KOZARA - MRAKOVICA - Elaborat Za Proglasenje kulturnog dobra od izuzetnog znacaja-

1

СПОМЕН-КОМПЛЕКС КОЗАРА

НА МРАКОВИЦИ

ПРИЈЕДЛОГ ПРОГЛАШЕЊА ЗА КУЛТУРНО ДОБРО

ОД ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА

РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ И ПРИРОДНОГ НАСЉЕЂА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Март 2009. године

2

СПОМЕН-КОМПЛЕКС КОЗАРА

НА МРАКОВИЦИ

ПРИЈЕДЛОГ ПРОГЛАШЕЊА ЗА КУЛТУРНО ДОБРО

ОД ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА

УЧЕСНИЦИ У ИЗРАДИ: Милијана Окиљ, дипл.инж.арх. Јелена Савић, дипл.инж.арх. Мр Вања Шотра Дурсун, сликар-графичар Мр Милица Котур, сликар-конзерватор ДИРЕКТОР Горан Милојевић, дипл.инж.арх.

Бањалука, март 2009. год.

РЕПУБЛИКА СРПСКА

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ И ПРИРОДНОГ НАСЉЕЂА

Вука Караџића 4/VI, Бањалука, тел: 051/247-419, факс 051/247-545; E-mail: [email protected]

3

СПОМЕН-КОМПЛЕКС

КОЗАРА НА МРАКОВИЦИ

1.НАЗИВИ И РЕФЕРЕНЦЕ

1.1. НАЗИВ ГРАЂЕВИНЕ

Спомен- комплекс Козара на Мраковици

1.2. ЈЕДИНСТВЕНИ РЕФЕРЕНТНИ БРОЈ СПОМЕНИКА

* класификацијски број који се уписује по проглашењу

1.3. ДАТУМ УПИСА У БАЗУ ПОДАТАКА

* уписује се по проглашењу

1.4. ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈА ВРШИ УПИС У БАЗУ ПОДАТАКА

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске

1.5. УНАКРСНА РЕФЕРЕНЦА КОЈА УПУЋУЈЕ НА ДРУГЕ ЗАПИСЕ

У ВЕЗИ СА ДАТОМ ГРАЂЕВИНОМ

� Национални парк „Козара“, Програм уређења и просторне организације,

„Инвестпројект“, Завод за пројектирање – Загреб, 1971.

� Јокић, Гојко, Југославија, Споменици револуције, Туристичка штампа, Београд,

1986.

� Благо на путевима Југославије, енциклопедијско-туристички водич,

Југославијапублик, Београд 1983. год.

� Козара, историјске фотографије, НП Козара, Приједор и НИШРО Туристичка

штампа, Београд, 1989. год.

� Интернет страница http://www.dusan-dzamonja.com

1.6. УНАКРСНА РЕФЕРЕНЦА КОЈА УПУЋУЈЕ НА ЗАПИСЕ

О ИНСТАЛАЦИЈАМА И ОПРЕМИ

� Пројекат Стална музејска поставка „Козара у Другом свјетском рату“, Национални

парк „Козара“, Приједор, мај 2008.

4

� Оригинална пројектна и друга документација која се односи на спомен-комплекс,

архив ЈП НП „Козара“, Приједор, Вука Караџића 43 (копије у архиву Републичког

завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, Бањалука) –

дјелимично сачувана:

- Национални парк „Козара“, Програм уређења и просторне организације, књиге 1-4,

„Инвестпројект“, Завод за пројектирање – Загреб, Завод за заштиту споменика

културе БиХ, Сарајево, 1971.

- Главни пројекат техничког обезбјеђења – Музеј, Санатрон, Босански Нови, 1987

- Приједлог класификације и начина обиљежавања хисторијских мјеста и догађаја за

шире подручје Козаре, Завод за заштиту споменика културе Босне и Херцеговине,

Сарајево, 1971.

- Пројекат споменика на Мраковици (КЗ – 0604)

- Пројекат Меморијалног зида споменика на Козари

- Вјечни пламен Меморијалног споменика на Козари, Архитектонски пројектни биро

„Жерјавић“, Загреб, 1974.

- Пројекат Музеја и меморијалне зоне, картографски прилози (2 карте)

- Бутанска станица Мраковица, изведбени пројект, Архитектонски пројектни биро

„Жерјавић“, Загреб, 1972.

- Документарни музеј на Мраковици, изведбени пројект, Архитектонски пројектни

биро „Жерјавић“, Загреб, 1972.

- Пројекат Стална музејска поставка „Козара у Другом свјетском рату“,

Национални парк „Козара“, Приједор, мај 2008.

2. ЛОКАЦИЈА 2.1. АДМИНИСТРАТИВНИ ПОДАЦИ У ВЕЗИ С ЛОКАЦИЈОМ

Мраковица, Козара, Општина Приједор, Република Српска

* НП „Козара“ и споменички комплекс су од 1. јула 1993. године у саставу ЈП „Српске шуме

Републике Српске“ и носе назив Шумско газдинство Национални парк „Козара“. Сједиште

предузећа је у Приједору, Вука Караџића 43.

2.2. АДРЕСА

Мраковица, Национални парк „Козара“, Приједор, Република Српска

5

2.3. КАРТОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Географска ширина:45º 0' 49''

Географска дужина: 16º 54' 32''

2.4. КАТАСТАРСКИ ПОДАЦИ

Ужа зона заштите обухвата диjeлове к.ч. број: 12, 32, 33, 35, 36 и 447, К.О. Козарац

Дефинисана је пјешачким стазама које прате топографију терена, и обухвата споменик са

приступним степеништем, документарни музеј и бистe народних хероја које се налазе уз

резиденцију Владе РС.

Укупна површина уже зоне заштите: 11,38 хектара

Шира зона заштите обухвата дијелове к.ч. број: 33, 34, 35, 36 и 447, К.О. Козарац

Дефинисана је колском саобраћајницом (од тачке 1 до тачке 2 и од тачке 6 до тачке 7), и

пјешачким стазама (од тачке 3 до тачке 4 и од тачке 5 до тачке 6 на графичком прилогу).

Укупна површина шире зоне заштите: 15,68 хектара

Приједлог мјера заштите

- Ужа зона заштите:

- дозвољене интервенције обухватају радове на конзервацији, рестаурацији и текућем

одржавању добара;

- за све радове у ужој зони заштите потребни су ближи услови и одобрење службе заштите;

- не дозвољава се нова изградња;

- пожељно је увођење нових начина коришћења спомен-комплекса, савремених метода и

техника презентације, уколико ни на који начин не угрожавају добро, и ако су у складу са

његовом основном функцијом и карактером.

-Шира зона заштите:

- дозвољава се нова изградња само у функцији приступа и коришћења добара, уколико ни на

који начин не угрожава добра, уз ближе услове и одобрење службе заштите.

* обухват и зоне заштите дате су у картографском прилогу

6

3. ФУНКЦИОНАЛНИ ТИП

3.1. ГРАЂЕВИНСКИ ТИП

Спомен-комплекс на Мраковици, који чине:

- централни споменик и меморијални зид, са приступним степеништем и платоом

- документарни музеј

- бисте народних хероја Младена Стојановића, Јосипа Мажара Шоше, Есада Миџића и

Скендера Куленовића.

3.2. КАТЕГОРИЈА ГРАЂЕВИНЕ

ВРСТА: непокретно културно добро – знаменито мјесто

Спомен-комплекс који ужива заштиту као дио Националног парка

Приједлог: проглашење за културно добро од изузетног значаја, према категоризацији

предвиђеној Законом о културним добрима (Службени гласник Републике Српске, бр.

11/95)

4. ДАТОВАЊЕ

4.1. ПЕРИОД

Савремено доба

4.2.ВИЈЕК

ХХ вијек

4.3. ВРЕМЕНСКИ РАСПОН

Седамдесете и осамдесете године ХХ вијека

4.4.АПСОЛУТНИ ДАТУМ

Реализација спомен-комплекса – 1972. године; бисте народних хероја – педесете године ХХ вијека; 1982. године

5. ЛИЧНОСТИ ИЛИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ВЕЗАНЕ ЗА ИСТОРИЈУ ГРАЂЕВИНЕ

5.1. ЛИЧНОСТ ИЛИ ОРГАНИЗАЦИЈА

Академик Душан Џамоња (1928 – 2009), академски вајар

Сретен Стојановић (1898 – 1960), академски вајар

проф. Маријан Коцковић (1923 – 1991), академски вајар

7

Александар Зарин (1923 - ), академски вајар

Музеј револуције, Сарајево

5.2. УЛОГА У ИСТОРИЈИ ГРАЂЕВИНЕ

Душан Џамоња – вајар – аутор споменичког комплекса

Сретен Стојановић – аутор бисте народног хероја Младена Стојановића (педесете године

ХХ вијека)

Маријан Коцковић – аутор бисте народног хероја Јосипа Мажара Шоше, 1982. год.

Александар Зарин – аутор биста народних хероја Есада Миџића и Скендера Куленовића,

1982. год.

Музеј револуције (данас Хисторијски музеј БиХ), Сарајево – израда првобитне музејске

поставке „Козара у народноослободилачкој борби“ у документарном музеју у споменичком

комплексу

6. ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ И ТЕХНИКЕ 6.1. ГЛАВНИ ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ И ТЕХНИКЕ ГРАДЊЕ

- Спомен-обиљежје: бетон и нерђајући челик; меморијални зид: бетон, плоче са именима

погинулих бораца - месинг;

- музеј: бетон; под – дрво;

- бисте народних хероја: бронза, постаменти – мермер;

- партерно уређење: степениште – бетон; стазе – асфалт и бетонске плоче; поплочане

површине споменика, меморијалног зида и музеја – мермер; гранитне коцке; шљунак,

бетонске плоче.

6.2. МАТЕРИЈАЛИ ЗА ПОКРИВАЊЕ

- музеј: бетон;

7. ФИЗИЧКО СТАЊЕ СПОМЕНИКА 7.1. ОПШТЕ СТАЊЕ СПОМЕНИКА

Спомен-обиљежје:

Централни споменик је у добром стању. У унутрашњости је нарушен графитима. Неколико

мермерних плоча у подножју споменичких вертикала је поломљено.

8

На појединим површинама бетонских клинастих блокова које окружују збијене вертикале

споменика присутна је вегетација.

Меморијални зид нарушава вегетација, а неколико натписа на месинганим плочама је

оштећено или недостаје. Вјечни пламен у простору дефинисаном меморијалним зидом није

у функцији.

Музеј:

Објекат документарног музеја је у добром стању, уз изузетак неких дијелова хидроизолације

крова. Међутим, поставка Музеја је девастирана током рата од 1992. до 1995. године.

Бисте народних хероја:

Бисте народних хероја су у добром стању.

Степениште, поплочане површине и стазе:

Приступно бетонско степениште је дјелимично оштећено, нарочито у доњем, најширем

дијелу. Површина око споменика поплочана гранитним коцкама је у добром стању, уз

незнатна оштећења. Остале поплочане површине и пјешачке стазе, застрте гранитним

коцкама, бетонским плочама и асфалтом, у добром су стању, уз незнатна оштећења и

ефекте нередовног одржавања.

Спомен-комплекс је у релативно добром стању и захтијева мање интервенције.

Потребно је уклањање графита у унутрашњости споменика, те радови на чишћењу и

текућем одржавању. Потребно је уклонити вегетацију са клинастих бетонских

елемената композиције. Монументално приступно степениште захтијева санацију, а

поплочане површине мање поправке. Највеће захвате захтијева документарни музеј.

Потребно је санирати кров објекта и извршити мање поправке. Неопходно је израдити

нову музејску поставку, што захтијева истраживачки рад и израду пројекта.1

8. ЗАШТИТА / ПРАВНИ СТАТУС 8.1. ВРСТА ЗАШТИТЕ

- спомен-комплекс је заштићен као дио Националног парка „Козара“.

1 Национални парк „Козара“ покренуо је иницијативу за израду сталне музејске поставке и припремио приједлог Пројекат Стална музејска поставка „Козара у Другом свјетском рату“, маја 2008. године, са описом активности и оквирним предрачуном.

9

8.2. СТЕПЕН ЗАШТИТЕ/ КАТЕГОРИЈА СПОМЕНИКА

- 3. режим заштите према републичком акту о проглашењу националног парка, 1967. год,

Службени лист БиХ бр. 15/67

8.3. ДАТУМ СТАВЉАЊА ПОД ЗАШТИТУ

- подручје Козаре заштићено као „Историјска шума Козара“ одлуком Владе СР БиХ 1957. год.

- оснивање Управе „Историјске шуме Козара“ од стране Извршног вијећа СР БиХ 1961. год.

- републички акт о заштити - указ Скупштине бр. 629. од 6. априла 1967. год, Службени лист

БиХ бр. 15/67 (шума историјског значаја у проширеним границама проглашена Националним

парком „Козара“)

9. НАПОМЕНЕ 9.1. КРАТКИ ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД Документаристички, архивски и историјски подаци о споменику:

На ширем подручју Козаре било је евидентирано више стотина локалитета од значаја из

периода НОБ.2

У оквиру Националног парка "Козара", централну меморијалну зону чини Спомен-комплекс

на Мраковици. Мраковица је врх који се налази на надморској висини од 806 м, и

представља природну доминанту у простору националног парка, са благо заобљеним

травнатим тереном окруженим шумом. Комплекс је посвећен десетинама хиљада страдалих

цивила и бораца Козаре током Другог свјетског рата.

На основу историјских чињеница, са циљем да се очува успомена на епопеју Козаре,

образован је Одбор за изградњу споменика на Козари и 1970. године расписан је

општејугословенски конкурс за израду идејног урбанистичког и скулпторског рјешења.

Академски вајар Душан Џамоња из Загреба је аутор првонаграђеног рјешења. Споменички

комплекс изведен према Џамоњином рјешењу чине спомен-обиљежје са централним

платоом и меморијалним зидом, те музеј. Пјешачке комуникације – степениште и стазе – дио

су награђеног и изведеног рјешења. Степениште води од приступног централног платоа кроз

борову шуму до централног споменика, који је начињен од 20 армирано-бетонских

2 328 локалитета, према подацима из документа Национални парк „Козара“, Програм уређења и просторне организације,

„Инвестпројект“ Завод за пројектирање – Загреб, 1971.

10

вертикала, висок 33,6 метара. У те вертикале уграђене су ламеле од нерђајућег челика које

рефлектују свјетлост, што је видљиво са великих удаљености. Композиција симболизује

борбу народа Козаре и побједу над фашизмом. Око централних вертикала радијално је

компоновано 25 бетонских блокова који урањају у терен и симболизују агресију колона

непријатеља. Завршетак композиције чини меморијални зид са 9.921 именом погинулих

бораца Козаре, исписаним на 114 дводијелних месинганих плоча. Стабла затечена на

локацији интегрисана су у композицију. Споменик је изведен 1972. године, а открио га је

Јосип Броз Тито.

Дио комплекса представља и документарни музеј Козаре који се налази јужно од споменика.

Аутор је такође Душан Џамоња. По усвајању рјешења споменика, Џамоња је ангажован и на

изради рјешења музеја, тако да овај објекат заједно са спомеником чини јединствену

урбанистичко-архитектонску и скулптуралну цјелину. Основни материјал је армирани бетон.

Прилазним стазама долази се у кружни атријум, одакле се улази у објекат. Композиција је

хоризонтална и чине је укрштени радијално компоновани бетонски модули клинастих форми,

гдје је смјештен изложбени простор са просторијама за техничку опрему, те засебна

полигонална форма биоскопске сале. Конфигурација терена искоришћена је за смјештање

сервисних простора у нивоу испод изложбеног. Хоризонталне изложбене површине

обухватају око 250, а вериткалне око 150 m². Музеј је раније имао око 10 000 експоната и

друге грађе, подијељене на 5 збирки.3

Југозападно од споменика налази се објекат некадашњег Спомен-дома „Мраковица“, данас

резиденције Владе Републике Српске. Испред резиденције се налазе бисте народних хероја

Јосипа Мажара Шоше, др Младена Стојановића и Есада Миџића, те спомен-плоча. Спомен-

комплекс је интегрисан у природно окружење и заједно с њим чини заштићену цјелину.

3 То су: Збирка архивске грађе, Збирка фотодокументације, Збирка тродимензионалних предмета, Збирка умјетничких дјела и Стручна библиотека са Збирком штампе. У рату од 1992. до 1995. године, музеј је опустошен. (према Пројекту Стална музејска поставка „Козара у Другом свјетском рату“, Национални парк „Козара“, Приједор, мај 2008)

11

9.2. ВРИЈЕДНОСТИ СПОМЕН-КОМПЛЕКСА4 КУЛТУРНЕ ВРИЈЕДНОСТИ

- друштвени идентитет

Друштвени идентитет комплекса је нематеријална вриједност која обухвата однос

друштва према спомен-комплексу као:

- простору симболике побједе над фашизмом

- простору сјећања на страдале цивиле и борце пале у борбама на Козари у II свјетском

рату

- простору сјећања на истакнуте личности из периода НОБ са подручја Козаре

- аутентичност, интегритет

Спомен-комплекс настао је седамдесетих година двадесетог вијека. До сада није било

интервенција сем редовног одржавања, као ни промјена намјене. Задржавање намјене

предвиђа се и у будућности.

- умјетничка вриједност; ријеткост / јединственост / посебност

Комплекс је репрезентативно дјело савременог вајарства. У хармонији је са природним

амбијентом. Аутори су истакнути умјетници у размјерама простора бивше Југославије.

- историјска вриједност

Спомен-комплекс посједује потенцијал и ресурсе за историјска и антрополошка

истраживања периода II свјетског рата и борбе против фашизма на простору Козаре.

ДРУШТВЕНО-ИСТОРИЈСКЕ ВРИЈЕДНОСТИ

- економска вриједност

Спомен-комплекс на Козари, као и Национални парк коме припада, представљају

економски потенцијал општине и региона. Након радова на уређењу комплекса, уз

разраду система презентације и коришћења, може постати и економски ресурс.

- функционална вриједност

Комплекс има функционалну вриједност јер његови садржаји могу да одговоре на

потребе савременог друштва. Важан елемент локалног идентитета је очување сјећања

на кључне догађаје из прошлости, што је основна функција споменичког комплекса.

4 Смјернице према: Key –NOTIONS, 10th UNESCO International Summer School on the Preservation of Cultural Heritage, Zamosc, Poland, September 2008

12

Начин његовог коришћења и технике презентације могу се мијењати и прилагођавати

савременом добу и одговарајућим циљним групама.

- образовна вриједност

Образовна вриједност комплекса посебно се односи на његов потенцијал за културни

туризам. Најважније циљне групе су дјеца школског узраста, али и историчари и други

научници и истраживачи. Та функција је комплементарна рекреативним, које је могуће

развити у оквиру Националног парка, те могу привући и посјетиоце који не припадају

наведеним циљним групама.

- друштвена корисност

Комплекс одговара на актуелну друштвену потребу за простором сјећања, као и потребе

за истраживањем и преиспитивањем периода II свјетског рата.

- естетска вриједност

Споменик је позициониран на мјесту које представља природну доминанту и осмишљен

тако да се хармонично уклапа у природно окружење. Елементи комплекса садрже

сложену симболику. Централни споменик начињен је од армирано-бетонских вертикала

са уграђеним ламелама од нерђајућег челика. Њихов бљесак видљив са велике

удаљености симболизује слободу. Око централних вертикала радијално су компоновани

бетонски блокови који симболизују агресију.

- политичка вриједност

Спомен-комплекс има политичку вриједност као простор сјећања на историјске догађаје

од посебног значаја за локалну/националну историју – борбу против фашизма и кључне

битке из периода II свјетског рата, те савремену интерпретацију тог периода.

• ПРИЛОЗИ:

- ПРИЛОГ 1. фото-документација - ПРИЛОГ 2. катастарски подаци

13

ПРИЛОГ 1

ФОТО-ДОКУМЕНТАЦИЈА

Сл. 1. Спомен-обиљежје на Мраковици, 1972, аутор Душан Џамоња

Сл. 2. Спомен-обиљежје на Мраковици, 1972, аутор Душан Џамоња5

5 Преузета фотографија Федора Џамоње са интернет-странице http://www.dusan-dzamonja.com

14

Сл. 3. Спомен-обиљежје са приступним степеништем и платоом, прилог из оригиналне пројектне документације

Сл. 4. Ефекат одбљеска челичних ламела споменичких вертикала

15

Сл. 5. Графити у унутрашњости споменика

Сл. 6. Простор меморијалног зида са вјечним пламеном

16

Сл. 7. Месингане табле меморијалног зида

Сл. 8. Музеј на Мраковици, аутор Душан Џамоња

17

Сл. 9. Музеј на Мраковици, поглед са приступне стазе

Сл. 10. Музеј на Мраковици, детаљ из ентеријера

18

Сл. 11. Музеј на Мраковици, биоскопска сала

Сл. 12. Биста народног хероја Јосипа Мажара Шоше, вајара Маријана Коцковића, 1982. год.

19

Сл. 13. Биста народног хероја Младена Стојановића, вајара Сретена Стојановића

Сл. 14. Биста народног хероја Есада Миџића, вајара Александра Зарина

20

Сл. 15. Биста Скендера Куленовића, вајара Александра Зарина, 1982. год.

Сл. 16. Монументално приступно степениште

21

Сл. 17. Оштећења приступног степеништа

22