KVALITET VAZDUHA UNUTAR ZDRAVSTVENIH USTANOVA...2017/12/04  · KISEONIK 20,9 UGLJEN – DIOKSID 0,03 PLEMENITI GASOVI 0,093 VAZDUH KAO IZVOR RIZIKA ZA LJUDSKO ZDRAVLJE •Vazduh je

KVALITET VAZDUHA UNUTAR ZDRAVSTVENIH USTANOVA

O VAZDUHU

• Čovek svakodnevno udiše do 30m² vazduha

• Sastav prirodnog suvog vazduha:

GAS VOL%

AZOT 78,9

KISEONIK 20,9

UGLJEN – DIOKSID 0,03

PLEMENITI GASOVI 0,093

VAZDUH KAO IZVOR RIZIKA ZA LJUDSKO ZDRAVLJE

• Vazduh je izvor života, ali i rizika po zdravlje

• u vazduhu se mogu naći: različite materije, čestice, gasovi, pare različitog hemijskog sastava, radioaktivni elementi, mikroorganizmi...

• Dejstvo ovih materija ovisi od njihove KONCENTRACIJE, VREMENU IZLOŽENOSTI I OSETLJIVOSTI ORGANIZMA

• Dejstvo na zdravlje: akutno, hronično, fibrinogeno, alergogeno i kancerogeno

KVALITET VAZDUHA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

• Unutrašnja sredina zdravstvenih ustanova može predstavljati rizik za pojavu infekcija koje se prenose vazduhom

• Izvor mikroorganizama:

- iz različitih medijuma životne sredine (zemljišta, vode, prašine, produkata raspadanja organskih meterija itd)

- kijanjem i kašljanjem

GREJANJE, VENTILACIJA I MIKROKLIMATSKI USLOVI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

CILJ:

- Održavanje temperature i vlažnosti vazduha (optimalni uslovi: 17°C - 22°C; rel.vl. 40-60%; strujanje vazduha: 0,1 m/s)

- Kontrola širenja neprijatnih mirisa

- Zaštita pacijenata i zaposlenih od uzročnika infekcija iz vazduha

- Smanjenje rizika za širenje infekcija putem vazduha

PREPORUKE VEZANE ZA POSTIZANJE I ODRŽAVANJE ODGOVARAJUĆEG KVALITETA VAZDUHA I MIKROKLIMATSKIH USLOVA

1. Postojanje sistema za kondicioniranje vazduha

2. Pripremne radnje prilikom planiranja i izgradnje sistema za ventilaciju i njegove stalne kontrole

3. Korišćenje kvalitetnih filtera različite funkcije i efikasnosti

4. Posebni zahtevi za neke prostorije (operacione sale, odeljenja sa imunodeficijentnim pacijentima, odeljenja za infektivne bolesti)

PREPORUKE VEZANE ZA POSTIZANJE I ODRŽAVANJE ODGOVARAJUĆEG KVALITETA VAZDUHA I MIKROKLIMATSKIH USLOVA

5. Ugradnja zapečaćenih prozora u zgradama sa centralnim sistemom za ventilaciju

6. Obezbeđenje funkcionisanja sistema u vanrednim okolnostima

7.Obezbeđenje stalnog rada sistema za ventilaciju

8. Predviđanje mogućnosti popravke, provere i obnove sistema

FILTRIRANJE, KONDICIONIRANJE, VENTILACIJA

FILTRIRANJE VAZDUHA je fizičko uklanjanje nečistoća i prvi je korak u postizanju odgovarajućeg kvaliteta vazduha unutrašnje sredine.

KONDICIONIRANJE VAZDUHA podrazumeva održavanje vazduha koji je prečišćen pomoću visokoefikasnih filtera u optimalnoj temperaturi (17°C - 22°C) i odgovarajućem rasponu vlažnosti vazduha (40 – 60%).

VENTILACIJA ILI PROVETRAVANJE podrazumeva optimalnu izmenu celokupnog vazduha u prostoriji, najmanje jednom u sat vremena.

VAZDUH KAO PRENOSILAC BOLNIČKIH INFEKCIJA

- Pacijenti kao izvor infekcije koja se prenosi vazduhom

- Veliki protok pacijenata / obolelih u ambulantnim uslovima

- Rizik za pacijente (osetljivost zbog osnovne bolesti i smanjene otpornosti)

- Profesioanlni rizici za zaposlene (svakodnevna izloženost infektivnim i hemijskim agensima)

UTICAJ NARUŠENOG KVALITETA VAZDUHA

• DIREKTAN UTICAJ NA ZDRAVLJE

- izazivajući intrahospitalne infekcije

• INDIREKTAN UTICAJ NA ZDRAVLJE

- Usled izmenjenih mikroklimatskih uslova, neodgovarajuće ventilacije i prisustva zagađujućih materija u povišenoj koncentraciji dolazi do usporavanja oporavka pacijenta ili pogoršanja osnovne bolesti

ISPITIVANJE VAZDUHA • Ispitivanje štetnih sastojaka u vazduhu se vrši i u

KOMUNALNOJ i u RADNOJ SREDINI

ZAGAĐUJUĆE MATERIJE PREMA VELIČINI ČESTICA:

Prašina – do 10 μm

Aerosoli – od 1 do 10 μm

Dim – manje od 1 μm

Što su čestice manje, duže se zadržavaju u vazduhu, dublje prodiru u disajne organe, i štetnije su po zdravlje.

OSNOVE UZORKOVANJA

• Uzorak mora biti REPREZENTATIVAN

MERNO MESTO: na mestu gde je zagađenje najveće, zatim u visini usta radnika, i na različitim udaljenostima od izvora

VREME UZIMANJA

Trenutni uzorci (trenutno zagađenje)

Kontinuirani uzorci (prosečna koncentracija za 8-časovno radno vreme ili za 24 časa u spoljnoj sredini)

Automatski registratori (stalna kontrola)

POSTUPAK UZORKOVANJA BEZ KONCENTRISANJA kada su metode za analizu

gasova i para dovoljno osetljive

- Za uzimanje uzoraka: sudovi poznatih zapremina, ampule od stakla, plastične kese, špricevi

SA KONCENTRISANJEM: apsorpcijom, adsorpcijom i kondenzacijom

- Za uzimanje uzoraka: sud, merač protoka vazduha i pumpa za uzimanje uzoraka vazduha

ANALIZA ZAGAĐIVAČA

KVALITATIVNA ANALIZA je detekciona metoda kojom se samo dokazuje prisustvo zagađivača, a NE određuje se njegova koncentracija

KVANTITATIVNOM ANALIZOM se određuje tačna koncentracija prisutnog zagađivača

• diskontinuirano

• kontinuirano

MAKSIMALNO DOZVOLJENA KONCENTRACIJA

• Stepen zagađenosti vazduha jednom ili više materija istovremeno, koji ne bi mogao da izazove oštećenje organizma čoveka u toku osmočasovnog radnog vremena za radnu sredinu, odnosno u toku celog dana za komunalnu sredinu.

• Uzimaju se u obzir i mikroklimatske prilike (temperatura, rel.vlažnost i strujanje vazduha)

• Izmerene vrednosti se svode na 20 °C i 1000 mbar

IZRAŽAVANJE ŠTETNIH PARA I GASOVA

• ppm – broj delova zagađivača od milion delova ispitivanog vazduha (parts per milion)

• mg/m³ - broj miligrama zagađivača u kubnom metru vazduha

Nađene koncentracije se upoređuju sa maksimalno dozvoljenom koncentracijom (MDK) koje su definisane odgovarajućim pravilnikom

BIOLOŠKI AEROSOL

Mikrobiološka kontaminacija predstavlja zagađenje vazduha aerosolima koji sdrže bakterije, gljivice, viruse i polene.

U biološkom aerosolu čestice manje od 1μm do 50 μm sadrže jedan ili više organizama (ČESTICE MANJE OD 5 μm DOSPEVAJU DO PLUĆA)

Veće čestice mogu da sadrže prašinu i organske i neorganske materije

ČINIOCI KOJI UTIČU NA PREŽIVLJAVANJE MIKROORGANIZAMA U AEROSOL ČESTICAMA

• Sredina u kojoj se nalaze • Temperatura • Relativna vlažnost • Osetljivost na kiseonik • UV zračenje • Elektromagnetno zračenje

! Patogeni mikroorganizmi otporni na sušenje mogu preživeti veoma dugo i prenose se na velike razdaljine

Na broj i vrstu mikroorganizama utiču:

a) Protok osoba

b) Posetioci

c) Temperatura

d) Vreme dana i godišnje doba

e) Relativna vlažnost

f) Karakteristke aparata za kondicioniranje vazduha

g) Karakteristike uzorkovanih čestica