Komunalna Buka 1

5/24/2018 Komunalna Buka 1

1/21

Dejstvo komunalne buke na oveka

-seminarski rad-

Predmetni profesor Student

2014

5/24/2018 Komunalna Buka 1

2/21

SADRAJ

UVOD ......................................................................................................................................... 3

1. BUKA....................................................................................................................................... 4

1.1.Metode merenja buke u ivotnoj sredini.............................................................................5

1.1.1. Odreivanje merodavno nivoa buke..........................................................................5

1.1.!. Odreivanje interva"a merenja....................................................................................#

1.1.3. Br$ina u$imanja u$oraka i %irina k"ase i i$bor merni& mesta.......................................#

1.!. '$ra(unavanje nivoa buke.................................................................................................. )

!. D*+,-VO ' M*A/'0AM D*+,-VA BUK* /A OV*KA.....................................................11

3. ,VAKOD/*V/A BUKA ' MO2U* 0DAV,-V*/* O,6*D'7*......................................14

3.1. 8tetno de"ovanje buke na ose9aj s"u&a i ravnotee........................................................1)

3.!. Buka i :si&o"o%ko $drav"je..............................................................................................1;

0AK6+UAK..............................................................................................................................1!?

6lika 0. 7radska buka http899politikin2zabavnik.rs9pz9tekstovi9vreva

Pod odre-enim uslovima i relativno tihi zvuci mogu da predstavljaju buku, tako da onasadri pored izikih i psiholoke, tj. subjektivne elemente. /cena da li je neki zvuk buka ili nije,sasvim je subjektivna8 ono to je jednom oveku buka, to nekom drugom ne mora biti, iako seradi o istom zvuku. Njena osnovna karakteristika je ometaju%i aktor koji zavisi od vie veliina8jaine, raspodele tonova, ritma ponavljanja i subjektivne sklonosti osobe 0. Na primer, muzikakoja se izvodi u diskoteci preko zvunika, iako na prisutne ne deluje kao neeljeni zvuk, dovodinepobitno do ote%enja sluha u svim sluajevima kada se prekorai odre-ena granica zvunognivoa.

Najneprijatnija, a time i najvanija karakteristika buke je intenzitet #jaina$. 'ada potieod jednog izvora proizvoljnog intenziteta i udaljenosti moe se meriti i sa vie ili manje uspehaublaiti. :ko su uzronici buke vie izvora #saobra%ajna buka$ oteano je merenje intenziteta,lokacija izvora i spektralni sadraj. Pri ovakvim sluajevima borba je takore%i beznadena. >!?

5uka od davnina predstavljala problem. "ako je ;00. god.pre n.e. izdato u 'ini nare-enje

5/24/2018 Komunalna Buka 1

5/21

Prve podatke o tetnom dejstvu buke daju ?ve-ani "@be i Aosbroke 0B;1. god. /ni suobjasnili ote%enje sluha kod ljudi koji su radili u kovakim radionicama. "a ote%enja sluha sunazvali 3kovaka nagluvost4. 'asnije se javljaju i drugi autori sa prouavanjima tetnog dejstvaindustrijske buke na oveka.

5/24/2018 Komunalna Buka 1

6/21

Pomo%u ovako dobijenog E:Fnalazi se ekvivalentni nivo buke EeHpo obrascu8

gde je8

" G vremenski interval u kome se odre-uje EeH

to G 0 sec,

E:FiG nivo izloenosti buci od izvora &i& u nizu od ukupno &n& izvora isprekidane buke, koji sepojavljuju u intervalu ". (I*

'ada se buka meri na vie mernih mesta, kao rezultat merenja se uzima aritmetika

sredina nivoa buke, odnosno ekvivalentnih nivoa buke na pojedinim mernim mestima, ako se sveizmerene vrednosti nalaze u opsegu od D d5 #:$. J protivnom se svi pojedinani rezultati morajudati tabelarno.

>ezultati merenja buke, odnosno odre-ivanje ekvivalentnog nivoa buke, dobijeni kaodecimalan broj zaokruuju se na najblii ceo broj, tako to se decimalna cira manja od Dodbacuje, a rezultat sa decimalnom cirom jednakom ili ve%om od D se pove%ava na prvi slede%iceo broj.

J postupku odre-ivanja merodavnog nivoa buke za neke karakteristine grupe izvorabuke koji se naje%e susre%u u sredini u kojoj ovek boravi, smatra se da je8

2 buka avio saobra%aja i eleznikog saobra%aja isprekidana,

2 buka drumskog saobra%aja za sluaj kontinuiranog toka 2 promenljiva, a za sluajnekontinuiranog toka 2 isprekidana.

1.1.". Odreivanje interva#a merenja

nterval merenja se odre-uje prema vrsti buke. Po pravilu, minimalni interval merenjamora biti dovoljno dug da obuhvata ceo ciklus promena nivoa posmatrane buke. 'odpromenljive buke nivo se u toku dana meri najmanje u tri intervala merenja, a tokom no%i u dva

intervala, s tim da svaki interval traje najmanje 0D minuta. nterval merenja za dan maksimalnoiznosi od 1.CC do ;;.CC asa, a za no% od ;;.CC do 1.CC asova. (B*

1.1.$. Br%ina u%imanja u%oraka i &irina k#ase i i%bor merni' mesta

5rzina uzimanja uzoraka pojedinanih nivoa buke, irina klase zavisi od karaktera itrajanja buke. 5uka se u objektima meri na najmanjoj udaljenosti 0 m od zidova i 0,D m odprozora, a na visini od 0,; do 0,D m od poda, i to kada su prozori i vrata zatvoreni.

5/24/2018 Komunalna Buka 1

7/21

5uka u pojedinim prostorijama unutar stana, bolnikim sobama, prostorijama za odmordece, uenika i spava%im sobama domova za boravak starih lica i penzionera i hotelskim sobama,meri se na jednom mernom mestu.

5uka u bioskopskim dvoranama, prostorijama za vaspitno2obrazovni rad, itaonicama i

bibliotekama, pozorinim i koncertnim dvoranama i vienamenskim dvoranama, meri se na Kmerna mesta ukoliko se radi o prostorijama kapaciteta do DCC osoba, odnosno na D mernih mestaza prostorije ve%eg kapaciteta.

5/24/2018 Komunalna Buka 1

8/21

(%vor %vuka *db+Projektil 6:"J>N pri uzletanju na udaljenosti 0m ;CCetveromotorni avion pri uzletanju na udaljenosti od ;Dm 0)C

=idraulina prea velike snage na udaljenosti 0m 0KCPneumatski eki% 0;C

:utomobilska sirena 00CProlazak voza kroz podzemnu stanicu 0CD

Jnutranjost turbomlaznog aviona 0CCProlazak voza nadvonjakom 0CC

"eki putni promet L;Prolazak automobila IC

'ancelarija sa raunarima ICNormalan razgovor na udaljenosti 0m 1CJobiajena buka u doma%instvu #stan$ DC

6astanak zaljubljenih )Citaonica KC

?aputanje na udaljenosti od ; m ;D?ukanje li%a 0B

7ranica ujnosti srednjih rekvencija 0D7ranica ujnosti visokih rekvencija C

"abela 0. zvori komunalne buke #http899MMM.vitro.hr9glass.aspidGL$

Nivoi buke se izraunavaju primenom me-unarodnih ili nacionalnih standarda kojideiniu algoritme izraunavanja. :lgoritmi su uglavnom orijentisani ka odre-enom tipu izvorabuke i njihova primena je ograniena samo za taj izvor buke. zuzetak predstavlja 6/ L10K kojiodre-uje nivo buke na osnovu zvune snage izvora buke i moe se primeniti na bilo koji izvor zakoji je poznat podatak o nivou zvune snage. >!?

5/24/2018 Komunalna Buka 1

9/21

( , MOD- (/VORA

0.

5/24/2018 Komunalna Buka 1

10/21

> 2 korekcija zbog releksija, > R C ,Z 2 korekcija zbog zelenila, Z R C .

6ve korekcije, uglavnom imaju negativne vrednosti, odnosno dovode do smanjenja nivoabuke koji je proraunat u reerentnoj taki, primenom prvog dela modela. /sim korekcije zbog

releksije, koja ima pozitivnu vrednost, jer releksija na mestu prijema dovodi do pove%anjanivoa buke. 'orekcija zbog divergencije moe da bude pozitivna #ako je rastojanje proraunsketake do izvora manje od reerentnog$ ili negativno #ako je rastojanje proraunske take doizvora ve%e od reerentnog$. >3?

:lgoritmi su uglavnom optimizirani na osnovu nacionalnih baza podataka o emisijiizvora buke i iz tih razloga mogu biti manje precizniji za primenu u drugim zemljama, gdegodina starosti i struktura izvora buke #npr. vozila$ moe biti drugaija. >3?

"opograski podaci, podaci o nivou zvune snage maina i strukturi saobra%ajnog protokasu ulazni podaci, iji kvalitet znaajno utie na preciznost i tanost rezultata. 'ori%enje

geograskog inormacionog sistema i 76 mapa za generisanje topograskih podataka, merenjezvune snage maina ili brojanje saobra%aja na izabranim takama, moe smanjiti rizik odgreaka pri proraunu. Ne treba zanemariti ni znaaj vetine i iskustva korisnika algoritma uoceni buke u ivotnoj sredini i radu sa samim algoritmom i optimiziranju dobijenih rezultata.'orektno kori%enje algoritma za scenarija za koja je algoritam i projektovan, daje preciznostkoja se kre%e u granicama od K d5.

5/24/2018 Komunalna Buka 1

11/21

". D-JSVO ( M-4A2(/AM D-JSVA BUK- 2A 3OV-KAZvuk je izika pojava koja nastaje usled vremenski promenjivih mehanikih poreme%aja

stacionarnih stanja elastine sredine. Oremenska zavisnost poreme%aja je kljuni uslov zanastajanje zvuka i prate%ih pojava. +ruga vana osobina zvuka je njegova mehanika priroda.Preduslov za nastajanje zvuka je postojanje elastine sredine, odnosno estica koje osciluju iuestvuju u pojavi kretanja svojom inercijom i postojanje unutranjih elastinih sila koje tee daestice elastine sredine vrate u poetno stanje kakvo je bilo pre porema%aja. (D*

5uka je svaki neeljeni zvuk. "o znai da svaka zvuna pojava #zujanje, larma, um,galama, lupa, govor i sl.$ koja ometa rad ili odmor predstavlja buku. 5uka ima iste izikekarakteristike kao i zvuk, a od zvuka se razlikuje po tome to izaziva razliite psihoiziolokesenzacije i ima tetna dejstva na zdravlje oveka. 5uka jez vuk koji ometa, uznemirava i ote%ujeizike i psihoizioloke unkcije organa ljudskog organizma. 5uka je ustvari subjektivan izrazzvuka kao izike pojave. >5? 5ukom se naziva skup sloenih i neuskla-enih zvukova. z tih jerazloga 6vetska zdravstvena organizacija propisala nivo od 1D db granicom buke iznad koje onapostaje tetnom po zdravlje. 6loeni i neuskla-eni zvukovi posledica su sloenih i neuskla-enihpritisaka. /sim to je ose%aj neugodan, svi ti pritisci tetni su za bubnu opnu ljudskog uha i stogaopasni po ulo sluha. +akle, buka je opasna po zdravljeS

5uka svojim dejstvom na oveka ima dvojake eekte8 auditivno i ekstaauditivno.:uditivni eekti su ve% odavno poznati i dosta istraivani, za razliku od ekstraauditivnih koji jouvek predstavljaju za nauku nedovoljno istraenu oblast. oveije uho je sposobno da primispektar zvuka od oko 01 =z do ;C.CCC =z . Zvune talase manje od 01 =z ovek ne uje i oni se

registruju kao vibracije #spadaju u oblast inra zvuka$. Arekencije ve%e od ;C.CCC =z nae uhotako-e ne registruje, one se nazivaju ultrazvukom, koji ima danas vrlo visoku primenu umedicini. ()*

5/24/2018 Komunalna Buka 1

12/21

6lika ;. /blast i jaina uestalosti osetljivosti oveijeg uha, po +r Alecheru ()*

+onja kriva predstavlja nivo jaine najslabijeg istog tona koji moe da se uje. zdijagrama se vidi daje 'ortijev organ najosetljiviji na uestalosti izme-u ;.CCC2 K.CCC =z gde jegranica ujnosti oko TD d5 . Pri jainama, iznad ovih koje odgovaraju gornjoj krivoj, koja senaziva 3granica bola4, a to je 0;C d5, ose%aj se menja od normalnog slunog ose%aja u ose%ajnelagodnosti, ak i bola #0;C20KC d5$. Oisina gornje krive priblinoj je konstantna i na nivouoko 0;C d5 za sve rekvencije. >4?

6vaki isti ton, koji se moe uti, moe se predstaviti takom koja lei negde na povriniizme-u ovih krivih. 6amo 0U stanovnitva ima tako nisku granicu ujnosti, kao to je donjakriva. DCU stanovnitva moe uti ton uestalosti od ;DCC =z kada je nivo jaine buke oko B d5i LCU kada je nivo ;C d5. Zato normalna audiometriska krivulja poinje od ;C d5. Oalja re%i daje ova ujnost od ;C d5 samo za interval od oko ;CC do 0D.CCC oscilacija u sekundi. Nauestalosti od 0.CCC osc.9sec. oblast nivoa je oko KC d5 do oko 0;C d5, dok je na 0CC osc.9sec.samo od KC d5 do 0;C d5. >4?

6ubjektivna jaina zvuka se odnosi na ose%aj koji se stvara u svesti onog koji je izloendejstvu zvuka 2 buke. /vaj pojam je isto subjektivan, nasuprot objektivnoj koliini jaine zvukai ne moe se neposredno meriti aparatima. Naravno da subjektivna jaina raste sa objektivnomjainom, ali nema me-u njima jednostavne linearne relacije. isti tonovi, iste jaine, neproizvode obavezno jednako isto subjektivno doivljavanje 2 subjektivnu jainu zvuka.

Za dejstvo na oveka veoma je znaajna i visina zvuka. /na se odnosi na onu osobinuose%aja zvuka koja omogu%ava oveku da klasilkuje jedan ton kao 3visok4 ili 3nizak4. sto kao isubjektivna jaina i visina zvuka je subjektivna koliina i ne moe se meriti instrumentima.Oisina zvuka je u vezi sa objektivnom koliinom uestalosti, ali ne postoji obostrana jednostranaveza. Za ist ton konstantne jaine, i visina postaje sve via sa pove%anjem uestalosti, ali visinaistog tona konstantne uestalosti postaje nia, kada se pove%ava nivo jaine. >4?

ndustrijska buka od preko LC d5 nanosi ote%enje sluha. 6 obzirom na veliki broj radnih

5/24/2018 Komunalna Buka 1

13/21

mesta gde vlada buka preko LC d5, povrede sluha su vrlo este, te predstavljaju veliki socijalnomedicinski problem izazivaju%i trajna ote%enja i invalidnost.

Fkstraauditivni eekti buke se maniestuju u obliku psihikih i vegetativnih poreme%aja,to dovodi do napetosti i negativnih emocija i ometanja normalne dnevne ritmike. /ni su jednaki

za industrijsku i komunalnu buku, samo zavise prvenstveno od intenziteta, spektra buke i duineekspozicije. 'od osobe naviknute na industrijsku buku, imamo na poetku ekspozicije na bukujaine od preko LC d5 velike subjektivne smetnje8 neugodan ose%aj u glavi i jak pritisak u uima.Posle 0D2;C minuta ove tegobe se zamenjuju neodre-enim tegobama, optim zamorom,intelektualnom otupeno%u. Po prestanku delovanja buke, subjektivne smetnje su izraene u vidutinitusa, koji predstavlja nadraaj 'ohilee, a izvesni zvuci viih rekvencija se uju drugaije#zvonce, teleon$. 6ve ove smetnje su prolaznog karaktera, nestaju posle nekoliko asova, da bise slede%eg dana ponovo javile. 4?

Postoji vie teorija o ote%enju sluha. Po Earsenovoj teoriji ragilnost dela bazalnemembrane, koja odgovara rekvencijama od ).CL1 =z moe da se objasni relativnomnestabilno%u njene vaskularizacije, prouzrokovane blizinom take u kojoj se arterija cochleo 2vestibularise deli u dve grane8 vestibularnu i kohlearnu, odre-enu za irigaciju spirale bazalnemembrane i isto tako, neznatnim suenjem kohlearnog kanala u toj taci. >4?

5/24/2018 Komunalna Buka 1

14/21

$. SVAKOD2-V2A BUKA ( MO5U6- /DRAVSV-2-0OS-D(7-

5uka kojoj su ljudi svakodnevno izloeni, komunalna buka, buka boravinih prostora,jedan je od najve%ih problema ueg, ljudskog okruenja, posebno u gradskim podrujima. 5ukaje neeljen, odnosno preglasan, neugodan ili neoekivan zvuk smesa zvukova razliitihsvojstava koja moe biti trajna, isprekidana i udarna, promenljive jaine, razliitog trajanja ivremenske raspodele. (00*

7lavni izvori u spoljanjem prostoru su saobra%aj, industrija, gra-evinski i javni radovi,rekreacija, sport i zabava, a u zatvorenom boravinom prostoru izvori buke su uz zgradu vezaniza servisne ure-aei, kuhinjske aparate i buku iz komsiluka.

Nivoi buke prisutni u komunalnoj sredini nisu dovoljno visoki da bi doveli do ote%enjasluha, ali izazivaju itav niz neaauditivnih eekata. Naroito su osetljiva na buku deca mla-a od 1godina i osobe starije od 1D godina, ene su neto osetljivije od mukaraca u srednjem ivotnomdobu. 5uka se ubraja u stresne aktore i utie na poreme%aj psihosomatskog zdravlja, jer izazivaspeciine i nespeciine eekte, kao i stalne i privremene reakcije organizma. (0*

5uka je subjektivni pojam odre-en izikim karakteristikama zvuka i iziolokimsvojstvima uha i ljudskog organizma. Jho je najsloeniji i najsavreniji bioloko2mehanikiure-aj u telu koji u zdravom stanju odgovara na rekvencije od 01 =z do ;C k=z. 6luh se moeograniiti u intenzitetnom #C d5 2 prag ujnosti 0KC d5 2 prag bola$ i rekventnom rasponu #01=z 2 ;C CCC =z najkvalitetniji prenos zvuka je u podruju 0 CCC =z 2 ) CCC =z$. Jnutar togslunog podruja nalazi se podruje za govor intenziteta ;C d5 #apat$ do BC d5 #vikanje$ irekvencije KCC =z do K CCC =z. (0*

5/24/2018 Komunalna Buka 1

15/21

Oeliina nivoa zvunog pritiska razlikuje se od ose%aja buke. Oeliki napredak uodre-ivanju pokazatelja buke koji je razmeran posledicama delovanja buke na ljudski organizamje primena vrednovanih nivoa zvunog pritiska #u decibelima$, primerene odgovoru slunogorgana na zvuk.

>azlike u individualnoj osetljivosti na buku su velike, na doivljaj buke deluje stav premabuci, nedostatak nadzora nad bukom, prenos neugodne inormacije, ambijentalna buka i jainezvunog pritiska u okolini odgovaraju rasponu od KD d5 do 00C d5. (0*

5uka jeujna akustina energija koja moe tetno delovati na izioloko i psiholokostanje ljudi. ?tetno dejstvo buke na ljudsko zdravlje su auditivni i neauditivni. Nivoi energijeokolinske buke naje%e su premale da bi izazvale neposredan uinak na tkivo i dale jasanuzrono2poslednini odnos. /kolinska i rekreacijska buka E>aeH #;)h$ GRIC d5 u ve%inisluajeva ne izaziva ote%enje sluha.

Neproesionalna izloenost buci pri nekim rekreativnim i slinim bunim delatnostima#rad motornom testerom, lov, preglasna muzika, motorcikli, zvune igrake$ ipak moe zbogjake isprekidane ili udarne buke izazivati auditivni uinak, e%e privremeni uticaj na pragujnosti, nego trajni gubitak sluha #sociocusis$. aeH#;)h$ G1D2IC d5 moe dovesti do takvih zdravstvenih smetnji ili pogorati postoje%e#artritis, bronhitis, depresija$. :gresivno ponaanjejavlja se tek kod buke iznad BC d5. (0*

>. 5. 6>F+N: J '/!/! /OF' 5/>:O+ozvoljen nivo buke u d5 #:$

+anju No%u

0. u stambenoj zgradi #boravine prostorije$

pri zatvorenim prozorima8

5/24/2018 Komunalna Buka 1

16/21

a$ iz izvora buke u zgradi KD KC

b$ iz izvora buke izvan zgrade )C KD

;. u javnim i drugim objektima, pri zatvorenim prozorima8

;.0. bolnice, klinike, domovi zdravlja i slino, i u njima8

a$ bolesnike sobe KD KC

b$ ordinacije )C )C

v$ operacioni blok bez medicinskih ure-aja i opreme KD KD

;.;. prostorije u objektima za odmor dece i uenika, i spava%e sobe domova za boravak starih lica ipenzionera8

a$ iz izvora buke u zgradi KD KC

b$ iz izvora buke izvan zgrade )C KD

;.K. prostorije za vaspitno2obrazovni rad #uionice, sluaonice, kabineti i sl.$

bioskopske dvorane i itaonice u bibliotekama )C )C

;.). pozorine i koncertne dvorane KC KC

;.D. hotelske sobe

a$ iz izvora buke u zgradi KD KC

b$ iz izvora buke izvan zgrade )C KD

"abela$. (% 0ravi#nika o do%vo#jenim nivoima buke u ivotnoj sredini 89:

Procenjuje se da je u Fvropi )CU stanovnitva izloeno buci transportnog prometaekvivalentne visine zvunog pritiska iznad DD d5 tokom dana, a ;CU je izloeno visini kojaprelazi 1D d5. "e visine buke smatraju se nedopustivim za dugotrajnu izloenost optegstanovnitva. (0* 6poljanja buka se nadzire donoenjem propisa, standarda i mera koje

ograniavaju broj i intenzitet izvora prilagodnom tehnikom napretku, iziki odvajaju i udaljujuizvore buke i stanovnitvo i edukuju stanovnitvo. Furopske smernice o komunalnojbuci koje suzastupane i u naim propisima, navode potrebu za uspostave mree strunjaka za buku,inormisanja javnosti o izloenosti buci i uincima na zdravlje, uvo-enja akcijskog plana,uskla-ivanja propisa o izvorima buke i tehnikoj dokumentaci i ure-aja i trajne inansijskepotpore istraivanjima buke. (0;*

5/24/2018 Komunalna Buka 1

17/21

Na lokalnom, gradskom nivou, vano je utvrditi i pratiti visine buke, predvideti udeobuke pri prostornom planiranju, planiranju zelenih povrina i inrastrukture pri uvo-enju svakenove delatnosti, prilagoditi stanje u gradu propisima, sprovoditi mere za smanjenje nivoa #jaine$buke.

Poznati poeci prouavanja zvuka, odnosno muzikih zakonitosti, idu u daleki 1. vekpr.n.e. #Pitagora$, nakon ega su mnogi naunici proirivali znanje o sloenoj interakciji zvuka isluha. J ;C. veku industrijski razvoj je nametnuo neodlonu potrebu postavljanja graninihvrednosti za proesionalno izloenost buci i pridravanje tih propisa privremeno je smanjilo iizloenost stanovnitvu povienim jainama buke.

5/24/2018 Komunalna Buka 1

18/21

mirnoj sredini. 6imtomi mogu trajati nekoliko minuta, sati ili dana. /sim ote%enja sluha moese javiti i vrtoglavica. 6ubjektivan je doivljaj da simtomi nestaju spontano, a stanje sluha sevra%a u normalu. No, to ipak nije tako. +eo 'ortijevog organa u unutranjem uhu nepovratno jeote%en. Prvi znak ote%enja su smetnje sluha na visokim tonovima, npr. cvrkut ptica ili neugodakod komunikacije teleonom. :ko se ote%enje sluha nastavlja gube se inormacije za srednje inie tonove i pojavljuju se ve%e smetnje u razumevanju govora. (0*

!aina ote%enja zavisi od intenziteta merenom u d5 i duini trajanja delovanja buke. :kosmo izloeni buci svakodnevno B sati, a intenzitet je do BDd5 tada svakako dolazi do trajnogote%enja sluha. :kustika trauma pokazuje audiogram trajnog ote%enja sluha bukom VzupcemVna Kk=z. /te%enja ravnotee prepoznaju se po audiogramima koji prikazuju asimetrinostote%enja sluha, i nemaju korelacije jaine ote%enja sluha i simtoma vestibularne patologije. (0*

$.". Buka i =si'o#o&ko %drav#je

5uka ima znaajan uticaj na kvalitet ivota i u tom smislu, prema deiniciji zdravlja6vetske zdravstvene organizacije #6Z/$, pojavljuje kao zdravstveni problem. +einicija zdravlja6vetske zdravstvene organizacije ukljuuje potpuno iziko i psihiko blagostanje, kao iodsutstvo bolesti. Prate%i tu deiniciju, radna grupa 6vetske zdravstvene organizacijeje 0LI0.izjavila8 &5uka mora biti prepoznata kao velika prijetnja ljudskom blagostanju&. (00*

5/24/2018 Komunalna Buka 1

19/21

5uka je jedan od naje%ih uzroka poreme%aja spavanja. 5rojne studije pokazuju da suporeme%aji spavanja naje%e navo-eni poreme%aj koji je posledica izloenosti saobra%ajnojbuci. :vionska buka tako-e je esto uzrok poreme%aja spavanja, posebno poslednjih godina sporastom no%nih letova u avio saobra%aju. 'ada poreme%aji spavanja postanu hronini, moguizvazvati trajne posljedice na zdravlje i kvalitet ivota osoba. (0C*

5ukom izazvani poreme%aji spavanja jedan su od kritinih komponenata u drutvenomokruenju. /ni mogu uzrokovati kratkotrajne adverzivne eekte kao to su poreme%ajiraspoloenja i smanjenje poslovnih sposobnosti slede%eg dana, ali isto tako mogu uzrokovatiozbiljnije eekte na zdravlje i kvalitetu ivota u dugotrajnoj kontinuiranoj izoloenosti buci.Posebno su znaajna istraivanja koja su utemeljena na dokazu da neonatusi izloenikontinuiranoj buci tokom boravka ujedinicama intenzivne nege 2 inkubatorima mogu kaoposledicu imati gubitak sluha, ali isto tako mogu razviti poreme%aje u normalnom odrastanju ipsiholokom razvoju. (0*

+eca mogu biti tako-e izloena buci i u roditeljskom domu, bukom razliitih igraaka,muzikih ure-aja, televizije, kao i spoljanjom bukom, to prema istraivanjima Wachsa i7ruena moe dovesti do poreme%aja u kognitivnom razvoju, posledice u razvoju govora.

'ontinuirana izloenost buci u psiholokom aspektu ometa primerenu ljudskukomunikaciju, te ima dugotrajne posledice koje se oituju smanjenom tolerancijom rustracija,povienim pragom reagovanja, a ak i minimalna buka uzrokuje porast anksioznosti, agresivnogi neprijateljskog ponaanja kao i smanjenje pomau%eg ponaanja. /vi eekti buke mogudelimino objasniti i savremeni trend dehumanizacije u me-uljudskim odnosima. (0*

/AKJU3AK

5uka deluje kao stres, i to kontinuiran, koji remeti niz podruja ovekovogunkcionisanja.

5/24/2018 Komunalna Buka 1

20/21

dugim listovima smanjite buku oko vas. +ecu i osobe starije od IC godina naroito treba tititi odbuke. /sobe &rizinog& sluha trebaju testirati sluh jednom godinje, a dokazano ote%enje sluhabukom valja kontrolisati svakih 1 meseci te napraviti osim tonalne i govornu audiometriju.

6lika K. 5uka u ovekovoj okolini #http899MMM.zjzs.org.rs9page.phpidGK)I$

(-RAURA

(0* 5eli%, ., 5ioanin, ., Papi%, =., ;CCL, 5uka kao iziki zaga-iva i poreme%aj radne iivotne sredine, Prva internacionalna konerencija o Fkolokoj bezbednosti u modernoj ivotnojsredini, 5anjaluka, dostupno na8 http899apeironsrbija.edu.rs9icama;CCL9C)IXedomirU;C5elicU;C2U;C5ukaU;CkaoU;CizickiU;Czagadjivac.pd, datum pristupa8 0. jun ;C0).

(;* Oidakovi% Z. , ;CCI, Buka , Zavod za javno zdravlje , 6ubotica, dostupno na8http899MMM.zjzs.org.rs9page.phpidGK)I, datum pristupa 0. jun ;C0).

(K* Fnvironmental noise, dostupno na8 [email protected], datum pristupa8 0.jun ;C0).

()* Nikoli% ,

5/24/2018 Komunalna Buka 1

21/21

(D* vetkovi%, +., Praevi%, 6&, br. D)9L;$

(B* Pravilnik o metodologiji za odre-ivanje akustikih zona #&6l. glasnik >6&, br. I;9;C0C$

(L* http899MMMserver.medak.ni.ac.rs9P>F+:O:N!:90.U;C