ru pa ju" srp ske ži vi na re, pre ci zi rao je on.

"U Sr bi ji se pro iz ve de oko 100 mi­li o na to vlje nih pi li ća, dr žav na tak sa po pi le tu je če ti ri di na ra, a to je u ukup­nom iz no su 400 mi li o na di na ra ko je ži vi na ri da ju dr ža vi, a da od te tak se ne do bi ju ni di na ra", re kao je Mi la no­vić.

U se li ma pod Zla ta rom osno va no je pr vo Udru že nje od ga ji va ča ova ca i ko za, ko je će na sta vi ti tra di ci ju ču­ve nih sto ča ra, pre ki nu tu 70­ih go di na pro šlog ve ka, ka da su ov da šnja sta da bro ja la i ne ko li ko hi lja da gr la.

Na oko 1.000 hek ta ra, uz ne ve li­ka po čet na ula ga nja, i re la tiv no br zo uve ća nje sta da, jer se ko ze i ov ce ja re i jag nje i dva pu ta go di šnje, u Dra že­vi ći ma, Če li ca ma i Bi stri ci su shva ti li da je od bes po sli ce i bes pa ri ce spas u sto čar stvu.Ra­den­ko­Bo­ra­ni­ja­še­vić iz Dra že­

vi ća ka že da se ga je nje ko za i ova ca is pla ti i da on pro da si ra ono li ko ko li ko pro iz ve de.De­jan­Mla­đe­no­vić je ostao u Bi­

stri ci ka ko bi se ba vio sto čar stvom i na vo di da je mno lo lak še ra di ti sa Udru že njem ne go sa mo stal no.

U ova tri se la, na nad mor skoj vi si­ni do 1.300 me ta ra, za sa da se uz ga­ja oko 2.000 ova ca i do 300 ko za, a me đu od ga ji va či ma je sve vi še onih ko ji su ob no vi li de dov ska ima nja, ka da su ov da šnje fa bri ke za vr ši le u ste ča ju.

"Ja sam ostao bez po sla, sa po la sta ža, ni sam imao ni rad nu ni sta rač ku pen zi ju, a sa da se ba vim sto čar stvom. Pla ni ram da po ve ćam pro iz vod nju ako bih us peo da do bi jem ne ki kre dit", ka­že Ste­van­Ra­jić iz Bi stri ce.

"Sub ven ci je Vla de Sr bi je su 5.000 po ov ci 2.000 po jag nje tu. Oče ku je mo pre ko udru že nja na bav ku jed nog ma­tič nog sta da, ko je će mo ra ti da upla­ti me šta ni ma", ka že Dra­gan­ Di­vac, pot pred sed nik Udru že nja uz ga ji va ča ova ca i ko za.

Do pro le ća, Udru že nje bi tre ba lo da oku pi oko 100 sto ča ra. Se o ski pu te vi su do bri, grad bli zu, a ka ko je u po­sled nje dve de ce ni je broj pro iz vod nih rad ni ka u No voj Va ro ši sma njen čak 12 pu ta – ne ču di što se sta re se o ske ku će ob na vlja ju i kr če ima nja za ra sla u ko rov.

Skup­kraj­nji­pro­iz­vo­da

Na za pa du po ljo pri vre da je do ti ra­na, a "mi se po na ša mo ta ko da mu­ze mo kra vu, ko ju ne hra ni mo, dok ne lip še", ilu stro vao je Mi la no vić.

"Na ša pro iz vod nja je ras cep ka na, ne za o kru že na, ne plan ska, sva ko ra­di za se be ­ fa bri ke stoč ne hra ne za se be, in ku ba tor ske sta ni ce za se be, to vlja či ra de sa mo stal no, ma lo pro da­je za se be... i sva ko tra ži svo ju za ra­du i za to je kraj nji pro iz vo da skup i ne kon ku ren tan na Za pa du", re kao je Mi la no vić. On tvr di da ži vi na ri ni su di­za li ce ne, "jer lju di ne mo gu da ku pe ni po sa da šnjim, da pa da pro met, kod ne kih i to tal no, ali da ve ći na po ku ša­va da odr ži po sao". Pad pro iz vod nje u ži vi nar stvu je u po sled njih pet go di na, tvr di on, is ti ču ći da će pro iz vo đa či bez ne kog ve li kog in ve sti ci o nog pla na te­ško op sta ti. Ne ma mo pa ra za osnov nu pro iz vod nju i sve je te že ra di ti, do dao je on i is ta kao da je "vre me ta kvo da se ne zna ce na mal te ne do mo men ta pro da je".Za sva ku pro iz vod nju je va­žna si gur na ce na, ko će i ko li ko ku­pi ti to ga što pro iz vo dim, ce na im pu ta i fi nal nog pro iz vo da, "mi to ne ma mo, ra di mo ka ko se ko sna đe", is ta kao je Mi la no vić. Dr ža va mo ra da ka že, ko­li ka je pro iz vod nja po treb na za nas, ko li ka za iz voz.

Ži­vi­nar­stvo­ri­zič­no­za­ban­ke

Mi la no vić je in že njer agro no mi je, ži vi nar stvom se ba vi 26 go di na, to vi oko 200.000 pi li ća, 30.000 po tur nu­su u ko o pe rant skim od no si ma. Imao je na me ru da pro iz vod nju ši ri, ali je u ovom tre nut ku per spek ti va, ka že, vr lo lo ša. On oce nju je da je ži vi nar­ska pro iz vod nja do volj na za do ma­će tr ži šte, ali ka da je u pi ta nju iz voz, bez ja kih sub ven ci ja i ob je di nja va nja ve li kih, sred njih, ma lih pro iz vo đa ča, i objek tiv no ne mo žem da po nu di ozbilj­nu pro iz vod nju. Pod se ća da je ću re će me so iz Ja go di ne iz vo že no u Ne mač­ku i Švaj car sku u vre me naj ve ćeg em­bar ga. "Sr bi ja je to ima la, ima la ve li ke kom bi na te sa far ma ma ju na di, svi nja, ću ra ka, kla ni ce sa iz vo znim bro jem, to vi še ne ma mo", na vo di Mi la no vić. Ka da je reč o kre di ti ra nju ži vi nar ske pro iz­vod nje od star ne ko mer ci jal nih ba na ka, Mi la no vić, oce nju je da nje ga prak tič no i ne ma. "Spre mi te go mi lu pa pi ra za kre­dit, do đe te u ban ku, a oni ka žu ži vi nar­stvo ri zič na ka te go ri ja, ne mo že mo vam odo bri ti kre dit", ilu stru je on.

Ži vi na ri su raz o ča ra ni što ne ma po­ljo pri vred nih kre di ta, osim, ka ko ka že, u po je di nač nim slu ča je vi ma po si ste­mu "znam ne ko ga pa će me pre po ru­či ti", a to, do da je, iri ti ra.

Is­te­kao­rok­ba­ta­ci­ma

Pro blem do ma ćeg ži vi nar stva je i ne kon tro li san uvoz: ba ta ci iz Ar gen­ti ne, Bra zi la, ali i iz za pad nih ze mlja, gde je rok tra ja nja me su šest me se ci, a kod nas 12 me se ci, i ka da taj rok u nji ho vim ze mlja ma is tek ne, uvo zi ga lo bi, ko ga ni je bri ga ko li ko ko šta pro­iz vod nja u Sr bi ji", is ta kao je Mi la no­vić. On u idu ćoj go di ni ne oče ku je po­ve ća nje ce na ži vin skom me su, jer ne oče ku je po ve ća nje ce ne hra ne, "ko ja u tro ško vi ma to va uče stvu je sa 60 do 65 od sto".

Do bro su ro di li ku ku ruz, pše ni ca, so ja, "ali ne oče ku jem ni po ve ća nje to va", do dao je on i is ta kao da su i "ve li ki mar ke ti pre šli na ga lant ni je snab de va nje, ni ko ne će da po ne se ri­zik to va, ugi nu ća i sve ga dru gog što ga pra ti", za klju čio je Mi la no vić.

­ (Na­sta­vi­će­se)

STO­ČAR­STVO­SR­BI­JE

Stra­te­gi­ja­–­loš­udž­be­nikPra­vi­po­kolj­sto­ke­bio­je­2012.­go­di­ne.­To­je­bi­la­ne­po­volj­na­go­di­na­i­zbog­su­še,­afla­tok­si­na,­­ne­do­stat­ka­stoč­ne­hra­ne,­što­se­sve­od­ra­zi­lo­na­da­lje­pra­žnje­nje­sta­ja­i­obo­ra.­Oce­na­je,­­da­je­do­bra­me­ra­bi­la­do­no­še­nje­no­vog­Za­ko­na­o­pod­sti­ca­ji­ma­u­po­ljo­pri­vre­di­i­ru­ral­nom­raz­vo­ju.­Na­pred­log­PKS­po­pr­vi­put­su­uve­de­ni­i­pod­sti­ca­ji­za­pro­iz­vod­nju­ži­vin­skog­me­sa­i­ja­ja.­To­je­zna­ča­jan­pri­vred­na­gra­na,­ko­ja­za­po­šlja­va­ve­li­ki­broj­lju­di,­a­me­so­se­sve­vi­še­ko­ri­sti­u­is­hra­ni­zbog­ce­na­i­la­ko­će­pri­pre­me

Pi še: Bra­ni­slav­Gu­lan,­član­Od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU

Ru­si­ja­za­sad­sa­mo­šan­sa!

Ve ćih ko li či na iz vo za svinj skog me sa u Ru si ju u na red nih ne ko li­ko go di na ne će bi ti, jer, tog me sa u Sr bi ji u tim ko li či na ma za sad ne ma. Po red to ga što me sa ne­ma mo raz log je i što se svi nje u Sr bi ji vak ci ni šu pro tiv ku ge. Da­kle, po treb no je pr vo da pre sta­ne mo sa vak ci na ci jom za tim da bi ga iz vo zi li tre ba da pro dje tri go di ne. Od no sno, ka da bi hte­li da iz vo zi mo ovo me so, i da ga tran spor tu je mo pre ko Ru mu ni je i Bu gar ske, ko je su čla ni ce, EU, to je ne mo gu će, jer ni je do zvo lje­no. Ako bi že le li da ga ot pre mi mo pre ko lu ke Bar, i uto va ri mo ga u bro do ve, da bi sti glo do gra do va u Ru si ji, po treb no je da pro đe 35 do 40 da na! A, to je su vi še dug pe riod...

Da kle, pri če o ovom iz vo zu za sa da su sa mo že lje. Pr vo je po­treb no ob no vi ti stoč ni fond, pre­sta ti sa vak ci na ci jom, a za to vre me do go vo ri ti iz voz i tek on da kre nu ti u pro da ju. Da bi se to po­sti glo po treb no je da pro dje tri do pet go di na! Da kle sa da šnja, pri ča li či na pred iz bor nu.

U pla nin skim se li ma osni va ju udru že nja od ga ji va ča ova ca i ko za

Iz voz ži vin skog me sa iz no sio je 2.755 to na ili 7.218.000 do la ra. Iz­voz ja ja je vred no sno je iz no sio 1.300 000 do la ra

Uvoz ži vin skog me sa iz no sio je 7.922 to na ili 6.312 500 do la ra.

Uvoz ja ja je vred no sno iz no sio 905 461 do la ra

Pro iz vod nja me sa je oko 98.000 to na go di šnje, a po tro šnja, pre ma naj no vi jim po da ci ma, po sta nov ni­ku oko 18 ki lo gra ma.

Ži­vi­na­

Uvo zi mo ba ta ke ko ji ma je u ino stran stvu

is te kao rok tra ja nja

14 30. januar 2015.

ZA ŠTI TA BI LJA • PO VR TAR SKI POD SET NIK

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ši rom sve ta, pa i u na šoj ze-mlji, or gan ska pro iz vod nja ројеdinih use va u zna čaj nom

je po ra stu, na ro či to na ma lim far-ma ma ko je iz no se svo je pro iz vo de na tr zi šte di rekt no, bez po sre din ka. Za sva kog pro iz vo đa ca, od lu ka da pre o ri jen ti še svo ju pro iz vod nju na si stem or gan ske pro iz vod nje obič no pred sta vlja od lu ku u ve zi s ide a li stič-kim uve re nji ma o pro iz vod nji zdra ve hra ne sa jed ne stra ne ali, sa dru ge stra ne, to je od lu ka za po ve ćan pro-fi t, ko ji se ostva ru je na tr ži štu pri-li kom pro da je or gan ski pro iz ve de nih pro iz vo da.

Or gan ska pro iz vod nja pod ra zu-me va je dan slo žen pri laz or ga ni za-ci ji pro iz vod nje, ta ko da je biljkamа po treb no obez be di ti op ti mal ne ko-li či ne hran lji vih ele me na ta, po tom kon tro lu ko ro va i da se u isto vre-me spre či po ja va i raz voj šte to či na i bilj nih bo le sti. Sve je to neo p hod no po sti ći bez ko ri šće nja he mij skih i ve-štač ki pro iz ve de nih je di nje nja. Usled ova ko ve li kih zah te va, pro iz vo đa či se su sre ću sa po tre bom stal nog obra-zo va nja i pra će nja svih ras po lo ži vih iz vo ra in for ma ci ja. U se ri ji čla na ka ko ji se ba ve or gan skom pro iz vod-njom i pre sve ga pro ble mom kon-tro le pro u zro ko va ča naj zna čaj ni jih bo le sti bi lja ka u uslo vi ma or gan ske pro iz vod nje, "Sa vre me ni po vr tar" da je do pri nos po ku ša va ju ći da što vi še ras po lo ži vih iz vo ra in for ma ci ja sta vi na ras po la ga nje pro iz vo đa či ma i ti me po mog ne u ostva ri va nju upe-šne pro iz vod nje.

Da nas, mo žda vi še ne go bi lo ka-da u pro šlo sti, po sto ji obi lje in for-ma ci ja kao i ši rok op seg raz li čith pro iz vo da ko ji mo gu da od go vo re na ne ke pro ble me ko ji mo gu da se ja ve u or gan skoj pro iz vod nji. Me đu tim, mno gi iza zo vi i da nas ni su re še ni i pro iz vo đa či se re dov no su sre ću sa broj nim pro ble mi ma, če sto u ve zi sa kon tro lom pro u zro ko va ča bilj nih bo le sti. Naj ve će ne do u mi ce su ka da je reč o pro ble mu efi ka sno sti po je di-nih pro iz vo da na me nje nih pri me ni u or gan skoj pro iz vod nji, a naj ka rak te-ri stič ni je је da su naj če šće ti pro iz-vo di vi še stru ko sku plji od he mij skog pri la za kon tro li bilj nih pa to ge na, ili štet nih or ga ni za ma uop šte. Svu da u sve tu, pro iz vo đa či u si ste mu or gan-ske pro iz vod nje na da ju se da ćе vi-so ka ce na ras po lo ži vih pro iz vo da za pri me nu bi ti na dok na đe na kroz vi šu ce nu or gan ski pro iz ve de nih bilj nih pro iz vo da.

Naj zna čaj ni ji fak tor ko ji odva ja or gan sku od kon ven ci o nal ne pro iz-vod nje je ste po sto ja nje stan dar da u pro iz vod nji i pre ra di do bi je nih use va,

kao i pri me na pro ce du re ser ti fi ka ci-je. Stan dar de ko je je neo p hod no pri me nji va ti u pro iz vod nji raz vi ja-ju pri vat na udru že nja pro iz vo đa ča i po tro ša ča, raz li či te kom pa ni je i ser-ti fi ka ci o na te la, kao i di rekt no sva ka dr ža va kroz ak tiv no sti za ko no dav nih i iz vr šnih te la. Ši rom sve ta, do da-nas je raz vi je no vi še sto ti na raz li-či tih re gi o nal nih, na ci o nal nih i in-ter na ci o nal nih stan dar da. Evrop ska uni ja u sa rad nji sa ne ko li ko ze ma lja kao što su SAD, Švaj car ska, Ja pan, Ar gen ti na i In di ja for mu li sa le su i usvo ji le pra vi la i za ko ne u or gan skoj pro iz vod nji i pre ra di kroz ser ti fi ka-ci ju pro iz vo da. Ve ći na za ko na zah-te va da pro iz vo di ko ji su ozna če ni kao or gan ski bu du ser ti fi ko va ni od ne za vi snog te la ili ko mi si je, obez-be đu ju ći na taj na čin ga ran ci ju, od-no sno osi gu ra nje da su pro iz ve de-ni ta ko da za do vo lja va ju stan dard za or gan sku pro iz vod nju. Stro ga kontrolа i ser ti fi ka ci ja spro vo de se u ci lju za šti te pro iz vo đa ča, po tro ša ča, ра čak i tr go va ca od mo gu ćih pre-va ra ili po gre šnog ko ri šće nja ozna-ka ma na pro iz vo di ma. Ser ti fi ka ci ja u or gan skoj pro iz vod nji ta ko đe je va žna garanсiја u tr go vi ni, me đu-na rod noj i unutrašnjој, а pro iz vo-đa či ma obez be đu je da na tr ži štu po-stig nu mak si mal ne, pre mi jum ce ne i na taj na čin obez be de pro fi t ko ji im pri pa da, usled vi šeg ni voa kva li te ta ko ji obez be đu ju u svo jim pro iz vo di-ma. Po red to ga, pro ces ser ti fi ka ci je obez be đu je tran spa rent nost u pro-iz vod nji i tr go vi ni, jer su ozna ke na pro iz vo di ma ga ran ci ja da jav nost ima uvid u stvar ni kva li tet po nu đe-nih pro iz vo da.

Pre pro ce sa ser ti fi ka ci je, u sva-koj far mi ili objek tu ko ji pre ten du je da pre đe u si stem or gan ske pro iz-vod nje ili se već ba vi ova kvom pro-iz vod njom, oba vlja se de talj na in-spek ci ja od ovla šće ne agen ci je ra di ve ri fi ka ci je da se pro ces pro i zod nje i ru ko va nja sa pro iz vo di ma oba vlja u skla du sa po treb nim i pro pi sa nim stan dar di ma. Pro ce du re ser ti fi ka ci je obez be đu ju da se pra ti i kon tro li še сео pro ces pro iz vod nje i kre ta nje pro iz vo da od po lja, kroz sva ku fa-zu pre ra de ili rukovanjа, pa sve do za vr šnog pro iz vo da ko ji do spe va do po tro ša ča. То је mo gu će upra vo zbog to ga što se ser ti fi ka ci ja za sni va na se ri ji pro ce du ra, ko je je oba ve-zno pri me nji va ti i po što va ti bez bi lo ka kvih iz u ze ta ka. Pro iz vo đa či, pre-ra đi va či i tr gov ci, kao i svi oni ko ji do la ze u kon takt i ru ku ju or gan skim pro iz vo di ma oba ve zni su da pot pi-šu ugo vor s ovla šće nim ser ti fi ka-ci o nim te lom. Far me ri su oba ve zni da ser ti fi ka ci o nom te lu obez be de pri stup osnov nim in for ma ci ja ma o far mi, kao što su lo ka ci ja i ve li či na роlја, use vi ko ji su ga je ni, use vi ko ji su uklju če ni u po lo do red ko ji je рri-me nji van, pri me nje ne agro teh nič ke

me re, pri me nje ne me re kon tro le šte to či na i pa to ge na, me re pri me-nje ne to kom pre ra de i slič no. Sa dru ge stra ne, ser ti fi ka ci o no te lo mo ra bi ti pot pu no uve re no u is prav-nost do sta vlje nih po da ta ka i to ne sa mo usme no, ne go i kroz raz li či te in spek ci je, za pi se, pre gled do ku me-na ta, ugo vo ra i knji ga, ko je је pro-iz vo đač du žan da ima. Ser ti fi ka ci ja ni je jed no kra tan po stu pak, ne go je to pro ces ko ji se kon ti nu i ra no pri-me nju je na ba zi stal nog mo ni to rin-ga, pre gle da i insp ke ci ja i to ka ko sa me far me, ta ko i obje ka ta za pre-ra du.

Or gan ska pa pri ka za iz voz

U Sr bi ji, or gan ska pro iz vod nja ni za bilj nih pro iz vo da po sta je sve zna čaj ni ji iz vor pri ho da i mno gi pro-iz vo đa či se u ni zu or gan skih pro iz-vo da оdlučuјu i za pro iz vod nju pa-pri ka (sli ka 1). Or gan ska pro iz vod-nja u Sr bi ji ima du gu tra di ci ju, jer kod na ših ne sa mo po tro ša ča ne go i pro iz vo đa ča po sto ji svest о oču va-nju kva li te ta ze mlji šta i uop šte pri-rod nih re sur sa. Ta ko је Sr bi ja jed na od ze ma lja sa naj ni žim ko li či na ma pro seč ne pri me ne pe sti ci da u Evro-pi (pro seč no 40 kg/ ha), što olak ša-va pre o ri jen ta ci ju i pre ba ci va nje u si stem or gan ske po iz vod nje.

Pa pri ka po svom zna ča ju ubra-ja se u ta ko zva ne zna čaj ni je use ve (eng. ma jor crops) u Sr bi ji i pre ma роdacima Za vo da za sta ti sti ku Re-pu bli ke Sr bi je u to ku 2013. go di ne pro iz vo di la se na ukup noj po vr ši ni од 17.179 ha, s ukup nim pri no som od 147.287 t i pro seč nim pri no som od 8.574 kg/ha. Sve ve ći udeo u ova kvoj pro iz vod nji či ni or gan ska pro iz vod nja, jer je ce na ko ju na tr ži štu po sti žu or gan ski pro iz vo di zna čaj no vi ša u po re đe nju sa kon-ven ci o nal no pro iz ve de nom pa pri-kom. Ta ko, u Sr bi ji or gan ska pa pri-ka po sti že ce nu od oko dva evra, pa i vi še u za vi sno sti od kva li te ta, dok se kon ven ci o nal no pro iz ve de na pa-pri ka u se zo ni mo že da pro da za oko 0,5 eura po ki lo gra mu. Po red to ga, oko 90 od sto or gan ski pro iz ve de ne pa pri ke se iz ve ze i ta ko do pri no si uspe hu po ljo pri vred ne pro iz vod nje u na šoj ze mlji.

Gde god da se pa pri ka ga ji kao po je di nač ni usev na far mi, ce lo-kup na pro iz vod nja se bez pre te ra-nih problеmа i re la tiv no la ko mo-že da pre ve de na si stem or gan ske proizvodnjе, na rav no u za vi sno sti od to ga ka kva se prak sa pri me nju je na far mi. Me đu tim, kad se na far mi ga ji vi še use va, neo p hod no je da svi use vi bu du pre ve de ni na or gan ski na čin pro iz vod nje. Pri li kom pla ni ra-nja proizvodnје or gan ske pa pri ke, pre sve ga, tre ba obra ti ti pa žnju na iz bor sor ti. Po red svih osta lih zah te-va kao što su vre me sa zre va nja ili spe ci fi č ne po tre be tr ži šta u po gle du iz gle da i kva li te ta plo da, neo p hod-no je iza bra ti sor te i va ri je te te, ko ji su ot por ni ili naj ma nje to le rant ni na pro u zro ko va če bo le sti. Ta ko đe, sve

bilj ne ostat ke neo p hod no je re ci kli- ra ti na sa moj far mi uglav nom kroz kom po sti ra nje, ta ko da se obez be di oču va nje oso bi na i plod no sti ze mlji-šta na eko lo ški naj bo lji i naj e fi ka-sni ji na čin.

Ni vo bo le sti pri li kom ga je nja or-gan skog use va pa pri ke mo ra da se iz be ga va pri me nom pre ven tiv-nih me ra što је vi še mo gu će. Ma da ko ri šće nje ko mer ci jal nih he mij skih fun gi ci da ili dru gih pe sti ci da ni je do-zvo lje no, mno ge ze mlje do zvo lja-va ju pri me nu bor dov ske čor be za kon tro lu glji va, dok po je di ne ze mlje ogra ni ča va ju ko li či nu pri me ne na 3 kg/ha po jed noj go di ni. U sva kom slu ča ju pre od lu ke da se pri me ni bor dov ska čor ba u or gan skoj pa pri ci neo p hod no је kon sul to va ti ser ti fi ak-ci o nu ko mi si ju ko ja je od go vor na za pro iz vod nju, a uko li ko se pa pri ka ga-ji za iz voz do bro је pro ve ri ti i lo kal ne zah te ve i pro pi se ze mlje uvo zni ka.

Pri rod ni ne pri ja te lji pro tiv bo le sti

Pri li kom pro iz vod nje or gan ske pa pri ke naj bo lje је or ga ni zo va ti za štit ni, izo la ci o ni po jas oko ce log use va. U slu ča ju da po sto ji ve ći broj su sed nih use va or gan ske pa pri ke na jed nom me stu, izo la ci o ni po jas tre ba da bu de na spolj noj pe ri fe ri-ji oko či ta ve gru pe po lja, od no sno po je di nač nih use va. Pro iz vo di ko ji se even tu al no ga je u tom izo la ci o-nom po ja su ne mo gu bi ti sma tra ni or gan skim. Na ro či tu pa žnju tre ba obra ti ti da se spre či ula zak slo bod-ne vo de ili ko ja bi se mo gla sli va ti iz okol nih far mi i bi lo ka kvog drif ta pe-sti ci da ili he mi ka li ja uko li ko te far me ni su u si ste mu or gan ske pro iz vod-nje. Ka da se ne ka far ma pre or jen-ti še sa kon ven ci o nal ne na or gan sku pro iz vod nju, mi ni mal ni pe riod od tri go di ne је neo p ho dan za pri hva-ta nje or gan skog sta tu sa do bi je nih pro iz vo da. Pe riod kon ver zi je even-tu al no možе bi ti skra ćen uko li ko se or gan ska far ma za pro iz vod nju раprike for mi ra na ze mlji štu na ko-jem se ra ni je ni su ko ri sti le bi lo ka-kve he mi ka li je, na rav no pod uslo vom da se obez be de čvr sti do ka zi za ta ko ne što. Pro iz vod nja or gan ske pa pri-ka, pre sve ga, zah te va ko ri šće nje pri rod nih neprijateljа za kon tro lu pro u zro ko va ča bilj nih bo le sti. Naj-če šći pri rod ni ne pri ja te lji ko ji mo gu da oba ve su pre si ju raz vo ja bo le sti su роjedine vr ste glji va i bak te ri ja. Oni se če sto ozna ča va ju kao bi o fun gi ci di. Mo gu da se ko ri sti te i ta ko zva ni bo-ta nič ki fun gi ci di, od no sno to su naj-če šće je di nje nja ko ja sa dr že po je di-ne bilj ke, a ko ja su tok sič na za pro-

u zro ko va če bilj nih bo le sti. Najčešćе se de lo vi bi lja ka ko je sa dr že ta kva ak tiv na je di nje nja mik si ra ju, a do bi-je ni eks trak ti kao ak tiv ne sup stan ce se ko ri ste za pr ska nje ili za li va nje bi lja ka pa pri ke. Naj po zna ti ji bo ta nič-ki pe sti ci di su pi re tri ni (iz dva ja ju se iz ne kih bi lja ka iz ro da Chri sant he-mum spp.), ro te no ni (iz Der ris spp.), ni ko tin-sul fat (iz du va na, Ni co ti a-na ta ba cum), aza di rak tin (iz bilj ke Aza di rac ta in di ca) i dru gi. Me đu tim, upo tre ba svih bo ta nič kih fun gi ci da ni je do zvo lje na u si ste mu or gan ske pro iz vod nje. Ta ko na pri mer, ni je do zvo lje na pri me na ni ko tin-sul fa-ta, jer du van spa da u gru pu bi lja ka sa nar ko tič kim delovanјеm. Još ne-ke bilj ke kao što su lju te pa pri ci ce, ka di fi ca, be li luk i dru ge ta ko đe su bilj ke či ji eks trak ti is po lja va ju fun-gi cid no de lo va nje. De lo va nje bo ta-nič kih pe sti ci da ni je se lek tiv no ta ko da i mno gi ko ri sni or ga ni zmi mo gu bi ti ugro že ni pri li kom pri me ne. Me-đu tim, naj če šća ma na bo ta nič kih fun gi ci da ko ja je pri me će na od no-si se na to da uglav nom nji ho va tok sič nost ni je do volj no vi so ka da obez be di za u sta vlja nje ne ga tiv nih efe ka ta, ko je ima ju pro u zo ko va či bo le sti pa pri ke. Ono što је, ma nje vi še, za jed nič ko za sve pro u zro ko-va če bilj nih bo le sti je ste da je naj e-fi ka sni ja stra te gi ja za nji ho vu kon-tro lu - pri me na plo do re da i ga je nje ot por nih sor ti.

Ve li ka ve ći na bo le sti u pro iz-vod nji or gan ske рарrike mo že da se mi ni mi zi ra ili čak i da se spre či nji ho va po ja va, uko li ko se po štu ju pra vi la do bre fi to sa ni tar ne prak se kao što su odr ža va nje do brog sta-nja i pra vil ne pH vred no sti ze mlji-šta, kom po sti ra nje ili spa lji va nje bilj nih osta ta ka, ko ri šće nje "kap ро kap" na vod nja va nja, ume sto za li va nja bi lja ka sa vi si ne, odr ža-va nje do brog pro ve tra va nja bi lja ka u use vu i pri me na naj ma nje tro go-di šnjeg plo do re da sa bilj ka ma ko je ni su srod ne (iz be ga va ti pa ra dajz, krom pir i dru ge bilj ke iz fa mi li je So la na ce ae). U plo do re du u pro iz-vod nji pa pri ke naj e fi ka sni je je ko-ri šće nje ži ta ri ca. Broj ne, pre sve ga, fi to pa to ge ne glji ve i dru gi pro u zro-ko va či mo gu da ugro ze pro iz vod-nju or gan ske pa pri ke. U tek stu ko ji sle di bi će pro di sku to va ni naj zna-čaj ni ji pa to ge ni or gan ske pa pri ke, simp to mi ko je iza zi va ju, zna čaj kao i epi de mi o lo gi ja, a po seb na pa žnja bi će po sve će na raz ma tra nju na či na su zbi ja nja sa mo guć no sti ma ko je su do zvo lje ne u or gan skoj pro iz-vod nji.

(Na sta vi će se)

PA PRI KA - KON TRO LA BILJ NIH BO LE STI U OR GAN SKOJ PRO IZ VOD NJI

Pre ven ti vom iz be ga va ti bo le stiAutor: Dr Alerk san dra Bu la jićPo ljo pri vred ni fa kul tet Be o grad - Ze mun(Pre u ze to iz ča so pi sa „Sa vre me ni po vr tar“)

Dr Alerk san dra Bu la jić

Oko 90 od sto or gan ski pro iz ve de ne pa pri ke se iz ve ze

Mno ge ze mlje do zvo lja va ju pri me nu bor dov ske čor be

za kon tro lu glji va

Ra zno vr snost sor ti pa pri ka

Ce lo go di šnja pro iz vod nja pa ra­daj­za­ zna­čaj­no­ se­ raz­li­ku­je­ od­kla­sič­ne­ po­što­ pod­ra­zu­me­va­ vi­

so­ko­pro­fe­si­o­nal­ni­ pri­stup­ kao­ i­ vi­so­ka­ula­ga­nja.­Tu­se­pre­sve­ga­mi­sli­na:­objek­te,­ opre­mu,­ hi­bri­de­ i­ na­ struč­nu­rad­nu­sna­gu.Objek­ti­ u­ ko­ji­ma­ se­ ova­kva­ pro­iz­

vod­nja­mo­že­za­sno­va­ti­mo­ra­ju­is­pu­ni­ti­stro­ge­kri­te­ri­ju­me,­ko­ji­pod­ra­zu­me­va­ju­ma­te­ri­ja­le­ od­ ko­jih­ је­ obje­kat­ iz­gra­đen,­vi­si­nu­objek­ta,­oba­ve­zno­gre­ja­nje,­kom­pju­ter­ski­na­čin­pri­hra­ne,­ma­te­ri­ja­le­u­ko­ji­ma­se­od­vi­ja­pro­iz­vod­nja,­ve­štač­ko­osve­tlje­nje­i­spe­či­fic­ne­hi­bri­de.U­ za­pad­noj­ i­ cen­tral­noj­ Evro­pi­ ce­

lo­go­di­šnja­ pro­iz­vod­nja­ se­ za­sni­va­uglav­nom­ u­ sta­kle­ni­ci­ma­ vi­si­ne­ oko­б­me­ta­ra.­U­na­šoj­ ze­mlji­ (iako­ je­ova­pro­iz­vod­nja­za­sno­va­na­na­ma­loj­po­vr­ši­ni),­za­stu­plje­ni­su­i­sta­kle­ni­ci,­ali­vi­so­ki­pla­ste­ni­ci.­Pred­nost­sta­kle­ni­ka­je­u­to­me­što­se­lak­še­ugre­ju­i­što­u­nji­ma­do­bi­lja­ka­do­đe­sva­ki­zrak­sun­ca.­Ne­do­sta­tak­je­što­је­u­let­njim­me­se­ci­ma­go­to­vo­ne­mo­gu­će­ras­hla­di­ti­ovu­vr­stu­objek­ta,­po­red­to­ga­vi­so­ka­је­i­ce­na­ko­šta­nja­ta­kvih­ obje­ka­ta­ po­ me­tru­ kva­drat­nom.­Pla­ste­ni­ci­su­fi­nan­sij­ski­po­volj­ni­ji,­lak­še­se­ras­hla­de­to­kom­le­ta,­ali­se­za­to­zi­mi­te­že­za­gre­ju.Kom­pju­ter­ski­na­čin­pri­hra­ne­je­neo­p­

hod­nost­kod­ova­kve­pro­iz­vod­nje.­Je­di­ni­ca­za­na­vod­nja­va­nje­se­sa­sto­ji­iz:•­re­zer­vo­a­ra­za­či­stu­vo­du;•­A­i­B­tan­ka;•­tan­ka­za­ki­se­li­nu;

•­sen­zo­ra­za­me­re­nje­ko­li­či­ne­sun­če­ve­ra­di­ja­ci­je;•­dve­pum­pe­i­sa­me­je­di­ni­ce­na­ko­joj­

se­na­la­zi­re­zer­vo­ar­za­me­ša­nje­đu­bri­va­(mi­xing­tank)­i­vo­de,­2­fil­te­ra­i­elek­tro­ven­ti­la,­po­je­dan­elek­tro­ven­til­za­A­i­B­tank­i­je­dan­za­ki­se­lin­ski­tank;Re­zer­vo­ar­ za­ či­stu­ vo­du­ je­ po­tre­

ban­za­to­što­u­nje­mu­sto­ji­vo­da­ko­ja­je­po­treb­na­za­je­dan­dan­na­vod­nja­va­nja.­Ujed­no­se­ta­vo­da­u­re­zer­vo­a­ru­či­sti­od­svih­me­ha­nič­kih­ne­či­sto­ća,­ta­ko­što­te­ne­či­sto­će­ pa­da­ju­ na­ dno­ re­zer­vo­a­ra­ i­sma­nju­je­se­mo­guć­nost­da­iste­do­spe­ju­u­pum­pu.A­i­B­tan­ko­vi­slu­že­za­me­ša­nje­đu­

bri­va­i­to­ta­ko­što­u­A­idu­sva­ni­trat­na­

đu­bri­va­i­he­lat­ni­ob­lik­gvo­đa,­dok­u­B­se­sta­vlja­ju­sul­fat­na­đu­bri­va,­azot­na­ki­se­li­na­i­mi­kro­e­le­men­ti.­U­tan­ku­za­ki­se­li­nu­sto­ji­azot­na­ki­se­li­na,­raz­bla­že­na­ро­po­tre­bi.­Ovaj­ras­tvor­ki­se­li­ne­slu­ži­ra­di­fi­ne­ re­gu­la­ci­je­рН.­Sen­zor­za­me­re­nje­ra­di­ja­ci­je­je­vi­ta­lan­deo­ove­je­di­ni­ce,­iz­raz­lo­ga­što­stra­te­gi­ja­na­vod­nja­va­nja­se­od­re­đu­je­na­osno­vu­su­me­ra­di­ja­ci­je,­a­taj­po­da­tak­do­bi­ja­mo­upra­vo­od­sve­tlo­snog­sen­zo­ra.Sa­ma­je­di­ni­ca­za­pri­hra­nu­ima­funk­

ci­ju­ da­ na­ osno­vu­ pa­ra­me­ta­ra­ ko­ji­ se­pret­hod­no­ u­ nju­ uno­se­ iz­vr­ši­ me­ša­nje­đu­bri­va­ iz­A­ i­B­ tan­ko­va­sa­či­stom­vo­dom.­Ovo­me­ša­nje­se­de­ša­va­u­mi­xing­tan­ku­i­to­ta­ko­da­pre­ko­elek­tro­ven­ti­la­je­di­ni­ca­po­vla­či­je­dan­deo­đu­bri­va­iz­A­i­B­tan­ka­i­99­de­lo­va­vo­de­iz­re­zer­vo­a­ra­za­vo­du.­Ka­da­se­đu­bri­vo­i­vo­da­po­me­ša­ju­i­do­stig­nu­že­lje­ni­ЕС­i­рН,­je­di­ni­ca­po­mo­ću­si­stem­ske­pum­pe­ovaj­ ras­tvor­ša­lje­na­ka­plja­če.

Ma te ri jal ili me di jum ko me se pro­iz­vo­di­su­sle­de­ći:­vre­će­sa­sup­stra­tom,­ko ko so va vlak na i koc ke ka me ne vu ne.Vre­će­sa­sup­stra­tom­su,­ka­ko­im­sa­

mo­ ime­ ka­že,­ ta­kav­me­di­jum­ za­ pro­iz­vod­nju­ kod­ ko­ga­ su­ vre­će,­ obič­no­za­pre­mi­ne­15­li­ta­ra,­na­pu­nje­ne­me­ša­vi­nom­cr­nog­ i­be­log­tre­se­ta­sa­do­dat­kom­per­li­ta.­U­ta­kve­vre­će­se­sta­vlja­ju­2­bilj­ke­ (ako­ su­ka­le­mlje­ne),­ ili­ 4­ne­ka­le­mlje­ne.­Ova­kva­pod­lo­ga­se­sma­tra­naj­ne­kva­li­tet­ni­jom­za­ce­lo­go­di­šnju­pro­iz­vod­nju­po­što­је­kod­nje­naj­te­že­kon­tro­li­sa­ti­vred­no­sti­pH­i­EC­kao­i­ko­li­či­nu­hra­ne.Ko­ko­so­va­ vlak­na­ su­ po­pu­lar­ni­ja­ u­

cen­tral­noj­ i­ za­pad­noj­Evro­pi­ne­go­kod­nas,­ali­је­to­u­sva­kom­slu­ča­ju­iz­van­red­na­pod­lo­ga­na­ko­joj­se­uz­ma­lo­prak­se­po­sti­žu­iz­u­zet­ni­re­zul­ta­ti.Koc­ke­ka­me­ne­vu­ne­su­ustva­ri­upre­

de­na­vlak­na­pret­hod­no­sa­mle­ve­nih­ba­zalt­nih­ste­na.­Ova­pod­lo­ga­se­is­ti­če­ti­me­da­ je­pot­pu­no­dez­in­fi­ko­va­na­ i­bez­ima­lo­ hran­lji­vih­ma­te­ri­ja­ u­ se­bi,­ či­me­pru­ža­ mo­guć­nost­ oso­bi­ ko­ja­ sa­ njom­ra­di­ da­ uba­cu­je­ hran­lji­ve­ ma­te­ri­je­ po­že­lji.­Je­di­ni­pro­blem­je­od­la­ga­nje­is­ko­ri­šće­nih­koc­ki.Hi­dro­pon­ski­na­čin­ga­je­nja­pod­ra­zu­

me­va­pro­iz­vod­nju­po­vr­ća­na­ve­štač­kim­pod­lo­ga­ma,­bez­pri­su­stva­ze­mlji­šta,­ta­ko­da­se­đu­bre­nje­i­pri­me­na­re­cep­tu­ra­za­đu­bre­nje­za­sni­va­na­he­mij­skoj­ana­li­zi­vo­de­ko­ju­ko­ri­sti­mo­za­na­vod­nja­va­nje­po­vr­ća.Na­ osno­vu­ he­mij­ske­ ana­li­ze­ vo­

de,­do­bi­ja­ju­se­i­re­cep­tu­re­za­pri­hra­nu­(fer­ti­ga­ci­ju)­po­vr­ća.­Ka­ko­vo­da­ko­ja­se­ko­ri­sti­za­na­vod­nja­va­nje­ni­je­u­svim­re­gi­o­ni­ma­ista­i­he­mij­ski­sa­stav­vo­de­se­me­nja­ u­ za­vi­sno­sti­ od­ du­bi­ne­ sa­ ko­je­se­uzi­ma,­ ta­ko­da­ i­ re­cep­tu­re­ko­je­se­pri­me­nju­ju­ni­su­iste.­Iz­ovo­ga­do­la­zi­mo­do­za­ključ­ka­da­sva­ka­vo­da­ima­svo­ju­re­cep­tu­ru,­te­ne­mo­že­mo­go­vo­ri­ti­o­ne­koj­stan­dard­noj­re­cep­tu­ri.­Ove­re­cep­tu­re­se­mo­gu­ma­nje­ili­vi­še­raz­li­ko­va­ti­od­re­gi­o­na­do­re­gi­o­na­ili­od­pro­iz­vo­đa­ča­do­pro­iz­vo­đa­ča,­ali­ni­ka­ko­ni­su­iste.Ka­da­go­vo­ri­mo­o­hi­dro­po­ni­ji­ i­upo­

tre­bi­re­cep­tu­ra­za­fer­ti­ri­ga­ci­ju­mo­ra­mo­

uze­ti­u­ob­zir­i­to­da­ko­ju­сеmo­re­cep­tu­ru­ko­ri­sti­ti­za­vi­si­ i­od­vr­ste­ve­štač­ke­pod­lo­ge­ ko­ju­ ko­ri­sti­mo­ i­ sta­di­ju­ma­ u­ko­jem­se­po­vr­će­ko­je­ga­ji­mo­na­la­zi.­Hi­dro­pon­ski­na­čin­uz­go­ja­uglav­nom­pod­ra­zu­me­va­ce­lo­go­di­šnju­pro­iz­vod­nju­po­vr­ća,­npr.­pa­ra­daj­za,­ta­ko­da­se­ko­ri­sti­i­vi­še­ raz­li­či­tih­ re­cep­tu­ra.­Ta­ko­ ima­mo­re­cep­tu­re­za:

•­start­pro­iz­vod­nje­­­od­ra­sa­đi­va­nja­do­pr­vog­cve­ta­nja;•­od­1­2­cvet­ne­gra­ne;•­3­4­cvet­ne­gra­ne;•­5,6,7,8­i­9­cvet­na­gra­na;•­10­11­cvet­na­gra­na;•­12­cvet­na­gra­na­pa­do­kra­ja­pro­

iz­vod­nje.

Na­rav­no­ da­ ove­ re­cep­tu­re­ mo­ra­mo­ko­ri­go­va­ti,­ što­opet­ za­vi­si­ od­vre­men­skih­ uslo­va­ i­mi­kro­kli­ma­ta­ unu­tar­objek­ta­ u­ ko­jem­ se­ vr­ši­ pro­iz­vod­nja.­Sva­ko­dnev­nom­pro­ve­rom­EC­i­pH­oce­đe­nog­ ras­tvo­ra­ do­la­zi­mo­ do­ za­ključ­ka­dа­ li­ nam­ је­ stra­te­gi­ja­ na­vod­nja­va­nja­is­prav­na­ili­ne.­Ta­ko­đe­se­vr­ši­pe­ri­o­dič­na­he­mij­ska­ana­li­za­oce­đe­nog­ras­tvo­ra­da­bi­smo­usta­no­vi­li­da­li­nam­je­sa­dr­žaj­ma­kro­ i­mi­kro­e­le­me­na­ta­onaj­ ko­ji­ že­li­mo­ili­tre­ba­ko­ri­go­va­ti­re­cep­tu­ru­ko­ju­ko­ri­sti­mo.Ka­da­se­is­pu­ne­svi­na­ve­de­ni­uslo­vi­i­

u­pot­pu­no­sti­opre­mi­obje­kat,­ta­da­tre­ba­mi­sli­ti­na­hi­bri­de.

Hi bri di za ce lo go di šnju pro iz vod nju

Spe­ci­fič­nost­ ovih­ hi­bri­da­ je­ što­ su­spo­sob­ni­da­do­no­se­plod­pre­ko­ce­le­go­di­ne­i­to­bez­pro­me­ne­u­ve­li­či­ni­i­kva­li­te­tu.­U­prak­si­to­zna­či­da­je­ve­li­ci­na­plo­da­

ista­od­pr­ve­do­po­sled­nje­ber­be,­bo­ja­i­ukus­ta­ko­đe.­U­na­šim­agro­e­ko­lo­škim­uslo­vi­ma­se­tva­ova­kvih­hi­bri­da­po­či­nje­u­de­cem­bru,­ra­sa­đi­va­nje­to­kom­ja­nu­a­ra,­a­pr­va­ber­ba­kra­jem­apri­la.­To­kom­vegetacijе­ ovi­ hi­bri­di­ pro­la­ze­ hla­dan­pe­riod­u­po­čet­ku,­ za­tim­ula­ze­u­ let­nji­pe­riod­sa­vi­so­kim­tem­pe­ra­tu­ra­ma­i­kraj­ci­klu­sa­po­no­vo­do­če­ku­ju­u­hlad­nom­pe­ri­o­du.­Za­sve­ovo­vre­me­bilj­ka­mo­ra­da­ima­nor­mal­nu­oplod­nju,­plo­do­no­še­nje,­da­pro­du­ku­je­zdra­ve­i­kva­li­tet­ne­plo­do­ve.­Zbog­du­ži­ne­pe­ri­o­da­ber­be,­bilj­ke­se­u­ne­ko­li­ko­na­vra­ta­od­ve­zu­ju­sa­gor­nje­ži­ce­i­„spu­šta­ju“­na­po­seb­no­na­pra­vlje­ne­me­tal­ne­no­sa­če.­U­po­je­di­nim­go­di­na­ma­ka­da­ber­ba­du­go­tra­je,­plo­do­vi­se­ski­da­ju­ i­sa­40­tog­spra­ta,­a­sta­blo­ je­du­gač­ko­iz­me­đu­8­i­9­me­ta­ra.­In­for­ma­ci­ja­ko­ja­naj­vi­še­in­te­re­su­je­pro­iz­vo­đa­če­је­ko­li­ki­ ovi­ hi­bri­di­mo­gu­da­da­ju­pri­nos.­U­ze­mlja­ma­sa­du­gom­tra­di­ci­jom­ova­kve­pro­iz­vod­nje­(Ho­lan­di­ja,­Bel­gi­ja,­Ne­mac­ka),­pri­nos­je­iz­u­zet­no­vi­sok­i­ide­i­do­GOkg/m2.­Kod­nas­je­ta­broj­ka­ne­što­ma­nja­i­iz­no­si­oko­40kg/т2.Fir­ma­Syngen­ta,­od­no­sno­S&G­brend­

za­po­vr­tar­ska­se­me­na­ima­u­svom­asor­ti­ma­nu­ve­lik­broj­upra­vo­ova­kvih­hi­bri­da.­Za­po­tre­be­tr­ži­šta­Sr­bi­je­naj­bo­lje­su­se­po­ka­za­li­sle­de­ći­hi­bri­di:

MA KA RE NA F1­­­Hi­brid­u­be­ef­(iz­u­zet­no­krup­nih­pa­ra­daj­za)­ti­pu.­Od­li­ku­je­ ga­ iz­u­ze­tan­ukus­ i­ na­me­njen­ је­ za­tr­ži­šta­ko­ja­zah­te­va­ju­ve­li­ku­krup­no­ću­plo­da,­na­i­me­nje­go­va­ma­sa­je­oko­250­280gr.­Sle­de­ća­ka­rak­te­ri­sti­ka­ovog­hi­bri­da­je­iz­u­ze­tan­ukus.

ZO UKF1­­­Ovo­je­naj­ra­ni­ji­hi­brid­od­svih­ ce­lo­go­di­šnjih­ pa­ra­daj­za.­ Ma­se­ je­oko­170gr­i­iz­u­zet­no­atrak­tiv­ne,­tam­no­cr­ve­ne­bo­je­plo­da.

EUP HO RIA F1­­ Hi­brid­ re­la­tiv­no­krup­nih­plo­do­va,­ma­se­oko­180­190gr.­Po­go­dan­za­na­še­pro­iz­vod­ne­uslo­ve­po­što­to­kom­let­njeg­pe­ri­o­da­go­to­vo­da­ne­gu­bi­ na­ te­ži­ni.­ EVO LU TION F1­­ Već­ra­ni­je­је­po­me­nu­to­da­zbog­du­ži­ne­pro­iz­vod­nog­ci­klu­sa­ovi­hi­bri­di­pro­la­ze­kroz­pe­riod­ hlad­nog­ vre­me­na­ na­ po­čet­ku,­za­tim­kroz­vi­so­ke­ let­nje­ i­na­kra­ju­ci­klu­sa­ po­no­vo­ do­la­ze­ u­ pe­riod­ go­di­ne­sa­ni­žim­tem­pe­ra­tu­ra­ma.­Ono­što­ni­je­re­če­no­ је­da­ova­kvi­na­gli­ tem­pe­ra­tur­ni­ pre­la­zi­ ima­ju­ za­ po­sle­di­cu­ ote­ža­nu­oplod­nju,­ omek­ša­va­nje­plo­do­va,­ gu­bi­tak­bo­je­i­gu­bi­tak­gra­ma­že­plo­da.­Upra­vo­je­EVO­LU­TION­F1­hi­brid­ko­ji­naj­bo­lje­pod­no­si­ove­i­ova­kve­stre­sne­uslo­ve.

TYTY F1­ ­­ Hi­brid­ u­ tzv.­ kok­tel­ ti­pu­te­ži­ne­plo­da­30­35g.­Cvet­na­gra­na­kod­ovog­ko­ja­ je­ ti­pič­no­gro­zda­sta­pa­se­mo­že­bra­ti­u­ tzv.­kla­ste­ru­ali­ i­kao­po­je­di­nač­ni­plo­do­vi.­Ve­o­ma­ot­po­ran­na­bo­le­sti.­Za­ova­kvu­pro­iz­vod­nju­mo­ra­te­ima­

ti­ struč­nu­ rad­nu­ sna­gu,­ аli­ i­ že­lju­ da­kon­stat­no­pra­ti­te­ ino­va­ci­je­(no­vi­hi­bri­di,­ đu­bri­va,­ spe­ci­fič­na­ za­šti­ta­ itd).­ Ali­i­ po­red­ sve­ga­ ova­kav­ vid­ pro­iz­vod­nje­iz­gle­da­da­ima­per­spek­ti­vu.­Ni­je­to­ta­ko­te­ško­ni­za­mi­sli­ti,­s­ob­zi­rom­da­do­bi­ja­mo­kva­li­te­tan­pro­iz­vod­u­vre­me­ka­da­ga­kla­sič­nom­pro­iz­vod­njom­ni­je­mo­gu­će­do­bi­ti.

30. januar 2015. 15

NA U KA U PRAK SI

Prognoza vremena do 15. februara

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sred­nja­mi­ni­mal­na­tem­pe­ra­tu­ra­ va­zdu­ha­ u­ fe­bru­a­ru­ ima­će­ vred­no­sti­ iz­nad­ vi­še­go­di­

šnjeg­ pro­se­ka,­ pri­ če­mu­ će­ nje­na­vred­nost­u­pro­se­ku­bi­ti­vi­ša­za­oko­1.5ºC­u­od­no­su­na­vi­še­go­di­šnji­pro­sek.­U­Be­o­gra­du­i­ši­roj­oko­li­ni­pred­vi­đa­se­vred­nost­fe­bru­ar­ske­sred­nje­mi­ni­mal­ne­tem­pe­ra­tu­re­va­zdu­ha­od­1.3ºC.­Sred­nja­ mak­si­mal­na­ tem­pe­ra­

tu­ra­va­zdu­ha­u­fe­bru­a­ru­bi­će­iz­nad­vi­še­go­di­šnjeg­ pro­se­ka,­ sa­ vred­no­

sti­ma­u­pro­se­ku­vi­šim­za­oko­0.9ºC­u­ od­no­su­ na­ vi­še­go­di­šnji­ pro­sek.­U­ Be­o­gra­du­ i­ ši­roj­ oko­li­ni­ sred­nja­mak­si­mal­na­ tem­pe­ra­tu­ra­ va­zdu­ha­to­kom­fe­bru­a­ra­bi­će­oko­7.4ºC.­Sred­nja­ko­li­či­na­pa­da­vi­na­to­kom­

fe­bru­a­ra­ bi­će­ u­ gra­ni­ca­ma­ vi­še­go­di­šnjeg­ pro­se­ka­ sa­ vred­no­sti­ma­ u­pro­se­ku­vi­šim­za­oko­2­mm­u­od­no­su­na­vi­še­go­di­šnji­pro­sek.­U­Be­o­gra­du­i­ši­roj­oko­li­ni­sred­nja­fe­bru­ar­ska­ko­li­či­na­pa­da­vi­na­iz­no­si­će­oko­34­mm.

VRE­MEN­SKA­PROG­NO­ZA­ZA­FE­BRU­AR

Bla­ži­i­pro­seč­no­vla­žan­me­sec­

CE LO GO DI ŠNJA PRO IZ VOD NJA PA RA DAJ ZA U SR BI JI

Uvek kva li te tan pro iz vodU­za­pad­noj­i­cen­tral­noj­Evro­pi­ce­lo­go­di­šnja­pro­iz­vod­nja­se­za­sni­va­uglav­nom­u­sta­kle­ni­ci­ma­vi­si­ne­oko­б­me­ta­ra,­a­u­na­šoj­ze­mlji­za­stu­plje­ni­su­i­sta­kle­ni­ci,­ali­vi­so­ki­pla­ste­ni­ci

Pi­še:­Dip.­ing.­Alek­san­dar­Ra­faj­lo­vić(Pre­u­ze­to­iz­ča­so­pi­sa­“Sa­vre­me­ni­po­vr­tar”)

Hi­bri­di­do­no­se­plod­pre­ko­ce­le­go­di­ne,­bez­pro­me­ne­u­ve­li­či­ni­i­kva­li­te­tu

Alek­san­dar­Ra­faj­lo­vić

Sta nje na de vi znom tr ži štu po sta je do mi nant ni fak tor ko ji kre i ra ukup-

nu at mos fe ru na rob nom tr ži štu. Ve o ma agre si van rast do la ra ko ji je od po čet ka go di ne po ras tao za či ta vih 8,35% u od-no su na di nar, sve tr ži šne ak te re je u ve-li koj me ri pri mo rao na ap sti nen ci ju dok se ovo tr ži šte ko nač no ne sta bi li zu je, ili bar ma lo pri mi ri. Tr ži šna stra te gi ja ve li-

kih iz vo zni ka ne po sred no za vi si od ovog fak to ra, pa ni je iz ne na đe nje što je u pe-ri o du 19.01.-24.01. na no vo sad skoj ber-zi za be le žen pro met od 1.137 to na ro be, što je za 46,27% ma nje ne go pret hod ne ne de lje. Fi nan sij ska vred nost pro me ta ja iz no si la 25.654.700 di na ra, od no sno 36,79% ma nje u od no su na pret hod ni ne delj ni iz ve štaj ni pe riod.

Ku ku ruz je uobi ča je no naj pri sut ni ja ro ba na or ga ni zo va nom ber zan skom tr-ži štu. Pre ko 80% ukup nog pro me ta se od no si na ovu ro bu. Pro seč na ce na tr-go va nja ku ku ru za u SRPS kva li te tu je iz no si la 16,92 din/kg ( 15,38 bez PDV), što pred sta vlja rast u od no su na pro seč-nu ce nu iz pret hod ne ne de lje od 1,28%. To kom ne de lje ce na se kre ta la u ra spo nu od 15,20 din/kg bez PDV, pa do 15,40 din/kg što je ujed no i ce na na za tva ra nju tr go va nja u ne de lji za na ma.

Ku ri o zi tet pro te kle ne de lje je što na tr ži štu pše ni ce ni je za kju čen ni je dan ku-po pro daj ni ugo vor pre ko ber ze. Ovo ne zna či da ni je bi lo di nam ke na ovom tr ži-štu. Na pro tiv, i po nu da i tra žnja su kan-di do va le svo ju na me ru da tr gu ju, ali su raz li ke u ko ti ra nim ce na ma u na lo zi ma pro da je i ku po vi ne bi le su vi še ve li ke da bi se za klju čio ugo vor.

Po sle kon stant nog vi še ne delj nog pa-da, ce na so je dru gu ne de lju za re dom be le ži po rast. U pro te kloj ne de lji na ba zi

tri za klju če na ku po pro daj na ugo vo ra, re-a li zo va na je pro seč na ce na od od 47,85 din/kg ( 43,50 bez PDV). U od no su na ce nu iz pret hod nog ne delj nog pe ri o da ovo je po rast od 1,41%. So ji na sač ma sa 44% pro te i na iz ro ba tzv so ja kom plek sa je ta ko đe bi la pred met tr go va nja. Re a li-zo va na je ce na od 64,80 din/kg ( 54,00 bez PDV).

Od osta lih ro ba svo je me sto u ber zan-skoj tr go vi ni na šlo je i mi ne ral no đu bri vo UREA i to po ce ni od 43,78 din/kg.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 30. januar 2015.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 19. do 23. januara 2015.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: [email protected],internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

[email protected]@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Na kon pra zni ka je u SAD-u usle dio krat ko-traj ni ce nov ni skok ku ku ru za i pše ni ce, a

za tim i pad ce na ovih ži ta ri ca. Ja ča nje do la-

ra i špe ku la ci je o mo gu ćem pa du pro iz vod nje eta no la, od no sno pad po tra žnje za ku ku ru-zom od stra ne in du stri je bi o go ri va su po vu kli

ce nu fju čer sa na do le.U od no su na kraj pro šle ne de lje pše ni ca je

po sku pe la za 0,19%, a ku ku ruz za 0,95%.

Pro ce ne da će že tva so je u Bra zi lu biti od lič na, pad obi ma pre ra de u Ame ri ci, ka ko i ot ka zi va nje od re đe nog bro ja po rudž bi iz Ki ne, uti ca li su na pad ce ne so je i so ji ne sač me. Mar tov ski fju čers na so ju je po jef ti nio za 1,45%, dok je so ji na sač ma sku plja za 1,04%.

PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP MART 2015.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 195,70 $/t 195,70 $/t 197,32 $/t 197,17 $/t 196,07 $/t

Ku ku ruz 152,36 $/t 152,36 $/t 153,62 $/t 152,75 $/t 151,02 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, jan 14 364,36 $/t 364,36 $/t 360,83 $/t 361,34 $/t 364,14 $/t

So ji na sač ma, jan 14 326,20 $/t 326,20 $/t 326,50 $/t 330,50 $/t 326,70 $/t

• Rast ce ne ku ku ru za• Rast ce ne so je• De ša va nja na svet skim ber za ma

Pre po lo vljen obim ovo ne delj nog pro-me ta na “Pro dukt noj ber zi”, u od no su na pret hod nu ne de lju, do neo je, sa aspek ta ce nov nih de ša va nja, pro me ne sa mo na dva tr ži šna seg men ta. I dok je tr ži šte pše ni ce to kom ne de lje pot pu no za mr lo, ce ne su osci li ra le je di no na tr ži štu ku ku ru za i so je.

Po čet kom ne de lje ce na ku ku ru za je do sti gla obe ća va ju ćih 15,50 din/kg, bez PDV-a, da bi sre di nom ne de lje u ne do-stat ku tra žnje pa la na 15,20 din/kg, bez PDV-a. Ipak do kra ja ne de lje, kao po sle-di ca ra sta kur sa do la ra, iz vo zni ci su bi li sprem ni da pla te za “žu to zr no” ce nu od 15,40 din/kg, bez PDV-a, što je za 0,10 din/kg vi še ne go pro šlog pet ka. So ja je to kom ne de lje po sku pe la za 0,50 din/kg, bez PDV-a, do sti žu ći ak tu el nu ce nu od 43,50 din/kg, bez PDV-a.

In dek sna vred nost PRO DEX-a je to kom ne de lje va ri ra la u za vi sno sti od ce nov nih osci la ci ja ku ku ru za. Ne što ve će ce ne ku-ku ru za i so je, na da na šnji dan, u od no su na pro šli pe tak, uti ca le su na po rast in-

dek sne vred no sti ovog po ka za te lja, ko ji je da nas, be le že ći vred nost od 210,19 in dek-snih po e na, ve ći za 0,48 po e na, u od no su na kraj pro šle ne de lje.

Ipak, u ana li zi kre ta nja ovog ber-zasnkog in dek sa tre ba uze ti u ob zi ri da se isti ob ja vlju je sa aspek ta no mi nal nih di nar skih ce na po ljo pri vred nih pro iz vo da, ko ji či ne nje go vu vred no snu kor pu. Ka ko Ber za upo re do ana li zi ra i vred nost ovog po ka za te lja re va lo ri zo va nu ka ko u EUR, ta ko i u USD, bit no je is ta ći da je to kom pret hod ne dve ne de lje di nar ski PRO DEX, kao i PRO DEX re va lo ri zo van u EUR, bio u po ra stu, dok je kao po sle di ca enorm nog ra sta de vi znog kur sa ame rič kog do la ra, PRO DEX re va lo ri zo van u ovu va lu tu pre tr-peo zna ča jan pad i to sa 124,31 in dek snih po e na re gi stro va nih 09.01., na da na šnjih 120,40 in dek snih po e na. Ko li ko je bit na i ova upo red na ana li za go vo ri po da tak da je po sled nji put ova ko ni ska re va lo ri zo va na vred nost PRO DEX-a u USD, za be le že na još 05.07.2010.go di ne.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz, rod 2014. 950 16,17-16,94 900 16,72-16,94 +1,28%

Ku ku ruz, rod 2104. vla ga do 19% 50 14,63 50 14,63 -

So ja, rod 2014. 112 47,85 112 47,85 +1,41%

So ji na sač ma 44% 50 64,80 50 64,80 -0,92%

UREA, fco-ku pac 25 43,78 25 43,78 -

Pše ni ca, rod 2014. 50 23,87 - - -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

176,31 EUR/t (fu tu res mar 15)

135,75 EUR/t (fu tu res mar 15)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

198,00 EUR/t (fu tu res mar 15)

158,25 EUR/t (fu tu res mar 15)

U Bu dim pe šti su ce ne fju čer sa za be le ži le rast u od no su na pro šlu ne de lju. Pše ni-

ca je sku plja za 5,86%, a ku ku ruz za 1,19%. U Pa ri zu je pše ni ca ta ko đe po sku pe la i to za 2,99%, dok je ce na ku ku ru za ima la ne zna tan rast od sve ga 0,16%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 19.1.2015.-26.1.2015.

POVrĆE 19.1.2015.-26.1.2015.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Pančevo stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Pančevo

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

30. januar 2015.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Južno-banatski okrug

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg 20.00 20.00 20.00 bez promene dobra

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) rinfuz Domaće kg 14.00 15.20 15.20 bez

promene prosečna

2 Kukuruz (okrunjen, veštački sušen) rinfuz Domaće kg 14.00 15.20 15.20 - prosečna

3 Pšenica rinfuz Domaće kg 19.70 21.50 21.50 bez promene prosečna

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz

(okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 17.00 19.00 18.00 bez promene slaba

2 Lucerkino brašno (min 15% proteina) džak 25kg Domaće kg 40.00 50.00 45.00 bez promene slaba

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 26.00 25.00 bez promene prosečna

4 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 75.00 80.00 77.00 bez promene prosečna

5 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

6Suncokretova sačma (33%

proteina)džak 33kg Domaće kg 40.00 45.00 43.00 bez promene prosečna

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 30.00 32.00 30.00 bez promene vrlo slaba

2 Brokola (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 170.00 180.00 180.00 pad vrlo slaba

3 Celer (sve sorte) Domaće kg 110.00 130.00 120.00 rast slaba

4 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 35.00 40.00 40.00 bez promene slaba

5 Karfiol (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 165.00 185.00 185.00 pad vrlo slaba

6 Kelj (sve sorte) Domaće kg 70.00 80.00 80.00 rast vrlo slaba

7 Kelj pupčar (sve sorte) Domaće kg 140.00 150.00 150.00 bez promene vrlo slaba

8 Krastavac (salatar) Uvoz(uvoz) kg 150.00 160.00 150.00 pad vrlo slaba

9 Krastavac (salatar) Domaće kg 140.00 150.00 145.00 rast slaba

10 Krompir (beli) Domaće kg 30.00 35.00 35.00 bez promene dobra

11 Krompir (crveni) Domaće kg 30.00 35.00 35.00 bez promene dobra

12 Kupus (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 65.00 65.00 65.00 bez promene vrlo slaba

13 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 250.00 250.00 250.00 bez promene prosečna

14 Luk crni (mladi) Domaće veza 22.00 23.00 22.00 bez promene vrlo slaba

15 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 25.00 30.00 28.00 rast dobra

16 Paprika (Babura) Uvoz(uvoz) kg 160.00 200.00 190.00 pad vrlo slaba

17 Paprika (ljuta) Uvoz(uvoz) kg 300.00 400.00 350.00 pad vrlo slaba

18 Paprika (ostala) Uvoz(uvoz) kg 190.00 200.00 200.00 bez promene vrlo slaba

19 Paprika (šilja) Uvoz(uvoz) kg 190.00 200.00 200.00 rast vrlo slaba

20 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 260.00 280.00 280.00 bez promene vrlo slaba

21 Paradajz (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 180.00 200.00 180.00 rast vrlo slaba

22 Pasulj (beli gradištanac) Uvoz(uvoz) kg 240.00 250.00 240.00 bez promene prosečna

23 Pasulj (beli tetovac) Uvoz(uvoz) kg 300.00 370.00 300.00 bez promene slaba

24 Pasulj (beli) Domaće kg 220.00 230.00 220.00 bez promene prosečna

25 Pasulj (šareni) Uvoz(uvoz) kg 240.00 250.00 250.00 bez promene prosečna

26 Pasulj (žuti) Uvoz(uvoz) kg 300.00 300.00 300.00 bez promene vrlo slaba

27 Patlidžan (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 280.00 280.00 280.00 rast vrlo slaba

28 Paškanat (sve sorte) Domaće kg 150.00 150.00 150.00 bez promene slaba

29 Peršun (korenaš) Domaće kg 150.00 150.00 150.00 bez promene prosečna

30 Peršun (lišćar) Domaće veza 15.00 20.00 18.00 pad slaba

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast Rasa Jed.

mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase kg 300.00 300.00 300.00 bez promene vrlo slaba

2 Ovca sve težine sve rase kg 120.00 130.00 130.00 - vrlo slaba

3 Prasad 16-25kg sve rase kg 250.00 250.00 250.00 bez promene slaba

4 Prasad <=15kg sve rase kg 250.00 250.00 250.00 pad vrlo slaba

5 Tovljenici 80-120kg sve rase kg 150.00 160.00 150.00 pad vrlo slaba

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 140.00 150.00 150.00 bez promene vrlo slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 100.00 105.00 105.00 bez promene dobra

3 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 90.00 95.00 95.00 bez promene slaba

4 Grožđe (belo ostale) Uvoz(uvoz) kg 220.00 320.00 230.00 rast vrlo slaba

5 Grožđe (crno ostale) Uvoz(uvoz) kg 320.00 320.00 320.00 - vrlo slaba

6 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 40.00 50.00 45.00 bez promene dobra

7 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 60.00 65.00 65.00 bez promene vrlo slaba

8 Jabuka (Delišes ruž.) Uvoz(uvoz) kg 85.00 90.00 85.00 pad vrlo slaba

9 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 55.00 70.00 60.00 bez promene prosečna

10 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 55.00 65.00 60.00 rast prosečna

11 Jabuka (Jonagold) Domaće kg 45.00 55.00 55.00 rast prosečna

12 Jabuka (ostale) Domaće kg 55.00 70.00 65.00 rast slaba

13 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 85.00 85.00 85.00 rast vrlo slaba

14 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 110.00 130.00 120.00 pad vrlo slaba

15 Kruška (Viljamovka) Domaće kg 85.00 100.00 100.00 bez promene slaba

16 Kruška (ostale) Domaće kg 100.00 100.00 100.00 bez promene slaba

17 Kruška (ostale) Uvoz(uvoz) kg 160.00 170.00 160.00 bez promene slaba

18 Lešnik (očišćen) Uvoz(uvoz) kg 1600.00 1600.00 1600.00 rast vrlo slaba

19 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 100.00 110.00 100.00 pad dobra

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Junad >480kg sve rase 200.00 230.00 215.00 bez promene slaba

2 Krmače za klanje >130kg sve rase 120.00 120.00 120.00 - vrlo slaba

3 Prasad <=15kg sve rase 250.00 250.00 250.00 - slaba

4 Tovljenici 80-120kg sve rase 145.00 150.00 150.00 pad prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 17.00 19.00 18.00 bez

promene dobra

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 bez

promene prosečna

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 26.00 25.00 bez promene slaba

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 50.00 60.00 55.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 24.00 26.00 25.00 bez promene prosečna

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Ur sus 335. Trak tor u do brom sta nju, pa li na kljuc ima so lid ne gu me, ima nov ako mu la tor, mo gu ća za me na za ne is pra-van trak tor uz do pla tu po do go vo ru...Tel:064/444-28-78.

• Trak tor Sa me Sil ver u do brom sta nju, go di šte 2004., 105 KS. Ce na 7.000 evra. Tel:065/900-72-72.

• Si la zni kom bajn Zmaj 121 u rad nom sta-nju. Mo ze za me na za pri ko li cu Du bra va Ki-kin da. 1.000 EUR, ni je fi x no. Tel:060/071-440.

• Mas sey Fer gu son 3090, ce na 10.700 evra, 1988. god, u od lič nom sta nju, re gi-stro van, mo že za me na. Tel:063/531-155.

• Dvo re di be rač Zmaj 222. Ce na 3.500 evra. Tel:022/453-029.

• Trak tor Ze tor 5011, 4200 evra, sna ga mo to ra: 72kW, cr ve na bo ja, traj na re gi stra-ci ja. Go di na pro iz vod nje 1986. Ce na ni je fi sk na. Tel:069/207-20-11.

• Pro da jem trak tor IMT 539 sa 1920 rad-nih sa ti. Pro iz ve den 1992. go di ne, sa ka-bi nom i kom pre so rom i sve 4 no ve gu me.Tel:063/522-406.

• Trak tor Mas sey 115 ko nja 2.1000 evra, MF 4370, 2003. go di šte, 3980 sa ti, kli ma itd...Tel:065/250-66-25.

• Ze tor 4718 1974. go di šte, ce na 2.100 evra. Trak tor u is prav nom sta nju, ima pa pi-re. Tel:064/239-08-35.

• Mo to kul ti va tor "Gar latt", 3KS, sa brig-so vim mo to rom u kom ple tu - sa svim pri-ključ ci ma, za hva ta 95cm, po gon na pred na zad, ben zi nac ma li po tro šač, u ko ri sno do brom sta nju! Tel:064/218-74-00.

• Trak tor u do brom sta nju i ima pa pi re. Tel:015/450-144

• Pot pu no is prav na Ra ko vi ca, 76 go di šte. Tel:063/250-356.

• Trak tor Vol vo BM 814 u do brom sta-nju..za me na za ma nji trak tor i do pla ta....ka mion pre ko 7.5 t...ce na ni je fi x na. Tel:060/471-47-88.

• IMT 560 1985 god. Hi dra u lič ni vo lan. Tel:064/276-15-63.

• Trak tor John De e re 6200, 85KS, 1994. god, 7700rc, gu me sve 4 su sko ro no ve, ima re ver zer, u od lič nom sta nju, iz uvo za. Tel:065/282-30-70.

• Pri ko li ca za raz ba ci va nje staj skog đu-bri va. Ce na po do go vo ru. Lo ka ci ja - Be-se no vo (iz me đu Sr. Mi tro vi ce i Ru me). Tel:064/178-29-17.

• Zma jev ka, tip 470. Sve tlo sna sig na li za-ci ja, va zdu šne koč ni ce, ki pu je, ima i ruč nu ki pu. Pod-lim 3mm, oja ča na, ši ro ke gu me, re gi stro va na. Tel:022/265-61-11.

• Mo to kul ti va tor F 300 sa dvo takt nim ro-taks mo to rom,125 ku bi ka. Is pra van. U do-brom sta nju. Ce na je 220 eura, ni je fi k sna. Tel:064/282-13-50.

• Zmaj 142 u bes pre kor nom sta nju, sa zit nom va ri jan tom i na do grad njom za sun-co kret. Gu me od lič ne, mo tor od li čan, re-dov no odr ža van, kom bajn od pr vog da na ga ra ži ran, po se du je i ko li ca za zit ni he der, ima ura đen re duk tor na ko si. Ni ka da ni-je ra dio ku ku ruz, ra dio je sa mo pše ni cu. Tel:069/453-97-45.

• Dva Be la rus trak to ra 1979 go di ste, u od lič nom sta nju. U pot pu no sti is prav ni, sprem ni za rad. Pr vi vla snik. Tel:069/453-97-45.

• Be rač za ku ku ruz Ber ko, mo že za me na za pri ko li cu Zma jev ku. Tel:069/115-70-73.

● Be lo rus T-40 dva ko ma da. Bez ka bi-ne je 1.300 EUR a sa ka bi nom je 2100 EUR. Oba ima ju pa pi re i 1973. su go di šte. Tel:015/450-144.

● Trak tor ska pri ko li ca Zma jev ka od 7 to na. Tel:063/800-93-62.

● Mas sey 4370,2003 go di ste, 3.980 sa-ti, od li can, kli ma, obi čan me njač, od li čan trak tor, mo že ra ko vi ca 65, 76, uz do pla tu. Tel:065/250-66-25.

● IMT 5100 Do bar trak tor, re gi stro van na mo je ime, 86. god. Ce na po do go vo ru, mo-guć pre voz do kup ca. Tel:060/545-75-56.

● Mo to kul ti va tor imt 506 slx mo del sa ri-kver com, ja ci ne od 6,5 ks. U kom ple tu sa fre zom. Ra di la sve ga par se zo na u pla ste ni-ku. Tel:064/246-56-93.

• Mo to kul ti va tor Mio stan dard 4KS, sa pri ključ ci ma (ve ći na je sa mo grad nja), ben zin, gu me ni toč ko vi, ce na do go vor. Tel:062/819-04-39.

• De utz Fa hr 6.50, 1985. god, u od lič nom sta nju, mo že za me na za ma nji trak tor. Tel:063/531-155.

● Pro da jem be rač 222 i trak tor IMT 5136. Tel:064/911-29-49.

● Me njam Be lo ru sa 82 za IMT 577 ili IMT 560. Tel: 062/463-601.

• Pro da jem trak tor Fer gu son sa jed no o so-vin kom pri ko li com, mo gu ća re gi stra ci ja. Tel: 061/16-15-189.

• Pro da jem trak tor IMT 578, plug 755. Tel: 063/660-748.

• Pro da jem trak tor IMT 578, plug 755. Tel: 063/660-748.

• Trak tor IMT 539, 1990. god. u od lič nom sta nju. Tel:063/531-155.

• Trak tor ko sa či ca tek do ne sen iz ino stran-stva. Is pra van, oču van i u od lič nom sta nju. Po go ni ga mo tor Briggs od 8 ko nja i ima 1 ko su za hva ta 80cm. Ve o ma po go dan je za ko še nje ve će tra ve zbog sa mog ob li ka ku-ći šta a isto ta ko je ve o ma okre tan. Zim ska ce na, ve o ma po volj no! Tel:061/171-50-38.

• Trak tor Mas sey Fer gu son 3650. 150 ko-nja, 2670 rad nih sa ti, još su na nje mu fa brič ke gu me. Tel:065/250-66-25.

• Trak tor Ur sus C 355. Bo ja 71 na ra dža-sta, sna ga mo to ra 36kW, pr va re gi stra ci ja 1980. Zva ti po sle 17h. Tel:022/650-429.

OPRE MA

• Ku pu jem pr ska li cu za ra tar stvo do 440 li ta ra. Tel:064/079-72-82.

• Plug mar ke OLT dvo bra zni, za Fer gu son i ma nje trak to re, ove go di ne sta vlje ni no vi rav ni ci, u is prav nom sta nju bez ula ga nja, Ce na 170 evra. Tel:022/361-551.

• Fre za pri ko li ca.Te:063/854-16-38.

• Dvo brazd ni plug IMT-757/2, ce na 500 evra. Tel:022/476-092.

• Pro da jem trak tor sku fre zu IMT. Tel: 064/161-55-09.

• Mo to kul ti va tor Mio Stan dard 200, Ce na 150 evra, u do brom sta nju. Tel:063/736-40-06.

• To čak za špar tač. 3.000 din. Is pra van. Tel:064/233-15-31.

• No va kor pa za trak tor di men zi je 180, 100, 100. Ce na 190 evra. Tel:062/462-697.

• Pri ko li ca jed no o so vin ka, ki per, 4 to ne no si vo sti, 1989. god. Ce na 1.200 evra. Tel:063/531-155.

• Ro to ri za dr lja ču u do brom sta nju, mo žda 2-3 le ža ja za me nu ti. Ku plje ni zbog na do-grad nje i ta ko osta li. Tel:064/249-17-02.

• Ko sa či ca na mo no fa znu stru ju, ra di kao sat. Tel:064/232-1994

• Tur bo Mist Si stem pr ska li ca za ras hla đi va-nje dvo ri šta, te ra sa, vi ken di ca. Ni sko pri ti-sni si stem sa obič nim di zna ma bez fi l te ra. Ni je pred vi đen za kon stant ni rad, ne go za po vre me nu kuć nu upo tre bu. Tel:060/607-01-00.

• Ato mi zer za vo će Mio -Stan dard Osjek. Ma lo ko ri šćen, do bar. Tel:061/273-59-30.

• Du valj ke za sve vr ste ži ta ri ca, od 2.2-7.5kW, kom plet ne, sa ce vi ma, kri vi na ma i ci klo nom na kra ju, od lič no oču va ne, uvoz iz Ne mač ke. Tel:1063/886-97-17.

• Ras tre ši vač za br že su še nje de te li ne, tra ve, mar ke Cla as, sa kar da nom 4.5 me ta ra rad nog za hva ta, od lič no oču van.Tel:063/886-97-17.

• Po lo van ato mi zer 440l Slo ve nač ka pum-pa. Tel:063/897-91-48.

• Se ja li ca za ži to, je čam, de te li nu mar ke Ama zo ne - Spe ci jal sa 19 lu la, rad nog za-hva ta 2,5 me tra, od lič no oču va na, uve ze na iz Ne mač ke. Tel:063/886-97-17.

• Eks tra ko sa či ca Part ner 1.8kW, 46cm mač, 3200 obr ta ja u mi nu ti. Mo tor je Briggs & Strat ton. Pet ni voa ko še nja. Ko sa-či ca je uvoz iz Austri je i u eks tra je sta nju, ra di od lič no. Ko sa či ca je u stva ri sa mo-hod na ali ne do sta ju ne ki de lo vi što se to ga ti če. Tel:065/852-21-17.

• Elek trič na pum pa za pre ta ka nje go ri va de ri va ta pum pa je be šum na, mo no fa zna i pro fe si o nal na, kao no va je, uvoz Ne mač ka T.I.P. Mul ti oil 35M pum pen teh nick 74919 hel ma stadt-Ger many Rp28500max2100l-h Hmah 35m, uz pum pu ide i kor pa i pi-štolj za to če nje sa si gur no snim ven ti li ma. Tel:061/200-32-17.

• Pne u mat ska se ja li ca za ku ku ruz 4 re da. Ši ro ka cre va, kom plet no re mon to va na, iz uvo za. Tel:064/510-98-66.

• Vi no gra dar ski plug sa 2 bra zde, na po me-ra nje. Tel:064/224-61-03.

• Se ja či ca za ku ku ruz SKPT-4 "OLT Osjek", me ha nič ka če tvo ro red na. Tel:022/476-092.

• Mlin če ki ćar-kru njač Li fam Ideal 80, 1.5 kW, u do brom sta nju, Be ška. Tel:063/736-40-06.

• Mo to kul ti va tor Mio stan dard 4KS, sa pri ključ ci ma (ve ći na je sa mo grad nja), ben zin, gu me ni toč ko vi, ce na do go vor. Tel:062/819-04-39.

• To mas pum pa za na vod nja va ne, 350 l/min.Tel:062/819-04-39.

• Pr ska li ca Em pas 660 li ta ra. Uvoz Ho lan di-ja go di na pro iz vod nje 1999 za pre mi na 660 l ras pon gra na 12 m. Tel:060/545-7556

• Špar tač imt (dvo red ni). Sve je u ex tra sta nju i ko ri šće no sa mo za lič ne po tre be. Tel:060/825-89-09.

● Če tvo ro kril ne, pe to kril ne ma siv ne dr lja če za trak to re pre ko 60KS i tro kril ne pro ši re ne za trak to re is pod 60KS. Tel:064/233-15-31.

● Za pre mi ne 660L, pum pa Ko met BP 105/20, ši ri na gra na 10m. Sta nje od lič no. Tel:064/296-37-99.

● Po lov na osmo red na be ke ri ca za se ja nje ku ku ru za sa mo ni to rom za pra će nje se-tve i sen zo ri ma na se tve nim apa ra ti ma. Tel:063/267-494.

● Po lo van ato mi zer 440l Slo ve nač ka pum-pa. Tel:063/897-91-48.

● Plug ce va sti Če ški če tvo ro bra zni 4x30 za-hvat, vi si na gre de ra 75cm, raz mak iz ne đu gla va 80cm. Tel:061/200-32-17.

● Trak tor ska pr ska li ca, 440 li ta ra, se tvo-spre mač IMT-FOP 616.4.i kru njač za ku-ku ruz, tro fa zni 3kW, bu banj ši ri ne 400mm Tel:022/476-092.

● Ro to ri za dr lja ču u do brom sta nju, mo žda 2-3 le ža ja za me nu ti. Ku plje ni zbog na do-grad nje i ta ko osta li. Tel:064/249-17-02.

● Pro da jem Ol tov dvo bra zni plug. Tel: 668-790.

• Agro-an plug tri bra zde po li cen ci Vo-gel-not 3x35cm, vi si na 70cm.Tel:060/545-75-56.

• Špar tač imt (dvo red ni). Sve je u ex tra sta nju i ko ri šće no sa mo za lič ne po tre be. Tel:060/825-89-09.

• Be rač za ku ku ruz Ber ko, mo že za me na za pri ko li cu Zma jev ku. Tel:069/115-70-73.

• To mas pum pa za na vod nja va ne, 350 l/min, Tel:062/819-04-39.

• Plu go vi - dva plu ga obr ta ča Lem ken dvo-brazd ni i tro brazd ni, obr tač Frost, ne mač ki tro brazd ni, rav njak OLT- jed no brazd ni, i va di li ca za re pu, me ha nič ka, sve je u od-lič nom oču va nom sta nju i imam kar dan od pred nje vu če od trak to ra Tor pe da de ve de-set ke. Tel:061/200-32-17.

• Ra si pač mi ne ral nog đu bri va mar ke Vi con-602. Sa kar da nom, 600 li ta ra od lič no oču-van. Uvoz iz Ne mač ke. Tel:063/886-97-17.

• Pu zni tran spor te ri mar ke Kong skil de i Ne u ro, mo bi lan i fi k sni ja či ne mo to ra 2,2kw i 4kw. Preč nik mo bil nog tran spor te ra je FI-100mm a preč nik dru gog FI-150mm. Ja či na pu za od 4kW je 20t na sat! Du ži na pu že va 6.5 me ta ra. Od lič no oču va ni, kao no vi. Uvoz iz Ne mač ke. Tel:063/886-97-17.

• Pro da jem plug IMT jed no bra zni, špar tač dvo red ni i dr lja ču ma lu dvo kril nu, po volj no. Tel: 022/268-0081 i 064/403-18-32.

ZE MLJA, PLA CE VI, KU ĆE, STA NO VI, LO KA LI

• Nji va-ba šta, po vr ši ne 40 ari 1-A kla se, na la zi se u srem skom se lu Pla ti če vu, op-šti na Ru ma. Par ce la se na la zi ne po sred no is pod kuć nih pla ce va, te je, zbog bli zi ne, iz u zet no po god na za sve vr ste pro iz vod nje, a na ro či to za po vr tar stvo, vo ćar stvo i far-me. Tel:064/319-82-23.

• Pro da jem ku ću u uli ci Đu re Jak ši ća (Ka-zan dži luk). Tel: 063/534-929.

• Pro da jem eks tra sre đe nu ku ću – stan, na se lje Ni ko la Te sla, ga ra ža tri šu pe, ze-mlji šte pri vat na svo ji na. Tel: 060/615-04-15.

• Pro da jem plac u La ćar ku, Nje go še va 2. Tel: 063/583-944

• Pro da jem ku ću u Mar tin ci ma na do broj lo ka ci ji, uli ca Že le znič ka 74 i pro da jem am-bar. Tel: 063/888-10-23.

• Pro da jem ku ću u La ćar ku po vr ši ne 95m2 ili me njam za stan u Srem skoj Mi tro vi ci. Tel:064/563-92-06.

• Iz da jem lo kal u La ćar ku.Tel: 064/615-16-82.

• Iz da jem po slov ni pro stor 350m2 uli ca K.A. Ka ra đor đe vi ća 68 u Srem skoj Mi tro vi-ci. Tel:063/501-200.

• Pro da jem nov stan kod Sport skog cen tra 80m2, dnev na, 3 spa va će so be, 2 ku pa ti la, 2 te ra se, pr vi sprat, ce na 55.000 evra. Tel: 063/321-255.

• Pro da jem tro so ban stan 83,5 m2 na se lje Ma ti je Hu đi, pri ze mlje, sa za sta klje nom te-ra som, mo guć nost pri klju če nja na grad ski to plo vod. Tel: 064/28-11-422.

• Iz da jem stan uče ni ca ma upo tre ba ku-pa ti la i ku hi nje, na se lje Ma ti je Hu đi. Tel: 061/246-33-89.

• Pro da jem dvo so ban stan u De kan cu. Tel: 626-025.

• Iz da jem na me šte nu gar so nje ru u stam-be noj zgra di, ce na 70 evra. Tel:063/616-150 i 625-751.

• Pro da jem gar so nje ru 26m2u na se lju Orao, pri ze mlje, ce na 15.000 evra.Tel: 069/321-25-55.

• Pro da jem stan 40m2 u Srem skoj Mi tro vi ci kli ma, luks, te ra sa, re no vi ran, hit no i po-volj no. Tel: 065/343-63-25.

• Iz da jem stan uče ni ca ma sa upo tre-bom ku hi nje i ku pa ti la u Ma ti je Hu đi. Tel: 061/246-33-89.

• Iz da jem dvo ri šni stan u La ćar ku po se ban ulaz, gre ja nje na gas ili čvr sto go ri vo. Tel: Tel: 064/233-93-26.

• Iz da jem jed no so ban na me šten stan u Be o gra du – Ka ra bur ma, eks tra lo ka ci ja, CG,KTV pr vi sprat. Tel: 064/1233310

• Iz da jem dvo ri šni na me šten stan , po-se ban ulaz uli ca Uro ša Stoj ši ća18. Tel: 060/6240620 i 624-062

• Iz da jem na me šten stan u Ka me nja ru 100m2, CG, Tel: 062/154-29-10.

• Iz da jem jed no i po so ban ne na me šten stan, 42m2 sa CG uli ca Vod na, Srem ska Mi tro vi-ca. Tel: 625-741 i 063/655-741

● Pro da jem nji vu u La ćar ku po tes ma la stra na iz me đu na si pa i Ko sti nog ka na la, pr va kla sa po vr ši na 3,14 ju tra. Ce na 15000 evra po ju tru. Tel: 061/207-80-32.

● Pro da jem no vi ju ku ću sa jed no sob nim sta nom ili lo ka lom na od lič noj lo ka ci ji. Tel: 064/442-04-12.

● Pro da jem ku ću u Mar tin ci ma, Že le znič ka 74, na pla cu po la ju tra, vla snik 1/1 , ce na po volj na. Tel: 063/888-10-23.

● Pro da jem plac u Ste ja nov ci ma, gro bljan-ska uli ca, 7,7 ari iz li ven te melj, uve de na vo da ulaz sa obe stra ne. Tel: 064/902-45-15.

● Me njam ku ću u Srem skoj Mi tro vi ci za stan u No vom Sa du, Be o gra du ili na mo ru u Cr noj Go ri.Tel:064/474-15-13.

● Iz da jem u cen tru Srem ske Mi tro vi ce po slov ni pro stor za ško lu stra nih je zi ka. Tel:022/621-309.

● Iz da jem ma nji lo kal, pe šač ka zo na. Tel: 064/135-69-71.

• Pro da jem nji vu od 45 ari kod Car skih vi no gra da (Šu lja mač ke gla vi ce) i voć-njak od 43 ara sa stru jom i vo dom, po tez Glo žanj- Gr gu rev ci. Tel: 022/680-081 ili 064/403-18-32.

• Pro da jem jed no ju tro ze mlje na Ra di nač-kom pu tu, iz me đu Gr gu re va ca i Vr ba re uz as falt, le va stra na idu ći od Gr gu re va ca.Tel: 064/127-29-23, ši fra 5.500

• Iz da jem ku ću sa dvo ri štem bez ga zde, stro gi cen tar gra da. Tel: 063/509494

• Pro da jem no vu eks tra sre đe nu ku ću na-se lje Ni ko la Te sla, ga ra ža, 3 šu pe, ze mlji šte pri vat na svo ji na. Tel:060/615-04-15.

• Pro da jem 4 ju tra ze mlje u Žar kov ci ma po red se la uz as falt. Tel: 061/288-31-03.

• Pro da jem ku ću 80m2, po moć ni objek ti na se lje Blok B. Tel: 640-821 i 064/581-47-20.

• Pro da jem ku ću sa lo ka lom na 4,5 ara pla ca kod Hi gi jen skog za vo da ili me njam za stan uz do pla tu, Sta ri šor41. Tel: 069/233-13-00 i 069/170-79-65.

PO LJO PRI VRED NI PRO IZ VO DI

• Ži to, 30 to na, rod 2014. Tel:065/282-30-70.

• Pro da jem do ma ću ra ki ju šlji vo vi cu, po-volj no. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Po len iz u zet nog kva li te ta. Go di na pro iz-vod nje 2014. Ko li či na oko 100kg. Ce na 8€. Tel:060/711-25-55.

• Lu cer ka, rol ba le, de te li ne do brog kva li-te ta, te ži ne do 200kg, ce na 4.000 din ba la. Tel:061/202-66-53.

• Sveć plod aro ni je, pr va kla sa, ber ba 2014, 350 din/kg. Na ve će ko li či ne do go-vor.Tel:062/966-55-35.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 30. januar 2015.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Ba li ra na de te li na. 1.000 ba la. Te:062/890-47-59. Tel:022/497-238.

• Pro da jem sad ni ce, re zni ce šved skog ener-get skog dr ve ta,se če se po sle tri go di ne, Goj ko. Tel: 063/109-88-99.

• Pa sulj ze le ni, rod 2014 ruč no pre bran, imam ko li či nu od 350kg. Ce na 3eur/kg. Tel:063/742-69-44.

• Pr vo kla sne stal no ra đa ju će sad ni ce ma li-ne, sor te po la na ko je da ju rod od ju la do de cem bra. Ni su po treb ni di re ci ni ti ve zi va-nje. Tel:061/515-24-60.

• So ji na po ga ča, ce na je 57din/kg, ta ko đe vr šim za me nu so je za po ga cu, na 100kg so je, do bi ja te 82kg po ga če. Tel:066/644-17-25.

• Bra ne kru ške vi lja mov ke i šlji ve ča čan ka rod na. Tel:1065/865-49-99.

• Ba li ra na de te li na. Ni je ki sla, skla di šte na pod šu pom. 900 kom. Tel:062/890-47-59.

• 400kg pro sa sor te Al ba, ma đar sko be lo pro so, se lek ti ra no, upa ko va no po 25kg... 55 d/kg. Ma ra dik. Tel:063/829-75-85.

• Kru pan sun co kret za gric ka nje sor te Ko-los, se lek ti ran, pa ko van po 25kg. 100 din na ve li ko. Tel:063/829-75-85.

• Pr vo kla sni le šnik u lju sci. Tel:015/438-177.

● Pro da jem oko 2.5t ra ži. Tel:064/211-45-17.

● Ko ro va me tla za či šće nje dvo ri šta, gra di li-šta, ha la...Tel:021/878-136.

● Bra ne kru ške vi lja mov ke. Tel:063/882-08-62.

● Med od li pe 250kg, pa ka va no u kan ta ma 25kg. Tel:064/652-24-53.

USLU GE, PO SLO VI

• Li jem te go ve, za trak to re sa ili bez pred-njeg hi dra u li ka. Tel:065/250-66-25.

• Ne go va la bi sta ri je oso be 24 sa ta uz obez be đen sme štaj. Tel:061/365-06-52.

• Vr šim uslu ge se li id be sa kom bi jem. Tel: 065/63-111-22.

• Je se nje ora nje ba šti sa ma lim trak to rom T Vin ko vić u SM i oko li ni. Tel:022/631- 495 i 066/403-677.

● Uslu žno mo ler ski ra do vi -kre če nje, gle-to va nje, izo la ci ja. Po pust za pen zi o ne re 30 po sto. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.

● Vr šim uslu ge se lid be svih vr sta. Tel: 064/154-75-48.

● Ča so vi srp skog je zi ka za osnov ce. Tel: 061/206-40-55.

● Ča so vi ne mač kog je zi ka za sve uz ra ste i pri pre ma za od la zak u ino stran stvo. Tel: 069/636-252.

• Vo do in sta la ter ski ra do vi, kva li tet no i po-volj no. Tel: 064/22-42-197.

DO MA ĆE ŽI VO TI NJE

• Kr ma ča man gu li ca i 3 mu ška na zim če ta. Tel:064/319-72-46.

• Žen ke ku ni ća sta ro sti od 3 do 6 me se-ci (5-10 EUR ko mad), kao i skot ne žen ke (12.5 EUR ko mad). Tel:065/956-95-64.

• Ste o ne kra ve, oma ti če ne. Tel:064/256-44-24.

• Tri ov ce i dva jag nje ta ra se vir tem berg, u pr vom kru gu ma ti če nja. Tel:061/274-70-90.

• Kra va ste o na, sa dru gim te le tom 7,5 me se ci. Tel:063/734-53-73.

• Pro da jem haj kom ku ni će na ve li ko i ma lo svih uz ra sta, od me sec da na pa do skot nih žen ki. Pro da jem i me so ku ni ca po do go vo ru. Ce na 500 di na ra po me se cu sta ro sti. Tel: 063/564-166.

• Su pra sna kr ma ča, Ce na 300 evra, te ška oko 150 ki lo gra ma. Tel:064/233-83-22.

• Svi nje 100-140kg. Ce na 150din/kg. Oko li na Ru me. Mo guć nost do go vo ra oko kla nja i od no še nja go to vih po lut ki, bez do dat nog pla ća nja. Tel:066/644-17-25.

• Ko bi la, ce na 700 evra, 8 Go di na, vu če i sa le ve i sa de sne, u gli bu i na su vom, mir na po slu šna, rad na. Tel:064/128-10-72.

• Žen sko ždre be li pi ca ne ra, sta ro 8 me se-ci, ce na 450 evra. Tel:065/956-95-64.

• Haj kom, 10 ko ma da sta ro sti me sec da na po ce ni 500 di na ra po me se cu i dve žen ke 3.5 me se ca.Mo že za me na za ži vi-nu. Tel:061/623-90-24.

• Pro da jem ja gan ce za tov ili kla nje, 2 mu ška i 3 žen ska, od 24-26kg (uslu žno kla nje). Ce na 3 eura/kg. Tel:065/956-95-64.

• Vi so ko ste o ne ju ni ce, cr no be li hol štajn uma ti če ne, 10 ko ma da. Tel:064/585-39-76.

• Ju ni ce vi so ko ste o ne, cr no-be li hol štajn i kra ve uma ti če ne. Tel:063/873-65-04.

• Vi so ko mleč ne ov ce, ša re ne (me ša vi na vi tem berg i pra men ke). Ov ce su sjag-nje ne sve i de be le. Te ške su oko 60-80 kg. Ni su uma ti če ne. Ce na 150-180e. Tel:065/956-95-64.

• Fa vory Mon te a u ra od maj ke14 Mon te a-u ra i oca 9Fa vory Ca nis sa VII-I oždre bljen 07.03.2006. Iz u zet no mi ran pa stuv ide udvo je i usa mo. Tel:1011/865-11-11.

• Konj li pi ca ner, star 2 go di ne i 5 me se ci, sa pa pi ri ma, mo že me nja nje za ne ki jef-ti ni ji auto ili do ma će ži vo ti nje. Kr če din. Tel:064/228-13-93.

• Vir tem berg, ov no vi ma ti če ni za pri plod i ov ce, 2 ov na i 7 ova ca. Ce na ov no va sa ma tič nim li stom 200 eura/gr lu, a ova ca 220 eura/gr lu. Tel:065/956-95-64.

● Me njam ov na ra se il de fran ce,uma ti če-nog, star tri go di ne za ov na iste ra se ta ko-dje uma tic će nog. Tel:064/819-30-12.

● Svi nje 80-120kg. Mo guć nost do go vo ra oko kla nja i od no še nja go to vih po lut ki, bez do dat nog pla ća nja. Tel:066/644-17-25.

● De be le svi nje, te ži ne od 110-140 kg, me sna te. Ni su obe le že ne, ra se me ša ne (maj ka lan dras a otac sta vor), 170din/kg. Tel:065/956-95-64.

● Pro da jem ili me njam po ni ko nje. Tel:060/036-31-41.

● Alp ske ko ze dve po 120 EUR, ra sne sja re-ne sa jar cem, iz u zet no krup nim i uma ti če-nim. Tel:1064/431-79-21.

● Ste o na ju ni ca si men taln ske ra se, 7 me-se ci ste o na, vi so ko mleč na. Tel:064/968-02-95.

• Gu ske. Tel:063/244-265.

• Žen ke ku ni ća sta ro sti od 3 do 6 me se-ci (5-10 EUR ko mad), kao i skot ne žen ke (12.5 EUR ko mad). Tel:065/956-95-64.

• Žen sko te le si men tal ske ra se, austrij-skog po re kla, sta ro tri me se ca, te ži ne oko 120kg, maj ka ima 27l mle ka, uma ti če na. Tel:065/600-68-98.

PLA STE NI CI, STA KLE NI CI

• Sta kle nik po vr ši ne 8x4m, sa po li ca ma duž ce log sta kle ni ka u 3 re da. De be lji na ce vi je 3x4cm. Sta kle nik je iz 10 de lo va. Ima 4 pro zo ra sa stra na i vra ta. Tel:022/326-715.

• Iz ra da i mon ta ža svih vr sta pla ste ni ka po že lji kup ca po prin ci pu kjluč u ru ke. Uz pla ste nik idu fo li je do ma ćeg i uvo znog pro-iz vo đa ča vr hun skog kva li te ta, tra ke ili cre-va za za li va nje kap po kap,oro si va ci,agril fo li ja,mre zi ca za za se nu i sve osta lo sto je po treb no. Tel:064/197-26-25.

PČE LAR STVO

• Pre ci zni ter mo me tar-sklop ka. Ce na 50 evra. Ter mo me tar sa sklop kom, pr ven stve-no na me njen za pče la re, za kon tro lu to plje-nja me da. Tel:022/310-545.

• Ure đaj za pri ku plja nje pče li njeg otro va, Ce na 150 evra. Pče li nji otrov je naj sku plji pče li nji pro iz vod. Ko ri ste ga far ma ce ut ske in du stri je ši rom sve ta. Mo že se pri klju či ti 5 ra mo va na je dan ure đaj. Tel:022/310-545.

• Pa vi ljon za ko šni ce. Me tal na kon struk ci ja pa vi ljo na sa ele men ti ma za sa sta vlja nje. Tel:064/686-06-70.

• Sve vr ste pče lar skih ra mo va od su ve li pe bez čvo ra. Ce na 25din. Tel:065/247-44-98.

• Ko šni ce LR i DB i ra mo vi za ko šni ce sa ame rič kim raz ma kom, po sto ji mo guć nost i po je di nač no de lo vi.Ce na ra mo va 30din ri fu-zno a uko va ni 40din.U po nu di su i pod nja ce za sa ku plja nje po le na. Tel:064/915-77-42.

KUĆ NI LJU BIM CI

• Na pro da ju 4 muž ja ka pa u na sta rih 2 go-di ne. Tel:064/281-12-12 i 064/371-73-90.

• Pro da jem od ra sle ja pan ske gu ske. Tel:022/325-232.

• Po kla njam mač ku i ma či će si jam skog po-re kla. Tel: 641-193 i 062/641-193.

• Pro da jem be le pu li ne. Tel: 060/441-4055

• Pro da jem šten ce bi šo na i pu li na. Tel: 022/710-400, 063/8251-526

• Pro da jem šten ce krat ko dla kog pti ča ra. Tel: 022/716-200

• Ku pu jem šte ne rot faj le ra. Tel: 022/472-155

• Si bir ski ha ski, eks tra šte nad. Tel: 065/6573-857

• Pro da jem šten ce La bra do ra. Tel: 060/010-19-71

• Pro da jem šten ce pe ki ne ze ra, iz u zet no le pi. Tel: 069/1512-294

• Pro da jem rot faj le ra ili me njam za šar pla-nin ca. Tel: 064/1790-067

MO TOR NA VO ZI LA

• De utz Fa hr 6.50. Ce na 1.1500 evra, 1985. god, u od lič nom sta nju, re gi stro-van, zad nje gu me no ve, mo že za me na. Tel:063/531-155.

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

● Pro da jem Opel Kor su go di na pro iz vod nje 1998, re gi stro van go di nu da na.

Tel: 064/370-45-93.

• Pro da jem “hun dai ma trix” 1,5 SR DI, 2002. go di šte, bez ula ga nja re gi stro van do mar ta 2015.od li čan. Tel:065/442-91-93. Zva ti uve če.

• Pro da jem Pe žo 206 1.1 ben zin, go di na pro iz vod nje 2001. Tel: 063/321-255

• Pro da jem Ford KA go di na pro iz vod nje 2002, re gi stro van u is prav nom sta nju ce na 1700 evra. Tel: 022/681-502

• Pro da jem „Pa sat“ go di na pro iz vod nje 2001, 1.9 TDI oca ri njen. Tel: 065/271-19-80.

• Pro da jem Re no Me gan go di na pro iz vod-nje 2003, 1.4 ben zin oca ri njen sva opre ma. Tel: 066/974-12-68.

• Pro da jem pe žo 106, 1.1 ben zin, go di na pro iz vod nje 2001. oca ri njen, ce na 1500 evra fi k sno. Tel; 064/495-73-26.

• Pro da jem Fi at Uno, go di na pro iz vod nje 2000 pr vi vla snik, plin atest, 1.100 evra. TeL: 064/215-83-50.

• Pro da jem Za sta vu 128 be le bo je, go di na pro iz vod nje 1993, u iz u zet nom oču va nom sta nju, pr vi i je di ni vla snik, pre šla 60.000 km/čas, re gi stro va na, re gi stro va na do 28. ju na 2015, ce na 550 evra, ce na je fi k sna. Tel: 064/194-90-82.

• Za Pe gli cu, no vi auto de lo vi. Tel: 063/771-85-27.

• Pro da jem Opel Asko nu , re gi stro va na. Tel: 064/432-5869

• Pro da jem La du Ri vu u do brom sta nju re gi stro va na, plin zim ske i let nje gu me. Tel: 065/832-09-35.

• Pro da jem Ško du Ok ta vi ju go di na pro iz-vod nje 1998, 1,6 ben zin, mo že za me na za ma nji auto. Tel 069/133-21-32.

• Pro da jem ka mion Tur bo Ze tu u vi đe nom sta nju, ce na 1.350 evra. Tel: 064/39-99-737.

RA ZNO

• Pro da jem Euro ku ku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Pro da jem sad ni ce, re zni ce šved skog ener-get skog dr ve ta, se če se po sle tri go di ne, Goj ko. Tel: 063/109-88-99.

• Kru njač pre kru pač Po ljo stroj Odža ci, tro-fa zni, ma lo ko ri šćen. Tel:064/145-44-30.

• Krc ka li ca za le šnik, ruč na ili na elek tro-mo tor. Tel:063/580-819.

• Pre kru pač, me lje 20m ku ku ru za na sat, ja či na mo to ra 11kW. Mo že i za me na za ka zan, uz mo ju do pla tu. Ce na 400 evra. Tel:063/183-91-89.

• Ka zan za ra ki ju 120l kao nov, ce na 850 evra, ka zan 120l, u ex tra sta nju, ve o ma ma lo ko ri šćen. Ni je pre vr tač. Ima me šač.Tel:064/501-83-57.

• In ku ba tor za le že nje pi li ća, ka pa ci te ta 12.000 ja ja + va li o nik ka pa ci te ta 4.000 ja-ja. Po lo van, is pra van. Tel:063/875-08-75.

• Pro da jem ka zan za pe če nje ra ki je, 80 li-ta ra. Ce na 1.200 evra. Tel: 069/615-782.

• Man da rin kra sta vac 20 se men ki 150 din. Ga ji se kao i obi čan kra sta vac ima ve o ma lep ukus, a ob li kom li či na ma nju di nju. Se-me je or gan sko. Tel:061/146-30-36.

• Agre gat ben zin ski, 4 tak ta, ge ne ra-tor se ve rov 2 kva, mo tor te cum se nen-gi ne ita li jan ski HBP40G. Ce na 150 evra. Tel:065/472-27-65.

• Pro hrom ski sud-ko tlić za pre mi ne 350 lit, pro iz ve de no u Švaj car skoj, preč nik 1.000mm, du bi na 400mm, sa bla gim is pup če njem na do le gde se na sre di ni na la zi klap na za is pust ko ja mo že da se blin di ra. Tel:063/514-133.

• Ho ri zon tal ni tran spor ter. Ce na 1.000 evra, tro fa zni mo tor sa 3 ks sa za šti tom, ko ri šćen dve se zo ne. Tel:064/397-30-67.

• Ve li ki kru njač za ku ku ruz mar ke Ča ko-vec, u od lič nom sta nju, oču van, pot pu no is pra van! Ce na 5000 evra. Tel:063/811-29-11.

• Ma ši na za se če nje le ko vi tog bi lja i su-vog li sta na elek trič ni po gin, ka pa ci tet 2.5kg na sat, sit no sec ka nje ili krup ni je za 30min. Tel:064/915-77-42.

• Ven ti li za po ji li ce krup ne sto ke na pra-vlje ni od iz u zet no kva li tet nih ma te ri ja la naj bo ljeg kva li te ta, ot por nih na ha ba nje, ugra đe ne pro hrom ske opru ge kon stru i-sa ne su za du go traj no ko ri šće nje. Ce na 250din. Tel:065/227-18-90.

• Ka vez za pti ce, ruč na iz ra da, sta bi lan, toč ko vi ugra đe ni zbog lak šeg po me ra nja. Tel:063/823-02-14.

• Me ša li ca sa obrt nim mag net nim po-ljem, po god na za me ša nje he mi ka li ja. Tel:022/310-545.

• Ko li ca na dva toč ka no si vost 300kg. Ruč no pra vlje na, u od lič nom sta nju. Tel:063/823-02-14.

• Sin hron za IMT 577. Sin hron je nov. Tel:064/232-18-80.

• Ma ši na za če ru pa nje pi li ća, to či ri za kla nje i re zer vo ar za gre ja nje vo de. Tel:064/381-16-71

• Opre ma za svi njo kolj: rem me tal ni i dr ve ni, ko ri to, ora ni ju i kan te za mast. Tel:065/578-91-65.

• Dr ve na bu rad za vi no i ra ki ju, za pre mi-ne 350 i 70l. Tel:065/578-91-65.

• Ka zan za pe če nje ra ki je, od 100l. Kao nov, pre vr tač. Tel:063/404-079.

• Go ri o ni ci, 2 kom, u do brom sta nju. Od go ri va mo gu da ko ri ste naf tu, lož ulje i ma zut. Ita li jan ske su pro iz vod nje i ima ju sna gu od 89 do 172kW. Tel:064/426-00-01.

• Če ru pa či za pi li će. Če ru pa či su iz ra đe ni od mi li me tar skog po cin ko va nog li ma de-blji ne 1mm. Ni su far ba ni ta ko da ne ma opa sno sti od tra go va far be na me su. Ce na če ru pa ča bez el.mo to ra 100 EUR, ce na sa mo no fa znim el. mo to rom 170 EUR. Tel:063/151-41-61.

• Po volj no, cre va za pe ska re nje sa di zna-ma 8 i 10mm, kon denz bo ce i pe ska re. Tel:022/673-526.

• LED re fl ek tor 20W 12V, 40W 12V, 60W 12V, po god ni za po ljo pri vred ne ma ši ne - trak to re, kom baj ne. Tel:069/151-78-91.

• Pla stič ni re zer vo a ri-ba ze ni, u dve di-men zi je 5x2 me tra od 10.000 li ta ra i 2x2 me tra od 4.000 li ta ra, du bi na ba ze na je 1.2 me tra. Tel:064/115-36-05.

• Gu me 18.4.R34 Fi re sto ne i dve unu tra-šnje. Tel:064/193-69-97.

• Ukra sni bu na ri i mo sti ći i dr ve na ko li ca, vr lo po volj no, vr lo lep ukras za dvo ri šte. Tel:061/616-28-00.

• Ma ši ne-ro ta ti ve,re mon to va ne, za va đe nje ko šti ce iz vo ća (vi šnja, šlji va, kaj si ja, bre-skva), ka pa ci tet do pet to na na sat.Ce na od 6-10.000e. Tel:063/514-133.

• Ci ster na ve li či ne oko 100l, ko ri šće na je za za li va nje kap po kap. Uz ci ster nu ide i si-stem za pu nje nje vo dom i si stem za pu šta-nje vo de sa fi l te rom. Tel:064/249-45-22.

• Dva pro hrom ska bu re ta od 500 li ta ra sa pro hrom skim po sto ljem. Tel:063/882-08-62.

• Hra sto va bu rad od 500 li ta ra i pro hrom-ske ci ster ne od 4000 li ta ra, 25.000 i 50.000 li ta ra. Tel:065/865-49-99.

• Pro hrom ska ci ster na od 4000 li ta ra, vr-hun ske iz ra de i kva li te ta. Tel:063/882-08-62.

• Ve zo vi i ra mo vi za bi ko ve i kra ve! Po volj-no! Tel:064/233-15-31.

• Žar di nje re od bi ber cre pa. Ru sti čan iz ged. Ve li ka žar di nje ra vi si ne 38cm, di men zi je u gor njoj zo ni 35 x 35cm. Unu tra šnja za pre-mi na oko 9 li ta ra. 3.200,00 di na ra. Ma la žar di nje ra vi si na 28cm, di men zi je u gor noj zo ni oko 28 x 31cm. Unu tra šnja za pre mi na oko 5.5 li ta ra. 2.500 di na ra. Tel:065/955-84-66.

• Kom ple tan la nac za ve zi va nje sto ke. Tel:015/778-6963

● Per kins di zel mo tor, če ti ri ci lin dra, 75KS, ge ne ral no sre đen. Po volj no. Tel:060/055-10-43.

● Ob ra đe na ra di li ca za Be lo ru sa T-40 na pr voj spe ci ja li. Tel:064/032-37-01.

● Fel na 36 co li za Tor pe do 75 ili IMT 577-560. Tel:060/545-75-56.

● Pred nja ma ska sa Sa tur nus fa ro vi ma za IMT 5100-5106-5136. Mo že sla nje br zom po štom.Ce na po do go vo ru. Tel:060/545-75-56.

● Ruč ni in ku ba tor za 500 ko ma da ja ja. Po-lo van, ko ri šćen jed nu se zo nu, u od lič nom sta nju. Zvat zi po sle 18h. Tel:069/457-56-00.

LIČ NI OGLA SI

• Tra žim ozbilj nu de voj ku ra di dru že nja i bra ka, pr vo sms. Tel: 063/893-32-80.

● Že leo bih da upo znam žen sku oso bu oko 45 go di na sta ro sti, ozbilj na ve za mo guć brak, vre di po ku ša ti Srem, Ba nat i Bač ka. Tel: 061/668-43-79.

• Udru že nje „Mo ja sre ća“ iz Gor njeg Mi-la nov ca mo že da upri li či da se de voj ke iz Ru si je uda ju u Sr bi ju. Za in te re so va ni ja vi te se na 065/552-43-11.

● Udo vac tra ži že nu za brak do 48 go di na. Tel:064/485-31-62.

● Po vu čen, an ti al ko ho li čar, mo mak, upo-znao bih de voj ku, da mu do 48god. ra di dru že nja,mo gucć brak. Tel:065/653-81-93.

• Udo vac 57 go di na tra ži že nu ne pu ša ča do 50 go di na ra di bra ka. Tel: 066/9741-654.

• Za slo bod ne usam nje ne slo bod ne žen ske oso be ko je su za dru že nje sa slo bod nim mu škar cem, pr vo sms. Tel:064/034-29-61.

● Že lim da upo znam do bru i slo bod nu ze nu do 50 go di na. Tel:063/870-30-14.

• Upo znao bih slo bod nu da mu do 53 go-di ne. Is klju či vo ra di bra ka, usa mljen i bez de ce. Tel.: 061/61-93-552.

• Slo bod na že na tra ži si tu i ra nog slo bod nog go spo di na bez oba ve za sta ro sti od 60-75 go di na is klju či vo ra di bra ka u ob zir do la ze pla vi i sme đi. Tel: 064/546-82-63.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2, godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel: 064/14-69-263

1930. januar 2015.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

BESPLATNI MALI OGLASISMS 063/8526-021

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:[email protected]

20 30. januar 2015.

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Iako Sr bi ja ima do bre uslo ve za ga je nje le šni ka po da ci Mi ni star-stva po ljo pri vre de go vo re da je

sa mo u 2013. go di ni Sr bi ja uve zla 90 od sto le šni ka u vred no sti od oko se dam mi li o na evra. Naj če šći raz log za po sta vlje nog in ten ziv nog ga je nja le šni ka u na šoj ze mlji je dug pe riod ula ga nja i taj što pu na rod nost ovog ko štu nja vog vo ća na stu pa ka sno. Pre ma pro ce ni Mi ni star stva, tre nut-no se u Sr bi ji pod za sa dom le ske na la zi iz me đu 1.000 i 1.200 hek-ta ra, sta rih u pro se ku če ti ri do pet go di na. Naj ve ći pro iz vo đa či le ske u sve tu su Tur ska, ko ja snab de va oko 70 od sto svet skog tr ži šta, za tim Ita li ja, Azer bej džan, SAD i Špa ni ja.

Je dan od ve ćih za sa da u Sre mu, na po vr ši ni od oko 50 hek ta ra, či ji je vla snik Du šan Ma u ko vić, na la-zi se u ne po sred noj bli zi ni Ši da, na pu tu iz me đu Ku ku je va ca i Er de vi ka, a dru gi, od istog vla sni ka, u bli zi ni Ili na ca.

- Le šni ke sam po čeo da sa dim 2002. go di ne, a pr vi ozbilj ni ji rod do bio sam 2010. go di ne. Za ovaj po sao tre ba ja ko pu no ulo že nih

sred sta va, a za ra da je re la tiv no ma-la, s ob zi rom da ka da je u pu nom ro du le šnik ima pri nos u pro se ku od 700 do 800 ki lo gra ma po hek ta ru. Ka da se to po mno ži sa pet evra ko-li ka je ce na oči šće nog plo da po ki-lo gra mu i ka da se od bi ju tro ško vi ko ji iz no se od 1.500 do 2.000 evra po hek ta ru, do la zi se do to ga da po hek ta ru osta ne za ra da od oko 1.500 evra. Isti na je da to ni su ma li nov ci, ali mo ra te ima ti ba rem pet hek ta-ra da bi ste ne što oset no i za ra di li. Svi mi sle da u le šni ci ma le že ve li-ke pa re, jer im je sa da vi so ka ce na i da je sva ko onaj ko se ti me ba vi bo gat čo vek, što je skroz po gre šno, jer ni ko ne će da shva ti ko li ko go di-na u le šni ke tre ba da se ula že i da se ra di da bi se ostva ri la ne ka do bit. Pr vi rod po či nje tek u osmoj go di ni, a vi so ki pri no si se mo gu oče ki va ti iz me đu dva na e ste i pet na e ste go di-ne i to je ono što je bit no da zna ju svi ko ji ima ju na me ru da za poč nu ovaj bi znis, da su le šni ci in ve sti ci ja za du ži pe riod i da je to po sao sa mo za str plji ve. Go di šnje je za odr ža-va nje za sa da neo p hod no ulo ži ti od 300 do 500 evra po hek ta ru, a to ne će ni ko da ka že ono me ko ji tek kre će u taj po sao – pri ča o uz ga ja-nju le šni ka Du šan Ma u ko vić iz Ši da, do da ju ći da je za ovaj po sao ko ri-stio sub ven ci je dr ža ve ko je su mu mno go po mo gle, a kre di te ni je jer su oni ne is pla ti vi i mno go sku pi.

Od pro ble ma ko ji pra te ovu vr-stu pro iz vod nje, osim uče sta lih kra đa, Du šan još na po mi nje i da mu ku mu či sa glo da ri ma ko ji je du plo do ve, a pro blem pred sta vlja i to što za sa di le ske tra že na vod nja-

va nje ko je je kod nas ja ko sku po. Pre ma nje go vim re či ma, uko li ko se le šnik iz vo zi na evrop sko tr ži šte, neo p hod no je pri lo ži ti bro ju do ku-men ta ci ju, pa upra vo iz tog raz lo ga on se opre de lio za do ma će tr ži še.

Pro šle go di ne je ku pio kom bajn za sa ku plja nje le šni ka, a sva ke go di ne pro ši ru je za sa de u skla du sa svo jim mo guć no sti ma, što ima u pla nu i ove go di ne.

S. M. – M. M.

ŠID • DU ŠAN MA U KO VIĆ, PRO IZ VO ĐAČ LE ŠNI KA

Po sao sa mo za str plji ve

Du šan Ma u ko vić iz Ši da

Kom bajn za sa ku plja nje plo do vaPlan ta ža po ro di ce Ma u ko vić

Bo gat pro šlo go di šnji rod