Komparaciona analiza predviđenih inovacija za održivim upravljanjem prirodnim resursima

Komparaciona analiza predloženih

inovacija za održivo upravljanje

prirodnim resursima

Ana-Marija Đurić

A 010/10

UVOD

• Do 2050.godine, broj stanovnika naše planete preći će broj od 10 milijardi

• Neefikasna preraspodela prirodnih resursa i njihovo neodrživoupravljanje, bezobzirnost i nepromišljenost nas je dovela u ovu situacijugde pojedinci imaju previše, dok masa ima premalo, ili često ostaje ipraznih ruku. Primera radi, kada bi se polovina vremena, energije i resursakoji se koriste za naoružanje država i izgradnju vojnih baza, upotrebili zaproizvodnju domova i hrane, veliki broj stanovništva bi se spasionemaštine.

• Naucnici traže odgovore u raznim „zelenim projektima”, ali zapravo našabudućnost leži u inovacijama koje smo kao čovečanstvo spremni daprimenimo tj. koliko smo spremni da udemo u dubinu problema iiznedrimo što efikasnija rešenja.

• Ako želimo bolji život, neminovne su radikalne promene. Glavni problem

je taj što ljudi očekuju da će se “pojaviti” jedan projekat budućnosti koji će

rešiti sve naše probleme od prenaseljenosti, preko nedostatka energije do

ogromnog siromaštva.

• Ono što je čovečanstvu zaista potrebno je niz projekata koji ce lančano

doneti balans među ljudima čiji broj ubrzano raste.

Inventivnost i inovativnost

• Potrebno je napraviti ključnu razliku između pojmova inventivnost i

inovativnost.

• Invencija predstavlja neko otkriće, bilo ono načno ili tehničko. Inventivni

proces ne sledi logiku razmatranja poznatih činjenica i vezuje se, često za

ono što se naziva „apstraktnim mišljenjem”. Iz tog razloga se invencija

čvrsto vezuje za proces kreativnog i kritičkog mišljena tj. inteligencije

pojedinca.

• Inovacija je prva primena starih ili novih ideja, odnosno otkrića i u vidu

novog proizvoda ili procesa.

• U tehnološkom smislu, tehnološka inovacija je prva primena nauke i

tehnologije u novom smeru sa komercijalnim uspehom.

Za koju od mnoštva današnjih ili budućih

inovacija možemo reci da je uspešna?

Inovacija čijom komercijalizacijom možemo povratiti sredstva koja su

investirana u njen razvoj a pritom ostvariti odgovarajući profit, čini

inovaciju uspešnom.

U razmatranju inovativnih aktivnosti postoje tri modela – linearni, model

“inovativnog susreta” i model lančanih veza

Linerani model je, gotovo, sada u praksi napušten zbog turbulentnih

promena koje se dešavaju i na polju inovacija

Model “inovativnog susreta” je moderniji i efikasniji proces inovacije

i odvija se u sveukupnom okruženju – tehničko-

tehnološkom, kulturnom, socijalnom, ekonomskom, ekološkom itd.

Model lančanih veza predstavlja konkretizaciju “inovativnog susreta”

sa procedurama, povratnim vezama i lancem pojedinih aktivnosti.

Model lančanih veza – interaktivni model inovacionog procesa

Klasifikacija inovacija

Klasifikacija je izvršena na osnovu uticaja na produktivnost, značaj i

obim promena, rezultat, ukupni uticaj.

1. Po uticaju na produktivnost:

• radno intezivne

• kapitalno intezivne

2. Po znacaju i obimu promena koje izazaivaju u proizvodu:

• inkrementalne

• modularne

• arhitekturne

• radikalne

3. Prema rezultatu inovacione aktivnosti:

• proces

• proizvod ili usluga

4. Prema ukupnom uticaju na dve oblasti poslovanja:

• tehnološke

• tržišne

Poimanje inkrementalnih i radikalnih inovacija je od posebnog značaja.

Radikalne inovacije se odnose na uvođenje potpuno novih proizvda i

usluga i/ili novih sistema proizvodnje i distribucije i čini postojeće

proizvode i usluge nekonkurentnim. One obuhvataju radikalno nove

tehnologije, ali i kombinaciju sa već postojećim tehnologijama.

Inkrementalne inovacije uključuju adaptaciju, poboljšanje i usavršavanje

postojećih proizvoda i usluga i/ili postojećih sistema proizvodnje i

distribucije i njihova primena ne čini postojeće proizvode nekonkurentnim.

Koja je naša uloga u razvoju inovacija?Čovek je glavni nosilac i pokretač svih promena, ali i uživalac plodova

razvoja.

Na osnovu ovoga mogao bi se pretpostaviti odredeni automatizam na

relaciji „čovek-razvoj-čovek“

Razvoj je složen proces, uključuje niz problema, tako da kao celina izmiče

iz ruku čoveka ukoliko se on ozbiljno ne pozabavi usmeravanjem i

upravljanjem razvoja ka ciljevima koje želi da postigne na svim nivoima i u

svim oblastima svog delovanja.

Razvoj nauke, sve veći nivo znanja i obrazovanosti stanovništva uz

praktično iskustvo predstavljaju osnovnu pokretačku snagu i faktor

tehnološkog napretka.

U praksi treba nastojati da se čoveku pruţi mogućnost da svesnom

akcijom usmerava budući razvoj, prvenstveno ka humanim ciljevima.

Tehnološko predviđanje inovacija

Od najranijeg doba pa sve do danas razvijene su brojne tehnike i metode

kojima je moguće predskazati budući događaj, a sve one imaju za cilj da se

smanji nesigurnost i neizvesnost budućih događaja.

Početni korak ka uspostavljanju naučnih predviđanja odigrao je istorijsko-

bibliografski metod.

Istorijski put nastanka naučnih predviđanja mogao bi se prikazati u

najstarijem dobu kroz pojave magije i vračeva i njihova nastojanja da utiču

na budućnost. Može se reći, da su predviđanja prošla kroz tri faze:

religijsku, filozofsku i naučnu.

Od osnovnih naučnih predviđanja bitne su četiri i to:

1. Aksiom kontinuiteta - koji govori o kontinuiranosti u razvoju pojava i koji

pruža osnove da se budućnost i prošlost sagledaju kao kontinuirana celina.

2. Aksiom rasta - koji polazi od cinjenice da su pojave i dogadaju na uzlaznoj

liniji i da se u budućnosti javljaju sve savršeniji i progresivniji oblici pojava

i događaja.

3. Aksiom kompleksnosti - koji ukazuje na istinu da su pojave u svom razvoju

sve složenije i da je realno ocekivati da će se u budućnosti razviti

kompleksniji i složeniji oblici pojava i događaja.

4. Aksiom nezavisnosti bliskog i daljeg reda - koji ukazuje na nepovezanost i

nezavisnost u ponašanju pojava na kraći ili duži rok. Ovaj aksiom je od

posebnog značaja kod odabiranja metoda predviđanja u konkretnim

situacijama prakse, jer su sve metode uglavnom definisane i razvijene za

potrebe strogo određenog vremenskog perioda posmatranja događaja i

pojava u budućnosti.

Vrste predviđanja inovacija

Predviđanja mogu se obavljati na nivou preduzeća, regiona, privredne

grane i nacionalne privrede.

U organizaciji značajne oblasti predviđanja su sledeće:

1. Predvidanje resursa: efikasna upotreba resursa iziskuje neophodna

predviđanja u okviru proizvodnog sistema (unutrašnij

transport, kadrovi, kontrola, održavanje sredstava, tehnologija, zaštita na

radu i sl.) pre nego što se planira određeni nivo proizvodnje, materijala

finansija itd.

2. Predvidanje budućih potreba: vreme potrebno za nabavku novih

materijala, zapošljavanje novih kadrova, kupovina opreme i mašina, jer je

za sve to potrebno vreme od nekoliko dana do nekoliko godina.

3. Definisanje ţeljenih resursa: neophodno je da svaka organizacija postavi

zahteve za odredenim resursima u budućnosti. Sve to zavisi od prilika na

tržištu, sopstvenog razvoja finansijskih, tehnoloških i ljudskih resursa, kao i

od faktora okruženja.

Pojam održivosti

Industrijska revolucija je otvorila novu stranicu ljudske istorije u kojoj se

čovečanstvo nosilo sa izazovima prirode i preživljavalo njene pretnje.

Današnje, tzv. rizično društvo, mora svoje mesto naći u budućnosti

analizirajući globalne rizike i tražeći nove modele razvoja i života sa

prirodom. Pri tome polazna tačka koncepta održivog razvoja treba biti da se

razmišljanja o zaštiti životne sredine integrišu u proces donošenja razvojnih

i opšte prihvaćenih društvenih odluka.

Prvo ozbiljnije i značajnije pominjanje održivog razvoja prikazano je u tzv.

Brundtland izveštaju Svetske komore za zaštitu životne sredine UN-a i

objavljen je pod nazivom „Naša zajednicka buducnost“ (eng. Our

Common Future) 1987. godine. U toj studiji održivi razvoj je definisan kao

“razvoj koji zadovoljava potrebe današnje generacije bez ugroţavanja

budućih generacija”.

Osnovni postulat održivog razvoja

Stanje resursa na Zemlji

Raspoloživost prirodnih resursa je određena ponudom i tražnjom. Prema

predviđanjima Nemačkog Saveznog zavoda za geonauku i prirodne resurse

( BGR ) i Američkog geološkog instituta , javiće se u doglednoj budućnosti

opšti i apsolutni manjak prirodnih resursa zbog ograničenih zaliha.

Međutim, zbog relativne oskudice , može doći do problema snabdevanja

pojedinih resursa , kao što su olovo,bakar, kalaj i cink .

Za ključne industrijske sektore kao što su elektronska industrija i industrija

čelika, pojaviće se pitanje nestašice .

Situacija je posebno kritčna u vezi sa određenim strateškim metalima koji

će i dalje biti od suštinskog značaja za razvoj ključnih tehnologija u

doglednoj budućnosti , a koji sve više streme poskupljenju (nekima se cena

povećala 1000 % i više u poslednjih pet godina ).

Evropska asocijacija rudarske industrije prognozira povećanje stope uvoza

metala iz šest zemalja u razvoju i novo industrializovanih zemalja kao što

su: Brazil, Čile, Peru, Juţna Afrika, Demokratska Republika Kongo i

Zambija. Ovih šest zemalja će sve više dominirati u snabdevanju

mineralnih resursa u budućnosti.

Rastući značaj zemalja u razvoju u snabdevanju sirovinama

Proizvodnja mineralnih resursa zemalja u periodu od 1900-2030. godine

Analizirajući savremene publikacije stanja sveta današnjice i predloge za

budućnost izdvajaju se vodćci autori, koji sa velikom preciznošću daju

prognozu naše budućnosti i moguća alternativna rešenja iz naučno-

tehološke, ekonomske i društvene sfere delovanja čovečanstva.

Inovacije koje oni predlažu kao idejna rešenja su u opsegu od odmah

izvodljivog do, gotovo, utopijskog.

No, to samo tako izgleda na prvi pogled, bez poznavanja potrebnih

informacija i sagledavanja činjenica i procene relevantnost i (izvodljivost i)

ne može se proniknuti u kojim pravcima nas vodi budućnost.

Autori kao što su Mičio Kaku, futuristi Ţak Fresko i Dţon Nezbit kao i

ekonomisi teoreticar Ţak Atali, sa velikom sigurnošcu opisuju kako će

izgledati naša bliža budućnost do 2050.godine i koji su trendovi koji će

postati naša svakodnevna realnost.

Pogled u istoriju - Isak Asimov

Isak Asimov rođen je početkom 20.veka u bivšem SSSR-u, današnja Rusija. Umro

1992.g. u Njujorku. Bio je predavač na Bostonskom univerzitetu, gde 1955. stiče

zvanje profesora biohemije. Godine 1958. napušta ovaj posao i potpuno se

posvećuje pisanju naučno-popularnih i naučno-fantastičnih dela. Iza sebe je ostavio

brojna dela koja su za vreme kada su nastala predstvaljala čistu načnu fantastiku i

gotovo nezamislive situacije, a koje su se u današnjem vremenu i tek kako

obistinile. Primera radi kako je njegov um bio u stanju da sagleda buduću situaciju

gotovo 50 godina unapred vidi se iz članka koji nedavno obajvljen pod nazivom

“Šta je sve Asimov znao još 1964.godine.”

• 1964

“Misao koja mi se stalno javlja je da ce ljudi da se povuku iz prirode kako bi

stvorili okruženje koje im bolje odgovara.“

• 2014

Sa pojavom neta, mnogi se zavlace u domove i istražuju putem neta, umesto da

uživaju u prirodi.

• 1964

“Do 2014. mnogi ureĎaji neće imati električne kablove.“

• 2014

Bežicna tehnologija deo je naše svakodnevice, bez koje ne možemo da zamislimo život.

• 1964

“Dosta truda će biti uloženo u proizvodnju vozila sa “robot-mozgom”. Ta vozila će moći da

idu bez mešanja ljudskog vozača.“

• 2014

Zasad se još uvek radi na pametnim automobilima koji ce voziti ljude bez njihovog ucešca.

• 1964

“Ljudi ce moći da vide osobu s kojom razgovaraju telefonom.“

• 2014

Smart telefoni već uveliko nude mogućnost gledanja sagovornika.

• 1964

“Roboti u 2014. neće biti odlični, ali će postojati.“

• 2014

Kako tehnologija napreduje, uskoro ćemo imati robote koji ce obavljati poslove umesto nas.

Uprkos svim ovim prognozama koje su se u većoj meri ostvarile ili će se tek ostvariti Asimov

ističe i socijalnu dimenziju koja će biti ugrožena zbog sve većeg broja izuma -“Uprkos svim

izumima, čovečanstvo će patiti od neverovatne dosade.“

Inovacije za budućnost po Dr. Mičio Kaku-u

Dr. Mičio Kaku je profesor teorijske fizike na Gradskom njuroškomuniverzitetu, koautor je teorije o polju struna i pisac nekoliko veomapriznatih naučnih publikacija kao što je Fizika budućnosti.

Na veoma zanimljiv način predstavlja revolucionarni razvojmedicine, informacionih tehnologija, kvantne fizike i putovanja u svemirkoja će zauvek izmeniti budućnost civilizacije.

Inovacije po Mičio Kaku –

Globalna mreža u kontaktnom sočivu

Kola bez vozača

Solarna/vodoonična privreda

Nanotehnologija- naša šansa za produžetak ljudske vrste

Izgled internet kontaktnog sočiva

Primena kontaktnog sočiva u praksi

Tehnike magnetne levitacije

Prikaz nanočestice u ljudskom

krvotoku

Alternativna rešenja – Venus projekat

Žak Fresko je industrijski dizajner, društveni inženjer i inovator u raznimoblastima, od biomedicine do totalno integrisanih društvenih sistema.

Idejni je tvorac i začetnik, globalno poznatog, Venus projekta, koji predstavljaintegraciju onog što je najbolje u nauci i tehnologiji i jasan plan za novodruštvo koje je zanosvano na principima humanosti i brige za životnu sredinu.

Žak Fresko je dao definiciju ekonomije zasnovane na resursima poznatije kaoRBE. To je sistem u kome su sva dobra i usluge dostupni bez upotrebenovca, kredita, razmene robe ili bilo kog drugog sistema duga.

Inovacije po Žak Fresku –

Mašinska inteligencija –

Zamenjivanjem ljudskog rada mašinama i uvoĎenjem ekonomije zasnovane na resursima svako biživeo bolje od najbogatijih ljudi današnjice.

Kibernetska vlada - u budućnosti imati tzv.kibernetsku vladu, odnosno kompjuterepovezane sa automatizovanim sistemima

Maglev vozovi

VPIS vozila

Automobili

Energija- geotermalna- bismo razvili potencijal geotermalne energije i koristili samo 1%ukupno dostupne količine, energteski deficit bi zauvek bio rešen.

Maglev voz sa odvojivim delovima

VPIS letelice

Automobili prema Venus projektu

Naša budućnost po Dţonu Nezbitu

“Ne vode nas kroz ţivot noge, već um!”-stara kineska poslovica

Nezbit našu budućnost jednostavno naziva „rezervoarom inovacija.” U

svom delu je citirao Pitera Drukera da je ovo vreme, vreme

“diskontinuirane promene”. Znači diskontinuirane promene su promene

koje naizgled nisu povezane jedna sa drugom, stvari koje dolaze kao grom

iz vedra neba, radikalno novi koncepti, iznenađenja i preokreti koji u

političkim, socijalnim i ekonomskim tokovima traže niz godina za

prilagođavanje. Svet se lagano menja iz diskontinuirane promene u dugi

period kontinuirane promene. Tehnologija omogućava velika dostignuća,

ali samo ako je u ravnoteži sa potrebama i mogućnostima naše ljudske

prirode. Svaki kamen bačen u vodu pravi krugove, tako i svaka nova

tehnologija ima posledice koje se retko istražuju. Prilikom uvodenja nove

tehnologije treba postaviti pitanja kao što su – šta ce njome biti

unapreĎeno, šta će nestati, šta će biti zamenjeno, i koje su nove mogućnosti

koja ona pruža?

Inovacioni proces po Džonu Nezbitu (primer zmije i slona)

“Nemojte se zavaravati, čak i dok se proces evolucije ubrzava, mnogi revolucionarni prodori

su i dalje u prilično primitivnoj fazi. Malo je verovatno da će se uskoro pojaviti neka

revolucionarno nova stvar, mada ubrzanjem promena naredna grupa pronalazaka može

nastupiti za oko 75 godina pa čak i 50, ali svakako ne tako skoro. Evolucioni trendovi su

zapušili cevi, i bićemo njima zauzeti tokom prve polovine 21.veka, šireći ih i usavršavajući ih.

To je kao slon u utrobi zmijskog cara. Zmijski car je progutao slona, i mi vidimo veliku

izbočinu na zmiji, dok slon prolazi kroz njeno telo, baš kao što velika gromada

revolucionarnih pronalazaka lagano vari i usavršava, postajući sve manje i manje hranjiva

kako se lagano pomera sve dok, na kraju, ne naiĎe novi slon.“

Osvrt na ekonomsku budućnost – Ţak Atali

Bivši vršilac dužnosti predsednika Evropske banke za obnovu i razvoj, može se

kazati da je izvanredni poznavalac kako sadašnjih tako i budućih ekonomskihprilika u svetu.

Atali navodi da sledećih 50 godina možemo podeli u 5 faza: pre 2035.godineokončaće se dominacija Američke imperije, koja će biti privremena. Nakontoga će nastupiti faza deobe moći između jedanaest naroda i tržišta, a nakontoga će jedan za drugim naići tri velika talasa budućnosti –hiperimperija, hiperkonflikt i hiperdemokratija. Prva dva talasa su a priorismrtonosna a treći je a priori nemoguć. Tih 5 budućnosti će se bez sumnjepomešati.

III talas – Hiperimperija - Treća etapa budućnosti će biti obeležena lojalnošću prema

samom sebi, preduzeća više neće nositi nacionale etikete a siromašni će imati pravo na svoje tržište.Zakone će zameniti ugovori. Predviđa se da će ogromne mase siromašnih nomada, prelaziti graniceu potrazi za poslom. Resursi će se prorediti a roboti namnožiti.

IV talas – Hiperkonflikt - najkrvaviji rat od svih, u kom će se kristalizovati svi drugi

konflikti, a mogu dovesti čak i do nestanka čovečanstva.

V talas – Hiperdemokratija - Usled novonastale situacije, doći će do uspostavljanjanove ravnoteže, na planetarnom nivou, između tržišta i demokratije.

Zaključna razmatranja

• Ključne oblasti, izdvojene kao inovativne oblasti su informacione

tehnologije, transport, izvor energije i nanotehnologija koje su od

presudnog značaja za optimalno upravljanje prirodnim resursima, njihovo

efikasnije korišcenje i racionalniju ekspolataciju.

• Mičio Kaku i Žak Fresko, kao futuristi, predviđaju brojne inovacije koje će

u budućnosti postati naša svakodnevica a evidentno je da postoji par

preklapanja kod oba autora što nam govori da je naša budućnost u

pojedinim oblastima već sada izvesna.

• Džon Nezbit bez tačno definisanih i predloženih inovacija, ali sa pojedinim

deskripcijama budućih stvari, dodatno podupire predviđanja Žaka Freska.

• U oblasti informacionih tehnologija Mičio Kaku predviđa da će celokupna

globalna mreža stati u maleno kontaktno sočivo i da ćemo uz pomoć njega

imati „ceo svet” pred očima. Na ovaj način bismo mogli i da zadajemo

pojedine komande koje bi bile izvršene samo jednim treptajem, što drugim

recima možemo nazvat i upravljanjem pomoću mikročipa smeštenog u

sočivu.

• Sa druge strane, Žak Fresko u ovoj oblasti spominje tzv.kibernetsku vladu,

odnosno centralni kompjuterski sistem koji bi upravljao svim resursima na

planeti i ujedno pratio zalihe resursa i sprovodio potrebne akcije za zaštitu,

korišćenje i skladištenje resursa. Zajedničko kod oba autora jeste da će se

bitnije aktivnosti ljudskog života prepustiti računarima, a da će čovek za to

vreme biti maksimalno osloboden teškog, mukotrpnog rada i moći će da se

posveti umnom radu i usavršavanju.

• U oblasti transporta Mičio Kaku napominje kao jednu od bitnijih inovacija,

automobile bez vozača. Ovakav auto, takođe, predviđa i Žak Fresko, ali

pored automobila, navodi i Maglev vozove. Upravo Maglev tehnologija je

zastupljena i kod Mičio Kaku-a, a imajući u vidu da se jednako uspešno i

danas koristi u Japanu i Kini, dolazimo do zaključka da će prevozna

sredstva konstruisana po Maglev principima biti naša budućnost.

• Znajući da se danas svet suočava sa energetskim deficitom, a da je najveći

procenat potrošnje energije zasnovan na fosilnim gorivima, jasno je da

moramo što pre da se okrenemo obnovljivim izvorima energije, kao što su

energija Sunca, vetra, vode, geoteralnoj energiji kao neiscrpnom izvoru i

drugim oblicima koje svaki od ova dva autora posebno objašnjava. Oba

autora se slažu da našu budućnost čini nepresušna Sunčeva energija kao i

ogromni potencijal vodonika.

• Nanotehnologija je svakako nešto na šta treba obratiti posebnu pažnju jer

ćemo uz pomoć nje rešiti mnoge probleme za koje danas nemamo rešenja.

Mičio Kaku ističe nanotehnologiju kao našu šansu za izlečenje i produžetak

ljudskog veka, dok Žak Fresko navodi da ćemo uz pomoc nanotehnologije

moći da stvaramo strukture koje su nam potrebne, po principu, atom po

atom. Još jedno podudaranje izmedu, danas dva živa futurologa.

Slučajnost ili naša bliska budućnost?

• Ovaj komparativni pregled ne bi bio potpun kada ne bismo izvršili još

jednu komparaciju, poređenje ekonomskih inovacija Žaka Freska i Žaka

Atalija. Naime, Žak Fresko ističe da je naša budućnost ekonomija

zasnovana na resursima, dok sa druge strane Žak Atali daje prognozu

ekonomske budućnosti sveta kroz tri glavna talasa a to su – hiperimperija,

hiperkonflikt i hiperdemokratija.

• Hiperimperija je već pred vratima, i pored toga što predviđa slabost Amerike i

izmeštanje centra moći na druge krajeve sveta, postoje brojne karakteristke koje je

bliže opisuju a ona kao takva neizbežno vodi u sukob svetskih razmera, nazvanim

hiperkonflikt. Ako pravimo poređenje između današnjeg stanja, resursno bazirane

ekonomije i ekonomskih talasa budućnosti po Ataliju uočavamo da dolazi do

izvenih preklapanja. Naime, da bi se stvorila podloga za resursno baziranu

ekonomiju, koja je u današnjem monetarnom svetu nemoguća, potrebno je da se

desi krah na globalnom nivou koji ce zahtevati novi sistem za ponovno

uspostavljanje društvene ravnoteže. Taj krah, ili slom monetarnog sistema, može se

poistovetiti sa hiperkonfliktom. Nakon pomenutnog talasa nastupice

hiperdemokratija za koju je karakteristično favorizovanje besplatnosti,

promovisanje znanja i relacionalna ekonomija a sve ove karakteristike su jako

slične, ako ne i iste, sa karakteristikama resursno bazirane ekonomije koja sve

resurse na planeti tretira kao zajedničko nasleđe svih ljudi. U resursno baziranoj

ekonomij i resursi su besplatni, dostupni bez monetranih ograničenja. Ljudsko

znanje je predstavljeno kao ključni resurs, a sa druge strane Žak Atali kao

karakteristiku hiperdemokratije navodi sve veći pristup znanju i stvaranje

univerzalne inteligencije. Iz navedenog možemo zaključiti da je resursno bazirana

ekonomija ili hiperdemokratija naša budućnost ali da se do nje stiže, nažalost, težim

putem, kroz svetski slom ili hiperkonflikt.

Sa razvojem i napretkom nauke i tehnologije, u budućnosti, sve više ćemo

donošenje odluka prepuštati mašinama.

Putevi koje mi odaberemo konačno će odlučiti u kom pravcu ćemo se

kretati.

Na posletku treba imati na umu i činjenicu da se istorija odvijala u

ciklusima, uz manje ili više sličnih pojava, te stoga možemo našu

budućnost predvideti i ako sagledamo istorijske tokove.

„Utopije ne postoje. Sam pojam utopije je

statičan. Nema krajnjih granica. Jedina

ograničenja su ona koja postavljamo sebi...“

Ţak Fresko

HVALA NA PAŽNJI