ЛЕДНИЧКА (ГЛАЦИЈАЛНА) ЕРОЗИЈА Ђина Банковић, I-1 ПРВА КРАГУЈЕВАЧКА ГИМНАЗИЈА
ЛЕДНИЧКА
(ГЛАЦИЈАЛНА)
ЕРОЗИЈА
Ђина Банковић, I-1
ПРВА КРАГУЈЕВАЧКА ГИМНАЗИЈА
ЛЕДНИЧКА или ГЛАЦИЈАЛНА ЕРОЗИЈА
је процес при коме ледници кретањем
обликују рељеф.
Ледничка ерозија присутна је у
поларним областима и на високим
планинама, изнад снежне границе.
* Глацијална (лат. Glacies – лед)
Снег се током дана делимично отопи, а
ноћу се поново заледи. Тиме се снежна
маса збија и добија зрнасту структуру
која се зове ФИРН.
Под притиском већих количина снега лед
се сабија, прекристализује и постаје
пластичнији – леднички лед.
Ледничка ерозија
испод
Црне Главе
Кретањем ледници стварају ЕРОЗИВНЕ
ОБЛИКЕ, а на местима где се отапају и
где се таложи еродовани материјал
настају АКУМУЛАТИВНИ ОБЛИЦИ.
ЕРОЗИВНИ ЛЕДНИЧКИ ОБЛИЦИ
ЦИРК – удубљење у коме се формира ледник
ВАЛОВ – ледничко корито
Облици рељефа настали ледничком ерозијом
Циркови – удубљени делови
рељефа, полукружног облика. Има изглед
џиновског амфитеатра, оивичен
стрмим, стеновитим литицама где се
нагомилава снег, ствара фирн и глечерски лед.
Лаганим кретањем леда, цирк се проширује и
продубљује. Ширина цирка може износити
више стотина метара.
ЦиркЦирк на Каскадским
планинама
Валов је ледничко корито кроз које се ледник
креће, стрмих је страна и широког благо
заравњеног дна.
На главни валов надовезују се споредни, плићи
валови образујући тзв. „висеће долине“, украшене
често високим водопадима.
Некадашњи валов
Валов – ледничко корито
Дно ледничког валова
(Проклетије)
Простор од Долине
језера до подножја
Маја Језерце
(Проклетије) је један
велики леднички
валов са више
пречага које
сведоче о
постепеном
повлачењу моћног
ледника
Проклетије:Снежник се налази под вертикалом главног врха.Има све одлике ледника, заграђен је мореном, испод има много стена и већих је димензија.Дебљина леда у вертикали од 5 до 10 метара
АКУМУЛАТИВНИ ЛЕДНИЧКИ ОБЛИЦИ
Ледник се креће низ планинске стране и валове.
Постепено се топи да би се од снежне границе
потпуно отопио.
Истовремено ледници одламају велике количине
фирна од подлоге и уклапају их у ледник.
Сав тај материјал који ледници носе на површини,
при дну или унутар ледене масе назива се моренски
материјал или морена.
Зависно од положаја, морене могу бити:
бочне
чеоне
подинске
Морене
Бочне морене – настају таложењем стеновитог
материјал на ивици ледника.
Имају облик издужених бедема паралелних са
ледником.
Када се два ледника споје у јединствену
масу, њихове бочне стране граде средишњу морену.
Бочна морена
Подинске морене – настају стругањем подлоге
преко које се ледник креће.
Чеоне морене – настају од материјала који ледник
гура испред себе.
Термални басен – место где чеоне морене затварају
валов и формирају басен у коме се ледник отапа.
Горске очи на Дурмитору (Црно језезо)
Горске очи на Риси (Пољска)
Језера Морско око и Црно језеро
Горске очи на планини Рили (Бугарска)
Отапањем ледника у цирковима или
валовима настала су језера која су
позната као „горске очи“.
Појаву плеистоцених ледника на
Балкану први је открио географ Јован
Цвијић.
У поддурмиторском крају изражени су остаци леденог доба:
– ледничке ерозије – валови, циркови, морене.
Тезин богаз на Дурмитору
(између три ледничка цирка)
Извори:
Уџбеник из географије за I разред гимназије
Wikipedia
http://www.savniknadlanu.net/home/geografija/geografija.html
http://www.meteo.co.me/