Kovilj monastery: Urban development plan

TEHNO PRO-ING, Novi Sad Arhitektonski biro Maldini, Novi Sad

Programska studija za predlog Prostornog plana područja manastira Kovilj Novi Sad, novembar 2009 11111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111

11111111 1

ARHITEKTONSKI BIRO MALDINI Naziv firme: Arhitektonski biro “Maldini”, pr. Slobodan Maldini Novi Sad, Trg Mladenaca br. 4 Matični broj: 61925694, račun: 220-99154-32 ProCredit Bank, Beograd Tel.011-1777700, 064-202 49 04 e-mail: [email protected], [email protected] web sajt: maldini.wetpaint.com novembra 2009. PROGRAMSKA STUDIJA ZA............... PREDLOG PROSTORNOG PLANA... PODRUČJA MANASTIRA KOVILJ SA POSLOVNIM PLANOM

Finalni izveštaj Naručilac: TEHNO PRO-ING

Izvodjač: MALDINI ARCH ЕПАРХИЈА БАЧКА



11111111 2

© 2009. sva prava zadržava Arhitektonski biro “Maldini”, Novi Sad Sva prava zadržana; niti jedan deo ovog izdanja ne može biti ponovo izdan, pohranjen u sistem za pretraživanje ili prenesen bilo kojim sredstvom: elektronskim, mehaničkim, preslikavanjem, snimanjem ili kakvim drugim načinom bez prethodnog odobrenja Naziv firme: Arhitektonski biro “Maldini”, pr. Slobodan Maldini, Novi Sad, Trg Mladenaca br.4 Matični broj: 61925694, račun: 220-99154-32 ProCredit Bank, Beograd Tel.011-1777700, 064-202 49 04 e-mail: [email protected], [email protected] web sajt: maldini.wetpaint.com

Predmet: Predlog prostornog plana razvoja područja manastira “Kovilj” u Kovilju, sa poslovnim planom Predlog Plana razvoja područja manastira “Kovilj” s poslovnim planom izrađen je na bazi Ugovora između preduzeća “TEHNO PRO-ING”, Novi Sad i arhitektonskog biroa “MALDINI”. Predlog plana sadrži sve situacione, tržišne i finansijske analize koje su bile potrebne da se predloži tržišno baziran i pragmatično usmeren optimalni model prostornog razvoja područja manastira “Kovilj”. U cilju donošenja predlog, u Predlogu je data ekstenzivna situaciona analiza i tržišna analiza koja uključuje šire analize područja i usporedive projekte. Podrazumeva se da će svaka eventualna promena tržišnih uslova uticati na tačnost procena sadržanih u ovom Planu. Ovaj Plan polazi od određenih pretpostavki i procena koje se, u određenom delu, baziraju na podacima i informacijama prikupljenim u sklopu situacione analize, a koji su dobijeni u pismenoj formi ili putem intervjua sprovedenim u sklopu tržišne analize. Nakon sprovedene logičke kontrole prikupljenih podataka kao i izvršenih procena, informacije dobijene od trećih izvora prihvaćene su kao tačna i verodostojna podloga za analizu. U donošenju zaključaka pošli smo od pretpostavki o budućem ponašanju korisnika, kao i osnovnim privrednim trendovima čije ostvarenje zavisi od niza faktora. Shodno tome, iako su naše projekcije obavljene u skladu s profesionalnim iskustvom kao i svim raspoloživim i dostupnim informacijama, nismo u mogućnosti da garantujemo sigurnost ostvarenja pretpostavki i procena koje služe kao polazište za projekcije. S obzirom na to da se neke pretpostavke u budućnosti možda neće upotpunosti ostvariti a da je istovremeno moguća pojava nepredviđenih događaja i okolnosti, moguće je očekivati da će se rezultati ostvareni tokom razmatranog perioda u određenoj meri razlikovati od onih koji su u izveštaju planirani.



11111111 3

Isto tako, s obzirom da na bazi postojećeg ugovora nismo u mogućnosti da utičemo na uspešnost menadžmenta u razvoju projekta kao niti u njegovoj eksploataciji, ne možemo biti odgovorni za ostvarenje investicije, niti rezultata poslovanja planiranih objekata i sadržaja na razmatranom području. U projekcijama se, naime, pošlo od pretpostavke efikasnog ekonomskog sistema i primene efikasnog menadžmenta. U ovoj studiji polazimo od pretpostavke da planirani razvoj na razmatranom području udovoljava svim lokalnim i državnim propisima i zakonima te da se u budućnosti neće pojaviti ograničenja u tom smislu, koja će uticati na verodostojnost izvršenih projekcija. Isto tako, u našim smo analizama i zaključcima pošli od pretpostavke da nas je klijent upoznao sa svim ključnim informacijama o projektu koje bi mogle da utiču na tačnost i verodostojnost projekcija i zaključaka sadržanih u ovom Planu. Ovaj je Plan namenjen kako za internu upotrebu preduzeća Incon, tako i za prezentaciju potencijalnim strateškim partnerima.



11111111 4

SADRŽAJ Predmet: Predlog prostornog plana razvoja područja........ manastira “Kovilj” u Kovilju, sa poslovnim planom 3 A. PROJEKTNI ZADATAK....................................... PROGRAMSKE STUDIJE..............................13 1. Zadaci...................................................................................13 2. Procedure.............................................................................14 1. DESK ISTRAŽIVANJA......................................................................................................14 2. PRIMARNA ISTRAŽIVANJA.............................................................................................15 B. REZIME...........................................................18 1. Situacijska analiza................................................................18 2. Ekonomsko - tržišna analiza.................................................19 3. Prostorno – ekonomski razvoj i marketinška strategija........20 3.1. Vizija i pozicioniranje...........................................................................................20 3.2. Poljoprivredno - turističko strukturisanje područja manastira Kovilj.....................21 REZIME..................................................................................................21 3.3.Proizvodi...............................................................................................................23 3.4. Ključni projekti prostornog kompleksa manastira Kovilj.......................................24 4. Koncept najbolje upotrebe....................................................26



11111111 5

5. Pregled ukupnih investicija za realizaciju prostornog kompleksa manastira Kovilj......................................................26 5.1. Ključne investicije................................................................................................26 5.2. Makroekonomski učinak projekta Prostorni kompleks manastira Kovilj..............29 6. Poslovno upravljački model..................................................31 7. Plan aktivnosti......................................................................33 C. SITUACIJSKA ANALIZA.................................34 1.1. Geografija.........................................................................................34 1.2. Saobraćaj i komunikacije.................................................................38 1.3. Koviljski manastir.............................................................................39 2. Područje obuhvata projekta................................................41 2.1...........................................................................................................41 Saobraćajni položaj..............................................................................................................43 Geografija..............................................................................................................................46 Hidrografija............................................................................................................................46 Klimatske karakteristike.......................................................................................................47 Biljni i životinjski svet...........................................................................................................49 Vodosnabdevanje i kanalizacija..........................................................................................51 Elektroenergetska i telekomunikaciona mreža..................................................................52 Stanovništvo šireg područja................................................................................................52 2.2. Prostorno planska regulativa............................................................54



11111111 6

3. Evaluacija ključnih prostornih vrednosti kompleksa prostora manastira Kovilj..................................................................55

3.1. Uvod.................................................................................................55 3.2. Postojeće prostorne vrednosti područja manastirskog kompleksa..55 3.3. Ključne vrednosti područja manastirskog kompleksa......................55 MANASTIR KOVILJ......................................................................................................................56 REZERVAT KOVILJSKO – PETROVARADINSKOG RITA.........................................................60

4.0. OSNOVNI POSTULATI PROGRAMSKE STUDIJE.........67

Očuvanje biodiverziteta........................................................................................................67 Edukacija i radionice............................................................................................................67

Održiva poljoprivreda...........................................................................................................68

Ruralni razvoj........................................................................................................................68 Uticaj ekologije na konkurentnost.......................................................................................69 Ruralni sadržaji projekta......................................................................................................70 Brend......................................................................................................................................71 Zaključak.................................................................................................72 5. Evaluacija lokalnih interesnih subjekata..........................73 Lokalne vlasti........................................................................................................................73 Područje manastira Kovilj i Koviljsko – petrovaradinski rit..............................................74 Domaći preduzetnici.............................................................................................................74 Klubovi privrednika...............................................................................................................75 Turističke organizacije.........................................................................................................75 Hotelijeri.................................................................................................................................75 Sportski klubovi, izvidjači, gorani, ekolozi, lovačka društva............................................75



11111111 7

6. SWOT analiza......................................................................... (Strengths, Weaknesses, Opportunities, and Threats)............................. 76 6.1. Pristup..............................................................................................76 6.2. SWOT - Snage i slabosti..................................................................80 PRIRODNI, SOCIJALNI I EKONOMSKI PROFIL PODRUČJA.............................................80 PERFORMANSE DESTINACIJE...........................................................................................80 AGRIKULTURNE PERFORMANSE PODRUČJA.................................................................81 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU STOČARSTVA..................................................81 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU VOĆARSTVA I VINOGRADARSTVA...............82 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PROIZVODNJE TIKVE GOLICE I PRERADETIKVINOG ULJA...................................................................................................82 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PROIZVODNJE VINA.......................................83 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PROIZVODNJE SIREVA...................................83 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU RIBARSTVA......................................................83 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU LOVA I RIBOLOVA...........................................84 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PEKARSTVA.....................................................84 ZDRAVSTVENI TURIZAM......................................................................................................84 SPORT I REKREACIJA.........................................................................................................85 EKO TURIZAM.......................................................................................................................85 GOLF KLUB I GOLF TERENI................................................................................................85 DESTINACIJSKI MARKETING..............................................................................................86 TURISTIČKE USLUGE DESTINACIJE..................................................................................86 LOKALNA ZAJEDNICA I JAVNE USLUGE..........................................................................87 INTERESNI SUBJEKTI I PARTNERSTVA............................................................................87 TURISTIČKI RAZVOJ............................................................................................................88 TRENDOVI INDUSTRIJE.......................................................................................................88 KONKURENTI........................................................................................................................89 SOCIO-KULTURNO OKRUŽENJE........................................................................................90



11111111 8

EKONOMSKO OKRUŽENJE.................................................................................................90 OKOLIŠ..................................................................................................................................91 TEHNOLOGIJA.....................................................................................................................91 6.3. Zaključak.........................................................................................92 UKUPNI REZULTATI ANALIZA.......................................................................................92-94

D. TRŽIŠNA ANALIZA.........................................95 1. Evaluacija postojeće situacije poljoprivrednog aspekta............ projekta.....................................................................................95 2. Evaluacija postojeće tržišne situacije turističkog aspekta........ projekta.....................................................................................95 E. RAZVOJ PROIZVODA I MARKETINŠKA............ STRATEGIJA.......................................................97 1.1. Strateški kontekst..............................................................97 1.2. Interesi Vojvodine u agraru i turizmu i pozicija manastira Kovilj......98 1.3. Početna pozicija kompleksa manastira............................................98 1.4. Interna izgradnja infrastrukture i kapaciteta za razvoj kompleksa....... manastira Kovilj i eksterna podrška........................................................99 2. Vizija.....................................................................................99 2.1. Izjava o viziji.....................................................................................99 3. Ključne strategije i odgovornosti za realizaciju vizije prostornog plana kompleksa manastira Kovilj............................100



11111111 9

4. Razvoj proizvoda................................................................105 5. Predlozi ključnih projekata..................................................105 6. Koncept najbolje upotrebe poljoprivredno – turističkog............ resorta kompleksa manstira Kovilj..........................................110 6.1. Polazne osnove..............................................................................110 F. KLJUČNI INVESTICIONI PROJEKTI I................ TRŽIŠNOEKONOMSKA.......................................... ANALIZA............................................................112

1. Pretpostavke...................................................................112 A. INVESTICIJE.............................................................................................................112

B. PRIHODI...................................................................................................................113

C. TROŠKOVI................................................................................................................113

2. Primer nekoliko projekata u Scenariju 1 – Prvoj fazi................ realizacije Programske studije razvoja kompleksa manstira........ Kovilj.......................................................................................114 WELLNESS I SPA CENTAR (prva faza)..............................................................................115 GOLF TEREN (KLUB)..............................................................................................117 APARTMANI - HOTELSKE VILE, (LOVAČKE KUĆE VISOKOG STANDARDA/.......... VOJVODJANSKE LUKSUZNE RURALNE KUĆE)..................................................119

3. Projekti javne infrastrukture............................................123

4. Rekapitulacija ključnih investicija u prvoj fazi realizacije...... plana..................................................................................126

5. Zaključni ekonomski indikatori projekta..........................127



11111111 10

G. PREDLOG POSLOVNO – UPRAVLJAČKOG.... MODELA I PLANA REALIZACIJE.....................129 1. Predlog temeljnog poslovno-upravljačkog modela.............129 2. Plan aktivnosti....................................................................132 H. PRILOZI.........................................................135

1. PROGRAM PROIZVODNJE TIKVINOG ULJA..............135

2. PROGRAM ORGANSKE POLJOPRIVREDE................139

3. PROGRAM EKOLOŠLE POLJOPRIVREDE.................141

4. FARMA KRAVA..............................................................143

5. MANGULICE..................................................................145

6. UZGOJ KOZA.................................................................148

7. UZGOJ RIBE..................................................................150

8. ORGANSKO PČELARSTVO..........................................152

9. EKO TURIZAM, RAZVOJNI PLAN.................................153

10. VERSKI TURIZAM.......................................................155 11. WELLNWSS TURIZAM................................................156

WELLNESS & SPA HOTELSKO – APARTMANSKI KOMPLEKS…………………………157



11111111 11

STRATEGIJA RAZVOJA WELLNESS TURIZMA REPUBLIKE………………………….…160 Zaključak..............................................................................................................................160

12. ZDRAVSTVENI TURIZAM...........................................163

MANASTIR KOVILJ I ZDRAVSTVENI PROGRAMI.............................................................163 ZDRAVSTVENI TURIZAM....................................................................................................163 KONKURENTSKA STRATEGIJA.........................................................................................164 KLJUČNI PROIZVODI..........................................................................................................165

13. HOTELSKI APARTMANI, LUKSUZNI BUNGALOVI,......... LOVAČKE VILE..................................................................167

Iznajmljivanje i rodaja Apartmana u sklopu Wellness i Spa centra...............................167

14. RURALNO ETNO EKO SELO......................................172

Plan realizacije projekta Etno eko sela.............................................................................172 Buduća ponuda Etno-eko sela Kovilj:..............................................................................174

15. LOVNI TURIZAM..........................................................177

POTENCIJALI I ORJENTACIJA...........................................................................................177

16. CIKLO TURIZAM..........................................................180

KORIDORI EURO VELO......................................................................................................180 „BICIKLOM DO RODA“ – ETAPA DO KOVILJA................................................................180 NOVI SAD – KOVILJ............................................................................................................181



11111111 12



11111111 13

A. PROJEKTNI ZADATAK....................................... PROGRAMSKE STUDIJE.................................. 1. Zadaci...................................................................................... Projektni zadatak 1:.................................................................................................................. ....... SITUACIJSKA I EKONOMSKA ANALIZA PODRUČJA MANASTIRA “KOVILJ”................... • Situacijska analiza • Tržišna studija sa benčmark analizom Projektni zadatak 2:.................................................................................................................. STRATEGIJA I RAZVOJ PODRUČJA MANASTIRA “KOVILJ”.............................................. • Marketing strategija - pozicioniranje - razvoj funkcija - koncept najboljeg korišćenja Projektni zadatak 3:.................................................................................................................. POSLOVNI PLAN....................................................................................................................... • Investicioni plan • Projekcija tržišnih i finansijskih efekata projekta s analizom osetljivosti • Poslovno upravljački model i plan implementacije



11111111 14

2. Procedure................................................................................. U svrhu dobijanja pouzdanih rezultata, predloga i rešenja vezano za prethodno navedene zadatke, za potrebe ovog projekta sproveden je niz istraživanja, i korišćene su metodološke i radne procedure karakteristične u međunarodnoj praksi planiranja i razvoja prostornih celika ovog tipa I sličnih karakteristika. Osim standardnih 'desk' i terenskih istraživanja, za potrebe ovog projekta izvedena su dodatna istraživanja pomoću upitnika, intervjua, radionica koje ujedno imaju za cilj prikupljanje podataka, informacija i dodatne argumentacije za različita problemska područja, kao i proveru primerenosti predloženih rešenja. Takodje, u svrhu vrednovanja ove programske studije, predlažemo održavanje nekoliko internih radionica u svrhu diskusije, dogovora i iznalaženja najoptimalnijeg rešenja na postavljene zadatke ovog projekta. Program istraživanja uključuje sledeće: 1. DESK ISTRAŽIVANJA........................................................................................................... AKTIVNOST Analiza relevantne dokumentacije i statističkih podataka vezano na područje mesta Kovilj I posebno područje manastira Kovilj Analiza podataka koji su prikupljeni na licu mesta Analiza ekonomskih karakteristika, tržišta i karakterističnih trendova u korišćenju prostornih celina ovog tipa Analiza svih za relavantnih važnih statistika posmatranog područja Analiza relevantne prostorno-planske regulative na području Kovilja Analiza službenih dokumenata i programa koji imaju uticaj na razvojnu praksu u Vojvodini I neposrednom okruženju Analiza ostalih istraživanja, statistika i baza podataka Benčmarking analiza primera sličnih planski uredjenih prostornih celina Analiza raspoložive kartografske osnove i tehnička obrada terena prema najsavremenijim standardima fizičkog planiranja prostora Detaljno topografsko i biofizičko mapiranje i inventarizacija funkcionalnih prostornih celina terena sa potrebnim analizama, na bazi čega je izvedena evaluacija razvojnog potencijala područja Koviljskog manastira



11111111 15

2. PRIMARNA ISTRAŽIVANJA.................................................................................................. AKTIVNOST CILJEVI 1. Inicijalna radionica i specijalistički strukturisani upitnici sa predstavnicima manastira “Kovilj” - da se utvrde stavovi i prikupe informacije o viziji, atributima, pozicioniranju na kulturno-ekonomskoj mapi, - da se utvrde karakteristične prostorne celine i potencijali za razvoj ovog područja i njegove ključne prednosti i nedostaci - da se utvrde stavovi ispitanika o potencijalima resursa i atrakcija i stepenu njihove valorizacije - da se utvrdi lista ključnih projekata vezano za Programsku studiju - da se utvrdi nivo očekivanja od Predloga plana Razvoja područja manastira Kovilj 2. Intervjui sa ključnim predstavnicima manastira Kovilj - da se utvrde stavovi ključnih subjekata u pogledu mogućih razvojnih usmerenja i potencijala rasta područja manastira 3.Intervjui sa predstavnicima potencijalnih investitora, kao i predstavnicima opštine na kojoj se nalazi manastirki kompleks - da se utvrde stavovi ključnih subjekata u pogledu mogućih razvojnih usmerenja i potencijala razvoja područja manastira Kovilj 4. Radionica/prezentacija sa interesnim subjektima javnog i privatnog sektora povezanim sa razvojem područja manastira Kovilj - da se komuniciraju ključna pitanja razvoja prostora manastira Kovilj sa svim relevantnim subjektima: Predstavnicima crkve, gradonačelnikom Novog Sada, direktorima kompanija koje imaju interes u finansiranju razvoja područja Prostornog plana, ekonomistima, različitim udruženjima, lokalnim arhitektima i prostornim planerima, predstavnicima parka prirode, lokalnim stručnjacima, te javnim i komunalnim službama - da se ocene strateška uporišta, identifikuju ključne prednosti i nedostaci, te da se komuniciraju prvi predlozi projekta, kao i da se prikupe ostale relevantne činjenice i informacije



11111111 16

5. Terenska istraživanja potencijala Prostornog razvoja prostornog područja manastira Kovilj - da se utvrdi trenutno stanje prostornog područja - da se utvrde svi bitni potencijali područja - da se utvrde osnovni elementi pozicioniranja i razvoja područja manastira Kovilj



11111111 17



11111111 18

B. REZIME............................................................... Ovde izloženi Predlog prostornog plana razvoja područja manastira Kovilj u Kovilju sa poslovnim planom predstavlja konceptualni i pragmatični okvir za upravljanje procesom razvoja ovog visokovrednog prostora. Arhitektonski biro Maldini, koristeći internacionalne procedure planiranja, je objektivizovao razvojni potencijal, postavio razvojni koncept i predložio koncept najbolje uptrebe ovog prostora. Rezime ključnih nalaza izlaže se u nastavku. 1. Situacijska analiza.................................................................... Vojvodina se danas nalazi u ubrzanoj fazi razvoja procesa ekonomskog otvaranja prema okolnim regionima i svetu uopšte, što je vidljivo iz niza inicijativa koje u ovom sektoru pokreće Vlada, kao što su ulaganja u lokalnu i opštu infrastrukturu, edukaciju kadrova, razvoj brenda na nacionalnom nivou, privatizacija,itd. Nadalje, uz obnovu nasleđenih prostorno-ekonomskih struktura, Vojvodina je fokusirana na kreiranje novih prostornih celina koje sadrže proizvode i usluge koji prate svetske standarde, a koji će omogućiti izgradnju bolje pozicije na međunarodnom planu I tržištu. Grad Novi Sad, pa prema tome i područje Kovilja se trenutno nalazi u situaciji u kojoj je usmeren na razvoj sektora usluga, a usled restrukturisanja nasleđene strukture privrede. Visokovredni prostor Koviljsko – petrovaradinskog rita proglašen je Specijalnim rezervatom prirode, čija zaštićena površina iznosi 4.850 ha, i prostire se na teritoriji opština Novog Sada i Sremskih Karlova. Prema tome, ovaj plan ima zadatak da identifikuje najbolji model upravljanja nasleđenim prirodnim i kulturnim vrednostima ovog prostora na duži rok, uz optimalno korišćenje prostora za njegov kvalitetan razvoj po međunarodnim standardima.



11111111 19

2. Ekonomsko - tržišna analiza..................................................... Ekonomsko - tržišna analiza obuhvata evaluacija postojeće ekonomsko - tržišne situacije u Vojvodini i na području Novog Sada, opšte trendove na Evropskom planu, elaborira budućnost razvoja sličnih prostornih celina pojedinih regija u Evropi, te daje procenu tržišnog potencijala područja Manstira Kovilj. Na kraju, izvršena je benčmark analiza odabranih destinacija, posebno destinacija u okviru zaštićenih područja. Tržišna analiza je pokazala sledeće implikacije na projekat prostornog kompleksa manastira Kovilj: • Proces intenziviranja ekonomskog, poljorivrednog i turističkog razvoja u Vojvodini je tek započeo. U tom procesu u nekoliko sledećih godina doći će do velike promene u kvalitetu



11111111 20

korišćenja prostora I poljoprivrednog zemljišta (proces privatizacije, rekonstrukcije i obnove je već započet) kao i do uvođenja novoizgrađenih i internacionalnom standardu prilagođenih kapaciteta; • U skladu sa promenom kvaliteta uredjenja I korišćenja prostora, doći će i do promene sadašnje prostorne strukture. Tako će u prostornu celinu Koviljskog rita biti uvedeni novi oblici turističkog smeštaja (turističko ili apartmansko naselje, resort hotel, velnes hotel itd.); • Rezultati novog vida upravljanja prostornim resursima će se takođe promeniti u vidu ostvarenih rezultata eksploatacije prostornih resursa što će rezultirati sa boljim poslovnim indikatorima • Potrebno je izraditi sveobuhvatan koncept planova prostornog uredjenja ovakvih područja, koji će u svojoj fazi implementacije privući interesovanje stranih investitora da ulažu nove i kvalitetne projekte dižući opšti nivo proizvoda i usluga i konkurentnosti kako na domaćem tako i na internacionalnom tržištu; • Za vreme transformacijskog procesa poljoprivrednog područja glavni oslonac činiće i dalje domaći ljudski resursi • Projekat prostornog razvoja manastira Kovilj mora takođe da uzme u obzir i evropske trendove koji će se direktno implicirati i na području Vojvodine, posebno Podunavlja, kao npr. trend zdravlja i specijalnih ekoloških poljoprivrednih proizvoda, a u turističkom pogledu kulturno-istorijski elementi. Opšti zaključak je da ukoliko se projekat prostornog razvoja manastira Kovilj sprovede na nacionalno ali i internacionalno prihvatljiv način i prema internacionalnim pravilima igre, te uz profesionalno upravljanje destinacijom kao i profesionalno vođenje marketinških aktivnosti, projekat neće imati problema sa prihvatanjem od strane tržišta (domaćeg kao i regionalnog, odnosno internacionalnog). Posebno zbog razloga što se njegova prva faza dimenzioniše na način da prvo zadovolji domaće i regionalno tržište a potom da se onda isti projekt organski razvija prema širem evropskom tržištu. 3. Prostorno – ekonomski razvoj i marketinška strategija............ 3.1. Vizija i pozicioniranje.............................................................................................. Područje Koviljskog manastira, kao dela Koviljsko – petrovaradinskog rita je prostorno područje poljoprivrednog karaktera, ali i turistička destinacija, na samom početku razvoja, koja se stoga mora razvijati po internacionalnim pravilima igre i standardima. Prema tome, formiranje racionalne vizije razvoja područja manastira Kovilj, kao prvog koraka u strateškom oblikovanju budućeg razvoja celog područja Kovilja, potrebno je izvući iz objektivnih strateških uporišta ovog projekta. Formulisanje strateških uporišta ovog projekta je izvedeno iz sprovedenih primarnih i sekundarnih istraživanja, te prvenstveno terenskim radom i intervjuima s interesnim subjektima u svim nivoima i relevantnim strukturama područja Kovilja ali I Novog Sada.



11111111 21

Vizija i tržišno – ekonomsko pozicioniranje prostornog područja manastira Kovilj bazira se na sledećim strateškim uporištima: 1. Koviljsko – petrovaradinski rit je jedinstveni resurs u rukama više administrativnih celina koje moraju objektivizovati svoje interese u odnosu na razvoj ovog neposrednog područja 2. Koviljsko – petrovaradinski rit je deo zaštićenog prostora, te kao takav svoj razvoj mora ostvarivati tako da valorizuje bogatstvo prirodnih i kulturno-istorijskih elemenata prostora, a da istovremeno neguje i štiti ta svoja bogatstva 3. Pokrajina Vojvodina ima jasne interese u razvoju ovog prirodnog područja i s time u vezi određena je pozicija prostora koji pripada manastiru Kovilj i njenog budućeg poljoprivredno - turističkog razvoja 4. Postojanje lokalnog nasuprot internacionalnom pristupu razvoja područja manastira Kovilj 5. Početna ('start-up') pozicija manastira Kovilj u poljoprivredi iturizmu daje mu mogućnost inovacija u razvoju 6. Potreba za izgradnjom kapaciteta i eksternom podrškom projektima razvoja 3.2. Poljoprivredno - turističko strukturisanje područja manastira Kovilj......................... Nadalje, prostor manastira Kovilj po našem je mišlenju potrebno strukturisati na sledeća diferencirana iskustvena područja: 1. Aktivni verski sadržaji manastira 2. Ruralno-tradicionalni manastirski i drugi sadržaji 3. Zaštićena lepota prirode Koviljsko – petrovaradinskog rita, posebno onog dela koji pripada manastiru Kovilj REZIME....................................................................................................... Potrebno je ostvariti sledeće predispozicije prostornog plana: Manastir Kovilj kao moderna, aktivna i inovativna destinacija kulturno – religioznog i turističkog karaktera Lajt motiv Iprimena inovacije prostornog plana izradjenog u skladu s prirodom i po visokim ekološkim standardima 1 Pozicioniranje



11111111 22

Ostvarenje aktivno iskustva života i rekreacije u netaknutoj ekološkoj prirodnoj sredini Karakter Susret iskustva monaškog života u manastiru i tradicionalnog života u idiličnom ruralnom okruženju i bogatstvo istorije Lajt motiv Ostvarenje ideala manastirskog života 2 Pozicioniranje Manastirski način življenja i rada, ruralna idila Koviljsko – petrovaradinskog rita i bogatstvo istorije Kovilja Karakter Ostvarenje manastirskog kompleksa koji treba da bude mesto za ljubitelje prirode i zdravog života Lajt motiv Ostvarenje idelala harmonije prirode 3 Pozicioniranje Omogućenje i potenciranje elemenata koji nam daju svest o veličanstvu prirode



11111111 23

3.3.Proizvodi................................................................................................................... Osim što razvoj kompleksa manastira Kovilj treba da sledi trenutne procese na polju razvoja crkve, manastira i religioznog života uopšte, takođe se mora oslanjati na bazičnu strukturu prirodnih i duhovnih atrakcija, na prethodno definisanu viziju razvoja i izvedene stubove pozicioniranja. U tom kontekstu, naš je predlog da se manastirsko područje Kovilj fokusira na sledeće funkcije:

Duhovni život Zdrav život Proizvodnju zdrave hrane Proizvodnju na biološki čistom i nezagadjenom terenu Proizvodnja Odmor na planini (leti i zimi) Specijalni interesi (planinske aktivnosti leti i zimi, aktivnosti vezane za kulturu, itd.) Ruralni turizam Golf Sastanci, insentivi i događaji



11111111 24

3.4. Ključni projekti prostornog kompleksa manastira Kovilj.......................................... Na temelju SWOT analize, obilaska destinacije i analize situacije na terenu, kao i na temelju razgovora sa ključnim subjektima, te na bazi toga definisanim mogućim nedostacima i problemima destinacije, identifikovani su ključni prioritetni projekti kojima je svrha povećanje kvaliteta upotrebnih karakteristika destinacije kompleksa manastira Kovilj. Nadalje, ovi projekti ojačati će i usmeriti razvoj manastira ali i samog mesta Kovilj u skladu sa definisanim glavnim nosiocima pozicioniranja. Ovi projekti odnose se u prvoj fazi razvoja na poboljšanje opšte infrastrukture / mobilnosti, izgradnju infrastrukture, kao podlogu za razvoj prostornog područja. Pregled predloženih projekata prikazan je u sledećoj tabeli: Religiozno područje:

1. rekonstrukcija i zaštita zatvorenog područja manastira 2. rekonstrukcija i zaštita otvorenog područja manastira 3. manastirski parking 4. konaci manastira 5. manastirske umetničke radionice 6. skit 7. kapela 8. ekonomski i pomoćni objekti

Poljoprivredna delatnost:

9. površine namenjene proizvodnji tikve golice 10. površine namenjene ostaloj poljoprivrednoj proizvodnji 11. proizvodnja eko hrane – povrtnjak 12. površine za organsku poljoprivredu 13. plastenici, staklenici 14. salaš

Stočarstvo:

15. farma krava, ovaca, koza i svinja mangulica 16. pašnjaci za eko ispašu krava 17. ogradjen pašnjak za mangulice 18. ergela konja sa pratećim objektima 19. mini zoo vrt

Preradjivačka delatnost:

20. prerada tikve golice 21. proizvodnja tikvinog ulja 22. skladištenje zrnastih proizvoda – silosi 23. hladnjača: skladištenje voća i povrća 24. laboratorija za kontrolu kvaliteta



11111111 25

25. mlekara – prerada mleka, proizvodnja sira 26. pekara 27. skladištenje i prerada ribe i mesa 28. proizvodnja sokova, kompota, džemova 29. vetrenjača 30. garaže i radionice za mehanizaciju 31. pilana

Voćarstvo i vinogradarstvo:

32. voćnjaci 33. vinogradi 34. vinski podrum 35. skladišta i sušare 36. stanica za navodnjavanje

Pčelarstvo:

37. proizvodnja eko meda 38. proizvodnja sveća

Turizam:

39. parkinzi za turiste 40. restoran na auto putu 41. restoran na turističkom području 42. marina za čamce 43. prostor za iznajmljivanje fijakera, bicikala, smeštaj turističkog vozića 44. prostor za konje za jahanje 45. plaže 46. bungalovi, kamp, kamp gorana 47. wellness hotel sa apartmanima i vilama 48. etno selo 49. hipodrom

Sport i rekreacija:

50. sportski tereni, trim i ciklo staze 51. golf klub i golf tereni

Lov i ribolov:

52. ribnjak 53. lovište sa pratećim objektima 54. fazanerija

Edukacija:

55. Muzej pravoslavne crkve 56. otvorena pozornica

ekologija Zimske i letnje A



11111111 26

denica i kultura Područje Projekat 4. Koncept najbolje upotrebe........................................................ Globalni trendovi u organizaciji ruralnih turističkih područja i poljoprivrednih upućuju na rastuću tražnju za resortima u očuvanom prirodnom okruženju koji svojim gostima nude široku lepezu iskustava, proizvoda i aktivnosti tokom cele godine. Obzirom na svoju atraktivnost, potencijal i kapacitete, područje manastira Kovilj započinje 'green field' razvoj ruralnog resorta, i to sledeći najnaaprednije svetske modele razvoja ovakvih projekata. To znači da će se razvoj bazirati na principima umerenog i sofisticiranog koncepta kondominijumizacije, uz planski razvoj resorta od strane jednog generalnog developera, koji treba da bude renomirana profesionalna kuća na tom polju, a uz stalnu asistenciju predstavnika manastira Kovilj i, posebno, predstavnika pravoslavne crkve. Konačni predlog najpogodnijih lokacija za razvoj pojedinih poljoprivrednih i turističkih funkcija i pripadajuće infrastrukture, te lokacije za bazni resort, gde će se u najvećoj meri locirati smeštajna, ugostiteljska, komercijalna i ostala uslužna ponuda, definisan je temeljem detaljne analize i evaluacije svih relevantnih elemenata i fizičkih karakteristika područja manastira Kovilj. Medju prirodnim uslovima lokacije, posebno su razmatrani: nagib/elevacija terena, izloženost suncu, strane sveta, kapacitet terena, itd.). Lokacija i namena zona centralnog prostora projekta kompleksa manastira Kovilj, predstavljena je u kartografskom prikazu datom u prlogu. 5. Pregled ukupnih investicija za realizaciju prostornog kompleksa manastira Kovilj.......................................................... 5.1. Ključne investicije.................................................................................................... Sledeći prikaz daje ukupne investicije u okviru Master plana manastirskog kompleksa Kovij, čija je razrada zasnovana prema ulaganjima u prostorne i proizvodne kapacitete samog resorta, zatim u turističku infrastrkturu, i opštu infrastrukturu, a takođe se odnosi na vrstu investicija, kao i vremenski okvir ulaganja. Manstir Kovilj period 2010-2013. godine evra Religiozno područje:

1. rekonstrukcija i zaštita zatvorenog područja manastira 4.000.000 2. rekonstrukcija i zaštita otvorenog područja manastira 2.000.000 3. manastirski parking 50.000



11111111 27

4. izgradnja konaka manastira 800.000 5. manastirske umetničke radionice 400.000 6. skit, izgradnja 200.000 7. kapela , izgradnja 200.000 8. ekonomski i pomoćni objekti 200.000

Poljoprivredna delatnost:

9. površine namenjene proizvodnji tikve golice, ulaganja 50.000 10. površine namenjene ostaloj poljoprivrednoj proizvodnji 50.000 11. proizvodnja eko hrane – povrtnjak 20.000 12. površine za organsku poljoprivredu 30.000 13. plastenici, staklenici 200.000 14. rekonstrukcija i izgradnja salaša 1.200.000

Stočarstvo:

15. farma krava, ovaca, koza i svinja mangulica 800.000 16. pašnjaci za eko ispašu krava 20.000 17. ogradjen pašnjak za mangulice 20.000 18. ergela konja sa pratećim objektima 400.000 19. mini zoo vrt 100.000

Preradjivačka delatnost:

20. pogon za preradu tikve golice 1.200.000 21. pogon za proizvodnju tikvinog ulja 1.200.000 22. skladištenje zrnastih proizvoda – silosi 400.000 23. hladnjača: skladištenje voća i povrća 800.000 24. laboratorija za kontrolu kvaliteta 40.000 25. mlekara – prerada mleka, proizvodnja sira 800.000 26. pekara 250.000 27. skladištenje i prerada ribe i mesa 200.000 28. proizvodnja sokova, kompota, džemova 1.200.000 29. vetrenjača 250.000 30. garaže i radionice za mehanizaciju 200.000 31. pilana 200.000

Voćarstvo i vinogradarstvo:

32. voćnjaci 60.000 33. vinogradi 60.000 34. vinski podrum 200.000 35. skladišta i sušare 100.000 36. stanica za navodnjavanje 50.000

Pčelarstvo:

37. proizvodnja eko meda 40.000 38. proizvodnja sveća 10.000

Turizam:

39. parkinzi za turiste 50.000 40. restoran na auto putu 1.200.000



11111111 28

41. restoran na turističkom području 800.000 42. marina za čamce 43. prostor za iznajmljivanje fijakera, bicikala, smeštaj turističkog vozića 40.000 44. prostor za konje za jahanje 20.000 45. plaže 60.000 46. bungalovi, kamp, kamp gorana 600.000 47. wellness hotel sa apartmanima i vilama 12.000.000 48. etno selo 800.000 49. hipodrom 1.200.000

Sport i rekreacija:

50. sportski tereni, trim i ciklo staze 1.500.000 51. golf klub i golf tereni 6.000.000

Lov i ribolov:

52. ribnjak 800.000 53. lovište sa pratećim objektima 250.000 54. fazanerija 50.000

Edukacija:

55. Muzej pravoslavne crkve 250.000 56. otvorena pozornica 250.000

UKUPNO PRVA FAZA 2010-2013: 43.870.000 Druga faza: 2013 – 2015

1. Destinacijski centar 1.200.000 2. Spa centar 8.000.000 3. škola jahanja 150.000 4. park 100.000

UKUPNO DRUGA FAZA: 9.450.000 UKUPNO PRVA I DRUGA FAZA 2010-2015:: 53.320.000 INFRASTRUKTURA SAMO PRVA FAZA

1. Priprema zemljišta 6.000.000 2. Izgradnja saobraćajnica 3.000.000 3. Struja, gas, telekomunikacije 1.500.000 4. Vodovod i kanalizacija 1.000.000

UKUPNO INFRASTRUKTURA: 11.500.000 UKUPNO INVESTICIJE, PRVA+ DRUGA FAZA + INFRASTRUKTURA: 64.820.000 9 PREGLED KLJUČNIH INVESTICIJA



11111111 29

Pregled okvirnih investicija koje se odnose na ključne projekte vezane na poboljšanje opšte infrastrukture / mobilnosti, izgradnju infrastrukture, kao podlogu za razvoj područja POBOLJŠANJE OPŠTE STRUKTURE:

1. Turistička signalizacija i interpretacija 200.000 2. Sistem vidikovaca 100.000 3. Sistem interne mobilnosti i parkinga 250.000 4. Centri za posetioce 1.000.000 5. Sistem pešačkih i biciklističkih ruta 400.000 6. Tematska pešačka ruta „Ruta kroz rit“ od 150.000 7. Sistem trim staza za nordijsko skijanje 150.000 8. Avanturistički park 200.000 9. eko/etno selo 1.500.000 10. Ruralno etno naselje u modernom konceptu razvoja nekretnina (greenfield) 5.000.000 11. Program zdrave hrane za potrebe turističkog tržišta Novog Sada - Kovilja 300.000 12. Interpretacija šireg prostora poteza od Novog Sada

do Beščanskog mosta 600.000 13. Kovilj - Muzej / tematski park pravoslavne crkve i

starosrpske države 800.000 14. Program edukacije o eko poljoprivredi i eko turizmu i tur. aktivnostima za lokalno stanovništvo 500.000 UKUPNO POBOLJŠANJE OPŠTE STRUKTURE: 11.150.000

5.2. Makroekonomski učinak projekta Prostorni kompleks manastira Kovilj.................. Na ovom nivou razrade projekta koja je predstavljena u jednokratnom pregledu ostvarenih ključnih performansi, vidljivo je da projekat ima vrlo ozbiljan makroekonomski učinak. evra UKUPNO INVESTICIJE U PROGRAME PROJEKTA U PERIODU 2010-2013: 43.870.000 UKUPNO INVESTICIJE U PROGRAME PROJEKTA U PERIODU 2013-2015: 9.450.000 UKUPNO INVESTICIJE U INFRASTRUKTURU U PERIODU 2010-2013: 11.500.000 UKUPNO INVESTICIJE U POBOLJŠANJE OPŠTE STRUKTURE I PROGRAMA: 11.500.000



11111111 30

BROJ ZAPOSLENIH NA PROJEKTIMA broj ljudi DIREKTNO ZAPOSLENI NA PROJEKTIMA: 500 INDIREKTNO ZAPOSLENI NA PROJEKTIMA: 500 INVESTICIJE PO ZAPOSLENOM U SEKTORU PRIVATNIH INVESTICIJA evra U PERIODU 2010-2013: 43.870 U PERIODU 2013-2015: 9.450 INVESTICIJE PO ZAPOSLENOM U SEKTORU JAVNIH INVESTICIJA U PERIODU 2010-2013: 11.500 INVESTICIJE PO ZAPOSLENOM U JAVNOM I PRIVATNOM SEKTORU POBOLJŠANJA OPŠTE STRUKTURE I PROGRAMA: 11.500 INVESTICIJE PO ZAPOSLENOM U SEKTORU PRIVATNIH INVESTICIJA, UKUPNO PRVA I DRUGA FAZA 2010-2015: 53.320 OČEKIVANI GODIŠNJI PRIHOD PO SVIM PROGRAMIMA, PROSEČAN GODIŠNJI PRIHOD ZA PERIOD 2010-2015: 12.000.000 UKUPAN OČEKIVANI PRIHOD PO SVIM PROGRAMIMA ZA PERIOD 2010-2015: 60.000.000 PRIHOD PO ZAPOSLENOM PO SVIM PROGRAMIMA ZA PERIOD 2010-2015: 60.000 INVESTICIJE/ PRIHOD: 0.89 NOVOSTVORENA VREDNOST PO ZAPOSLENOM 180.000 INVESTICIJE/ NOVOSTVORENA VREDNOST 0.29



11111111 31

6. Poslovno upravljački model...................................................... Naše je mišljenje da je za potrebe razvoja programa kompleksa manastira Kovilj potrebno činiti sledeće korake:

Formiranje Upravljačkog preduzeća – menadžmenta koje treba da bude privatnog karaktera. Članovi upravljačkog odbora treba da budu kako iskusni menadžeri, tako i Predstavnici pravoslavne crkve i predstavnici privatnog i javnog sektora. Misija Upravljačkog preduzeća -a je obezbedjenje održivosti investicija, podizanje nivoa investicija i izgradnje celokupnog turističkog vrednosti, te pokretanje svih ključnih projekata.

Infrastrukturno opremanje - Javni sektor Republike Srbije, odnosno Autonomne pokrajine Vojvodine ima najpre odgovornost za infrastrukturno opremanje područja manastira Kovilj i njeno povezivanje sa okolnim lokalnim centrima. Dodatna odgovornost javnog sektora je profesionalno planiranje i prostorno-urbanistička regulacija projekta. Obzirom da je razvoj područja manastira Kovilj povezan i sa pažljivim upravljanjem prostorom i ekološkom ravnotežom kao strateškim resursom, po sebi se nameće mogućnost preuzimanja potpune ili delimične odgovornosti i za celokupni razvoj i upravljanje budućim realizovanim područjem manastira Kovilj. To uključuje kako inicijalna ulaganja u specifičnu infrastrukturu:

putevi, izgradnja i održavanje vodenih tokova, održavanje kanala, izgradnja i održavanje nasipa, izgradnja objekata zajedničke i turističke namene izgradnja pešačkih i biciklističkih staza izgradnja odmorišta za posetioce izgradnja pristupnih saobraćajnica reci, kanalima i jezerima opremanje područja posebnim vozilima za upotrebu ekipe čuvara i osoblja za

održavanje nabavka specijalne opreme za zimske uslove (čišćenje snega) nabavka opreme za dnevno deponovanje i odvoz smeća nabavke opreme za celokupno upravljanje i održavanje područja u funkciji tokom cele

godine.

Ovaj razvojni i upravljački aspekt jeste i treba da bude predmet pregovora s potencijalnim privatnim ulagačima.

Izgradnja poljoprivrednih kapaciteta kompleksa manastira Kovilj Izgradnja preradjivačkih kapaciteta kompleksa manastira Kovilj Izgradnja turističkih kapaciteta kompleksa

Privatni sektor, kao što i jeste uobičajena svetska praksa u razvoju sličnih 'greenfield' projekata, preuzima izgradnju turističkih kapaciteta baznog resorta manastira Kovilj i sa time povezani preduzetnički rizik.

Izgradnja i ekspolatacija baznog resorta manstira Kovilj



11111111 32

Treba je izvesti po modelu mešovitog i istovremenog razvoja poljoprivrednih i poljoprivredno – preradjivačkih kao i turističkih kapaciteta i svetski poznatog modela izgradnje i ograničenog vlasništva i korišćenja nekretnina od strane privatnih lica. To znači da ovaj bazni resort ne podrazumeva slobodnu izgradnju i poslovanje nekretninama po klasičnim dosadašnjim modelima prisutnim na ovom području. Ovaj moderni i dobro provereni pristup razvoju resorta, pretpostavlja vrlo profesionalno planiranje i menadžment. Naš je predlog da se, saglasno sa dosadašnjim razmišljanjima i raspoloživim mogućnostima razvoja sličnih poljoprivrednih, ali i posebno, novih turističkih destinacija i resorta u Republici Srbiji, problem operativnog vođenja projekta razvoja resorta manastira Kovilj locira na: • Korporaciju za razvoj resorta kompleksa manastira Kovilj ili • Razvojnu kompaniju koja će se formirati za pojedine programe područja manstira Kovilj. To znači da je moguće formiranje posebne kompanije koja će se baviti razvojem poljoprivrede, pre svega razvojem programa proizvodnje uljane tikve i tikvinog ulja. Moguće je formirati posebnu kompaniju koja će se baviti razvojem turističkih programa kompleksa područja manastira. Takodje, moguće je posebno formiranje kompanije koja gradi i vodi područje zdravstvenog turizma - program wellness hotela sa pratećim turističkim objektima vezanim za ovaj program. Kao poseban program je i obrazovni turizam, koji može da vodi specijalizovana ustanova za ovu oblast. Sportsko – rekreativne programe takodje je moguće izdvojiti u posebne menadžment celine, kao što je investiranje, izgradnja i vodjenje golf kluba u pratećih sadržaja. Kao poseban vid sadržaja su farma krava, koza, ovaca i svilnja mangulica, ergela konja i slični programi. Proizvodnja mleka i sira vezana je za investiciju i mlekaru. Lov i ribolov je takodje moguće izdvojiti kao zasebnu funkcionalnu celinu. Po istom principu, moguće je izdvajanje svih funkcionalno odvojenih celina u specijalizovane menadžment grupe, koje će voditi svaki program zasebno. Sve programe koji se realizuju na području kompleksa manastira Kovilj, treba, medjutim, postaviti pod upravu ili kontrolu jedne supervizijske kuće, koja treba da bude kvalifikovana za realizaciju i superviziju programa i programsko – investicionih aktivnosti na području manastira Kovilj. Ova menadžment supervizijska grupa treba da na sebe preuzme odgovornost komuniciranja i koordinacije svih programa koji se odvijaju na teritoriji manastira Kovilj. Istovremeno, ova grupa se bavi ukupnim poslovnim rezultatima sistema svih programa koji se odvijaju na celokupnom prostoru manastira Kovilj.



11111111 33

7. Plan aktivnosti.......................................................................... Priprema i dovođenje ovako kompleksnog projekta do faze realizacije u današnjoj situaciji u Vojvodini pre svega su povezani s kapacitetom pre svega Pravoslavne crkve, Eparhije Bačke, a potom i Vlade Vojvodine, odnosno Srbije, to jest Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da obezbede sve neophodne uslove. Grupe aktivnosti, kojima se detaljnije dodeljuju nosioci i predvidljivi rokovi realizacije prikazan je kako sledi: GRUPE AKTIVNOSTI

Utvrdjivanje operativnog nosioca projekta Izrada Predloga programske studije Javna prezentacija Predloga programske studije predstavnicima Pravoslavne crkve,

Vlade Vojvodine i Vlade Srbije Odluka o prihvatanju Predloga programske studije Izrada Plana detaljne regulacije (Master plana) za područje kompleksa manastira

Kovilj Odluka o prihvatanju Plana detaljne regulacije (Master plana) Dodatna javna prezentacija Plana detaljne regulacije (nacionalni i regionalni nivo) Interni marketing na nivou Vojvodine i Novog Sada Utvrđivanje generalnog nosioca projekta Operativno vođenje projekta

detaljno planiranje i dizajniranje projekta, detaljne feasibility studije, inicijalni pregovori sa potencijalnim partnerima Internacionalna promocija

investicione konferencije, sajmovi investicija, itd.

u svrhu akvizicije investitora i developera Priprema i usvajanje prostorno-planerske i urbanističke dokumentacije

regulacija i zaštita prostora

Priprema i sprovođenje infrastrukturnig opremanja područja projekta Formiranje upravljačko – kontrolnog tela realizacije projekta Priprema internacionalnih tendera za investitore / developere / operatore projekta ili njegovih delova Pregovori i zaključivanje predugovora Zaključivanje ugovora Operativna realizacije incijalne prve faze projekta Planiranje završne prve faze projekta Operativna realizacija druge faze projekta Završetak druge faze projekta Upotreba i održavanje izvodljivosti projekta



11111111 34

C. SITUACIJSKA ANALIZA.....................................

1. Republika Srbija, Autonomna pokrajina Vojvodina Područje Koviljsko – petrovaradinskog rita i Mesta Kovilj - Opšti okvir

1.1. Geografija............................................................................... Srbija je locirana u jugoistočnom delu Evrope, na centralnom delu Balkanskog poluostrva i nalazi se na raskrsnici puteva koji vode od Zapadne Evrope ka Turskoj i Bliskom istoku. Zauzima površinu od 88.361 km2 koju karakterišu nizinski predeli na severu dok prema jugu preovladava pretežno planinski reljef Dinarida i Rodopa. Severni, ravničarski deo Srbije, Vojvodina, je protkan rečnim tokovima (Dunav, Sava, Tisa), dok su centralni i južni delovi brdoviti i planinski. Srbija ima 55% obradive površine (od čega je oko 60% obrađeno), dok je 27% pod šumom. Srbija ima umereno kontinentalnu klimu koju karakterišu hladne zime i topla leta, sa dobro raspoređenim padavinama i umerenim prelazima između izraženih godišnjih doba. Na klimu Srbije utiče blizina planinskih venaca Alpa, Karpata i Rodopa, kao i blizina Jadranskog mora i Panonske nizije. Prosečna godišnja temperatura vazduha1 u periodu od 1961. – 1990. godine iznosila je 10,9°C za nadmorsku visinu do 300 m, oko 10,0°C za nadmorsku visinu od 300 – 500 m i oko 6,0°C za nadmorsku visinu iznad 1000 m. Apsolutni maksimum temperature izmeren je u julu i to od 37,1 do 42,3°C u predelima niže nadmorske visine i od 27,6 do 34,0°C u planinskim predelima. Apsolutni minimum temperature izmeren je u januaru i to od -30,7 do -21,0°C u predelima niže nadmorske visine i od -35,6 do -20,6°C u planinskim predelima. Prosečna količina padavina takođe zavisi od nadmorske visine. Za niže nadmorske visine, prosečna količina padavina kreće se između 540 – 820 mm a za nadmorske visine preko 1000 m prosečna količina padavina iznosi od 700 – 1000 mm. Prosečan broj sunčanih sati tokom godine kreće se između 1.500 i 2.200.



11111111 35

Kovilj..................................................................................................................



11111111 36

Koordinate: 45° 13′ 24“ SGŠ, 20° 01′ 11“ IGDKovilj (mađ. Kabol) je naselje u opštini Novi Sad u Južnobačkom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 5.599 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 5.242 stanovnika). Donji Kovilj se prvi put spominje 1554., a Gornji Kovilj 1702. godine. Naselja su se spojila 1870. pored Kovilja se nalazi poznati Koviljski Manastir. Manastir je obnovljen1705-1707, prema legendi da je na tom mestu Sveti Sava sagradio manastir u 13-om veku. U mestu postoje i dve srpske pravoslavne crkve, iz 1824/28 i 1846. godine. Demografija................................................................................................................................. U naselju Kovilj živi 4376 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 38,8 godina (37,5 kod muškaraca i 40,1 kod žena). U naselju ima 1750 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 3,19. Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine). Koviljski rit................................................................................................................................... Na starim rukavcima Dunava formiran je prostrani rit koji je stanište retkih vrsta ptica. Radi zaštite faune, naročito ornito-faune ustanovljen je na površini od preko 4000 ha specijalni rezervat prirode Koviljsko-Petrovaradinski rit i predstavlja područje od međunarodnog značaja za ptice. Tu se nalaze brojne kolonije ptica, a registrovano je i prisustvo retkih kao što su siva čaplja, mala bela i mala žuta čaplja, gak…



11111111 37

Lovište se nalazi u plavnom delu reke Dunav. Glavne vrste krupne divljači su divlja svinja i srneća divljač. Od sitne divljači u ovom lovištu zastupljene su divlje patke, divlje guske i fazan. Lovište je ravničarskog tipa, sa nadmorskom visinom od 78-84 m. Veći deo lovišta je pod šumom. U ovom lovištu organizuje se grupni lov na divlje svinje Do Kraja Sveta............................................................................................................................ Podrum Do Kraja Sveta je nastao januara 2006. godine na talasu renesanse vinske kulture u Srbiji sa idejom da se rastućoj domaćoj publici učini dostupnim kvalitetno i brižljivo odnegovano vino. Ova vina su pažljivo dizajnirana prema savremenenom shvatanju “novog luksuza”. Brižljivim praćenjem uzgoja, berbe, svih procesa u preradi, odležavanju u bariku te postepenom sazrevanju četiri vrhunske vinske sorte grožđa odgajene u okolini Leskovca, Vranja i na padinama Fruške gore, dobijena je idealna struktura komponenti koje su pažljivo iskombinovane. Savremenici renesanse vinske industrije u Srbiji, ova vina su odgovor na zahteve modernog tržišta koje podrazumeva kvalitet, ali istovremeno zahteva i mnoge druge osobine. Arkanj.......................................................................................................................................... Nesvakidašnji doživljaj u ambijentu iz XIX veka nudi čarda „Arkanj“, na istoimenom Dunavcu, dva kilometra od Kovilja. Boemi su smislili da se nalazi „nakraj sveta“, jer put vodi samo do nje: od čarde – pravo, levo i desno šire se neprohodne močvare i rukavci Dunava. Zgrada, u kojoj je čarda, stara je blizu 200 godina. U njoj nema ni struje ni vode, što joj i leti i zimi daje neobičnu draž. Ovde se služe isključivo jela od rečne ribe. Čuveni paprikaš, ali se mogu poručiti i starinska jela koja su nekad spremali alasi s ovog dela Podunavlja. Gost, leti pod nastrešnicom od trske, a zimi u Sali s fenjerima i lojanicama, uz muziku tamburaša, doživljava nezaboravan provod. Neobičnom doživljaju doprinose i posebno oslikani spoljni i unutrašnji zidovi. Decenijama, s vremena na vreme, slikari iz Novog Sada i drugih vojvođanskih mesta dođu na mobu, ukrase fasadu i unutrašnjost čarde, na zidu ostave po koju novu duhovitu i atraktivnu likovnu dosetku, popiju po koji fraklić dudovače, posrču čorbu i – odu! Zbog jedinstvenog prirodnog okruženja i etno-ugođaja, ovde najčešće svraćaju Beograđani i Novosađani. Arkanj je inspiracija piscima, rediteljima i glumcima. U ´ladovini dudova često uživaju i diplomate, a ni političari ne zaobilaze ovo mesto. Dolaze i pecaroši, lovci i drugi gosti.



11111111 38

1.2. Saobraćaj i komunikacije..................................................................... Drumska infrastruktura............................................................................................................

Područje Kovilja nalazi se postavljeno tangencijalno u odnosu na medjunarodni auto put E75, na njegovoj deonici Beograd-Novi Sad. Udaljenost od Novog Sada je 15 km, dok je udaljenost mesta od Beograda 65km. Mesto je povezano mrežom lokalnih puteva sa okolnim selima. Rečni potencijal........................................................................................................................ Područje Kovilja nalazi se na levoj obali Dunava, od kojeg ga izdvaja prostor Koviljskog rita. Sistemima kanala i nasipa, regulisano je plavljenje i izlivanje Dunava iz korita, tako da je samo područje mesta obezbedjeno od eventualnih poplava. Pristup vazduhom.....................................................................................................................



11111111 39

Najbliži aerodrom mestu Kovilj nalazi se na Čeneju, kod Novog Sada, na svega 20km udaljenosti. Ovaj aerodrom omogućuje sletanje manjih letilica na travnatu pistu. Aerodrom Surčin kod Beograda, udaljen je od Kovilja oko 50 km, odnosno, oko pola sata vožnje. Ove karakteristike položaja mesta u odnosu na pristup vazduhom, omogućuju Kovilju razvoj turističkih kapaciteta za posetioce koji dolaze na destinaciju avionom. Na području kompleksa manastira Kovilj postoje prirodne predispozicije za izgradnju heliodroma, što je još jedna povoljna karakteristika lakog vazdušnog pristupa destinaciji. Vreme leta

1.3. Koviljski manastir................................................................................. Na obodu bačke ravnice, nadomak Novog Sada, uzdižu se zvonici manastira Kovilj, duhovnog utočišta zaista velikog broja, naročito mladih, ljudi. Po predanju, manastir Kovilj nastao je u XIII veku, a osnovao ga je sveti Sava. Smatra se, da su se na ovom mestu, na kojem se danas nalazi manastir, izmirili ugarski kralj Andrija II i Stefan Prvovenčani. U tome je posredovao i izmirenju doprineo brat Stefana Prvovenčanog, sveti Sava. Na mestu izmirenja dve vojske i dva naroda bila je podignuta bogomolja, kao svedočanstvo uspostavljenog mira. Odmah po njenom podizanju, u bogomolju su ušli monasi iz manastira Žiče, što znači da je manastir Kovilj počeo da funkcioniše kao svojevrsni metoh tog manastira. Nažalost, prvobitna bogomolja nije sačuvana, kao ni crkva koja je na njenom mestu podignuta u XV veku. Prema jednom narodnom predanju, svedočenju nastalom „iz životnih razloga i smisla čovekovih potreba”, Koviljsku crkvu podigao je Sveti Sava, 1216. godine. Bio je to duhovni beleg stvoren radi sećanja na mir koji je, zahvaljujući Savinom posredovanju, postignut između tadašnjeg srpskog i mađarskog kralja. Ovaj motiv bio je ovekovečen na jednom ranijem živopisu. Predanje dodaje da je Sveti Sava pored toga izlečio mladog, bolesnog kraljevića, pa je tim povodom i mađarski kralj učestvovao u podizanju hrama. Drugo predanje izgradnju crkve vezuje za kralja Dragutina, koji je imao dvore u Čortanovcima. Smatra se i da su Kovilj osnovali monasi manastira Kovilje kod Ivanjice, pa je tako dobio slično ime, a i da je ime dobio po cveću kovilju, koje je raslo u ovim krajevima. Istraživači govore o 15. veku i izgradnji manastira na temeljima srušenog katoličkog samostana, kao metoha manastira Privina Glava, o čemu postoje mnogi dokazi, a jedan od njih je zajednički popis u Minhenskom psaltiru, iz 14. veka. Prema istorijskim podacima, Sveti Sava nikada nije prelazio Dunav i Savu. U turskim popisima, prvi put se pominje 1578. godine, u Smederevskom defteru. S obzirom na to da se radi o značajnom manastiru, podaci o njegovom nastanku nalaze se u mnogim izvorima, pa i u Srpskom letopisu, iz 1828. godine, kao i Koviljskom letopisu, koji se čuva u Narodnom muzeju u Pragu. Najpouzdaniji podaci, zapisani na zidovima hrama, ne postoje, jer je crkva, posvećena Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, nekoliko puta rušena, paljena, obnavljana i dograđivana. U sukobima do kojih je došlo zbog turskog nadiranja prema Mađarskoj, stradao je i Koviljski manastir. Posle prvog rušenja, početkom 16. veka, ubrzo je obnovljen, ali je ponovo stradao više puta. Naročito je bio izložen „turskom vandalizmu tokom Velike seobe, jer se nalazio u odbrambenom graničnom sistemu“. Detaljna obnova stare crkve započeta je 1707. godine, u vreme igumana Spiridona i zahvaljujući ktitorstvu Petra Andrejevića iz Sremskih Karlovaca. Pošto je u to vreme izvršena dogradnja stare crkve, zidanje priprate i novog zvonika, kao i svi drugi veliki radovi, godina osvećenja novog hrama često se uzima kao godina osnivanja manastira Kovilj. I godina 1741



11111111 40

– kad je o zidanju novog, većeg hrama potpisan ugovor sa cincarskim majstorima iz okoline Soluna – pominje se kao godina osnivanja. Prema tada potpisanom ugovoru, nova crkva trebalo je da se zida po uzoru na Manasiju, ali to nije do kraja ispoštovano. Prvobitni ikonostas koji se smatra radom Teodora Ilića Češljara, učenika Kijevske duhovne škole, izgoreo je u buni 1849. godine. Novi je, prema ugovoru od 2. juna 1871. godine, uradio slikar Aksentije Marodić. Završen je tek posle dvadeset i jedne godine, kad ga je „pozlatio i mramorisao“ novosadski zlatar Ludvig Gauš. U manastiru Kovilj, tokom njegovog dugogodišnjeg postojanja, boravile su mnoge značajne i poznate ličnosti srpske i evropske kulture. Posebno se ističe tridesetogodišnji boravak istoričara i književnika Jovana Rajića, „koji je po svojim idejama i učenosti bio bez premca u srpskom društvu 18. veka“. Njegova Istorija, stvarana u Koviljskoj, ali i Hilandarskoj biblioteci, probudila je veliko interesovanje učenih ljudi širom Evrope. Danas je manastir Svetih Arhangela, u Kovilju, rodnom selu Laze Kostića, „u vodoplavnoj bačkoj dolji“, jedan od najaktivnijih pravoslavnih duhovnih centara. Bratstvo Koviljskog manastira danas usavršava tradicionalno monaško rukodelje: ikonopisanje, duborez, istočno pravoslavno pojanje, proizvodnju zdrave hrane, meda, tamjana, sveća. Osnovalo je kampove za lečenje narkomanije i otvorilo humanitarnu očnu ordinaciju. Monasi u svom podvigu izrađuju svoje rukotvorine i daruju ih svojoj crkvi. To je sastavni deo monaškog života. Minhenski psaltir, u kome se (prvi put u jednom pisanom dokumentu) pominje manastir Kovilj, nastao je u 14. veku. Smatra se da je rađen za kneza Lazara, ili kao venčani poklon despotu Stefanu Lazareviću. Imao je dugu i burnu istoriju. Čuvali su ga Brankovići u manastiru Privina Glava, tri godine je bio u Pećkoj patrijaršiji, gde su ga monasi prepisivali, da bi ga baron Volfgang Hajnrih fon Flišbah smestio u jedan bavarski samostan. Godine 1816. je predat Kraljevskoj bavarskoj biblioteci kao „blaga vredan dokument”. I danas se tamo nalazi.



11111111 41

2. Područje obuhvata projekta

................................................... 2.1. Projekat Programske studije obuhvata područje poseda manastira Kovilj koje se nalazi na potezu duž auto puta E75 Beograd – Novi Sad, na deonici izmedju mosta preko Dunava kod Beške i saobraćajne petlje na mestu isključenja sa auto puta prema mestu Kovilj. Sa strane koje je okrenuto prema levoj obali Dunava, područje obuhvata projekta zahvata uži prostor manastira, deo Koviljskog rita koji obuhvata deo Tikvare, lokalni put Kovilj – Gardinovci, Arkanj, gde se graniči sa KO Čortanovci, Opština Indjija. Sa strane koje je okrenuto auto putu Novi Sad – Beograd, sa leve strane auto puta prema Beogradu, područje obuhvata projekta je orijentisano prema KO Gardinovci, Opština Titel.



11111111 42



11111111 43

Saobraćajni položaj.................................................................................................................. U saobraćajnom smislu, područje plana se oslanja na auto put E75 Novi Sad – Beograd, koji predstavlja izvesnu „kučmu“ kompleksa manastira, s jedne strane, i internu „kičmu“ kompleksa koju čini saobraćajnica – lokalni put Kovilj – Gardinovci. Sa Naseljem Kovilj, kompleks manastira je povezan internim kolskim saobraćajnicama. Na mestu saobraćajnog povezivanja kompleksa – područja plana – sa auto putem Novi Sad – Beograd, planirana je izgradnjasaobraćajne petlje u dva nivoa sa nadputnjakom.



11111111 44



11111111 45



11111111 46

Geografija..................................................................................................................................

Lokalitet koji je predmet plana u geografskom pogledu predstavlja:

Ravno poljoprivredno zemljište Zemljište koje se nalazi u okviru Koviljsko – petrovaradinskog rita:

Šume Močvare Kanali Nasipi Bare i jezera

Hidrografija................................................................................................................................



11111111 47

Hidrografija predstavlja jedan od odlučujućih faktora koji utiču na kvalitet I potencijale Planom obuhvaćenog područja. Blizina Dunava, brojni kanali, rečice, bare i jezerca doprineli su stvaranju plodnog zemljišta, tako da možemo tvrditi da su uslovi za poljoprivrednu proizvodnju na ovom prostoru vrlo dobri Sa duge strane, hidrografija je povoljna zbog snabdevanja vodom, posebno za potrebe kompleksa poljoprivrednog zemljišta i zemljišta pod voćnjacima i vinogradima. Takodje, povoljna hidrografija omogućava i dobre uslove za vodosnabdevanje turističkog područja koji se nalazi u okviru kompleksa manastira Kovilj. Istovremeno, povoljni hidrografski uslovi omogućavaju razvoj ribarstva, pre svega izgradnju ribnjaka ekološkog tipa, koji se nalaze u prirodnoj, netaknutoj sredini. Povoljna hidrografija u turističkom pogledju omogućuje formiranje plaža, mesta za pecanje i boravak na vodi. Takodje, moguće je organizovanje panoramskog razgledanja kanala i Dunava čamcima. Klimatske karakteristike........................................................................................................... Klima područja Kovilja smatra se da je stepsko - kontinentalna. Na osobenosti klime područja Kovilja najveći uticaj ima reka Dunav sa svojim kanalima, koja daje području obilje vlage. Širi prostor Kovilja, u klimatskom pogledu, nije izolovano klimatsko područje, već je otvoreno prema spoljašnjim uticajima, u svim pravcima. Upravo je ta otvorenost prednost položaja lokaliteta. U cilju definisanja svih klimatskih elemenata u zoni Kovilja, potrebno je pristupiti analizi i obradi raspoloživih podataka sa meteorološke stanice “Novi Sad – Rimski Šančevi“, koja svojom lokacijom ispunjava regularne kriterijume i predstavlja težište reona. Merodavan niz osmatranja je u periodu 1999-2009. godina. Analizom treba obuhvatiti sledeće meteorološke parametre: • Temperature (prosečne i ekstremne) • Broj letnjih, mraznih i lednih dana • Pojava magle • Napon vodene pare • Trajanje sunčevog sjaja • Vlažnost vazduha • Snežne padavine



11111111 48

• Oblačnost • Padavine (prosečne i intenziteti) • Vetar Neophodno je napomenuti da je istraženo područje locirano na jugu Bačke u centralnom delu Vojvodine sa osnovnim klimatskim karakteristikama umereno-kontintinentalnog tipa. Osnovni klimatski faktori preuzeti su od Republičkog Hidrometeorološkog Zavoda Srbije. Pored toga, korišćen je dokumenat “Nacrt Vodoprivredne Osnove Republike Srbije“ (Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi “, Beograd 2000.godine). Klima posmatranog područja u mnogome se vezuje za klimu Novog Sada. Klima u Novom Sadu prelazi iz umereno kontinentalne u kontinentalnu, tako da grad ima sva četiri godišnja doba. Tokom jeseni i zime zna duvati hladan vjetar, košava, koji obično traje od tri do sedam dana. Košava može tokom zime stvoriti nanose snega tokom vejavica i mećava. Prosečna temperatura vazduha u gradu 10,9°C, srednja temperatura u januaru je –1°C, dok je u junu 21,6°C. Godišnje padne 578 mm², Broj dana sa padavinama je 122.

Rimski šančevi, Novi Sad φ 45°20N λ 19°51Е н. в. 84 m

Srednje mesečne, godišnje I ekstremne vrednosti

jan feb mar apr maj jun jul avg sep okt nov dec god. temperatura °C Srednja max 2,5 5,7 11,5 17,2 22,2 25,2 27,2 27,2 23,7 18,0 10,3 4,5 16,3 Srednja min -4,4 -2,3 1,2 5,8 10,6 13,6 14,7 14,2 11,2 6,3 2,2 -1,9 5,9 Normalna vr. -1,0 1,5 6,0 11,4 16,6 19,6 21,1 20,6 16,9 11,5 5,9 1,2 10,9 Apsol. max 18,0 22,4 28,4 31,0 34,2 36,1 39,8 40,0 34,7 29,3 26,9 21,0 40,0

Apsol. min -28,6

-22,0 -19,9 -4,9 -0,4 0,2 6,6 6,9 -1,6 -5,4 -

13,8 -19,6 -28,6

Sr. br. Mraznih dana 23,8 17,8 10,6 1,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,1 2,1 9,2 18,8 83,8

Sr.br. tropskih dana 0,0 0,0 0,0 0,0 0,8 4,1 8,3 8,4 2,5 0,0 0,0 0,0 24,1

Relativna vlaga (%) prosek 85,5 80,9 72,9 68,4 67,9 69,8 67,2 68,6 72,2 74,6 82,7 86,6 74,8 Trajanje sijanja sunca prosek 68,1 88,6 147,9 176,8 231,5 249,7 289,2 272,2 207,0 172,8 83,4 55,2 2042,4 Br. Vedrih dana 2,9 3,7 4,5 3,9 4,2 4,7 9,6 10,9 9,4 8,7 3,3 2,4 68,2

Br. Oblačnih 15,0 12,0 10,9 9,5 7,4 6,1 4,2 3,6 5,0 7,1 13,3 15,9 110,0



11111111 49

dana padavine (mm) Sr. mesečna suma 37,8 34,8 40,7 46,8 56,9 82,5 61,2 55,3 35,9 34,8 45,9 44,2 576,8

Max. dnevna suma 29,2 36,3 32,6 35,2 91,8 60,0 91,6 42,9 33,4 29,3 20,7 24,2 91,8

Sr.br. dana >= 0.1 mm 12,0 11,3 11,7 12,0 12,1 13,0 9,8 8,7 8,5 7,5 11,8 12,5 130,9

Sr.br.dana >= 10.0 mm 1,0 0,8 1,0 1,2 1,7 2,7 2,0 1,8 1,2 1,2 1,4 1,1 17,1

pojave (broja dana sa....) snegom 7,5 6,2 3,1 0,3 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,1 1,6 5,7 24,5 Snežnim pokrivačem 15,5 9,2 3,4 0,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 1,8 7,7 37,7

maglom 6,3 3,3 1,7 0,8 0,6 0,4 0,3 0,6 0,7 3,3 5,8 6,0 29,8 gradom 0,0 0,0 0,0 0,2 0,2 0,4 0,2 0,2 0,0 0,1 0,0 0,1 1,4 Biljni i životinjski svet............................................................................................................... Temeljne vrednosti ovog prostora su

očuvanost i raznovrsnost izvornih orografskih i hidrografskih oblika ritova (ade, rukavci, bare, močvare),

očuvanost i bujnost izvornih biljnih zajednica ritova (šume, livade, trstici, ševari) i raznovrsnost i bogatstvo faune (172 vrste ptica i 46 vrste riba), a naročito prisustvo retkih i ugročenih vrsta.

Zbog svojih izuzetnih prirodnih vrednosti Koviljsko-petrovaradinski rit je 1989. godine proglašen za medjunarodno značajno stanište ptica (IBA).



11111111 50

Najznačajnije vrste ptica ovog područa su

orao belorepan (Haliaeeatus albicila) i crna roda (Ciconia nigra)

2004. godine je uvršćen u spisak zaštićenih područja zavisnih od vode i značajnih za basen Dunava (ICPDR) i nalazi se na spisku potencijalnih vlačnih podruţja za upis na listu Ramsarske konvencije Koviljsko-Petrovaradinski rit― je zaštišeno prirodno dobro kojim gazduje Javno preduzeće Vojvodinašume Predstavlja kompleks barsko-močvarnih i šumskih ekosistema (4.840 ha), sa brojnim životnim zajednicama, funkcionalno povezanim u integralnu celinu. Rezervat se nalazi na područu srednjeg toka reke Dunav, na njegovoj levoj (1.231-1.250 km) i desnoj obali (1.245-1.251 km). Na severu, rit se proteže do grada Novog Sada, a prema jugoistoku do sela Gardinovaca . Međunarodni status:

Nominacija – Ramsarsko područje 2002, god. IBA područje od 1989. god.

Aktuelno stanje:

Izmenjen režim plavnih i podzemnih voda Promene u biocenozama i fauni



11111111 51

Faktori ugroženosti su stihijsko i nedozvoljeno sakupljanje retkih i ugroženih vrsta u komercijalne svrhe, nekontrolisana prekomerna ispaša domaće stoke, seča autohtonih šuma, sadnja euroameričkih topola, pregrađivanje vodotoka

Zaštita: Trostepeni režim zaštite

Režim I stepena zaštite 509 ha (11%) Režim II stepena zaštite 2082 ha (43%) Režim III stepena zaštite 2249 ha (46%)

Korišćenje:

Eksploatacija šuma Lovstvo Sportski ribolov

Vodosnabdevanje i kanalizacija.............................................................................................. Vodosnabdevanje Kovilja vrši se kroz glavni vodotok i kroz sekundarnu vodovodnu mrežu. Potrebno je uraditi projekat vodosnabdevanja posebnog područja kompleksa manastira Kovilj, sa projektom fazne realizacije i povećanja kapaciteta postojećeg vodosnabevanja. Potrebno je uraditi projekat kanalizacione mreže za područje kompleksa manastira Kovilj. Skupština grada Novog Sada je na svojoj sednici od 26.decembra 2008. godine usvojila PREDLOG PROGRAMA IZGRADNjE OBJEKATA VODOVODA I KANALIZACIJE ZA 2009. GODINU. Program je analitički i finansiski obuhvatio nastavak realizacije ugovorenih obaveza iz prethodnog perioda i program planiranih pozicija radova, za kojima je iskazana potreba za njihovom realizacijom u cilju, kako poboljšanja funkcionisanja postojećeg vodovodnog i kanalizacionog sistema, tako i za izgradnjom novih objekata iz ove oblasti, za kojima se ukazuje potreba za neophodno komunalno opremanje Gradske infrakstruture.

Razvoj vodovodnog sistema

Ovi radovi obuhvataju stalnu brigu u osmišljavanju razvojnih projekata koji se odnose na funkcionisanje izvorišta, unapređenje proizvodnog procesa prerade vode, kao i razvojne mogućnosti proširenja vodovodnog sistema.

Ovi poslovi, neminovno, uključuju stalnu saradnju sa stručnim i naučnim institucijama, koje izrađuju potrebne studije i elaborate, neophodne u ovoj oblasti.

U pozicije, koje se odnose na ovu grupu radova, spadaju i :

Idejni projekti osnovnih objekata vodosnadbevanja Kovilja i Stepanovićeva.

Lokalitet Kovilj i Stepanovićevo sa planiranim sredstvima od 4.500.000 dinara.

Ovi poslovi predstavljaju nastavak realizacije ugovorenih obaveza i obuhvataju:

Sanaciju osnovnih objekata vodovoda Kovilja.



11111111 52

Elektroenergetska i telekomunikaciona mreža...................................................................... Elektroenergetsku mrežu čine JP "Elektrovojvodina" – Novi Sad, privredno društvo za dnabdevanje I distribuciju električne energije. Napajanje potrošača se odvija preko prenosnih mreža 220 kV i 110 kV, trafostanice Kovilj Električna mreža je uglavnom zastarela i nehomogena (u pogledu naponskih nivoa i korišćenih materijala i opreme). Na području Kovilja postoji i ATC sa nedovoljnim brojem priključaka. Mobili operateri su prisutni na području kompleksa prostora manastira Kovilj, medju kojima su najznačajniji Telekom, Telenor I VIP. Stanovništvo šireg područja....................................................................................................

U naselju Kovilj živi 4376 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 38,8 godina (37,5 kod muškaraca i 40,1 kod žena).

U naselju ima 1750 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 3,19.

Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine).

Grafik promene broja stanovnika tokom 20. veka

Demografija

Godina Stanovnika

1948. 5368 [1]

1953. 5436

1961. 5448

1971. 5290

1981. 5279



11111111 53

Etnički sastav prema popisu iz 2002.[

Srbi 5.056 90,30%

Mađari 140 2,50%

Jugosloveni 97 1,73%

Hrvati 71 1,26%

Romi 51 0,91%

Muslimani 28 0,50%

Slovaci 10 0,17%

Crnogorci 6 0,10%

Ukrajinci 6 0,10%

Rusini 6 0,10%

Česi 5 0,08%

Albanci 5 0,08%

Nemci 4 0,07%

Makedonci 2 0,03%

Bugari 2 0,03%

2002. 5643 5599



11111111 54

Slovenci 1 0,01%

Rusi 1 0,01%

Rumuni 1 0,01%

Bunjevci 1 0,01%

nepoznato 34 0,60%

2.2. Prostorno planska regulativa................................................................ Prostorno planski okvir razvoja poljoprivrede i turizma na području posebne namene kompleksa manastira Kovilj predstavljaju sledeći dokumenti:

Prostorni plan Vojvodine Generalni plan Novog Sada Regulacioni plan naselja Kovilj Izmene i dopune regulacionog plana naselja Kovilj Budući Prostorni plan Koviljsko-petrovaradinskog rita Prostorni plan Koridora 10 Uredba o zaštiti Koviljsko – petrovaradinskog rita

Potrebno je uraditi prostorno plansku regulativu za područje manastira kovilj u dva stepena zaštite:

I stepen zaštite

II stepen zaštite



11111111 55

4. Evaluacija ključnih prostornih vrednosti kompleksa prostora

manastira Kovilj..................................................................... 4.1. Uvod..................................................................................................... Obzirom na usmerenje svih ključnih interesnih subjekata u projektu razvoja prostora manastira Kovilj prema intenzivnijem razvoju poljoprivrede i turizma, prvi korak u oceni mogućnosti i ograničenja prostornih karakteristika ovog područja je evaluacija njegovih ključnih vrednosti. Prilikom evaluacije postojećih prostornih vrednosti, utvrđeno je da je ovo područje izuzetno bogato mnogim prirodnim i kulturnim resursima, od kojih veći broj trenutno nije značajno ekonomski ni turistički valorizovan. 4.2. Postojeće prostorne vrednosti područja manastirskog kompleksa......

4.3. Ključne vrednosti područja manastirskog kompleksa.......................... Uz evaluaciju područja kompleksa manastira Kovilj, odabrane su četiri ključne atrakcije –

Manastir Kovilj Rezervat Koviljsko – petrovaradinskog rita Poljoprivredni resursi Resursi za razvoj ekološke proizvodnje hrane

koje su detaljnije ocenjene u odnosu na vlasništvo, upravljanje atrakcijom i njenim posetiocima, dostup, internu mobilnost i parkiranje, opštu atraktivnost, kao i mogućnost povezivanja sa ostalim atrakcijama ovog područja.



11111111 56

MANASTIR KOVILJ..........................................................................................................................



11111111 57



11111111 58



11111111 59

Po predanju, manastir Kovilj nastao je u XIII veku, a osnovao ga je sveti Sava. Smatra se da su se na ovom mestu, na kojem se danas nalazi manastir, izmirili ugarski kralj Andrija II i Stefan Prvovenčani. U tome je posredovao i izmirenju doprineo brat Stefana Prvovenčanog sveti Sava. Na mestu izmirenja dve vojske i dva naroda bila je podignuta bogomolja, kao svedočanstvo uspostavljenog mira. Odmah po njenom podizanju, u bogomolju su ušli monasi iz manastira Ziče, što znači da je manastir Kovilj počeo da funkcioniše kao svojevrsni metoh manastira Ziče. Nažalost, prvobitna bogomolja nije sačuvana, kao ni crkva koja je na njenom mestu podignuta u XV veku. Današnja crkva manastira Kovilj potiče iz XVIII veka. Interesantna je i stoga što svojom arhitekturom podseća na srpske srednjovekovne manastire, a najviše na manastir Manasiju koji joj je bio arhitektonski uzor. Po tome se manastirska crkva razlikuje od drugih na teritoriji Bačke gde su crkve mahom u baroknom stilu jer je najveći broj njih zidan u vreme vladavine Austrougarske koja je diktirala arhitekturu, ali i način bogosluženja, način pojanja i crkvenu umetnost uopšte. Ikonostas u crkvi naslikao je Aksentije Marodić koji se školovao u Italiji i ovaj ikonostas je radio ugledajući se na renesansne majstore. Značajno je da je on ikonostas naslikao dobrim delom kao uzdarje jer su monasi ovog manastira pomogli njegov boravak i njegovo školovanje u Italiji. Bratstvo manastira Kovilj broji 30 monaha, što Kovilj čini jednim od najbrojnijih muških manastira u okviru Srpske pravoslavne crkve. Skoro polovina monaha je visokoobrazovana, a deo njih nastavlja obrazovanje i usavršavanje u teološkim naukama. Ovih dana, jedan od njih upravo završava studije u Rimu, i, odmah potom, odlazi na poslediplomske studije u Grčku. Jedan monah je lekar, oftalmolog, te će u Kovilju uskoro biti otvorena besplatna oftalmološka ordinacija. Među monasima Kovilja ima i stranaca. Jedan je Novozelanđanin, drugi Bugarin, pa Slovak... Svi rade na manastirskom imanju od oko 50 hektara, jer život od svojih ruku i svog truda jeste jedan od principa manastirskog života. Uz redovne molitve i rad na imanju, pevaju u čuvenom, značajnim nagradama ovenčanom, manastirskom horu koji neguje tradicionalno vizantijsko pojanje, slikaju ikone, prave sveće... Nadaleko su čuveni med od belog bosiljka, voćne rakije, konjak i liker od oraha manastira Kovilj.



11111111 60

Mnogo je obrazovanih, izuzetnih ljudu, u istoriji manastira Kovilj. Najpoznatiji žitelj ove svetoarhangelske obitelji bio je Jovan Rajić, vrhunski bogoslov svoga vremena koji je istinski bio upućen i u profane nauke. U njegovo vreme, kada se htelo reći da je neko učen, govorilo se da je „učen kao Rajić". Znamenit monah bio je i Georgije Branković, potonji patrijarh, koji se ovde zamonašio. Bilo je poznatih muzičara. Jedan od takvih je Damaskin Davidovič koji je završio muzički konzervatorijum u Beču, a u Kovilju je oformio bogatu muzičku biblioteku kojoj ni danas nema ravne u Srbiji. Poznato je i da su do Drugog svetskog rata ovde visile slike Ticijana i Rafaela. Sačuvano je nešto od otmenih salona u kojima i danas primaju posetioce.

Najslikovitiji i najpotpuniji prikaz ovog pravoslavnog zdanja dao je vladika Porfirije , prilikom posete kardinala Martinija pre par godina, u samo nekoliko rečenica:

Citat: Ovaj manastir je nastao na mestu na kojem su se izmirile ugarska i srpska vojska, a posrednik tog izmirenja bio je sv. Sava. Na mestu na kojem je mir postignut bila podignuta jedna crkva, iz koje se kasnije razvio ovaj manastir. Zato, pored toga što je mesto gde se sakupljaju monasi, ovaj manastir istovremeno je i simbol pomirenja i apel za mir svim ljudima. Simbol je mira, ali ne onog koji samo znači stanje bez ratovanja, nego istinskog mira. Ovaj manastir je znak i pokazatelj da se mir ne može postići na političkim poligonima nego da pre svega zavisi od našeg mira sa Bogom. Jer, ko ima taj mir, imaće i mir prema drugima.

REZERVAT KOVILJSKO – PETROVARADINSKOG RITA............................................................. Rezervat Koviljsko – petrovaradinskog rita........................................................................... Vrsta: Specijalni rezervat prirode (Uredba o zaštiti specijalnog rezervata prirode “Koviljsko-petrovaradinski rit”, Službeni glasnik RS, 27/98) Kategorija: I kategorija, Prirodno dobro od izuzetnog značaja Klasifikacija IUCN: IV kategorija, Staništa i druga upravljana područja (Habitat and Species Management Area) Položaj: Jugoistočna Bačka; opštine Novi Sad , Sremski Karlovci, Inđija i Titel Površina: 4840 ha Upravljanje: JP Vojvodinašume Sve procene o njegovim vrednostima ukazivale su na to da on ima izuzetan ekološki značaj u funkciji očuvanja staništa različitih biljnih i životinjskih vrsta i njihovih životnih zajednica Polazeći od izraženih karakteristika, specifičnih vrednosti, karaktera retkosti i medjunarodnog značaja, Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o zaštiti Koviljsko-Petrovaradinskog rita (Sl. glasnik Republike Srbije, br. 27/98) kao prirodnog dobra od izuzetnog značaja i svrstala ga u prvu kategoriju zaštite kao Specijalni razervat prirode.



11111111 61



11111111 62



11111111 63



11111111 64



11111111 65



11111111 66



11111111 67

4.0. OSNOVNI POSTULATI PROGRAMSKE STUDIJE.............

Očuvanje biodiverziteta............................................................................................................

Očuvanje biodiverziteta ključni je termin u politikama zaštite životne sredine i on podrazumeva očuvanje sveukupne raznovrsnosti organizama i njihovih bioloških ciklusa. Uključujući gene, populacije, vrste, staništa i ekosisteme u kojima se biodiverzitet održava.

Gubitak biološke raznolikosti i njenih komponenata (gena, vrsta, staništa i ekosistema) globalno je pitanje. Ono je neraskidivo povezano sa gubitkom ekosistema, kapaciteta produktivnosti prirode i regulacionih procesa koji su nezamenjivi za održivo korišćenje resursa i, konačno, ljudsko bivstvovanje.

Sve je više dokaza da je biodiverzitet pod stalnim pritiskom i da je uslovljen klimatskim promenama i preteranom eksploatacijom prirodnih resursa.

UN Konvencija o bilološkoj raznolikosti (CBD), usvojena 1992. godine, politički je prepoznala gubitak biodiverziteta kao ozbiljan problem, i pokrenula je globalnu akciju za očuvanje biodiverziteta.

Edukacija i radionice................................................................................................................ Potrebno je izvršiti edukaciju sa svrhom podizanja ekološke svesti. Edukacije obuhvata oblasti zaštite životne sredine i poljoprivredu. Tu su uključeni:

ekološki sistemi poljoprivredne proizvodnje, prerade i plasmana (dobra poljoprivredna praksa, integralna proizvodnja, organska proizvodnja, tradicionalna proizvodnja i dr) i multifunkcionalnost

održivi ruralni razvoj: čuvanje biodverziteta u ruralnom predelu revitalizacija javnih prostora u turističke svrhe u ruralnim područjima model organizovanja specifičnih pijaca



11111111 68

model za autentičnu suvenirsku ponudu model razvoja zelenih staza model razvoja ruralnog turizma sa različitim uslugama dobra higijenska i dobra sanitarna praksa obnovljivi izvori energije u poljoprivredi i selu osnove dobrog i zdravog kuvanja

Održiva poljoprivreda...............................................................................................................

Održiva poljoprivreda (sustainable agriculture) čiji naziv potiče od latinske reči sustinere (sus – ispod, tenere – držati) i označava održanje ili očuvanje tokom dužeg vremenskog perioda.

Održiva poljoprivreda kao deo ukupnog održivog razvoja definisana je u Agendi 21, na konferenciji Ujedinjenih Nacija o održivoj sredini i razvoju (Rio de Ženeiru, 1992. god.):

To je sistem proizvodnje koji objedinjuje ekološke i ekonomske elemente proizvodnje, brigu za zdravlje ljudi i pri tome uzima u obzir različitosti poljoprivrede i društvene zajednice.

Prema tome: Održiva poljoprivreda je način proizvodnje koji, posmatranu dužem vremenskom periodu, unapređuje kvalitet životne sredine i resurse na kojm se proizvodnja zasniva, zadovoljava čovekove potrebe za hranom i vlaknima, ima ekonomsku isplativost i unapređuje kvalitet života farmera i celokupnog društva.

Danas se smatra da održiva poljoprivreda niz načina proizvodnje koji imaju usklađene odnose poljoprivrede i ekosistema i prema Gold (1999.) obuhvata sve ekološke načine proizvodnje.

Ruralni razvoj............................................................................................................................

UN Milinijumska deklaracija koja je povezana sa Milenijumskim ciljevima (MDGs) otpočela je nova globalna partnerstva za razvoj. S obzirom da većina siromašnih živi u ruralnim područjima, ruralni razvoj doprinosi strukturnom smanjenju siromaštva (MDG 1). Ruralni razvoj ima za cilj podršku proizvodnih potencijala usklađenim sa principima održivosti životne sredine (MDG 7), kao i razvoj nacionalnih i globalnih struktura (MDG 8) savetodavstvom u poljoprivredi, dostupnosti i bezbednosti hrane, poljoprivrednoj trgovini i politici upravljanja zemljištem i obalom.

Promocija održive poljoprivrede i ruralnog razvoja (SARD) tema je Poglavlja 14, Agende 21. Glavni cilj SARD-a je povećanje proizvodnje hrane na održiv način i povećanje dostupnosti i bezbednosti hrane. Što podrazumeva inicijative edukacije, obezbeđenje ekonomskih podrški i razvoj odgovarajućih i novih tenhnologija, uz obezbeđenje stabilnih nabavki nutriciono adekvatne hrane ranjivim grupama i proizvodnje za tržišta; povećanje zapošljavanja i prihoda u cilju uklanjanja siromaštva, i upravljanje prirodnim resursima i zaštita životne sredine.

Politike ruralnog razvoja zahtevaju uspostavljanje koheretnog i održivog okvira za budućnost ruralnog područja. U početku, politike ruralnog razvoj bili su isključivo sektorske (uglavnog u poljoprivredi) sa ograničenim teritorijalnim aspektima.



11111111 69

Da bi bile uspešne, sve ove strategije trebaju široko zasnovan pristup. Praktično, ruralni razvoj podrazumeva tretiranje ekonomskih, ekoloških, socio-kulturnih i političko-institucionalnih aspekata na jednak način. Ciljevi ovih pristupa su dostizanje održivog rasta koristi za čitavo društvo. Ruralni razvoj pomaže poboljšanju bezbednosti i dostupnosti hrane i promociji zdravlja u državama u razvoju. Takođe, pomaže, kroz stvaranje prihoda i mogućnosti zapošljavanja, uspešni ekonomski razvoj. Cilj je da se omogući ljudima u ruralnim područjima da upravljaju svojim sopstvenim metodama i rešenjima. Saradnja sa lokalnim institucijama upravlja ovim procesima.

Uticaj ekologije na konkurentnost........................................................................................... Srbija je bila odsutna dugo sa turističkog tržišta zbog pozntih događanja iz devedesetih godina. Tokom ovog vremena na turističkom tržištu su se desile brojne promene koje su stavile kao prioritetan cilj njenu reintegraciju u okvire savremenih turističkih tokova. Karakteristika modernog turističkog restruktuiranja je ugradnja efikasne ekološke komponente u turistički proizvod i njegovu promociju, tretirajući je kao veoma značajnu kariku za ostvarenje konkurentske pozicije i uslov za privlačenje turističke tražnje. Tim više, ovo je prioritetan cilj u procesu reintegracije u savremene turističke tokove i osnov za jačanje njene konkurentnosti. Trenutno se na svetskom turističkom tržištu nudi više od 150 nacionalnih turističkih proizvoda. Podatak, po sebi, govori o snazi konkurentske borbe. Zaključak je, svakako, da sistem kvaliteta, a pre svega ekološki kvalitet, jeste jedan od ključnih faktora na kome mora da se insistira kako bi se dostigla, a potom i očuvala konkurentnost i izvršilo uspešno pozicioniranje.

Imajući upravo u vidu ekološki kvalitet, a pre svega očuvanost prirodnog ambijenta, moguće je obezbediti i bolju: tržišnu poziciju, dugoročnu razvojnu održivost i veću profitabilnost. Sa druge strane, polazeći od turističke tražnje, a imajući u vidu marketing koncept kao bazičnu poslovnu funkciju svih privrednih subjekata, mora doći do usaglašavanja želje za podmirenjem turističkih potreba i očuvanja životne sredine. Primena svih načela održivog turizma u primarni fokus stavlja pitanja:

razumevanja vrednosti i snage uticaja velikog broja faktora na životno okruženje;

čuvanje, zaštitu, i unapređenje kvaliteta postojećih prirodnih, kulturno-istorijskih i drugih resursa;

potenciranje planskog regionalnog aspekta razvoja; uspostavljanje rigoroznih standarda za izgradnju turističke infrastrukture; dobar balans ekonomskih, socijalnih, ekoloških i drugih ciljeva.

Uspešna implementacija ekoloških komponenti (zaštita okoline, davanje prednosti onim proizvodima koji su organizvovani u skldau sa ekološkim standardima itd.) u budućem sprovođenju marketing aktivnosti u je osnova na kojoj će se trajno graditi konkuretnost u ruralnim područjima. Razvoj treba da ističe ekološke, zdravstvene, rekreativne vrednosti i specifičnosti receptivnog prostora. U svemu tome tržište Evropske unije imaće dominantnu poziciju u okviru razvojnih parametara. Strukturna raznolikost, ekološka utemeljenost, otvorenost, prilagodljivost, dinamičnost, prostornost, komplementarnost i integralnost su zahtevi koji se moraju ispuniti kako bi se izvršilo kvalitativno markiranje proizvoda. Na ovaj način bi se dugoročno obezbedila funkcionalnost u pogledu zadovoljenja potreba različitih segmenata turističke tražnje i izvršilo jačanje konkurentosti na svim tržištima uz proces permanentnog inoviranja.



11111111 70

Ruralni sadržaji projekta.......................................................................................................... Koncept održivog razvoja zasnovanog na prirodnim resursima, demografskoj strukturi koja je, valja istaći, na području Srbije narušena depopulacijom, bogatstvu njene multietničnosti i definisanom tržištu njegovim ciljnim grupama, su osnov i garancija uspeha u ovom vidu turizma. Neki od sadržaja kojima se može obogatiti boravak na ruralnim područjima su

Upoznavanje turista sa tradicijom i običajima naroda i narodnosti, naročito na područjima gde je multietničnost zastupljena i čini bogatstvo lokalnih zajednica, što pruža širinu za kreativnost u pravljenju različitih aktivnosti i programa boravka;

Gastronomija, odnosno proizvodnja lokalnih specijaliteta kao i pripremanje „zdrave hrane“ ili organska proizvodnja hrane, što je oficijelni naziv. Koncept je vrlo popularan u visoko urbanizovanim zemljama poslednjih godina i može biti sadržaj ugostiteljskih, ali i drugih manifestacija sa kulinarskim sadržajima;

Upoznavanje sa folklorom i igrama svih naroda i narodnosti. U skladu sa

predhodnim kao logičan korak je i organizacija brojnih manifestacija koje bi mogle da ispunjavaju kulturni program tokom čitave godine različitih ruralnih sredina;

Upoznavanje sa starim zanatima i alatima. Jedna od karakteristika savremenog

turističkog tržišta je da su unikatni proizvodi visoko cenjeni i da današnji turista teži da pobegne od uniformnosti koje mu nudi globalizacija. Kroz dugu istoriju razvoja ljudskog društva mnogi zanati i alati koji su igrali važnu ulogu u seoskim domaćinstvima, su nažalost već odavno zaboravljeni i napušteni. Gotovo da u svakoj sredini se mogu još uvek pronaći ljudi koji su vični njima, a koji bi ukoliko bi imali ekonomski interes, iste mogli da prezentuju turistima iz visoko urbanizovanih industrijskih zemalja gde su oni odavno zaboravljeni i napušteni.

Narodna radinost - Bogatstvo multietničnosti stvara i bogatstvo i raznolikost

narodnih radinosti koje mogu delovati dosta egzotično. Skoro svaki ruralni kraj se može pohvaliti nekim svojim tipičnim proizvodom koji nastaje kao delo vrednih ruku meštana toga kraja. Narodna radinost je privilegija žitelja različitih ruralnih sredina, koji u takve proizvode ulažu svoje vreme, umešnost i smisao za lepo. Danas u svetu su nadaleko čuveni brendovani proizvodi kao što su na primer «Pirotski ćilim» ili vuneni proizvodi žena sa Tare, Zlatibora, Kopaonika čime se potvrđuje da ono što je lokalno može postati i svetsko.

Kulturne i sportske priredbe, Kao što su na primer priredbe u čast poljoprivrednih

proizvoda („Vršački dani vina“ ili „Karlovačka berba“) zatim. „kupusijada“ u Futogu, „slaninijada“ u Kačarevu ili tipične manifestacije, kao što je „Sabor u Guči“ ili manifestacije tipične za neku seosku sredinu, kao što su na primer „borbe gusaka“ u Mokrinu i sl. su samo neke od brojnih manifestacija koje svake godine privlače sve više turista.

Svi ovi sadržaji su bazirani na tipičnim etno motivima koji što su više autentični, utoliko mogu postati i atraktivniji za turiste i time osnažiti konkuretnost ovi područja.



11111111 71

Brend......................................................................................................................................... Činjenica da su državne institucije, privreda i ukupna javnost u dovoljnoj meri svesne potrebe da Vojvodina postane brend i zauzme što povoljniju poziciju u globalnoj javnosti, ohrabruje i jača veru u uspeh izgradnje nacionalnog brenda. Državne institucije i naša javnost prepoznaju potrebu da se intenziviraju aktivnosti u domenu promocije nacionalnog identiteta i potencijala zemlje u svetskoj javnosti. Slika Srbije i Vojvodine u globalnoj javnosti se mora značajno popraviti. U tom smislu, neophodno je usmeriti sve raspoložive resurse u izgradnju snažnog nacionalnog brenda, kao instrumenta kojim će se dodatno valorizovati napori Srbije da obezbedi međunarodnu podršku u različitim društvenim oblastima, osnažiti uticaj na ekonomske, političke ili kulturne tokove, da utiče na priliv investicija, turista, donatora, i pribavi podršku međunarodnih medija. Projekat izgradnje i pozicioniranja nacionalnog brenda Srbije Iako svest o značaju brendinga regije Vojvodine još uvek nije dovoljno razvijena, važno je da je proces pokrenut i da su brojne institucije i pojedinci zainteresovani da daju pun doprinos izgradnji brenda. Ključna snaga svakog projekta od nacionalnog značaja, a naročito brending projekta, je snažan partnerski odnos javnog i privatnog sektora. Svaka institucija, kompanija, udruženje ili pojedinac je neophodan i nezamenljiv činilac uspeha u projektu izgradnje brenda jednog projekta od nacionalnog značaja. Svesni značaja Projekta za regiju, jedna od važnih aktivnosti u okviru projekta je usmeravanje svih raspoloživih resursa ka izgradnji snažnog i prepoznatljivog brenda. Tako, važan zadatak je razvijanje svesti o značaju projekta, razvijanje zajedništva i motivisanje različitih ekonomskih sektora, delatnosti, institucija, društvenih grupa i pojedinaca da se aktivno uključe u proces realizacije Projekta. Naše je opredeljenje da u proces realizacije Projekta uključimo sve zainteresovane strane i usmerimo sve naše kapacitete kako bi obezbedili dugoročnu održivost i uspešnu realizaciju ovog projekta, a time i viši nivo ekonomskog razvoja i konkurentnosti nacionalne ekonomije. Realizacijom ovog projekta želimo da stvorimo sistem za efektno predstavljanje regije i njenih potencijala na globalnom tržištu, što će rezultirati u pozitivnoj promeni percepcija o samom projektu. Takođe, efektna realizacija aktivnosti u okviru ovog projekta treba da doprinese da se na srednji rok Vojvodina svrsta u red regija koje aktivno sprovode brending proces. Nepovoljna slika svetske javnosti o regiji Vojvodini se ogleda u:

niskom stepenu prepoznatljivosti domaćih proizvoda i usluga i drugih vrednosti i karakteristika (kulturne, istorijske, umetničke, naučne vrednosti);

niskom nivou kvaliteta proizvoda i usluga koji se izvoze;

malom broju tehnički i tehnološki sofisticiranih proizvoda iz regije;

nedovoljnoj primeni marketing i brending filozofije u poslovanju domaćih preduzeća;

nedovoljno razvijenoj svesti građana o vrednostima koje regija poseduje i



11111111 72

nedostatku efikasnog institucionalnog okvira i obuhvatnog koncepta za izgradnju brenda, što nastojimo da promenimo.

Osnovna ideja je da regija Vojvodine treba da postane pozitivan brend i da zauzme povoljnu poziciju u globalnoj javnosti. Poštovanje svih ovih principa obezbeđuje da brend bude održiv i snažan na dugi rok. Zaključak..................................................................................................... Obzirom da je svrha ovakve evaluacije utvrditi nivo/značaj trenutnih poljoprivredno – turističkih mogućnosti vezanih za specifičnosti određenog područja, ovde je važno napomenuti da ove atrakcije, odnosno njihov potencijal, trenutno nije iskorišćen u poljoprivredne a ni turističke svrhe u dovoljnoj meri. Zaštićena područja ovakvog tipa, sa izuzetnim prirodnim i kulturnim bogatstvima, u svetu su upravljački, regulaciono i interpretaciono otvoreni posetiocima, a crkve i manastiri u svetu veliki deo svojih prihoda ostvaruju upravo od aktivnosti vezanih za turizam (posetioci, obilasci, vođene posete i sl.). S time u vezi, Park prirode Koviljskog manastira, odnosno rezervat Koviljsko – Petrovaradinskog rita danas svojim posetiocima ne nudi značajnu turističku interpretaciju, ni organizovane aktivnosti vezane uz njegove karakteristike. Nadalje, ovi izuzetno atraktivni prostori u vlasništvu su i pod upravom Pravoslavne crkve Srbije, te budući nivo njihove ekonomske i turističke valorizacije zavisi upravo o odluci Pravoslavne crkve Srbije da manastir i njegove ekonomske resurse intenzivnije otvori za investitore i razvojna preduzeća (developere), kao i za turizam i primerene turističke aktivnosti.



11111111 73

5. Evaluacija lokalnih interesnih subjekata.............................. U okviru procesa izrade Programske studije Plana detaljne regulacije ili Master plana prostornog kompleksa manastira Kovilj, mi smo obavili razgovore sa lokalnim interesnim subjektima u opštini Novi Sad kojoj pripada manastir Kovilj po administrativno-teritorijalnoj podeli. Evaluacija lokalnih interesnih subjekata izvršena je u cilju prepoznavanja generalnih stavova koji se tiču razvoja poljoprivrede i turističkog razvoja manastira Kovilj, kao i prepoznavanja upravljačke i finansijske snage interesnih subjekta u fazi realizacije ovog projekta. Lokalne vlasti............................................................................................................................ Generalni stav predstavnika lokalne vlasti je da poljoprivredni i turistički razvoj prostornog područja manastira Kovilj treba da bude poluga za celokupni razvoj regije, Novog Sada i, posebno, mesta Kovilj. Ovaj projekat treba da omogući zapošljavanje lokalnog stanovništva i podizanje ekonomske snage regije. Takođe, predstavnici lokalne vlasti prepoznali su šansu za učestvovanje domaćih preduzeća u fazi realizacije ovog projekta. Preovladavajući stav je da područje manastira Kovilj treba da bude "živ" prostor tokom cele godine i da omogući život lokalnog stanovništva u direktnoj vezi sa ovim prostorom na način da se oni uključe u proces servisiranja poljoprivrede, ali i turističke ponude. Teritorijalna odvojenost u administrativno - upravnom smislu područja manastira Kovilj uticala je na odsustvo jedinstvene vizije vezane za potez Novi Sad – Kovilj, odnosno potez Koviljsko – petrovaradinskog rita kao celovite turističke destinacije.



11111111 74

Opština Novi Sad, mesto Kovilj i Srpska Pravoslavna crkva imaju različit nivo interesa u pogledu poljoprivredno – ekonomskog i turističkog razvoja područja manastira Kovilj, pri čemu se od strane Srpska Pravoslavne crkve oseća najviši nivo aspiracija i najsnažniji emotivni stav s obzirom da se celokupna planom obuhvaćena teritorija nalazi u njenom posedu i vlasništvu. U cilju otklanjanja ovog mogućeg problema, kako bi svi učesnici u odlučivanju o nameni i razvoju ovog prostora delili jedinstvenu razvojnu viziju i aktivno se uključili u realizaciju projekta, neophodno je osvariti transparentnu komunikaciju i međusobnu saradnju svih učesnika u projektu, uključujući Pravoslavnu crkvu, opštinu Novi Sad, strukture vlasti Autonomne pokrajine Vojvodine i Vlade Republike Srbije. To je takođe značajno s obzirom da Pravoslavna crkva ali i opština Novi Sad same nemaju dovoljno finansijskih sredstava koje su neophodne u razvoju poljoprivredne i turističke infrastrukture i obezbeđivanju podsticaja investitorima da ulože sredstva u razvoj poljoprivrednog i turističkog sektora. S obzirom da je radi prioritetnog donošenja Regulacionog plana prostora manastira Kovilj (Master plana) usporen proces donošenja odluka na polju praktičnog posla realizacije projekta, kod potencijalnih investitora ali i lokalnih vlasti i urbanista je primećeno nestrpljenje i pritisak da se ubrzaju procesi izrade prostorne i urbanističke regulacije kako bi se što pre formirao adekvatan sistem zaštite i razvoja područja manastira Kovilj i sprečila bilo kakva moguća devastacija prostora. Područje manastira Kovilj i Koviljsko – petrovaradinski rit.................................................. Predstavnici zaštite prirode prirode Kovilja i Koviljsko – petrovaradinskog rita su saglasni oko toga da prostor manastira Kovilj ima veliki potencijal za turistički razvoj ali da je neophodno usaglašavanje razvoja turizma i zaštite prirode. Preovladavajući stav je da je prostor kompleksa manastira sa visokovrednim prirodnim i kulturnim resursima i da se u skladu sa konceptom dugoročnog i održivog razvoja mora pažljivo odrediti model rasta tj. Količina razvoja. Bitna napomena je da postoji sumnja u validnost kriterijuma vezanih za zaštitu Područja manastira Kovilj tj. u postojeće režime zaštite i postojeću granicu Parka prirode u okviru kompleksa prostora manastira pa bi ih bilo neophodno revidirati u cilju uspostavljanja efikasnog mehanizma zaštite irazvoja ovog jedinstvenog područja. U tom smislu, potrebno je proširiti područje izvan njegovih dosadašnjih granica, pre svega U delu koji se nalazi nizvodno na levoj obali Dunava. Na ovaj način bi se omogućila značajnija površina koja je namenjena lovištu, a samim tim bi se dobila ozbiljna površina Koju je moguće ponuditi na upravu potencijalnim kredibilnim investitorima. Domaći preduzetnici................................................................................................................. Postoji interes domaćih preduzetnika za investiranje u pojedinačne turističke projekte na području kompleksa manastira Kovilj ali još uvek ne postoje jasna idejna rešenja projekata koji su usaglašeni sa ekonomskom poljoprivrednom i turističkom vizijom kompleksa. Domaći preduzetnici su trenutno u fazi "osluškivanja" povoljnih poslovnih prilika koje se očekuju nakon donošenja i usvajanja plana razvoja prostornog područja manastira. U svakom slučaju, realizacija Plana prostorne regulacije područja manastira Kovilj



11111111 75

zahtevaće učestvovanje stranih ulagača kako u vidu upravljačke tako i u vidu finansijske saradnje. Klubovi privrednika................................................................................................................... Klubovi privrednika mogu da odigraju značajnu ulogu u procesu realizacije programa na polju razvoja poljoprivrede, stočarstva, mlekarstva, ribarstva, lova i ribolova na području primene ovog prostornog plana. Potrebno je uključiti najznačajnije kompanije specijalizovane za pojedine programe, kako u postupku privlačenja investicija, tako i u procesu realizacije pojedinih programa. Turističke organizacije............................................................................................................. Potrebno je ostvariti saradnju sa najznačajnijim turističkim organizacijama koje su zainteresovane za razvoj turističkih sadržaja na ovom području. Hotelijeri..................................................................................................................................... Organizacije koje se bave hotelijerstvom, restoraterstvom i sličnim turističkim uslugama takodje mogu da imaju veliki uticaj i udeo u realizaciji onog dela programa razvoja koji se odnosi na razvoj turizma. U tom pogledu, potrebno je uključiti najmanje jednu hotelijersku organizaciju, koja je u mogućnosti da odgovori izazova razvoja turizma na ovom prostoru. Pre svega, radi se o programu iz domena zdravstvenog turizma, u kojem je predvidjeno podizanje wellness centra, sa spa centrom, hotelom, apartmanima, bungalovima i pratećim vilama za klijentelu ovog tipa turizma. Sportski klubovi, izvidjači, gorani, ekolozi, lovačka društva................................................ Predstavnici sportskih klubova, ekologa, gorana, prvenstveno klubovi na području Novog Sada podržavaju projekat razvoja turizma na manastirskom kompleksu i pokazali su interes za učešćem u projektu, u vidu obavljanja raznih aktivnosti (obeležavanje trim i biciklističkih staza, razvoj poljske službe na području Koviljsko – petrovaradinskog rita, usluge vodiča, lovački programi itd.). Predstavnici sportskih i ekoloških klubova smatraju da je neophodno aktivnije delovati na otklanjanju barijera u turističkom razvoju Koviljsko – petrovaradinskog rita (loša infrastruktura, nezakonita seča šuma, loš mehanizam zaštite Parka prirode, krivolov itd.)



11111111 76

6. SWOT analiza......................................................................... (Strengths, Weaknesses, Opportunities, and Threats)................................... 6.1. Pristup.................................................................................................. SWOT (Snage, slabosti, mogućnosti i pretnje) analiza odnosi se na ključne elemente koji karakterišu atraktivnost kompleksa manastira Kovilj kao poljoprivrednog resursa i turističke destinacije, kao i one elemente koji trenutno utiču na razvoj poljoprivrede i turizma ovog područja. SWOT analiza predstavlja standardizovani postupak koji je ovde prilagođen potrebama Programske studije prostornog plana (Master plana) područja manastira Kovilj i kao takva ona predstavlja snažan i indikativan okvir za definisanje ostalih segmenata Master plana. SWOT analiza rađena je na bazi naših poseta i obilasku destinacije, prikupljenih podataka i razgovorima sa ključnim subjektima javnog i privatnog sektora Kovilja i Novog Sada. Za potrebe ove analize ocenjeni su sledeći elementi poljoprivredno - turističkog sistema:

PRIRODNI, SOCIJALNI I EKONOMSKI PROFIL PODRUČJA AGRIKULTURNE PERFORMANSE PODRUČJA PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU STOČARSTVA PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU VOĆARSTVA I VINOGRADARSTVA PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PROIZVODNJE TIKVE GOLICE I

TIKVINOG ULJA PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PROIZVODNJE VINA PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PROIZVODNJE SIREVA PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU RIBARSTVA PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU LOVA I RIBOLOVA PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PEKARSTVA ZDRAVSTVENI TURIZAM SPORT I REKREACIJA EKO TURIZAM GOLF KLUB PERFORMANSE DESTINACIJE U TURISTIČKOM POGLEDU DESTINACIJSKI MARKETING TURISTIČKE USLUGE DESTINACIJE LOKALNA ZAJEDNICA I JAVNE USLUGE INTERESNI SUBJEKTI I PARTNERSTVA OPŠTI RAZVOJ PODRUČJA TURISTIČKI RAZVOJ PODRUČJA TRENDOVI INDUSTRIJE KONKURENTI PRAVNO/POLITIČKO OKRUŽENJE SOCIO-KULTURNO OKRUŽENJE EKONOMSKO OKRUŽENJE



11111111 77

OKOLIŠ TEHNOLOGIJA MOGUĆNOSTI I PRETNJE SNAGE I SLABOSTI

Nakon identifikacije, relevantni elementi SWOT-a su evaluisani sistemom ocena kako bi se izračunalI ukupan i prosečan intenzitet prostornih mogućnosti, snaga, slabosti i pretnji. Na bazi ukupnog i prosečnog intenziteta svake komponente SWOT analize, formirali smo Poligon strategija SWOT analize kompleksa manastira Kovilj, koji služi kao okvir za definisanje budućih poljoprivredno - turističkih razvojnih strategija kompleksa manastira Srpske pravoslavne crkve kao ekonomski održivih i turistički atraktivnih destinacija.



11111111 78



11111111 79



11111111 80

6.2. SWOT - Snage i slabosti...................................................................... Prirodni, socijalni i ekonomski profil područja PRIRODNI, SOCIJALNI I EKONOMSKI PROFIL PODRUČJA................................................. SNAGE: Bogatstvo prirodne i kulturne baštine područja 10 Područje sa niskim stepenom zagađenja 10 Kultura, tradicija i etnička raznolikost prostora 10 Otvorenost i gostoljubivost ljudi i opušteni način života 9 Rezervat Koviljsko – petrovaradinskog rita kao glavni element koji karakteriše celo područje 10 Usmerenje lokalnih samouprava ka intezivnom poljoprivrednom i Turističkom razvoju 9 Interes lokalnih zajednica za intenzivniji razvoj i svest o pozitivnom delovanju razvoja poljoprivrede i turizma na privredne indikatore 7 Podrška države turističkom razvoju 7 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena PRIRODNI, SOCIJALNI I EKONOMSKI PROFIL PODRUČJA SLABOSTI: Nizak nivo ekonomske moći domaćeg stanovništva 3 Ekstenzivna gradnja koja ugrožava prostor (vodi prenapućivanju određenih prostornih celina, a dizajnom i korišćenim materijalima ugrožava estetiku prostora) 5 Nedostatak relevantnog iskustva domaćeg stanovništva 5 Ulaganje u infrastrukturu neophodnu za turistički razvoj 5 Nedostatak profesionalnih ljudskih kadrova angažovanog stanovništva 3 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena Performanse destinacije Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena PERFORMANSE DESTINACIJE............................................................................................... SNAGE: Recentni trendovi oporavka ekonomije i turizma u poslednjih nekoliko godina 5 Početak međuregionalnih poseta 5 Zainteresovani lokalni investitori u hotelski biznis i manje investicije 2 Investicioni i razvojni projekti u pripremi/toku 6 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena



11111111 81

PERFORMANSE DESTINACIJE SLABOSTI: Vreme putovanja do destinacije 10 Dominacija domaćih gostiju 7 Nedostatak svesti o destinaciji na regionalnom i internacionalnom tržištu 5 Ograničeni broj proizvoda i aktivnosti u ponudi 5 Nedostatak celovitog lanca vrednosti na polju Agrara i turizma 7 Destinacijski marketing Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena AGRIKULTURNE PERFORMANSE PODRUČJA..................................................................... Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SNAGE: Postojeće fonda velikih površina obradivog zemljišta 10 Visok nivo kvaliteta poljoprivrednog zemljišta 8 Laka dostupnost zemljištu sa lokalnog puta 10 Dobro pozicioniranje pratećih objekata 11 Visok nivo obučenosti i stručnog kadra 8 Postojanje plana korišćenja poljoprivrednog zemljišta 8 AGRIKULTURNE PERFORMANSE PODRUČJA SLABOSTI: Nepostojanje zainteresovanih subjekata za korišćenje zemljišta 8 Nepostojanje inicijalnih investicija u korišćenje zemljišta 8 Nepostojanje tržišta za prodaju poljoprivrednih proizvoda 8 Visok nivo ulaganja u proizvodnju 5 Nezainteresovanost lokalnih subjekata 6 Neisplativost investicija u poljoprivredu 7 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU STOČARSTVA...................................................... Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SNAGE: Prostorne mogućnosti za razvoj stočarstva 9 Postojanje zemljišta pogodnog za eko stočarstvo 8 Mogućnosti za izgradnju farmi 10 Postojanje mogućnosti za plasman stoke i proizvoda 7 Postojanje stručnog kadra 6 SLABOSTI: Potreba su inicijalna sredstva za ulaganje u objekte i infrastrukturu 8



11111111 82

Nepostojanje kvalitetnog stočnog fonda 7 Nepostojanje stabilnog tržišta 4 Ograničenja u kvantitetu proizvodnje 6 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU VOĆARSTVA I VINOGRADARSTVA................... Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SNAGE: Postojanje prostornih uslova za razvoj 10 Postojanje klimatskih uslova za razvoj 9 Postojanje uslova za navodnjavanja 10 Dobra saobraćajna povezanost 10 Mogućnost prostora za izgradnju pratećih objekata 8 Mogućnost zaposlenja lokalnog stanovništva 8 SLABOSTI: Potrebna su ulaganja u pripremu zemljišta 7 Visoki rizici ove vrste proizvodnje 8 Nepostojanje pratećih objekata i potreba za ulaganjem u njih 6 Nestabilno tržište 6 Nepostojanje brenda 6 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PROIZVODNJE TIKVE GOLICE I PRERADETIKVINOG ULJA....................................................................................................... Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SNAGE: Postojanje zemljišnih poljoprivrednih uslova 10 Postojanje klimatskih uslova 9 Postojanje zainteresovanosti investitora u ovaj program 10 Prostorne mogućnosti su dobre 10 Dobra povezanost sa lokalnim i regionalnim putevima 10 Postojanje stručnog kadra 8 Mogućnost plasmana proizvoda na inostranom tržištu 10 Mogućnost proširenja proizvodnje 9 Nedostatak konkurencije na lokalnom nivou 9 Postojanje stabilnog tržišta izvan zemlje 9 Mogućnost subvencija za program 9 SLABOSTI: Potrebna su ulaganja u izgradnju pogona za preradu ulja 8 Potrebna su ulaganja u infrastrukturu pogona 7 Potrebna su ulaganja u stručne kadrove 8 Rizik od započinjanja nove proizvodnje 4



11111111 83

PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PROIZVODNJE VINA........................................... Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SNAGE: Dobre klimatske karakteristike područja 9 Dobre prostorne karakteristike područja 9 Dobre saobraćajne veze 10 Mogućnost proširivanja proizvodnje 10 SLABOSTI: Potrebna su inicijalna ulaganja u započinjanje proizvodnje 7 Potrebna su ulaganja u pomoćne objekte 8 Niska cena proizvoda 5 Malo tržište 6 Potrebno je angažovanje stručne radne snage 7 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PROIZVODNJE SIREVA....................................... Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SNAGE: Postojanje stočarstva kao preduslova 9 Postojanje prostornih mogućnosti za razvoj 10 Postojanje tržišta 8 SLABOSTI: Nepostojanje tradicije izrade sireva 5 Potrebna su ulaganja u objekte za proizvodnju i zrenje sira 7 Ne postoje stručni kadrovi za proizvodnju 4 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU RIBARSTVA.......................................................... Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SNAGE: Postojanje prirodnih uslova za razvoj ribarstva 10 Postojanje ekoloških uslova za uzgoj ribe 10 Postojanje dobre saobraćajne infrastrukture 10 Novi Sad je dobro tržište za prodaju ribe 8 SLABOSTI: Potrebna su inicijalna ulaganja u izgradnju ribnjaka 8 Potrebna su ulaganja u održavanje kanala koji se poribljavaju 7



11111111 84

PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU LOVA I RIBOLOVA............................................... Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SNAGE: Postojanje prirodnih uslova za razvoj lova i ribolova 10 Postojanje uslova za proširenje lovišta 9 Ekološki očuvana sredina lovišta 9 Postojanje tržišta lovnog turizma izvan Srbije 8 SLABOSTI: Potrebna su ulaganja u lovište (ograde) 8 Potrebna su ulaganja u infrastrukturu 9 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PEKARSTVA......................................................... Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SNAGE: Postojanje tradicije u pekarstvu 8 Dobri prostorni uslovi 10 Postojanje stručnog kadra 8 SLABOSTI: Nepostojanje stalnog tržišta 6 Mesto Kovilj je relativno malo tržište 5 ZDRAVSTVENI TURIZAM.......................................................................................................... Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SNAGE: Postojanje prostornih mogućnosti za razvoj zdravstvenog turizma 10 Postojanje ekološki čiste sredine za realizaciju programa Wellness hotela, spa resorta i pratećih sadržaja 10 Postojanje tržišta za plasman proizvoda zdravstvenog turizma 10 Dobre saobraćajne veze sa centrima (Beogradom i Novim Sadom) 10 Dobra infrastruktura lokacije 7 Postoji zainteresovanost potencijalnih domaćih i stranih ulagača u ovu oblast 10 Rast svih pokazatelja na planu zdravstvenog turizma 9 Nepostojanje adekvatne konkurencije na ovom polju 9 SLABOSTI: Potrebno je uskladiti projekt zdravstvenog turizma sa razvojem područja manastira 9 Potrebna su dodatna ulaganja u infrastrukturu 8 Nedovoljan broj obučene lokalne radne snage 7



11111111 85

Potrebna je edukacija da bi se ovaj program primenio 8 SPORT I REKREACIJA............................................................................................................. Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SNAGE: Dobri prostorni uslovi za razvoj sportskih programa 10 Dobra infrastrukturna opremljenost 8 Područje se nalazi u blizini Novog Sada 8 Dobra ekološki očuvana sredina 10 Mogućnosti korišćenja sportskih kapaciteta tokom cele godine 8 Postoji zainteresovanost potencijalnih investitora u ovaj program 10 SLABOSTI: Potrebna su značajnija ulaganja u realizaciju ovog programa 8 Potrebno je usaglasiti funkcije manastira i sportskih programa 8 Slabe veze sa Novim Sadom 8 EKO TURIZAM........................................................................................................................... Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SNAGE: Postojanje nezagadjene ekološke sredine 10 Pozitivan razvoj trenda eko turizma 9 Izuzetna ekološka karakteristika destinacije 10 Nezagadjena priroda 10 Postojanje zainteresovanih ulagača u eko turizam 9 SLABOSTI: Potrebna ulaganja u marketing 7 Potrebna ulaganja u komunalnu infrastrukturu (odvoz smeća) 7 Potrebna edukacija zaposlenih 6 GOLF KLUB I GOLF TERENI.................................................................................................... Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SNAGE Dobre prostorne mogućnosti za razvoj ovog sporta 10 Dobra ekološki očuvana sredina 10 Postoji zainteresovanost stranih ulagača za razvoj opvog programa 9 Realizacija ovog programa izuzetno povećava tržišnu vrednost područja koviljskog manastira i predstavlja „magnet“ za privlačenje stranog kapitala i u druge programe razvoja 10 Realizacija golf terena dovodi na ovo područje ekskluzivnu klijentelu koja zahteva vrhunske standarde 10



11111111 86

Realizacija programa podiže sveukupne prostorne standarde područja 9 Ovaj program omogućuje ostvarenje konstantnog priliva sredstava Na ime održavanja celokupnog područja manastira 9 SLABOSTI: Potrebno je uložiti u infrastrukturu dodatna sredstva 8 Relativno je udaljen aerodrom (Surčin), pa bi trebalo razmotriti Angažovanje potencijala aerodroma u Čeneju 7 Potrebno je usaglasiti aktivnosti golfera sa aktivnostima manastira 9 Potrebno je uložiti u edukaciju lokalne radne snage da bi radili U okviru ovog projekta (učenje stranih jezika, hotelijerstvo, itd.) 8 DESTINACIJSKI MARKETING.................................................................................................. SNAGE: Potencijal razvoja široke lepeze programa 10 Potencijal razvoja raznovrsnih programa za različita internacionalna tržišta 8 Koviljski manastir je deo novonastajućeg tržišta 8 Potencijal snažnog destinacijskog menadžmenta i marketinga udruženim snagama svih učesnika 8 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena DESTINACIJSKI MARKETING SLABOSTI: Nedostatak svesti o atributima Područja i raznolikosti potencijalnih iskustava 7 Nizak profil u domaćim, regionalnim i internnacionalnim kanalima distribucije 7 Nedovoljno razumevanje internacionalnih tržišta, distribucije i komunikacije 5 Nedostatak brendinga i naglašavanja raznolikosti Područja 2 TURISTIČKE USLUGE DESTINACIJE...................................................................................... Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SNAGE: Raznolikost mesta izuzetnih prirodnih i kulturnih vrednosti, te iskustva vezana uz bogato tradicionalno nasleđe 10 Planovi i projekti u pripremi vezani na turističke kapacitete 2 Delatnost koje su moguće tokom cele godine 9 Otvorenost novim idejama i konceptima 8 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena



11111111 87

TURISTIČKE USLUGE DESTINACIJE SLABOSTI: Mala baza turističkih kapaciteta 2 Broj turističkih proizvoda odmah spremnih za internacionalnu komercijalizaciju 2 Usluga na razini internacionalnih standarda 2 Standard i kvalitet smeštajnih kapaciteta i kapaciteta hrane i pića 4 Postojeće turističke atrakcije i infrastrukturni kapaciteti 6 LOKALNA ZAJEDNICA I JAVNE USLUGE.............................................................................. Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SNAGE: Prepoznavanje ekonomskih dobrobiti (potencijala) područja 2 Uvažavanje značaja zajedničkog delovanja svih učesnika u razvoju 5 Planovi za inrastrukturne projekte (regionalni i lokalni putevi) 7 Proces izrade Prostornog plana 7 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena LOKALNA ZAJEDNICA I JAVNE USLUGE SLABOSTI: Nedostatak svesti lokalnog stanovništva o vrednostima života u području sa izuzetnim potencijalom za razvojem 2 Percepcije i odnos lokalnih kompanija i interesnih subjekata prema učestvovanju u kreiranju šireg lanca vrednosti 3 Informacioni centri za investitore i posetioce 2 Nedostatak destinacijskog menadžment sistema 2 INTERESNI SUBJEKTI I PARTNERSTVA................................................................................ Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SNAGE: Postojanje lokalnih zainteresovanih subjekata na području Kovilja 2 Početak uvođenja regulacije prostornog razvoja područja Manastirskog kompleksa Kovilja 7 Izražena želja da se Kovilj turistički razvije 10 Interes lokalnih preduzetnika za sudelovanje u turističkom razvoju manastira Kovilj 7



11111111 88

Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena INTERESNI SUBJEKTI I PARTNERSTVA SLABOSTI: Stručnost lokalnih kadrova 5 Uključenost privatnih interesnih subjekata u jedinstveni marketing 2 Jasne uloge u upravljanju područjem 7 Zajednička vizija i razumevanje pravila igre u sektoru Razvoja područja 9 TURISTIČKI RAZVOJ................................................................................................................ Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SNAGE: Fokus na turizmu kao novom ekonomskom pokretaču Područja 7 Raznolikost prirodnih, kulturnih i istorijskih vrednosti Kovilja koje je moguće turistički valorizovati 10 Raspoložive zone za novi turistički razvoj 10 Interesi lokalnih investitora za ulaganje u područje Kovilja 5 Interesi stranih investitora za ulaganje u područje Kovilja 10 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena TURISTIČKI RAZVOJ SLABOSTI: Ograničeni interni resursi i ekspertiza za razvoj velikih turističkih projekata 7 Nedostatak privatnih operatera za daljnji razvoj i komercijalizaciju turističkog proizvoda specijalni interesi 7 Infrastruktura i nedostatak investicija 7 Nedostatak internacionalnih hotelskih brendova 9 Nedostatak aerodroma 1 Nedostatak zajedničke vizije turističkog razvoja 7 SWOT - Mogućnosti i pretnje Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena TRENDOVI INDUSTRIJE........................................................................................................... MOGUĆNOSTI Sve više čestih a kraćih poseta 8 Uticaj Interneta i E-trgovine na razvoj 8 Kontinuirana fragmentacija tržišta 7



11111111 89

Trend zdravih i sa vitalnošću povezanih aktivnih odmora 9 Trend ekološki senzitivnih i na prirodi baziranih odmora 10 Fokus na 'baby boomere' (42 - 60 god.) koji žive duže, aktivno provode odmor i traže nova iskustva vezana uz prirodu, kulturu i događaje 10 Povećana tražnja za proizvodima specijalnih interesa i novim destinacijama, osobito na području Srednje i Jugoistočne Evrope 10 Starost evropskog društva - starije osobe imaju tendenciju putovanja izvan glavne sezone 9 Stil života - "Status" manje važan nego pre. 'Niska cena' ne znači 'niski kvalitet' 8 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena TRENDOVI INDUSTRIJE PRETNJE Veća konkurencija zbog boljeg pristupa novim kanalima Distribucije 8 Očekivanja visokog kvaliteta vezano na turistička iskustva i Usluge 8 Daljnja fragmentacija tržišta putovanja 7 Potreba za diferencijacijom 8 Potreba za jasnim pozicioniranjem i snažnim Jedinstvenim Prodajnim Predlozima (USP) 8 Skraćivanje dužih odmora u korist više kraćih odmora 8 Povećani kritički stav prema kvalitetu i odnosu cene naspram kvaliteta (vrednost za novac) 5 Polarizacija tržišta (niske cene - visoki kvalitet) pod pretnjom ne postizanja zadovoljavajućih performansi 5 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena KONKURENTI............................................................................................................................ MOGUĆNOSTI: Saradnja sa ostalim regijama/klasterima u Srbiji u svrhu privlačenja poseta široj regiji 9 Diferencijacija u odnosu na globalnu konkurenciju na bazi vlastite startne pozicije razvoja turizma 10 Mogućnost razvoja inovativnih proizvoda 8 Učenje na pozitivnim iskustvima drugih sličnih destinacija 3 Limitirana mogućnost konkurenata za razvoj održivih proizvoda/destinacija 8 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena KONKURENTI PRETNJE:



11111111 90

Konkurencija sa sličnim destinacijama u široj regiji 8 Strateško opredeljenje na turizam zemalja u okruženju 5 Diverzifikacija proizvoda 6 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SOCIO-KULTURNO OKRUŽENJE............................................................................................ MOGUĆNOSTI: Rast populacije u urbanim područjima 6 Starija populacija sa većim prihodima i više slobodnog Vremena 5 Porodice sa manje članova i veći broj parova 6 Intraregionalna kretanja populacije 6 Povećani pritisak na radnom mestu i veća potreba za održivim balansom slobodnog vremena i posla 9 Povečana atraktivnost kroz percepciju Vojvodine / Kovilja kao nove destinacije (znatiželja) 9 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena SOCIO-KULTURNO OKRUŽENJE PRETNJE: Visoki nivo konkurencije zbog mogućnosti većeg izbora za potrošače (pretnja od substituta) 6 Percepcija Srbije na internacionalnom nivou u političkom smislu 5 Postojeće jezične barijere unutar šire regije 6 Nestabilne regije 7 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena EKONOMSKO OKRUŽENJE..................................................................................................... MOGUĆNOSTI: Podrška Vlade Srbije području razvoju turizma 8 Podrška Vojvodine području 10 Podrška Srpske pravoslavne crkve 10 Postojeća sredstva namenjena za javne investicije 7 Podsticajne mere malom i srednjem preduzetništvu infrastrukturu 6 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena EKONOMSKO OKRUŽENJE PRETNJE:



11111111 91

Nezaposlenost i nestručnost za obavljanje delatnosti 8 Usporeni proces privatizacije i restrukturisanja privrede 7 Nekontrolisani razvoj nekretnina 9 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena OKOLIŠ...................................................................................................................................... MOGUĆNOSTI: Povećana vrednost razvoja i snaga poluge zaštićenih prirodnih i kulturnih područja 10 Sveukupna povećana svest o zaštiti prirodnih i kulturnih Dobara 8 Opšti zaokret prema specifičnim iskustvima vezanim uz Prirodu 8 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena OKOLIŠ PRETNJE: Ograničeni pristup i mobilnost unutar Parka prirode i rezervata Koviljsko – petrovaradinskog rita 6 Postepena degradacija kvaliteta prirodnog okruženja Kovilja 9 Opasnost od devastacije prostora (neplanskom i neodrživom gradnjom i razvojem) 8 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena TEHNOLOGIJA.......................................................................................................................... MOGUĆNOSTI: Brze inovacije u komunikacijskim / distribucijskim Tehnologijama 9 Brze inovacije vezano uz tehnologije transporta 8 Mogućnost prilagođavanja različitih globalnih tehnoloških Dostignuća 8 Sve veća dostupnost niskobudžetnog trasnsporta 7 Internet kao platforma za e-marketing, uključujući upravljanje odnosima sa klijentima (C.R.M. - Customer Relationship Management) 8 Napomena: 1=najniža ocena, 10=najviša ocena TEHNOLOGIJA PRETNJE:



11111111 92

Zaostajanje u komunikacijskim i distribucijskim Tehnologijama 8 Zaostajanje u razvoju kvalitetnih i inovativnih smeštajnih kapaciteta i upravljačkih tehnologija 8 Mogućnost kupovine/rezervacije preko Interneta stimulurati će 'kasne' rezervacije (last-minute) 7

6.3. Zaključak.............................................................................................. Sprovedena SWOT analiza upućuje da:

- je kompleks manastira Kovilj na početku svog agroekonomskog i turističkog razvoja, što je iskazano i većim intenzitetom slabosti od ukupnog intenziteta snaga

- intenzitet mogućnosti je veći od intenziteta pretnji, iako ne u značajnoj meri,

što znači da kompleks ima šansu da iskoristi niz trenutnih mogućnosti iz okruženja

- Strategija SWOT-a kompleksa manastira Kovilj sugeriše potrebu za

minimiziranjem i/ili uklanjanjem unutrašnjih slabosti, kako bi se omogućilo iskorišćavanje trenutnih mogućnosti u okruženju

- je kompleks manastira Kovilj područje s jakim potencijalom, ali koje do sada

nije sledilo pravila razvoja agroekonomske i turističke industrije, niti pravila razvoja poljoprivrede i turizma u okviru zaštićenih područja

- je kompleks manstira Kovilj područje sa izraženom potrebom za internim

marketingom u vezi ukupnog razvoja i kulture, naročito iz razloga što su neki elementi lanca vrednosti destinacije u potpunosti zanemareni ili ugroženi.

UKUPNI REZULTATI ANALIZA................................................................................................. Broj elemenata na području/ broj elemenata na području.................................................... PRIRODNI, SOCIJALNI I EKONOMSKI PROFIL PODRUČJA 8/5 PERFORMANSE DESTINACIJE 4/5 AGRIKULTURNE PERFORMANSE PODRUČJA 6/6 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU STOČARSTVA 5/4 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU VOĆARSTVA I VINOGRADARSTVA 6/5 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PROIZVODNJE TIKVE GOLICE I TIKVINOG ULJA 11/4 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PROIZVODNJE VINA 4/5 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PROIZVODNJE SIREVA 3/3 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU RIBARSTVA 4/2 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU LOVA I RIBOLOVA 4/2 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PEKARSTVA 3/2 ZDRAVSTVENI TURIZAM 8/4 SPORT I REKREACIJA 7/3 EKO TURIZAM 5/3



11111111 93

GOLF KLUB 7/4 DESTINACIJSKI MARKETING 4/4 TURISTIČKE USLUGE DESTINACIJE4/5 LOKALNA ZAJEDNICA I JAVNE USLUGE 4/4 INTERESNI SUBJEKTI I PARTNERSTVA 4/4 TURISTIČKI RAZVOJ PODRUČJA 5/6 TRENDOVI INDUSTRIJE 9/8 KONKURENTI 5/3 SOCIO-KULTURNO OKRUŽENJE 6/4 EKONOMSKO OKRUŽENJE 5/3 OKOLIŠ 3/3 TEHNOLOGIJA 5/3 UKUPNO ELEMENATA SNAGE/ SLABOSTI: 82/ 57............................................................... UKUPNO ELEMENATA MOGUĆNOSTI/ PRETNJE: 54/ 47..................................................... UKUPNI REZULTATI ANALIZA................................................................................................. Segment snage/slabosti........................................................................................................... PRIRODNI, SOCIJALNI I EKONOMSKI PROFIL PODRUČJA snage/ slabosti: 72/ 21 PERFORMANSE DESTINACIJE snage/ slabosti: 18/ 34 AGRIKULTURNE PERFORMANSE PODRUČJA snage/ slabosti: 55/ 42 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU STOČARSTVA snage/ slabosti: 40/ 25 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU VOĆARSTVA I VINOGRADARSTVA snage/ slabosti: 55/33 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PROIZVODNJE TIKVE GOLICE I TIKVINOG ULJA snage/ slabosti: 103/27 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PROIZVODNJE VINA snage/ slabosti: 38/ 33 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PROIZVODNJE SIREVA snage/ slabosti: 27/ 16 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU RIBARSTVA snage/ slabosti: 38/ 15 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU LOVA I RIBOLOVA snage/ slabosti: 36/ 17 PERFORMANSE PODRUČJA NA POLJU PEKARSTVA snage/ slabosti: 26/ 11 ZDRAVSTVENI TURIZAM snage/ slabosti: 75/ 32 SPORT I REKREACIJA snage/ slabosti: 54/ 24 EKO TURIZAM snage/ slabosti: 48/ 20 GOLF KLUB snage/ slabosti: 67/ 32 UKUPNO SNAGE/ SLABOSTI: 904/ 489.................................................................................. PROSEČNA OCENA SNAGE: 9.17........................................................................................... PROSEČNA OCENA SLABOSTI: 6.70..................................................................................... UKUPNI REZULTAT ANALIZA.................................................................................................. Segment mogućnosti/ pretnje.................................................................................................. DESTINACIJSKI MARKETING mogućnosti/ pretnje: 34/ 21 TURISTIČKE USLUGE DESTINACIJE mogućnosti/ pretnje: 29/ 16 LOKALNA ZAJEDNICA I JAVNE USLUGE mogućnosti/ pretnje: 21/ 9 INTERESNI SUBJEKTI I PARTNERSTVA mogućnosti/ pretnje: 26/ 23 TURISTIČKI RAZVOJ PODRUČJA mogućnosti/ pretnje: 52/ 38



11111111 94

TRENDOVI INDUSTRIJE mogućnosti/ pretnje: 79/ 57 KONKURENTI mogućnosti/ pretnje: 38/ 19 SOCIO-KULTURNO OKRUŽENJE mogućnosti/ pretnje: 41/ 24 EKONOMSKO OKRUŽENJE mogućnosti/ pretnje: 41/ 24 OKOLIŠ mogućnosti/ pretnje: 26/ 23 TEHNOLOGIJA mogućnosti/ pretnje: 40/ 23 UKUPNO MOGUĆNOSTI/ PRETNJE: 265/ 170........................................................................ PROSEČNA OCENA MOGUĆNOSTI: 7.90............................................................................... PROSEČNA OCENA PRETNJE: 5.89.......................................................................................



11111111 95

D. TRŽIŠNA ANALIZA............................................. 1. Evaluacija postojeće situacije poljoprivrednog aspekta............ projekta......................................................................................... Imajući u vidu dva istovremena procesa, otvaranje tržišta s jedne i usvajanje standarda i sistema bezbednosti hrane s druge strane, preko programa Vlade Vojvodine podržana je implementacija međunarodno priznatih standarda i sistema koji su od 1. januara 2006. godine postali uslov međunarodne trgovine poljoprivrednim proizvodima. Ciljevi programa razvoja poljoprivrede u Vojvodini koncentrisani su na izvod poljoprivrednih proizvoda. U tom smislu, potrebno je u programskoj studiji poljoprivrednog razvoja na području kompleksa manastira Kovilj, posebno sprovesti sledeće:

Omogućiti izvoz u zemlje EU uvođenjem HACCP menadžmenta kontrole sistema u industriji prerade hrane

Omogućiti izvoz u zemlje EU sertifikovanjem organskih linija proizvodnje Ojačati izvoznu konkurentnost diverzifikacijom poljoprivrednih proizvoda Podržati (potencijalne) izvoznike poljoprivrednih proizvoda Omogućujući im učestvovanje na stranim sajmovima širom Evrope, Omogućiti izvoz poljoprivrednim preduzećima, obezbeđujući kvalifikaciju radnika i

kurseve jezika. Izgradnja kapaciteta za poboljšanje kvalitetne proizvodnje i kontrole kvaliteta (obuka,

konsalting, laboratorije), Unapređenje kapaciteta za informisanje i usluge za MSP i start-up kompanije da bi se

smanjili troškovi Transfer znanja za usvajanje propisa i standarda EU u poljoprivredi i administraciji

subvencija, poljoprivredi, bezbednosti hrane, veterini, itd., Transfer znanja za koordinaciju i upravljanje marketinškim aktivnostima (brend-

programi uključujući oznake organskog uzgoja, odnose sa javnošću, trgovinske sajmove...).

2. Evaluacija postojeće tržišne situacije turističkog aspekta........ projekta......................................................................................... Tržišna analiza je pokazala sledeće implikacije na projekat Prostornog kompleksa manastira Kovilj:

Internacionalizacija turizma u Vojvodini je tek započela, gledajući stope porasta dolaska i noćenja inostranih turista, i u tom procesu internacionalizacije u nekoliko sledećih godina doći će do velike promene u kvalitetu smeštajnih kapaciteta

Proces privatizacije, rekonstrukcije i obnove je već započet



11111111 96

U bliskoj budućnosti, doći će do uvođenja novoizgrađenih i internacionalnom standardu prilagođenih kapaciteta;

U skladu sa promenom kvaliteta smeštajnih kapaciteta, doći će i do promene njihove sadašnje strukture,

Posebno, biće uvedeni novi oblici turističkog smeštaja: turističko ili apartmansko naselje, resort hotel, velnes hotel itd.;

Rezultati turističke ponude Vojvodine će se takođe promeniti u vidu ostvarenih cena Viši nivo kvaliteta podrazumeva i više cene, ali i bolje goste, što će rezultirati sa boljim

indikatorima poslovanja bitnima prilikom ulaska investitora u nove programe na polju turizma

Trenutno je u procesu izrade nekoliko planova razvoja turizma u celoj Srbiji, koji će u svojoj fazi implementacije privući interesovanje stranih investitora da ulažu nove i kvalitetne projekte dižući opšti nivo turističkog proizvoda i konkurentnosti na internacionalnom tržištu;

Za vreme transformacijskog procesa kako hardvera tako i softvera u turizmu Srbije,

glavni oslonac činiće i dalje domaći turisti koji su u recentnom istraživanju potvrdili činjenicu da gotovo svi idu na godišnji odmor i to velika većina u Srbiji, te da delimično koriste odmor u ruralnim sredinama radi opuštanja i zabave;

Projekat razvoja resorta kompleksa manastira Kovilj mora takođe da uzme u obzir i evropske trendove koji će se direktno implicirati i na području Vojvodine kao npr. trend zdravlja i specijalnih turističkih proizvoda, veća tražnja za vreme pred i post sezone, priroda, autentičnost i kulturno-istorijski element.



11111111 97

E. RAZVOJ PROIZVODA I MARKETINŠKA............ STRATEGIJA........................................................... 1.1. Strateški kontekst.................................................................. Racionalna slika budućnosti poljoprivrednog kompleksa i turističke destinacije manastira Kovilj, odnosno njena buduća vizija mora biti izvedena iz realnih strateških uporišta to jest objektivizacije ključnih odrednica na kojima destinacija gradi svoju budućnost. Koviljsko – petrovaradinski rit i kompleks prostora manastira Kovilj je agrokulturno područje i turistička destinacija na samom početku razvoja, koja se stoga mora razvijati po internacionalnim pravilima igre i standardima agrarne i turističke industrije. Prema tome, formiranje racionalne vizije razvoja kompleksa manastira Kovilj, kao prvog koraka u strateškom oblikovanju budućeg razvoja područja koje se nalazi na potezu od Novog Sada pa sve do mosta kod Beške, potrebno je izvući iz objektivnih strateških uporišta ovog projekta. Formulisanje strateških uporišta ovog projekta je izvedeno iz sprovedenih primarnih i sekundarnih istraživanja, te prvenstveno terenskim radom i intervjuima s interesnim subjektima u svim njihovim strukturama područja Kovilja. Vizija i tržišno pozicioniranje agrarno - turističke destinacije kompleksa manastira Kovilj bazira se na sledećim strateškim uporištima:

Koviljsko – petrovaradinski rit, pa samim tim i područje kompleksa koviljskog manastira je jedinstveni resurs u rukama više administrativnih celina koje moraju objektivizovati svoje interese u odnosu na razvoj turizma ovog područja i njenog neposrednog okoliša

Koviljsko – petrovaradinski rit je deo zaštićenog prostora, te kao takav svoj razvoj mora ostvarivati tako da valorizuje bogatstvo prirodnih i kulturno-istorijskih elemenata prostora, a da istovremeno neguje i štiti ta svoja bogatstva

Vojvodina ima jasne interese u razvoju agrara i turizma i s time u vezi određena je pozicija prostornog kompleksa manastira Kovilj i njegovog budućeg turističkog razvoja

Izraženo je postojanje lokalno-interesnog nasuprot internacionalnom pristupu razvoja ovog područja, pre svega zbog činjenice da je područje u vlasništvu i upravi Srpske pravoslavne crkve

Početna ('start-up') pozicija kompleksa manastira Kovilj na planu poljoprivrede i turizma turizmu daje mu mogućnost inovacija u razvoju

Postoji jasno izražena potreba za izgradnjom proizvodnih kapaciteta na planu poljoprivredne delatnosti i turizma za šta je obezbedjena eksterna podrška



11111111 98

1.2. Interesi Vojvodine u agraru i turizmu i pozicija manastira Kovilj..........

Vojvodina se intenzivno uključuje u evropske integracijske procese, i u skladu s time svojom novom strukturnom politikom i ambicijama izvršnog veća usmerava se prema izvozu u agraru i internacionalnom turizmu.

U tom smislu, nesumnjiv interes Vojvodine je na tome da osposobi ovu kvalitetnu agro – turističku destinaciju da bi se uključila u savremene tokove internacionalnog agro – turističkog tržišta.

S tim u vezi, područje manastira Kovilj je atraktivan prostor koji će imati ulogu poluge za prezentaciju, promociju, i izmedju ostalog, ulaz Srbije na internacionalno agrarno i turističko tržište

To će činiti tako da razvoj pokreće sa internacionalno relevantnim i atraktivnim projektom, te da šire područje Koviljsko – petrovaradinskog rita opremi na način da kreira atraktivan, interesantan, očuvan i ugodan prirodan resurs.

Dakle, da bi kompleks manastira Kovilj preuzeo ovu ulogu i ušao u ozbiljnu izgradnju kvalitetnog celokupnog agroekonomskog i turističkog lanca vrednosti, on svoj razvoj mora bazirati na internacionalnim standardima planiranja i investicija.

1.3. Početna pozicija kompleksa manastira................................................

Privredni razvoj kompleksa manastira Kovilj do sada nije bio intenzivan i prvenstveno se oslanjao na mikro privredne delatnosti poput poljoprivrede, šumarstva, drvoprerađivačke industrije, itd., a ne na razvoj turizma,

To predstavlja glavni razlog zbog kojeg se nisu generisale materijalne, kadrovske i svetonazorne pretpostavke za njegovu konkurentsku poziciju na tržištu.

Budući da je celi prostor kompleksa manastira Kovilj u početnoj poziciji što tiče internacionalnih standarda i normi na polju agrara ali i turizma (zbog nedostajućih standarda i kapaciteta i niskog kvaliteta ponude na tržištu, stanja sveukupne infrastrukture, destinacijskog menadžmenta, itd.), potrebno je produktivno koristiti ovu situaciju početka, a to je vezano na realnu ocenu atraktivnosti prostora i resursa, kao i objektivizovanu viziju koja se oslanja na strateška uporišta ovog projekta.

Prostorni kompleks manastira Kovilj je dakle na početku svog razvoja u

poljoprivrednom i turističkom pogledu i izgradnje sveukupnog lanca vrednosti, pa stoga ima povoljnu poziciju i mogućnost izbora koncepta i modela razvoja.

Pritom, moguće je korišćenje iskustva, primera i uzorne prakse ostalih svetski poznatih destinacija ove vrste za kreativno kopiranje i inovacije.

S obzirom na fizički uvid u kapacitete i karakteristike ovog prostornog resorta, a na osnovu razgovora sa ključnim interesnim subjektima, jasno je da će kompleks manastira Kovilj krenuti u ozbiljan i inteligentan agroekonomski razvoj.

Isto tako, ovaj prosor će doživeti i turistifikaciju ovog prirodnog područja, pre svega kroz funkciju rekreacije, zimske i letnje aktivnosti na prostoru rita

Takodje, ova lokacija će koristiti bogatstvo zaštićenog prostora kao ključni 'driver' budućeg turističkog razvoja ove destinacije.

Prema tome, kompleks manastira Kovilj zahteva profesionalan projekat zaštite, inovativne turističke interpretacije te izgradnju održive turističke infrastrukture, koji će je postaviti na globalnu turističku mapu.



11111111 99

1.4. Interna izgradnja infrastrukture i kapaciteta za razvoj kompleksa....... manastira Kovilj i eksterna podrška............................................................

Svi interesni subjekti manastira Kovilj, kako Srpska pravoslavna crkva tako i izvršno veće Vojvodine i resorna ministarstva Srbije, svesni su da su poljoprivreda i turizam dve najvažnije buduće poluge privrednog rasta ove regije

Takodje, izgradjena je svest da je za agroekonomski i turistički razvoj ovog područja potreban celoviti destinacijski pristup i javno-privatna partnerstva.

Ovo takođe znači da je potreban dogovor o temeljnom konceptu i viziji kao i definisanje jasnih odgovornosti svih aktera u razvojnom procesu.

Nadalje, na temelju ove Programske prostorne studije, odnosno, Master plana potrebno je pokrenuti razvoj Destinacijske Menadžment Organizacije (DMO) kompleksa manastira Kovilj.

Stvaranje celovitog lanca vrednosti kompleksa agro- turističkedestinacije je kontinuirani proces koji zahteva vremena

Stoga je važno utvrditi prioritete za projekte koji će se finansirati na lokalnom i nacionalnom nivou, te iz nadolazećih evropskih fondova i sredstava namenjenih za internu izgradnju kapaciteta Vojvodine.

S time u vezi, prioritetni projekti trebaju uključiti:

o rešavanje saobraćajne prilazne infrastrukture kompleksu manastira Kovilj, o izgradnju, opremanje i interpretaciju poljoprivrednih kapaciteta i o turističkih atrakcija i infrastrukture, o unapređenje urbanog i komunalnog standarda celog područja, o odnosno njegovih naselja, o poboljšanje postjećih i izgradnju novih privrednih i turističkih kapaciteta, te

konačno o uspostaviti sistem upravljanja poljoprivrednim dobrom i turističkom

destinacijom 2. Vizija......................................................................................... 2.1. Izjava o viziji......................................................................................... Vizija, kao objektivizovana slika budućnosti neke agroekonomske i turističke destinacije, jeste vodilja za aktivnosti uključenih subjekata u sveukupni proces razvoja. Viziju donose svi interesni subjekti u procesu realizacije projekata na tom prostornom području. Smisao dobro oblikovane agroekonomske i turističke vizije jeste da bude čvrst i realističan putokaz za izgradnju atraktivnog lanca vrednosti neke destinacije. Budući da je reč o mozaiku materijalnih i nematerijalnih sastavnica čiji kvalitet zavisi od brojnih subjekata javnog i privatnog sektora, po sebi se razume da u samom procesu oblikovanja razvojne vizije moraju biti uključeni i ključni akteri, to jest interesni subjekti realizacije svake destinacije ovakvog karaktera. U slučaju ovog projekta, procedura formiranja vizije i interesa ključnih subjekata je obavljena putem intervjua.



11111111 100

Sveukupna razvojna vizija destinacije nije samo željena slika destinacije u budućnosti. Ona mora biti formulisana na način da je prihvatljiva interesnim subjektima u procesu razvoja ali i da je realistična sa stanovišta internacionalnih standarda i relevantnih iskustvenih modela. Nadalje, vizija razvoja mora biti konzistentna i u korelaciji s načinom izvođenja. Drugim rečima, mora biti jasno operacionalizovana putem racionalnih koncepata, strategija i upravljačkih postupaka. U slučaju destinacije agro – turističkog kompleksa manastira Kovilj, analizirana strateška uporišta vizije jasno upućuju da je atraktivan i relevantan prirodan i kulturološki prostor Koviljsko – petrovaradinskog rita i prostor manastira potrebno usmeriti u smislu kvalitetnog restrukturisanja i posledično repozicioniranja na agroekonomskoj i turističkoj sceni. U ovom procesu aktivno učestvuju svi ključni akteri programa razvoja, medju kojima su najznačajniji Srpska pravoslavna crkva i Skupština grada Novog Sada. Prvi korak koji ovi akteri preduzimaju je saglasnost oko vizije sveukupnog razvoja ovog područja. Uzimajući to u obzir, Vizija sveukupnog agroekonomskog i turističkog razvoja prostornog područja kompleksa manastira Kovilj se obrazlaže definisanjem ključne strategije i odgovornosti za realizaciju celovitog projekta razvoja. 3. Ključne strategije i odgovornosti za realizaciju vizije prostornog plana kompleksa manastira Kovilj.................................. Da bi se vizija operacionalizovala, potrebno je utvrditi ključne strategije koje indiciraju područja na kojima je potrebno uložiti napor da bi se definisana vizija i realizovala. Realizacija vizije pretpostavlja uključenje svih interesnih subjekata i njihovo delovanje u pravcu korišćenja ključnih snaga i prednosti da bi se kompleks manastira Kovilj što pre tržišno profilisao i marketinški pozicionirao. S time u vezi, ključne strategije za realizaciju vizije kompleksa manastira Kovilj su sledeće: STRATEGIJA............................................................................................................................. Uspostavljanje upravljačkog vođstva za agroekonomski i turistički razvoj kompleksa manastira Kovilj: Destinacijske Menadžment Organizacije (DMO) Ključna je strategija ovog projekta uspostavljanje efikasnog upravljačkog vođstva na širem području kompleksa manastira Kovilj.



11111111 101

Realizacija vizije i na njoj zasnovani modeli oblikovanja agroekonomskih i turističkih iskustava područja zavise kako od makroekonomskih činilaca, tako i od mikroekonomskih i lokacijskih predispozicija. Razvoj proizvoda i aktivnosti lokacije, a uzimajući u obzir da trenutni opštinski i upravljački okviri nisu adekvatni niti dovoljno kompetentni, traži nove forme i modele organizovanja. Kako bi se stvorila adekvatna struktura proizvoda i usluga i ista integrisala u celoviti agroekonomski i turistički vrednosni lanac područja manastira Kovilj (opšta, agroekonomska i turistička infrastruktura, usluge, informacije, marketing i drugo) a što je vremenski proces na srednji i duži rok, predlažemo da se upravljačko vođstvo reši na sledeći način: a) Da se za celinu razvoja i upravljanja agroekonomijom i turizmom područja manastira Kovilj formira profesionalna Destinacijska menadžment organizacija, koja će uključivati sve programe razvoja ovog područja i njihove ključne subjekte, kao i nove interesne subjekte i investitore na području agroekonomije i turizma; b) Da se za potrebe razvoja najvažnijeg to jest baznog resorta, angažuje jaka firma/ investitor/ developer, a koji će samostalno ili u saradnji sa budućom korporacijom za razvoj agroekonomije i turizma u Vojvodini preuzeti odgovornost za najveći pojedinačni investicijski zahvat. Aktivnosti i odgovornosti......................................................................................................... DMO Kovilj dakle treba biti sastavljena od ključnih subjekata sa područja manastira Kovilj, Eparhije Bačke, Novog Sada, te postojećih i novih investitora koji će zajedničkom vizijom razvoja destinacije imati funkciju ekonomskog pokretača prosotra manastira Kovilj, koordinatora svih subjekata, predstavnika javnosti i prvenstveno destinacijskog marketera. Odgovornost za pokretanje ovog organizacionog projekta imaju zainteresovani investitori, manastir Kovilj, Eparhija Bačka i opština Novi Sad, pre svega, ali i lokalni subjekti uprave u mestu Kovilj. Deo odgovornosti i obaveza potrebno je koordinirati i preneti na Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Nakon prihvatanja ove Programske studije, odnosno Master plana, odgovornosti za razvoj baznog resorta valja locirati ili na buduću Korporaciju za razvoj agrorkonomije i turizma na pokrqajinskom nivou ili pak na posebno osnovanu kompaniju (akcionarsko društvo) koja je isključivo odogovorna za razvoj baznog resorta. STRATEGIJA............................................................................................................................. Dostup, interna saobraćajna i infrastrukturna rešenja.......................................................... Obzirom da se agroekonomski i turistički razvoj područja manastira Kovilj bazira pre svega na prirodnim resursima, ova je strategija od velike važnosti za uspešnu realizaciju sveukupne



11111111 102

razvojne vizije manastira Kovilj, a potom i viziju razvoja ostalih manastira Srpske pravoslavne crkve na području Vojvodine. Činjenica je da su mnoge postojeće i potencijalne agroekonomske i turističke destinacije danas vrlo teško dostupne, kako u saobraćajnom, tako i u prostorno – planskom pogledu. Iako je potreban određeni influks državnih inicijativa za poboljšanje infrastrukture, najveći deo ovih projekata rezultat je lokalnih komunalnih politika. To znači da se lokalna politika mora usmeriti na interna saobraćajna rešenja, odnosno na obezbeđenje lakog ulaza i izlaza u mrežu postojećih i planiranih programskih celina manastirskog kompleksa. Prioritet ovde je dogradnja/izgradnja prstenastog puta unutar manastirskog kompleksa, koji će povezati sve programske celine, poljoprivredne površine, površine namenjene preradi, kao i turističke destinacije namenjene zdravstvenom turizmu, sportu i rekreaciji. Takodje, potrebno je omogućiti pristup onim tačkama interesa koje će se kreirati i opremiti na širem području Kovilja i Koviljsko – petrovaradinskog rita. STRATEGIJA............................................................................................................................. Regulacija i zaštita prostora i Prostorni plan......................................................................... S obzirom da je Koviljsko – petrovaradinski rit, a samim tim i prostor manstira Kovilj područje sa visokim vrednostima i pripada opštoj kulturnoj i prirodnoj baštini, čvrsta regulacija celokupnog prostora je dakle ključna za realizaciju ovog projekta. Na taj način se omogućuje optimalan i primeren razvoj, a sprečava se moguća dalja devastacija ovog visokovrednog i atraktivnog prostora. Nadalje, trenutno postoji raskorak namera pravoslavne crkve, političkih namera s jedne strane i zakona i regulacija sa druge, u odnosu na realnu situaciju na terenu i ponašanje privatnih lica u ovom prostoru, naročito u vezi devastacije prostora. Stoga, da bi se trenutno stanje promenilo, a prostor zaštitio i unapredio neophodno je da se uspostavi vođstvo – rukovodjenje celokupnim prostornim kompleksom, snažan interni marketing te da se osigura sprovođenje zakona. Izrada Prostornog plana područja posebne namene Kompleksa manastira Kovilj i Parka prirode Koviljsko – petrovaradinskog rita treba da omogući odgovarajuće smernice za korišćenje i zaštitu ovog prostora. Predlozi iz ove Programske studije (Master plana) razvoja agroekonomije i turizma manastira Kovilj su glavni 'input' njegovoj daljoj elaboraciji organizacije, namene i upotrebe prostora. Aktivnosti i odgovornosti.........................................................................................................

Usvajanje Prostornog plana područja posebne namene manastira Kovilj saglasno rešenjima i predlozima Programske studije (Master plana)



11111111 103

Izrada regulacionog ili detaljnog urbanističkog plana za područje resorta kompleksa manastira

Potreba za materijalnim i kadrovskim ojačanjem unutar Destinacijske menadžment

organizacije koja se bave regulacijom prostora i s tim povezanim zakonima, što omogućuje profesionalno odgovaranje potrebama zaštite i unapređenja javnih dobara

Odgovornost za usklađivanje Prostornog plana sa predlozima i rešenjima Master

plana u rukama je pre svega Zavoda za urbanizam Novog Sada, ali i Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, kao i Republičke agencije za prostorno planiranje, u saradnji sa opštinom Novi Sad

Regulacioni plan podrazumeva saradnju Srpske pravoslavne crkve, Zavoda za

urbanizam Novog Sada, Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, a takodje i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva za infrastrukturu, Parkom prirode i Vojvodina šumama.

STRATEGIJA............................................................................................................................. Razvoj savremene poljoprivredne i turističke infra i suprastrukture.................................. Nasleđena poljoprivredna i turistička infrastruktura prostora manstira Kovilj nije poslovno relevantna, niti omogućuje konkurentnan razvoj poljoprivrede ni turizma To znači da će ovo područje svoj razvoj u najvećem delu temeljiti na novim investicijama i novom razvoju. Prema tome, projekti poljoprivredne i turističke infrastrukture su ključni kako bi se postigao željeni imidž ove destinacije i njena ekonomska održivost. Projekti poljoprivredne i turističke infrastrukture uključuju: koleske saobraćajnice, snabdevanje vodom, električnom energijom, izgradnju kanalskog sistema za navodnjavanje i poribljavanje, a u turističkom pogledu, uključuju izgradnju hotelskih kapaciteta tipa zdravstvenog turizma, sportkih i sportsko – rekreacionih terena, kao i pešačke i biciklističke staze, opremanje atrakcija, kompletnu ponudu specijalnih interesa i rekreativnih i avanturističkih sadržaja, itd. Nadalje, neophodna je obnova postojećih proizvodnih kapaciteta, ali i izgradnja i razvoj novih objekata. Ovde je važno napomenuti da je benčmarking međunarodnih praksi, u kombinaciji sa vlastitim inovacijama pri izboru modela tipične srpske tradicionalne gradnje, ključ uspeha za razvoj turističke infrastrukture Kovilja.



11111111 104

Aktivnosti i odgovornosti.........................................................................................................

Razvoj poljoprivrede i tuuristički razvoj manastira Kovilj treba se temeljiti na inovativnim i po internacionalnim standardima oblikovanim konceptima, kako bi se ostvarili najbolji ekonomski efekti i visok standard poslovanja.

Naš je prvi predlog da se celokupna destinacija poljoprivredno – turističkog karaktera

manastira Kovilj na domaćem ali i internacionalnom tržištu predstavi modernim celogodišnjim resortom koji integriše aktivnu poljoprivrednu proizvodnju i preradu zasnovanu na ekološkim principima, a u turističkom pogledu, da to bude kvalitetan smeštaj zdravstveno turističkog koncepta mixed use tipa sa rekreacionim aktivnostima za letnju i zimsku sezonu i na taj način oblikuje kvalitetna iskustva za svoje posetioce.

Postojeći poljoprivredno – preradjivački i drugi objekti na području manastira Kovilj

zahtevaju revitalizaciju / restrukturisanje i podizanje standarda

Revitalizacija salaša koji se nalazi u okviru kompleksa manastirskog poseda u koncept kvalitetnog eko-etno sela je u stvari usmeravanje već postojeće inicijative prema konceptu proizvoda ovakve vrste koji se temelji na uslugama i smeštaju visokog kvaliteta, sa odgovarajućim i pripadajućim aktivnostima

Novi projekti etno-eko sela na odabranim lokacijama uslov su za kreiranje novog

konkurentnog proizvoda ruralnog turizma koji integriše tradicionalne karakteristike vojvodjanskog područja sa savremenim oblicima smeštaja i usluga

Opremanje pešačkih i biciklističkih staza je jedna od prioritetnih aktivnosti koja

omogućuje daljnji razvoj kvalitetnih turističkih proizvoda - koncept staza u određenoj meri postoji, ali zahteva unapređenje, odnosno kompletno opremanje

Poboljšanje postojećih atrakcija, kreiranje novih, te oblikovanje konkurentnih

poljoprivredno – prehrambenih proizvoda (sir, vino, suhomesnati proizvodi od mangulice, med, suvo voće) kao i turističkih proizvoda, prioriteti su koji su deo izgradnje kompletnog lanca vrednosti turističke destinacije manastira Kovilj.



11111111 105

4. Razvoj proizvoda....................................................................

Potreba za inovacijama, diferencijacijom i specijalizacijom – kvantitativan rast svetskog tržišta rezultira naporima poljoprivredno - turističkih destinacija da se pomno oblikovanim proizvodima diferenciraju i specijaliziraju. S obzirom da broj kako poljoprivrednih tako i turističkih proizvoda u međunarodnoj komercijalizaciji neprestano raste, time je veći i napor i interes destinacija da se na tržištu etabliraju kao specijalisti za određene vrste proizvoda i aktivnosti, te da pritom koriste prednost inovacija. Kompleks prostora manastira Kovilj ovde treba da konkuriše i diferencira se tako da ponudi inovativne proizvode većeg kvaliteta, a za istu cenu u odnosu na konkurentske destinacije.

Povećanje kvaliteta - trend povećanja kvaliteta rezultat je sve većih potreba i zahteva tržišta, što je u neposrednoj vezi sa diferenciranjem potreba i tržišta. Ovakav trend kompleksu Kovilja nameće zahtev da prihvati i pruži odgovor na nove tržišne izazove. Prema tome, kompleks manastira Kovilj u izboru i oblikovanju svojih proizvoda treba da igra na kartu malog broja inovativnih i dobro oblikovanih diferenciranih programa i proizvoda.

Potreba za 'lifestyle' marketingom - razvoj programa i marketinga je danas u potpunosti u vezi sa razvojem životnih stilova (lifestyle marketing), zbog toga što je svaka diferencirana programska potreba izvedena iz životnog stila koji oblikuje određenu grupu potrošača za taj proizvod. To znači da se kompleks manastira Kovilj mora osloniti na marketing prema životnim stilovima i u skladu s time oblikovati i ciljnim tržištima ponuditi svoje diferencirane proizvode. Tu se prvenstveno misli na poljoprivredne prehrambene proizvode ekološke proizvodnje hrane, sa nezagadjenog područja i proizvode koji su nastali po tehnologiji i postupcime ekološki zdrave ishrane.

5. Predlozi ključnih projekata........................................................ Na temelju SWOT analize, obilaska destinacije i analize situacije na terenu, kao i na temelju razgovora sa ključnim subjektima, te na bazi toga definisanim nedostacima i problemima destinacije, identifikovani su ključni prioritetni projekti kojima je svrha povećanje konkurentnosti poljoprivredno - turističke destinacije kompleksa manastira Kovilj. Nadalje, ovi projekti ojačati će i usmeriti poljoprivredni i turistički razvoj Kovilja u skladu sa definisanim glavnim nosiocima pozicioniranja. Ovi projekti odnose se na poboljšanje opšte infrastrukture / mobilnosti, izgradnju poljoprivredne i turističke infrastrukture, kao podlogu za razvoj proizvoda na planu poljoprivrede i turizma. Pregled predloženih projekata prikazan je u sledećoj tabeli:



11111111 106

RELIGIOZNO PODRUČJE:........................................................................

1. Projekt rekonstrukcije i konzervacije zatvorenog područja manastira 2. Projekt rekonstrukcije i zaštite otvorenog područja manastira 3. Projekt izgradnje centralnog i sekundarnih parkinga za posetioce 4. Projekt izgradnje kapaciteta manastirskih konaka 5. Projekt izgradnje i opremanja manastirskih umetničkih radionica 6. Projekt izgradnje manastirskog skita 7. Projekt izgradnje kapele na prostoru otvorenog područja manastira 8. Projekt izgradnje ekonomskih i pomoćnih objekata

POLJOPRIVREDNA DELATNOST:............................................................

9. Projekt korišćenja poljoprivrednih površina namenjenih proizvodnji tikve golice

10. Projekt korišćenja poljoprivrednih površina namenjenih proizvodnji ostalih poljoprivrednih proizvoda

11. Projekt proizvodnje eko hrane – povrtnjaka 12. Projekt korišćenja površina namenjenih organskoj poljoprivredi 13. Projekt izgradnje staklenika i plastenika 14. Projekt izgradnje novog i revitalizacije starog kompleksa salaša

STOČARSTVO............................................................................................

15. Projekt izgradnje farme krava, ovaca, koza i svinja mangulica 16. Projekt korišćenja pašnjaka za eko ispašu 17. Projekt izgradnje i korišćenja ogradjenog pašnjaka za ispašu svinja

mangulica 18. Projekt izgradnje ergele konja sa svim potrebnim pratećim objektima 19. Projekt izgradnje mini zoo vrta

PRERADJIVAČKA DELATNOST................................................................

20. Projekt izgradnje pogona za preradu tikve golice 21. Projekt izgradnje pogona za proizvodnju tikvinog ulja sa pratećim objektima 22. Projekt objekata za skladištenje zrnastih poljoprivrednih proizvoda - silosa 23. Projekt hladnjače za skladištenje voća i povrća 24. Projekt objekta laboratorije za kontrolu kvaliteta poljoprivrednih proizvoda 25. Projekt pogona za preradu mleka i proizvodnju sira sa pratećim objektima 26. Projekt pogona pekare za proizvodnju hleba i peciva 27. Projekt objekta za skladištenje i preradu ribe i mesa 28. Projekt pogona za preradu voća i proizvodnju sokova, kompota i dđemova 29. Projekt objekta vetrenjače sa osnovnom energetskom funkcijom i

sporednom funkcijom restoranskog objekta 30. Projekt objekata garaža i radionica za poljoprivrednu mehanizaciju, sa

objektom interne benzinske stanice 31. Projekt pogona pilane za preradu drveta, sa pratećim objektima



11111111 107

VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO.........................................................

32. Projekt podizanja i korišćenja ekološkog voćnjaka 33. Projekt podizanja i korišćenja ekološkog vinograda 34. Projekt izgradnje vinskog podruma, sa pogonom za preradu grždja i

proizvodnju i skladištenje vina i drugih alkoholnih pića 35. Projekt izgradnje objekta sušare i skladišta za voće 36. Projekt stanica za navodnjavanje

PČELARSTVO............................................................................................

37. Projekt proizvodnje eko meda, sa pratećim objektima 38. Projekt pogona za proizvodnju sveća

TURISTIČKO PODRUČJE..........................................................................

39. Projekt izgradnje parkinga za turiste 40. Projekt izgradnje objekta restorana na auto putu Beograd – Novi Sad 41. Projekt izgradnje objekata restorana na površinama turističkog područja

kompleksa manastira 42. Projekt izgradnje marina za čuvanje čamaca, sa pratećim objektima

zimovnika i objekta za izdavanje čamaca 43. Projekt objekata za garažiranje i držanje fijakera, bicikala, turističkog vozića

namenjenih turistima 44. Projekt objekta za držanje konja za jahanje namenjenih turistima (izvan

ergele) 45. Projekt izgradnje plaža na prostoru kompleksa manstira 46. Projekt izgradnje objekata ekološkog turizma: bungalova, kampa, kampa

gorana, sa pratećim objektima 47. Projekt izgradnje Wellness i spa kompleksa objekata zdravstvenog turizma

u vidu hotela sa pratećim apartmanima i vilama, pratećim zatvorenim i otvorenim bazenom, tenis terenima i dr.

48. Projekt izgradnje etno sela sa pratećim objektima zdravstvenog turizma 49. projekt izgradnje hipodroma sa pratećim objektima (štalama, gledalištem,

klubom, restoranom) SPORT I REKREACIJA..............................................................................

50. Projekt izgradnje sportskih terena otvorenog i zatvorenog tipa, pokrivenih i nepokrivenih (košarka, odbojka, tenis i dr.), trim staza, ciklo staza, sa pratećim objektima (mokrim čvorovima, svlačionicama i dr.), projekt izgradnje otvorenog i zatvorenog bazena sa pratećim objektima

51. Projekt izgradnje golf kluba sa golf terenima za dve golf staze d 11 i 9 rupa, sa svim pratećim objektima

LOV I RIBOLOV..........................................................................................

52. Projekt izgradnje kompleksa ribnjaka sa pratećim objektima 53. Projekt realizacije kompleksa lovišta sa pratećim objektima 54. Projekt izgradnje fazanerije i drugih objekata neophodnih za razvoj lovišta



11111111 108

EDUKACIJA................................................................................................

55. Projekt izgradnje objekta Muzeja srpske pravoslavne crkve, sa pratećim objektima

56. Projekt izgradnje otvorene pozornice u prirodi, sa pratećim objektima



11111111 109



11111111 110

6. Koncept najbolje upotrebe poljoprivredno – turističkog............ resorta kompleksa manstira Kovilj................................................ 6.1. Polazne osnove.................................................................................... Nastavljajući se na prethodno obavljene i predstavljene analize, detaljne obilaske terena i razgovore sa ključnim subjektima u razvoju poljoprivrede i turizma područja Kovilja, naš je zaključak da se budući razvoj poljoprivredno – turističke destinacije kompleksa manastira Kovilj oslanja na sledeće ključne elemente:

Autonomna pokrajina Vojvodina i Republika Srbija, zbog intenziviranja razvoja i međunarodne saradnje, zbog svojih razvojno-investicionih potreba, a zatim zbog prepoznatog značaja sektora poljoprivrede i turizma te nastojanja Izvršnog veća Vojvodine i Vlade Srbije da otvori nekoliko internacionalno relevantnih poljoprivredno - turističkih projekata, kompleksu manastira Kovilj otvara mogućnost za ulazak na svetsku scenu relevantnih poljoprivredno turističkih destinacija.

Globalni trendovi u razvoju ekološke poljoprivrede i turizmu i s time povezani razvoj

inovativnih turističkih planinskih resorta upućuju na rastuću tražnju za resortima u očuvanom prirodnom okruženju koji mogu da ponude poljoprivrednu proizvodnju po principima ekoloških zahteva. U turističkom pogledu, oviresorti svojim gostima nude široku lepezu iskustava, proizvoda i aktivnosti tokom cele godine.

Obzirom na svoju atraktivnost, potencijal i kapacitete, Koviljsko – petrovaradinski rit i područje kompleksa manastira Kovilj započinje 'green field' razvoj poljoprivredno – turističkog resorta, i to sledeći najnaprednije modele razvoja ovakvih projekata.

To znači da će se razvoj bazirati na principima umerenog i sofisticiranog koncepta

eksploatacije poljoprivrednih površina u svrhu ekološke proizvodnje hrane, pića i meda

U turističkom pogledu, razvoj resorta će biti zasnovan na principima ekološke

izgradnje kapaciteta, posebno na principima kondominijumizacije, uz planski razvoj resorta od strane jednog vlasnika – Srpske pravoslavne crkve, odnosno konzorcijuma crkve i specijalizovanih investitora i developera.

Prema tome, da bi kompleks Koviljskog manastira ušao u globalnu poljoprivrednu i

turističku razvojnu kompaniju, ovaj projekat je potrebno profesionalno sprovesti, sledeći striktnu planersku i razvojnu proceduru

Ova procedura se sprovodi po internacionalnim standardima i pravilima igre u

razvoju sličnih destinacija.

Dakle, za uspešnost projekta razvoja kompleksa manastira Kovilj neophodna je integracija striktnog planiranja celokupnog područja i striktne implementacije plana, koja se oslanja i sledi regulative, smernice, norme i standarde za sve subjekte uključene u različite segmente ovog projekta.



11111111 111

Iako na području opštine Novi Sad i mesta Kovilj već postoje identifikovane lokalne

razvojne inicijative, prostor manastira Kovilj je ipak razmerno netaknut, pa budući razvoj kompleksa pretpostavlja izgradnju adekvatne infrastrukture.

Stoga se pristup rešavanju nedostajuće infrastrukture, ali i celokupna zaštita područja

Poljoprivrednog i turističkog razvoja treba integrisati u kompletnu strategiju razvoja Vojvodine i Novog Sada koju će prihvatiti svi ključni interesni subjekti.

Poljoprivredno - turistički razvoj kompleksa manastira Kovilj nužno će se realizovati u

nekoliko etapa, pa je prema tome prva razvojna faza ulagački najzahtevnija, jer nosi značajna ulaganja u infrastrukturu i sadržaje celokupne razvojne poljoprivredno turističke ponude.

Upravo iz tog razloga, detaljna finansijska elaboracija ovog projekta izvršiće se samo za prvu razvojnu fazu.



11111111 112

F. KLJUČNI INVESTICIONI PROJEKTI I................ TRŽIŠNOEKONOMSKA.......................................... ANALIZA..................................................................

2. Pretpostavke......................................................................... Koncept upotrebe prostora i strategije investiranja za Scenario 1. faze realizacije plana podrazumevaju sledeće ključne pretpostavke:

D. INVESTICIJE................................................................................................................... Procena potrebnog iznosa ulaganja potrebnog za izgradnju svih planiranih

sadržaja bazira se na uobičajenim troškovima gradnje objekata sličnih karakteristika u srednjoj i jugoistočnoj Evropi, korigovanim za specifičnosti srpskog – vojvodjanskog tržišta;

Na području projekata iz oblasti poljoprivrede, fokus je na visoko kvalitetnim projektima, medju kojima je najznačajniji projekat proizvodnje i prerade tikve golice. Za ovaj projekat postoji zainteresovanost stranog ulagača, koji je voljan da investira u početak proizvodnje i izgradnju kapaciteta za preradu tikve i proizvodnju tikvinog ulja. Plasman je zagarantovan na evropskom tržištu, što daje dodatnu sigurnost ovom projektu.

Takodje, treba se fokusirati na oblast stočarstva, pre svega proizvodnju i preradu mleka i proizvodnju ekološke hrane

Na polju voćarstva i vinogradarstva, treba se koncentrisati na ekološku proizvodnju neprskanog voća i proizvodnju autohtonih vrsta vina.

Na polju turizma, pre svega je fokus na izgradnji kapaciteta neophodnih za razvoj zdravstvenog turizma, pre svega Wellness i Spa centra sa hotelskim i stacionarnim kapacitetima visokog standarda, bungalovima i pratećim vilama. Naravno, uz ovakve centre idu i prateći sadržaji, kao što su: zatvoreni i otvoreni bazeni, saune, rekreacione sale, sale za masažu, wellness i druge funkcije.

fokus je na hotelske objekte sa 4 internacionalne zvezdice uz koje se razvija nekoliko objekata apartmansko-rezidencijalnog tipa koji povećavaju smeštajnu ponudu destinacije;

Takodje, važna je investicija u izgradnju golf terena i golf kluba, koji celom kompleksu treba da „udahnu“ finansijska sredstva putem kojić će biti obezbedjen dalji održivi razvoj celokupnog resorta, uključujući i njegove programe na polju poljoprivrede

predložene investicije se baziraju na benčmark analizi sličnih turističkih projekata u regionu uvažavajući lokalne standarde;

svi smeštajni objekti se povezuju sa poslovanjem nekretninama, a zbog upravljanja rizicima i time lakšeg pribavljanja investitora u uslovima još uvek ograničenog tržišta;

planiraju se sadržaji dodate vrednosti – pored golf, spa centar i destinacijski centar sa komercijalnim sadržajima i drugo, a čija je realizacija povezana i s jakom ulogom javnog sektora, to jest sadašnjih i potencijalno osnovanih javnih institucija (kao npr. golf klub i sl.);

procena ulaganja u sportsko - rekreacioni centar bazirana je na osnovu planiranog broja mogućih posetilaca i njihovog prihvatnog potencijala kao i specifičnostima infrastrukture i sadržaja koje valja izgraditi, upoređeno sa sličnim projektima u svetu kao i budućim u regionu;



11111111 113

planiraju se investicije u javnu infrastrukturu kako je potrebno definisati u Prostornom planu posebne namene Parka prirode Koviljsko – petrovaradinskog rita.

E. PRIHODI.........................................................................................................................

Prosečno realizovani prihodi na području poljoprivrede, stočarstva i prehrambene industrije odredjuju se prema uslovima i zahtevima tržišta u uporedjenju sa sličnim kapacitetima koji postoje u regionu

Potrebno je izvršiti poslovne planove (Biznis planove) za svaki pojedinačni projekat i izvršiti detaljnu analizu njegove isplativosti

Ove analize će biti osnova za eventualne kreditne aranžmane i eventualne ugovore sa pojedinim potencijalnim investitorima na pojedinim programima

Na polju turističkih programa, procena prihoda se vrši uporednom analizom prihoda sličnih turističkih kapaciteta koji se nalaze u regionu, analizom tržišta i tržišnih mogućnosti, uz uključivanje specifičnih karakteristika konkretne destinacije.

Cene po vrstama usluga, uključujući i smeštajne kapacitete planiraju se na osnovu analize tržišta na području srednjeg i jugoistočnog evropskog okruženja projekta umanjene za 15-20%;

Cene ulaznica u spa centar planiraju se po istom principu umanjene za 30%; Zauzetost smeštajnih jedinica se planira na osnovu analize tržišta evropskog

okruženja umanjeno za 10%; Procena odnosa smeštajnih prihoda i ostalih prihoda planirana je za svaki

Projekat, odnosno objekat posebno a na bazi uobičajene internacionalne prakse i standarda unutar predloženih tipova i kategorija objekata;

Prodajne cene u poslovanju nekretninama planirane su na osnovu analize tržišta sličnih projekata u širem okruženju pri čemu se cene jedinica razlikuju zavisno od njihovog kvaliteta i sadržaja;

U svim smeštajnim i boravišnim objektima predložena je prodaja jedinica privatnim Korisnicima - vlasnicima po principu kondominijuma. Vlasnici koriste jedinice 60 dana godišnje, a preostali deo godine jedinice su u komercijalnoj upotrebi.

F. TROŠKOVI...................................................................................................................... Na pollju programa iz oblasti poljoprivrede, stočarstva, voćarstva i vinogradarstva,

potrebno je napraviti detaljnu analizu troškova proizvodnje i eksploatacije, koja će pokazati isplativost svakog pojedinačnog projekta

Pr tom, treba se oslanjati na standarde eksploatacije i troškovne standarde koji su postavljeni na medjunarodnom planu, a koje je moguće primeniti na području regiona

Posebno treba izvršiti analizu troškova za program proizvodnje ulja tikve golice, koji predstavlja specifičan program koji nema referentni uzor na domaćem tržištu Vojvodine

Takodje, treba prilikom analize troškova voditi računa o specifičnostima kompleksa i to posebno onim koji su zasnovani na činjenicama da se kompleks nalazi u vlasništvu i pod generalnom upravom Srpske pravoslavne crkve

Činjenica da kompleksom upravlja ili kontroliše realizaciju projekata Srpska pravoslavna crkva predstavlja osnov za povećanje kvaliteta i standarda u upravljanju poljoprivrednim površinama i turističkim resursima;

U turističkom smislu, bitno je uvažavanje troškovnih standarda međunarodne hotelske industrije i industrije na planu zdravstvenog i rekreacionog turizma;

Takodje, potrebno je uvažavanje udela troškovnih kategorija u srpskoj turističkoj industriji koja je specifičnog karaktera;



11111111 114

Potrebna je primena metodologije USALI (Uniform System of Accounts for the

Lodging Industry jedinstveni sistem računovodstva za smeštajnu industriju); Potrebna je primena standarda zapošljavanja prema kategorijama i standardima koji

su internacionalno prihvaljivi i prilagodjenih za prilike Srbije; U primenjenom modelu sa kondominijumima, vlasnicima jedinica se plaća

godišnja naknada koja se svake godine obračunava u iznosu od 40% operativnog prihoda minus deo troškova komercijalnog operisanja tim smeštajnim jedinicama koji se prevaljuje na vlasnike. Obuhvat troškova koji se prevaljuju na vlasnike jedinica zavisi od vrsta sadržaja koje pojedini objekt nudi.

Za prezentovane projekte predviđa se da prvih 3 do 5 godina nakon investicije predstavljaju period stabilizovanja. Predviđeno poslovanje objekata u pojedinim programima prikazano je za prvu godinu nakon tog perioda tzv. stabilizovanu godinu. Sve finansijske projekcije se baziraju na postojećim makroekonomskim uslovima u Srbiji, posebno Vojvodini, kao i na tržišnim pretpostavkama koje uključuju aktuelni tržišni status i predviđene trendove na tržištu bez većih tržišnih previranja. Prihodi i troškovi su u bilansima uspeha pojedinih programa prikazani u neto iznosima te ne uključuju porez na dodatu vrednost. Finansijski iznosi su svi prikazani u evrima i stalnim (neinflacioniranim) cenama. 2. Primer nekoliko projekata u Scenariju 1 – Prvoj fazi................ realizacije Programske studije razvoja kompleksa manstira........ Kovilj............................................................................................. Potrebno je izraditi Projekcije bilansa uspeha u stabilizovanoj godini za svaki projekt iz Prve faze Programske studije razvoja kompleksa manastira Kovilj. Tu spada ukupno 56 predloženih projekata sa ukupno 10 područja privrednih aktivnosti koje je moguće vršiti na prostoru kompleksa manastira. Ovih 10 područja su:

1. Religiozno područje 2. poljoprivredna delatnost 3. stočarstvo 4. preradjivačka delatnost 5. voćarstvo i vinogradarstvo 6. pčelarstvo



11111111 115

7. turističko područje 8. sport i rekreacija 9. lov i ribolov 10. edukacija

Naravno da u programskoj studiji nije moguće dati pregled ulaganja zajedno sa bilansom uspeha za svaki od 56 predloženih projekata ponaosob. Bilansi uspeha će biti predmet posebnih analiza za svaki program U nastavku se navode projekcije potrebnih ulaganja i bilanse uspeha u stabilizovanoj godini za nekoliko specifičnih projekata baznog područja turizma. Ovi bilansi su uradjeni samo kao okvir u kojem treba dalje raditi i kao primer izrade bilansa za sve ostale programe WELLNESS I SPA CENTAR (prva faza).................................................................................... Bruto razvijena površina (kvm) 5.000 Procenjena investicija ukupno (EUR) 8.000.000 Po kvm 1.600 PROJEKCIJA BILANSA USPEHA U STABILIZOVANOJ GODINI............................................. Kapacitet posetilaca 200 posetilaca istovremeno Period poslovanja 360 dana Korišćenje 75% Godišnji broj posetilaca: 54.000 Cena karte: poludnevna 6evra vikend 16 evra Dnevna 10 evra popust za posetioce hotela 15% Struktura posetilaca: Poludnevno 10% vikend 30% Dnevno 10% posetioci hotela 50% Prihod karata: 483.300 evra Broj gostiju na tretmanima 15% Prosečna potrošnja po gostu na tretmanima 22 evra Prihod tretmana 178.200 evra Broj gostiju u ugostiteljstvu: 45% Prosečna potrošnja po konzumaciji u ugostiteljstvu 6 evra Prihod ugostiteljstva: 145.800 evra UKUPNA POTROŠNJA GOSTIJU (PRIHOD) 807.300 evra................................ UKUPNI OPERATIVNI TROŠKOVI: 605.475 evra................................ Od toga, ukupno plate: 322.920 evra................................ BRUTO OPERATIVNA DOBIT (GOP) 201.825 evra................................ DOBIT PRE AMORTIZACIJE KAMATA I POREZA................................................................... (EBITDA) 161.460 evra................................ Prosečan broj zaposlenih prema satima rada: 38..................................................



11111111 116



11111111 117

GOLF TEREN (KLUB).................................................................................................... Pozicioniranje moderan golf teren sa 18 rupa Lokacija: zona golfa Sadržaji: golf teren (18 rupa) sa golf klubom sa prostorijama za članove kluba i vlastitim barom i restoranom BRUTO RAZVIJENA POVRŠINA (samo klub, kvm) 900 Procenjena investicija ukupno (EUR) 900.000 Po kvm: 1.000 PROJEKCIJA BILANSA USPEHA U STABILIZOVANOJ GODINI................................. Predvidjeni broj članova kluba 450 Prosečna godišnja članarina (EUR) 1.100 PRIHOD OD ČLANARINA (EUR) 495.000.................................... Maksimalan kapacitet (broj rundi dnevno za Golf od 18 rupa) 150 Mogući broj dana igranja golfa 215 Prosečna zauzetost terena (%) 50% Godišnji broj rundi 17.200 Prosečna cena (EUR, prosečno za Članove i ostale) 35 PRIHOD OD NAKNADA ZA IGRANJE GOLFA............................................................. (greenfees u EUR) 602.000.................................... OSTALI OPERATIVNI PRIHODI (EUR) 180.600.................................... UKUPNI PRIHODI (EUR) 1.277.600................................. UKUPNI OPERATIVNI TROŠKOVI (EUR) 638.800.................................... Od toga ukupno plate (EUR) 153.312 Učešće plata u ukupnom prihodu 12% Prosečan broj zaposlenih prema satima rada 18 BRUTO OPERATIVNA DOBIT (GOP u EUR) 638.800.................................... Učešće GOP u ukupnom prihodu 50% Fiksni troškovi (osim kamata i amortizacije u EUR) 63.880 DOBIT PRE AMORTIZACIJE, KAMATA I..................................................................... POREZA (EBITDA Earnings before Interest, ...................................................................... Taxes, Depreciation, and Amortization u EUR) 574.920................................... Učešće EBITDA-a u ukupnom prihodu 45%



11111111 118



11111111 119

APARTMANI - HOTELSKE VILE, (LOVAČKE KUĆE VISOKOG STANDARDA/.......... VOJVODJANSKE LUKSUZNE RURALNE KUĆE)........................................................ Pozicioniranje: kuće za smeštaj jedne porodice, namenjene za glavni odmor privatnih vlasnika više platežne moći Kategorija: 3+ ili 4 internacionalne zvezdice Karakteristike: svaka kuća na 2 sprata, a sastoji se od nekoliko soba, dnevnog boravka, kuhinje, 2 kupatila i vlastitog parkinga NETO SMEŠTAJ (kvm) 26.400...................................... UKUPNA BRUTO RAZVIJENA POVRŠINA................................................................... (BRP kvm) 29.040...................................... Procenjena investivija ukupno (EUR) 27.588.000 Po ključu 125.400 Po kvm 950 PROJEKCIJA POSLOVANJA U STABILIZOVANOJ GODINI....................................... Struktura noćenja prema karakteristikama posetilaca: Individualci 100% Grupe 0% Noćenja prema zemljama porekla: Srbija 70% JI Evropa 20% Zapadna Evropa 10% Dana poslovanja: 365 PROJEKCIJA BILANSA USPEHA U STABILIZOVANOJ GODINI................................ Broj jedinica 220 Broj kreveta 1.760 Godišnja zauzetost smeštajnih jedinica (%) 55% Prosečna cena smeštajne jedinice (EUR) 170 Prosečna cena noćenja (EUR) 44.26 Prodate smeštajne jedinice 44.165 Faktor višestruke zauzetosti (DOF) 3.84 Noćenja 169.634 PRIHOD SMEŠTAJA (EUR) 7.506.050................................. OSTALI OPERATIVNI PRIHODI (EUR) 153.226.................................... UKUPNI PRIHODI (EUR) 7.661.276................................. Dnevni prihod smeštaja po raspoloživoj smeštajnoj jedinici (u EUR) 93.50 Ukupni prihod po raspoloživoj smeštajnoj Jedinici (EUR) 34.82 Učešće prihoda smeštaja u ukupnom prihodu 98%



11111111 120

UKUPNI OPERATIVNI TROŠKOVI (EUR) 1.915.319................................. Od toga, ukupno plate (EUR) 689.515 Učešće plata u ukupnom prihodu 9% Broj zaposlenih po smeštajnoj jedinici 0.25 Prosečan broj zaposlenih prema satima rada 62 BRUTO OPERATIVNA DOBIT (GOP u EUR) 5.745.957................................. Učešće GOP u ukupnom prihodu 75% Naknada vlasnicima (EUR, 40% udela u prihodu Umanjeno za deo troškova) 1.244.957 Finalni troškovi (osim kamata i amortizacije, EUR) 383.064 DOBIT PRE AMORTIZACIJE KAMATA I POREZA 4.117.935................................. PRODAJA APARTMANA – HOTELSKIH VILA.............................................................. Broj jedinica 220 Prosečna površina (kvm) 120 Prosečna cena po kvm (EUR) 1.600 PRIHOD PRODAJE JEDINICA (EUR) 42.240.000............................... Prosečna prodajna cena jedinice (EUR) 192.000



11111111 121



11111111 122



11111111 123

3. Projekti javne infrastrukture.................................................. Područje kompleksa manastira Kovilj obuhvaćeno Programskom studijom Prostornog plana sadrži jasno utvrđen režim zaštite i kontrole korišćenja temeljnih resursa i posebno je obrađeno i u smislu razvoja potrebne infrastrukture za budući poljoprivredni, turistički i rezidencijalni razvoj. Za potrebe ovog projekta izvršene su provere bazičnih kapaciteta infrastrukture (tehnički standardi i kapaciteti) potrebnih za razvoj investicija na polju poljoprivrede i turizma, a koji su obrađeni u saradnji sa lokalnim ekspertima. Što se tiče cena pojedinih investicija u infrastrukturu, uglavnom smo se oslonili na lokalne izvore i informacije o sličnim projektima u Republici Srbiji. Budući poljoprivredni kompleks i turistički resort koji će se izgraditi trebaju biti povezani sa infrastrukturnom mrežom celog područja Kovilja. Osim što će se određene saobraćajnice morati modernizovati i unaprediti, predlaže se izgradnja novih deonica puteva koji će omogućiti panoramski, odnosno opšti pristup resortu i kako iz pravca mesta Kovilj, tako i direktno sa autoputa Beograd – Novi Sad. Nadalje, infrastrukturna ulaganja podrazumevaju povezivanje na postojeću mrežu elektrosnabdevanja, vodosnabdevanja, kanalizacije i telefonije. U ovom delu projekta razmatraju se minimalna ulaganja u eksternu infrastrukturu koju je potrebno obezbediti za potrebe izgradnje resorta kompleksa manastira Kovilj. U prvoj fazi razrade projekta Programska studija Prostornog plana (Master plan) još nije moguće s punom preciznošću definisati tačne investicione iznose ulaganja u eksternu infrastrukturu, a za što su odgovorne javne instititucije na državnom regionalnom i lokalnom nivou. Naša je pretpostavka da će se nakon usvajanja Prostornog plana posebne namene područja Kompleksa manastira Kovilj pristupiti regulacionom planu koji predstavlja planski dokument nižeg nivoa kojim će se pobliže odrediti specifikacija budućih infrastrukturnih ulaganja. a) Saobraćajno povezivanje........................................................................................................ Predlog minimalno potrebnog saobraćajnog povezivanja odnosi se samo na inicijalnu fazu ovog projekta, a uključuje sledeće: Rekonstrukcija prilaznog puta sa strane mesta Kovilj, u ukupnoj dužini od 3 km. Procena je da je za ovu deonicu potrebno izdvojiti oko 300.000 evra. Potrebno je izgraditi interni poluprsten – obilaznicu unutar prostora kompleksa, sa priključkom kompleksa na auto put Beograd – Novi Sad , raskrsnicom na mestu priključka na auto put i okretnicom na severoistočnoj strani kompleksa. Procena je da za ovu rekonstrukciju treba izdvojiti 800.000 do 900.000 evra.



11111111 124

Izgradnjom novih deonica, odnosno rekonstrukcijom i modernizacijom postojećih deonica gore navedenih puteva, rešava se i ključni deo internog saobraćaja u kompleksu, odvaja se prostor kompleksa od okoline, a istovremeno se vrši povezivanje resorta sa auto putem. Time ovaj prostor, uz pretpostavku obezbeđenja ostalih ključnih saobraćajnih projekata na nivou Vojvodine (auto put Beograd – Novi Sad, petja na auto putu) stavlja celoviti prostor kompleksa manastira u puno bolju prometnu poziciju. Na taj način se podiže atraktivnost za ostale privatne investicije u poljoprivredno - turistički vrednosni lanac manastira Kovilj. b) Elektrosnabdevanje................................................................................................................ Potražnja za električnom energijem svake destinacije zavisi od faktora kao što su: potrebna električna energija za potrošače kao što su preradjivački pogoni, farme, mlin, hladnjača i sl. U turističkom pogledu, nivo potrebe za električnom energijom definiše planirani broj ležajeva (odnosno, potencijalnih korisnika, što uključuje zaposlene i stanovnike resorta), mikroklima – odnosno planirane funkcije resora tokom letnjih i zimskih meseci, te alternativni izvori energije (gas, nafta, solarna energija, energija zemlje itd.). Prema sadašnjim saznanjima, za prvu fazu ovog projekta neophodno je obezbediti električnu energije za proizvodno-preradjivačke kapacitete na planu poljoprivrede i smeštajne kapacitete na planu zdravstvenog turizma i sporta i rekreacije. Prema grubim proračunima, za prvu fazu je potrebno obezbediti kapacitete do 12 MW električne energije. Ovo podrazumeva ulaganje od 2 mil. Evra. c) Vodosnabdevanje................................................................................................................... Za razvoj destinacije kompleksa manastira Kovilj neophodno je osigurati adekvatno i pouzdano snabdevanje čistom i pitkom vodom. Potrošnja vode zavisi od vrste potrošača, a treba načiniti analizu potreba za svakog potrošača pojedinačno. Bitni su tzv. „veliki“ potrošači, medju kojima su fabrike za preradu tikve golice, preradu voća i povrća, proizvodnju voćnih sokova, mlekara, pekara, farma goveda i svinja i td. U delu turističkog programa, potrošnja vode se definiše po osobi posetilaca. Minimalna potrošnja vode po osobi varira, zavisno od vrste lokacije, a standardno iznosi min 200 litara po osobi dnevno. Obzirom da se ovaj projekat izvodi u nekoliko faza, naše su procene da je za kompletnu prvu fazu potrebno osigurati kapacitet vodosnabdevanja od minimalno 50 litara u sekundi. Tačni podaci, medjutim, biće dobijeni nakon izvršenih analiza potreba svih potrošača ponaosob.



11111111 125

Procenjuje se da je za lokalnu vodovodnu mrežu i prateće uređaje potrebno osigurati oko 2,0 miliona evra. Izvori potrebnih količina vode definisati će se posebnim projektom u skladu sa Vodoprivrednom osnovom/vodoprivrednim uslovima. d) Kanalizaciona mreža i tretiranje krutog otpada....................................................................... Kanalizaciona mreža će se morati rešiti za poljoprivredno – preradjivačke objekte, objekte farme, mlekare, pekare, vinarije i sl., a posebno za turističke kapacitete u okviru programa zdravstvenog turizma. Procenjuje se da će investicija u rešavanje odvoda otpadnih voda iznositi oko 1 miliona evra, što ne uključuje potrebne uređaje za tretman otpadnih voda (vrlo verovatno visoki stepen biološke obrade). Uslovi za izvođenje kanalizacione mreže i potrebnih uređaja za konačni tretman otpadnih voda proizaći će iz Vodoprivredne osnove, odnosno vodoprivrednih uslova. e) Telefonija................................................................................................................................ Projekat resorta kompleksa manastira Kovilj je u celosti pokriven postojećom mrežom Telecoma Srbije, a potrebne se investicije u priključivanje projekta na mrežu Telekoma Srbije procenjuju na oko 0,2 miliona evra. f) Rekapitulacija ulaganja u eksternu infrastrukturu.................................................................... Ovim projektom na temelju svetskih standarda procenjuju se potrebe i kvantifikovana ulaganja u „eksternu infrastrukturu“. U sklopu dovršenja Prostornog Plana posebne namene područja kompleksa manastira Kovilj, trebalo bi izvršiti potrebne provere, a kako bi se konačno došlo do objektivizovanih rešenja i iznosa investicionih ulaganja u ovu namenu. Budući je po definiciji reč o ulaganjima javnog sektora, to jest različitih srpskih javnih preduzeća (s izuzetkom Telekoma Srbije), ulaganja u eksternu infrastrukturu ovog projekta treba pre svega shvatiti kao razvojna ulaganja. Napominjemo da je ovde reč o vrlo okvirnoj proceni koja će se tek trebati verifikovati na bazi dodatnih ekspertiza u fazi razvoja regulacionih planova za ovo područje.

Rekapitulacija je sledeća: evra

1. a) Saobraćajno povezivanje 1.200.000 2. b) Elektrosnabdevanje 1.500.000 3. c) Vodosnabdevanje 2.000.000 4. d) Kanalizaciona mreža i tretiranje krutog otpada 1.000.000 5. e) Telefonija 200.000

UKUPNO: 5.900.000



11111111 126

4. Rekapitulacija ključnih investicija u prvoj fazi realizacije plana Pregled okvirnih investicija koje se odnose na ključne projekte, kao podlogu za razvoj programskih proizvoda Rekapitulacija je sledeća: period 2010-2013. godine evra

1. Religiozno područje: 7.850.000 2. Poljoprivredna delatnost: 1.550.000 3. Stočarstvo: 1.340.000

4. Preradjivačka delatnost: 6.740.000

5. Voćarstvo i vinogradarstvo: 470.000

6. Pčelarstvo: 50.000

7. Turizam: 16.770.000

8. Sport i rekreacija: 7.500.000

9. Lov i ribolov: 1.100.000

10. Edukacija: 500.000

UKUPNO PRVA FAZA 2010-2013: 43.870.000



11111111 127

5. Zaključni ekonomski indikatori projekta................................ Na ovom nivou razrade projekta koja je predstavljena u jednokratnom pregledu ostvarenih ključnih performansi, vidljivo je da projekat ima vrlo ozbiljan makroekonomski učinak. Pre svega, reč je o sledećem:

projekat ima i dugoročno stabilan potencijal generisanja prihoda; novostvorena vrednost projekta prelazi 17% ostvarenih prihoda, a

što je tipično za ovakve projekte zbog čega se lokalne vlasti u različitim destinacijama u okruženju bore za slične projekte;

projekat daje snažan podsticaj lokalnom zapošljavanju

projekat ima udeo od preko 70% privatnih investicija dok javne

investicije učestvuju sa oko 27%.

Deo za javno privatne investicije i partnerstva iznosi otprilike 3%;

veći udeo javnih / infrastrukturnih investicija rezultat je činjenice da je ovaj prostor relativno netaknut i elementarna infrastruktura se ovde sprovodi po prvi put, pa je i logično da su iznosi nešto veći.

Tabela u nastavku daje pregled ključnih ekonomskih efekata

projekta.



11111111 128

A. PRIHODI (evro)...................................................................................... operativni 15.000.000 prodaja imovine 35.000.000 BAZNO PODRUČJE 50.000.000 TURIZAM 10.000.000 OSTALE INVESTICIJE 2.000.000 UKUPNO 62.000.000.................................................................................. B. NOVOSTVORENA VREDNOST (evro)................................................. BAZNO PODRUČJE 15.000.000 TURISTIČKI CENTAR 45.000.000 OSTALE INVESTICIJE 13.000.000 UKUPNO 63.000.000.................................................................................. C. ZAPOŠLJAVANJE................................................................................. VELIKI PROJEKTI 250 MALI PROJEKTI 250 INDIREKTNO ZAPOSLENI 500 UKUPNO 1.000........................................................................................... D. INVESTICIJE (evro)............................................................................... JAVNE 5.400.000 PRIVATNE 43.870.000 JAVNO / PRIVATNE 500.000 UKUPNO 49.770.000.................................................................................. Ključni konačni indikatori:....................................................................... Investicije po zaposlenom (evro) 49.770..................................................... Investicije / prihod 49.770.000/ 62.000.000 = 0.80................................. Investicije / novostvorena vrednost 49.770.000/63.000.000 = 0.79..........



11111111 129

G. PREDLOG POSLOVNO – UPRAVLJAČKOG.... MODELA I PLANA REALIZACIJE........................... 1. Predlog temeljnog poslovno-upravljačkog modela................... Projekat razvoja poljoprivrede i turizma na području kompleksa manastira Kovilj predstavlja polugu preobraženja celog područja Kovilja i to u smislu

ekonomskog razvoja, fizičkog razvoja samog prostora, infrastrukturnog unapređenja, te učvršćivanja i dalje izgradnje identiteta celokupnog područja.

Obzirom na strukturu manastira Kovilj u smislu administrativnog upravljanja, a zatim na neophodne korake u smislu uspostavljanja kompletnog ekonomski opravdanog lanca vrednosti, da bi ovaj projekat ostvario svoju misiju, svi učesnici u realizaciji projekata, uključujući:

Pravoslavnu crkvu, skupštinu grada Novog Sada te privatne ulagače,

moraju zajedničkim naporima prilagođavati i usmeravati svoje delovanje prema definisanoj viziji, pozicioniranju, karakterima, te ključnim projektima predloženim u ovom Planu. Jedino na taj način je moguće da ovaj kompleksni projekat odgovori zahtevima, interesima i očekivanjima svih uključenih subjekata. Rezultati analize ključnih subjekata koja je sprovedena prilikom izrade ove Programske studije upućuju na visoke aspiracije i interese svih uključenih subjekata. Mišljenja smo da je ovaj projekat potrebno izvesti po internacionalnim konkurentskim standardima, uobičajenim za ovakve projekte, što znači da je razvoj ovog projekta moguće izvesti uz preuzimanje odgovornosti od strane sledećih subjekata:

Destinacijske Menadžment Organizacije (DMO) Skupštine grada Novog Sada, čiji predstavnici privatnog i javnog sektora trebaju biti

članovi novoformirane DMO, Srpske pravoslavne crkve, Eparhije Bačke i predstavnika manastira Kovilj, čiji

predstavnici treba da budu članovi upravnog odbora novoformirane DMO

Sa misijom podizanja nivoa konkurentnosti i izgradnje celokupnog poljoprivredno - turističkog lanca vrednosti. Nadalje, inicijative za pokretanje ključnih projekata prvi su zadatak ove organizacije.



11111111 130

Javni sektor Autonomne pokrajine Vojvodin, odnosno, Republike Srbije ima najpre

odgovornost za infrastrukturno opremanje kompleksa manastira Kovilj i njegovo povezivanje sa lokalnim centrima ekonomske moći.

To znači da javni sektor mora obezbediti kvalitetnu mrežu puteva, elektrosnabdevanje, vodosnabdevanje, kanalizacionu mrežu, telefonsku mrežu, itd., jer na taj način podržavaju i podstiču planirani razvoj sveukupne ekonomske, poljoprivreno – turističke ponude područja Kovilja.

Dodatna odgovornost javnog sektora je profesionalno planiranje i prostorno-urbanistička regulacija projekta.

Obzirom da je poljoprivredno - turistički razvoj kompleksa manastira Kovilj povezan i sa pažljivim upravljanjem prostorom i ekološkom ravnotežom kao strateškim resursom, po sebi se nameće mogućnost preuzimanja potpune ili delimične odgovornosti i za celokupni razvoj i upravljanje budućim područjem Kovilja.

To uključuje kako inicijalna ulaganja u specifičnu infrastrukturu tako i celokupno upravljanje i održavanje područja u funkciji tokom cele godine.

Ovaj razvojni i upravljački aspekt jest/treba biti predmet pregovora s potencijalnim privatnim ulagačima.

Privatni sektor, kao što i jeste uobičajena svetska praksa u razvoju sličnih 'greenfield' projekata, preuzima izgradnju poljoprivredno preradjivačkih i turističkih kapaciteta baznog resorta Kovilja i sa time povezani preduzetnički rizik.

Izgradnja i ekspolatacija baznog resorta Kovilja treba da bude realizovana po modelu mešovitog i istovremenog razvoja programa i svetski poznatog modela izgradnje i ograničenog vlasništva/ upravljanja i korišćenja nekretnina od strane privatnih lica.

To znači da ovaj bazni resort ne podrazumeva slobodnu izgradnju i poslovanje nekretninama po klasičnim dosadašnjim modelima prisutnim na ovom području.

Tri ključna uslova za ovaj model su:

Resort mora biti u poslovnoj funkciji tokom cele godine, zbog čega njegov menadžment mora biti u stanju na tržištu prodavati

ukupnost kapaciteta; Moraju se stimulisati investitori da putem modela uključivanja nekretnina u poslovni model razvoja projekta minimiziraju investicioni rizik, pa se stoga nužno računa na mešovitu izgradnju programskih

sadržaja; Moraju se stimulisati potencijalni kupci nekretnina, ali po svetskom modelu gde se privatnom tržištu nudi kupovina

sa ograničenim korišćenjem kao i odgovarajući garantovani prihod od tih nekretnina u komercijalnom poslovanju.

Ovaj moderni i dobro provereni pristup razvoju poljoprivredno turističkih resorta, pretpostavlja vrlo profesionalno planiranje i menadžment.

Zaključujemo da je zbog svega gore navedenog, za realizaciju ovog izuzetno kompleksnog i osetljivog projekta potrebno doneti odluku o tome ko će biti nosilac operativnog vođenja projekta razvoja ovog integralnog resorta.

Naš je predlog da se, saglasno sa dosadašnjim razmišljanjima i raspoloživim mogućnostima razvoja novih poljoprivredno – razvojnih i turističkih destinacija i resorta u Vojvodini, problem operativnog vođenja projekta razvoja poljoprivredno- turističkog resorta kompleksa manastira Kovilj locira na:



11111111 131

Destinacijsku Menadžment Organizacije (DMO) (koja je u fazi

osnivanja), odnosno Razvojnu kompaniju koja će se formirati za samo područje

manastira Kovilj Bilo koji od ovih nosilaca ima zadatak daljeg vođenja i detaljnije pripreme projekta za tržište kapitala, a to uključuje:

sva dalja rešavanja statusa zemljišta na području budućeg poljoprivredno - turističkog resorta kompleksa manastira Kovilj,

rešavanje pitanja potrebne infrastrukture, izradu detaljnih projekata i obezbeđenje potrebnih dozvola, oblikovanje standarda i režima razvoja resorta, pripremu investicionog prospekta, lokalni i međunarodni marketing, internacionalni tendering, itd.

Po uzoru na analizirane modele izvođenja ovakvih projekata u svetu, izvođenje ovog projekta moguće je u četiri varijante:

1. Nosilac projekta razvija, urbanizuje, parceliše i prodaje lokaciju ili pravo građenja (BOT - koncesija);

2. Nosioc projekta na bazi pribavljanja potrebnih ekspertiza i kadrova sam ulazi u projekat investicionog razvoja i kasnijeg upravljanja projektom kompleksa manastira Kovilj;

3. Nosilac projekta dokapitalizuje se od strane strateškog partnera; 4. Nosioc projekta formira zajedničko ulaganje (joint venture) sa odabranim

strateškim partnerom, što mu omogućuje dejstvovanje na širem prostoru kompleksa manastira Kovilj, te daje stratešku kontrolu nad održivim razvojem prostorne celine i maksimiranjem blagostanja celokupnog područja.

Bez obzira na odabrani model, jasno je da će predstavnik Nosioca projekta Razvoja kompleksa manastira Kovilj imati ključnu ulogu u sastavu DMO-a manastir Kovilj.



11111111 132

2. Plan aktivnosti...................................................................... Priprema i dovođenje ovako kompleksnog projekta do faze realizacije u današnjoj situaciji u Vojvodini pre svega su povezani s kapacitetom Vlade Srbije to jest Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, a potom i Izvršnog veća Vojvodine da obezbede sve neophodne uslove. Kod ovakvih i sličnih projekata u pravilu postoje četiri grupe aktivnosti koje valja pažljivo planirati i realizovati: GRUPE AKTIVNOSTI.................................................................................................................

1. Odluka o prihvatanju Programske studije – Master plana 2. Dodatna javna prezentacija Master plana (nacionalni i regionalni nivo) 3. Interni marketing 4. Utvrđivanje operativnog nosioca projekta 5. Operativno vođenje projekta:

a. detaljno planiranje i dizajniranje projekta, b. detaljne feasibility studije, c. inicijalni pregovori sa potencijalnim partnerima

6. Internacionalna promocija a. investicione konferencije, b. sajmovi investicija, itd.)

u svrhu akvizicije investitora i developera 7. Priprema i usvajanje prostorno-planerske i urbanističke dokumentacije

a. regulacija i b. zaštita prostora

8. Priprema i sprovođenje infrastrukturnig opremanja područja projekta 9. Formiranje DMO-a za područje projekta manastira Kovilj 10. Priprema internacionalnih tendera za

a. investitore / b. developere / c. operatore projekta ili

11. njegovih delova 12. Pregovori i zaključivanje ugovora 13. Operativna realizacije incijalne prve faze projekta 14. Planiranje završne prve faze projekta

Vremenski se raspored ključnih aktivnosti, s njihovim nosiocima i predvidljivim............ rokovima detaljnije razrađuje u sledećoj tabeli:.................................................................... br. Aktivnost Odgovornost Predvidivi rok Usvajanje Master plana kompleksa manastira Kovilj i interna promocija projekta Pokrajinsko izvršno veće, Ministarstvo ekonomije i Vlada Srbije, Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo



11111111 133

februar 2010 Osnivanje profesionalnog Nosioca za koordinaciju i operativno vođenje Projekta Ministarstvo ekonomije/ Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu; Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj mart 2010 Dovršenje Prostornog plana područja posebne namene kompleksa manastira Kovilj saglasno rešenjima Master plana Izvršno veće AP Vojvodine i Opština Novi Sad, Zavod za urbanizam Novi Sad Mart 2010 Regulacioni plan za područje kompleksa manastira Kovilj i pripadajući turističko – sportsko – rekreacioni centar Izvršno veće AP Vojvodine, Opština Novi Sad Zavod za urbanizam Novog Sada Septembar 2010 Zaštiti prostor područja užeg obuhvata Manastira Kovilj Izvršno veće AP Vojvodine, Opština Novi Sad Zavod za urbanizam Novog Sada Maj 2010 Izrada detaljnog operativnog investicijskog programa i prostornih specifikacija sa izradom idejnih projekata pojedinih programa Internacionalni konsultanti i Arhitektonsko – dizajnerska kuća u saradnji s lokalnim timom arhitekata Septembar 2010 Izrada operativnog programa razvoja opšte i Posebne infrastrukture u skladu sa Master planom Ministarstvo infrastrukture, Ministarstvo energetike, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine Oktobar 2010



11111111 134

Započeti s infrastrukturnim povezivanjem područja kompleksa manastira Kovilj sa baznim resortom i centrom Izvršno veće AP Vojvodine u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo Tokom 2010 i 2011 9. Osnivanje DMO-a i izrada programa realizacije poljoprivredno - turističkih programa i izgradnje poljoprivredno – preradjivačke i turističke infrastrukture u skladu sa predlozima Srpska pravoslavna crkva, Eparhija Bačka Novembar – decembar 2009 Započeti s internacionalnom promocijom projekta na bazi knjige, brošura, filma i DVD-a Projektni tim, Izvršno veće AP Vojvodine Opština Novi Sad Srpska pravoslavna crkva novembar 2009 – mart 2010 Pripremiti dokumentaciju za provođenje Tendera realizacije Programa razvoja područja Kompleksa manastira Kovilj Profesionalni nosioc projekta/Razvojna kompanija mart – maj 2010 Provesti tenderisanje i odabrati najpovoljnije / najkvalitetnije izvođače Projekta (podprojekata) Profesionalni nosioc projekta/Razvojna kompanija Maj – Juni 2010 Početak izvođenja Projekta Profesionalni nosioc projekta/Razvojna kompanija u saradnji s izvođačima Maj – juni 2010 Operativni nadzor izvođenja Profesionalni nosioc projekta/Razvojna kompanija Kontinuirano



11111111 135

H. PRILOZI............................................................... 1. PROGRAM PROIZVODNJE TIKVINOG ULJA.... GLEISDORFER OLKÜRBIS......................................................................................................

Sorta za ekološku i konvencionalnu proizvodnju Za uljnu i pekarsku industriju Visok sadržaj ulja (48-50%) Sklop 18.000 biljaka/ha Visok prinos koštica

Moguća alternativna kultura na našim poljima......................................................................

U poređenju sa tikvinim uljem, višu cenu postižu samo ulja masline ekstra kvaliteta i ponekad ulje od pščeničnih klica. Setva se obavlja krajem aprila ili početkom maja pnematskom sejačicom. Preporučeni međuredni razmak je 140 a rastojanje u konačno rastojanje u redu 70 cm. Povoljna je okolnost da uljana tikva u našim uslovima nema ekonomski značajnih bolesti, pa ni štetočina.

Poslednjih godina sve se više širi gajenje posebne forme obične tikve (Cucurbita pepo), koja se naziva uljana tikva i gaji se zbog semena bogatog uljem. Poznate su dve forme uljane tikve: uljana tikva sa ljuskom i uljana tikva-golica čije seme nije obloženo čvrstom ljuskom. Domaći sortiment se sastoji od uljane tikve-golice „Olinka“ i uljane tikve sa ljuskom „Olivija“ stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Uljana tikva je plemenita varijanta stočne tikve. Na osnovu izgleda semena razlikuju se uljana tikva-golica koja je bez semenjače i uljana tikva sa ljuskom čije su semenke pokrivene čvrstom, belom ljuskom. Najvažniji sastojci semena uljane tikve su ulje, belančevine i vitamini, pre svega vitamin E. Najviše se gaji radi semena koje sadrži i do 50% veoma kvalitetnog ulja. Ulje iz semena se dobija bez hemikalija, presovanjem. Zbog niske tačke ključanja tikvino ulje nije pogodno za prženje već nalazi primenu kao salatno ulje a zbog lekovitosti primenjuje se i u farmaciji. Lekovitost ulja ispoljava se u ublažavanju tegoba kod oboljenja prostate. Vrlo je korisno i meso ploda koje je kvalitetna, kabasta stočna hrana. Najviše sadrži minerale, vitamine i žuti pigment karotin.

Agronomske karakteristike uljane tikve.................................................................................

Uljane tikve „Olivija“ i „Olinka“ se karakterišu visokim prinosom svežeg ploda (40-50 t/ha) i suvog zrna (600-800kg/ha) kao i visokim sadržajem ulja u zrnu (45-47%).



11111111 136

Ukoliko se teoretski prinos ulja uljane tikve-golice od oko 500 kg/ha uporedi sa prinosom ulja drugih uljarica, vidi se da taj prinos znatno zaostaje npr. U poređenju sa našom tradicionalnom uljanom biljkom – suncokretom. Imajući na umu da se u malim prešaonama za dobijanje tikvinog ulja postižu manja iskorišćenja (obično se od 100 kg zrna dobije oko 37- 45 litara ulja), sa hektara površine se može računati oko 370 – 450 litara tikvinog ulja. Međutim, manji prinos ulja je adekvatno kompenziran višom cenom tikvinog ulja u poređenju sa ostalim nerafinisanim uljima. Litra ovog ulja na tržistu Nemačke iznosi oko 40 EUR. Cene u Austriji pri kupovini od proizvođača na licu mesta su manja i kreću se od 15-20 EUR po litru. U poređenju sa tikvinim, višu cenu postižu samo ulja masline ekstra kvaliteta i ponekad ulje od pšeničnih klica. Iz navedenog proizilazi, da se bez obzira na činjenicu, što se uljana tikva karakteriše relativno malim prinosom ulja po jedinici površine, njeno gajenje je perspektivno zbog visoke cene nerafinisanog tikvinog ulja. Stoga bi bilo opravdano da se u buduće proizvodnji uljane tikve, naročito uljane tikve-golice u čistom usevu ili kao međuusev posveti veća pažnja kod nas. Gajenje uljane tikve dobija poseban značaj u kontestu diverzifikacije naše poljoprivredne proizvodnje. Radi se o inicijativi da se smanji gajenje „masovnih kultura“ kao što je npr. Pšenica i da se poveća udeo tzv. „alternativnih kultura“ čija je proizvodnja radno intenzivnija, ali su ovi proizvodi mnogo atraktivniji na tržištu poljoprivrednih proizvoda.

Proizvodnja uljane tikve...........................................................................................................

Praksa gajenja tikve kao međuuseva ranije je bila toliko rasprostranjena da i nije bilo parcele kukuruza bez tikve. Praksa međuuseva odnosno združenog useva kukuruza i tikve u poslednje vreme se ponovo proučava ne samo kod nas već i u drugim zemljama. Uljana tikva-golica se uglavnom gaji u čistom usevu, za koju je razrađena kompletna tehnologija proizvodnje. Setva se obavlja krajem aprila ili početkom maja pnematskom sejačicom. Preporučeni međuredni razmak je 140 a rastojanje u konačno rastojanje u redu 70 cm. Nega useva se sastoji od međuredne obrade i okopavanja, sve dok loze ne pokriju zemlju. Povoljna je okolnost da uljana tikva u našim uslovima nema ekonomski značajnih bolesti, pa ni štetočina. Od bolesti treba spomenuti trulež ploda (prouzrokovač je antraknoza, Colletotrichum lagenarium) i viroze. Trulež ploda je rezultat prevelike količine padavina u završnom delu vegetacije. Moguće je samo preventivno tretiranje preparatima Cineb i Benlate. Na žalost, jedina mogućnost tretiranja gustog useva tikve je iz vazduha, aerotretiranjem. Viroze predstavljaju novo, opasno obolenje uljane tikve. Virusi koji napadaju uljanu tikvu se semenom ne šire. Zaražavanje vrše lisne vaši koje čestice virusa prenose sa raznih korovskih i gajenih biljaka-domaćina. Tretiranje protiv lisnih vaši daje samo delimičan rezultat. Krajnje rešenje je u otpornim sortama na kojima se intenzivno radi ne samo kod nas već i u drugim zemljama. Imajući u vidu da se uljana tikva u principu ne tretira nikakvim pesticidima, time sa lako zadovoljavaju principi ekološke proizvodnje tj. Da se proizvede seme uljane tikve bez ostataka hemikalija. U cilju valorizaciju ove komparativne prednosti uljane tikve npr. Na zapadnom tršištu nije dovoljna sama činjenica da se tokom proizvodnje ne sprovode hemijske mere zaštite. U cilju „ozvaničavanja“ ekološke proizvodnje nephodno je da se proizvodnja odvija pod nadzorom službe ovlašćene za izdavanje zvaničnog certifikata o ekološkoj proizvodnji o čemu naši proizvođači često nisu dovoljno obavešteni. Naknadna certifikacija proizvodnje nije moguća! Žetva uljane tikve i sušenje zrna se obavlja na specifičan način.

Nutritivna i farmakološka uloga uljane tikve..........................................................................

Tikvino ulje (pogrešno nazvano „bundevino ulje“ ili „ulje bundevskih koštica“) dobija se procesom „hladnog ceđenja“ hidrauličnim ili pužnim presama, dakle bez upotrebe hemikalija. Ulje se konzumira kao nerafinisano salatno ulje. Uljana tikva-golica je pogodnija za ceđenje ulja od one sa ljuskom jer daje veći prinos ulja a ovo ulje obično ima i viši sadržaj važnih aktivnih materija. Uljane pogače koje ostaju nakon presovanja ulja iz semena tikve bogate su belančevinama. Meso tikve, zahvaljujući sadržaju celuloze, poseduje purgativno dejstvo tj. Ulogu „čišćenja“ organizma od otpadnih materija. Pored uloge „čišćenja“ organizma, meso



11111111 137

ploda tikve poseduje i diuretično dejstvo, deluje umirujuće i olakšavajuće. U zimskom periodu, zahvaljujući vitaminima i mineralima, povećava se otpornost organizma prema infekcijama, stiče se mentalna svežina i vitalnost. Beta-karotin ispoljava antioksidativna svojstva čime se objašnjava pretpostavljeno antikancerogeno dejstvo mesa ploda naročito bundeve i muskatne, pa i uljane tikve. Za direktno konzumiranje obično se koristi prženo zrno sa ljuskom ali se ponekad, kao kuriozitet prži i zrno bez ljuske. Grickanje prženog zrna tikve (nazvane „semenke“) je veoma popularno na Balkanu i u Bliskoistočnim zemljama. Ritmično uzimanje zrna i njihovo grickanje smiruje živce, a ukusno jezgro je hranljivo zbog belančevina, ulja balastnih i mineralnih materija koje se na ovaj način unose u organizam. Zrno tikve je bosebno bogat izvor magnezijuma, fosfora, bakra, gvožđa i mangana. Važan sastojak zrna tikve su proteini. Zrno tikve sadrži i određenu količinu E vitamina koji je poznati biološki antioksidant. Cucurbitin i L-triptofan su dve važne aminokiseline pronađene u proteinima zrna tikve. Cucurbitin pokazuje anti parazitsku aktivnost u in vitro testu. Ovaj efekat je potvrđen u eliminisanju različitih parazita i ljudskog organizma što se često javlja u Aziji i Africi. Najčešće spominjano lekovito svojstvo tikve je vezano za blagotvorno delovanje tikvinog ulja pri regulaciji tegoba prouzrokovanih benignom hiperplazijom prostate (BHP). Radi se o veoma frekventnom benignom tumoru u muškaraca starijih od 50 godina, koji uzrokuje raznovrsnu urinarnu simptomatologiju. Bolest se leči operativno ili konzervativno. Konzervativno lečenje se sprovodi različitim lekovima kao i pomoćnim lekovitim sredstvima, gde spada i tikvino ulje. Tikvino ulje za ovaj vid upotrebe se najčešće priprema od semena uljane tikve-golice. Pretpostavljeni najvažniji aktivni sastojci su fitosteroli. Delta-7-steroli se pripisuje posebno dejstvo na regulaciju tonusa muskulature bešike i ublaživanje subjektivnih simptoma pri BHP.U cilju prevencije ili za ublažavanje simptoma pri benignoj hiperplaziji prostate preporučuje se konzumiranje suvog semena uljane tikve-golicekoje se samelje, zasladi medom i tako troši. Postoje i gotovi biopreparati na bazi samlevenog semena tikve. Sličan efekat se postiže i redovnim grickanjem presnog ili prženog semena uljane tikve sa ljuskom ili uljane tikve-golice. Ipak, najbolji efekti se postižu konzumiranjem tikvinog ulja. Ovo se može ostvariti npr. Kao salatno ulje, ali i u savremenijem vidu terapeutske primenekapsuliranog tikvinog ulja komercijalni preparati „Granufink“, „Prostafink“, „Peponen“, itd.). Tikvinom ulju se pripisuje i svojstvo jačanja potencije, ubrzavanja postoperativne rekovascencije i poboljšavanja opšteg stanja organizma.

(dr Janoš Berenji, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad)



11111111 138



11111111 139

2. PROGRAM ORGANSKE POLJOPRIVREDE...

Unazad nekoliko godina na našem i tržištu okolnih zemalja, sve je manje kvalitetnih i pre svega zdravih poljoprivrednih proizvoda. Kada kažemo da je nešto „ zdravo“, pod tim podrazumevamo da je ne prskano, i da se može konzumirati odmah nakon berbe. Za takve plodove nije potrebno vreme, odnosno karenca, da bi se ponudilo potrošačima.

Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. To su izolovanost zemljišnih parcela, stočarskih farmi i prerađivačkih kapaciteta od mogućih izvora zagađenja, zatim odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje, te usklađen razvoj biljne i stočarske proizvodnje i osposobljenost stručnjaka i proizvođača za organsku poljoprivredu uz obavezu stalnog inoviranja znanja.

Kao reakcija na sve izraženiju ekološku degradaciju, pogoršanje kvaliteta hrane i sve većeg ugrožavanja zdravlja ljudske populacije, razvila se organska (alternativna, ekološka, biološka) poljoprivreda. Ona podrazumeva da se, bez obzira na trenutne teškoće, ide u pravcu usklađivanja razvoja sa potrebama tržišta i očuvanja životne sredine i za smanjenjem kvantiteta na račun kvaliteta hrane, pri čemu je neophodno smanjiti upotrebu agrohemikalija, a favorizovati poljoprivredne tehnike koje optimalno koriste prirodne resurse (recikliranje biomase i energije) i minimiziraju proizvodnju otpadnih materija. Prema definiciji FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri UN) i WHO (Svetske zdravstvene organizacije), organska poljopriveda predstavlja sistem upravljanja proizvodnjom koji promoviše ozdravljenje ekosistema uključujući biodiverzitet, biološke cikluse i naglašava korišćenje metoda koje u najvećoj mjeri isključuju upotrebu inputa van farme.

Osnovni cilj organske poljoprivrede je proizvodnja hrane visokog kvaliteta (visoke nutritivne vrednosti), razvoj održive poljoprivrede uz očuvanje ekosistema, održavanje i povećanje plodnosti zemljišta preko uzgoja mahunarki, primene zelenišnog i stajskog đubriva ili biljaka sa dubokim korenom u višegodišnjem plodoredu i dodavanje kompostirane ili nekompostirane organske materije u zemljište. Podrazumeva se maksimalno korišćenje obnovljivih izvora energije, održavanje genetske raznovrsnosti agro i ekosistema i zaštite životne sredine, smanjenje svih oblika zagađivanja koji mogu da budu posledica poljoprivredne proizvodnje kako bi se stvorili uslovi za zadovoljenje osnovnih životnih potreba poljoprivrednih proizvođača, sticanje odgovarajuće dobiti i zadovoljenja sopstvenim radom.

Organska proizvodnja ima svoje prednosti ali i mane. Kao reakcija na sve izraženiju ekološku degradaciju, pogoršanje kvaliteta hrane i sve većeg ugrožavanja zdravlja ljudske populacije, razvila se organska (alternativna, ekološka, biološka) poljoprivreda. Organska poljoprivreda je u potpunosti kontrolisana proizvodnja. Uslovi proizvodnje se na osnovu pravilnika IFOAM-a (Svetsko udruženje organskih proizvodjača) moraju prilagoditi specifičnim uslovima svake zemlje u kojoj se odvija proizvodnja i zakonski regulisati. Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. U jednoj od naših emisija, razgovarali smo sa zaposlenima u fabrici Zdravo Organik, vodećoj srpskoj fabrici za preradu organskih poljoprivrednih proizvoda, i oni su nam otkrili da zemljište mora da se „ pripremi“ za ovaj vid proizvodnje.To su izolovanost zemljišnih parcela, stočarskih farmi i preradjivačkih kapaciteta od mogućih izvora zagadjenja, zatim odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje, uskladjen razvoj biljne i stočarske proizvodnje i osposobljenost stručnjaka i proizvodjača za organsku poljoprivredu uz obavezu stalnog inoviranja znanja. Kao što smo već napomenuli u gore navedenom tekstu, organska proizvodnja ima i svojih mana.



11111111 140

Najpre ćemo reći da proizvodi nastali organskim putem su pre svega veoma zdravi i sačinjeni od velikog broja hranljivih materija, vitamina i svemu onome što je neophodno za održivi razvoj ljudskog organizma. Oni su uglavnom malih dimenzija, i nemaju neki estetski izgled. Naime, uglavnom ovakvi plodovi se koriste u preradu za sokove, džemove, pekmeze, slatka... Postoji tu i druga strana medalje. Kada smo već saslužno pohvalili ovakav vid proizvodnje, trebalo bi napomenuti sa čim će se proizvodjači suretati ukoliko se odluče da se bave organskom poljoprivredom. Morate računati na to da će vaši prinosi biti umanjeni i za 50 %. Mana je i ta što ovakvo voće po prvilima trba da se skladišti u hladnjačama, a prilikom spravljenja sokova, njen rok trajanja iznosi jednu godinu. Organska poljoprivreda efikasno rešava ove probleme, jer nudi humaniji način proizvodnje hrane, tj. U prvi plan stavlja zdravlje čoveka i poštuje prirodnu ekološku ravnotežu izbegavajući zagadjivanje okoline.

Mora se iznaći put i način da se dodje do potrebnih saznanja. Takodje moratebiti opredeljeni za takav posao. Sledeće je da pročitate Zakon o organskoj poljoprivredi, koji prate odredjeni propisi i uputstva, a koji je izašao 17.06.2006. godine. Tada će vam biti jasno šta su strateški elementi u tom razvoju. Takodje, jako je važno uočiti da je ovo suptilni deo poljoprivrede koji u biti traži promene. Rastuća potreba za hranom dovela je do razvoja poljoprivrede prevashodno se oslanjajući na primenu hemijskih sredstava i mehanizacije. Prekomerna, nekontrolisana, često i nestručna upotreba hemijskih inputa (djubriva i sredstava za zaštitu bilja) u konvencionalnoj proizvodnji, sa namerom ostvarivanja što viših prinosa i profita, uzrok je, što se umanjuje kvalitet i plodnost zemljišta. Pored toga, često se zanemaruje kvalitet i bezbednost hrane po zdravlje ljudi i životinja, kao i osnovni principi zaštite ekosistema i agroekosistema. Organska poljoprivreda usmerena je na budućnost i na dalji razvoj ne samo sa aspekta zaštite životne sredine i unapredjenja zdravlja ljudi, već i sa stanovišta ekonomskog prosperiteta.

Proizvodi organskog porekla možda i jesu skuplji od ostalih, ali sa zdravljem se ne treba kockati, jer ono nema cenu.



11111111 141

3. PROGRAM EKOLOŠKE POLJOPRIVREDE....... Ekološka poljoprivreda i organska proizvodnja hrane, čine sve veći udeo u poljoprivrednoj proizvodnji po celom svetu. U Evropi, ekološka poljoprivreda je jedan od sektora koji beleže konstantan rast, kako u prihodima, tako i u površinama na kojima se odvija.

Za ekološku poljoprivredu se vrlo često koriste nazivi kao što je organska, biološka, proizvodnja zdrave hrane, ali u Vojvodini je postao uvrežen jedan, a to je upravo ekološka poljoprivreda. Konvencionalna poljoprivredna proizvodnja, koja je desetinama godina bila razvijana i usmeravana ka zadovoljenju potreba sve većeg broja stanovnika za što jeftinijim prehrambenim artiklima, nosi sa sobom niz negativnih posledica. Veliko zagađenje površinskih i podzemnih voda i tla, gubitak biološke i krajolike raznolikosti, opadanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i slabljenje ruralnih zajednica, samo su neke od važnijih negativnih posledica moderne poljoprivredne proizvodnje na velikim površinama uz korićtenje velikih količina fosilnih goriva. Multifunkcionalnost.................................................................................................................. Nekoliko je važnih razloga zašto se ekološka poljoprivreda penje sve brže na lestvici poljoprivrednih delatnosti. Ono što najčešće povezujemo s pojmom ekološka poljoprivreda, kada ga spomenemo, je svakao proizvodnja hrane bez upotrebe pesticida, herbicida i raznih drugih hemijskih preparata koje koristi konvencionalna poljoprivredna proizvodnja. Osim proizvodnje hrane, poljoprivreda, a posebno ona ekološka se sve više percipira kao ljudska aktivnost koja ima veći broj korisnih funkcija. Ekonomska efikasnost, oslanjanje na lokalne resurse, dugoročni profit, očuvanje bioraznolikosti, iskorišćavanje lokalne radne snage, snabdevanje lokalnog područja hranom, zadovoljavanje lokalnih potreba i očuvanje ruralnog stanovništva i načina života su faktori multifunkcionalnosti ekološke poljoprivrede. Ekologija je nauka čiji je zadatak proučavanje povezanosti i uticaja između različitih organizama, kao i između tih organizama i njihovog okoliša. Sledstveno tome, ekološka poljoprivreda je vrsta poljoprivrede koja naglasak stavlja na odnos između poljoprivrednika naspram njegovih osnovnih resursa a to su tle i voda, a takođe i njegov odnos i uticaj na okolinu. Ono na što većinu ljudi, koji nisu upućeni u poljoprivredu i proizvodnju hrane, asocira naziv ekološka poljoprivreda, je poljoprivreda naših baka i dedova. To je svakako samo donekle tačno i to u onome delu da ona zahteva više ljudskog rada, bliži odnos prema zemlji, korišćenje organskog djubriva, a izbegavanje hemijskih preparata, korišćenje ostalih lokalnih resursa, te starih slabije fertilnih vrsta i sorti. Međutim, kada bi se okrenuli tradicionalnoj poljoprivredi naših baka i dedova, takvom vrstom proizvodnje ne bismo bili u stanju prehraniti sve brže rastuću ljudsku populaciju, koja danas broji gotovo sedam milijardi ljudi. Inovativna proizvodnja............................................................................................................. Ono što je vrlo važno istaknuti je, da ekološka poljoprivreda predstavlja visoko inovativan oblik poljoprivredne proizvodnje, u kojemu se veliki naglasak stavlja na nauku, znanje i istraživanja, a celokupan taj proces je sertificiran i podložan redovnim kontrolama nadležnih institucija. Ona takođe kao takva poseduje potencijal za prehranu celokupne ljudske populacije. Druga vrlo važna, ne bih rekao zabluda, već pre pogrešan način izražavanja, je korišćenje izraza proizvodnja zdrave hrane. Mada je vrlo zgodan za promociju ekološke poljoprivrede i lak za zapamtiti, izraz proizvodnja zdrave hrane nije baš najsretnije odabran termin. Ako bi ekološku poljoprivredu definisali kao proizvodnju zdrave hrane, analogno tome



11111111 142

konvencionalna poljoprivreda bi bila proizvodnja nezdrave hrane, što je samo po sebi nemoguće, jer ako nešto definišemo nezdravim, ne možemo ga istovremeno definisati i hranom. Podrazumeva se da je sva hrana zdrava. Pravilnije bi bilo ekološku poljoprivredu nazvati proizvodnjom zdravije hrane, ali se najčešće za nju koriste izrazi kao što su organska i biološka, ili čak i proizvodnja u harmoniji s prirodom, što onda daje za naslutiti da je tu reč o nečem što je puno bolje i zdravije od onoga što do sada koristimo, a to su proizvodi iz konvencionalne poljoprivredne proizvodnje. Uslov razvijeno stočarstvo....................................................................................................... U poslednjih nekoliko godina se kod nas često priča o ekološkoj poljoprivredi, kako ona predstavlja veliku mogućnost i potencijalni način spasa poljoprivredno nekonkurentnih područja poput brdsko-planinskih krajeva. Sve to naravno stoji, ali često se pri tome zaboravlja da je ekološka poljoprivreda bazirana na konstantnoj brizi za održavanje i povećavanje plodnosti tla. Dugoročne plodnosti tla naravno nema bez upotrebe organskih djubriva poput stajnjaka, koji optimizuje vodo-vazdušne odnose u tlu i povećava sadržaj humusa, materije odgovorne za dugoročnu plodnost. Iz navedenih činjenica proizlazi kako su stočarstvo i ekološka poljoprivreda, neraskidivo povezani, a upravo ekološka poljoprivredna gazdinstva mešovitog tipa na kojima se kombinuje biljna i stočarska proizvodnja, predstavljaju optimalne ekološke farme sa stanovišta zatvorenog kruženja djubriva. Razvoj ekološke proizvodnje hrane naprosto je nemoguć bez stočarstva, jer su ekološka poljoprivredna gazdinstva prisiljena kupovati, ponekad i iz vrlo udaljenih područja, organska djubriva kojima obogaćuju svoje tlo i čuvaju njegovu plodnost. Ekološki proizvedena hrana i ekološka poljoprivreda u opštem smislu doprinose značajno u postizanju ciljeva Lisabonske strategije, čiji su potpisnici vođe Evropskih zemalja, a predstavlja put za razvoj Evropske poljoprivrede. Kao ekonomski brzorastući sektor ona predstavlja priliku za otvaranje novih atraktivnih radnih mesta u poljoprivrednoj proizvodnji, preradi hrane, trgovini, inspekciji, sertifikaciji, istraživanju, kao i u eko-turizmu. Nekoliko Evropskih univerziteta otvorilo je nove smerove obrazovanja u području menadžmenta lanca ekološki proizvedene hrane, jer smatraju to polje važnim na tržištu dodiplomskih i postdiplomskih studija. To samo pokazuje koliko je ekološka poljoprivreda, iako počiva na tradicionalnim vrednostima, zavisna o velikom broju visokokvalifikovanih stručnjaka, čije područje rada ne staje samo na ekološkoj proizvodnji hrane, već zalazi i u područje turizma, usluga, edukacije, trgovine i malog preduzetništva. ODRŽIVI RAZVOJ.................................................................................................................... Ujedinjujući ekološke, ekonomske i socijalne ciljeve, ekološka poljoprivredna gazdinstva u svojoj srži predstavljaju održivi koncept razvoja i opstanka ruralnih područja novog doba, gde se uloga poljoprivrede sa primarno proizvođačke delatnosti širi na čitav niz drugih društveno i šire važnih funkcija, te u punom smislu prikazuju poljoprivredu kao delatnost čiju širinu i uticaje teško da možemo sagledati u celosti. KORAK DO RURALNOG TURIZMA.......................................................................................... Vrlo je kratak put od ekološke poljoprivrede do ruralnog turizma. Primeri naših razvijenijih suseda, poput Madjara a potom i Austrijanaca, pokazuju kako se vrlo efikasno može kombinovati ekološka poljoprivreda i proizvodnja visokokvalitetnih namirnica, s prodajom u vlastitom domaćinstvu uz ponudu nekih dodatnih sadržaja, poput noćenja, obilaska određenog kraja, jahanja, pa čak i učestvovanja turista u nekim svakodnevnim poslovima kao što je spremanje sena, koje njima predstavlja doživljaj sa kojim se sreću prvi puta u životu.



11111111 143

4. FARMA KRAVA...................................................

Držanje krava u štalama, ne podrazumeva samo zaštitu životinja od različitih spoljnih faktora, već nudi bolje uslove za praćenje ishrane krava, za povećanje proizvodnih sposobnosti (lakša manipulacija sa kravama i jednostavnija kontrola određenih pojava), prilagođavanje navika krava savremenim načinima proizvodnje, zaštitu pašnjaka itd. Važan faktor je svakako i čovek, to jest njegov odnos prema životinjama.

Trend povećanja broja grla po farmi uslovljava način izgradnje štala. Pitanje uslova smeštaja krava u njima je svakim danom sve važnije, a posebno poslednjih godina, kada posledice globalnog zagrejavanja, rasta osnovnih pogonskih goriva i električne energije sve snažnije utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Praksa, koja je počela 60-tih godina, a koja podrazumeva izgradnju što jeftinijih objekata, radi povećanja konkurentnosti proizvodnje polako gubi primat. U objektima koji su nedovoljno obezbeđeni od spoljašnjih klimatskih faktora, povećavaju se potrebe za uvođenjem raznih pomoćnih uređaja, kao što su ventilatori, raspšivači, veliki su gubici na zdravlju životinja, a povećana je potrošnja električne energije i drugih energenata, koji se koriste na farmi itd.

Istorijski gledano, ciljdržanja domaćih životinja prvih stočara bilo je sprečiti te životinje da nebi pobegle, te održati ih žive i zdrave. Tek potom se javljaju pitanja proizvodnje, koliko proizvode te životinje, te kako poboljšati njihove proizvodne karakteristike.

Pristup promenama u načinu držanja domaćih životinja uveo je i neke „zakone“ koji regulišu to pitanje i daju smernice koje uslove treba ispuniti prilikom planiranja i izrade objekata, odnosno njihove rekonstrukcije i uopšte ophođenja prema domaćim životinjama.

Prema Websteru (1987), dobrobit i smeštaj trebaju da ispune sledeće funkcije:

- Slobodu od gladi i loše ishrane: prema tome domaće životinje ne smeju gladovati, hrana koja im se daje mora biti zdravstveno ispravna i ukusna, to jest da konzumiranje hrane nije posledica velike gladi životinja, već normalnih fizioloških potreba. Pored toga, treba obezbediti dovoljne količine pitke vode.

- Slobodu od temperaturnih i fizičkih tegoba: Objekti u kojima se drže životinje trebaju omogućiti životinjama zaštitu od spoljašnjih uticaja, a pre svega od izrazito nizkih i visokih temperatura. Objekti treba da budu izgrađeni tako da omoguće osnovni komoditet životinjama koje se drže u njima, da životinje imaju dovoljno mesta za odmor, za ishranu, nuždu.

- Slobodu što prirodnijeg ponašanja: životinje trebaju normalno da ispoljavaju svoje prirodne potrebe.

- Slobodu od bolesti i povreda: Higijena u štalama se mora redovno održavati, mogućnosti širenja nekih bolesti i infekcija treba onemogućiti, ili bar svesti na minimum. U objektima ne sme biti oštrih ivica, rupa u podu, neadekvatnih stepenica i drugo, na čemu bi se životinje mogle ozlediti.

- Slobodu od straha. Sa životinjama se ne sme ophoditi na loš način, koji bi uzrokovao trajan stres. Taj faktor je veoma važan što se tiče celokupne reprodukcije, ishrane i proizvodnje.



11111111 144

Strah može biti izazvan i među samim kravama, kada se pojave agresivnija grla u stadu. U tom slučaju je najbolje takva grla izlučiti iz stada, jer u dugoročnom periodu njihovo ponašanje utiče na smanjenje prihoda, bez obzira kolika je proizvodnja samog grla.

Ukratko rečeno, dobro napravljena štala treba da obezbedi sledeće: nizak nivo čestica u vazduhu (prašine, trunki od sena itd), optimalnu vlažnost i temperaturu vazduha, dovoljnu količinu svetla, stalan dotok svežeg vazduha. Sve to predstavlja mikroklimu štale. Tek kad to obezbedimo, možemo zahtevati povećanje proizvodnje i bolje zdravlje životinja.



11111111 145

5. MANGULICE........................................................

U Evropi , od ukupno 126 rasa svinja , samo 44% ima stabilan status,18% rasa su u potencijalnoj opasnosti, a 21% su u kritičnoj opasnosti od nestanka. Jedna od preostale 3 autohtone rase svinja u Srbiji je i mangulica čiji se status opisuje kao „ugroženo održiva“. Ova rasa nosi u sebi dragocene genske alele koji je čine drugačijom od tzv. plemenitih rasa nastalih jednostranom selekcijom na povećanje proizvodnih osobina. Sa prostora Srbije su nepovratno izgubljene dve rase svinja - šiška i šumadinka.

Sve do drugog sv. Rata bila je izuzetno tražena i zabeleženo je da je na Bečkoj stočnoj pijaci prodavano godišnje blizu stotine hiljada svinja ove rase iz Mađarske kupcima u Austriji i dr. državama. Bez problema su savlađivale na stotine km dug put od Vojvodine i Mađarske ka klanicama u Beču. Njene čekinje su korišćene za izradu četki, a najviše je bila je na ceni zbog slanine i masti. Međutim, navike potrošača su se postepeno menjale, tako da je mangulica tokom 80-tih godina dovedena skoro do iščeznuća. Mangulica je zajedno sa šumadinkom, berkširom i jorkširom učestvovala u nastajanju moravke.

Areal rasprostranjenja..............................................................................................................

Mangulica je danas prisutna na prostoru Srbije, Mađarske, Austrije, Nemačke, Švajcarske, Rumunije i bivše Čehoslovačke, što govori i o istorijskim aspektima njenog nastajanja i nekadašnje popularnosti. Sem Mađarske, većina ostalih država poseduje mahom male i izolovane zapate.

Sojevi..........................................................................................................................................

U Srbiji se sreću 3 soja mangulice i to lasasta (sremska crna lasa, ili buđanovačka svinja), bela i subotički soj. U Mađarskoj i Rumuniji se javlja i tzv. riđi soj. Lasasta mangulica se razvila na području Srema (okolina Rume, selo Buđanovci, meštane ovog sela u Sremu nazivaju “Lasani”). Mrke je boje i sa crnim čekinjama, telesne mase od 100-150kg, relativno kratkog trupa i prasi 3-6 prasadi. Beli ili mađarski soj, koga u zapadnoj literaturi zovu i „Mađarska masna svinja“, je telesne mase od oko 180 kg, belo sive do žućkaste boje kovrdžavih čekinja, malo veće plodnosti (5-6 prasadi po leglu). Njena koža je sivo pigmentisana. Subotički soj je nastao nesistematskim ukrštanjem belog soja mangulica sa linkoln i verovatno jorkšir rasom, tako da je ovo produktivniji i ranostasniji soj (7,5 prasadi po leglu).

Osobine mangulice...................................................................................................................

Intenzivno farmerstvo i jednostrana selekcija rezultirala je između ostalog i velikom razlikom mangulica i mnogih plemenitih rasa. Preostale mangulice rezultat su uglavnom prirodne selekcije i seoskih gazdinstava koja nisu bila u mogućnosti da primenjuju klasičnu veterinarsku preventivu i kurativu.



11111111 146

Mangulica je kasnostasna rasa, sporog prirasta i relativno visoke konverzije hrane, ali ima izuzetne prednosti u odnosu na druge rase u pogledu slobodnog napasanja u ekstenzivnim sistemima držanja kada njena robustnost, otpornost na bolesti i stres i izdržljivost u pogledu klimatskih uslova dolazi do izražaja. Imaju veliku potrebu za kretanjem. Snažni ekstremiteti ojačani čvrstim papcima omogućavaju joj veliku slobodu kretanja u smislu geografskih predela i tipa zemljišta. Za razliku od tzv. plemenitih rasa nemaju problema sa deformacijama lokomotornog aparata tako da opstaju bez problema na ravničarskim, planinskim i brdsko planinskim pašnjacima od Alpa i Panonije do Karpata na Istoku i Stare planine na jugoistoku Evrope.

Mangulica bukvalno uživa u blatu i deo prostora na kome se drži treba nameniti za kaljuganje. Kaljuganje im je neophodno u smislu termoregulacije, ali i zaštite od ektoparazita. Pri ekstenzivnom držanju imaju potrebe za jednostavnim skloništem, od kiše i snega, što naročito važi za bremenite životinje. Nedovoljno skloništa i nedovoljno prihranjivanje u zimskom periodu može dovesti do kanibalizma odn. infantofagije od strane drugih grla.

Prohtevi za hranom su im skromni, ali ipak traže raznolikost što u slobodnom napasanju nije ograničavajući faktor. Dobro iskorišćavaju to što nađu u prirodi, a sa dodavanjem koncentrovane hrane i ograničavanjem prostora izuzetno su podložne tovljenju i gomilanju masnog tkiva pri čemu starija grla dostižu masu od 200 i više kg. Zbog izuzetno sporog prirasta i visoke konverzije hrane, mangulica može biti ekonomična isključivo ukoliko se primenjuje slobodno napasanje. Bez dodatne prihrane dostižu oko 80 kg za godinu dana, što se adekvatnim prihranjivanjem može uvećati.

Osobina proizvoda....................................................................................................................

Meso mangulica spada u grupu mesa sa većim sadržajem masti. Sveže meso je tamnije od mesa drugih rasa, snažnog mirisa, sočno i nežne građe Debljina slanine na leđima je oko 6cm, ali nakon dostizanja težine od 120kg kod krmača i 140 kg kod nerastova dalji prirast se ostvaruje prevashodno stvaranjem masnih naslaga i tada pri ograničenom kretanju dostižu i do 250 - 300kg, a debljina slanine na ležima dostigne i do 25cm.

Modeli ekonomskog vrednovanja mangulice.........................................................................

U Mađarskoj, Švajcarskoj, Austriji i Nemačkoj, ove životinje uživaju popularnost koja je u poslednje vreme u porastu. Njeno meso se prodaje kao rezultat marketinškog pristupa koji posebno promoviše ekološke aspekte njenog ekstenzivnog uzgoja, ali i genetsku predodređenost za proizvodnju biološki visoko kvalitetnog mesa.

Zaključak...................................................................................................................................

Populacija mangulica u Evropi i Srbiji se održava u vidu pojedinačnih zapata, pri čemu je njen opstanak i dalje ugrožen. Interesovanje domaće javnosti za proizvodima mangulice ohrabruje nadu u njen opstanak, m eđutim, postoji potreba da nukleusi u svakoj državi gde postoji program njenog očuvanja budu ojačani i podvrgnuti uzajamnoj, međudržavnoj razmeni priplodnog materijala. Mangulica je karakterističnih spoljnih i proizvodnih karakterisitka, izuzetno otporna, jako dobro koristi prirodne resurse i poseduje preduslove za osmišljeno ekonomsko iskorišćavanje što je i jedan od preduslova njenog biološkog opstanka, uprkos činjenici da ova rasa nije konkurentna na konvencionalnom tržištu svinjskog mesa. Koncept



11111111 147

ekstenzivnog uzgoja mangulica, po mogućnosti uokviren standardima organske poljoprivrede, uz kvalitetne programme njene promocije i ekonomske valorizacije, zasigurno predstavlja sigurnu opciju opstanka ove rase na području Srbije.



11111111 148

6. UZGOJ KOZA.....................................................

Proizvodnjom i njegovom direktnom prodajom (mlekarama) ili preradom u pojedine proizvode (u sir koji je tražen na tržištu), odgajivači mogu ostvariti značajna sredstva. Ako se u obzir uzme i mogućnost prodaje jaradi (s obzirom da je plodnost ove koze u proseku 1,8 jaradi po kozi), onda se i putem njihove prodaje, bilo kao jarad do 3 meseci uzrasta ili kao priplodni materijal, može ostvariti ekonomičnost ove proizvodnje. Dobit od zasnivanja kozarske proizvodnje, u većoj meri može se povećati poboljšanjem rasnog sastava koza (mogućnost nabavke alpino koza), proširenjem farme kao i boljom organizacijom proizvodnje.

Ekonomičnost neke proizvodnje, pa i zasnivanje kozarske proizvodnje, u mnogome zavisi od mnogobrojnih faktora i problema sa kojima je zainteresovano domaćinstvo suočeno pri njenom zasnivanju. To se pre svega odnosi na određivanje veličine stada, izgradnju objekata ali i adaptaciju već postojećih, zatim izbora i sistema gajenja koza, smera proizvodnje (mleko-meso ili drugi), kao i mogućnosti plasmana i prodaje kozjih proizvoda (mleko, sir, jarad, koža, stajnjak i dr).

O kozama se mnogo više govorilo kao o štetnim za šumu, a negde i za eroziju, nego što se isticala njena korisnost i nastojalo da joj se poprave uslovi i izmeni način gajenja. Naša posleratna nastojanja za bržim privrednim razvojem, obuhvatala su i razvoj šumarstva i drvne industrije, što je zahtevalo i pošumljavanje novih površina. Šumski stručnjaci su ubedili političare i državne organe da koze svojim načinom gajenja nanose veliku štetu šumama, pa je 1954 god. donet Zakon o zabrani držanja koza, koji je jedinstven u svetu. Pri tome nisu uzeti u obzir osnovni faktori koji sprečavaju brži razvoj šuma, pa je donošenje pomenutog zakona značilo praktično uništavanje domaće koze kao vrlo korisne domaće životinje. Posle oko tri decenije od donošenja ovog zakona postalo je jasno da su na uništavanje naših šuma u znatno većoj meri delovali drugi faktori: bujuce, poplave, erozije, česti požari, a najviše sam čovek svojim neracionalnim gazdovanjem šumama, kvalitet šume nije popravljen iako su koze uništene.

Ako se osvrnemo na izuzetnu specifičnost i raznovrsnost kozjih proizvoda, onda je jasno zašto su mnoge zemlje svoja nastojanja usmerile da od niske proizvodnje koza predu na visokoproizvodne rase i intenzivni način gajenja. Sva dosad postignuta inostrana iskustva govore o vrlo realnim mogućnostima za razvoj ove grane stočarstva u nas, a posebno u brdsko-planinskim područjima. Zbog toga, je neophodno da se što pre prede s tradicionalnog, primitivnog gajenja koza na savremeno i organizovano gajenje. Ovo bi neminovno zahtevalo izmenu dosadašnjeg načina gajenja, a posebno izmenu rasnog sastava i ishrane koza. Ovaj prelaz na intenzivni način gajenja koza ne bi bio težak, jer se koza lako navikava i prilagodava novim uslovima intenzivnog gajenja.

Inače, protekla decenija je donela zapažene promene u stavovima oko gajenja koza, u povećanom interesovanju za intenzivniji tip gajenja koza naročito individualnih gazdinstava, ali ono nije još uvek dovoljno sagledano, niti organizaciono dobro obuhvaćeno. Sve veće interesovanje za gajenje koza dovelo je do potražnje koza i to visokoproduktivnih, jer veliki broj zainteresovanih želi da primeni intenzivniji sistem gajenja koza. Međutim, nestašica kvalitetnih priplodnih koza danas u Republici Srbiji dovodi do toga da zainteresovani za gajenje koza počinju ovu proizvodnju s malim brojem koza. Osim ovog u praksi se javlja problem što se poistovećuje ishrana, smeštaj, oprema i uslovi gajenja s potrebama ovaca što je nepravilno. U ishrani je to, često, posledica shvatanja o "skromnosti" koza pa se njene potrebe u ishrani poistovećuju s potrebama ovaca. Mada postoji dosta sličnosti u smeštajnim objektima i opremi, ipak se moraju uzeti u obzir i određene razlike. Ovakvo shvatanje dovodi



11111111 149

do negativnih posledica i niže proizvodnje, posebno kada se radi o visoko mlečnim rasama koza.



11111111 150

7. UZGOJ RIBE....................................................... Srbija na uvoz ribe troši godišnje 26 miliona dolara. Tržištu nedostaje 20 miliona kilograma ribe. Srbi najviše jedu ribu za Svetog Nikolu (19. decembra) i na Badnje veče (6. januara). Uoči ovih praznika trgovci ribarima dolaze na noge, a znaju i po 24 sata da čekaju na ribnjacima da bi kupili robu, koja se sva proda.

Riba je savršena hrana. Kad pogledate statistike o životnom veku Španaca, Italijana i Japanaca, nema sumnje da količina ribe koju jedu igra važnu ulogu. Nijedan lekar ne propušta priliku da ponovi koliko je riba važna za ishranu. "(...) Pomislite na svoje umorno čulo ukusa, sažalite se na srce, učinite sebi uslugu - jedite ribu najmanje dva puta nedeljno." Ovako o ribi u tanjiru govori svetska kulinarska zvezda broj jedan, Britanac Džejmi Oliver, u svojoj poslednjoj knjizi "Srećni dani uz Goli ručak". Šarmantni Džejmi popularan je i u Srbiji, samo ga ovde slabo slušaju, pa smo tako poslednja zemlja u Evropi po količini ribe koju pojedemo. Zvanično, svega 2,4 kilograma (nezvanično 4 kilograma), dok u razvijenim državama ljudi jedu 14,5 kilograma godišnje.

Ipak, paradoksalno, gajenje ribe u ribnjacima je poslednjih godina jedan od najprofitabilnijih poslova u Srbiji, gde se na uložen jedan zarađuje još jedan dinar, a ekspanzija ovog biznisa tek se očekuje. Srbi najviše jedu ribu za Svetog Nikolu (19. decembra) i na Badnje veče (6. januara). Uoči ovih praznika trgovci ribarima dolaze na noge, a znaju i po 24 sata da čekaju na ribnjacima da bi kupili robu, koja se sva proda.

- Prema podacima kojima raspolažemo, u Srbiji se godišnje pojede oko 32 miliona kilograma ribe, a domaći izlov i proizvodnja obezbeđuju po slobodnoj proceni oko 12 miliona kilograma. Tako nam nedostaje gotovo 20 miliona kilograma ribe, što znači da uvozimo blizu 65 odsto - kaže za "Blic" prof. dr Zoran Marković, profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Za ovu vrstu uvoza Srbija je u 2002. godini potrošila 26 miliona dolara, napominje dr Marković, pozivajući se na zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku. Sveže i smrznute ribe i riblje mlađi uvezeno je 18.276 tona, za to je potrošeno 19.788.000 dolara, dok je za preradu uvezeno u visini od 6.247.000 dolara, što ukupno iznosi 26.035.000 dolara.

U Srbiji je trenutno pod toplovodnim šaranskim ribnjacima oko 11.000 hektara, a pod hladnovodnim pastrmskim 12 do 15 hektara (znači gotovo hiljadu puta manje). Šaranski ribnjaci proizvedu godišnje između četiri i pet miliona kilograma konzumnog šarana, a pastrmski oko dva miliona kilograma konzumne kalifornijske pastrmke. Da bi Srbija mogla sama da zadovolji sadašnje veoma male potrebe za ribom, trebalo bi da četiri puta poveća površinu pod ribnjacima, za ta postoje odgovarajući klimatski i zemljišni uslovi. Prema nekim drugima autorima, Srbija se nalazi na gotovo idealnom geografskom položaju za gajenje slatkovodne ribe, koju još imaju samo Kina i Izrael.

To je izuzetno isplativ posao u kojem se uloženi novac, investicija vraća u roku od oko četiri godine. To nije tako dug period u poređenju sa nekim drugim delatnostima. To je najvažnije u biznisu, ovde su sigurni kupci, sigurno je tržište, a ono će biti još veće kako se kultura konzumiranja ribe kod nas bude širila, kaže on i dodaje da je prema sadašnjim uslovima potrebno uložiti oko 5.000 evra za izgradnju jednog hektara toplovodnog šaranskog ribnjaka, a za hladnovodni pastrmski potrebno je 5.000 do 7.000 evra za jedan ar ribnjaka.



11111111 151

Ribarska računica.....................................................................................................................

Hektar njive pod pšenicom, u povoljnim okolnostima bez suše, donese oko 4 tone hlebnog zrna. Cena žita će se ove sezone kretati oko 9,5 dinara (8 dinara za kilogram plus 1,5 dinara premije). Tako seljak sa jednog hektara pšenice "ubere" oko 38.000 dinara. Jedan hektar u dobroj proizvodnji može da donese preko 1.500 kilograma šarana koji u maloprodaji košta 200, a veleprodaji 140 dinara. Ribar sa jednog hektara ribnjaka "ubere" 300.000 dinara u maloprodaji, ili 210.000 u veleprodaji.



11111111 152

8. ORGANSKO PČELARSTVO.............................. Organsko pčelarstvo podrazumeva da pčelinjak bude postavljen na mestu gde u prečniku od 3 kilometara nema nikakvih zagađivača, da se ne đubri veštačkim đubrivima i ne tretira pesticidima. Tek onda pčele mogu da sakupljaju organski med, ali to podrazumeva da pčele moraju da budu na organskom vosku, organskim preparatima na suzbijanju bolesti. Kako se tržište sa organskom hranom bude širilo tako će i interesovanje pčelara za organskom proizvodnjom biti sve veća.

Klima i bogatstvo flore, pružaju povoljne uslove za gajenje pćela u Srbiji. Prema podacima pčelarske privrede postoji 30.000 pčelara u 173 organizacije. Oni poseduju približno oko 430.000 košnica, dok zvanična statistika beleži samo 266.000 košnica. Prosečni prinosi meda po košnici iznose 16 kilograma ćime se ubrajamo i medju znaćajnije proizvodjaće u Evropi (u Nemaćkoj je to oko 11, a u Francuskoj 12 kilograma). Iako taćnih podataka nema, računica pokazuje da se u Srbiji proizvede oko 3,5 do pet hiljada tona meda godišnje. Naš med je izuzetnog kvaliteta, ali ukoliko želimo da ostvarimo cilj, a to je ćlanstvo u Evropskoj uniji, do tog vremena i ovu proizvodnju moramo prilagoditi njenim propisima, a to je da se registruje svaka košnica, da se uvede sistem kvaliteta HACCP, kao i da se obavi registracija objekata za izvoz u EU i SAD. Potencijali Srbije sa njenih pet miliona hektara su mnogo veće za proizvodnju meda nego što se to sad ćini, najćešće, iz Hobija.

Naše pčele ubrajaju medju najbolje u svetu i da je zato za dalji intenzivan razvoj pčelarstva neophodno obezbediti odgovarajući biološki materijal koji će predstavljati osnovu razvoja kako pojedinačnih pčelinjaka tako i ukupnog razvoja pčelarstva u Srbiji. Potrebno je da se godišnje finansira selekcija 50 000 do 60.000 matica, a ako bi htele značajnije da krenemo u izvoz to bi moralo da bude i 100.000. Medjutim, Vlada Srbije finansira prosećno godišnje selekciju tek od 10.000 matica.



11111111 153

9. EKO TURIZAM, RAZVOJNI PLAN..................... Činjenica je da oko 700 miliona stanovnika Evrope i Rusije ostvari godišnje oko 400 miliona putovanja i blizu dve milijarde noćenja, a procena je da osmišljenim i ubrzanim razvojem u narednoj deceniji Srbija može da privuče najmanje jedan odsto tog potencijala. To znači da bi sa oko 20 miliona noćenja godišnje Srbija mogla da računa na prihod koji bi premašio milijardu evra. Ipak, da bi se takve ambiciozne prognoze ostvarile turistička privreda Srbije mora najpre da otkloni brojne slabosti. U narednom periodu država mora da obezbedi jasnu zakonsku regulativu i sistemsku kontrolu kako bi turističke atrakcije mogle da dođu do izražaja. Poseban problem je što destinacije u našoj zemlji, zbog loše putne infrastrukture, nisu lako dostupne, pa će se u narednom periodu iz republičkog budžeta izdvojiti značajna sredstva za kapitalne turističke investicije, kao što je izgradnja puteva, vodovodnih sistema, telefonskih linija i pratećih sadržaja. Razmišlja se i o tome da se veliki broj projekata koji treba da zaokruže turističku ponudu na određenoj lokaciji, ponudi privatnim investitorima. Naime, za realizaciju samo dvadesetak ključnih programa potrebno je oko četiri milijarde evra, a pretpostavlja se da, ukoliko država odradi svoj deo posla i lokacije učini atraktivnim, interesovanje stranih partnera neće izostati. Strategija ukazuje i na nedostatak dovoljno kvalitetnih i obučenih menadžera u turizmu, pa su u sastavni deo ovog masterplana ušli programi obuke, kurseva i radionice. Najznačajnije promene trebalo bi da se dogode na lokacijama koje imaju potencijal za razvoj turizma. Tu je potrebno osmisliti sofisticiraniju gastronomsku ponudu, plasirati rukotvorine, izgraditi savremene tržne centre i podići nivo smeštajnih kapaciteta. Analiza turističkih potencijala Vojvodine ukazala je na izuzetno povoljan geostrateški položaj, bogatstvo vodama, od jezera do reka koje omogućavaju nautički, sportski i turizam avanture. Prednost je i očuvana priroda, bogata kulturna baština koja obuhvata srednjovekovno nasleđe i još uvek žive običaje, ali glavni adut su ljudi, raspoloženi da pružaju usluge i dočekaju goste. Zbog toga su definisane i oblasti u kojima je moguće vrlo brzo, bez većih ulaganja, ostvariti početne rezultate, a pre svega se misli na turizam specijalnih interesovanja –

lov, ribolov, ruralni odmor, događanja, istorijske i kulturne maršrute i poslovni turizam, koji će se posebno podstaći formiranjem kongresnog biroa.

Ostali oblici turizma koje Srbija može uspešno da razvija, zahtevaju sofisticiran pristup i značajna ulaganja.



11111111 154

Pri tom se misli na

zdravstveni, seoski i planinski turizam kao i na organizovanje aktivnog odmora u prirodi, izgradnju sportsko - rekreacionih centara i razvoj nautike.

Sačinjen je i plan investicija kojim je predviđeno da se u narednoj deceniji oko četiri milijarde evra uloži u dvadeset projekata kojima se zaokružuju sadržaji turističke ponude na najatraktivnijim lokacijama, ne računajući sredstva koja država obezbeđuje za razvoj infrastrukture u tim regionima. Računa se, pri tom, na ulazak velikih investitora koji će kroz partnerstvo sa javnim sektorom pokrenuti točak razvoja srpskog turizma.



11111111 155

10. VERSKI TURIZAM.............................................

U vreme ekonomske krize od turističkih putovanja mnogi će odustati. Međutim, verskom, odnosno pokloničkom turizmu stručnjaci prognoziraju rast. Svetska turistička organizacija proglasila je 2009. godinu za godinu pokloničkog turizma. Prema procenama stručnjaka, ekonomska kriza će uticati na smanjenje broja turističkih putovanja za dva odsto. Međutim, izuzetak će biti poklonička putovanja kojima svetski turistički eksperti predviđaju rast od čak pet odsto. Kako se procenjuje, svaki peti turista, njih gotovo 200 miliona, svetom putuje iz verskih pobuda. Verski turizam je najstariji vid turizma, koji datira iz antičkog perioda. Još su stari Grci putovali u sveta mesta svoje religije u Olimpiju i Delfe. Hrišćani već više od dva milenijuma neguju poklonička putovanja. Sveta mesta pohode se uglavnom u proleće i jesen i tokom velikih verskih praznika. Kada se krene na jedan poklonički put, čovek polazi da bi se sreo sa svetinjom, da bi se susreo sa Bogom i sa svim onim što u svojoj duši u vezi sa tim čovek prelama, istražuje, misli, oseća i želi. Potencijala za razvoj pokloničkog vida turizma u Srbiji ima, ali su oni još uvek nedovoljno iskorišćeni. Srbija bi sa svojih 110 manastira i 44 crkve brvnare mogla da bude značajno odredište verskih turista iz celog sveta. Njih i sada ima ali u malom broju. Ako na prostorima Srbije imamo šta da pokažemo stranim gostima, to su svakako slave kao deo etno i verskog turizma. Sve je više i firmi koje obeležavaju slave u restoranu gde ugošćuju brojne poslovne partnere.



11111111 156

11. WELLNESS TURIZAM....................................... Wellness je holistički pristup zdravlju, stil i način življenja (eng. wellness lifestyle). To su koraci stalnog unapredjenja psihičkog, fizičkog, duhovnog i duševnog zdravlja čoveka gde se celovito zdravlje osobe ostvaruje racionalnim delovanjem na područjima telesne aktivnosti, zdrave prehrane, duhovnih aktivnosti, opuštanja, lepote te u sinergiji s prirodom i drugim ljudima koji nas okružuju. Wellness centar je objekt čija wellness ponuda sadrži sve elemente za wellness lifestyle – wellness telesna aktivnost, zdrava ishrana, duhovne aktivnosti, lepota. Wellness centri mogu biti organizovani u sklopu hotelskog objekta ili se otvaraju u turističkim središtima. Wellness turizam je grana zdravstvenog turizma. Celokupna wellness turistička ponuda danas nudi opsežan paket usluga. Taj paket uključuje programe za fizičku aktivnost, lepotu, zdravu ishranu, opuštanje, meditaciju te obrazovanje. Izraz "wellness" je nastao u engleskom jeziku spajanjem dve reči: "wellbeing", što znači - sreća, dobrobit, zdravlje, unutrašnje bogatstvo i "fitness" koja odreduje fizičku kondiciju. SPA & Wellness je odličan način za rešavanje svakodnevnog stresa. SPA (lat. Sanus Per Aquam - zdravlje kroz vodu) moglo bi se prevesti kao izvor lekovite vode što poznajemo pod nazivima terme ili banje. Izraz SPA označava ukupnost procesa i metoda koji se koriste s vodom. Pri tome je naglasak na upotrebi lekovitih svojstava vode i mora. Metode koje se pri tome koriste su poznate kao parna kupatila, hidroterapija i drugo. Iako je poimanje SPA & wellness-a staro svega nekoliko desetaka godina unazad, te ga mnogi opisuju kao kulturni trend u svetu današnjeg visokostresnog društva, pogotovo u razvijenijim zemljama, možemo naglasiti da je wellness nastavak više hiljada godina stare kulture drušvenog kupanja (banje, terme) i drugih aktivnosti vezanih uz vodu za očuvanje i unapredjenje ljudskog zdravlja i opšteg unutrašnjeg zadovoljstva kako bi se postigao sklad duha i tela. Terme, lečilišta i banje svojom ponudom usluga nude medical wellness centar sadržaje uz stručan nadzor i lekara i fizioterapeuta. Pogodne su za rehabilitaciju zdravlja i za odredjene zdravstvene poremećaje. Uz rehabilitacijske programe terma, lečilišta ili banja - nude se i wellness tretmani kao uspešna kombinacija "pomladjivanja", otklanjanja posledica stresa i postizanja dobrog osećanja.



11111111 157

Prvi takvi objekti nastali su još u vreme starih Rimljana, a pojedini istorijski ostaci nalaze se i na našem tlu. Jedan od najpopularnijih wellness tretmana je aromaterapija. Aromaterapija je grupa postupaka u kojima se koriste prirodna lekovita sredstva, zatim aroma esencije, aroma balzami, aroma para, te razni biljni preparati u svrhu očuvanja i poboljšanja zdravlja, terapije za odredjene zdravstvene poremećaje, te za relaksaciju lica i tela.

Aromaterapija se primjenjuje individualno.

Medjunarodno spa udruženje je definisalo sedam vrsta spa/wellness kapaciteta:

Club Spa Cruise ship Spa Day Spa Destination Spa Medical Spa Mineral springs Spa Resort/hotel Spa

Medical Spa…………………………………………………………………………………………….. Primarna mu je uloga pružanje kompletne zdravstvene i wellness usluge sa posebnim tretmanima i terapijama. U ovoj kategoriji se predvidja najveći rast u sledećih desetak godina jer je sve veća potražnja za holističkim medicinskim tretmanima i terapijama. Resort / Hotel Spa……………………………………………………………………………………… Spa u sklopu hotela ili resorta koji pruža profesionalne spa usluge, fitness I wellness komponente sa spa jelovnikom. Druga po veličini od svih sedam kategorija, usled činjenice što ju je hotelska industrija prihvatila kao standard u cilju povećanja profitabilnosti, ali i zbog sve veće preferencije gostiju za ovom vrstom ponude.

WELLNESS & SPA HOTELSKO – APARTMANSKI KOMPLEKS……………………………

Hotelsko - apartmanski kompleks se nalazi na prelepoj, osunčanoj poljani, na samom rubnom pojasu zaštićene zone parka prirode Koviljsko – petrovaradinskog rita, gde su mir, tišina i potpuna harmonĳa sa prirodom zagarantovani. Posebnu draž mu daju pogledi na rukavac, šuma sa dve strane, izvor, potok... Lociran je na nenaseljenom mestu kompleksa manastira Kovilj, u blizini Sportsko – rekreacionog centra I Golf kluba.

Hotel raspolaže brojnim pratećim sadržajima:

tri bazena (veliki za plivanje i dva manja sa “thalasso” terapĳom i vodom sedam puta slanĳom od morske),

mini golf teren,



11111111 158

veštacki led za klizanje, kuglane, bilĳar i stoni-tenis sale, električni pikado, fitness, teretana, wellnes, saune, tursko kupatilo, ledena dvorana, LPG, IPL, antirid i anticelulit tretmani, aromaterapĳa, razne vrste relaksacionih i sportskih masaža, SPA program, kongres na sala za 250 osoba, dečĳa igraonica, lekarske ordinacĳe, laboratorĳa, “zdrava” poslastičarnica, restorani, butici, prodavnice zdrave hrane i suvenira, juvelirnica, kao i kafe bar sa ceđenim sokovima od organski gajenog voća i povrća...

Osnovna namena Centra je detoksikacĳa organizma i korekcĳa telesne težine, kao i relaksacĳa i prĳatan odmor usred prirode, uz maksimum konfora koji je dostupan modernom čoveku.

Poseban akcenat se stavlja na edukacĳu iz oblasti zdrave ishrane i jednostavne primene principa zdravog načina života pored svakodnevnih aktivnosti, kao i na spoznaju svih blagodeti koje se dobĳaju malim, ali suštinskim promenama stečenih navika. U tu svrhu su angažovani najeminentnĳi domaći i strani stručnjaci iz različitih oblasti (medicina, ishrana, kozmetika, fitness...).

U ponudi je najširi mogući asortiman usluga, od specĳalnih vežbi pod stručnim nadzorom, preko obuke za jahanje i drugih sportskih sadržaja, do raznih besplatnih recepata ukusnih, a zdravih jela i poslastica.



11111111 159



11111111 160

STRATEGIJA RAZVOJA WELLNESS TURIZMA REPUBLIKE…………………………………

Evropsko spa / wellness tržište Tržište Evrope se sastoji od preko 1.200 razlicitih spa centara u kojima je u 2002. godini ostvareno oko 190 miliona noćenja. Nemacka je najveće pojedinačano tržište (40% udjela, ili 99 miliona noćenja). Srednja i Istočna Evropa raspolažu sa preko 400 objekata, odnosno s oko 75 hiljada kreveta. Tržište Srednje i Istočne Evrope je u 2001. godini ostvarilo preko 2 miliona dolazaka, odnosno preko 20 miliona noćenja, u čemu trenutno prednjace Poljska (28% ukupnih noćenja), Rumunija (27% ukupnih noćenja) i Češka (26% ukupnih noćenja). Na osnovu udela stranih noćenja u ukupnin noćenjima pojedine države, na prvom mestu je Madjarska (66% stranih noćenja), Slovenija (46% stranih nocenja) i Češka (28% stranih nocenja). Prosečna dužina boravka na tržištu Regiona je 11,3 dana za domaće goste, te 8 dana za strane gostte, pri čemu su gostii najduže boravili u Češkoj (domaći gosti 18,7 dana, a strani 11,1 dan), te Poljskoj (domaćii gosti 15,2 dana, a strani 11,1 dan), dok je najjkraći boravak zabeležen u Madjarskoj (domaćii gosti 3,2 dana, a strani 4,1 dan).. Prosečna cena po danu boravka varirala je od 41 evra (Madjarska), do 168 evra (Češka), zavisno od kvaliteta smeštaja i vrste terapije i tretmana, prii čemu valja imati na umu da smeštajni objektii (hoteli u spa centrima) ostvaruju prosečnu godišnjju zauzetost od preko 60%. Zaključak.................................................................................................................................... Program boravka turista u prirodi i na selu ne može se prepustiti stihiji i lokalnoj snalažljivosti njihovih žitelja. Ona mora biti ozbiljan predmet analize ukoliko se očekuju razvoj i efekti od ovog vida turizma. Jačanje turističke ponude na ruralnim područjima koje je postalo imanentno nakon devedesetih je pojačalo rivalitet među destinacijama. Utoliko i kvalitet pružanja usluga je, kako to mnoga istraživanja potvrđuju, jedan od presudnih faktora koje turisti imenuju kada daju ocenu o boravku u nekoj turističkoj destinaciji. Ovo se mora imati u vidu kako bi se ojačala konkuretnska pozicija ovih mini destinacija. Upravo u tome leži šansa za punu kreativnost koje imaju meštani ovih sredina. Važnu ulogu u unapređenju nekih od pomenutih sadržaja mogao bi da odigra privatni sektor odnosno mali biznis. Pravljenje parcijalnih turističkih programa zaslužuje podršku, naročito fiskalnu ali i podršku u plasmanu, jer bi oni mogli da relativno brzo obogate vanpasionsku turističku ponudu i doprinesu naporima da se kroz nju efikasno predstave i tržišno valorizuju resursi kojima raspolažu ova područja. Na ovaj način bi mogle da se obezbede i osnove za dopunsku zaposlenost u privatnom sektoru bez značajnih inicijalnih ulaganja, što je opšti društveni interes, a u ova područja ubrzano počnu da se razvijaju.



11111111 161



11111111 162



11111111 163

12. ZDRAVSTVENI TURIZAM.................................

MANASTIR KOVILJ I ZDRAVSTVENI PROGRAMI................................................................... Bratstvo manastira Kovilj godinama je odredište mladih koji traže pomoć u nastojanju da se izvuku iz pakla narkomanije. Pošto manastir nije imao mogućnosti da nevoljnicima obezbedi duži boravak u manastirskom konaku, pronađen je dodatni prostor za smeštaj ovih ljudi, pa je tako formirana zajednica na jednom salašu u Čeneju, u kojoj zavisnici žive i rade pod nadzorom sveštenika, ali i drugih stručnih ljudi. Zajednica „Zemlja živih“ u Čeneju formirana je pre nepune dve godine, kao prvi takav poduhvat pod okriljem Srpske pravoslavne crkve. Članovi zajednice na salašu borave neprekidno od jedne do tri godine i tamo obavljaju razne poslove, bave se sportom i drugih aktivnosti. ZDRAVSTVENI TURIZAM.......................................................................................................... Za razliku od tzv. “wellness” turizma, zdravstveni turizam se tiče klijenata sa raznim zdravstvenim problemima koji putuju radi terapija / tretmana koji će im pomoći da poboljšaju svoju zdravstvenu situaciju. Zdravstveni turizam predstavlja značajnu kategoriju u turizmu Srbije, najviše usled kvaliteta i velikog broja izvora lekovitih voda,



11111111 164

razičitih terapeutskih svojstava. Pri tom je ovaj proizvod, uprkos značajnog broja savremeno uredenih lečilišnih kompleksa, još uvek orijentisan gotovo isključivo na domaću tražnju. Razlog ovakvom stanju verovatno treba tražiti u činjenici da je veći deo sistema banja danas u funkciji sistema socijalnog osiguranja radnika (pod ingerencijama Ministarstva zdravlja), used čega se naglasak stavlja na kvalitet zdravstvene usluge, a znatno manje na kvailitet smešajne, ugostiteljske i zabavne ponude, koja trenutno ne može da udovolji kriterijumima internacionalne tražnje. Na osnovu izvšene evaluacije svih ključnih faktora uspeha, može da se konstatuje da trenutno dostignut nivo konkurentnosti Srbije u sferi zdravstvenog turizma nije posebno dobar (prosečna ocena 1,6). Ovo je, po pravilu, povezano sa značajnim ulaganjima u proizvod u cilju inernacionalizacije celokupnog biznisa, a do kojeg ne može da dodje u kratkom roku usled nepostojanja kvalitetnog destinacijskog menadžmenta. To podrazumijeva medusobnu podelu odgovornosti i koordinaciju aktivnosti u sledecim sferama: • upravljanje (korišćenje) turističkog resursa, • pružanje zdravstvenih tretmana, • hotelska i ugostiteljska ponuda, • upravljanje prostorom (problematika “divlje gradnje” i uništavanje prostora), • urbana estetika i ruralna ekološka očuvanost resorta (čistoća, fasade kuća, novokomponovana gradnja, parkovi i šetališta i sl.) KONKURENTSKA STRATEGIJA............................................................................................... Srbija je do sada bila orijentisana samo na domaće tržište, pri čemu se naglašavao najpre kvalitet zdravstvene usluge, a u vrlo maloj meri kvalitet smeštajne, ugostiteljske i zabavne ponude. Najviše usled toga, ovaj proizvod trenutno ne može da udovolji standardima kvaliteta i zahtevima izbirljivog medjunarodnog tržišta. U skladu s navedenim, a kad je reč o proizvodu zdravstvenog turizrna, Srbija mora da krene sa strategijom diferencijacije, ali uz umerene cene. Najveći potencijal za razvoj proizvoda zdravstvenog turizma Srbije proizilazi iz njegove dominantne usmerenosti prema lečenju i rehabilitaciji, budući da je medjunarodna tražnja za specijalizovanim zdravstvenirn tretmanima u stalnom porastu. Medjutim, iako je ovaj proizvod sve popularniji i rašireniji na medjunarodnom tržištu, posebno je naglašen njegov element luksuza. Otuda je izvesno, da bez dosta visokih investicija u celokupnu turističku ponudu banjskih mesta, Srbija ima relativno ograničen potencijal rasta na svetskom tržištu. Zato se mora izabrati strategija fokusiranja. Ovde su naročito važna tržišta nekoliko jakih zemalja (Nemacka, Italija, Francuska, Austrija i Skandinavija) koje će zbog liberalizacije zdravstvenih usluga unutar ujedinjene Evrope, jake pozicije privatnih zdravstvenih osiguranja u tim zemljama i posebno visokih troškova



11111111 165

zdravstvenih tretmana u tim zemljama, doći do seljenja tržišta u druge prihvatljive zemlje. Taj je model posebno u svojoj fazi otvaranja ka svetskom tržištu, primenila Madjarska, i to ne samo u posttraumatskim rehabilitacijama nego i u tretmanima na drugim područjima. Na kratak rok Srbija mora da se okrene ubrzanom razvoju i komercijalizaciji proizvoda “Medical Spa” i “Mineral Springs Spa”, polazeći od strategije umerenih cena ali s visokim kvalitetom. Tako se u relativno kratkom vremenu ovaj proizvod može izvesti izvan granica Srbije. Konačno, za uspešno internacionalno komercijalizovanje ovog proizvoda, presudan korak predstavlja pomeranje od dosadašnjeg načina rada banjskih lecilišta pod okriljem Ministarstva zdravlja. Neophodno je uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja resursnom osnovom destinacije (“destination management”). Pre svega, potrebno je formirati posebnu “Organizaciju” u formi konkurentskog kluba koja će preuzeti brigu i odlučivati o svim ključnim pitanjima razvoja resorta i proizvoda zdravstvenog turizma. Ova “Organizacija” treba da uspostavi efikasnu poslovnu saradnju sa svim interesnim grupama. KLJUČNI PROIZVODI................................................................................................................ Zdravstveno-lečilišni centri regiona obiluju vodenim resursima, a hoteli, uz tradicionalne programe lečenja i rehabilitacije, sve više uvode wellness ponudu i antistres programe, masaže, aromaterapije, fitness treninge i slično. Ovakve inicijative dobra su osnova za razvoj proizvoda “Medical Spa” i “Mineral Springs Spa”. Pri tom je ove proizvode potrebno značajno osvežiti kroz finansijska ulaganja, posebno u kvalitet osnovne smeštajne ponude, kao i opreme za rekreaciju i rehabilitaciju.



11111111 166



11111111 167

13. HOTELSKI APARTMANI, LUKSUZNI................ BUGALOVI, LOVAČKE VILE .................................. Iznajmljivanje i rodaja Apartmana u sklopu Wellness i Spa centra..................................... Programom razvoja Wellness i Spa centra na području kompleksa manastira Kovilj, omogućeno je iznajmljivanje i prodaja hotelskih apartmana a u sledećoj fazi i korišćenje kapaciteta hotela i apartmana. S’ obzirom na veliko interesovanje u Zapadnoj Evropi, a posebno u skandinavskim zemljama, sasvim je izvesno da će svi kapaciteti biti popunjeni tokom cele godine. Apartmani namenjeni prodaji su takođe u funkcĳi Centra. Nalaze se u zasebnim objektima (sistem lepljenih kućica) raspoređenih iznad hotela. Ukoliko žele, nakon kupovine, budući vlasnici apartmana, će moći da ih izdaju preko hotelske agencĳe tokom čitave godine, bez svog angažovanja. Naime, kapacitet hotela je samo 50 ležajeva, a kapacitet sadržaja kompleksa je 800 osoba dnevno, tako da se razlika popunjava iznajmljivanjem apartmana. To znači da će prodati apartmani biti konstantno iznajmljeni bez obzira na period godine, a da vlasnici apartmana mogu da računaju na odličan prihod u odnosu na uložena sredstva. Svi objekti se grade od najkvalitetnĳih prirodnih materĳala (zemljana opeka, kamen, drvo...). Zidovi spavaćih soba su obloženi drvetom ili plutom, podovi hrastovim parketom S - klase, a kupatila kvalitetnom keramikom. Uz doplatu se može dobiti: sauna, kamin, zatvoren garažni prostor... Apartmani su površine od 50 m2 do 150 m2 (sa mogućnošću spajanja više apartmana u jedan), a uz svaki se besplatno dobija još preko 40m2 nadkrivenog i otkrivenog infrastrukturno rešenog prostora. Svi apartmani imaju dnevni boravak sa kuhinjom, trpezarĳom i terasom okrenutom ka hotelu (jugoistočna strana), kao i kupatilo, hodnik i spavaću sobu sa terasom, koja je okrenuta ka severozapadu. Svaki kupac apartmana dodatno dobija: - parking mesto - prilazno spoljno stepenište - pripadajući deo dvorišta - zaseban ulaz - korišćenje hotelskog sadržaja (bazen, fitnes, teretana) - iznajmljivanje preko hotelske agencije tokom cele godine



11111111 168



11111111 169



11111111 170



11111111 171



11111111 172

14. RURALNO ETNO EKO SELO........................... Kao područje sa izuzetnim prirodnim i kulturnim odlikama, kompleks prostora manastira Kovilj ima veliki potencijal da na inovativan i moderan način turističkom tržištu ponudi kvalitetne smeštajne kapacitete sa dodatnim sadržajima, istovremeno interpretirajući tradicionalan način života na planini. Ovakav razvoj omogućuje poslovanje tokom cele godine, te diverzifikuje i specijalizira opštu turističku ponudu manastira Kovilj. Ruralno etno-eko selo predlaže se kao novi (greenfield) projekat, a sastojati će se od smeštajnih kapaciteta u

Tradicionalnim kućicama, ulaznog objekta, manjeg objekta za wellness u prirodi, ugostiteljskog objekta, komercijalno-uslužnih objekata, manjeg seoskog trga, crkvice i ostalih javnih i uslužnih sadržaja.

Ideja ovog etno-eko sela bazira se na konceptu tradicionalnog sela, koje se na inovativan način formira za pružanje turističkih usluga. Plan realizacije projekta Etno eko sela...................................................................................

Pronalaženje idealnih lokacija; Izrada detaljnog programa, konceptualnog dizajna projekta od strane neke od

renomiranih firmi s iskustvomu razvoju ovakvih smeštajnih kapaciteta; Realizacija investicija i uključivanje lokalnog malog i srednjeg biznisa na pojedinim

delovima projekta. Procenjeni iznos investicije za ovaj projekat iznosi oko 3 - 5 miliona EUR Kategorija naselja je 3 internacionalne zvezdice, a čine ga: 40 planinskih kućica za po 6 osoba Svaka kućica ima svoju kuhinju i dnevni boravak u prizemlju, te spavaće sobe na

spratu, te malu saunu i terasu Površina svake kućice iznosi oko 90 m2 Ulazni / prihvatni objekat sa recepcijom u centralnom delu naselja, te manjim

prostorom za održavanje različitih događaja Ugostiteljski objekat - restoran sa tradicionalnom srpskom kuhinjom i ostalim

specijalitetima zdrave hrane, te bar Seoski trg sa crkvom građeno po uzoru na tradicionalna stara srpska sela Manji objekat za planinski wellness Komercijalni sadržaji - prodavnice i sl. Objekat za iznajmljivanje i spremanje rekreacione opreme Objekti / radionice sa aktivnostima za upoznavanje nasleđa, načina života i

tradicionalne kulture, te starim zanatima seoskog područja Bačke (tkanje platna i ćilima, kovački zanati, obrada kamena i drveta - od prevoznih sredstava do predmeta u svakodnevnoj upotrebi, izrada predmeta od kože i vune, prerada lekovitog bilja, itd.) koje će izrađivati predmete / suvenire sa mogućnošću prodaje, te će biti i radionice gde gosti mogu sami učestvovati u izradi svojih suvenira



11111111 173

Napomena: Neka od naselja trebaju se opremiti manjim prostorima za sastanke / seminare / radionice

Sve kućice i ostale objekte u selu potrebno je graditi od drveta i/ili kamena u tradicionalnom stilu i sa tipičnom strukturom vojvodjanskih srpskih sela (trg, crkva, prodavnica, itd.).



11111111 174

Buduća ponuda Etno-eko sela Kovilj:..................................................................................... - odmor i opuštanje u mini bazenu Etno naselja - šetnje okolnim predelima i istraživanje prirode - pecanje - vožnja čamcem – veslanje - vožnja kajakom i kanuom - škola kajaka - posmatranje ptica i životinja - fotografisanje okoline - uredjivanje trave, cveća i zelenila ograde Etno naselja - vožnja bicikla - trka traktorima - krunjenje kukuruza - pečenje rakije - branje lekovitog bilja, sušenje, pakovanje za čaj - rad-zanimanje u »eko-bašti zdravlja« - vožnja fijakerom - kuvanje paprikaša i riblje čorbe od sveže izlovljene ribe - ručni radovi i tradicionalne veštine :



11111111 175

- vez, - tkanje, - predenje vune, - slikanje na staklu, - slikanje na tikvi, - slikanje na svili, - izrada predmeta/suvenira/ukrasa od suvog cveća i kukuruzovine, - pletenje venčića od cveća, - pletenje korpi od trske, - radionice za izradu predmeta od kože /galanterija, pršnjaci... - učenje tradicionalnih folklornih igara i plesova - učenje sviranja na tradicionalnim instrumentima /frula, harmonika, gajde, violina.../ - kulinarske radionice – starinski recepti : - takmičenja u spravljanju tradicionalnih specijaliteta, - takmičenje u pripremi slavskog kolača, domaće pogace i raznih vrsta testa, rezanaca, štrudle..... - priprema džemova, slatka i sokova od svežeg voca, - priprema zimnice - ubacivanje lopte u koš, »potkovica« na travi, pikado, friesbie, badmington, fudbal »loptom krpenjačom«... - učenje srpskog jezika i ćirilicnog pisma - poseta obližnjoj farmi manastira - poseta manastiru - poseta golf-terena, vežbalista i igranje golfa



11111111 176



11111111 177

15. LOVNI TURIZAM............................................... Lovište „Koviljski rit“ (na delu teritorije Grada Novog Sada), ukupne površine 4.305 ha (od čega je veći deo pod šumom, vodom, barama i trsticima). Ponuda lovne divljači: divlja svinja, srneća divljač, zec, divlje patke i fazan. U priobalju Dunava nalaze se područja značajnih staništa ptica od kojih su neka od ozuzetnog medjunarodnog značaja (IBA). Od preko 250 vrsta ptica koje se mogu videti u širem priobalju Dunava, registrovane su retke i ugrožene vrste: crna roda, crvenokljuni labud, orao belorepan, crna lunja, gak, velika bela čaplja, mala bela čaplja i dr. U Koviljsko – petrovaradinskom ritu svake godine u letnjem periodu organizuje se tradicionalni foto safari. Mogućnosti smeštaja turista: kako lovište ne raspolaže adekvatnim objektom hotelskog tipa, to se adekvatan smeštaj lovaca (turista) treba obezbediti u novoprojektovanom hotelskom kompleksu „Wellness i spa centar“ i njemu pripadajućim luksuznim hotelskim „lovačkim“ vilama i apartmanima. Lovištem upravlja Šumsko gazdinstvo ''Novi Sad''. POTENCIJALI I ORJENTACIJA................................................................................................. Kao zemlja sa lovnom ponudom nismo ni najbolji ni najpoznatiji, jer je poražavajući podatak da se u jednoj Austriji ulovi 2,5 više zečeva nego kod nas. Ono što nas izdvaja su lovišta sa gotovo netaknutom prirodom i trofeji koji rastu isključivo u prirodnim uslovima. I tu treba da je marketinški naglasak. Daleko veći problem je logistika, odnosno smeštajni kapaciteti i mnoge usluge pre i posle lova. Uz edukaciju mladih lovnih radnika, kao i veće angažovanje države i ministarstava, lako se mogu očekivati rezultati, posebno u gotovo nerazvijenim sredinama naše zemlje.



11111111 178



11111111 179



11111111 180

16.CIKLOTURIZAM................................................. Programom izgradnje kompleksa manastira Kovilj obuhvaćena je i izgradnja biciklističke staze, koja će biti povezana sa Novim Sadom i mrežom ostalih biciklističkih staza u Vojvodini. KORIDORI EURO VELO............................................................................................................

Biciklistički koridor „Euro velo“ prikazan je na sledećoj karti:

„BICIKLOM DO RODA“ – ETAPA DO KOVILJA...................................................................... Zelene staze "Biciklom do roda" fokusiraju se, pre svega, na veliki broj gnezdećih parova belih roda, čija populacija u ovom regionu predstavlja gotovo 90 odsto belih roda u Srbiji. Vozeći bicikl ovim stazama, nailazićete na gnezda belih roda, gotovo u svakoj ulici naselja kroz koje budete prolazili. Pored roda, na ovom području zabeleženo je i do 250 drugih vrsta ptica, od kojih je najveći broj ptica gnezdarica (140 vrsta).



11111111 181

Zelene staze "Biciklom do roda" predstavljaju turističku mrežu regiona u kojem su povezana sela i gradovi uz reke Dunav. Pored toga što obogaćuju ponudu sela kroz koja prolaze, ove staze uticaće na bolju turističku ponudu gradova pored Dunava, posebno Novog Sada. Zelena staza "Biciklom do roda – etapa do Kovilja" deo je mreže zelenih staza u Vojvodini Panonski put mira (Via Pacis Pannoniae) čiji je cilj promocija održivog - „zelenog" turizma, zaštita i unapređenje bološke raznovrsnosti i doprinos ruralnom razvoju. Zelene staze su okupile ljude iz sela, povezale prirodu, kulturno nasleđe i poljoprivredu, a o njima će brinuti lokalno stanovništvo, turističke organizacije, ekološke organizacije i druga udruženja građana. Ova mreža zelenih staza pruža realnu šansu razvoju lokalne ekonomije, zaštiti i unapređenju prirode i kulturnog i istorijskog nasleđa kao i razvoju receptivog turizma. NOVI SAD – KOVILJ.................................................................................................................. Put se ne može promašiti: ide se nasipom od Šangaja, uz Koviljski rit, pa sve do samog Kovilja. Jedini neprijatni deo je kako doći do početka nasipa. Pošto ne postoji nikakav (bar pešački) most koji bi išao preko kanala i spajao kej sa šangajskim kejom, mora se ići na Kaćki most. Otprilike na mestu gde se asfalt završava, počinje Koviljski rit (inače rezervat prirode, jedan od najvećih te vrste). "Glavni" put, tj. onaj koji se nalazi na samom vrhu nasipa je dosta loš, uništen traktorskim gumama, ali paralelno sa njim, na padini nasipa idu još dva, koji sasvim mogu da posluže. Otprilike negde na pola puta (kod pumpe za vodu) nalazi se neka farma, sa velikim jatom gusaka (sigurno oko 50) koje tumaraju unaokolo. U produžetku puta, na mestima gde je šuma ispod nasipa ređa, može se videti rit, sve sa trskom, šašem, rodama, čapljama i divljim patkama. Ubrzo zatim, prašnjavi nasip prelazi u "nabijeni" put, kojeg nakon par km. smenjuje asfalt koji ide sve do Kovilja. Kovilj je pravo, autentično vojvođansko selo (kao iz pop Ćire i pop Spire). Kako se prilazi nasipom, prvo se uoči sa leve strane prostrana livada, ograđena samo malim kanalima, gde trče konji i goveda. Sa druge (desne) strane nasipa nalazi se Šlajz - duboko jezerce, prepuno ribara. Dalje uz nasip, iza Šlajza, nalazi se prava kaljuga gde se u blatu kupaju krmače, guščići i pačići. Tu desno skreće i neki puteljak (preko malog mosta) koji ulazi dublje u rit. Zatim put ulazi u selo, i prva stvar koja se primeti jeste da se na bukvalno svakom stubu i odžaku nalazi veliko gnezdo sa po bar tri rode. Da bi se stiglo do Tikvare, u selu treba skrenuti u prvu ulicu desno, i tako putem, možda oko km. Kada se dođe do Tikvare, ko želi da ode do koviljskog manastira, treba da skrene levo.

Kovilj monastery: Urban development plan

Documents