Д У ШК А КЛИКОВА Ц ( Беог р а д ) О НЕК И М ГРА МАТ И ЧК ИМ П ИТАЊ ИМ А И З НА СТАВЕ ЈЕЗИКА У О СН О ВН ОЈ ШК ОЛИ Пово д за ова ј текст п р е д ст ав ља П р едл о г зб и р к е зад а т ака за к вали ф и к а ц и о н и ис пи т из п р е д мет а С р пски ј ези к и к њиж евн ост , ко ј и смо , у сво ј ств у р е ц ензента , имали п р илике д а п р егле д а мо. Реч ј е о за д а ц има ко ј е с у за п р и ј емни и спит з а с р е д ње школ е 2 003. г о д ине п р е д лож или наставни ц и из неколико бе о г р а д ск их основних и с р е д њих шк ола и ко ј и , п р етпост ављамо , ве р но о д сли к ава ју наста в н у п р ак с у у об р а д и нек их г р амати ч к их пи т а њ а. Реч ј е о п ита њим а ко ј ани у т р а д и ц и о н ално ј г р ам а ти ц и , п а он д а ни у у џ бени ц има за осно вн у ш кол у нис у у век на ј с р е ћ ни ј е р ешена , због чега желимо д а ск р енемо паж њ у на њих 1 . 1. О тз в. б р о ј ним им е н и ц ама Је д ан о д п р е д л о жених за д а так а гласи: „ О д р е д и п р е ц и зно в р ст у и по д в р ст у р еч и : п ет и ц а , пет ак , пет о р о , пет и , пе то р и ц а , пе т " . Т р аж ени о д г о во р и с у ( р е д ом ) : имени ц а - б р о ј на , имени ц а - б р о ј на , б р о ј - зби р н и , б р о ј - р е д н и , имени ц а - б р о ј на , б р о ј - осно в ни ( главни ) . П о д р аз у мева се , д ак л е , д а с у р еч и пе ти ц а , п ет ак , п ет о р и ц а б р о ј - не имени ц е. Н и пит ање н и р ешење нис у д ати ни сл у ч а ј но ни п р оизв ољно: нас л ањ а ју с е н а н аставн и п л ан и п р о г р ам и з с р пс ког ј език а за осн овн у шк о - 1 А у то р ов их р е д о в а ј е с тог ас п е к т а већ анали зи р ао ј е д ан о сновн ошколск и у џ беник ( в. К ликова ц 2 00 1 ) .
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
ДУ Ш К А К ЛИ К ОВА Ц (Београд)
О Н Е К И М Г РА М А Т И Ч К И М П И Т А Њ И М А И З Н А С Т А В Е
ЈЕ З И К А У О С Н О В Н О Ј Ш К О Л И
П овод за овај текст предст авља Пр едлог збир к е задат ак а за
квалификациони испит из предмета Српски ј език и књижевност, који смо,
у свој ству рецензента, имали прилике да прегледамо. Реч је о задацима
кој е су за приј емни испит за средње школе 2003. године предлож или
наставници из неколико београдск их основних и средњих школа и који,
претпостављамо, верно одслик авај у наставну праксу у обради нек их
граматичких питања. Реч је о питањима која ни у традиционалној граматици,
па онда ни у уџбеницима за основну школу нису увек нај срећниј е решена,
због чега желимо да скренемо паж њу на њих1.
1. О тзв. број ним именицама
Један од предложених задатак а гласи: „Одреди прецизно врсту и
подврсту речи: пет ица, пет ак, пет ор о, пет и, пет орица, пет". Тражени
одговори су (редом): именица - бројна, именица - бројна, број - збирни, број
- редни, именица - бројна, број
- основни (главни).
Подразумева се, дакле, да су речи пет ица, пет ак, пет орица број-
не именице. Ни питање ни решење нису дати ни случајно ни произвољно:
наслањају се на наставни план и програм из српског ј езика за основну шко-
1 Аутор ових редова је с тог аспекта већ анализирао ј едан основношколск и
уџбеник (в. К ликовац 2001).
3 10 К њиж евност и ј език
лу, према којем ј е рађен и уџбеник Српски ј език и култ ура израж авања за
5. разред основне школе (Николић и Николић 1995). У том уџбенику (стр.
52) стоји следеће: „Поједине речи су по облику именице, а по значењу основ-
ни број еви. То су број нс именице ст от ина, хиљада или т исућа, милион,
милијарда, билион. [...] Пуно ј е бројних именица које су изведене од бројева.
Тако су од броја пет изведене именице: пет ина (пети део), пет ица (оцена,
цифра), пет ак (ђак петог разреда), пепшрица (пет мушкараца), петшк (пе-
ти дан у недељи). Од број а десет постале су број не именице: десет ина,
десет ица, десет ка, десет ор ица, десет ар, десет ак. Н аставци за грађење
бројних именица ј есу: -ина, -ица,
-ка, -орица,
-ак" (речи су истакнуте к ао у
оригиналу).
У наведеном цитату под број ним именицама подразумевај у се две
ствари: прво, речи кој е су „по облику именице, а по значењу основни броје-
ви"; друго, именице изведене од бројева, без обзира на то да ли су по значе-
њу основни бројеви (к ао што су пет орица, десет орица, десет ак ) или имај у
неко друго значење (петшна, петшца, петшк, пет ак, десет ина, десет ица,
десет ка, десет ар). Шта су, дакле, бројне именице?
Различити граматичк и приручници говоре различито. Стевановић
(1975) број ним именицама назива именицс кој с имај у значење број а - а то
су бројне именице на - ица (стр. 322) и бројне именице на - ак (стр. 476-477).
Тај аутор помиње и да ј е ст от ина бројна именица (стр. 477). У вези с
именицама изведеним од бројева суфиксима („наставцима") - ак (т рећак,
пет ак, шест ак, седмак, осмак, десет ак ), -ка (чет вор ка, двој ка, т рој ка,
десетшрка) и - ица (пет ица, шестшца, седмица) Стевановић не употребља-
ва термин број на именица.2
Слично Стевановићу бројне именице одређују и Станој чић и Попо-
вић у Грамат ици српскога ј езика за I, II, III i I Vразред средње школе (Ста-
ној чић и Поповић 2002), који тај термин помињу само у вези с бројним
именицама на - ица, као и Симеон у Енциклопедиј ском рј ечнику линГви-
стш чк их назива (Симеон 1969), који под одредницом именица наводи да ј е
бројна именица „именица са значењем број а или количине", нпр. ст от ина,
т исућа.
Н асупрот томе, у лексикону Српск охрват ск и ј език , под одредницом
БРОЈНА ИМЕНИЦА налазимо да је у питању „именица кој а се твори од
основног или збирног број а додавањем одговарајућих наставак а"; помињу
се такве именице изведене суфиксима - ица (оне к ао двој ица, т рој ица, два-
десет орица, али и именице пет ица, шест ица, седмица... десет ица, ј едана-
2 Од овак вог схватања број них именица одступа ј едино његова опаска у
вези с бројним именицама на - ица: „Поред тога што врше ову служ бу [бројева],
именице: двој ица, т рој ица / .../ педесет девет орица - називај у се број ним
именицама и зато што се изводе од једне врсте број ева, тј . од збирних бројева"
(стр. 322). Иако ј е та опаска дата сасвим узгред и не наслања се ни на шта друго у
читавој књизи, можда ј е могла проузроковати забуну.
О неким граматичк им питањима.. 3 11
естшца) ,- арка (ст от инарка, пет ст одинарка, хиљадарка, пепшхиљадар
-
ка),- ка (двој ка, т рој ка, чет ворка) и - ак (десет ак, седмак, првак). Бројна
именица, дакле, у овом случају је именица изведена од броја.
У овом последњем приручник у постој и и одредница П РИ Д ЕВСК Е
И М ЕН И Ц Е - а то су „неправе именице постале од придева; значе особину
те се зову и особинске речи, нпр. белина, црнина, близина, даљина, стш-
рост , младост , ж алост , радост , веселост , мудрост , чист оћа, вредноћа,
лепот а итд." Д акле, то су именице изведене од придева, али не све, него
само оне које значе особину, тј . које имај у придевско значење. Сагласно
томе, постоји и одредница ГЛА ГОЛСК А ИМ ЕНИ ЦА , кој а ј е „именица из-
ведена од глагола", али не свака, него она „кој а значи обично процес врше-
ња радње одн. стање означено глаголом у основи" - кој а, дакле, има глагол-
ско значење. У оквиру одреднице помињу се суфикси - ј е, -ње,
-ће, -ај ,
-еж , -
ба, -ва и - њава.
Настављај ући исту логику, број не именице могле би бити само име-
нице изведене од бројева које и саме значе број . То су број не именице на -
ица, које означавају скуп мушкараца (нпр. шест орица дечака, десет орица
вој ника), број не именице на - ак , кој е означавају приближ ан број , кој и се
може сматрати и неважним (десетшк дана, ст от инак људи) и бројне име-
нице на - ина, које такође означавају приближ ан број (као у примеру Наи-
шли смо на групу од десет ину Ескима из Речника српскохрват скога књи-
жевног ј езика, под десетина). (Тим именицама могу се прикључити и име-
нице ст от ина, хиљада, милион, милијарда, билион и сл. - јер, иако нису све
изведене од бројева, значе број .) Остале именице не би се могле назвати
бројним именицама ј ер не значе број еве, него имају различита друга зна-
ч е њ а .
А ли чак и независно од обраде поменутих пој мова у лексикону Срп-
скохрват ски ј език, можемо рећи да се именице (па ни друга врста речи)
тешко могу делити на подврсте према врсти речи од кој е су изведене. (У
том случај у, не само што би термини придевске именице и глаголске имени-
це имале другачиј а, знатно шира значења него би нам биле потребне и
заменичке, па и именичке именице\) Стога би термин бројна именица морао
имати значење „именица са значењем број а" и у програму и приручницима
з а о сн о в н у ш к о л у .
2. О реченицама и сиитагмама
Неколико задатака из Предлога збирке задат ака односи се на утвр-
ђивање реченичних чланова. Тако се, на пример, траж и да се одреди слу-
ж ба подвучених реченичних чланова у реченици Д ецо, А ндреас Сам, vче-
ник наше школе. ухват ио ј е најопаснију банду друмских разбој ника. а Ју^
лија Сабо ће заплакат и од узбућења. Одговор гласи: ученик наше школе ј е
апозиција, најопаснију банду објекат, друмских разбојника атрибут, Јулиј а
Сабо субјекат, ће заплакат и предикат, а одузбуђења - прилошка одредба
3 12 К њиж евност и ј език
за узрок . Атрибут се, дакле, сматра реченичним чланом истог реда к ао
субјекат, предик ат, обј екат, прилошке одредбе и апозициј а.
Реч ј е, међутим, о члановима који припадају различитим хиј ерархиј-
ским нивоима у устрој ству реченице. Субј ек ат , предик ат , ј есу речснични
чланови; за разлик у од њих, атрибут , зај едно са именицом уз коју стоји,
сачињава синтагму, па ј е он синтагматски члан. Тек преко синтагме он ј е и
реченични члан. Та именичка синтагма, онда, врши функциј у неког рече-
ничног члана - овог пута правог обј екта. Дакле, у наведеном примеру ира-
ви објекат (који се добиј а на питање Шт а ј еухватшо Лндреас Сам?) јесте
синтагма нај опаснију банду друмских разбојники\ њена главна реч ј е име-
ница банда, кој а има два атрибута: нај опаснију и друмских разбој ника.
3. О независним и зависним предик атск им
р е ч е н и ц а м а
Уобичајено је у традиционалној граматици, а затим и у школској прак -
си, да се реченице деле на просте и сложене; просте имају ј едан предик ат, а
слож ене се састој е од више простих реченица. У зависности од врсте рече-
ница кој е садрже у себи, сложене реченице могу бити независносложене
(или напоредносложене) и зависносложене; прве се састој е од двеју или
више независних реченица, а друге од независних и зависних. У оба та
случај а слож ена реченица се дели на исти начин: вертик алним цртама, ко-
јима се жели одредити граница међу реченицама.
Тако се у ј едном задатку траж и да се у наведеној сложеној реченици
подвуку независне просте реченице; реченица пласи: Језеро ј едва да је било
залеђено, покривале су Га, у т анком слоју, и пахуље кој е су j oiu увек пада-
ле, и кад бисмо заст али и ослушк ивали, свуда унаок оло т ихо ј е шушт ао
т ршчар. У одговору ј е подвучено, прво: Језеро ј едва да ј е било залеђено;
друго: покривале су i a, у т анком слоју, и пахуље\ треће: свуда унаоколо
т ихо ј е шушт ао т ршчар . Реченице кој е су ј ош увек падале и кад бисмо
заст али и [кад бисмо] ослушкивали нису подвучене јер су то зависне рече-
н и ц е .
Оваква подела целе (тј . комуникативне) реченице превиђа, међутим,
да су з ави сн е р еч ен и ц е дел о ви , ч л ан о ви н езави сн и х р еч ени ц а , ил и си нт аг -
ми у оквиру њих: зависна реченица кој е су j oiu увек пшдале је атрибут у
оквиру именичке синтагме пахуље које су ј ош увек падале, која ј е субјекат
у независној предик атској реченици покривале су l a, у т анком слоју, и па-
хуље кој е су j oiu увек падале\ а зависне реченице кад бисмо заст али и [кад
бисмо] ослушк ивали ј есу одредбе за време у оквиру независне реченице
кад бисмо застшли и ослушк ивали, свуда унаок оло т ихо ј е шуштшо т р-
шчар. Другим речима, независне реченице обухватај у зависне реченице
к ао што свак а целина обухвата свој део (в. и К ликовац 2001; К ликовац
2002:133- 142).
О нек им граматичким питањима... 3 13
Поента ј е у томе да су независне и зависне предик атске реченице
битно различите: независне реченице могу да стоје саме и да сачињавају