Knjiga preporuka nacionalnog konventa

KNJIGA PREPORUKANACIONALNOG KONVENTA O EVROPSKOJ UNIJI20 14 /15 20 UVODKNJIGA PREPORUKANACIONALNOG KONVENTA O EVROPSKOJ UNIJI 2014/2015Beograd, 20153SADRAJI UVOD ...................................................................................................................................... 5II PREPORUKE1.RG za poglavlje 1 -Slobodno kretanje robe ....................................................................152.RG za poglavlja 2 - Slobodno kretanje radnika i 19 - Socijalna politika i zapoljavanje ...253.RG za poglavlja 5 - Javne nabavke i 32 - Finansijska kontrola ........................................354.RG za poglavlje 8 - Politika konkurencije ........................................................................435.RG za poglavlje 10 - Informaciono drutvo i mediji........................................................516.RG za poglavlja 11 -Poljoprivreda i ruralni razvoj, 12 - Sigurnost hrane, veterinarska i tosanitarna politika i 13 -Ribarstvo .............................................597.RG za poglavlje 15 - Energetika ......................................................................................758.RG za poglavlje 20 - Preduzetnitvo i industrijska politika..............................................819.RG za poglavlje 22 - Regionalna politika i koordiniranje strukturnih elemenata...............9510.RG za poglavlje 23 - Pravosue i osnovna prava ...........................................................10311.RG za poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost .......................................................11312.RG za poglavlja 25 - Nauka i istraivanje i 26 - Obrazovanje i kultura ...........................12713.RG za poglavlje 28 - Zatita potroaa i zatita zdravlja ................................................13914.RG za poglavlje 27 - ivotna sredina............................................................................14715.RG za poglavlja 30 -Ekonomski odnosi sa inostranstvom i 31 - Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika ................................15916.RG za poglavlje 35 - Ostala pitanja - Kosovo .................................................................169III ANEKSI4 UVOD UVOD5Zbirkapreporukanastalajekaorezultat prve godine rada 21 radne grupe Nacio-nalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU), koji je na inicijativu Evropskog pokreta u Srbiji formiralo 17 organizacija civilnog drutva Srbi-je, kako bi se obezbedilo aktivno uee nedr-avnih aktera u pregovorima Srbije o lanstvu u EU. U prvoj godini rada Nacionalnom konventu sepridruila571organizacija.RGsuodrale 42sastankanakojimajeueeuzeloblizu 1.500uesnikaiz Vlade,Parlamentaiorgani-zacija civilnog drutva (nevladinih organizacija, sindikata,fakulteta,instituta,profesionalnih udruenja,medija,lokalnihsamouprava,aso-cijacija privrede, strukovnih udruenja...). Na poetku i na kraju prvog ciklusa rada NKEU odrane suplenarne sednice. Na prvoj je Na-cionalnikonventdobiopunupolitikupodr-kuzapoetakradaodstranepredstavnika Narodneskuptine,Vlade,DelegacijeEvrop-skeunije(DEU),brojnihorganizacijacivinog drutva (OCD) i donatora. Na drugoj plenarnoj sednicipredstavljenisurezultatiRGNKEUi denisanisudaljipravciradakrozanaliti-kupodrkuPregovarakimradnimgrupama, monitoring primene obaveza koje drava pre-uzimatokompregovorasaEUiinformisanje javnosti o toku i posledicama integracije nae zemlje u Evropsku uniju. 6 UVODpregovarakihpozicijauOdboruzaevrop-skeintegracijeNarodneskuptine,kojomse predviaobaveznokonsultovanjeNacional-nogkonventautomprocesu.Natajnain, uspostavljenjekanalkomunikacijeizmeu civilnogdrutvaiParlamenta,kojipresvega omoguavadijalog,konstruktivnudebatui uticajnasadrajpozicijaipolitikaSrbijeto-kom pregovora sa EU.itavprviciklusradaNacionalnogkonventa biojeuznakuprocesaanalitikogpregleda domaegzakonodavstvaipripremamaza otvaranje prvih Pregovarakih poglavlja. Pred-stavnicipregovarakihradnihgrupaVlade Republike Srbije informisali su uesnike Naci-onalnog konventa o toku i rezultatima skrinin-ga.Ministarstvaidrugavladinatelakoristila suNKEUkaoplatformuzadijalogidebatu osvimvanimpitanjimaevropskihintegraci-ja Srbije.Za poglavlja 23 i 24 predviena je i izrada Akcionih planova za otvaranje poglavlja, a OCD okupljene u radnim grupama Konventa dalesuizuzetandoprinosnesamoupogle-dusadrajaakcionihplanova,veiusmislu uspostavljanja procedura i dobre prakse kon-sultovanja civilnog drutva od samog poetka procesa pregovora sa EU. Odrano je ukupno tri kruga konsultacija, a na inicijativu OCD, Mi-nistarstvapravdeiunutranjihposlovauvela su obavezu objavljivanja AP na svojim veb pre-zentacijama, objavljivanje priloga, kao i praksu davanja obrazloenja za neprihvatanje odree-nih predloga OCD. Brojni predlozi radnih grupa NKEU koje prate ova dva poglavlja su usvojeni. Medijisupokazalivelikointeresovanjeza aktivnostiNKEU.Sedniceradnihgrupabile suizamedijeizajavnostizvorinformacija TokomprvogciklusaradaProgramskisa-vet,kojiinekoordinatorisvihradnihgrupa Nacionalnog konventa, sastajao se kvartalno iprogramskivodioikoordinisaoaktivnosti svihradnihgrupa.Uciljutoranijegotvara-njapoglavljaiintenziviranjaprocesaevrop-skihintegracijaSrbije,Programskisavetse u otvorenim dijalozima i javnim saoptenjima obraaoVladiSrbijesapreporukamadase toprezaokruiformiranjeinstitucionalnog mehanizmazavoenjepregovora,imenuje Pregovaraki tim, obezbedi decentralizovano upravljanjeevropskimfondovima,uspostavi isprovodipolitikazadravanjakadrovakoji se bave EU integracijama, a sam proces pre-govora sa EU iskoristi kao instrument razvoja nae zemlje.SaecomPregovarakogtimaiefovima Pregovarakih radnih grupa Vlade Programski savetNKEUodraojekonsultativnisastanak na kom je dogovoreno da u skladu sa smerni-cama Socijalno-ekonomskog saveta EU, Vlada RS omogui da: pregovarake strukture, pro-cedure i vremenski raspored aktivnosti tokom pregovora sa EU budu dostupni javnosti, da se izvetaji sa skrininga uine dostupnim NKEU, kao i akcioni planovi, komentari Evropske ko-misije, prevodi pravnih tekovina EU, merila za otvaranje i zatvaranje poglavlja; da nacional-ne pregovarake pozicije budu dostupne Na-rodnoj skuptini i da njihove skraene verzije budu dostupne radnim grupama Nacionalnog konventauskladusaproceduromkojuje utvrdio Odbor za evropske integracije.NacionalnikonventoEUseuprvomciklusu radapozicioniraokaoakterupregovorima sa EU pre svega kroz proceduru za usvajanje 7nja u Direktoratu za proirenje Evropske komi-sije, Eduard Kukan, predsedavajui Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju, predstavnici civilnog drutva Moldavije, predstavnici Parla-menta Tunisa. Nacionalni konvent o Evropskoj uniji postao je deoRegionalnogkonventaoevropskimin-tegracijama, koji su pokrenuli Evropski pokret Srbije, Crne Gore i Albanije i koji je podran od strane ViegradskegrupeiNemakogpakta zastabilnost.RadRegionalnogkonventaod-vija se u formi konferencija koje su tematski strukturiraneidajuregionalnipoglediper-spektivu napretka u pregovorima kroz kljuna pregovarakapoglavlja,uzrazmenuiskusta-va,sagledavanjazajednikihpreprekaipro-blema,aliizagovaranjezajednikeperspek-tive lanstva u EU. o procesu skrininga, o uslovima za otvaranje poglavlja. Brojni Vladini slubenici, ukljuujui ecu Pregovarakog tima, upravo su na ovim sastancimainformisalijavnostonajvanijim rezultatimaanalitikogpregledazakonodav-stva, koracima koji slede u procesu pregovora, kao i o perspektivi otvaranja poglavlja.Nacionalni konvent je meunarodno prepoza-nat kao primer dobre prakse i model za uklju-ivanje civilnog drutva u proces evropskih integracijaiplatformakrozkojuseuspeno artikuliustavovicivilnogdrutvauvezisa kljunim politikama Vlade i reformskim proce-sima koji su u toku. U poseti NKEU su tokom svojih zvaninih poseta Srbiji boravili Kristijan Danijelson, generalni direktor Direkcije za pro-irenje Evropske komisije, Nikola Bertolini, ef odeljenja za civilno drutvo, medije i istraiva-Prva plenarna sednica8 UVODDruga plenarna sednica9UspostavljanjeiradNacionalnogkonventa, njegovihradnihgrupaiProgramskogsaveta omoguenisuuzpodrkuBalkanskogfonda za demokratiju i Fondacije za otvoreno dru-tvo. Prva plenarna sednica je odrana i uz -nansijskupodrkuTACSO(Tehnikapodrka organizacijama civilnog drutva Evropske uni-je). Njima dugujemo zahvalnost za razumeva-nje i nansijsku podrku. Uspeh Nacionalnog konventainjegovopozicioniranjekaoaktera civilnog drutva u procesu pregovora Srbije i EU rezultat su rada svih lanica NKEU i poseb-neposveenostiientuzijazmakoordinatora Radnihgrupa,njihovihorganizacijaisarad-nika, kao i Evropskog pokreta u Srbiji, koji je ujednoiSekretarijatNacionalnogkonventa. KonstruktivnoueepredstavnikaPregova-rakihradnihgrupainjihovapripremljenost zadijalogispremnostnasaradnjusacivil-nomdrutvomobeleilisuprvugodinurada Konventa,naemusmoposebnozahvalni ministrubez portfelja zaduenoj za evropske integracije Jadranki Joksimovi, eci Prego-varakogtima TanjiMievi,kaoinjihovim timovima,predsedniciNarodneskuptine RepublikeSrbijeMajiGojkovi,predsedniku OdborazaevropskeintegracijeAleksandru SeniuiKancelarijizaevropskeintegracije. Zahvalnostzapartnerstvoigostoprimstvou odravanju sednica NKEU dugujemo Narodnoj skuptiniiposebnoOdboruzaevropskein-tegracije.Neophodnupodrkuirazumevanje dobili smo i od efa Delegacije Evropske unije u Srbiji Njegove ekselencije Majkla Davenpor-ta, kome ovom prilikom iskreno zahvaljujemo.UdrugiciklusradalaniceNKEUulazesa uverenjem da e do kraja 2015. godine Srbija otvoriti prva pregovaraka poglavlja i da e ci-Uspostavljanje NKEU kao jedinstvene platfor-me civilnog drutva Srbije u procesu pregovo-ra sa EU pozitivno je ocenjeno i u Godinjem izvetaju Evropske komisije o napretku Srbije. NKEUjetakozasamogodinudanapostao vodeiaktercivilnogdrutvauprocesu evropskihintegracija,prepoznatkaotakavi interno, ali i meunarodno. ZakljuciipreporukeRadnihgrupaNKEU predstavljajurezultatdebateisaglasnosti svihlanicaonajvanijimpitanjimakojasu razmatrana u ovoj fazi pregovorasa EU. One su pre svega upuene Vladi Republike Srbije, kaosmislenikonstruktivandoprinosOCD uspostavljanjudemokratskihproceduraza ukljuivanjetoiregkrugaakterauproces pregovora,zatimformulisanjupregovarakih pozicijaikonanoupredlaganjukorektivnih mera tokom primene obaveza i uspostavljanju evropskih standarda u Srbiji. Knjiga preporuka predstavlja prikaz strukture radnih grupa NKEU prema poglavljima za ije su praenje formirane, zatim prikaz politike u svakom od poglavlja, pregled situacije u Srbiji nakon zavrenog skrininga u svakom od po-glavlja,sapreporukamaiprilozimacivilnog drutva. Ovako strukturirana Knjiga preporuka predstavljasvedoanstvooprvojgodinipre-govorasaEU,situacijiusvimsektorimakoji suobuhvaenipregovorima,kaoiostavovi-ma civilnog drutva o merama i koracima koje Vlada preduzima u procesu evropskih integra-cija Srbije. Namera nam je da u narednim fa-zama rada NKEU pratimo da li su i u kojoj meri naepreporukeusvojene,astavovicivilnog drutva uvaeni. 10 UVODvilnodrutvonastavitidakrozNKEUaktivno deluje i sarauje sa Vladom u procesu prego-vora,krozkonstruktivnudebatuimeusob-nouvaavanje,kakobiseomoguilobrei ekasnijepristupanjeEvropskojunijiispro-voenje reformi koje su pre svega u interesu naih graana, drave i privrede. Nataa Dragojlovi,koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji11RGREGIONALNA POLITIKA I KOORDINIRANJE STRUKTURNIH ELEMENATAKoordinator:Ivan Kneevi,Evropski pokret u SrbijiRGFINANSIJSKE I BUDETSKE ODREDBEKoordinator:Ivan Kneevi,Evropski pokret u SrbijiRGINFORMACIONO DRUTVO I MEDIJIKoordinatori:Nikola Markovi, Saa Milainovi,Drutvo informatiara Srbije RGENERGETIKAKoordinator:Valentina ureta,Beogradski fond za politiku izuzetnostRGPRAVOSUE I OSNOVNA PRAVAKoordinator:Milan Antonijevi,YUCOM, Kua ljudskih pravaRGPRAVDA, SLOBODA I BEZBEDNOSTKoordinator:Sonja Stojanovi Gaji,Beogradski centar za bezbednosnu politiku, BCBPRGPOREZIVANJEKoordinator:Aleksandar Zdravkovi,Institut ekonomskih naukaRGEKONOMSKA I MONETARNA POLITIKA I CARINSKA UNIJAKoordinator:Marko Malovi,Institut ekonomskih naukaRGPREDUZETNITVO I INDUSTRIJSKA POLITIKAKoordinator:Sanja Filipovi,Ekonomski institutSPISAK KOORDINATORARGSLOBODNO KRETANJE ROBEKoordinator: Neboja Lazarevi,Centar za evropske politike CEPRGZATITA POTROAA I ZDRAVLJAKoordinator: Neboja Lazarevi,Centar za evropske politike CEPRGPRAVO OSNIVANJA PREDUZEA I SLOBODA PRUANJA USLUGA, SLOBODNO KRETANJE KAPITALA, FINANSIJSKE USLUGEKoordinator: Zoltan Vig, Milo Eri,Fakultet za ekonomiju, nansije i administracijuRGJAVNE NABAVKE, FINANSIJSKA KONTROLAKoordinator: Aleksandar Bratkovi,Koalicija za nadzor javnih nansija, CRNPSRGPRAVO PRIVREDNIH DRUTAVAKoordinator:Zlatko Stefanovi, Univerzitet UnionRGPOLITIKA KONKURENCIJEKoordinator: Jelena Bojovi, NALEDRGPOLJOPRIVREDA I RURALNI RAZVOJ, SIGURNOST HRANE, VETERINARSKA I FITOSANITARNA POLITIKA, RIBARSTVOKoordinatori:Ivan Kneevi,Evropski pokret u Srbiji,Dragan Roganovi,Mrea za ruralni razvoj Srbije 12 UVODRGSLOBODNO KRETANJE RADNIKA, SOCIJALNA POLITIKA I ZAPOLJAVANJEKoordinator:Bojana Rui,Fondacija Centra za DemokratijuRGNAUKA I ISTRAIVANJE, OBRAZOVANJE I KULTURAKoordinatori:aklina Veselinovi,Centar za obrazovne politike,prof. dr Ratko Jankov,Obrazovni forumRGIVOTNA SREDINAKoordinator:Nataa ereg,Centar za ekologiju i odrivi razvoj, CEKORRGSPOLJNI ODNOSI, SPOLJNA, BEZBEDNOSNA I ODBRAMBENA POLITIKAKoordinatori:Igor Novakovi, Radmila Milivojevi,ISAC FondRGOSTALA PITANJA - KOSOVOKoordinator:Dragan Popovi,Centar za praktinu politiku13DG RAI Direktorat za istraivanje i inovacije (engl. Directorate General for Research and Innovation)DIS Decentralizovani sistem upravljanja (engl. Decentralised Implementation System)DMDM Direkcija za mere i dragocene metaleEK Evropska komisijaEMC Elektromagnetna kompatibilnostEMCDDA Evropski monitoring centar za droge i narkomaniju (engl. European Monitoring Centre for Drugs and Drug Addiction)ENECA EcoNomic Expert Community AssociationEOK Evropski okvir kvalikacija EU Evropska unijaEuratom Evropska zajednica za atomsku energijuEURES Evropska mrea javnih slubi za zapoljavanje (engl. European Employment Services)EURODAC Evropska biometrijska baza podataka otisaka prstiju trailaca azila(engl.European Dactyloscopy)FADN Mrea raunovodstvenih podataka o poljoprivrednim gazdinstvima(engl. Farm Accountancy Data Network)FCD Fondacija Centar za demokratiju Forum MSPP PKS Forum malih, srednjih preduzea i preduzetnika GMO Genetiki modikovani organizmi SKRAENICEAP Akcioni planAPOS Asocijacija potroaa SrbijeATEX Oprema i zatitni sistemi namenjeni za upotrebu u potencijalno eksplozivnim atmosferama (engl. Equipment and Protective Systems for Potentially Explosive Atmosphere)ATS Akreditaciono telo SrbijeBCBP Beogradski centar za bezbednosnu politikuBIRODI Biro za drutvena istraivanja BMPO Biomedicinski potpomognuto oploenjeCEKOR Centra za ekologiju i odrivi razvojCEN Evropski komitet za standardizaciju (engl. European Committee for Standardization)CENELEC Evropski komitet za elektrotehniku standardizacijuCMO Organizacija zajednikog trita(engl. Common Market Organisation)COSME Program za konkurentnost malih i srednjih preduzeaDG EAC Direktorat za obrazovanje i kulturu (engl. Directorate General for Education and Culture) DG NEAR Direktorat za susedsku politiku i proirenje Evropske unije (engl. Directorate-General for Neighbourhood and Enlargement Negotiations)14 UVODNIPAC Nacionalni IPA koordinator(engl. National IPA Coordinator)NKEU Nacionalni konvent o Evropskoj unijiNOK Nacionalni okvir kvalikacija NPS Nacionalni prosvetni savet NSRS Narodna skuptina Republike Srbije OCD Organizacije civilnog drutvaOEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (engl. Organization for Security and Co-operation in Europe - OSCE)OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (eng. Organisation for EconomicCo-operation and Development)OLAF Evropska kancelarijaza borbu protiv prevara (engl. European Anti-Fraud Ofce)OMK Otvoreni metod koordinacije OMU Oruje za masovno unitenje OPS Operator prenosnog sistemaPKS Privredna komora SrbijePPE Lina zatitna oprema(engl. Personal protective equipment)R&TTERadio i telekomunikacijska terminalna opremaRAE populacija Roma, Akalija i EgipanaRALI Regionalna asocijacija inspekcija rada (engl. Regional Alliance of Labour Inspectorates)RAPEX Sistem brzog uzbunjivanja o opasnim proizvodima (engl. Rapid Alert System for dangerous non-food products)RARIS Regionalna agencija za razvoj istone SrbijeIALI Meunarodna asocijacija inspekcija rada (engl. International Association of Labour Inspection)InTER Institut za teritorijalni ekonomski razvojIPA Instrument za pretpristupnu pomo (engl. Instrument for Pre-Accession Assistance)IPARD IPA komponenta V - Ruralni razvoj (engl. IPA Rural Development - IPARD)IPM Inter-institucionalna profesionalna mrea u sektoru voda SrbijeISDACON Informacioni sistem za koordinaciju razvojne pomoi u Republici Srbiji (engl. Intersectoral Development Assistance Coordination Network)ISS Institut za standardizaciju SrbijeIU Unija inovacija (engl. Innovation Union)JISP Jedinstveni informacioni sistem prosvete LVD Direktiva o niskom naponu(engl. Low Voltage Directive)MMF Meunarodni monetarni fondMPNTR Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja MSP Mala i srednja preduzeaMUP Ministarstvo unutranjih poslovaNALED Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (engl. National Alliance for Local Economic Development)NAO Nacionalni slubenik za odobravanje (engl. National Authorising Ofcer)15RCR Banat Regionalni centar za drutveno-ekonomski razvoj BanatRG Radna grupaRGFA Radna grupe za nansijsku akcijuRRA Regionalna razvojna agencijaRRA Srem Regionalna razvojna agencija SremSBA Akt o malim preduzeima(engl. Small Business Act)SEKO Sektorske organizacije civilnog drutvaSOCTA Procene pretnje od tekog i organizovanog kriminala (engl. Serious and Organised Crime Threat Assessment) SSP Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju STO Svetska trgovinska organizacijaTAIEX Tehnika pomo i razmena informacija (engl. Technical Assistance and Information Exchange Instrument)TKK Taka kulturnog kontakta U.R Udruenje Romkinja UFEU Ugovor o funkcionisanju EU UN Ujedinjene nacijeUoEU Ugovor o Evropskoj uniji USS Ustavni sud Srbije ZBOP Zajednika bezbednosna i odbrambena politikaZPP Zajednika poljoprivredna politika ZSBP Zajednika spoljna i bezbednosna politike ZSO Zajednica srpskih optina16 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 1 -SLOBODNO KRETANJE ROBERadna grupa za poglavlje 1 SLOBODNO KRETANJE ROBEKoordinator:Centar za evropske politikeNeboja Lazarevi17 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 1 -SLOBODNO KRETANJE ROBEzacije (Uredba (EU) 1025/2012), akreditacije (Uredba(EZ)765/2008)itrinognadzora (Uredba(EZ)765/2008,RAPEX),zajedni-kukoordinacijuprocedurazaocenjivanje usaglaenosti imetrologijuproizvoda (Di-rektiva2004/22/EXiDirektiva2009/3/EC). PraksaEvropskogsudapravdejenadalje doveladonajznaajnijihdostignuauoblasti slobodnog kretanja robe, imajui u vidu njeno mesto u sistemu evropskog prava i uticaj na evropskozakonodavstvo(kaonpr.usluaju Cassis de Dijon).Meuaktimasekundarnogzakonodavstva posebnosuznaajniDirektiva2001/95/Prikaz politike tj. poglavljaSlobodanprotokrobajejedanodkljunih elemenataustvaranjuirazvojuJedinstve-nog trita EU. Ovaj princip je postavljen jo u samomUgovoruofunkcionisanjuEU(UFEU), lanovima34,35i36,kojimajedravama lanicama zabranjeno da usvajaju i odravaju neopravdane prepreke trgovini u EU. OptiprincipidenisaniUgovoromoEvrop-skoj uniji, odnosno Ugovorom o funkcionisanju Evropskeunije,detaljnosurazraeniaktima sekundarnog zakonodavstva, koje ukljuuje propiseozajednikimpravilimastandardi-18 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 1 -SLOBODNO KRETANJE ROBEEvropska komisija je nadlena za nadgledanje funkcionisanja jedinstvenog trita. Ona obez-beuje i kontrolie potovanje pravila koja su uspostavljenaaktimaevropskogprava,od strane svih drava lanica. Trenutno se u Evropskoj uniji radi na moderni-zaciji zakonodavstva, pa je tako u 2014. godini usvojeno 8 direktiva iz tzv. alignment paketa (LVD, EMC, ATEX, Direktiva o liftovima, Direk-tiva o jednostavnim sudovima pod pritiskom, Direktiva o mernim instrumentima, Direktiva o vagamasaneautomatskimfunkcionisanjem, Direktiva o eksplozivu za civilnu upotrebu). Pored toga, oekuju se novi propisi i u oblasti-ma kao to su medicinski ureaji, iare, lina zatitna oprema i dr. U2015.godinioekujeseusvajanjeinovog paketa za bezbednost proizvoda i nadzor nad tritemdonoenjemUredbeobezbednosti nalnihproizvodaiUredbeonadzorutri-ta.Dokzadravaveinupostojeihzahteva za bezbednost proizvoda, nova Uredba o bez-bednostinalnihproizvodaepokuatida nametnenovezahteveuviduoznaavanja porekla proizvoda, kao i da uvede stroe oba-veze obavetavanja. Cilj Uredbe je da osigura bolju identikaciju i praenje proizvoda na je-dinstvenomtritu.Onastogazahtevadana svakom proizvodu bude istaknut serijski broj, identitet proizvoaa i uvoznika, kao i po prvi put - mesto porekla proizvoda. Vaan korak u upoznavanjusaovommaterijombieformi-ranje novog tela (u skladu sa Uredbom o nad-zoru trita), sastavljenog od tela nadlenih za nadzor trita u svakoj lanici, tzv. Evropskog foruma za nadzor trita. Cilj kreiranja zajed-ECooptojbezbednostiproizvoda(poznata joipotometojenjomeuspostavljenRA-PEXsistembrzoguzbunjivanjaoopasnim proizvodima),Uredba764/2008/EC,kojase baviproceduramaprimeneodreenihnacio-nalnih tehnikih propisa na proizvode koji su zakonitoputeninatriteodreenedrave laniceuzpotovanjeuzajamnogpriznanja nacionalnihtehnikihpropisauodsustvuin-strumenata harmonizacije (pomenuta uredba ujedno uspostavlja kontaktne take koje slue za davanje besplatnih informacija o nacional-nimtehnikimpropisima),Direktiva98/34/EC,kojaustanovljavaprocedurezaprimanje obavetenjanapoljutehnikihstandardai Uredba 2679/98, koja se odnosi na funkcioni-sanje unutranjeg trita u vezi sa slobodnim kretanjemrobemeudravamalanicama. Pomenuti akti ine okvir koji se odnosi na ne-usaglaeneproizvode,akojiseprimenjujeu sluajevima kada nema posebnih odredbi ve-zanih za odreenu vrstu robe.Serija proceduralnih mera zahteva i adekvat-ne administrativne kapacitete za sprovoenje propisa.Ovoukljuujeprocedurunotikacije (prijavljivanja)uoblastitehnikihstandarda ipropisa,kojajeuspostavljenaDirektivom 98/34/EZ i njenim izmenama i dopunama kroz Direktivu98/48/EZ,kojimasepropisujepo-stupakpruanjainformacijauoblastitehni-kihpropisaistandardaipravilaouslugama informacionog drutva, a koje su donete radi spreavanja kreiranja prepreka za trgovinu na Jedinstvenom tritu; Uredbom (EZ) 765/2008 kojom se propisuju zahtevi za akreditaciju i tr-ini nadzor u vezi sa trgovinom proizvodima; zakonodavstvouvezisastaklom,obuom, oznaavanjem tekstila i sl. 19 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 1 -SLOBODNO KRETANJE ROBEpristupa,formiranjenovisetpravilavezanih zaslobodnokretanjerobe.Savetje7.maja 1985.godinezavremepredsedavanjaaka Delora Komisijom, rezolucijom prihvatio novi pristup. Znaajnu ulogu u uspostavljanju ovog pristupaimalajeipraksaEvropskogsuda pravde, a posebno sluaj Cassis de Dijon (ko-jim je utvren princip uzajamnog priznanja).Ciljnovogpristupajeubrzanjeharmoniza-cijenacionalnihpropisakakobiseekasno uklonile sve preprekeprisutnenajedinstve-nomtritu.Novi pristup je uveo eksibil-nijekriterijumezautvrivanjeusaglaenosti industrijskihproizvoda,razjasnioulogu standardaiznaajocenausaglaenostiu regulatornomprocesu,a istovremeno dopri-neo i visokom nivou jasnoe, kao i predvidlji-vostizasamekorisnike.Znaajnojejona-vestidajenakonutvrivanjanovogpristupa usledila i Rezolucija Saveta, nazvana Globalni pristupocenjivanjuusaglaenosti,anakon nje i odluke Saveta koje su postavile detaljnije specikacijezaproveruipostupaksertika-cije. Timesestvorenesmernicezaupotrebu CEznaka,kojiukazujenatodajeodreeni proizvod usaglaen sa propisima koji vae na teritorijiEU,tedastogaposedujepravoslo-bodnog kretanja na tritu.Novi pristup ukljuuje set pravnih akata koji propisujuosnovnezahtevekojesvakiproi-zvod mora ispuniti kako bi bio plasiran na je-dinstveno trite. Oni se najee ispunjavaju krozprimenuusaglaenihstandarda,kojisu zapravo evropski standardiobjavljeniuSlu-benomlistuEvropskeunije.Njihobjavlju-juevropskeorganizacijeza standardizaciju, kao to su Evropski komitet za standardizaciju nikogtelajeuspostavljanjeboljeinstitucio-nalnesaradnjenanivouEUopitanjimakoja se tiu nadzora trita. Harmonizacija po pitanju slobode kretanja robe u Evropskoj uniji ima dva osnovna cilja: 1. pro-mocijuintegracijenaunutranjemtritu,od-nosno prevenciju izolacije nacionalnih trita; 2. harmonizaciju principa zatite zdravlja, bezbed-nosti, okoline i konkurencije u interesu graana EU. U skladu sa dva osnovna cilja, postojei dva osnovnapristupapropisimakojise bave re-gulacijom unutranjeg trita u sferi slobodnog kretanja robe: stari i novi pristup. a) DIREKTIVE STAROG PRISTUPA: Stari pri-stup harmonizaciji se denie kao tradicional-ni nain u okviru kog nacionalne vlasti drava lanica sainjavaju tehnike propise. U skladu sa starim pristupom, propisi o tehnikoj har-monizacijisuusvajaniodsluajadosluaja, to je podrazumevalo veoma detaljne speci-kacije i procedure odobrenja. Regulacijestarogpristupazapoinjusausa-glaavanjemnacionalnihsistemakrozde-taljnetehnikespecikacijeiispunjavanje uslova koji se postavljaju za svaku kategoriju proizvoda. Ovaj pristup dovodi do ozbiljnog za-ostajanjautehnolokomnapretkuistandar-dizaciji u znaajnom delu privrednog sektora, to doprinosi zaostajanju privrede kao celine. Direktivestarogpristupaobuhvatajuoblasti motornih vozila, hemijskih proizvoda i deterde-nata, farmaceutskih proizvoda i kozmetike. b) DIREKTIVE NOVOG I GLOBALNOG PRISTU-PA: Kako bi se otklonili nedostaci prethodnog 20 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 1 -SLOBODNO KRETANJE ROBEoprema(PPE),opremaizatitnisistemina-menjeni za upotrebu u potencijalno eksploziv-nimatmosferama(ATEX),medicinskiureaji, gasniaparati,opremapodpritiskom,iare zaprevozljudi,graevinskiproizvodi,plovila zarekreaciju,ekodizajnzahtevizaproizvode (ErP),radioitelekomunikacijskaterminalna oprema (R&TTE). Slobodan protok roba u Srbijilan77Sporazumaostabilizacijiipridrui-vanju(standardizacija,metrologija,akredi-tacijaiocenausaglaenosti)stvaraobavezu zaSrbijudapostepenopostieusaglaenost saevropskimzakonodavstvom,evropskim standardima,postupkomakreditacijeiocene usaglaenosti.Odnosno,Srbijaseobavezala da e propise starog i direktive novog pri-stupa uvesti u svoj pravni sistem, odnosno da e izgraditi horizontalnu infrastrukturu, kako bi obezbedila jedinstvenu primenu oba pristupa. Revizija horizontalnog pravnog okvira poela je 2009.godine.Odtada,Srbijaaktivnoradina transponovanju EU zakonodavstva u ovoj obla-sti. Do sada je usvojeno pet znaajnih zakona:1.Zakonotehnikimzahtevimazaproi-zvode i ocenjivanje usaglaenosti (Slu-beni glasnik Republike Srbije, 36/09) 2.Zakon o standardizaciji (Slubeni glasnik Republike Srbije, 36/09); 3.Zakon o metrologiji (Slubeni glasnik Re-publike Srbije, 30/10); 4.Zakonoakreditaciji(Slubeniglasnik Republike Srbije, 73/10);(CEN)iEvropskikomitetzaelektrotehniku standardizaciju (CENELEC).Za razliku od starog pristupa, gde su detaljne tehnikespecikacijeustanovilepojedinane kriterijumezasvakuvrstuproizvoda,propisi novog pristupa su uveli jedan instrument koji pokrivasvesektoreproizvodnje.Individualne direktive se odnose na pojedinane vrste pro-izvoda (igrake, graevinskimaterijal,medi-cinskeaparateislino)iustanovljavajuop-ti,sutinskizahtevzatite pojedinanih in-teresa (zdravlje, sigurnost, okolina i potroai). Prednostovakvihnovih regulatornihtehnika leiu injenicidadirektivepokrivajuiroki spektar proizvoda koji su meu sobom dovolj-no slini. Ipak, primena usaglaenih standar-daostajeproizvoljna. Toznaidaproizvoa moeprimenjivatirazliitatehnikareenja, sve dok ona ispunjavaju postavljene sutinske zahteve. Proizilazi da je razlika u ovom slua-ju u injenici da on ne moe da se osloni na pravnu pretpostavku usaglaenosti sa najva-nijim zahtevima. Posebno je bitno naglasiti da susvedirektivenovogpristupazasnovane naprincipuexpostkontrole,toznaidase verikacija usaglaenosti proizvoda sa sutin-skim zahtevima sprovodi tek nakon plasiranja proizvodanatrite.Drugimreima,novi pristup uvodi zabranu prethodne provere.Zakonodavstvo novog i globalnog pristupa pokriva sledee oblasti: niskonaponska opre-ma(LVD),elektromagnetnakompatibilnost (EMC),igrake,bezbednostmaina,liftovi, buka koju emituje oprema na otvorenom pro-storu, emisija zagaivaa iz motora pokretnih maina koji se koriste van puta, lina zatitna 21 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 1 -SLOBODNO KRETANJE ROBEvine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo privrede,MinistarstvozdravljaiMinistarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredineStatus poglavljaEksplanatornisastanakanalitikogpregleda zakonodavstava(explanatoryscreening)odr-an je 17-20. juna 2014. godine, dok je bila-teralni odran 9-12. septembra 2014. Izvetaj sa skrininga jo nije objavljen. Iskustva iz regionaHrvatskaEksplanatornafazaanalitikogskriningaza poglavlje 1 u pregovorima sa Hrvatskom odr-anaje16-20.januara2006.godine,dokje bilateralniskriningodran13-17.februara 2006. godine. Izvetaj o skriningu za poglavlje 1Evropskakomisijajedravamalanicama predstavila12.septembra2006.godine.Za otvaranjepregovorauokviruovogpoglavlja, Hrvatska je trebalo da ispuni tri merila: i)Potrebno je usvojiti i primenjivati izmenjeni horizontalni zakonodavni okvir u ovom po-glavlju kako bi se omoguilo upotpunjava-njeinfrastruktureneophodnezaispravno sprovoenjepostupakaocenjivanjausa-glaenostiirazdvajanjeposlovaizmeu razliitihdelatnosti(regulatorne,norma-tivne, akreditacije, metrologije, ocenjivanja usaglaenosti i nadzora nad tritem); ii)Neophodnojepredstavitisveobuhvatnu strategijushodogramomaktivnostiza primenupravnihtekovinaEvropskeuni-5.Zakonooptojbezbednostiproizvoda (Slubeni glasnik Republike Srbije, 41/09) i6.Zakon o trinom nadzoru (Slubeni gla-snik Republike Srbije, 92/11).U skladu sa deavanjima na nivou EU, i u Srbiji serevidirapostojeipravniokvir,pajetako vepripremljennoviZakonostandardizaciji (usvajanje se oekuje tokom 2015. godine). Poredtoga,donetjeiznaajanbrojpodza-konskihakata(uredbiipravilnika).kojima sutransponovanedirektivenovogpristupa u pravni sistem Srbije, kao i stvoren okvir za ekasnijitrininadzor(Strategijutrinog nadzora za period od 2010. do 2014. godine, Uredba o nainu uspostavljanja i rada sistema brze razmene informacija o opasnim proizvo-dima i sl.).Meutim, neke od direktiva veoma znaajnih zazdravljeibezbednostpotroaajouvek nisutransponovane,kaotojeDirektivao igrakama (2009/48/EU).Institucijenacionalneinfrastrukturekvaliteta uSrbijiineMinistarstvoprivrede,Institutza standardizaciju Srbije (ISS), Akreditaciono telo Srbije(ATS)iDirekcijazamereidragocene metale(DMDM).Prednjih,velikibrojdrugih ministarstava,uijojnadlenostisenalaze pojedini proizvodi ili grupe proizvoda, ukljue-ni su u transponovanje i sprovoenje propisa koji se odnose na slobodan protok roba. U Srbiji je veliki broj organa ukljuen u neki od aspekata trinog nadzora, ali najvaniju ulo-gu imaju sledee institucije: Ministarstvo trgo-22 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 1 -SLOBODNO KRETANJE ROBEPrelazniperiododtrigodineoddatumapri-stupanjaRepublikeHrvatskeEvropskojuniji traenjezaprimenuDirektive2001/83/EZ, kojaseodnosinalekovezaljudskuupotre-bu, kako je izmenjena i dopunjena Direktivom 2004/27/EZ,vezanouzprimenuodredabao trajanju instituta data exclusivity (8+2+1). Drugi prelazni period od pet godina od datuma pristupanja Republike zatraen je za primenu Direktive2001/83/EZuvezisalekovimaza ljudskuupotrebu,kakojeizmenjenaido-punjenaDirektivom2004/27/EZ,vezanouz usklaivanjedokumentacijeiodobrenjaza stavljanje u promet lekova registrovanih u Re-publici Hrvatskoj. Poglavljejeotvorenoujulu2008.godine,a ZajednikompozicijomEvropskeunijeupo-glavlju1,izseptembra2008.godine,EUje utvrdila etiri merila za privremeno zatvaranje ovog poglavlja: i)RepublikaHrvatskatrebadausvojipro-piskojimeseuskladitisDirektivom 2001/83/EZ,kojaseodnosinalekove zaljudskuupotrebu,kakojeizmenjena idopunjenaDirektivom2004/27/EZ,te usvojiti i sprovoditi Direktivu 89/105/EZ o transparentnosti mera koje ureuju cene lekova i povrat sredstava, u skladu s na-elima sudske prakse Evropskoga suda;ii)RepublikaHrvatskatrebadanastavis napretkomuusklaivanjuhorizontalnog zakonodavstvaspravnimtekovinama Evropskeunijeipokaedobarnapredak uusklaivanjusdirektivamanovogi starogpristupa,posebnouonimsek-je,ukljuujuiplanovezasprovoenje relevantnih horizontalnih tela (normative, akreditacije, metrologije i nadzora nad tr-item),kaoirokovetepropisanujasnu odgovornost za uvoenje i delotvornu pri-menuzakonodavnihmeraiunapreenje administrativnihkapacitetaurazliitim sektorima;ovastrategijatrebadaobu-hvatisvakipojedinisektorsposebnim osvrtom na one sektore gde je usklaiva-nje s pravnom tekovinom Evropske unije nedovoljno ili ogranieno, kao to je sluaj kodfarmaceutskihproizvoda,kodkojih posebnotrebapokritipitanjavezanaza transparentnost i povrat sredstava;iii)RepublikaHrvatskatrebadapredstavi Evropskoj komisiji akcioni plan za uskla-ivanjeslanovima28-30.Ugovorao osnivanju Evropske zajednice s hodogra-momaktivnostizasprovoenjeinterne analizenacionalnogazakonodavstvai upravne prakse kako bi se uvela odredba o uzajamnom priznavanju, te druge odgo-varajue izmene. Izvetajoispunjavanjusvatrimeriladostav-ljen je Evropskoj komisiji 30. novembra 2007. godine, a u aprilu 2008. godine Evropska unija jepozvalaHrvatskudapredaPregovaraku poziciju u ovom poglavlju. Pregovarakompozicijomzapoglavlje1,koja jeusvojena18.aprila2008.godine,Hrvatska jeprihvatilapravnetekovineEUuovojoblasti iobavezalasenanjihovopunosprovoenje domomentapristupanjaEuropskojunijisizu-zetkomdvapropisazakojajetrailaprelazne periode.23 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 1 -SLOBODNO KRETANJE ROBEU odnosu na zahtev za prelazni period od pet godina od datuma pristupanja Evropskoj uniji u vezi s usklaivanjem dokumentacije i odo-brenjimazastavljanjeuprometlekovaregi-strovanihuRepubliciHrvatskoj,Hrvatskaje izmenilasvojprvobitnizahtevzaprelaznim periodom od pet godina u zahtev za prelaznim periodom u trajanju od etiri godine od datu-ma pristupanja Europskoj uniji. Zajednika pozicija Evropske unije usvojena je u martu 2010. godine i tom prilikom je prihva-tila hrvatske zahteve. Poglavlje je privremeno zatvoreno za pregovore u aprilu 2010. godine. Crna GoraEksplanatornisastanakanalitikogpregleda pravnih tekovina za poglavlje 1 sa Crnom Gorom odranjeujanuaru2013.godine,abilateralni u martu iste godine. Evropska komisija je pred-stavilaIzvetajsaskriningauavgustu2013. godine. Poglavlje jo nije otvoreno za pregovore.Prikaz sednica Radne grupeRadnugrupuNKEUzaslobodukretanjaroba ini17lanova,kojisupredstavnicistrukovnih udruenja, udruenja za zatitu potroaa, drugih nevladinih organizacija i udruenja privrednika. Do sada su odrana dva sastanka RG. Na prvom sastankupredstavljenajesadrinapoglavlja, kao i dokumenta koja e u procesu pregovora biti izraena sa naglaskom na priliku za ukljui-vanje OCD. Tom prilikom objanjen je i samo tok pregovarakogprocesa.Nadrugomsastanku RG uspostavljen je dogovor oko pisanja predlo-ga preporuka za Knjigu preporuka NKEU.torimaukojimajezasadausklaivanje nedovoljno ili ogranieno; iii)RepublikaHrvatskatrebadauinizna-ajannapredaksciljemdovrenjaunu-tranjeanalizeusklaenostinacionalnog zakonodavstvaiupravnepraksesla-novima28.do30.Ugovoraoosnivanju Evropskezajednice,uvoenjemklauzula o uzajamnom priznavanju i ostalim neop-hodnim izmenama; iv)Republika Hrvatska do datuma punoprav-noglanstvamorapokazatidaraspola-ezadovoljavajuimadministrativnim kapacitetimazaadekvatnuprimenui sprovoenjezakonodavstvausvimho-rizontalnimoblastimakojeutiunaslo-bodu kretanja roba (regulatorna funkcija, akreditacija,metrologija,ocenausagla-enosti i nadzor nad tritem), ukljuujui horizontalneproceduralnemere,poput Direktive 98/34/EZ. U januaru 2010. godine, Hrvatska je Evropskoj komisiji dostavila Izvetaj o ispunjavanju oba-veza iz poglavlja 1, a u februaru 2010. godi-ne izmenila prvobitno postavljene zahteve za prelaznim periodima.U odnosu na zahtev za prelazniperiododtrigodineoddatumapri-stupanja Republike Hrvatske Evropskoj uniji u vezi s primenom odredaba o trajanju instituta data exclusivity (8+2+1), Hrvatska je povukla svojzahteviobavezalasedaenajkasnije do datuma pristupanja na odgovarajui nain uskladiti odredbe Zakona o lekovima (Narod-ne novine, br. 71/2007, 45/2009) s Direktivom 2001/83/EZ koja se odnosi na lekove za ljud-sku upotrebu, s izmenama i dopunama. 24 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 1 -SLOBODNO KRETANJE ROBEsvojeposlovanjeuskladusazahtevima standardaibitnimzahtevimatehnikih propisa.8.Akreditaciono telo Srbijetreba da pojaa naporenarazvijanjuemaakreditacija prema novim pravilnicima, a u skladu sa potrebamaizahtevimaprivrednikaitela za ocenjivanje usaglaenosti.9.Nastaviti saradnju izmeu Akreditacionog telaSrbijeidrugihnacionalnihtelaza akreditaciju u sistemu prekogranine sa-radnje, kao i u domenu razmene iskusta-va u vezi sa ocenjivanjem usaglaenosti i razvijanja ema akreditacije.10.Pojaatiangaovanjedraveiispitati uzrokeproblema,odnosnomoguihzlo-upotreba kod primene tehnikih propisa i standarda u odreenim oblastima (poput obue i tekstila).Preporuke:1.Zapoeti rad na izradi strategije sa planom aktivnosti u vezi sa primenom tehnikog zakonodavstva u poglavlju 1 Slobodno kretanjerobeiusvojitiStrategijurazvoja infrastrukture kvaliteta.2.Nastaviti rad na transponovanju preosta-lihdirektiva,naroitouvezisabezbed-nou igraaka, medicinskim sredstvima i graevinskim proizvodima.3.PreispitatiuloguSavetazabezbednost proizvoda, formiranog juna 2013. godine naosnovuOdlukeoobrazovanjuSaveta zabezbednostproizvoda(,,Slubenigla-snik RS 8/2013), a koji se nije sastao od oktobra iste godine.4.Nastavitiunapreivanjesistemabrzog uzbunjivanjaiobavetavanjauciljupri-premedaljeintegracijesaevropskimsi-stemom (RAPEX).5.Ispitati izazove u oblasti trinog nadzora i omoguiti stvaranje funkcionalnog siste-ma trinog nadzora kao osnove pouzda-ne infrastrukture kvaliteta.6.Zapoeti rad na izradi Akcionog plana za neharmonizovanopodrujeuskladusa l.34-36.UgovoraofunkcionisanjuEU, kako bi se identikovali nacionalni propisi koji predstavljaju barijere u trgovini. 7.Raditinaedukacijikakobiseprevazilo trenutnostanjeukomeprivrednicine-dovoljno poznaju i u praksi ne organizuju 25 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 1 -SLOBODNO KRETANJE ROBElanovi Radne grupe:Ana Kneevi Bojovi,NALEDDane Pribi,EuropolisDuanka Samardi,Privredna komora SrbijeIvana okovi,Srpska asocijacija menaderaJelena Miunovi,Udruenje za zatitu potroaa Vojvodine Jovanka Kneevi, APOSMladen Alrovi,Nacionalna organizacija potroaa SrbijePetar Bogosavljevi,Pokret za zatitu potroaa-Srbije Privredna Komora Novi SadRadmila Milivojevi,Evropski pokret u SrbijiRatko Filipovi,Privredna komora VojvodineRuica Stani,Privredna Komora KragujevacSanja Filipovi,Ekonomski institutSlobodan Krstovi,NALEDSran Dimitrijevi,Evropski pokret u Srbiji - LeskovacVera Vida,Centar za zatitu potroaa CEPSZoran Nikoli,Nacionalna organizacija potroaa Srbije26 UVODRadna grupa za poglavlje 2, 19 SLOBODNO KRETANJE RADNIKA SOCIJALNA POLITIKA I ZAPOLJAVANJEKoordinator:Fondacija Centar za demokratijuBojana Rui27ca koje su obuhvaene prelaznim periodom); jednakostpostupanjauzapoljavanjukaos dravljanimalaniceukojojseradobavlja; pravonajednakusocijalnusigurnostkakvu imaju i dravljani lanice u kojoj se radnik za-poljava; pravo lanova porodice da se pridru-eradnikuidaprimajuporodinunaknadu; potpuna koordinacija sistema socijalne sigur-nosti (pravo na penziju i doprinose za socijalnu sigurnost); uzajamno priznavanje kvalikacija.Ostvarivanje ovih prava doprinosi podsticanju mobilnosti radne snage izmeu drava lani-caEU,tojeodvelikogznaajaizadrave laniceizatriteradananivouEU.Kako Prikaz politike tj. poglavljaKada je re o poglavlju 2 - Slobodno kretanje radnika, ova sloboda se svrstava meu osnov-ne principe Evropske unije i jedna je od etiri slobode unutranjeg trita. Slobodno kretanje radnika podrazumeva ure-enjeoblastikaotosupristuptriturada, Evropska mrea javnih slubi za zapoljavanje (EURES), koordinacija sistema socijalne sigur-nosti i Evropska kartica zdravstvenog osigura-nja. Prava radnika koji radi u nekoj od lanica EUpodrazumevaju:pravonaradbezradne dozvole(osimradnikaiznovihdravalani-28 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 2 / 19SLOBODNO KRETANJE RADNIKA / SOCIJALNA POLITIKA I ZAPOLJAVANJEga. Posebne mere u EU usmerene su na borbu protiv rada na crno. Socijalna strategija EU Evropa 2020 predvia razliiteinovativnemereipolitikeradiposti-zanja to vee inkluzije i socijalne jednakosti. Evropa2020teikaekonomskomrazvoju zasnovanomnaznanju(uzouvanjeivotne sredine), visokom nivou zaposlenosti, produk-tivnosti i socijalne kohezije.Status poglavljaPregovarakugrupuzaslobodnokretanje radnika ine predsednik, zamenik predsedni-ka, sekretar i zamenik sekretara Pregovara-ke grupe, koji se imenuju iz reda predstavnika Ministarstvazarad,zapoljavanje,borakai socijalna pitanja. lanovi Pregovarake grupe su predstavnici sledeih organa i organizacija: Ministarstvanansija;Ministarstvaprivrede; Ministarstva unutranjih poslova; Ministarstva zdravlja; Ministarstva prosvete, nauke i tehno-lokog razvoja; Ministarstva omladine i spor-ta;Ministarstvaodbrane;Ministarstvadrav-neupraveilokalnesamouprave;Nacionalne slubezazapoljavanje;Republikogfonda zapenzijskoiinvalidskoosiguranje;Zavoda za socijalno osiguranje; Republikog sekreta-rijata za zakonodavstvo; Republikog fonda za zdravstveno osiguranje; Narodne banke Srbije i Kancelarije za evropske integracije.Pregovaraku grupu za socijalnu politiku i za-poljavanjeinepredsednik,zamenikpred-sednika, sekretar i zamenik sekretara Prego-varakegrupe,kojiseimenujuizredapred-stavnika Ministarstvazarad,zapoljavanje, borakaisocijalnapitanja.lanoviPregova-mobilnost radne snage ima direktan uticaj na privrednirast,zaposlenostistrunuosposo-bljenostradnesnage,EUnastojidapobolja stanjezaposlenostiipodsticanjemobilnosti radne snage putem mnogobrojnih mera.Poglavlje 19 Socijalna politika i zapoljava-nje, obuhvata pravnu tekovinu Evropske unije uoblastisocijalnepolitikeizapoljavanjai ukljuujeoblastradnogprava,bezbednosti zdravlje na radu, jednaki tretman mukaraca ienaprizapoljavanju,naraduiupogledu socijalnesigurnosti,politikezapoljavanja ioblastsocijalnogdijaloga.Uzovapitanja, upoglavlju19predvienasuiobavezujua pravilazasvedravelaniceUnijeupogle-duzabranediskriminacijepoosnovurasnei etnike pripadnosti, religije i vere, invaliditeta, starosne dobi i seksualne orijentacije.EU kroz svoju socijalnu politiku tei postizanju jedinstvenogipravednogpristupaosnovnim socijalnimuslugama,unapreenjusistema socijalnezatite,toveemstepenuobrazo-vanja radne snage, visokoj stopi zaposlenosti uz posebnu brigu za grupe koje su manje pri-sutne na tritu rada, postizanje sigurnih i odr-ivihprihoda,kaoidostojnihuslovaradaza ene i mukarce. Ova politika podrazumeva i obezbeivanje pristojnog radnog okruenja i-rom EU, zatitu prava radnika putem zajedni-kih osnovnih pravila o uslovima rada, zdravlja ibezbednostinaradu.EUotrozabranjuje diskriminaciju po osnovu pola, rase, etnikog porekla,invaliditeta,seksualneorijentacije, starosti, vere ili uverenja, to, kada govorimo o zapoljavanju i socijalnoj politici, znai jedna-ke mogunosti za sve, zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu i jaanje socijalnog dijalo-29nje. Od Hrvatske se trailo da dokae da ima odgovarajueadministrativnestruktureza sprovoenje zakonodavstva u ovom podru-ju.EvropskaunijajeupoglavljuSloboda kretanja radnika zatraila prelazne odredbe. Poglavlje 19-Socijalna politika i zapoljava-nje otvoreno je 17. juna 2008, a zatvoreno 21. decembra2009. Ovopoglavlje,uzpoglav-lje broj 2, prvo je poglavlje koje je Hrvatska otvorila, a u kojem je bilo postavljeno meri-lo za otvaranje. Da bi zatvorila pregovore u poglavljuSocijalnapolitikaizapoljavanje, Hrvatskajetrebalodaispunidvamerila.U prvommerilutrailesusemanjeizmene Zakona o radu i neto vee izmene u Zakonu o zatiti zdravlja i sigurnosti na radu. U okvi-ru drugog merila Hrvatska je morala doneti krovniantidiskriminacionizakoniZakono ravnopravnosti polova. Kod svih tih zakona, mora se dokazati i zadovoljavajui nivo pri-mene. Kada je re o Crnoj Gori i njenom poloaju u pregovorima sa EU, a imajui u vidu poglavlja 2 i 19, treba skrenuti panju da je za poglavlje 2 - Slobodno kretanje radnika miljenje Evrop-ske komisije da je potrebno znatno napora da biseuskladilonacionalnozakonodavstvosa tekovinama Evropske unije. Ovo poglavlje nije jootvoreno,doksuzavrenieksplanatorni ibilateralniskrining.UIzvetajuoskriningu istaknutojedajeneophodannizvanihpri-lagoavanjacrnogorskogzakonodavstvasa pravilima EU, posebno kada govorimo o tritu rada,naroitokadajereonediskriminaci-jiradnikamigranatauEU.Posebnojenuan razvoj administrativnog kapaciteta za koordi-nacijusistemasocijalnesigurnosti.Morase raditi na uvoenju Evropske kartice zdravstve-rakegrupesupredstavnicisledeihorgana i organizacija: Ministarstva nansija; Ministar-stva privrede; Ministarstva omladine i sporta; Ministarstvaprosvete,naukeitehnolokog razvoja;Ministarstvazdravlja;Ministarstva rudarstvaienergetike;Ministarstvapoljopri-vredeizatiteivotnesredine;Ministarstva graevinarstva,saobraajaiinfrastrukture, Ministarstvatrgovine,turizmaitelekomuni-kacija;Ministarstvadravneupraveilokalne samouprave;Ministarstvaunutranjihposlo-va; Ministarstva odbrane; Ministarstva kulture i informisanja; Zavoda za intelektualnu svoji-nu;Nacionalneslubezazapoljavanje;Ko-mesarijata za izbeglice i migracije; Zavoda za socijalnoosiguranje;Republikogzavodaza statistiku; Republikog sekretarijata za zako-nodavstvo; Kancelarije za ljudska i manjinska prava;Poverenikazazatituravnopravnosti; Kancelarije za saradnju sa civilnim drutvom; Republikog zavoda za socijalnu zatitu; Tima za socijalno ukljuivanje i smanjenje siroma-tva i Kancelarije za evropske integracije.Iskustva Hrvatske i Crne GoreAko se osvrnemo na iskustva iz regiona, ima-juiuviduRepublikuHrvatskuiRepubliku CrnuGoru,interesantnojenavestikolikoje trajaoperiododotvaranjadozatvaranjapo-glavlja 2 i 19, kao i koja merila su odreena u vezi sa tim poglavljima u odnosu na ove dve zemlje.UprocesupregovoraRepublikeHrvatskesa Evropskomunijompoglavlje2 - Sloboda kretanja radnika otvoreno je 17. juna 2008, a zatvoreno 2. oktobra 2009. U ovom poglavlju Hrvatska je dobila jedno merilo za zatvara-30 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 2 / 19SLOBODNO KRETANJE RADNIKA / SOCIJALNA POLITIKA I ZAPOLJAVANJEPrikaz sednica RG NKEUFondacijaCentarzademokratiju(FCD)ko-ordinatorjeRadnegrupe(RG)Nacionalnog konventaoEvropskojuniji(NKEU)kojaprati poglavlje 2 - Slobodno kretanje radnika i po-glavlje 19 Socijalna politika i zapoljavanje. Cilj rada ove RG, a u skladu sa ciljevima NKEU, jeste stvaranje jake mree OCD i njihovo ak-tivnoueeupraenjupregovarakihpo-glavlja, pokretanje javne debate i informisanje graanaoprocesupristupanja,obavezama kojeSrbijapreuzima,neophodnimreform-skim koracima, uticaju na graane u procesu evropskih integracija. NatriodranesedniceRGnastojalismoda lanove radne grupe izvetavamo o radu pre-govarakih grupa za poglavlja 2 i 19, o norma-tivnimaktivnostima Vladekojesetiupome-nutih poglavlja, kao i o aktivnostima Evropske komisije, posebno kada je re o Izvetaju o na-pretku Republike Srbije, to nam je bio povod i za zakazivanje hitne sednice radne grupe. Najznaajnije preporuke i zakljuci proistekli sa odranih sednica su sledei: lanovi radne grupe su na prvom sastanku u junu 2014. godine izrazili nezadovoljstvo povodomizostankajavneraspraveprili-kom donoenja Zakona o radu, kao i u vezi sa hitnom procedurom po kojoj je donet za-kon. Izvetaj Evropske komisije o napretku Srbijeza2014.godinupotvrdiojeonona ta je Radna grupa ukazivala. UvezisainicijativomMinistarstvarada, zapoljavanja, borakih i socijalnih pitanja, nog osiguranja, kao i na razvoju javnih slubi za zapoljavanje, kako bi mogle jednog dana da budu deo Evropskih mrea javnih slubi za zapoljavanje. Stanje u poglavlju 19 - Socijal-na politika i zapoljavanje u odnosu na Crnu Goru je takvo da je ovo poglavlje otvoreno 16. decembra2014.godine,aistaknutojedaje uinjeno dosta napora u nacionalnom zakono-davstvu da bi se ovo poglavlje otvorilo. Ocena jeEUnakonsprovedenihskriningadajecr-nogorsko zakonodavstvo delimino usklaeno sa pravnom tekovinom u oblasti socijalne po-litikeizapoljavanja. Trenutnoseradinaiz-menama zakonodavnog okvira u ovoj oblasti u pogledu usklaivanja sa pravnom tekovinom. Potrebno je pojaati napore za smanjenje si-romatva, poboljanje inkluzije RAE populacije (Romi, Akalije, Egipani), osoba sa invalidite-tom i drugih ranjivih grupa. Mora se obezbediti pravilno funkcionisanje i transparentnost soci-jalnog dijaloga. Administrativni kapacitet treba da se ojaa u svim sektorima da bi se pravna tekovina pravilno primenila. Poseban akcenat je potrebno staviti na oblast zdravlja i zatite na radu. Za Poglavlje 2 eksplanatorni skrining je odran 23. 1. 2014, dok je bilateralni skrining odran 25. 3. 2014. godine. U ovom trenutku izvetaj o skriningu jo nije objavljen.Za poglavlje 19 odran je eksplanatorni skri-ning od 10 - 12. 2. 2014.i bilateralni skrining od24-26.6.2014.Useptembru2014.je odrandebringsaorganizacijamacivilnog drutva, a u toku je izrada samog Izvetaja o skriningu. 31provode obavljajui administrativne poslo-ve i imaju suvie diskrecionih prava u odlu-ivanju (npr. odreivanje iznosa proputene zarade u odluivanju o davanju jednokratne novane pomoi), a usluge koje se pruaju nisuuvekuskladusarealnimpotrebama ugroenih kategorija. SanovimZakonomobesplatnojpravnoj pomoi,naijesedonoenjeekave dugo, centri za socijalni rad dobijaju ovla-enje da odluuju po zahtevu za dobijanje besplatne pravne pomoi, a oni ne samo da nemajuresurse,venidovoljnoznanjau oblastima izvan socijalne zatite, a u nekim sluajevima mogu biti i u direktnom suko-bu interesa. U oblasti socijalne zatite potrebno je uve-stisistemeevaluacijekojimabisevrila procena postignutih rezultata koje su zapo-sleniostvariliusvomradusastrankama, iredovnetreningeiobukeuciljunjihove senzibilizacije i dodatne motivacije. Institucijekojesebavesocijalnomzati-tom neophodno je unaprediti sa posebnom panjomnastanjenalokalnomnivou,a posebno poveati saradnju i komunikaciju izmeu njih. Uvezisaproblemimaotputanjatrudnicai porodilja, seksualnog uznemiravanja i nejed-nakogpoloajaenekadasuupitanjuna-predovanjeipoviica,lanoviRGsuizrazili zabrinutostzaodnosdravepremarodnoj ravnopravnosti,asobziromnaukidanje Uprave za rodnu ravnopravnost i neaktivnosti nove jedinice unutar nadlenog ministarstva. kojaseodnosinaizradutzv.Kodikacije radnog zakonodavstva, zakljueno je da su neophodnejasneiprecizneinformacijeo zakonimakojiebitiobuhvaeni,planira-nojdinamicidonoenjaitanomsastavu Radnegrupezaizraduovogsetazakona. Posebnozabrinjavainjenicadaotimpi-tanjima, u trenutku odravanja sednice RG, nisu obaveteni socijalni partneri. Konstatovanojedapostojipotrebazaja-anjem uloge Agencije za mirno reavanje radnih sporova. Potrebno je i usvojiti antidiskriminacione Di-rektive EU 2000/43/EC i 2000/78/EC kojima se obezbeuje jednak tretman svim licima, bezobziranarasnuilietnikupripadnost, isvimlicimaprilikomzapoljavanjaina radu.Utomsmislu,neophodnojeusvojiti to precizniju deniciju rasne, nacionalne i etnike pripadnosti, a implementaciju spro-vestiusvajanjemposebnihzakonakojima bi se ove posebne oblasti regulisale. Romi moraju imati pristup socijalnim uslugama i zapoljavanju, kako je to i navedeno u Izve-tajuEK.Posebnupanjutrebaposvetitii spreavanjuoiglednediskriminacijeprili-kom zapoljavanja, kao i na radu, naroito ako se ima u vidu da su dosadanja postu-panjabilausuprotnostisaratikovanim meunarodnim dokumentima. Institucije koje se bave socijalnom zatitom neophodnojeunaprediti,saposebnom panjomnastanjenalokalnomnivou,a posebno poveati saradnju i komunikaciju izmeu njih. Zaposleni u centrima za soci-jalni rad najvei deo svog radnog vremena 32 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 2 / 19SLOBODNO KRETANJE RADNIKA / SOCIJALNA POLITIKA I ZAPOLJAVANJE Uspostavljanjeinternetstranice(sajta)In-spektorata za rad - otvaranje kanala direk-tne komunikacije i prezentacija aktivnosti i razliitih dokumenata na sajtu olakalo bi i unapredilo komunikaciju sa poslodavcima, zaposlenima i irom javnou i na taj nain povealo transparentnost i ekasnost rada inspektora. NastavaksaradnjeInspektoratazaradsa lanicamaMeunarodneasocijacijein-spekcija rada (IALI) i Regionalne asocijacije inspekcija rada (RALI). Poveanjemedijskevidljivostiiaktivnosti usmerenekaupoznavanjujavnostisara-dominspekcija(kampanjaPribliimoin-spekcije rada graanima)Kadagovorimoooblastisocijalnezatite, dabismouskladilizakonodavstvoRepublike SrbijeuovojoblastisatekovinamaEU,alii nacionalnimzakonskimreenjimaudrugim evropskim zemljama, potrebno je pristupiti iz-meni Zakona o socijalnoj zatiti. O ovoj oblasti lanice RG, NGO Praxis i Amity imale su veo-ma konstruktivne preporuke, koje smo uvrstili u ovaj zbornik. Potrebno je predvideti da pravo na novanu socijalnu pomo moe biti priznato i licima kojaneposedujudokumenteilinisuupi-sana u matinu knjigu roenih. Kako bi se omoguilozasnivanjemesnenadlenosti u sluajevima kada su podnosioci zahteva licabezdokumenata,kaoiuostalimslu-ajevima u kojima lice koje se nalazi u sta-njusocijalneugroenostinemaprijavljeno prebivalite,odnosnoboravite,potrebno Na treoj sednici odranoj u Niu u fokusu je bila temareforme inspekcija i suzbijanje rada na crno. Na sednici je prisustvovala Vidosava Dagi, dravni sekretar u Ministarstvu drav-ne uprave i lokalne samouprave, koja je upo-znala prisutne sa sadrinom Predloga Zakona o inspekcijskom nadzoru. Na ovoj sednici bile supredstavljeneipreporukezasuzbijanje rada na crno, a koje se odnose i na unapree-nje inspekcijskog nadzora. Ove preporuke su izraene od strane FCD, a podrali su ih Unija poslodavacaSrbije,ProtectaizNia,lijala Nacionalneslubezazapoljavanjeu Niu, Udruenje za reviziju pristupanosti, Centar za ljudska prava Ni, U. R. Osvit, Zajedno zajedno, Timoki klub. Sa ove sednice zakljuci i pre-poruke su bili sledei: Potrebnojeuspostavljanjejedinstvenog informacionog sistema kojem e imati pri-stup inspekcije rada i druge institucije. On bi podrazumevao umreen i automatizovan sistemkomebiimalipristupInspektorat zarad,Centralniregistarobaveznogsoci-jalnog osiguranja, prekrajni sudovi, druge inspekcije, Ministarstvo unutranjih poslo-va i Agencija za privredne registre. Ovakav sistembiobjediniovepostojeeeviden-cijeipodatkekojeposedujunavedene institucijeipodrazumevaobinjihovoau-riranjenadnevnojbazi.Neophodanuslov za uspostavljanje i ekasno funkcionisanje i korienje jedinstvenog informacionog si-stema je poboljanje tehnike opremljeno-sti inspekcija rada, a naroito obezbeenje kompjutera i druge opreme, neophodne za ukljuivanje i aktivno korienje informaci-onog sistema.33moedaimanapojedinceiporodicebez sredstava za podmirenje osnovnih ivotnih potreba.Prekidupruanjunovanesoci-jalne pomoi pojedince ostavlja u riziku od zapadanja u dublje siromatvo i moe uti-cati na veu prisutnost neformalnog radaili rada na crno. Potrebno je pojednostaviti proceduru ostva-rivanja prava na materijalnu podrku kako bisespreilodalicakojanisuumogu-nosti da obezbede egzistencijalni minimum nemogudaostvarepravonasocijalnu zatitu zbog komplikovane administrativne procedure. Naime, uslovi u pogledu dokaza koje je potrebno pribaviti i priloiti za ostva-rivanje prava na pojedine vrste materijalne podrke veoma su restriktivni, te se deava da lica koja su u stanju socijalne ugroeno-sti ne mogu da ostvare pravo na materijal-nu podrku zbog toga to, na primer, nisu u mogunosti da pribave potvrdu o imovnom stanju ili druge dokaze iz mesta roenja, a tekoesujoveeukolikojemestoro-enja podnosioca zahteva u drugoj dravi. Preciziranjenainanakojiseutvruje iznosproputenezaradeneophodnoje kako bi se spreilo proizvoljno postupanje centarazasocijalniradupraksiikakobi sepredupredilodapojedinimlicimabude uskraeno pravo na novanu socijalnu po-mo zbog nerealno utvrenog iznosa pro-putene zarade. Obezbeditipravovremenodonoenjepod-zakonskihakata(namenskitransferi,so-cijalno-zdravstveneusluge,licenciranjei drugo), i time pojaati i poboljati primenu je predvideti da se mesna nadlenost cen-trazasocijalniradizuzetnomoeutvrditi ipremamestuukomeselicezatekloili prema mestu uobiajenog ili faktikog bo-ravita korisnika socijalne zatite. Imajui u vidu da su lica koja nisu upisana u matine knjigeroenihinemajuprijavljenoprebi-valitemahomlicaromskenacionalnosti, usvajanje navedenog reenja ini se naro-itoopravdanimineophodnimzapreva-zilaenje izrazito nepovoljnih uslova ivota kojipogaajupripadnikeovenacionalne manjine. Potrebnojeizostavitiobavezupodnoenja tube protiv srodnika koji su, prema Poro-dinomzakonu,dunidaizdravajupod-nosiocazahtevazanovanusocijalnupo-mo koja je predviena lanom 84 Zakona zbognegativnihefekatakojeprimenatog lana ima u praksi. Pomenuti lan treba da sebrie,jersenjegovomprimenombes-potrebno optereuju sudovi, naruavaju se dobri porodini odnosi i podnosiocima zah-teva namee se teret koji je nesrazmeran u odnosu na eventualno rastereenje drave koje bi se moglo postii primenom lana 84 Zakona. Potrebno je izostaviti vremensko ogranie-nje iz lana 85 stava 3, u kome je predvi-eno da pojedincu koji je sposoban za rad, odnosno porodici u kojoj je veina lanova sposobnazarad,pripadanovanasoci-jalna pomo u trajanju do devet meseci u toku kalendarske godine. Smatramo da je ukidanjepomenutogvremenskogograni-enjaneophodnozbognegativnihefekata kojeprekidpruanjamaterijalnepodrke 34 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 2 / 19SLOBODNO KRETANJE RADNIKA / SOCIJALNA POLITIKA I ZAPOLJAVANJElanovi Radne grupe:Ana Dei,Partneri za demokratske promeneAna Kneevi Bojovi,NALEDBojana Bjelovi Bosanac,Savez samostalnih sindikata SrbijeDejan Gruji,Narodni parlamentDejan kori,Resurs centar MajdanpekDina Rakin,Evropski pokret u SrbijiGordana Savi,Uiki centar za ljudska prava i demokratijuJasna Tesla,Samostalni sindikat zaposlenih u bankama, osiguravajuim drutvima i drugim nansijskim organizacijama SrbijeJelena Bojovi,NALEDJelena Mani Radojii,Beogradska otvorena kolaJovan Proti,Meunarodna organizacija radaLjiljana Pavlovi,Udruenje poslodavacaLjubia kovrli,Centar za ljudska prava aak Marijana Lukovi,PRAXISZakonakakobipodrkanajugroenijima zaista stigla do krajnjih korisnika; ZakonomobezbeditiprimenuZakonao socijalnoj zatiti na lokalnom nivou i u tom smislupropisatistroeobavezezapred-stavnike lokalne samouprave, s obzirom na nejednakost funkcionisanja lokalnih samo-uprava u praksi; Preispitatiusloveinainezamaterijalna davanja korisnicima novane socijalne po-moi; Izmeniti lan 63 Zakona koji se odnosi na mreeustanovausmislupodelenausta-nove za stare i ustanove za odrasle, u smi-slu prethodnog zakonskog reenja; Pojaatimehanizmekontroleuustano-vamazasmetajkorisnika,ituukljuitii nezavisnekontrolore,pripadnikecivilnog drutva; U svetlu pluralizma prualaca usluga soci-jalnezatite,neophodnojepreciznijeraz-graniitiuslugekojepruajuorganizacije civilnog drutva i usluge koje pruaju centri zasocijalnirad,gdeprednosttrebadati specijalizovanimorganizacijamacivilnog drutva; to se tie licenciranja organizacija civilnog drutva,nedopustivojezahtevatistruktu-ralnestandardekaouslovzadobijanjeli-cence.35Mario Reljanovi,Centar za dostojanstven rad Univerzitet UnionMarko Vuenovi,Institut za industrijske odnoseMirjana Panteli,Udruenje preduzea za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa invaliditetom Republike SrbijeNada Novakovi,Institut za ekonomska istraivanjaNadeda Satari,AMITYNeboja urasovi,Udruenje PreventSneana Mili,Zajedno zajedno Sneana Pavkovi,Timoki klubSonja Tokovi,Beogradski centar za ljudska pravaSreko Mihailovi,Centar za razvoj sindikalizmaSvetlana Damnjanovi,SMART kolektivSvetlana Kozi,Artesa KikindaVidan Dankovi,Udruenje za reviziju pristupanostiVladimir Petronijevi,Grupa 484Zora Veselinovi,Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i optina36 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 5 / 32 JAVNE NABAVKE / FINANSIJSKA KONTROLARadna grupa za poglavlje 5, 32 JAVNE NABAVKE FINANSIJSKA KONTROLAKoordinator:Centar za razvoj neprotnog sektora/Koalicija za nadzor javnih nansijaAleksandar Bratkovi37Presek stanja (glavne ocene iz skrining izvetaja)Kako stoji u izvetaju Evropske komisije od Sr-bijeseoekujedauokviruupravljanjajavnim nansijama izmeu ostalog panju posveti una-preenju i poveanju ekasnosti u oblasti nan-sijske kontrole. I u okviru izvetaja sa skrininga nailazimo na iste preporuke sa vie detalja. 17. oktobra2013.odranjeeksplanatorniskrining za poglavlje 32, Finansijska kontrola. Bilateralni skrining odran je 26. novembra 2013. godine. Kada je u pitanju pravna usaglaenost pravnih akatasapravnimtekovinamaistandardima Skrining izvetaj je objavljen za pregovarako poglavlje 32 Finansijska kontrola. Za prego-varako poglavlje 5 Javne nabavke, skrining izvetaj nije objavljen. Takoe su, organizaci-jamacivilnogdrutva,aliigraanimaSrbije, ostalenedostupneipregovarakepozicije kojejeusvojilavladaRepublikeSrbije,kaoi akcioniplanovi.OrganizacijelaniceRadne grupe NKEU posebno su istakle aljenje zbog nedostupnostiovihpodatakaipozvale Vladu Srbijedaskineoznakutajnostisatihdoku-menata kako bi organizacije civilnog drutva i graani imali uvid u tok i mogli da doprinesu unapreenjuprocesapregovaranjaopristu-panju EU.38 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 5 / 32 JAVNE NABAVKE / FINANSIJSKA KONTROLAiakcioniplanzaunapreenjesistemajavnih nabavki treba aurirati. Uopteno posmatrano, u usklaivanju u oblasti javnih nabavki zabe-leenjeumerennapredak.Naprvipogled, zakljuakizgledaneprecizaniliakpomalo i kontradiktoran. Naime, u prvoj reenici stoji ostvarenjedobarnapredakuoblastijavnih nabavki a u poslednjoj da je zabeleen ume-rennapredakuusklaivanjuoblastijavnih nabavki.Ovanaizgledkontradiktornostnam govori da je stanje u oblasti javnih nabavki bilo izrazito loe i da je glede toga napravljen zna-ajantj.dobarnapredakuprethodnomperi-odu. Primer za ovu tvrdnju svakako moe da se izvede iz injenice da je, kada je u pitanju dodelaugovoraojavnimnabavkama,vred-nostpregovarakihpostupakasprovedenih bez prethodnog obavetenja smanjena na 4% od ukupne vrednosti javnih nabavki u odnosu na 24% iz 2012. godine. Kapaciteti Uprave za javne nabavke su poveani poveanjem broja zaposlenih i njihovom obukom kao i institucio-nalna saradnja Uprave sa revizorskim, pravo-sudnim i policijskim organima. Drugi deo za-kljuka, tanije poslednja reenica, navodi da je ostalo jo dosta toga da se uradi i unapredi kad je u pitanju usklaivanje u oblasti javnih nabavkisapropisimaistandardimaEU.Kad bude objavljen izvetaj o bilateralnom skrinin-gu kao i pregovaraka pozicija, bie mogue donetipreciznijezakljukeotometajepo-trebno i u kojoj meri usklaivati. Prikaz sednica RG NKEUNakonusvajanjapregovarakepozicijeza Pregovarakopoglavlje32odstraneVlade RepublikeSrbije,RadnagrupaNacionalnog KonventaoEU,kojapratiovopoglavlje,odr-EUuizvetajusabilateralnogskriningaNivo pravneusaglaenostiSrbijejenairokozado-voljavajui.Iz ovakvog zakljuka, ali i palji-vim itanjem izvetaja o Skriningu za poglavlje 31 Finansijska kontrola, moe se zakljuiti da je pred Vladom Srbije i njenim pregovarakim timomostalojodostaposlauusklaivanju pravnih akata sa aktima i standardima EU i me-unarodnimstandardima.Izvestannapredak uinjenpresvegauformiranjuifunkcionisa-nju Dravne revizorske institucije (DRI) mogao bi da se tumai kao dobar putokaz ka daljem usklaivanjuakataudrugimoblastima.Do-datnousaglaavanjejepotrebnouoblastima internenansijskekontroleujavnomsektoru (interne revizije i budetske inspekcije kao dva odvojena dela interne nansijske kontrole) kao i u oblasti zatite nansijskih interesa EU i za-tite evra od falsikovanja. U vezi sa usklaiva-njem akata iz dve poslednje oblasti preporue-no je da Srbija potpie enevsku konvenciju o suzbijanju falsikovanja valuta iz 1929. godine. Preporuke se takoe odnose na podizanje ka-paciteta ljudskih resursa u oblastima koje ine ovo poglavlje kao i usvajanja novih strategija i akcionihplanovakojibitrebalodadoprinesu usklaivanjupravnihpropisaSrbijepropisima i standardima EU u oblasti nansijske kontrole.21. marta 2014. odran je eksplanatorni skri-ningzapoglavlje5,javnenabavkeabilate-ralni skrining 14. maja 2014.godine. Izvetaj sa bilateralnog skrininga nije objavljen. Ako za merilo uzmemo izvetaj EK o napretku Srbije u procesu pridruivanja iz 2014.1 godine, mo-emo da citiramo navode iz izvetaja o ostva-renom napretku: Ostvaren je dobar napredak u oblasti javnih nabavki. Treba nastaviti sa ja-anjem kapaciteta UJN. Nacionalnu strategiju 39stavljenaoznakapoverljivo,Radnagrupa nijeumogunostidapreporukeizakljuke sasvogprvogsastankausmerinasadraj togdokumenta,vesupreporukeizakljuci optegkaraktera,zasnovanenaIzvetajusa skriningaitiuseupravozahtevazadostu-pnost tih dokumenata i omoguavanje veeg uea javnosti ako ne u samoj izradi, ono bar u davanju komentara i sugestija koji bi mogli da utiu izgled dokumenta pre nego to nal-na verzija bude poslata Evropskoj komisiji.Iz navedenih razloga, Nacionalni konvent o EU iRadnagrupazapoglavlje32kaodeoKon-venta, Odboru za evropske integracije Narod-neskuptineRepublikeSrbijeuputilajesle-dee zakljuke:-RadnagrupazahtevaodVladeRepublike Srbije da u skladu sa demokratskim princi-pima, ustavnim i zakonskim garancijama i standardima EU, skine oznaku poverljivosti sa dokumenata koja se tiu pregovarakog poglavlja 32. Radna grupa prihvata injeni-cu da je u odreenim sluajevima pojedinih pregovarakihpoglavljavanozainterese graanaRepublikeSrbijedasezadri odreeninivopoverljivosti,alijemiljenja daje,kadjeupitanjupregovarakopo-glavlje 32, nedostupnost dokumenata jav-nostinepotrebnaidamoenegativnoda utie na samu pregovaraku poziciju, dalji tokpregovoraiprocespristupanjaSrbije Evropskoj uniji. -Radnagrupapredlae VladiRepublikeSr-bije da pri izradi Akcionog plana za delova-njeizoblastipregovarakogpoglavlja32, obezbedinajiremogueueejavnosti ala je prvi sastanak na kom su predstavnici Ministarstvanansija,predsednikOdboraza evropske integracije Narodne skuptine i e-ca Pregovarakog tima, gospoa Tanja Mie-vi, predstavili pregovaraku poziciju u obimu koji im je bio omoguen, s obzirom da je Vlada na sva dokumenta o svim pregovarakim po-glavljima stavila oznaku poverljivosti.Sastanak je odran 2. septembra 2014. godine u zgradi Narodne skuptine Republike Srbije. U uvodnomdeluukazanojenaznaajusvajanja prve pregovarake pozicije za poglavlje 32, kao i procedure koje su uspostavljene u ovom proce-su. Pregovaraka pozicija je upuena Narodnoj skuptinikojajedaljerazmatra.Razgovorza organizacijamacivilnogdrutva,okupljenimu RG Nacionalnog konventa, voen je na bazi Izve-taja o skriningu Evropske komisije za poglavlje 32, koje se odnosi na nansijsku kontrolu. la-novima RG je predoena mogunost da se ovim poglavljem i otvore pregovori izmeu Srbije i EU o lanstvu, do kraja ove godine. Ulogu predstav-nikacivilnogdrutvapredstavniciMinistarstva nansijaocenilisukaovrloznaajnuuovom poglavlju,presvegakrozaktivnostivezaneza podizanje svesti o znaaju nansijske kontrole, jaanjuinstitucijauovojoblastiistandardima kojivaeuEvropskojuniji.PredstavniciOCD iznelisusvojevienjestanjazakonodavnogi institucionalnog okvira za poglavlje 32 i sloili se sa predstavnicima Ministarstva nansija da nisu iznenaeni nalazima iz Izvetaja, da su preporu-ke oekivane i da je potrebno da se civilno dru-tvo sa svojim analizama i komentarima ukljui u izradu Akcionog plana za ovo poglavlje.Zbog toga to je na predlog pregovarake po-zicijekojijeusvojilaVladaRepublikeSrbije 40 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 5 / 32 JAVNE NABAVKE / FINANSIJSKA KONTROLAZakljuci i preporuke sa druge sednice (poglavlje 5): UiekivanjuIzvetajasaskriningaza Pregovarako poglavlje 5, Radna grupa je odrala drugu sednicu 1. aprila 2015. go-dine u Narodnoj skuptini Republike Srbi-je. lanovi/ce RG za poglavlja 5 i 32 (Javne nabavke, Finansijska kontrola) i gosti iz RG za poglavlje 23 (Pravosue i osnovna pra-va) bili su u prilici da se informiu i disku-tuju o dosadanjem toku pregovora za po-glavlje 5, kao i o mehanizmu graanskog nadzornika u procesima javnih nabavki. U prvom delu sednice govorilo se o tome doklesmostigliuprocesupristupa-njaEvropskojuniji,uoenimproblemi-maipredstojeojdinamicirada.Nataa Dragojlovi,koordinatorkaNacionalnog konventaoEU,iznelajeinformacijeo prethodnimaktivnostimaiplanovimaza naredniperiod.Zagodinudana571or-ganizacijacivilnogdrutvaokupilose u19(+2)radnihgrupa,kojesuukupno odrale35sastanaka.Processkrininga za svih 35 poglavlja okonan je 25. marta 2015. godine. Dalji planovi NKEU ogleda-juseuojaavanjuanalitikihaktivnosti, aliidelovanjunameunarodnomnivou odravanjem prezentacija o radu NKEU, u BriseluiBerlinu.Utiscieprethodnobiti sumiraninagodinjojplenarnojsednici NKEU,zakazanojza8.april2015.godi-ne.PredsednikPregovarakegrupeza poglavlje 5 Vlade Republike Srbije (PG5), PredragJovanovi,direktorUpraveza javne nabavke, uputio je uesnike u sta-nje pregovora u poglavlju 5, oekivanom razvojuikljunimproblemimakojisu identikovani u toku skrininga. Eksplana-torniskriningodranje21.marta2014. godine,bilateralni13.majaistegodine itrenutnosmoufaziekanjaIzvetaja. NakondobijanjaIzvetajasaskrinin-gaznaemodalijeEvropskakomisija ocenila da je drava spremna za otvara-njepoglavlja,iliepostojatipreduslovi otvaranja,kolikosmorazumeliproces inakojinainemoostvaritiusklai-vanje.PredsednikPG5istakaojedane oekujedodatnepredusloveidabibilo kroz institucije javnih sluanja, tribina i ko-rienjem informacionih tehnologija.-Organizacije lanice Radne grupe su spre-mnedaVladiRepublikeSrbijetj.Prego-varakomtimuponudesvojeekspertize, dokumenta ili druge usluge sa ciljem una-preenjapregovarakogprocesa,izrade toboljepregovarakepozicijeizatite iostvarivanjeinteresagraanaSrbijeu ovom procesu.PrvomsastankuRadnegrupeNKEUprisu-stvovali su predstavnici sledeih organizacija civilnog drutva: Drutvo protiv korupcije, Be-ejsko udruenje mladih, Centar za evropske politike,Beogradskicentarzabezbedonosnu politiku,Beogradskicentarzaljudskaprava, Centar za istraivanje, transparentnost i odgo-vornost, Biro za drutvena istraivanja, Savez raunovoairevizoraSrbije,Evropskipokret u Srbiji, Centar za razvoj neprotnog sektora. 41dobro da se poglavlje 5 paralelno otvara sa poglavljima 23, 24 i 32. Smatra da je dosta uraeno, ali da glavno tek predstoji, zbogegatrebaraditinapoveanjuka-pacitetairazvijanjumeuinstitucionalne saradnje,uzneophodnupodrkumedija kojedosadanijebiladovoljno.Izdvojio je prednosti, a to su ozbiljan pristup la-novaPG5,konsultacijesakolegamaiz Hrvatske i Crne Gore. Kao glavnu slabost uoio je nepostojanje nadlene institucije zapredlaganjezakonaivrenjanadzora uprocesimakoncesijaijavno-privatnog partnerstva,upozoravajuinaproblem manjka ljudskih resursa, jer lanovi RG 5 imaju i redovne poslove u institucijama iz kojih su imenovani za uee u pregovo-rima. Najvaniju mogunost vidi u dobroj komunikaciji i meusobnoj otvorenosti sa Evropskomkomisijom.Potencijalanrizik moe predstavljatipostavljanje preduslo-va, iako oekuje da emo proi bez njih. Smatra da su ciljevi i prioriteti dobro po-stavljeniinadaseskoromstizanjuIzve-tajasaskrininga,nakonegamoemo razgovarati o narednim koracima. Udrugomdelusednicepredstavnici Centrazaistraivanje,transparentnost iodgovornost,TransparentnostiSrbijai Toplikog centra za demokratiju i ljudska prava,podelilisuiskustvasakojimasu sesusretaliprilikompraenja,nadzorai kontrolejavnihnabavkikrozulogugra-anskognadzornika.DuanJordovi, menaderzarazvojCRTA,ukazaojena problemnepostojanjapodrkeUprave zajavnenabavkenakonodreivanja graanskognadzornika,posebnojersu mnogeorganizacijenoveuoblasti.Ko-munikacija sa naruiocima bila je dobra, alitoneindukujedajepostupaknuno uredu.Miljenjajedasuuzrocinepra-vilnostinastalizbogposlovno-politikih interesa.NemanjaNenadi,programski direktorTransparentnostiSrbija,rekao jedajegraanskinadzornikjednood sredstava za praenje procesa pri javnim nabavkama, ali da to polje treba proiriti tako da i drugi dobiju mogunost uea. Zaloio se za proirenje podataka dostu-pnih javnosti, kao i za to da se preciznije uredeusloviikasnijiodnosgraanskog nadzornikaiUJN.Naveojeprimerena-mernihnepravilnosti,poputimenovanja graanskog nadzornika pre poetka javne nabavke, imenovanje samo za jednu fazu postupka, zatim za javnu nabavku koja to strukturnonije.Dodaojedatrebapreci-zno denisati ta uopte moe biti pred-met javne nabavke. Dragan Dobrainovi, direktor Toplikog centra za demokratiju i ljudska prava, upozorio je na manjkavosti u pravnom okviru. Predstavio je tehnike potekoe u radu graanskih nadzornika, motivacija ne moe da bude velika, jer ne postoji novana nadoknada za obavljanje posla,uztosuikratkirokovizapodno-enje izvetaja, a isti ljudi rade i redovne poslove.Najveimproblemomsmatra nereagovanjeUJNusluajevimanakon negativnihizvetajagraanskihnad-zornika.Govornicidrugesesijesaglasni sudaoekujukonkretnareagovanjana 42 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 5 / 32 JAVNE NABAVKE / FINANSIJSKA KONTROLAuoene nepravilnosti i povratne informa-cijaodUJN,kaoinstitucijekojaimenuje graanske nadzornike. Sloili su se i da je medijska podrka zanemarljivo mala. Imajui u vidu da Evropska komisija Izve-taj sa skrininga za pregovarako poglav-lje 5, jo uvek, nije uputila Vladi Republike Srbije naelne preporuke RG su sledee: -Obezbeditiobaveznoukljuivanje predstavnikaorganizacijacivilnog drutva,strukovnihudruenja,sindi-kata i privrede u konsultacije u vezi sa izmenamapropisa,odnosnouproces pripreme zakonodavstva u oblasti jav-nih nabavki, da bi se omoguilo dono-enjesprovodivihzakonskihipodza-konskih reenja;-Jaati kapacitete svih glavnih instituci-ja u sistemu javnih nabavki, a naroito Uprave za javne nabavke i Republike komisijezazatitupravaupostupci-ma javnih nabavki, da bi se obezbedila veaekasnostrada,boljepraenjei kontrolasprovoenjapostupakajav-nih nabavki i smanjila korupcija; -Imajuiuvidusloenostzakonodav-nogiinstitucionalnogokvira,sprovo-ditikontinuiranuobukuponuaai naruilaca,radiunapreenjanjihovih kapacitetazapravilnosprovoenje postupakajavnihnabavki,uemubi vodeu ulogu trebalo da imaju privred-ne komore, u skladu sa Strategijom ra-zvoja javnih nabavki u Republici Srbiji i Akcionim planom; -Razmotritirazlikekojepostojeizmeu ZakonaojavnimnabavkamaiZakona oAgencijizaborbuprotivkorupcijeu pogledu denisanja i utvrivanja sukoba interesa, radi usklaivanja (Prema Zako-nu o Agenciji za borbu protiv korupcije, sukob interesa je ire denisan i predvi-ena je nadlenost ove Agencija za re-avanjeosukobuinteresa.Denisanje sukoba interesa u Zakonu o javnim na-bavkama uskladiti sa novom Direktivom EU o javnim nabavkama (2014/24/EU);-Uciljupoveanjatransparentnostii konkurencije,obezbeditimehanizme za potovanje odredbe zakona o oba-veznomobjavljivanjuplanovajavnih nabavki koje su, prema novom Zakonu ojavnimnabavkama,naruiociduni da donesu svake godine do kraja janu-ara za tekuu godinu; -Radipoboljanjaipreciziranja,dopu-nitiiizmenitiodredbeograanskom nadzorniku u Zakonu o javnim nabav-kama, da bi se postigli oekivani efekti u praktinoj primeni (posebno odredbe onagraivanju,imenovanju,odgovor-nosti, izvetavanju).-Jaatisaradnjuikoordinacijuglavnih institucijausistemujavnihnabavkii podsticatiprenoenjedobreprakseiz drava lanica EU. 43lanovi Radne grupe: Beejsko udruenje mladih Beogradski centar za bezbednosnu politiku Beogradski centar za ljudska prava Biro za drutveni istraivanja Centar za evropske politikeCentar za istrazivanje, transparentnost i odgovornost CRTACentar za razvoj graanskog drutva Protecta Centar za razvoj neprotnog sektora D.O.O Ranch Rain Drutvo protiv korupcije Pirgos Privredna komora Srbije Resurs centar Majdanpek Samostalni sindikat metalaca Srbije Savez inenjera i tehniara Srbije Savez raunovoa i revizora Srbije Somborski omladinski boom Timoki klubTopliki centar za demokratiju i ljudska prava Transparentnost Srbija Uiki centar za ljudska prava i demokratiju-Radiostvarivanjatransparentnostii omoguavanjaOCDigraanimaSrbije da doprinesu procesu pregovaranja, ski-nuti oznaku tajnosti sa dokumenta (Pre-govaraka pozicija i akcioni plan) Vlade RS koji se tiu pregovarakog poglavlja 5 Javne nabavke. -Obezbeditiprevoddokumenatakoje donosi EU a tiu se pregovarakog po-glavlja 5 na srpski jezik.DrugojsedniciRadnegrupeNKEUkoju su zajedniki organizovali Evropski pokret uSrbiji,Fondacijazaotvorenodrutvoi Centar za razvoj neprotnog sektora pri-sustvovali su predstavnici sledeih orga-nizacijacivilnogdrutva/institucija:Na-rodna skuptina Republike Srbije, Uprava za javne nabavke, Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabav-ki, OSCE/OEBS, Privredna komora Srbije, Savez raunovoa i revizora Srbije, Tran-sparentnost Srbija, Centar za primenjene evropskestudije,Pirgos,Uikicentar za ljudska prava i demokratiju, PRADOK, Graanske inicijative, Centar za evropske politike,UGSretenjePoega,Savezin-enjeraitehniaraSrbije,Drutvoprotiv korupcije,Beogradskicentarzabezbe-donosnupolitiku,Asocijacijapravosud-nih savetnika Srbije, Moj tender, Lokalna agenda21,CRTA, Toplikicentarzade-mokratiju i ljudska prava, Evropski pokret uSrbiji,Fondacijazaotvorenodrutvoi Centar za razvoj neprotnog sektora. 44 UVODRadna grupa za poglavlje 8 POLITIKA KONKURENCIJEKoordinator:Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj Jelena Bojovi45nje i podizanje kvaliteta robe i usluga, ime se uzdobroosmiljenupolitikudravnepomoi uspostavljasavremenatrinaekonomija, spremnadaseukljuiujedinstvenotrite Evropske unije.Kontroladravnepomoiimazaciljdazatiti slobodnu konkurenciju na tritu primenom na-ela trine ekonomije i podsticanja privrednog razvoja, obezbeenja transparentnosti u dodeli dravnepomoi,kaoiizvravanjapreuzetih obavezapozakljuenimmeunarodnimugo-vorima, koji sadre odredbe o dravnoj pomoi.U Republici Srbiji za proces pregovora u ovom poglavljunadlenajePregovarakagrupa Prikaz politike tj. poglavljaOblastpolitikekonkurencijeobuhvatadve velikeoblasti:ZatitukonkurencijeiKontrolu dravnepomoi.Zatitakonkurencijeimaza ciljsuzbijanjepovredatrinogposlovanja, kaotosurestriktivnisporazumizloupotre-ba dominantnog poloaja, itd., kojima se vri bitnadistorzijatrita,njegovimogrania-vanjem,zatvaranjemideformisanjem,ana krajnji raun potroaa, koji cenu nedostatka konkurencije plaa putem vee kupovne cene i manjeg kvaliteta robe i usluge.Konkurencija ima znaajan uticaj na opti pri-vredni razvoj, otvara mogunosti za investira-46 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 8 POLITIKA KONKURENCIJEStatus poglavlja Eksplanatorni skriningU periodu od 31. marta do 2. aprila 2014. go-dine u Briselu je odran eksplanatorni skrining za Pregovarako poglavlje 8, sa predstavnici-ma Evropske komisije, u okviru procesa pre-govoraopristupanjuRepublikeSrbijeEvrop-skoj uniji.SrpskomdelegacijomjepredsedavaoDuan Proti, pomonik ministra spoljne i unutranje trgovineitelekomunikacija,zamenikpred-sednikaPregovarakegrupezakonkurenci-ju, a u radu su uestvovali dr Tanja Mievi, efTimaSrbijezapregovoreopristupanju Evropskojuniji,kaoipredstavniciinstitucija: Ministarstvaspoljneiunutranjetrgovinei telekomunikacija,Ministarstvanansija,Ko-misijezakontroludravnepomoi,Komisije za zatitu konkurencije, Ministarstva privrede, Ministarstvakultureiinformisanja,Ministar-stva graevinarstva i urbanizma, Ministarstva energetike,razvojaizatiteivotnesredine, Ministarstvaprosvete,naukeitehnolokog razvoja, Narodne banke Srbije, Kancelarije za evropske integracije.Nasastankusudetaljnorazmotrenapitanja izdvevaneoblastiusklaivanjapravnogi institucionalnogokviraRepublikeSrbijesa standardimaEU,zatitekonkurencijeipoli-tikedravnepomoi.Uokviruoveprvefaze procesaskriningazaPregovarakopoglavlje 8 predstavnici Evropske komisije su dali anali-tiki prikaz evropskog zakonodavstva u oblasti konkurencije i dravne pomoi, i to u vezi sa pravilomosuzbijanjuzloupotrebedominan-zapregovarakopoglavlje8,kojunaosnovu OdlukeoosnivanjuKoordinacionogtelaza proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji(SlubeniglasnikRS,br.84/13,86/13, 31/14i79/14)inepredsednik,zamenik predsednika,sekretarizameniksekretara Pregovarake grupe imenuju se iz reda pred-stavnikaMinistarstvaspoljneiunutranjetr-govine i telekomunikacija.lanoviPregovarakegrupesupredstavnici sledeihorganaiorganizacija:Komisijeza zatitukonkurencije;Ministarstvanansija; Ministarstvaprivrede;Ministarstvakulturei informisanja;Komisijezakontroludravne pomoi;Ministarstvapravdeidravneupra-ve;Ministarstvapoljoprivrede,umarstvai vodoprivrede;Ministarstvaprirodnihresursa, rudarstvaiprostornogplaniranja;Ministar-stva graevinarstva i urbanizma; Ministarstva energetike,razvojaizatiteivotnesredine; Ministarstvaprosvete,naukeitehnolokog razvoja; Ministarstvo saobraaja; Ministarstva unutranjihposlova;Ministarstvaodbrane; Ministarstvarada,zapoljavanjaisocijalne politike;Ministarstvaregionalnograzvojai lokalnesamouprave;NarodnebankeSrbije; AgencijezaenergetikuRepublikeSrbije;Re-publikeagencijezaelektronskekomunika-cije; Nacionalne agencije za regionalni razvoj; Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza; Republikogsekretarijatazazakonodavstvo; Kancelarijezasaradnjusacivilnimdrutvom i Kancelarije za evropske integracije.47duusklaenostidomaegzakonodavstvasa pravnim tekovinama EU i to u vezi sa pravilom osuzbijanjuzloupotrebedominantnogpolo-aja i restriktivnih sporazuma, zatim kontrole koncentracija,kaoipravilaokontrolidrav-nepomoi,saposebnimosvrtomnasektore energetike,ivotnesredine,potanskihuslu-ga, kulture, transporta, infrastrukture i usluga odoptegekonomskoginteresa.Napredak Srbije je pozitivno ocenjen, posebno u oblasti politike konkurencije. Prikaz sednica RG NKEUUsklaenost zakonodavstva u oblasti politike konkurencijesazakonodavstvomEvropske unijejenazadovoljavajuemnivou.Izazovi kojisemogupojavititiuseimplementacije zakona, izjavio je zamenik efa pregovara-ke grupe za politiku konkurencije i pomonik ministratrgovine,turizmaitelekomunikacija Duan Proti.OnjenaprvomsastankuRGNKEUzapre-govarakopoglavlje8-Politikakonkuren-cije,27.avgusta2014.uNarodnojskuptini podsetiodasuovimpoglavljemobuhvaene tri celine koje se tiu zatite konkurencije, dr-avne pomoi i liberalizacije. S tim u vezi, in-terna podela posla je takva da je Ministarstvo trgovine zadueno za zakonodavni deo koji se tie zatite konkurencije, Ministarstvo nansi-ja e se baviti pitanjima dravne pomoi, dok e Ministarstvu privrede biti povereno pitanje liberalizacije.UzpomonikaministraProtia,uprisustvu odabranihpredstavnikacivilnogdrutva,pri-vredeiostalihinteresnihgrupa,govorilisui tnog poloaja i restriktivnih sporazuma, zatim kontrole koncentracija, kao i pravila o kontro-lidravnepomoi,saposebnimosvrtomna sektoreenergetike,ivotnesredine,potan-skih usluga, kulture, transporta, infrastrukture i usluga od opteg ekonomskog interesa.Bilateralni skriningUperioduod4.novembrado5.novembra 2014.godineuBriselujeodranbilateralni skrining za pregovarako poglavlje 8 Konku-rencija, sa predstavnicima Evropske komisije. Srpskomdelegacijomjepredsedavala Vesna Kova,dravisekretarMinistarstvatrgovine, turizma i telekomunikacija, predsednik Prego-varakegrupezakonkurenciju,auradusu uestvovali dr Tanja Mievi, ef Tima Srbije za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, kao i predstavnici institucija: Ministarstva trgovine, turizmaitelekomunikacija,Ministarstva-nansija, Komisije za kontrolu dravne pomoi, Komisije za zatitu konkurencije, Ministarstva privrede,Ministarstvakultureiinformisanja, Ministarstvasaobraaja,graevinarstvaiur-banizma,Ministarstvaenergetike,Ministar-stvaprosvete,naukeitehnolokograzvoja, Ministarstvapoljoprivredeiivotnesredine, Narodne banke Srbije, Akreditacionog tela Sr-bije, Agencije za osiguranje izvoznih kredita i Kancelarije za evropske integracije.Nasastankusudetaljnorazmotrenapitanja izdvevaneoblastiusklaivanjapravnogi institucionalnogokviraRepublikeSrbijesa standardimaEU,zatitekonkurencijeipoli-tikedravnepomoi.PredstavniciRepublike Srbijesupredstavilipostojeestanjeuobla-stikonkurencijeidravnepomoi,upogle-48 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 8 POLITIKA KONKURENCIJEJanmatjetakoeukazaodaKomisijazaza-titu konkurencije, kao i Komisija za kontrolu dodele dravne pomoi, treba da aktivnije za-govaraju potovanje pravila konkurencije.Na drugom sastanku ove RG, koji je bio odran 18. decembra 2014. godine (nakon bilateral-nog skrininga za ovo poglavlje, koji je odran u Briselu 4. i 5. novembra 2014.) govorilo se o nadlenostima, sastavu i dosadanjoj prak-si Komisije za kontrolu dravne pomoi, kao i zakljucima o trenutnoj poziciji i usklaenosti propisaRepublikeSrbijesapropisimaEUu oblasti politike konkurencije.Predsednica Komisije za kontrolu dravne po-moi, Inga uput uri, prisutne je informisala o pravnom okviru i dosadanjoj praksi u radu Komisije i istakla, da iako organi dravne upra-ve imaju obavezu dostavljanja akata kojima se prijavljuje dravna pomo (Komisiji koja treba da odlui o njenoj dozvoljenosti) oni to naje-eneine. Tooteavakontroludravnepo-moi, jer je Komisija ovlaena da neprijavlje-nu pomo kontrolie samo na osnovu zahteva koji moe podneti ziko ili pravno lice sa in-teresom u tom konkretnom sluaju. Ovakva situacijaukazujenapotrebudasekontrolne nadlenostiKomisijeproireinasluajeveu kojimasedravnapomododeljujeiakonije prolakrozproceduruprethodnekontrole, dodala je uput. Sutinski problem u tome to za primenu postojeih propisa najee nedo-staje politika volja, kao i to da su metodologija i pravila o kontroli u dobroj meri usklaena sa normativnim okvirom Evropske unije.injenica je da je regulativa u Srbiji u dovolj-noj meri usklaena sa propisima EU te oeku-DuanPopovi,vanredniprofesorPravnog fakultetaUniverzitetauBeogradu,Nataa Dragojlovi, koordinator Nacionalnog konven-ta EU, Freek Janmat, ef sektora za Evropske integracije u Delegaciji EU u Srbiji i Ana Kne-eviBojovi,koordinatorzaregulatornure-formu u NALED-u.PremamiljenjuDelegacijeEU,izmeneZa-konaozatitikonkurencijeizoktobra2013. godinedajuznaajandoprinosusklaivanju prava Srbije sa pravom Evropske unije. Veliki koraknainjenjeuvoenjemnovedenicije dominantnog poloaja, kao i uvoenjem novih rokovazastarelostipostupakakojisevode pred Komisijom. Opte miljenje eksperata je da bi u narednom periodu Komisija trebalo u veojmeridakoristiodredbenovogZakona kojimaseomoguavaporavnanjeupo-stupkuispitivanjapovredekonkurencijeida raditransparentnijetakotoeobjavljivati nesamoizrekesvojihodluka,veinjihova obrazloenja, naravno uz potovanje poslovne tajne.FreekJanmat,efsektorazaEvropskein-tegracijepriDelegacijiEUuSrbiji,istakaoje da su inputi civilnog sektora jako vani u pre-govorima Srbije sa Evropskom unijom i zbog toga Delegacija EU podrava rad Nacionalnog konventa.UnarednihestgodinakrozIPA fondovebieobezbeenaodreenasredstva zaprojektekojesetiuzatitekonkurencije u Srbiji, rekao je Janmat i dodao da je ocena DelegacijeEUdajezakonodavstvouoblasti politike konkurencije u velikoj meri usklaeno sazakonodavstvomEU,alionotoepred-stavljatiproblemjesteprimenatihzakona, naroito u oblasti dravne pomoi.49Preporuke:Razvijanje competition advocacy u Srbiji:1.Promocijaoptihtemapremaciljnim grupama:javnost,poslovnisektor(pri-vreda i bankarski sektor) sa primerima dobre prakse. Vano je prilagoditi nain komunikacijekonkretnojciljnojgrupi: mediji,okrugli stolovi,obuke i identiko-vanje relevantne temeza Srbiju.2.Promocijavaeihpropisaizoblasti Kontroledravnepomoiipodizanje svestionjihovomznaaju(neprimenji-vanje propisa ne sme da bude posledica neznanja kao ni politike volje). Komisija za kontrolu dravne pomoi je iskazala spremnost da u saradnji sa NALED-om organizuje obuku za predstavnike lokal-nih samouprava na ovu temu.3.Domaim privrednicima ostaviti dovolj-no vremena da se upoznaju i prilagode novim propisima i uslovima koji su de-nisani zakonom.Jaanje institucija za zatitu konkurenci-je i kontrolu dravne pomoi i pobolja-nje zakonske regulative:1.Jaanje institucija za zatitu konkuren-cije kroz ukljuivanje ekonomista i pred-stavnika organizacija civilnog drutva u njihovradinjihovaobukazabavljenje ovom temom. Saradnja sa regulatornim telima (identikovanje i denisanje na-jemodaneebitiznaajnijihkomentarana-kon odranog bilateralnog skrininga kada je u pitanju ova oblast, rekao je Veljko Milutinovi, lan Saveta komisije za zatitu konkurencije, dodavi da je ova oblast trenutno neinteresan-tna Evropskoj komisiji s obzirom da je stanje mnogo ozbiljnije u drugim oblastima.50 RADNA GRUPA ZA POGLAVLJE 8 POLITIKA KONKURENCIJElanovi Radne grupe:Ana Petrovi Vukievi,Udruenje reciklera SrbijeBiljana Kiti,Samardi Law OfceBiljana Trifunovi,IFA D.O.O BeogradBogdan Geci,Samardi Law OfceDanijel Stevanovi,Moravevi Vojnovi i partneri advokatska kancelarijaDragan Milutinovi,Agencija za razvoj optine KnjaevacDragica Boinovi,Udruenje poslovnih ena SrbijeDragia Mijai,InTERDragomir Vasi,Evropska VojvodinaDuan Popovi,Pravni fakultet Univerziteta u BeograduGoran Papovi,Nacionalna organizacija potroaa SrbijeHadi Zoran Jovanovi,Grupa za razvojne projekteJana Zabunov,Akademija enskog preduzetnitvaJovan Beara,Poslovno udruenje UVRA Novi SadKsenija Simovi,Centar za evropske politikeina saradnje), posebno sa telima koja suodgovornazapoetnanaruavanja fer pleja i konkurencije (javne nabavke, privatizacija);2.Poveanjetransparentnostiodluka komisije(nesmezavisitioddobre volje);3.Poboljanjezakonskeregulativeu oblastidenisanjakriterijumazarele-vantnosttrita(izborkvantitativnihi kvalitativnihmetoda)uskladusaEU, kaoieventualnoharmonizacijazatite konkurencijesadrugimciljevima:so-cijalnimikulturnimpresvih.Poseban osvrt i unapreenje u ovom delu je pi-tanjeregionalizmaistatistikeuSrbiji, usaglaenost i meusektorski pristup.4.OmoguitinezavistanradKomisijeza dravnu pomo.5.IzmenaZakonaopruanjudravne pomoi u oblasti: modernizacijekrite-rijuma i principa dravne pomoi (istra-ivanje,rizinikapital,zatitaivotne sredine)transparentnost,monitoringi evaluacija. 51Marija Tasi,BT Legal aod BeogradMilica Suboti, Jankovi,Popovi&Miti a.o.d.Milivoje Jovanovi,ENECARadica Gligori,Centar za toleranciju i odrivi razvoj Centar KredinRadmila Milivojevi,Evropski pokret u SrbijiRodoljub ivadinovi,Savez pelarskih organizacija SrbijeSlaana Sredojevi,Udruenje banaka SrbijeSlavenko Grgurevi,Unija poslodavaca SrbijeSran Dimitrijevi,Evropski pokret LeskovacSrana Petronijevi,Moravevi Vojnovi i partneri advokatska kancelarijaTatjana Ivanovi,PU Meunarodni transport, BeogradVera Vida, Centar potroaa SrbijeZoran Pendi,Savez inenjera i tehniara SrbijeZoran kobi,Savez raunovoa SrbijeZoran Vujovi,Asocijacija malih i srednjih preduzea i preduzetnika52 UVODRadna grupa za poglavlje 10 INFORMACIONODRUTVO I MEDIJIKoordinatori:Drutvo za informatiku SrbijeNikola MarkoviSaa Milainovi53kone smo u velikoj meri usaglaeni sa regula-tivom Evropske unije.Donoenjemsetamedijskihzakona(Zakono javnom informisanju i medijima, Zakon o javnim medijskimservisimaiZakonoelektronskim medijima) Republika Srbij