Komunikacija u Nastavi

КОМУНИКАЦИЈА ИИНТЕГРИСАНА НАСТАВИ

(Презентација припремљена са савјетовањенаставника који имплементирају интегрисани НПП утрећем разреду)

Октобар, 2010. године

Учење, као активан процестражи процјену у ономе штоназивамо добримнаставником

Добар наставник није онајнаставник који може штобоље и разумљивијепренијети ученицимаодређена знања

Данас је основни задатакдоброг наставника да укључиученике у активности у којимаће сами стицати знање.

У реализацији интегрисаногпрограма наставник:- осмишљава процес учења(планирање, припремање),- организује процес учења (дајезадужења ученицима, координира рад...)- води и усмјерава процес учења(дискутује, мотивише ученике, усмјерава активности...)- процјењује ефикасност учења

Старе вриједности- знање – препознавање- знање – разумијевањеНове вриједности- употреба знања- анализа знања- синтеза знања- вредновање знања

Захтјеви ученицима утрадиционалној настави:- Ко?- Гдје?- Када?- Наброј!- Понови!- Препричај!

Захтјеви ученицима усавременој настави:- Искористи у новој ситуацији!- Уреди по датом критеријуму!- Планирај начин рада!- Смисли нову примјену!- Какав је твој став?- Зашто тако мислиш, објасни!

КОМУНИКАЦИЈА У НАСТАВИ:

1. ВЕРБАЛНА2. НЕВЕРБАЛНА

Комуникац. наставник-ученик, било да се остварујевербално или писаним путемосликава односе у наставномпроцесу и може помоћи да сепромијене и побољшајуинтерперсонални односи

Емоционални значај ријечи јевелики. Могу високо да‘’дигну’’ ученика, али могу и умоменту да га ‘’сруше’’. Свакаизговорена ријеч је ‘’окидач’’унутрашњих асоцијативнихпроцеса код нашег ученика.

Комуникацију наставника саученицима треба да чине :- стимулативна радна климазаснована на узајамном повјерењу ипоштовању;- пажљиво слушање саговорника;пристојно, тактично и пажљивоопхођење; - разумијавање и уважавањепотреба, интереса, страхова иличности ученика

Добре комуникацијске вјештинеобухватају: - познавање карактеристикапојединих врста комуникација (начинзапочињања разговора, вођења, закључивања); -емоционална стабилност и смисаоза хумор (самоконтрола, сталоженост, контрола емоција);- способност изазивања пожељнихреакција других (увјерљивост, ...);

-вјештина постављања питања ислушања, примјена невербалнекомуникације, успостављањепартнерског односа; – самопоштовање и поштовањедругих, неслагање без оптуживања инаметања властитих ставова; -вјештина анализирања, разумјевања, дефинисања (закључивања) ирјешавања проблема; -способност процјењивања.

Добру методу излагања у нижимразредима ОШ (а и старијим) обухватају одређена правила којачине: јасно, кратко и сликовитодавање упустава, информација, захтјева и начињеницама заснованихставова.

По правилу саопштава се самоонолико информација колико једовољно да се схвате одређенеидеје, упутства и сл., а пожељно једа излагања буду прожетахумором, шалама и анегдотама

Психолошка испитивања супоказала да:- 7% емоционалног значењаизразимо ријечима, - око 38% преносимокоришћењем тона гласа, а- око 55% емоционалне порукекомуницирамо невербалнимзнаковима – говором тијела, изразом лица и сл.

Невербална комуникацијаможе бити порука датапокретом руке, очију, лица итијела. Може бити у функцијипраћења, подршке и допуневербалне комуникације илизамјена за вербалнукомуникацију.

Ефикасност невербалнекомуникације зависи одначина примјене и дозирања. Може и ометати вербалнукомуникацију (тикови, претјерана гестикулација...)

Канали невербалнекомуникације:1. Визуелна комуникација(контакт очима – ако не постојиможе да значи непристојност, жељу да се разговор прекине исл., предуг може да изазоветјескобу и сл.

2. Израз лицаИзражава тренутну емоцију. Основне емоције су: - срећа,- туга,- страх,- бијес,- изненађење,- гађење

3. Говор тијелаГовор тијела се испољавакроз додире, држање тијела, гестове рукама, климањеглавом, кретање по учионици, близину са учеником и слично

4. Лични просторПростор у који ученици несмију да приђу. Забрањенипростор може бити уучионици, помоћни кабинет, зборница, дио ходника и сл.

5. Лични изглед:- одјећа и обућа,- фризура,- лична хигијена,

Примјери лоше комуникације су: - наређивање, захтијевање;- моралисање; - давање готових савјета;- осуђивање, критиковање; - претјерано хваљење, улизивање;- гађење, исмијавање, срамоћење;- саслушавање, ислеђивање

Објективни услови успјешнекомуникације у савременојнастави:- учионица (изглед распоредклупа,освјетљеност,...)- бр. ученика у одјељењу, распоред сједења, положајученика у односу на учитеља

-примјерен однос и међусобнопознавањеученик-учитељ-родитељ- међусобно повјерење исараднички однос

Интегрисани наставнипрограм ставља у нову улогуи учитеља и ученике. Учитељје организатор наставе санаглашеном мотивациономулогом, улогом партнера уафективној интеракацији ирегулатора социјалних односау разреду као групи.

-Ученици не уче готова знањавећ како да долазе досазнања. -Умјесто пасивних слушалацаи прималаца информацијакоје треба упамтити ирепродуковати, ученици усавременој настави учеразмишљати.

За боље резултате у учењу, авезано за комуникацију, МајклГелб савјетује:1. У току дана је потребновише пута поновити појмове, податке, дефиниције, тј. кључне тачке наставнихсадржаја.

2. Презентовање,упућивање, саопштавање и сл. важнихпорука, информација, дефиниција, података требада буде вршено на необичан изанимљив начин. (нпр. пропраћено говором тијела, гестикулацијом, помоћпредмета...)

3.Комуникација треба даомогући максималноангажовање ученика у раду(питања, захтјеви, примједбе, мишљења...)

4. Добра комуникација требада допринесе ефектномзавршавању задатака. Завршетак рада не требапрепуштати случају. Завршетак рада треба дабуде ефикасан, да оставиутисак на ученике.

5. Редовно правити паузе ураду. Ученици, као и одрасли, имају природну динамикуефективног рада. Не битребало прекорачити вријемеефективног рада без обзирада ли смо све планиранозавршили.

Доброј комуникацији, као ирезултатима рада, доприносеи разноврсна наставнасредстве и помагала.

Примјер посредне комуника-ције може бити ЛУТКАДати лутки глас и покрет идали смо јој душу. Кроз луткуможемо оживјети различитепредмете: врећице, рукавице, пластичне флаше, бундеве, новински папир...

Није потребан ни готовлуткарски текст. Он се можестварати спонтано чиме серазвија дјечије стваралаштво. За лутку је најважнији покрети она живи у невербалнојкомуникацији, а вербалниизраз може да буде самопомоћно средство

Примјер у коме можемо безмного приче да развијамодобру комуникацију саученицима који из некогразлога нису расположени.

Лијева рука веселопоздравља тужну десну руку. Шаље пољубац, маше, њишесе попут вјетра. Не помаже. Десна тужно уздахне.

Лијева рука почиње весело дапуцкета препознатљивупјесму.Десна прихваћа.Заједно весело пуцкетајувеселу пјесму.

Не треба рад са луткамаувијек имати главни циљпредставу.Ликовно и естетски дорађенаобична пластична флаша(очи, уста, вунена коса) можебити занимљива учитељицакоја испитује дјецу.

Анимацијом спужве забрисање табле (са очима, устима, носем), може ученикодговарати, чиме се бришестрах од усменог испитивања.Креативни луткарски ланац јебескрајан.Стваралачка слобода јенеограничена.

‘’Оно што је речено, још незначи да је чуо онај коме јеупућено – ако је чуо, не значида је то разумео, што још незначи да га је усвојио – ако гаје усвојио, то још не значи дато што је усвојио, може даупотријеби и примјени’’Ивић и други