KONJARSTVO - Predmetni profesor · Agenda 6. Sistem organa za reprodukciju 7. Nervni sistem i čula 8. Endokrini sistem 9. Sistem mokraćnih organa 10. Pokrovni i zaštitni sistem

Company

LOGO

KONJARSTVO

ANATOMIJA KONJA

1. Skeletni sistem

2. Mišićni sistem

3. Sistem organa za disanje

4. Sistem organa za krvotok

5. Sistem organa za varenje

Agenda

6. Sistem organa za reprodukciju

7. Nervni sistem i čula

8. Endokrini sistem

9. Sistem mokraćnih organa

10. Pokrovni i zaštitni sistem - koža

1. Skeletni sistem

kosti

zglobovi

ligamenti

Skeletni sistem

predstavljaju

kičmeni stub,

grudna kost i rebra

glave

trupa

kostiju prednjih ekstremiteta

kostiju zadnjih ekstremiteta

Skelet se sastoji od kostiju

Skelet Kosti Zglobovi

Skelet daje

osnovni

oblik i

čvrstinu

telu

Kosti

skeleta

predstavljaj

u čvrstu

osnovu za

prihvatanje

telesnih

mišića

zglobovi

predstavljaj

u pokretne

ili

nepokretne

veze

između

pojedinih

kostiju

kosti deluju kao mehaničke poluge, štite meke organe u telesnim šupljinama, a

služe i za deponovanje mineralnih materija (Ca, P i td.). U koštanoj srži se vrši

produkcija krvnih elemenata

Sve kosti skeleta se mogu podeliti na

duge kratke pljosnate nepravilne

poluge za

pokretanje,

oslonci za

pridržavanje

mase tela. U

duge kosti

spadaju kosti

ekstremiteta

ublažavaju

udarce ili

potrese. Ove

kosti se nalaze

u složenim

zglobovima

(koleno, skočni

zglob)

okružuju telesne

šupljine, u kojima

se nalaze meki

organi (lobanjska,

grudma,

abdominalna i

karlična šupljina.

Takođe služe za

pripajanje

odgovarajućih

mišića

kičmeni pršljenovi

(koji štite kičmenu

moždinu i kamena

kost, u kojoj se

nalazi čulo

ravnoteže

Skelet konja je sastavljen od ukupno 205 kostiju

54

kičmena

pršljena

1

grudna

kost

36

rebara

34

kosti

glave

40 kostiju

prednjih

ekstremiteta

40 kostiju

zadnjih

ekstremiteta

OSNOVNA GRAĐA SKELETA KONJA

1. Kosti glave;

2. Vratni pršljenovi;

3. Grudni pršljenovi;

4. Slabinski pršljenovi;

5. Krsna kost;

6. Reprni pršljenovi;

7. Lopatica;

8. Rameni zglob;

9. Ramena kost;

10. Lakatni zglob;

11. Podlakatne kosti;

12. Skočni zglob (ossa carpi);

13. Kosti metakarpusa;

14. Kičični zglob;

15. Kosti prsta sa kopitom;

OSNOVNA GRAĐA SKELETA KONJA

16. Karlične kosti;

17. Zglob kuka;

18. Butna kost;

19. Koleni zglob;

20. Kosti potkolenice;

21. Skočni zglob (ossa tarsi);

22. Metatarzalne kosti;

23. Kičični zglob;

24. Kosti prsta sa kopitom;

25. Rebra grudnog koša.

ZUBNA FORMULA ODRASLOG KONJA

3 3 ili 4 1 3 3 1 3 ili 4 3

3 3 ili 4 1 3 3 1 3 ili 4 3 M P C I I C P M

= 40 ili 42

I – incisivi (sekutići); C – canini (očnjaci); P – pretkutnjaci

(premolari) i M – kutnjaci (molari).

Vreme izbijanja stalnih zuba konja

Vrsta zuba Vreme

izbijanja

Početak

trošenja

Stalni

sekutići

prvi 2,5 god. 3 god.

drugi 3,5 god. 4 god.

treći 4,5 god. 5 god.

Očnjaci 4 – 5 god. -

Predkutnjaci

prvi 5 – 6 mes. -

drugi 2,5 god. -

treći 3 god. -

četvrti 4 god. -

Kutnjaci

prvi 9 – 12 mes. -

drugi 2 god. -

treći 3,5 – 4 god. -

• Pri rođenju, ždrebe nema ni jedan vidljivi

sekutić.

• Oni izbijaju tokom prvih 6 do 10 nedelja

po rođenju.

• Mlad konj ima 24 mlečna zuba, a

njegovih 12 sekutića se zamenjuju do 4,5

godine starosti.

• Izbijanje i trošenje stalnih zuba,

predstavlja dosta pouzdan metod za

određivanje starosti konja

Vreme izbijanja stalnih zuba konja

• Naime, tokom starosti, zbog trošenja, menja se oblik i

veličina krunice i kalička zuba.

1. Mišićni sistem

poprečno-prugaste

(skeletne) mišiće

mišić srčanog tipa (u zidu srca).

poprečno-prugaste

(skeletne) mišiće

Prema svojoj građi i položaju u organizmu, svi mišići se dele na:

• Porečno-prugasti mišići su povezani za pojedine kosti skeleta, čije

pokretanje vrše svojim kontrakcijama.

• Mišiće, za kosti, povezuju tetive

• Po funkciji, mišići se dele na :

• fleksore (savijači),

• ekstenzore (ispruživači),

• aduktore (primicači),

• abduktore (odmicači),

• levatore (podizači),

• depresore (spuštači),

• rotatore (obrtači) i

• sfinktere (skupljači, zatvarači).

• Preko 200 skeletnih mišića u telu konja, grupisani su u nekoliko glavnih

regija: vratni, leđni, grudni, karlični, trbušni i mišići prednjih i zadnjih

ekstremiteta.

• Mišićni prsten formiraju glavni skeletni mišići trupa konja.

• Oni daju osnovnu konstrukciju i balans telu konja.

• Ovaj prsten povezuje glavu sa karlicom, karlicu sa grudnom kosti i

grudnu kost sa vratom i glavom.

• 1-postrani vratni mišić; 2-dugački leđni mišić;

• 3-butni mišić; 4-trbušni mišić; 5-vratni pršljenovi;

• 6-ligamentum nuchae; 7-greben; 8-leđni ligament;

• 9-karlični ligament; 10-prvo rebro; 11-grudna kost.

3. Sistem organa za disanje

obezbeđuje razmenu gasova između telesnih organa i spoljašnje sredine

imaju ulogu termoregulacije

sprečavaju ulazak stranih tela (prašine), i mikroorganizama

• nosna duplja (cavum nasi),

• ždrelo (pharinx),

• grkljan (larinx),

• dušnik (trachea),

• bronhusi i bronhiole

• dva plućna krila (pulmo).

Ovaj sistem čine sledeći organi

• Biološke osobine konja (veličina tela, vrlo aktivno kretanje i metabolizam),

zahtevaju vrlo dobro razvijen sistem organa za disanje.

• Proces disanja je kontrolisan nervnim sistemom.

• U mirovanju, broj udisaja i izdisaja iznosi 8 do 16 u minuti.

• Sa povećanjem aktivnosti, broj respiracija se proporcionalno povećava.

4. Sistem organa za krvotok

. Krv je specifična telesna tečnost (tkivo, jer sadrži krvne ćelije)

Putem krvi se prenose gasovi, hranljive i

druge materije, imuna tela, hormoni.

Tačke na telu konja, u kojima se može pipati puls

5. Sistem organa za varenje

• Konj je nepreživar.

• Ipak, može da vari velike količine kabastih (celuloznih) hraniva, jer ima veliku zapreminu slepog creva (cekum), u kome razlaganje celuloze vrše bakterije.

• Varenje hrane se vrši u digestivnom traktu, koga čini niz povezanih kanalikularnih organa, počevši od usta do analnog otvora

• Dužina ovog kanala iznosi oko 30 m.

usna šupljina

jezik

Zubi

pljuvačne žljezde

Ždrelo

U organe digestivnog trakta spadaju:

Jednjak

želudac (jednokomorni, sa

sekretornom sluzokožom)

tanka creva

debela creva (mali i veliki kolon +

cekum),

rektum i analni otvor

Pripadajuće žljezde digestivnog trakta su jetra i pankreas.

Jetra konja nema žučnu kesicu, ali se, u creva, izlučuje velika količina žući

Dužine i zapremine pojedinih delova digestivnog trakta

• jednjak (1,5m);

• želudac (10 litara);

• tanka creva (20m/60l);

• veliki kolon (4m/70l);

• mali kolon (3,5m/20l);

• slepo crevo (1,2m/30l).

• Proteini, ugljeni hidrati, masti, vitamini i minerali, se vare u tankim

crevima.

• Voda se absorbuje u debelom crevu.

• Oko 95% unete hrane se, u vidu fecesa, izbaci iz dig. trakta za 65

do 75 časova od unošenja.

Digestivni trakt konja:

1. usta;

2. želudac;

3. tanka creva;

4. slepo crevo;

5. veliki kolon;

6. mali kolon; r

7. ektum i anus.

6. Sistem organa za reprodukciju

• Konji su sezonski polno aktivne životinje.

• Sezona parenja počinje krajem zime i završava se krajem leta.

• Estrusni ciklus kobile traje prosečno 21 dan, a estrusni period 5 do 11

dana, prosečno 6 dana.

• Ovulacija se događa pri kraju estrusa.

• Kobila ovulira, obično, jednu jajnu ćeliju.

• Gravidnost kobile traje 330 dana, a posle ždrebljenja se estrus javlja

za prosečno 9 dana (tzv. Ždrebeći estrus).

• Pastuv proizvodi fertilnu spermu tokom cele godine, ali su vrednosti

fertilizacionih parametara ejakulata znatno niže izvan sezone parenja.

• Volumen ejakulata je 80 do 150ml, a u 1ml sperme ima oko 200

miliona spermatozoida.

1. Jajnik;

2. Jajovod;

3. Rog materice;

4. Cervix;

5. Sinfiza pelvis;

6. Vagina;

7. Vulva;

8. Klitoris;

9. Vime;

10. Mokraćna bešika;

11. Rectum;

Shematski prikaz jajnika kobile:

1. Zona vasculosa;

2. Zona parenchimatosa;

3. Fossa ovulationis.

Shematski prikaz muškog polnog trakta

1. Skrotum;

2. Testis;

3. Glava,

4. Telo i

5. Rep epididimisa;

6. Semevod;

7. Sinfiza pelvis;

8. M. retractor penis;

9. Koren penisa; 1

10. Bulbouretralne žlj.; 11. Prostata; 12.

Vezikularne žlj.; 13. Ampula semevoda; 14.

Telo penisa; 15. Glans penisa; 16.

Prepucium; 17. Mokraćna bešika; 18.

Rectum.

Penis pastuva:

1. Pečurkasti vrh glans penisa;

2. Procesus urethralis;

3. Dorzalni produžetak glans penisa;

4. Telo penisa.

7. Nervni sistem i čula

• Konj je izuzetno aktivna i inteligentna životinja, pa su njegov nervni

sistem i čula vrlo dobro razvijeni.

• Nervni sistem prima nadražaje iz spoljašnje i unutrašnje sredini, te

koordinira funkciju svih organa.

centralni nervni sistem

(mozak i kičmena moždina)

specijalizovani senzorni organi

(čula).

periferni sistem (somatski

nervni sistem, koga čine

moždani i nervi kičmene

moždine),

Nije sasvim jasno da li i do koje mere, konj može da razlikuje boje.

Tako se gube mnogi sitni detalji, ali se pokret besprekorno registruje.

Kod binokularnog vida slika nije dovoljno oštra i jasna. Konj ne može da fokusira predmete bliže od oko 1,2m.

Konj ima sposobnost binokularnog vida (u polju od oko 350 pravo ispred glave) i monookularnog vida (po oko 1450 bočno sa levim i desnim okom).

Oštrina njegovog vida je manja od čovekovog, ali je vidno polje znatno veće.

Čulo vida je vrlo potrebno konju, iako njegov vid nije tako precizan kao čovekov.

Binokularno i

monookularno

vidno polje konja

Čulo sluha vrlo dobro razvijeno

može da čuje i zvukove koji ljudsko uvo ne može

pokretljivije nego kod bilo koje druge vrste životinja

Velika pokretljivost ušiju i glave, omogućava konju da vrlo precizno odredi mesto izvora zvuka

Čulo mirisa dobro razvijeno

pronalazi hranu isto tako dobro čulom mirisa, kao i čulom vida

smešteno u nosnoj šupljini (Jakobsov organ)

Čulo ukusa nije dobro proučeno kod konja

zbog čega je konj, ipak, dosta probirljiv u hrani i kvalitetu vode za piće

Čulo dodira relativno, dobro razvijeno kod konja

Receptori čula dodira se nalaze u koži, tj. u korenu taktilnih dlačica

8. Endokrini sistem

Endokrini ili sistem organa sa unutrašnjim lučenjem, sintetiše i, u krv, oslobađa specifične biaktivne supstance, koje se nazivaju hormoni.

• Hormoni se, putem krvi, prenose do svih organa i tkiva, čiju funkciju regulišu.

Endokrini sistem koordinira funkciju svih organ.

• Za hormone je karakteristično da se oslobađaju direktno u krv, da se izlučuju u vrlo malim količinima, da imaju vrlo kratko delovanje, da pojedini hormoni deluju samo na određene (ciljne, target) organe i tkiva,

biohemijske procese u tkivima kontrolišu tako da ne menjaju energetski nivo reakcije, za razliku od fermenata.

Funkcija endokrinih žljezda je dobro usklađena sa nervnim sistemom

• nadražaji iz spoljašnje i unutrašnje sredine, značajno utiču na funkcije endokrinog sistema.

Centralni regulator celokupnog endokrinog sistema su hipotalamus i hipofiza.

• svojim hormonima, kontrolišu funkciju ostalih žljezda sa unutrašnjim lučenjem: štitna žljezda, nadbubrežne žljezde, grudna žljezda, pankreas, muške i ženske polne žljezde (testis i ovarium) i td.

9. Sistem mokraćnih organa

• Sistem organa za izlučivanje mokraće (organa uropoetika) se sastoji iz

sledećih organa:

• dva bubrega (renes),

• dva mokraćovoda (ureteres),

• mokraćne bešike (vesica urinaria) i

• mokraćnog izvodnika (uretra).

• Bubrezi su složeni organi, čija je funkcija da filtriraju celokupnu telesnu

tečnost i formiraju mokraću (urin).

• Formirana mokraća se skuplja u bubrežnoj karlici, iz koje se, ureterima,

provodi do mokraćne bešike.

• Iz mokraćne bešike, mokraća se izvodi u spoljašnju sredinu, jednim

kanalikularnim organom, koji se naziva uretra.

• Uretra se otvara u dorzalnom zidu vagine, kod ženke, ili na vrhu glansa

penisa, kod mužjaka.

• Sistem mokraćnih organa je povezan sa sistemom organa za

reprodukciju, preko uretre.

• Naime, uretra komunicira sa vaginom ili penisom.

• Osim toga, kod mužjaka, u početni (karlični) deo uretre se ulivaju

semevodi.

• Zbog toga se ova dva sistema nazivaju jednim imenom organa

urogenitalia.

10. Pokrovni i zaštitni sistem - koža

U zaštitni sistem organizma spada koža sa svojim tvorevinama: dlaka i rožina (kopito).

Koža pruža zaštitu organizma od štetnih uticaja spoljašnje sredine (mehanički, fizički, hemijski i td.).

Koža ima ulogu u termoregulaciji, regulaciji odavanja tečnosti, toplote, osećaju bola i dodira.

Koža konja je jaka, vrlo elastična i osetljiva.

Sastoji se od dva sloja: epidermis, tj. spoljašnji sloj (pokožica) i unutrašnji sloj dermis (krzno).

U koži se nalaze znojne i lojne žljezde.

Koža je obrasla dlakom, koja može biti pokrovna i zaštitna (dlake na grivi, repnu i trepavicama).

Dlake repa, grive i trepavica su stalne, dok se pokrovne dlake menjaju dva puta godišnje.

Lojne žljezde su smeštene u korenu dlake i proizvode posebnu tečnost (loj ili sebum).

Loj čini dlaku elastičnijom, štiti je od spoljašnjih uticaja.

Redovnim četkanjem, pojačava se sekrecija loja, pa dlaka postaje sjajnija, ima bolju elastičnost i intenzivniju boju.

Znojne žljezde izlučuju znoj i, na taj način, regulišu temperaturu tela i sadržaj mineralnih i drugih materija u telu.

3-D Pie Chart

TEXT

TEXT

TEXT

TEXT TEXT

TEXT