Kritika demokratije III

Kritika demokratije IIIFacebook razgovori o demokratiji

Rastko Vukovic

Banja Luka, avgust - septembar 2015.

1

Lista pitanja i odgovora

Koje su sustinske razlike izmedu zapadne demokratije i kineskog sistema? . . . . . . . . . . . 5

Moze li sukob da podstice razvoj? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Sta bi moglo biti lose u savrsenom pravnom sistemu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Dolazi li do sukoba neravnopravnih? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

U prirodi danasnjih migracija je demokratija? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Da li je napredak jedna konstanta? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Kuda ide evolucija ljudi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Da li prosecna inteligencija ljudi raste ili pada? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Dve rasprave, danskog filozofa Kjerkegora? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Ima li globalne pravde u svetu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Zemlje u tranziciji postaju feminizirane? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Comski o obrazovanju? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Da li je Amerika parazit? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Da li su politicari podobni? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Timski rad? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Primecujete li sirenje “teorija zavjera”? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Koga biramo na demokratskim izborima? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Zasto imamo nizak natalitet? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Teatralna udaja za Isusa? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Da li se ratni zlocin isplati? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Demokratija je netolerantna? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Otkud najnoviji egzodus Arapa u Evropu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

O mediokritetima? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Prilog Politike: Kic, sund i laz? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Ima li kraja americkom imperijalizmu i sta onda? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Kakva je razlika izmedu jednakosti i pravde? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Jeste li sigurni da je porodica neophodna drustvu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Srbi u Hrvatskoj? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Dobro vece profesore. Oprostite sto Vam se javljam ovako kasno, al me interesuje jedna stvar(smajli). Jel X.Y. pouzdan sajt za bilo kakave informacije? Hvala. . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Veliki umovi koji su stvarali nauku su ziveli u proslosti i tesko je da ce se matematika dopunitinekom novom teorijom? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Porodica je danas nepopularna? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Kakva je korist od “kafanske filozofije”? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Nauka nam daje slobodu, a vjera sputava i zaglupljuje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Sta mislite o nasoj novoj inicijativi, da studenti ocenjuju profesore? . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Ko upravlja Amerikom? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

2

Sta mislite o preteranim regulacijama EU o kojima pise i M. B. Mojsilovic? . . . . . . . . . . . . 20

Da li je Zapad svestan svoje krize? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Srbija stari i umire? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

3

Uvod

U ovim razgovorima, princip: “ravnopravnost gradana pred zakonima” suprotstavljen je principuda “jednakost vodi u sukobe”, u uslovima kada razliciti ucesnici imaju isti nedeliv cilj, ali nemajuneki kriterijum poput nad-autoritet, koji bi zamenio sukob. Po svojoj prirodi, ovo je treci nastavak,prvo rasprave: Kritika demokratije, a zatim Kritika demokratije II, koja su zapravo privatna pismasa javne mreze. To je “fejsbuk filozofija” skinuta sa Facebook zida: Rastko Vukovic, hronoloski.

Rastko Vukovic,Banja Luka, 1. 9. 2015.

4

Koje su sustinske razlike izmedu zapadne demokratije i kineskog sistema?

(11.08.2015) Ravnopravnost ljudi na dnu demokratskog drustva, kao i svaka jednakost, stalno ge-nerisu mikro-sukobe, preciznije receno takmicenja, koja kapitalisticke drzave kanalisu minimumomregulativa. To je snaga njihovog mikro-nivoa, iz koje sledi privlacnost raznovrsnosti, mogucnosti iosecaj slobode kapitalistickih drzava. Zato npr. britanski premijer moze reci da su mala i srednjapreduzeca kicma britanske privrede.Za razliku od zapadne, “cista” demokratija kojoj mi (zemlje u tranziciji) tezimo, u idealnom oblikubi bila mediokratija. Prosecnost (stavise, glasanjem vecine se dobijaju ispodprosecne odluke)bi vladala drustvom i Zapad bi bio daleko od toga da ima vodecu ulogu u svetu. Zapadnomdemokratijom vladaju korporacije, na nacin kako sam vec objasnjavao, sto im daje snagu namakro-nivou.Naime, ravnopravna lica su u ravnoj organizaciji koja je inferiorna nekoj (unapred nepoznatoj)hijerarhiji, koja se nuzno uspostavlja vremenom. Liberalni kapitalizam je proizveo hijerarhijufinansijski jakih firmi, koje kao paraziti upravljaju americkom administracijom, a ova opet ostatkomzapada. Simbioza demokratskih sloboda i ovih parazita pobedila je svet.Kineski sistem moze jos vise izvuci iz ove dve prednosti, mikro i makro nivoa, samo ako bi razumeotaj mehanizam i odrzavao se u tom pravcu.Predsednik Kine: Demokratija nije za nasKineska drzava je jedna vrsta ogranicene demokratije kojom upravlja komunisticka aristokratija,slicno bivsoj Jugoslaviji. Svako ko to zasluzi moze postati clan komunisticke partije (elite), a onda uokviru tog clanstva moze ravnopravno da bira i da bude biran.Dodatak: Zasto je Zapad tako agresivan?Kapital trazi stalno sirenje (otkrice K. Marksa). Korporacijama koje vladaju Amerikom trebajustalno novi prostori, a njihov prirodan put sirenja je tlom demokratije. Amerika optuzuje (npr.Libiju, Irak, Rusiju, Kinu, ...) za nehumanost, za nedostatak ljudskih prava, za upotrebu “oruzja zamasovno unistenje”, i to sve podmece pod nedostatak demokratije (americkog tipa), kada zapravoamerickim korporacijama zatrebaju novi prostori za izrabljivanje.Glasnogovornici americke vojske nisu pricali da dolaze da razaraju i ubijaju stanovnistvo drzaveneprilagodene americkom profitu, vec da donose mir i prosperitet, prosto zato sto je to formula kojapovecava sanse uspjesne okupacije. Slicno su radili i Britanci, ali je njihov imperijalizam pokretanmalo drugacijim interesima malo drugacije oligarhije (Britanska Kruna).Cini mi se da Kina, za sada, nema takve imperijalisticke interese. Ma kako zapadnjacima izgledaloopasno i pretece jacanje kineske armije, ono je jos uvek samo odbrambenog karaktera.Vojska Kine vezba po “realistickom scenariju” u kojem ucestvuje vise od 140 000 vojnika.Zapad nije uplasen zbog kineskog imperijalizma, vec zbog nemogucnosti da pokori Kinu.Oleg S: Ne treba zaboraviti da su Kinezi, kad su htjeli, oteli Tibet i pocinili genocid gore. Oni susurovi kao i zapadnjaci kad to pozele. I cini se da se Kina u posljednje vrijeme razvija u pravcuimperijalizma, jer razvija oruzja i tehnologija za prekomorska projektovanja moci (npr supernosaceaviona koji su preskupi i besmisleni kao odbrambena moc).Rastko Vukovic: Da, moguce je, osim sto im jos uvijek nedostaje neophodnost i zelja da se sire.

Moze li sukob da podstice razvoj?

Naravno da moze, a opet, ne mora uvek. Evo jednog primera koristi konkurencije za drzavu,uzetog iz matematicke teorije igara primenjene na ekonomiju (moj prilog od pre nekoliko godina):

5

Duopoli nadmetanjaPoznato je da pojedinac ili firma mogu veoma profitirati kada imaju monopol na trzistu, sa manjimprofitom za drzavu. Medutim, ako su u uslovima konkurencije (duopolu) sa jos jednom slicnomfirmom, onda firme jos uvek mogu imati (tada manji) profit, ali sa ukupno znatno vecim profitomza drzavu.To je paradoks mikro-nivoa demokratije, da dva koja se svadaju mogu pomalo napredovati i ujednoveoma unapredivati drzavu.

Sta bi moglo biti lose u savrsenom pravnom sistemu?

(12.08.2015) Savrsena pravna drzava je valjda ona koja bi imala idealne pravne regulative za svakusituaciju. Ta bi drzava mogla biti potpuno bezkonfliktna i zato bi bila bez konkurencije, bez razvoja,u stagnaciji, dosadna.Zoran V: Onda bi drzava sa slabom pravnom regulativom bila u razvoju i ne tako dosadna! Izgledada se BiH primice opasno takvom stanju i da je prosperitet neminovan!Rastko Vukovic: Da kada bi stvari pravde bile tako “linearne” da vise znaci i bolje. Kada su svi najednoj strani camca i camac pocne da se prevrce, onda nije uvijek najbolje da bas svi odu na drugustranu.

Dolazi li do sukoba neravnopravnih?

Da, promenom percepcije sebe i onih drugih. Dve su mogucnosti, da je napadac A inferioranprotivniku B i da mu je superioran. Primer za prvi slucaj uzmimo rasiste, za drugi lovce.Ako je tacno da rasisti imaju nizu inteligenciju (nizi koeficijent IQ), kao sto je navedeno u sledecemprilogu, tada je takode moguca i potvrda principa da “jednakost generise sukobe” i ujedno pretpo-stavke da osobe mogu imati pogresnu percepciju drugih lica.Intelligence Study Links Low I.Q. To Prejudice, Racism, ConservatismOznacimo sa A rasiste, koji su niza, tj. II liga, a crnce sa B, koji su prosjecni ljudi, tj. visa, odnosno Iliga. Sta god da je merenje nivoa lige, sukob je borba za dominaciju ravnopravnih. Ako A ima nizupercepciju B’ onih drugih B, smatrajuci ih jednakim sebi (II liga), onda moze poceti sukob. ZatoA napada B. Kada B uzvraca, prihvata sukob, to znaci da oni koji su visa liga imaju percepciju A’onih prvih, dajuci im veci znacaj.

Slika 1: Sukob inferiornog A protiv B.

Nastavak: Dakle, moguc je sukob koji inicira infantilni A na pogresnu, nizu percepciju B’, inacenormalnih lica B, kao na slici 1. Uzvracanje sukoba od jaceg B ka zamisljano jakom A’ nije obavezno.Nastavak: Lov uglavnom nije sukob, ali kada jeste, sema je sledeca. Lovac A zamislja (hvali se) daplen nije bespomocno B, vec opasno i ravnopravno B’. Ako plen B uzvrati, to je zato sto se nada daima neke sanse protiv A’, kao na slici 2.

6

Slika 2: Sukob superiornog A protiv B.

Oleg S: Moram priznati da shematizacija medjuljudskih odnosa pomocu matematika djeluje grozo-morno Rastko. Tako su naucnici ljudske prirode u 18. vijeku pokusali da objasne ljudske stvari, pasu em promasili, em isprovocirali kolosalnu civilizacijsku reakciju na takav pokusaj u licu poezijeromantizma.Rastko Vukovic: Ove seme crtam da jasnije vidim ima li negde kontradikcije sa principom da“jednakost vodi u sukob”. Ako ima kontradikcije, onda tacka, kraj price, princip ne vazi. Ali akonema kontradikcije, onda moram pojednostavljivati i pojednostavljivati nebi li je lakse ugledao, svedok se (ja i li neko drugi) ne dosetim nekog (matematicki elegantnog) dokaza.Medutim, vjerujem da je psiholoski otpor zapravo problem razvoja novih oblasti uvek. Fizika sepocela ubrzano razvijati tek kada je prestala biti bogohulna, od 16. vijeka naovamo. Slicno ce se ipoliticke nauke pojaviti kao egzaktne, tek kada nam bude normalno da u dokazu neke drustvenepojave nema politizacije (kao i u dokazu matematicke teoreme).Oleg S: Opet je “egzaktizacija” drustvenih nauka prevazidjena prica. Podsjeticu te da je zlatnaera pozitivizma bio XIX vijek. Napisane su veoma egzaktne filosofsko drustvene studije o tomekako grdne posljedice je imao pokusaj da se matematicka egzaktnost intrudira u humanistickusferu. Jedna od tih posljedica je uvjerenost upravo nemackih nacista da su drustveno/duhovnestvarnosti kvantifikativne. Ako pitas stotine hiljada politickih naucnika o njihovoj vjestini reci ce tida su veoma egzaktni. Nema uopste ”psiholoskog”otpora ovdje, vec podsjecanje tebe na cinjenicukoju previdjas - da su oblasti o kojima govorimo - autonomne, imaju svoju metodologiju, bas kao imatematiju, svoje kurikulume, propise, agende, itd. A tek za termin neke eventualne bogohulnostisa bilo cije strane nema nikakvog mjesta.Rastko Vukovic: Dobro, vjerujem ti da to vjerujes, ali ali ja ne vjerujem u to.Oleg S: Dobro, ne pricam ti kao vijernik, vec kao naucnik, Rale (smajli). Predavanje i istrazivanje tematerije mi obezbjedjuje hljeb (smajli).Rastko Vukovic: Ok, gledaj to ovako. Sila i dejstvo sile se uci na treninzima borilackih vjestina, uvojsci, u fizici, u matematici. Ko je od njih najvise u pravu?Oleg S: Prvi su kodifikovali opisali dejstvo sile - vojska. Mislim da je vojska, tim vise sto je onaglavni mecena fizike i matematike zadnjih 400 godina...Mada “biti najvise u pravu” ne razumijem...Rastko Vukovic: A dokle bi stigla moc vojske da fizicka matematika nije objasnila silu? Da nijenadogradena (egzaktnom) tehnologijom.Svi su oni jednako u pravu, kada stignu do istine. Istina ima vise lica.Oleg S: Stigla bi tamo gdje je i bila. Dzingis kan nije konsultovao Rasela da osvoni evroaziju, amatematika kod CEzara kad je osvajao Evropu nema znacaj. Matematika i sve takve nauke samoopisuju PROIZVEDENU ISTINU, post factum.Istina se STVARA, proizvodi, ona se DEJSTVUJE. Sama istina je dejstvo. Kao umjetnicko djelo.Prosto djeluje.Rastko Vukovic: Naprotiv, istina se otkriva.Oleg S: I otkriva se - u Otkrovenju (smajli).

7

Covjek je bice sile, stvaranja, dejstvovanja (na grckom energicko, dinamicno) bice. Osnova tecovjekove prirode je konfliktnost (rat je polemos na grckom, odatle polemika), general je strategos.Dejstvo i protivdejstvo u veoma bitnoj sferi za covjeka, politickoj sferi, opisuje se hiljadama godina- strategijom.Rastko Vukovic: Moc (egzaktnog) znanja je ogromna, htjeli mi to priznati ili ne. Zamisli samo gdje biljudska civilizacija bila kada bi se uklonila sva, ali bas sva egzaktna znanja, do kojih smo polakostizali poslednjih milenijuma.Oleg S: To je nesumnjivo. Mi koji ucimo istoriju poducavani smo vaznom principu: sa istorijom,kod kuce si u svim erama...I nastojimo da prozremo u sustinsku promasenost danasnje civilizacije,po mnogo cemu.Nastavak: Covjek se nalazi u danasnjoj krizi zbog tog sto je zanemario duhovne postulate zapadnehriscanske civilizacije, sa njenom umjetnoscu i poezijom. Jedino izucavanjem toga ce ozdravitibez obzira da li pri tom da uci egzaktne nauke. Za nas najegzaktnije su upravo duhovne realije irelacije. Ili mislis da smo se prepisali na to da cijeli zivot ucimo nesto sto je netacno, neegzaktno itd.Najtacniji opis do danas ruskog socijalizma dao je Dostojevski. U romanu svom sa jednim biblijskimnaslovom. Covjek je cak tacno prorekao i broj dusa koje ce se zrtvovati na oltaru nihilizma.Nastavak: Dakle, moram ponoviti radi jasnoce pozicija: bez obzira na to sto cijeli zivot nece pipnutimatematiku, fiziku, brojcane nauke - covjek ce OPET ozdraviti i biti potentan, ako bude izucavaoduhovne discipline.Nastavak: Matematika je bitna za tehnicki nivo civilizacije: a tehnika servisira covjekov komoditet.Ne servisira krajnju sferu intelektualnog dijela. Inace bi i Hegel i Kant pisali matematiku (smajli) ilifiziku...Rastko Vukovic: Matematiku pise onaj ko hoce i moze, a ne onaj ko to prosto hoce.Oleg S: I za pravljenje dobrih bacvi za vino treba da to mozes (talenat), naravno...Rastko Vukovic: Izgradnja matematike je tezak i pretezak posao, kojem su u ukupnoj ljudskojproslosti bili dorasli tek rijetki (manje od 100 ljudi su izgradili vise od 90% danasnje matematike).Medutim, kada se danas okrenemo i vidimo tu grandioznu gradevinu, olako pomislimo da je njenagradnja bila dostupna svakome.Porediti izgradnju matematike sa pravljenjem bacve je ogromno nerazumevanje te tezine.Oleg S: Jeste, naravno. Ali - dozvoli mi da podjem tom metaforom - isto tako je poetsko zdanjeEvrope zasnovano ne na 100, vec na maximalno 10 najvecih pjesnika (neki idu i do 5). Pa i u nekimdrugim disciplinama je slicno.Rastko Vukovic: E, sada kada se vratim na tvoju pocetnu primjedbu, o “sematizaciji” ljudskih odnosa,hocu da kazem da su to mnogi pokusavali i nisu uspjeli, ne zato sto to mozda nije moguce, negozato sto tada ili njima nije bilo moguce.Oleg S: Vrlo moguce da ce neko, nekom, neke odnose da sematizuje. Dapace, danasnji zapad jeupravo sematizovan i kao takav moze da ide k milom Bogu. Nas narod i nasu balkansku kulturu, sasvim njenim antagonizmima, konfliktima i cime hoces, nece uspjeti niko da sematizuje. Uostalom,bilo bi vrlo dobro da ti uspije u tome, da bih znao sta tacno da izbjegavam od tih odnosa. Sema -znaci da vec nije odnos. O ljubavi necu ni da govorim, vec mislim na konflikt, koji mora da ostaneslobodan, nepredvidljiv, raznovrstan. Upravo zato Balkan vazi za rogue nation - kod Amerikanacami smo ponekad nazivani kao i Rusi - rogue element.

U prirodi danasnjih migracija je demokratija?

Demokratija vremenom jaca individualizam, koji ide sa potrebom za udobnoscu i osecanjem licneslobode, ali ujedno vodi ka opadanju znacaja porodice i nataliteta.

8

Vec i letimican pogled na statisticke karte sveta, na kojima su predstavljeni natalitet i/ili migracijestanovnista, pokazuje da su demokratske zemlje privlacne migrantima, koji opet dolaze iz zemaljasa vecim prirastajem stanovnistva. Medutim, mi se ne mozemo odreci demokratije i zato smoprisiljeni prikrivati njene lose strane i nadati se i izmisljati privremene teorije koje ce kobojagispasiti nas svet (nasu naciju, nas nacin zivota).Migranti ce izmeniti evropsko drustvo.

Da li je napredak jedna konstanta?

Naravno da nije. Neki smatraju da od 20. vijeka evolucija ide nepovoljno za nas. Nemamo para zadijete, ali zato imamo za pse ili macke koji nas kostaju kao dvoje djece, kazu mladi bracni par Carol(IQ 141) i Trevor (IQ 138) u sledecem popularnom video prilogu:Idiocracy

Kuda ide evolucija ljudi?

Roboti vec danas mogu da kreativno prave originalne robote. Masine mogu samostalno da stvarajudruge masine za odredene zadatke bolje nego sto to rade ljudi, smatra konstruktor prof. Fumi Idiiz Kembridza.On the origin of (robot) speciesDruga linija razvoja su kiborzi, treca su genetski modifikovani ljudi.Rodene su prve GMO bebe: U SAD pocelo stvaranje “VESTACKE” populacije!To ce biti pravi ljudi, bez mane? Delimicno da, ali se bojim da ce komercijala u nauci ciniti slicnosto se danas dogada sa medicinom, farmacijom i GMO poljoprivredom. Jednog dana cemo stati ireci, uh pogresili smo, ovi GMO ljudi ne valjaju, ali smo i negde izgubili originale.Ostali naslednici ljudske vrste imaju sve manje sanse.

Da li prosecna inteligencija ljudi raste ili pada?

Jos nije sasvim jasno da li prosjecna inteligencija ljudi raste ili opada. Cini se da to veoma zavisi odregije.Na primer, u zemljama u kojima je u toku revolucija obrazovanja, kao sto su sada Kina ili Indija,prosjecan IQ koeficijent je u porastu (nekadasnji Flinov efekat uocen na zapadu?), dok na Zapadutaj koeficijent sada stagnira ili je u opadanju. U sledecem prilogu, prosecna ineligencija ljudi naZapadu je manja za oko 15 IQ, tokom poslednjih 150 godina:Human IQ Scores DecreasingMedutim, postoje i nedavna istrazivanja sa navodno drugacijim rezultatima:Are humans getting cleverer?

Dve rasprave, danskog filozofa Kjerkegora?

Gorane, citam date mi preporucene rasprave, ali je pitanje da li ponesto i razabirem?Danski filozof Seren Kjerkegor (1813-1855) u 19. veku je napisao DVE RASPRAVE. Prva se svodina pitanje, sme li covek dati svoju glavu za istinu? To je religiozna rasprava o bezgresnom Isusukojeg su mocnici mrzeli jer ga je narod hteo uciniti carem, a narod ga je mrzeo jer On nije hteopostati njihov car. Hriscanstvo uci da je svet zao, a Isus je svojom bezgranicnom ljubavlju izlecio

9

covecanstvo preuzimajuci tude grehe na sebe, dozvoljavajuci im da ga razapnu. Dijalektickigledajuci, on ih je zapravo naterao da ga razapnu vecno ih optuzujuci za sopstveno ubistvo.Kjerkegor dalje kaze da je Isus imao pravo da (ga razapnu i da) ih optuzi zato sto je posedovaoistinu, makar on bio i cista ljubav.Dodatak: Testiram Kjerkegorovu tezu na primjeru iz njemu nepoznatog sledeceg veka.Poznato je da je u Ustaskoj NDH od 1941. nad Srbima vrsen zlocin i genocid (trecinu pobiti, trecinupokatoliciti, trecinu proterati), kada je ubijeno 1,4 miliona srpskih civila, zena i dece. Poznato namje i da su se razmere tog zlocina umanjivale, zataskavale i ignorisale, veoma dugo. Zasto? Zbogpritiska sa zapada, zbog Titove i zelje komunista da nastave vladati Jugoslavijom, zbog potrebe zapomirenjem. To su neki od poznatih razloga.Medutim, svi ovi razlozi se prema Kjerkegorovoj tezi mogu svesti na jedno. Na (svesnu, precutnuili nesvesnu) zelju Srba i ostalih da se zlocinci izvuku. Sam zlocin je strasan za zrtve u trenutkudesavanja, ali je to i ogromna politicka moc zrtava nad zlocincima kasnije.Cinjenica da Srbi nisu eksploatisali tu svoju nesrecu moze znaciti da su oni zaista verovali u ljudskudobrotu i mogucnost pomirenja. Dosledno, jer Srbi su hriscani, i mada hriscanstvo uci i da je svetzao, ono nas odgaja da treba birati prastanje i da je upravo zbog Kjerkegorove teze potrebno iprivremeno zaboravljanje.Nastavak: U drugom delu iste knjizice, u kojoj je rasprava “O razlici izmedu genija i apostola”, tamogde tumaci pojam autoriteta, mislim da je Kjerkegor veoma promasio, ili je u njegovo vreme rec“autoritet” imala neko drugo znacenje.Za Kjerkegora, autoritet je uvek religiozna stvar. Kralj ima autoritet koji dolazi od bozanskogodobravanja. Propovedati znaci koristiti autoritet, tako da je i autoritet znanja bozanski. Premaistom, autoritet ne moze imati ateista! Medutim, ovo poslednje je netacno.Autor objasnjava da autoritet moze nekom reci: idi! sto tada prouzrokuje izvrsavanje, medutimautor ne cini korak dalje da primeti da autoritet moze resiti sukob ”bez sukoba”. On ne primecujeda je autoritet i tihi kriterijum koji moze odluciti o ishodu sukoba (dve razlicite) osoba A i B kojese svadadaju za prisvajanje istog jedinstvenog predmeta C. Takode, Kjerkegor ne primecuje da seautoritet moze i zloupotrebiti. Da autoritet moze biti i pravni sistem drzave.Zato verujem da je drugi deo knjizice DVE RASPRAVE, danskog filozofa Serena Kjerkegora pomalopovrsno dopisan, za razliku od prvog dela.

Ima li globalne pravde u svetu?

Zapadni mocnici postavljaju obaveze nama koje traze da budu ispunjene do poslednjeg slova, alislicne obaveze sebi nikada ne ispunjavaju, objasnjava srpski general Delic:Prijatelje vide tamo gde ih nikada nije biloZapravo, vodece zapadne zemlje krisom ucestvuju i u najvecim zverstvima koja na javnoj sceniosuduju. Na primer, grupa od 150 terorista napala je Makedoniju u Kumanovu sredinom maja2015. godine. Kao i u konfliktu 2001, ova grupa je ukljucivala vise inostranih placenika, vecinomamerickih i britanskih instruktora, koji su dosli iz baze Bondstil na Kosmetu, rekao je Nedelovski.U Kumanovu ubijeni i britanski i americki vojni instruktoriNe strepi se zbog mozda velike stete (Makedoniji) zarad relativno malog interesa (SAD).Sledeci prilog podvlaci dvojne arsine zapada. Zapad se bori protiv slovenskog sveta zato sto smomi drugaciji. Sloveni su po svojoj prirodi okrenuti i ka iracionalnom, kaze Mihalkov.Nikita Mihalkov: U toku je rat svim sredstvima protiv slovenskog naroda

Zemlje u tranziciji postaju feminizirane?

10

Da, ali ne samo zemlje nerazvijene demokratije. Vec sam objasnjavao zasto, a sada samo ukratko.U odgoju dece pretezno ucestvuju uciteljice, nastavnice, profesorice, usadujuci im zenski nacinrazmisljanja i resavanja problema. Razlozi leze u trazenju rodne ravnopravnosti u zaposljavanju,koja se opet prirodno razvija u zenske (kancelarijske) i muske (vanjske) poslove, a ne zelimo danam deca rastu na ulici. Tako dolazimo do favorizovanja saveta u pravcu sigurnosti i zicera.To su recimo: “igraj nasigurno”, “strpljen spasen”, “ne srljaj”. Decaci se nedovoljno podsticu urazvoju muskih principa, preuzimanja inicijative i rizika, koji dominiraju u sportu, ekonomskojkonkurenciji, politici, ratu. Otuda, velike sile vole da oni drugi ostanu u feminiziranim drustvima.Medutim, ponekad i veliki imaju slicne probleme. Na primer, zbog pretezno feminiziranog pristupaobrazovanju, niti jedan politicar ne zeli da se zauzme za nepovoljan polozaj decaka, zali se NeilLindon u britanskom The Telegraph.Why don’t politicians care about the gender gap in education?

Comski o obrazovanju?

Zanimljiv i ne tako nov prilog Comskog, o pogresnoj opstoj euforiji improvizovanja pojednostavlji-vanja u skolstvu.Neke stvari je zaista moguce pojednostavljivati, ali to nije posao za mediokritete, niti za njihovezakonodavce. Demokratija je ta koja spontano velica prosecnost, instant uspehe, brzinske procene,koji putuju negde mimo stvarnog zivota, a mi svi smo zrtve te euforije.Comski: Sistem vrjednovanja ucenika i nastavnika vjestacki

Da li je Amerika parazit?

U americkoj demokratiji se razvio parazit, korporacije, koji sada preko americke administracijevlada svijetom. Da to i nije tako neprirodno, pogledajmo u sledecem primeru.U tijelu zlatne meduze zivi zivi jedna neobicna alga. Njihova simbioza je pocela prije 12 000 godinakada je nivo okeana bio visi od danasnjeg, zbog topljenja glecera. Nakon povlacenja mora, ovameduza je ostala zarobljena u jezeru Palau u Filipinskom moru, razvijajuci neobicnu saradnju saalgom koja danas cini oko 10% meduzinog tijela. Meduza pliva danju u vodi tako da jednako izlazealge suncevoj svjetlosti, koju alga pretvara u hranu kojom se hrani i meduza.Golden JellyfishMedutim, to je benigna simbioza. Slicna, ali zlokobna, raste danas u strukturama SAD-a. Na tkivudemokratije jacaju korporacije koje sve otvorenije upravljaju americkim drustvom. One pokrecuAmeriku da grabezljivo oduzima kapital drugima, kojim opet odrzava americko drustvo.

Da li su politicari podobni?

Ljudi koji su na granici ili su psihopatoloske licnosti vladaju svetom, objasnjava Mila Aleckovic,prof. klinicke psihopatologije i filosofske antpropologije.Mila Aleckovic: Engleska i americka ambasada danas vladaju Srbijom! (18.08.2015)

Timski rad?

Dobro pitanje. Zanimljivo je uporediti demokratske principe ravnopravnosti sa prednostima imanama timskog rada.

11

Da podsetim, timski rad je proces saradnje u grupi ljudi radi postizanja nekog cilja. Timski radje cesto glavni deo poslovanja, i jezgro moci firmi i korporacija koje danas vladaju americkomdemokratijom.U grupa jednakih, ravnopravnih jedinki pre ili kasnije pocinje borba za dominaciju. To su prvopitanja kompetencije za ovo ili ono, koja nastavljaju svadama oko znacaja pojedinih predloga (ipovlacenjem pojedinaca), a zatim uspostavljanjem hijerarhije po pravima na donosenje spornihodluka, i konacno uspostavljanjem strukture autoriteta. Medutim, ako se insistira na konstantnojravnopravnosti clanova grupe, autoriteti se nece iskristalisati, vec ce se grupa iscrpljivati sukobima,ostajuci neefikasna.Tako princip “jednakost vodi u sukobe” vodi u inace u praksi poznate zakljucke da ljudi u grupi,radi efikasnosti grupe, ne trebaju biti jednaki po znanjima i sposobnostima, kao i to da ih vec ustartu treba organizovati hijerarhijski.Dodatak: Sa druge strane, sukobi ljudi na dnu hijerarhije mogu biti veoma korisni organizovanimtimovima gore. Sukobi koji nastaju zbog medusobnih ravnopravnosti ljudi na dnu korisni su zbogiscrpljivanja (koja tu populaciju drze izvan glavnih tokova), zbog svoje dinamike, raznovrsnosti iprivlacnosti (sjaj kapitalizma). Osjecaj slobode je osjecaj prava na izbor, ali i prava na borbu (zastosu dobro uredeni sistemi neprivlacni?). Ovi sukobi su korisni i zato sto usmeravane konkurencijemogu proizvesti i nove kvalitete.

Primecujete li sirenje “teorija zavjera”?

(20. avgust 2015) Ne iznenaduje da popularizacija obrazovanja i “strucnosti” rezultira sirenjemDaning-Krugerovog sindroma i ubrzanim otkricima mnostva novih, plitkih “teorija”.Teorije zavere u koje veruje pola sveta: Da Vincijev kod je istina, Sekspir nije postojaoLjudi su lazljivi i zato vole “teorije zavjere”.Pogledajte najvece podvale u istoriji na koje su nasjele maseZato sto ljudi vole lazi i poluistine, profitiraju knjizevnost i druge umjetnosti. Medutim, ljudi vole ikatastrofe. Predvidanja katastrofa se valjda prave po receptu: ako stalno i uporno slutis nesrecu,pre ili kasnije moras pogoditi, i bices prorok.Pripremite se! Sredinom septembra smak svijeta!Takode, mi volimo da potiskujemo ruzna sjecanja. To je jedna (skrivena) poruka koju izvodim izsledeceg (snaznog) intervjua Matije Beckovica.Najveci neprijatelj secanja na srpske zrtve je srpski narodNije niti dnevna politika zasticena od (koristi) laganja. Navodno, podmecu se neistine i manipulisese i sa istorijom Srba, kao sto prica istoricar i lingvista Radovan Damjanovic u sledecem intervjuu.Kao sto nas obmanjuje danas, Zapad laze i o nasoj proslosti

Koga biramo na demokratskim izborima?

Britanski The Guardian, Demokratija nasuprot Psihologije: zasto ljudi nastavljaju birati idiote.Democracy v Psychology: why people keep electing idiotsKratki prevod. Dunning-Krugerov efekat otkriva da su manje inteligentni ljudi obicno nevjerovatnosamouvjereni. Za razliku od njih, inteligentniji ljudi to uopste nisu.Ljudi koji imaju visoko samopouzdanje deluju ubedljivije. Taj fenomen odavno iskoristavajuprodavci automobila, svedoci u sudnici, politicari. Tako da, ako zelite samouverenu osobu dajavno predstavlja vasu politicku partiju, inteligentna osoba bi bila los izbor. Vremenom se to

12

vraca negativno za izabrane, negativnim imidzom zbog velikih obecanja koja uglavnom dajusamouvereni, koja se ne ispunjavaju. Partija gubi ugled, ali ista igra se nastavlja.Dalji razlog loseg izbora je potreba ljudi da se identifikuju sa izabranim. Dzordz Bus je bio dobarizbor jer su ljudi imali osecaj da bi mogli ”popiti pivo s njim”. A vecina koja bira su prosecni (iispodprosecni) ljudi. Za razliku od ovog popularnog pozitivnog osecaja povezanosti, elitizam je zamnoge negativna osobina.

Zasto imamo nizak natalitet?

Nije novost da demokratska drustva imaju cesce probleme sa reprodukcijom. Medutim, ostajunejasni dublji uzroci i mehanizmi koji dovode do promene nataliteta i uopste teskoca sa porodicom,zavisno od drustvenog sistema.Evo zasto muskarci na Zapadu nece u brakJedan od razloga naveden u ovom prilogu je, rezimiram, sto se brak muskarcima jednostavno neisplati.

Teatralna udaja za Isusa?

Meni je ovo logicno.Ova devojka je usred vencanja legla na pod crkve. Kad saznate ko joj je mladozenja, bice vam jasno!Kao i bilo koja posebnost, definicija porodice tesko odoleva demokratskom principu izjednacavanja.Poopstenje zajednice muskarca i zene u gej brakove je samo jedna od posledica tog procesa. Tako ivjencavanja prerastaju u nesto tipicno, komercijalno i/ili dopadljivo masama, kao sto je sou, radizabave miliona.Vera B: Dobar ti je komentar Ras, ali meni ovo nije logicno nego glupo. Isto kao sto su mi glupapompezna vjencanja samo zato da bi bila dopadljiva masama. U stvari meni su sva vjencanja glupa.Da se mene pita ja bih ukinula taj cin.Rastko Vukovic: Brak je narocita zajednica muskarca i zene koja ih odvaja od parova u banalnomdruzenju, radi zastite potomstva (pa i zene). Porodica je spontano evoluirala kroz istoriju, tako stoje opstajala uglavnom u drustvima koja su bioloski trajala.To je, naravno, moje misljenje. Za razliku od toga, danas se smatra da je definicija porodice stvarpolitike, ljudskih prava i zakonodavaca.

Da li se ratni zlocin isplati?

(22. avgust 2015) Pocesto, ako si na strani jacega, pobjednika. Na primer, u sledecem “yutube”prilogu obrati paznju koliko se Hrvati trude da ignorisu i kriju zlocine NDH od 1941. godine, kaoda brane upravo svoju danasnju drzavu Hrvatsku.Istoricar Jovan Pejin odrzao lekciju Hrvatima!Oni brane svoju ‘’istinu” jer bi im se priznanje odbilo o glavu. Zahvaljujuci podrsci mocnog Zapada,Hrvati uspjesno brane svoju laz iz 1941. a time i sebe danas 2015.Hrvati su sada dobili svoju nacionalnu drzavu za koju osecaju da su ista I liga, kao i Srbija. Medutim, u tomdrustvu Hrvati su novi i puni emocija, od “ludi od radosti” do “ludi od straha”. Zato oni Hrvati koji josnegde plutaju po II ligi napadaju Srbe za koje smatraju da su takode drugorazredni gradani njihove Hrvatske.O zanemarivanju, prikrivanju, laziranju i zlonamernom tumacenju istorije, radi drzavnog interesa,u sledecem prilogu govori puk. Dragan Krsmanovic.Pukovnik u penyziji Dragan Krsmanovic: Vojni arhivi i Drugi svetski rat u Jugoslaviji

13

Prema tome, ko zna kakva nam je zapravo bila istorija. Evo jednog zbunjujuceg spomenika sastarim srpskim pismom iz 8. veka pre nove ere.Poruka na srbici urezana u obelisk u maloazijskoj lici pre 2800 godinaJos dalje, ko zna kakva je bila istorija homosapijensa. Pitanje je da li su ljudi jedina vrsta koja serazvijala do sposobnosti pravljenja i koristenja alata.Pronadeni kameni alati koje sigurno nisu pravili drevni ljudiTo su alati koje su arheolozi pronasli u Africi, Juznoj Americi i Aziji, koji ne poticu od ljudi izotprilike vremena izgradnje egipatskih piramida.

Demokratija je netolerantna?

Da, to je tacno koliko nam je i cudno. Mi ucimo da je demokratija sve ono najbolje, najhumanije,najtolerantnije, pa nam ovo saznanje dolazi neocekivano. Kada se grupe ljudi (stranke) bore zavlast oni postaju strastveni kao fudbalski navijaci. Svako navija za svoje kandidate, a vodenjeizborne kampanje za dobijanje glasova ravnopravnih glasaca moze biti veoma frustrirajuce kadapostoje unutrasnji (jaki prirodni) antagonizmi, poput rase, nacije, vjere, a koji u nedemokratskomdrustvu ne bi bili bitni. Zato su se bas sa savremenom demokratijom pojavile i nacije.Drugi primer demokratske netolerancije je tuzno uspesna borba Hrvata protiv najuspesnijeg inajoriginalnijeg pisma u svijetu ikada, srpske cirilice.Hrvati spalili cak tri miliona knjiga srpskih pisacaMladen K: A kako je cirilica najoriginalnije i najuspjesnije pismo ikada?Rastko V: Jedno slovo, jedan glas.To je ono sto je genijalno jednostavno kod srpske cirilice, a univerzalno je za sve jezike. Sa drugestrane, tesko je sprovodivo u drugim jezicima, zbog tradicije i kulture tih naroda.Mladen K: Glas za sta ako smijem pitati?Rastko V: Da li odgovoriti na ovakvo (glupo) pitanje, pitam se? Dobro, recimo, jedno slovo za jedanglas onih koji nisu gluvonemi.Vera B: Bas strasno. Nanijeli su stetu i svojoj kulturi.Rastko V: Vjerovatno. Istina je da to nama ne bi trebalo biti bitno.Vera B: Mozda ne bi. Ali ne shvatam umove koji mogu “brisati” i prekrajati istoriju. To mi lici naone koji se stide svog porijekla. Cist primitivizam.Rastko V: Da, djeluje ruzno. Mozda nas i iritira to sto ne zele da nam odaju priznanje za nestoizuzetno.Mladen K: Srbi nisu izmislili fonetsko pismo.Rastko V: Tako je, ali ga jesu dogradili.Kao sto niti Ajnstajn nije izmislio gravitaciju, niti je Njutn izmislio inerciji, niti je Galileo izmisliokinematiku.Mladen K: To opet ne dokazuje da je nase pismo najoriginalnije i najuspjesnije, uostalom sta ce namto priznanje.Nismo mi nista primitivniji (treba valjda ‘bolji’?) od Hrvata.Rastko V: Veoma originalni i genijalni ljudi su i veoma usamljeni. To uglavnom vazi za pojedince,ali ponekad vazi i za narode kada uspjehe takvih izuzetnih ljudi prihvate kao svoje. Zato oni kojimrze Srbe zele da im i “napakoste” brisuci ciriricne putokaze, simbolicno brisuci njihovu kulturu iizrazavajuci svoju volju da ubijaju. Medutim, ja ih tada putujuci prepoznajem kao jadnike.Mladen K: I mi smo jadni kad pokusamo dokazati da smo genijalan ili originalan narod, mi smorulja kao i sva ostala na ovome svijetu.

14

Rastko V: Mozda od sume ne vidis drvo? Izuzetni ljudi su uvijek u manjini, bilo ciji ljudi. Oni nisuu rulji, niti su u mediokritetima, niti u vecini.

Otkud najnoviji egzodus Arapa u Evropu?

Za sada samo gledam, ne razumem. Sta li je povod, neposredak okidac? Medutim, generalniuzrok bi morao biti negdje u skali osobina savremene demokratije, od njene privlacnost, prekograbezljivosti, do jalovosti, i sa druge strane, u nemogucnosti arapskog svijeta da prati tu efikasnost.Greece: Drone footage shows THOUSANDS of refugees stranded at Macedonian borderNe mora to biti sada, ali moglo bi se desiti, da istorija jednog dana prica o demokratskoj razvijenojEvropi samo u proslom vremenu. Bila je privlacna, bila je mocna, ali je bila bioloski inferiorna.Nastavak: Nakon uspjesnih reformi Fridriha Velikog i otkrica znacaja nauke za prestiz nacije,nasuprot sve bljede Otomanske imperije, demokratija je ta koja je Evropu podigla do danasnjeprivlacnosti. Medutim, dijalekticki, ista demokratija Evropu pravi i jalovom.DEO VELIKOG PLANA: Namerno izazvali migracije da bi unistili Evropu!Dodatak: U americkim zatvorima kukavice kriju svoj strah iza misica, tetovaza i “opasnih faca”.Strah najbolje sire oni puni straha. Medutim, uspjesni ljudi, mocnici kriju svoj strah na druge,perfidne nacine. Oni nas plase jos vise. Bojimo se njihove vojne pomoci, jer se bojimo njihovogstraha od siromastva, a jos vise njih mlitavih iza foliranih “praznih faca zbog njihovog licemjerja.Tako nekako, svjesno ili nesvjesno, Arapi strepe i bjeze.Izbeglice probile kordon, policija baca sok bombeEvropo, dzabe se trudite jer necete preziveti, prica Miroljub Jevtic odavno (intervju pre vise odgodinu dana). Gradansko drustvo i natalitet ne idu zajedno. Nista vam ne vredi Evropo, jer ce vasoni koji radaju na kraju nadvladati.MIROLJUB JEVTIC NATALITET, RELIGIJA, NEOOSMANIZAMU sledecem prilogu, M. Jeftic objasnjava da su Srbi zrtve americke agresije na muslimanski svijet.NESTO NOVO - prof. dr Miroljub JevticPored ostalog, tuzno je gledati i kako ovim migracijama arapske zemlje gube svoje najsposobnijeljude. Mozda se americki mocnici nadaju da ce sa ono sirotinje i jada sto ostaje jos lakse vladatiArapima. A mozda im je to samo bonus u planovima protiv Evrope.Luksuz u Beogradu: Kako zive bogatasi iz SirijeDodatak: Prije ove krize (Information Technology Associates, 2010), procjenjeno je da je prosjecanIQ Njemaca 99, a Sirijaca 83. Bice zanimljivo pogledati ovu procjenu 2020. godine.National IQ Scores - Country RankingsVera I: Rasisticki i potpuno netacno. Tendenciozno!

O mediokritetima?

Kada god se lozis sa misljenjem vecine, stapas se sa mediokritetima. Tada nisi niti originalan, niti siposebno pametan.Mladen K: Ali to nikako nije pravilo.Rastko V: Navedi izuzetak.Mladen K: Velika vecina ima misljenje da gravitacija postoji, da li to znaci da smo prosjecni akomislimo tako?Ana M: Pravilo se vjerovatno ne odnosi na cinjenice.

15

Rastko V: Reci da gravitacija postoji, danas nije niti originalno, niti posebno pametno (svaki prosjecancovjek to zna).

Prilog Politike: Kic, sund i laz?

Naravno da se slazem sa glavnom idejom tog teksta.Zoran Radovanovic o kicu, sundu i laziVazno je pitanje sta sada kada smo upali u klopku demokratije? Demokratija nema samo teskoce saklasicnim “pozitivnim vrednostima” sa kojima smo stigli do danasnje civilizacije, vec ona nije ustanju da obezbedi niti prostu biolosku reprodukciju drustva. Sa druge strane, demokratija je takoprivlacna drugima.

Ima li kraja americkom imperijalizmu i sta onda?

Kraj Velikog Brata je na vidiku? Ali mi mali sada strepimo da se to ne izrodi u umiranje ranjenezvijeri.Lavrov: Zavrsava se epoha dominacije Zapada (video)Danas je Amerika u svadi sa velikim delom sveta kaze i Donald Tramp, kandidat za predsednikaAmerike. Evo kako je to pocelo davno prije, sa utopijom Demokratije.Tramp: Amerika se posvadala sa citavim svetomAnglosaksonci su se prvi dosetili da mogu vladati svojim i drugim narodima pomocu nemoguce iujedno neopisivo privlacne ideje, da svi ljudi mogu jednako birati i biti birani u politickoj vlasti.Takode, da su svi ljudi jednaki pred zakonom, zatim da su jednaki u mnogo cemu. Demokratijavremenom spontano tezi izjednacavanju svega i svacega, jer je netrpeljiva prema razlikama, ali izbog euforije ljudi ka poopstavanju njenih principa jednakosti.Samo u zadnjih par decenija Amerika (tj. mocnici Amerike) su isti princip, voden njihovimotkricem principa liberalnog kapitalizma, eksploatisali u zavodenju, osvajanju i zavadanju dugogniza naroda, potpuno zaboravljajuci na tihu snagu etike, morala i humanosti, koji takode vladajuljudima. Time su polako gubili poverenje u svoje dobre namere. Ameri su se samouvjereno rugaliupozorenjima zbog prethodnih palih imperija, koje su verovale samo u moc oruzja, potcjenjujucipotrebu okupatora za dobrom utopijom.Nastavak: Nije tajna da Amerika profitira izazivajuci sukobe i ratove. Sada bismo mogli vidjeti da lito znaci da pad ekonomije u Americi znaci jos vise ubijanja.Potreban nam je novi dobar rat!

Kakva je razlika izmedu jednakosti i pravde?

Tu razliku demonstrira slika 3. Lijevo je jednakost (Equality) koja simbolise demokratiju, a desno jepravda (Justice), nesto sasvim drugo.

Jeste li sigurni da je porodica neophodna drustvu?

Za bar nulti natalitet? Naravno da nisam apsolutno siguran, ali jesam svestan civilizacija koje sunestale a medu kojima su one koje su negirale vaznost porodice, ili potomstva, i sa druge strane, damozda u svakom danasnjem (dakle prezivelom) drustvu porodica ima istaknuto mjesto. Da bihizbegao vec otrcane primere (npr. Spartanci), uzimam Amazonke.

16

Slika 3: Jednakost ne znaci pravednost.

Pre svega primjetimo da bi legende o Amazonkama bi mozda mogle biti istinite. One su pripadaledrevnom nomadskom plemenu Skiti, gde su pronadeni zenski skeleti sa povredama nastalim uborbi, sahranjeni zajedno sa oruzjem i konjima, ali i sa opremom za pusenje marihuane i ponekadsa opremom za tetoviranje. Herodot je davno opisao okupljanja Skita, kada se palio kanabis.Postoje dokazi da su zene Skita cesto imale lepe tetovaze, ali nema dokaza da su neke njihovezenske grupe mrzile muskarce do te mere, da su cak ubijale i sopstvene sinove. Snazne sestrinskeveze”Amazonki se spominju u klasicnoj literaturi, ali zapravo nema dokaza da su one uopste bilelezbejke, tvrdi istoricarka Adrijen Mejor.Amazon Warriors Did Indeed Fight and Die Like MenTo je jos jedan primjer uspesnog, ratobornog drustva koje nije velicalo porodicu i nije prezivelo.Dakle, da se vratimo na dato pitanje. Nisam siguran, vec samo primecujem razliku, ako hocetedrustvo koje ce se reprodukovati onda je dobro da se drzite posebnosti porodice, a ako ne zelitetakvo drustvo, onda mozete i bez “porodice” kao posebne zajednice muskarca i zene.

Srbi u Hrvatskoj?

Ovo vec prerasta u Hrvatske nacionalne igre. Oni kao da radosno ocekuju nove zlocine nad Srbimasigurni da ce opet profitirati?“Ubij Srbina” u VukovaruNekoliko lokala u vukovarskom trznom centru, uglavnom u vlasnistvu gradana srpske nacionalno-sti, osvanulo je ispisano grafitima uvredljivog sadrzaja — ”Ubij Srbina“, ”Vesele ustase“, ”Cekamovas mi Hrvati“, prenosi Radio Slobodna Evropa i Sputnik.

Dobro vece profesore. Oprostite sto Vam se javljam ovako kasno, al me interesuje jednastvar (smajli). Jel X.Y. pouzdan sajt za bilo kakave informacije? Hvala.

17

Nije. Ne postoje pouzdani mediji. Mediji se kupuju i finansiraju da bi se postizali odredeniinteresi. Ne samo lokalni, mediji nisu profitabilni od svojih informacija, vec od drugih usluga medukojima su prodaja reklamnog prostora, ili plasiranje dezinformacija. Medutim, prilozi koji se bave“istinama”, radi komercijalne vrednosti, moraju ponekad biti i istiniti.Komercijalnim medijima ide u prilog sto je istina suvoparna i nezanimljiva, za razliku od poluistineili lazi. Ljudi vole lazi, a narocito ako su one upakovane u nesto “inteligentno”. Time se hrani iknjizevnost, pa i druge umetnosti. Zato je moguce plasirati neobicne “teorije zavere”.

Veliki umovi koji su stvarali nauku su ziveli u proslosti i tesko je da ce se matematikadopuniti nekom novom teorijom?

O: Postoji matematicka teorma, Gedelova teorema o nemogucnosti, ukratko da matematickimistinama nema kraja.Nema kraja kako malim, tako niti velikim matematickim teorijama.P: Kad je ona nastala, i ko je Gedel?O: To je jedan Ajnstajnov savrmenik i poznanik, a teorema je iz pocetka 20. veka. Ona je nastavakRaselovog otkrica da ne postoji skup svih skupova.Raselovo otkrice je jedna verzija “paradoksa Boga”. Ide otprilike ovako: Ako je Bog svemoguc, dali On moze da stvori toliko veliki i tezak kamen da ga sam ne moze podici.Sta god da odgovoris, da-moze, ili ne-nemoze, negirao si da je Bog svemoguc.Valjda je zato Bertland Rasel bio veliki protivnik religija.

Porodica je danas nepopularna?

Kada je Bog postao prezauzet, stvorio je majku. Prema tome, tamo gdje religija odumire, nestaju iNjegova djela.Zasto je danas sramota biti majkaTo je parafraziran, paradoks demokratije, njene privlacnosti i njene nesposobnosti u bioloskojreprodukciji drustva.Jednakost vodi u sukobe, koji na nivou golice (ljudi na dnu drustvene ljestvice) daje privid jednakihsansi svakome. Uz labave zakone, jednakost daje osjecaj slobode, daje mogucnost borbe u konku-renciji i mnogo toga sto je privlacno potlacenima. Demokratija je materijalisticki produktivna. Sadruge strane, ljudi u demokratiji postaju individualci, sebicni, kratkovidi. Imati djecu, postaje teret.Drugo. Demokratski princip ravnopravnosti ljudi u izborima za politicku vlast i pred zakonomvodi ka ostalim jednakostima. To su nasilna (nelogicna) izjednacavanja ljudi koji nikada nisuisti, kao sto niti dva lista drveta nikada nisu jednaka. Niti po jednoj referentnoj crti ljudi nisusasvim jednaki, odnosno ravnopravni. Zbog silovanja”logike i obozavanja demokratije, mi moramodosledno dalje izjednacavati stosta drugoga, a sto takode nije jednako.Tako na primer, brak poopstavamo u zajednicu osobe A i osobe B, koje ne moraju imati decu,niti moraju biti razlicitog pola. Medutim, institucija braka se kristalisala istorijskom evolucijom,prezivljavanjem drustava koja su podrzavala instituciju braka kao narocite zajednice muskarcai zene, radi zastite njihovih potomaka, zene, muza, pa i tog drustva. Zanimljivo je da su velikereligije takode prepoznale vrijednosti porodice i posmatrale je kao narocitu, posebnu i veoma vaznuzajednicu u drustvu. To nije cudno, jer svaka velika religija nije instant proizvod neke letece firme.Religija je davno spoznala da brak nije predmet dnevne politike, ljudskih prava, ili ljudskih zakona.Trece. Demokratija ne voli hijerarhije, ukljucujuci i one prirodne. Sa jedne strane, nije teskoprimjetiti da djeca vole dobronamjeran autoritet. Kada ne bi bilo urodenog tog osjecaja privrzenosti,

18

odrastanje mladuncadi mnogih bioloskih vrsta bilo bi sasvim drugacije. U osustvu autoriteta uporodici ili nastavnika u skoli, djete ce potraziti autoritete na ulici. Pa ipak, demokratija polako iuporno klizi ka zahtjevu da su djeca ravnopravna (roditeljima), odnosno da su svi clanovi porodicena istom nivou prava i obaveza. Autoritet demokratije je pravni sistem drzave, koji vremenomdobija sve veca i veca ovlastenja, razvlascujuci mame i tate u odnosu na njihovu djecu. Roditeljstvoje sve manje draz, a sve vise pravna regulativa i obaveza.Konacno, definicija uspjeha danas je efikasnost. Biti pozeljan znaci biti uspjesan, biti materijalno,finansijski efikasan. Medutim, ako se zna da ste optereceni roditeljstvom, ocekuje se da imate manjesanse u toj trci.

Kakva je korist od “kafanske filozofije”?

Relativna. Vrhunska filozofija izviruje iza svakog kamena, ali samo ako su vrhunski filozofi naputu.

Nauka nam daje slobodu, a vjera sputava i zaglupljuje?

Dakle, istina protiv dogme? Zapravo, to je komplikovano pitanje cak i za ateiste. Milenijumitrajanja religije iskristalisali su neke dobre stavove, do kojih je tesko dosegnuti dnevnom politikom.Vec sam objasnjavao da je porodica kao narocita mala musko-zenska zajednica sa potomcimaprisutna u svim modernim drustvima, jer su jedino ona drustva koja su podrzavala posebnostporodice uspjela da se reprodukuju i stignu do nas danas. Religija sa svog stanovista takode hvalitakvu instituciju porodice, za razliku od savremenog gradanskog drustva koje tezi da porodicupoopsti (porodica je: “zajednica osobe A i osobe B”, bilo kojeg pola), umanjujuci joj znacaj. Znacajporodice umanjuje i demokratska potreba za ukidanjem (prirodnog) autoriteta unutar porodice(ravnopravnost musko-zenska, ili roditelj-dijete), radi uvodenja autoriteta pravne drzave. Takvimtokom, predvidam, demokratija ce imati nerjesive teskoce sa reprodukcijom svog naroda.Tezeci ka ravnopravnosti, ljudskim pravima, pravnoj drzavi, gradani teze individualizmu (cit.sebicnosti i hedonizamu), koji religija prepoznaje kao opasnost za drustvo, i opet na svoj nacintumaci drugacije. Savremena potrebe za efikasnoscu, cini mnoge vazne odluke brzopletim,povrsnim, a djecu suvisnim. Religija u tom smislu ima bolju strategiju.Sa druge strane, nauka nije uvijek pozitivna stvar. Sjeti se samo opasnosti za planetu od nuklearnogoruzja, ili GMO (genetski modifikovane) hrane, pa GMO ljudi. Sta ako uskoro roditelji buduhtjeli imati toliko “poboljsanih” beba, kao sto danas imaju mobilnih telefona, a onda komercijalninaucnici priznaju da im proizvod ne valja, a original su izgubili? Mozda ljudi u demokratiji zaistapostaju gluplji (neke procjene pokazuju da prosjecan IQ stanovnistva na zapadu opada), ali tako dabi nasa civilizacija mogla dobaciti do vjestacki (genetski) poboljsanih ljudi, do civilizacije kiborga,pa i cistih robota. To bi bio “kraj puta” i apsurd naseg “razvoja”.Prema tome, nauka je i opasna rabota. Ona nas mozda nezaustavljivo vodi u klopku? Vjerujem dasu razvoj drustva, pa i razvoj nauke, u datim uslovima objektivna stvar, odnosno da se ne dajulako zaustaviti prosto nasim htjenjem.Zivojin D: Lepo receno, samo jos da oni koji treba da ovo procitju i sprovedu zele to da urade bilobih dobro. Ali cisto sumnjam da ce se to desiti.Rastko V: Da i to je problem demokratije uopste. Nacin biranja vlasti diktira da je demokratijamediokratija, te da su i izbor politicara i njihove daljnje odluke (nakon predizbornih obecanja)veoma ogranicene.

19

Sta mislite o nasoj novoj inicijativi, da studenti ocenjuju profesore?

Profesori ocjenjuju studente, a studenti ocjenjuju te iste profesore? Ne obecava. To je sistem radakoji se nece moci izvuci iz prosjecnosti. Zakovacemo se u mediokritetske visoke skole. Fakulteti bisebi morali postavljati vise standarde.Banjaluka: Aplikacija kojom ce studenti ocjenjivati profesore

Ko upravlja Amerikom?

Amerikom upravlja oko 0,001% ljudi, to je 400 oligarha, koji posjeduju vise od hiljadu milijardidolara. To je jednostavno receno, nepristojna, sramotna raspodjela bigatstva i vlasti zemlje, piseSputnjik.Amerikom upravlja 400 oligarha

Sta mislite o preteranim regulacijama EU o kojima pise i M. B. Mojsilovic?

Slazem se sa ovom, delimicno. Nemci su skloni preterivanju u pravnim, ili drugim regulativama ito bi pre ili kasnije mogao biti hronicni problem Evropske unije.M. B. Mojsilovic: EU zabranjuje obicne sijalice, pusenje, gajenje povrca cije seme oni nisu testirali. . .Kada bismo zaista postigli pravno savrseno drustvo, u smislu da je jasno definisana svaka konfliktnasituacija, to bi moglo biti idealno drustvo bez sukoba. Medutim, tada ne bi bilo niti konkurencije,niti tipicnih dnevnih borbi “malih ljudi” koje demokratiju i kapitalizam cine tako privlacnim, iliAmeriku cini zemljom mogucnosti. Tako savrseno uredena drzava bila bi dosadna i odbojna, apitanje je da li bi mogla da se menja (napreduje) u odnosu na svoje susede.Demokratija i kapitalizam su bili uspjesniji i privlacniji od drugih sistema jer su ljudima na dnudrustvene lestvice nudili ravnopravnost, a to znaci borbu za dominaciju. Ravnopravnost odnosnojednakost bez prisustva drugog autoriteta generise sukobe (jednaki se nadmecu za predmet koji sene moze podeliti). U odsustvu autoriteta (pravne regulative), sukob ostaje jedini kriterijum, kojizapravo pokrece drustvo.

Da li je Zapad svestan svoje krize?

Delimicno. Studija koju je finansirala NASA: Zapadna civilizacija bi se mogla spasiti pomocukomunizma.NASA-funded study: The way to save Western civilization from collapse is communismAko SAD zeli izbjeci propast poput Rimskog Carstva, morali bi izbegavati preveliku potrosnju,odnosno trebali bi poceti uravnotezenu distribuciju resursa. Ogranicenost resursa povredujeradnicku klasu, dok su bogati od toga izolovani, sto znaci da cemo nastavljati iscrpljivanje resursasve do propasti drustva. Na primer, povecanje efikasnosti potrosnje goriva vozila, rezultirapovecanjem predene kilometraze, tezim autima i vecim prosecnim brzinama, sto opet ponistavaefekte efikasnijeg pogona.Medutim, borba protiv komunizma je prikrivala zelju Zapada za unistenjem Rusije, pricao jedisident i filozof Aleksandar Zinovjev (1922-2006).Aleksandar Zinovjev – Interview – Victor LoupinTo je dio intervjua poznatog ruskog disidenta i filozofa Zinovjeva, koji je dao pred svoj povratak izNjemacke u Rusiju. Razgovor sa novinarom francuskog lista Figaro voden je 24. jula 1999. godine

20

u Berlinu.Sa druge strane, Zapadni politicari lazu. Politicari demokratije moraju da lazu jer su njihovaobecanja pre izbora u teskom neskladu sa mogucnostima nakon. Oni se zatim lako navikavaju i naradikalnije metode od “bezazlenih” laznih obecanja i poricanja svojih lazi.Britanski spijun istrazivao Klintona, zavrsio mrtavNista cudno. Koliki su kod nas zaglavili zbog Klintonovih lazi.

Srbija stari i umire?

Kako je moguce reci da je “uspesno” drustvo koje nije u stanju da se reprodukuje? Takvo drustvo jesebicno, hedonisticko, kratkovido, bez strategije, ali nikako drustvo buducnosti. Bez obzira na svemoguce (eventualne) ekonomske, kulturne ili naucne uspehe.Nikitovic: Za Srbiju je veliki luksuz gubitak 50.000 ljudi godisnjeZa drzave relativno male populacione velicine, kao sto je Srbija, veliki je luksuz gubitak stanovnistvaod oko 50.000 ljudi godisnje, izjavio je danas demograf Vladimir Nikitovic.Naravno, u politickim pricama o uspesima nema direktnog govora o ovome neuspehu. Politikademokratije je dnevna stvar, prizemna i banalna, kao u onoj narodnoj izreci: “selo gori a baba seceslja”.

Zakljucak

Kada sam pre manje od godinu dana (jesen 2014) sedeo na terasi kafane sa poznanicima, medukojima je bilo i nekoliko profesora drustvenih nauka, i kada sam poceo objasnjavati zasto su senacije pojavile u demokratijii, tvrdeci da “jednakost vodi u sukob”, oni su se zaustavili da medemantuju. Kolega, ja znam da si ti dobar poznavaoc matematike, cenim to, ali kada se prede nanase oblasti, politika, drustvo i istorija, trebas znati da ti nemas pojma sta pricas i zato nemoj dalupetas. Procitaj, napisacu ti koje knjige, pa kada se malo edukujes iz oblasti drustvenih nauka,onda dodi da raspravljamo.Tada sam se upustio u rasprave preko fejsbuka o pozitivnim i negativnim posledicama demokrat-skog principa ravnopravnosti, iz kojih je izvucen ovaj tekst.Medutim, facebook je mocan medij. Skoro godinu dana kasnije, na kraju vrelog leta 2015. na krajuavgusta, ponovo sam sedeo u slicnom drustvu, objasnjavajuci da pravna regulativa moze biti losa ikada je nedovoljna ali i kada je preterana a savrsena (nekontradiktorna i nepromasena), svaka nasvoj nacin. Kada sam poceo sa principom da “jednakost vodi u sukobe”, kolega drustvenjak mi jeklimnuo glavom odobravajuci i lezerno odmahnuo rukom. Rekao je, znamo, to je poznata stvar.Rastko, ako si originalan kao sto kazu, daj nam nesto novo.

21