Kina i Arktik

Marko FILIJOVI1

UDK: 341.238(510) Biblid 0025-8555, 63(2011) Vol. LXIII, br. 3, str. 392416 Izvorni nauni rad Avgust 2011. DOI: 10.2298/MEDJP1103392F

KINESKA (VELIKA) POLARNA IGRAAPSTRACTKlimatske promene dovele su do otapanja leda u Arktikom okeanu i time proizvele nove okolnosti u regionu. Pored otvaranja pristupa hidrokarbonskim depozitima kojima arktiki region obiluje, otvoren je pristup i novim transportnim mogunostima, jer u letnjim mesecima pomenuti region postaje skoro u potpunosti prohodan, ime su relacije izmeu Amerike i Azije znatno skraene. To je privuklo panju ne samo drava ije obale izlaze na Arktiki okean, ve i ostalih drava, posebno velikih izvoznica robe iroke potronje i ostalih rba, poput Kine i Japana. Ovaj rad analizira poziciju Kine u odnosu na ostale drave zainteresovane za eksploataciju arktikog regiona, sa fokusom na transport. Posebna panja usmerena je na strategijska opredeljenja kineskog menadmenta, tj. analizu strategijskog pristupa kineskih upravljakih struktura, ali i stavova meunarodne i posebno kineske akademske javnosti kada su u pitanju politiko-ekonomske implikacije ukljuenja Kine u arktiku trku. Kljune rei: Arktik, transport, Kina, Arktiki proces, geoekonomija.

1. UVOD

D1

emografska ekspanzija, intenzivna industrijalizacija i generalno globalizacija, na razliite naine doprinele su poveanoj emisiji tetnih gasova to se smatra najveim iniocem globalnog zagrevanja. Za posledicu, globalno zagrevanje dovelo je do pojave najrazliitijih ekolokih izazova sa kojim se suoava savremeni svet. Jedan od najozbiljnijih je i tzv. otapanje polarnih kapa Arktika i Antarktika. I dok mnogi analitiari globalne bezbednosti percipiraju pomenuto otapanje arktike i antarktike polarne mase kao sutinski problem oveanstva, postoje i oni koji u tom procesu prepoznajuMarko Filijovi, student doktorskih studija, Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu, e-mail adresa: [email protected].

392

Filijovi M., Kineska (velika) polarna igra, MP 3, 2011 (str. 392416)

mogunost za ekonomski i nacionalni strategijski prosperitet, posmatrajui problematiku sa razliitih aspekata. Pored (za sada jo uvek nepotpunog) otvaranja pristupa hidrokarbonskim zalihama deponovanim na dnu arktikog okeana, sve aktuelnije postaje i pitanje kontrole maritimnih ruta koje su do skora bile neatraktivne. Otapanje leda i poveanje prohodnosti, podstaklo je ujedno i istraivake i razvojne kapacitete drava zainteresovanih za arktiki region. Tzv. arktike obalske drave (arctic coastal states) Ruska Federacija, Kanada, Norveka, Danska (Grenland) i Sjedinjene Amerike Drave, ve neko vreme pokuavaju da pronau zajedniko i komplementarno reenje za novonastale sporove koji se tiu pre svega teritorijalnog razgranienja produetaka njihovih kontinentalnih elfova, ime bi se konsekventno regulisalo i pitanje ekstrakcije hidrokarbonskih depozita, kao i kontrole nad maritimnim rutama.2 Meutim, pored ovih i ostalih arktikih drava (Finska, Island, vedska) koje u neto ogranienijem domenu uestvuju u kreiranju arktikih politik, sve vie je primetno interesovanje i drugih drava ije obale ne izlaze na arktiki okean, a koje ele da na razliite naine prosperiraju, uzimajui u obzir nastalu situaciju u regionu.3 Za sada, kada su u pitanju ne-arktike drave, najvee interesovanje pokazuje se za pitanja kontrole maritimnih ruta koje u letnjim mesecima postaju skoro u potpunosti prohodne. Ovo pitanje u direktnoj je vezi sa transportnim opcijama na relaciji Severna Amerika Istona Azija, kao i Azija Evropa. Pored Italije, Japana i June Koreje, kao interesenata, drava koja je takoe zainteresovana da se ukljui u tzv. Arktiki proces, a koja je ujedno najvei izvoznik robe iroke potronje, kao i jedan od najveih uvoznika energenata, pojavljuje se Kina. U tom smislu, pored tzv. arktikih obalskih drava i ostalih drava, sve vee nastojanje Kine da se ukljui u formiranje arktikih politik, predstavlja vanu varijablu, koja e znaajno uticati na odnose u regionu, ali i imati implikacije u pogledu stratekog pozicioniranja Kine na globalnom planu.2 3 Za detaljnije objanjenje o teritorijalnom razgranienju na Arktiku proitati: Marko Filijovi, Teritorijalna razgranienja na Arktiku, Vojno delo (leto), 2010, str. 90-105. O ogranienosti delovanja Finske, Islanda i vedske govori injenica da uoi donoenja tzv. Ilusatske deklaracije 2008. godine, da prisustvuju, nisu pozvane pomenute drave, kao ni domicilni narodi, iako su svi aktivni i stalni lanovi Arktikog saveta. Ilusatska deklaracija relevantna je iz razloga to je njenim usvajanjem potvreno obavezujue reavanje svih eventualnih preklapanja u vezi sa zahtevima za proirenje kontinentalnog elfa u legalnim okvirima. (Pogledati: Wikipedia, Iluissat Declaration, http://en.wikipedia. org/wiki/Ilulissat_Declaration, poslednji put pregledano 14/01/2011).

393


2. ULAZAK KINE U ARKTIKU TRKU Otkada je postalo mogue koristiti tzv. arktike rute kao novu putanju izmeu Azije i Amerike, imajui pri tom u vidu da arktiki region obiluje i energetskim bogatstvima, kineske vlasti odluile su da se aktivnije ukljue u kreiranje politik vezanih za transport, eksploataciju energetskih i drugih resursa, kao i enviromentalnu politiku u pomenutom regionu. Aktivnosti kineske vlade vezane su najpre za ispitivanje solucija koje mogu ii u prilog Kini, koja je znaajan svetski izvoznik robe iroke potronje, ali i znaajan enregetski potroa. Ono to je kljuno primetiti, jeste da Kina ne spada u red tzv. Arktikih drava, tj. njene obale ne izlaze na Arktiki okean, niti je Kina lanica Arktikog Saveta, koji predstavlja najvaniji interdravni forum kada je u pitanju pomenuti region.4 Meutim, uprkos slaboj poziciji, pojedini autori primeuju da Kina sve vie aktivnosti usmerava ka arktikoj oblasti, traei naine da se ukljui u formiranje politikog okvira i pravnih osnova kada je u pitanju budui razvoj situacije u regionu ili bar ispita mogunosti za budue strategijske opcije.5 Procena koja se iznosi, glasi da e arktiki region postati potpuno prohodan tokom letnjih sezona negde u periodu izmeu 2013. i 2060. godine.6 Upravo ovaj podatak naveo je kineske vlasti da u odreenoj meri modifikuju dosadanju politiku i blie odrede svoju poziciju u odnosu na povlaene Arktike drave Rusiju, SAD, Kanadu, Dansku i Norveku. Ove drave (Rusija, SAD, Kanada, Danska i Norveka) lanice su Arktikog saveta i ele da zadre ekskluzivno pravo u formiranju politik vezanih za reavanje svih pitanja u regionu. Sa druge strane, mesta posmatraa u dotinoj ogranizaciji4 Dodue, Arktiki savet (Arctic Council) nema obavezujua dokumenta, ali predstavlja vaan regionalni aparat koji postoji u vidu komunikacione platforme izmeu arktikih drava. Svi sporovi i sva vana pitanja vezana za arktiki region reavaju se za sada u skladu sa UNCLOS-om (Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora). Pogledati npr.: Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, SIPRI Insight on Peace and Security, No. 2010/2, Solna, Sweden, 2010; Blank, Stephen, The Arctic: A Future Source of Russo-Chinese Discord?, China Brief, Vol. 10, Iss. 24, Washington, DC, Dec. 3, 2010, pp. 7-9.; Frdric Lasserre, China And The Arctic: Threat Or Cooperation Potential For Canada?, China Papers, No. 11., CIC & CIR, Toronto-Ontario, Canada, 2010. Arvind Grupta, Geopolitical implications of Arctic melt-down, Strategic Analysis, vol. 33, no. 2 (Mar.), Brussels, Belgium, 2009, p. 174; Arctic Council, Arctic Marine Shipping Assessment 2009 Report, Arctic Council, Troms, Norway, Apr. 2009, p. 30; i US National Snow and Ice Data Center, Arctic Sea ice shrinks as temperatures rise, Press

5

6

394


otvorena su za pojedine drave.7 Arktiki savet koji je iniciran kao interdravni mehanizam koji e regulisati pravne i politike procedure u regionu, nadlean je i za tzv. reavanje pitanja moguih suprotstavljenih zahteva za polaganje prava na kontinentalni elf, ali i reavanja pitanja vezanih za nadlenosti nad maritmnim rutama.8 Meutim, uprkos tenjama Arktikih drava da na nekonfliktan nain dou do razgranienja arktikih teritorija, postoji bojazan da e ovaj proces prerasti u arktiku teritorijalnu trku i trku za enregetnima, koja e znaajno uticati na ekonomske, vojne, pa i ukupne dravne strategije zainteresovanih strana.9 Pored polaganja prava na energetska bogatstva, posebno vano pitanje predstavlja i ostvarivanje prava na slobodan prolaz, koje je donekle aktuelnije pitanje za drave ije obale ne izlaze na Arktiki okean, ali koje ga mogu koristiti kao transportni koridor sa svoje potrebe. Meu njima, kao drava kojoj su veoma vane pomorske rute, imajui u vodi proizvodni i izvozni kapacitet, javlja se Kina. Do sada, Kina je praktikovala tzv. saekaj-dok-ne vidi (wait-and-see) pristup kada je u pitanju razvoj situacije na Arktiku. Prevashodno je takav pristup Kine posledica bojazni da bi znaajnije aktivnosti kineskog establimenta po ovom pitanju alarmirale ostale drave i navele ih da pomisle da Kina eli da nametne svoju politiku, to bi proizvelo negativan efekat, uzimajui u obzir veliinu i mnogoljudnost ove drave, kao i njen status sile u usponu na globalnom nivou.10 Stoga su kineske vlasti veoma oprezne u formulisanju dravnih politik koje se tiu Arktika. To potvruje i Linda Dejkobson (Linda Jackobson), navodei da su joj ovo u nezvaninimrelease, 3 Oct. 2006, Internet: preuzeto 03/01/2011. U tom smislu, mesta stalnih posmatraa u okviru Arktikog saveta imaju Francuska, Nemaka, Holandija, Poljska, panija i Ujedinjeno Kraljevstvo, dok ulogu tzv. ad-hoc posmatraa imaju Kina, EU, Japan, Juna Koreja i Italija. (Wikipedia, Arctic Council, http://en.wikipedia.org/wiki/Arctic_Council, 12/01/2011) Daily Telegraph Foreign Staff, UN to rule on Arctic seabed ownership, Daily Telegraph, 29/05/2008, Internet: http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/2045924/UN-to-ruleon-Arctic-seabed-ownership.html, 25/12/10; kao i Arctic Council, The Ilulissat Declaration: Arctic Ocean Conference, Ilulissat, Greenland, 27-29. May 2008, Internet: http://oceanlaw.org/downloads/arctic/Ilulissat_Declaration.pdf, 15/01/2011 Postoje i oni koji su miljenja da e pomenuta problematika vrlo brzo prerasti u novi hladni rat. (Wong, Queenie, In Arctic cold war, Russia plows ahead, McClatchy Newspapers, 05/08/08, Internet: http://www.mcclatchydc.com/2008/08/05/46477/inarctic-cold-war-russia-plows.html, 31/07/09). Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., p. 2.

7

8

9

10

395


razgovorima potvrdili razni kineski zvaninici i akademski istraivai koji se bave pitanjima vezanim za pozicioniranje Kine u datom regionu. Prema Lindi Dejkobson, oni tvrde da kineske arktike ekspedicije zbog navedenog za sada ostaju na nivou koji se fokusira iskljuivo na pitanja klimatskih promena i enviromentalnih posledica koje globalno zagrevanje proizvodi. Meutim, ista autorka navodi, u poslednjih nekoliko godina, dolo je do primetnih odstupanja. Naime, u poslednje vreme kineski zvaninici i istraivai, sve vie istiu komercijalne, politike i bezbednosne implikacije koje razvoj situacije na Arktiku proizvodi, a koji su vani i za Kinu. To potvruju i radovi brojnih kineskih renomiranih teoretiara i praktiara.11 Ovo pokree pitanje koje je eksplicitno postavio kanadski teoretiar Frederik Laser (Frdric Lasserre): Da li je kineski interes na Arktiku ukorenjen u nauci, u ekonomiji, konkretno u resursima ili transportnom potencijalu, ili se moda moe objasniti u kontekstu globalnih politikih ambicija koje praktikuje Peking?12 3. KINESKI RASTUI NAUNO-ISTRAIVAKI DINAMIZAM U POLARNIM OBLASTIMA Poznato je da Kina poseduje jednu od najsnanijih aparatura kada su u pitanju maritimne istraivake aktivnosti, posebno u polarnim oblastima Arktiku i Antarktiku.13 Tokom poslednjih deset godina, Kina je razvila realan interes za tzv. arktiku nauku, struktuiranu u etiri kljune kategorije: okeanografiju, biologiju,11 Pogledati npr.: Li, Zhen-fu, [Analysis of Chinas strategy on the Arctic route], Zhongguo Ruankexue, no. 1., Beijing, 2009, pp. 17; Li, Zhen-fu, [Obs-tacles to Chinas participation in the international Arctic route mechanism and countermeasures], Zhongguo Hanghai, vol. 32, no. 2 (June), Beijing-Ontario, 2009, pp. 98102; Guo, Peiqing, [A big powers strategy points at the Arctic], Liaowang, no. 27., Beijing, 2009, p. 64; Ren, Xiaowei, Li, Yong-qiang, [A tentative analysis on sovereignty dispute over the Arctic Ocean and Chinas inter-national responsibility], Langfang Shifan Xueyuan Xuebao (Shehui Kexue Ban), vol. 24, no. 4 (Aug.), Honghu, 2008, pp. 6669; i Zhao, Ying, [A brief analysis of legal challenges in the Arctic region and its influence on China], Haiyang Fazhan Yu Guanli, vol. 26, no. 3 (Mar.), Beijing 2009, pp. 1721, navedeno prema: Jackobson, Linda, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., p. 2. FrdricLasserre, China And The Arctic: Threat Or Cooperation Potential For Canada?, op. cit., p. 3. Joseph Spears, China and the Arctic: the awakening snow dragon, China Brief, vol. 9, no. 6 (18/03), Washington, DC, 2009, Internet: http://www.jamestown.org/programs/ chinabrief/single/?-tx_ttnews[tt_news]=34725&cHash=9638471049 10/01/2011.

12 13

396


atmosfersku nauku i glaciologiju.14 Od 1984. godine do danas, Kina je organizovala dvadeset est razliitih ekspedicija u polarnim oblastima i uspostavila tri istraivake stanice na Antarktiku.15 Arktik je postao interesantan 1995. godine, kada je grupa kineskih istraiva i novinara peice dola do Severnog Pola i sprovela istraivanje o ledenom pokrivau Arktikog okeana, klimi i ivotnoj okolini. Prva kineska ekspedicija na moru sprovedena je 1999. godine, a sledile su je jo dve, 2003, odnosno 2008. godine.16 Linda Dejkobson dodaje da je nakon pomenutih bila planirana i etvrta ekspedicija za leto 2010. godine.17 Kineska prva istraivaka stanica, Huanghe (u prevodu uta reka) uspostavljena je 2004. godine na Nju-Alesund (Ny-lesund) ostrvu u (norvekom) Svalbardskom arhipelagu.18 Kina takoe poseduje i najvei svetski nenuklearni ledolomac, tzv. istraivaki brod Xuelong (Sneni Zmaj), koji je od 1994. godine, kada je kupljen od Ukrajine, bio iskorien za tri razliite ekspedicije.19 U oktobru 2009. godine, kineska vlada je odluila da kineske istraivake kapacitete treba ojaati, te da Xuelong sm ne izlazi u susret rastuim istraivakim potrebama i da mu treba pridodati odgovarajuu brau i sestre.20 Da bi unapredila svoje polarne istraivake14 U oblasti okeanografije kineska istraivanja fokusirana su na interakciju izmeu vodenih masa i njihove cirkulacije, kao i na ledeni elf, posebno u Boforovom i ukotskom moru, severno od Beringovog prolaza. Bioloki istraivaki programi usredsreeni su na vodaled ekologiju, esto u kombinaciji sa programima polarne glaciologije koji ispituju interakciju izmeu vode i vodenog sveta. Kljuni cilj programa iz oblasti visokoatmosferske fizike koje sprovodi Polarni istraivaki institut Kine, jeste da ustanovi visoko-atmosferske vremenske uslove (high-latitude space weather). (Lasserre, Frdric, China And The Arctic: Threat Or Cooperation Potential For Canada?, op. cit., p. 3.) Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., p. 3. Frdric Lasserre, China And The Arctic: Threat Or Cooperation Potential For Canada?, op. cit., p. 3. Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., p. 3. Ibid., p. 3. Frederik Laser objanjava da pored arktike Huanghe istraivake stanice, Kina poseduje i tri antarktike Great Wall (Veliki Zid), Zhongshan i treu koja je u fazi izgradnje, tzv. Kunlun stanicu. (Frdric Lasserre, China And The Arctic: Threat Or Cooperation Potential For Canada?, op. cit., p. 4.) Frdric Lasserre dodaje da je Xuelong veoma popularan u Kanadi kada je 1999. godine uspeo da doe do Tuktojaktuka (u Boforovom moru) a da ga radarski sistem kanadske vojske nije prethodno spazio. Tada je neopravdano, prema reima kanadskog teoretiara, pokrenuta polemika oko kineskih planova za eksploataciju pijae vode koja bi se kriom ekstrahovala iz kanadskih maritimnih oblasti. (Lasserre, Frdric, China And The Arctic: Threat Or Cooperation Potential For Canada?, op. cit., p. 3.) Linda Dejkobson objanjava da je nakon viemesenih rasprava unutar kineske vlade o tome da li je isplativije kupiti polovan brod ili izraditi kompletno novu plovilicu u Kini, odlueno

15 16 17 18

19

20

397


programe, kineska vlada, preko Kineske arktike i antarktike administracije, tzv. CAA (Chinese Arctic and Antarctic Administration CAA), kao divizije Dravne okeanske administracije (State Oceanic Administration SOA), podstakla je kooperaciju sa drugim drava u okviru polarnih istraivakih poduhvata. Frederik Laser navodi da je uoi ekspedicije Xuelong-a 2008. godine sa kineskim istraivaima uestvovao i internacionalni istraivaki tim. Taj tim je ukljuio vodee naunike tzv. Evropskog istraivakog programa Demokle (Democles).21 Meutim i pre toga, Kinezi su saraivali sa internacionalnim partnerima u praenju arktikih enviromentalnih promena. Npr. Kina se jo 1997. godine prikljuila Internacionalnom arktikom naunom komitetu (International Arctic Science Commitee IASC). IASC je nevladina organizacija koja tei da podstakne multidisciplinarna istraivanja na Arktiku i promovie njegovu ulogu u svetu. Nadalje, 2005. godine, Kina je pozvana da se prikljui Nju-Alesundskom naunom menaderskom komitetu (Ny-lesund Science Managers Commitee) osnovanom 1994. godine, a od marta 2007. do marta 2009. godine kineski polarni eksperti uestvovali su u programu Internacionalna polarna godina (International Polar Year Programme IPY).22 Istaknuti kanadski politikolog Ron Huebert (Ron Huebert) tvrdi da kineski istraivaki napori ak prevazilaze i kanadske, koji bi trebalo da su meu najrazvijenijima, uzimajui u obzir duinu i kompleksnost kanadske arktike obale.23 O tome koliko su kineske vlasti posveene arktikom regionu detaljno obrazlae Linda Dejkobson: Kineski primarni istraivaki centri fokusirani na arktiki region su: Polarni istraivaki institut Kine (Polar Research Institute of China PRIC) u angaju, koji broji 142 lana osoblja, koje je zadueno za polarne ekspedicije Xuelong-a i koje sprovodi razne studije vezane za polarne regione; Kineski institut za pomorska pitanja (China Institute for Marine Affairs) koji se nalazi u okviru Dravne okeanske administracije u Pekingu i koji se, uglavnom, bavi istraivanjima vezanim za meunarodno maritimno pravo, kao i kineskom okeanskom razvojnom strategijom; zatim Institut za okeanologiju, koji predstavljada novi ledolomac ipak bude ko-dizajn stranih i kineskih partnera ali da bude izraen u Kini. Planirano je da brod, koji e biti manji od Xuelong-a (oko 8000 tona), bude u upotrebi 2013.te godine. (Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., p. 3.) Frdric Lasserre, China And The Arctic: Threat Or Cooperation Potential For Canada?, op. cit., p. 4. Tzv. IPY predstavlja internacionalni nauni program koji je fokusiran na Arktik i Antarktik. (Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., p. 4.) Lauren Krugel, Chinese Interest in Arctic Riches Heating Up: Calgary Political Scientist, Canadian Press, Calgary, 25/02/08 Internet: http://www.david-kilgour.com/2008/Feb_27_ 2008_09.htm, 06/04/09.

21 22 23

398


multidisciplinarni pomorski nauno-istraivaki i razvojni institut pod okriljem Kineske akademije nauka; i dodatno, istraivanja vezana za Arktik sprovode se i na mnogobrojnim kineskim univerzitetima, kao to su Qindao, Dalian, Xiamen, Tongji i Wuhan Univerzitet.24 4. KINESKI GEOEKONOMSKI INTERESI NA ARKTIKU Mnogi autori smatraju da kineski interes na Arktiku prevazilazi iskljuivo istraivaki aspekt, te da su istraivaki napori u direktnoj vezi sa ekonomskim ciljevima Pekinga.25 Najvei broj autora povezuje otapanje ledenih masa i intenziviranje istraivakih aktivnosti Kine na Arktiku sa projektovanim transportnim mogunostima koje izmenjeni region prua. Dosef Spirs (Joseph Spears), uzimajui u obzir transportnu teoriju i praksu, kao i predvidljivost klimatskih modela, smatra da projektovani komercijalni interes Kine na Arktiku moe biti veoma veliki.26 Isti autor objanjava da komercijalni brodski transport predstavlja krvotok internacionalne trgovine. Sa ili bez velike globalne recesije, brodski transport e nastaviti da bude kamen temeljac svetske trgovine. ..Kina je zavisna od spoljne trgovine, a 46% njenog ukupnog BDP-a ini upravo brodski transport. ..Otvoreni Arktik predstavlja tako unikatnu priliku za Kinu i meunarodnu trgovinu u celini. Autor smatra da, u sutini, bilo kakav dogaaj koji utie na meunarodnu pomorsku trgovinu, konsekventno utie i na kinesku ekonomiju, a u tom smislu fizika promena arktikog regiona, svakako ima veliki uticaj na kinesku ekonomsku budunost.27 Kao i Linda Dejkobson i Stefan Blank (Stephen Blank), tako i Dozef Spirs istie konkretan znaaj novootvorenih arktikih ruta (prikazanih na slici 1) za kineske transportne potrebe.28 Mislei na Severnoistonu rutu (ili rutu Severnog24 25 Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., pp. 4-5. Proitati: Robert H. Wade, Iceland will play crucial role in Arctic sea route, Financial Times, 04/03/10, Internet: http://www.ft.com/cms/s/0/639fde94-272c-11df-b84e-00144 feabdc0.html#axzz1CFO-6PEBP, 29/12/10; Linda Jackobson, China Prepares for an Icefree Arctic, SIPRI Insight on Peace and Security, No. 2010/2, Solna, Sweden, 2010; Stephen Blank, The Arctic: A Future Source of Russo-Chinese Discord?, China Brief, Vol. 10, Iss. 24, Washington, DC, Dec. 3, 2010, pp. 7-9. Joseph K. Spears, China and the Arctic: the awakening snow dragon, China Brief, vol. 9, no. 6 (18/03), Washington, DC, 2009, Internet: http://www.jamestown.org/programs /chinabrief/single/?-tx_ttnews[tt_news]=34725&cHash=9638471049 10/01/2011 Ibid., p. 10. Ibid., p. 11.

26

27 28

399


Slika 1 Kinesko vienje arktikih transportnih ruta*

* Oznake na slici obeleavaju angaj, Roterdam, Njujork, Severnoistonu rutu (strelica na dole)

i Severnozapadnu rutu (strelica na gore). Izvor: Chinese Arctic and Antarctic Administration, ; mapu izradio: Hao Xiaoguang, http://www.hxgmap.com/, navedeno prema: Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit. p. 4.

Mora), zatim Transpolarnu rutu i Severnozapadni prolaz, ovaj engleski ekspert objanjava da ove rute, zbog znaajnih uteda na gorivu, mogu prouzrokovati seizmike promene u svetskim trgovinskim ablonima, pa ak promeniti i samu prirodu komercijalnog brodskog transporta. ..Ukoliko se ide preko Arktika, navodi autor, Kina je 4000 milja (oko 6500 km) blia Evropskoj Uniji, kao i istonoj obali Severne Amerike. Pored toga, restrikcije po pitanju veliine plovila i drugih propozicija na Arktiku ne postoje za razliku od onih uslova koji vae za Panamski i Suecki kanal... Pri tom se na Arktiku trenutno ne naplauju nikakve transportne nadoknade.29 Linda Dejkobson dodaje: Put od angaja do Hamburga rutom Severnog mora, koja se prua du ruske obale, od Beringovog prolaza na istoku do Nove Zemlje ( ) na zapadu, je 6400 km krai29 Ibid., p. 11.

400


nego kada se ide putem kroz Malaki prolaz.30 Pozivajui se na izvetaj pod nazivom EU maritime interests and the piracy problem: a perspective from the shipping industry The International Response to Somali Piracy: Challenges and Opportunities autorka istie, da ako se u obzir uzmu osiguravajue takse brdova koji plove Adenskim zalivom ka Sueckom kanalu, treba imati na umu da su one porasle vie od 10 puta od septembra 2008. do marta 2009. godine, najvie zbog dejstva pirata u datom regionu.31 Kina je u tom smislu prepoznala strateki znaaj Islanda, tj. znaaj njegove pozicije i statusa u regionu. U lanku objavljenom u listu Fajnenel Tajms (Financial Times) od januara 2008. godine, profesor Robert Vejd (Robert Wade) sa Londonske kole za ekonomiju, pie: Kina je u poslednjem periodu pokazala specijalni interes u odnosima sa Islandom, tom malom zemljom na severu Atlantika, ija strateka lokacija nagovetava da e ona u budunosti imati glavnu ulogu kada je u pitanju transport u regionu. Kina eli da pone sa slanjem transportnih kontejnera na sever i percipira duboke islandske luke kao potencijalne luke baze.32 Dozef Spirs navodi da je upravo ovo bila tema konferencije odrane na Islandu 2007. godine.33 Isti autor dodaje da je veoma malo informacija za javnost objavljeno sa ove konferencije.34 Sa druge strane, Frederik Laser navodi da su zakljuci koje je izveo Robert Vejd nepotpuni. On primeuje da rute koje vode do Islanda nisu jo uvek ozbiljno razvijene. Iako postoje jasni pokazatelji kineskog politikog i ekonomskog ulaganja na Islandu, pa i razumevanja islandske vlade za ovakve planove, nijedna transportna firma jo uvek nije pokazala realno interesovanje. Pored toga, nijedna transportna luka specijalizovana za brodski pretovar, koja bi funkcionisala u kontekstu arktikog transporta, nije jo uvek izgraena na Islandu. Ono to predstavlja injenicu, jeste samo izjava kineske vlade o30 31 32 Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., p. 5. Ibid., p. 5. Robert H. Wade, Iceland will play crucial role in Arctic sea route, Financial Times, 04/03/10, Internet: http://www.ft.com/cms/s/0/639fde94-272c-11df-b84e-00144feabdc0. html#axzz1CFO6PEBP, 29/12/10 Joseph K. Spears, China and the Arctic: the awakening snow dragon, China Brief, vol. 9, no. 6 (18/03), Washington, DC, 2009, Internet: http://www.jamestown.org/programs/ chinabrief/single/?-tx_ttnews[tt_news]=34725&cHash=9638471049 10/01/2011 Izvetaj sa konferencije koja je nosila naziv Breaking the Ice Prospect of a Transpolar Route moe se nai na internet adresi http://www.mfa.is/media/Utgafa/Breaking_The_ Ice_Conference _Report.pdf.

33

34

401


spremnosti i volji da se sarauje sa arktikim dravama kada su u pitanju istraivaki poduhvati i razvoj arktikih transportnih opcija.35 Kanadski teoretiar zakljuuje: Ova situacija stvorila je pretpostavke koje su postale veoma zastupljene u literaturi, da kineska vlada i kineske transportne kompanije samo ekaju trenutak kada e se Severnozapadni prolaz otvoriti i gde e one odmah lansirati sveobuhvatni transportni servis preko kanadskog dela Arktika. Kljunu premisu za takvo neto predstavlja injenica da je kraa putanja ujedno i isplativija putanja. Meutim, to nije uvek sluaj.36 Fizika razdaljina izmeu pojedinih luka u Kini, Evropi i Severnoj Americi prikazana je u tabeli 1. Tabela 1. Geografska udaljenost izmeu odabranih kineskih, severnoamerikih i evropskih luka (u kilometrima)Polazite Destinacija Panama Sevrnoistoni Severnozapadni prolaz (preko prolaz (preko Suecki kanal Kara kapije i prolaza Meklur i Malaki prolaz juno od ruskog McLure Strait) arhipelaga) 16,100 16,100 19,160 20,230 18,950 17,030 18,140 15,793 16,750 19,710 20,950 20,090 19,893 20,985 19,550 19,030 16,460 14,093 14,693 22,930 21,570

Roterdam-angaj Bordo-angaj Marsej-angaj Tauro (Italija)Hong Kong Barselona-Hong Kong Njujork-angaj Njujork-Hong Kong

25,588 24,980 26,038 25,934 25,044 20,880 21,260

Izvor: Lasserre, Frdric, China and The Arctic: Threat or Cooperation Potential for Canada?, op. cit., p. 6.

Iz prikazane tabele jasno se vidi da su samo pojedini (oseneni) tranzitni pravci preko Arktika zaista krai u odnosu na tranzitne pravce koje prolaze kroz35 36 Frdric Lasserre, China And The Arctic: Threat Or Cooperation Potential For Canada?, op. cit., p. 6. Ibid., p. 6.

402


Malaki i Suecki kanal. Meutim, navodi Frederik Laser, tome treba dodati jo nekoliko injenica. Kineske transportne kompanije su veinom globalizovane i donose poslovne odluke uglavnom u skladu sa cost-benefit analizom. Kineske transportne kompanije, komentarie autor prema obavljenim intervjuima sa rukovodeim kadrovima u toku 2008. godine, pre svih Orient Overseas Container Line (OOCL), China Ocean Shipping Company (COSCO), kao i China Shipping Container Lines (CSCL), nisu izrazile definitivan interes za aktivnosti u arktikom regionu, kako u kratkoronom, tako i u dugoronom planu. Razlozi koji se navode jesu pre svega vezani za sporiju brzinu transporta na ovim rutama, vee cene osiguranja, zatim veliku verovatnou kanjenja, pa ak i odlaganja slanja poiljki, kao i ozbiljan rizik od oteenja tovara.37 Pored Frederika Lasera, na potekoe prilikom iskoriavanja kapaciteta arktikog transportnog potencijala, ukazuju i mnogi kineski i drugi analitiari.38 Svend Age Kristensen (Svend Aage Christensen) tako smatra da iako je put Rutom Severnog mora od istone Kine do Zapadne Evrope donekle krai u odnosu na druge putanje, visoke premije osiguranja, nedostatak infrastrukture i otri vremenski uslovi, ine ovu arktiku putanju komercijalno nevitalnom, bar u kratkoronoj projekciji. Plutajue sante leda predstavljae problem, ak i kada arktiki prolazi budu zvanino proglaeni prohodnim. Zbog otapanja grenlandske ledene kape, broj ledenih bregova koji slobodno plutaju okeanom, bie u porastu, primoravajui brodove da se kreu manjom brzinom, pa ak i da ad-hok menjaju putanje. Nadalje, manja dubina kod nekih prolaza (misli se pre svega na kanadski arktiki arhipelag) onemoguava prolazak brodova velike nosivosti.39 Frederik Laser dodaje da stoga kineske kompanije najvei deo svojih investicionih sredstava ulau u moderne, velike, ne-ledolomce koji slue potrebama evropskog, azijskog i severnoamerikog trita. Prestine kompanije koje se bave lukim menadmentom, poput Hutchinson Port Holdings-a iz Hong Konga, uloile su velika finansijska sredstva u panamske luke Balboa i Kristobal, kao i u druge operatere tranzitnih pomorskih kanala.40 U martu 2008. godine, panamska vlada je objavila da je kineski najvei transportni konglomerat37 38 39 Samo je COSCO izrazio teoretski interes. (Frdric Lasserre, China And The Arctic: Threat or Cooperation Potential for Canada?, op. cit., p. 7.) Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., p. 8. Svend Aage Christensen, Are the northern sea routes really the short-est?, DIIS Brief, Copenhagen, Denmark, 30/03/09 Internet http://www.diis.dk/graphics/Publications/ Briefs2009/sac_northern_searoutes-.pdf, 03/01/2011 Frdric Lasserre, China And The Arctic: Threat Or Cooperation Potential For Canada?, op. cit., p. 7.

40

403


COSCO, veoma zainteresovan da izgradi milijardu US dolara vrednu luku, koja bi bila stacionirana na pacifikom ulazu u Panamski kanal, nedaleko od Kristobala i Balboe.41 Frederik Laser zakljuuje, pozivajui se na intervjue koje je sproveo sa menaderima kineskih transportnih kompanija, da Kina za sada nema ekonomskih planova kada su u pitanju arktiki transportni potencijali.42 Meutim, dovodei u vezu nauna istraivanja i ekonomsku korist, Linda Dejkobson zapaa da postoji jo nekoliko razloga za opravdanost kineskih polarnih istraivanja, a koja nisu u vezi s transportom. Naime, autorka istie da se kineski polarni istraivaki poduhvati svakako mogu smatrati opravdanim, jer otapanje leda na Arktiku u velikoj meri utie na kontinentalno i pomorsko okruenje Kine, prevashodno jer tekue promene mogu znaajno poremetiti kineski poljoprivredni razvoj.43 Pored navedenog, neizostavno se otvara i pitanje hidrokarbonskih rezervi i drugih prirodnih bogatstava pohranjenih na ovom prostoru. Amerika dravna agencija US Geological Survey procenila je Arktik sadri 30 procenata svih svetskih neotkrivenih rezervi gasa i oko 13 procenata neotkrivenih rezervi nafte.44 Dodatno, region obiluje i znaajnim zalihama uglja, nikla, bakra, olova, cinka, zlata, srebra, dijamanata, mangana, hroma i titanijuma.45 Meutim, tehnoloke izazove vezane za ekstrahovanje energenata i mineralnih depozita na Arktiku, identifikovali su kako kineski, tako i drugi teoretiari. Da bi mogla da eksploatie arktike resurse, Kina e morati da pribegne partnerstvu sa drugim dravama, odnosno inostranim naftnim kompanijama, jer, kako tvrdi jedan kineski analitiar, postoji veliki gap izmeu kineske i napredne tehnologije namenjene ekstrakciji nafte u dubokim vodama.46 Sa druge strane, mnogi smatraju da ansa za Kinu postoji i da je vezana za aktivnosti Rusije na tzv. Visokom Severu (High North). Ruska Federacija, koja kontrolie najvei deo arktikog prostranstva, takoe je u zaostatku, po pitanju napredne tehnologije, ali i kapitala, kada se radi o41 42 43 44 45 46 Andrew Beatty, Panama Ports Expect Boom Despite U.S. Slowdown, Reuters, 19/03/08, Internet: www.reuters.com/article/idUSN1932770720080319, 05/04/08. Frdric Lasserre, China and The Arctic: Threat or Cooperation Potential for Canada?, op. cit., p. 7. Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., p. 5. Brian Beary, Race for the Arctic, CQ Global Researcher, Vol. 2., No. 8., Washington, DC, 2008., pp. 217-218. ECON, Arctic Shipping 2030: From Russia with Oil, Stormy Passage, or Arctic Great Game?, ECON Report 2007-070, Oslo, Norway, 2007., p. 4. Navedeno prema: Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., p. 8.

404


ekstrahovanju hidrokarbonskih depozita u dubokim vodama. Da bi sustigla zemlje koje prednjae u razvoju pomenute tehnologije, Rusija e, kako smatraju mnogi autori, pribei raznim bilateralnim i trilateralnim zajednikim ulaganjima (tzv. joint venture), koristei kineski kapital i evropsku ili brazilsku tehnologiju. Npr. Anker Morten (Anker Morten) vidi potencijal za multilateralnu saradnju izmeu kineskih, ruskih i evropskih kompanija u megalomanskom projektu razvoja tokman gasnog polja. Autor naglaava da je u toku prva faza razvoja tokman polja u Barencovom moru zajednikim snagama norvekog Statoil-a, francuskog Total-a i ruskog Gazprom-a.47 Linda Dejkobson smatra da bi ovaj multilateralni joint venture mogao ukljuiti i kineski kapital, za ta bi Kina u zamenu dobila potreban know-how kada je u pitanju ekstrakcija nafte u dubokim vodama.48 Istog je miljenja i Stefan Blank i navodi podatak Rojtersa (Reuters) od 24. novembra 2010. godine, da je ruski Rosnjeft ve pozvao Kinesku nacionalnu naftnu kompaniju CNOC (China National Petroleum Corp.) na saradnju. Autor dodaje da su ruske vlasti na severu i severoistoku zemlje uputili poziv Kinezima da zajedniki istrauju i eksploatiu lokalne resurse.49 Poznato je da autonomni region Jamalo-Nanets (-) poseduje 90 procenata ukupne proizvodnje gasa u Rusiji i oko 12 procenata ukupne proizvodnje ruske nafte. Guverner ove provincije, Dmitrij Kobilkin ( ), uoi World Expo 2010 Exibition u angaju, izjavio je da je spreman da kineskim partnerima ponudi obostrano primamljivu i konstruktivnu saradnju u okviru regionalnog resursnog kompleksa. Pored toga Kobilkin je istakao: Mi smo spremni da delujemo kao posrednici izmeu drave-investitora i naftnog-gasnog sektora i da stvaramo dobru investicionu klimu.50 Sa druge strane, Frederik Laser je miljenja da Kinezi nisu preterano zainteresovani za arktike hidrokarbonske depozite, te da je u fokusu njihovog delovanja pre svega naftni i gasni potencijal Kazahstana, kao i afrikih depozita. Autor navodi da je bilo odreenih ekonomskih aktivnosti izmeu kanadskih i kineskih naftnih kompanija, ali da nijedan projekat nije u vezi sa arktikim delom Kanade. Kanadski ekspert ukazuje i na injenicu da istraivanja koja sprovode kineski istraivai u Boforovom moru nisu vezana za geologiju kontinentalnog elfa, to47 Morten Anker, The High North and Russo-Norwegian bilateral economic relations, Russia, Finland and Norway: Economic Essays, BOFIT Online no. 15 (Bank of Finland: Helsinki, 15/12), 2009, pp. 3639. Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., p. 9. Stephen Blank, The Arctic: A Future Source of Russo-Chinese Discord?, op. cit., pp. 7-8. Ibid., p. 8.

48 49 50

405


nije sluaj kada su u pitanju amerika ili evropska istraivanja. Frederik Laser zakljuuje da je to i logino, uzimajui u obzir aktivnosti Petro-Canada, BP, Chevron, Imperial Oil, Shell, ConocoPhillips, Nytis, Talisman Energy i AltaGas.51 Meutim, pojedini autori ukazuju da se obrisi konkretnije kineske polarne strategije ipak mogu naslutiti analizirajui spoljnu politiku NR Kine vezanu za Arktik, kao i radove renomiranih kineskih istraivaa. 5. ISPOLJAVANJE GEOEKONOMSKIH INTERESA KINE U KONTEKSTU POLITIKOG I AKADEMSKOG DELOVANJA Iako mnogi autori prevashodno istiu izjavu koju je uoi Arktikog foruma na Svalbardu 2009. godine dao pomonik ministra spoljnih poslova Kine, Hu Znegju (Hu Zengyue) da Kina nema arktiku strategiju, mnoge druge izjave kineskih zvaniina i radovi kineske akademske javnosti ipak ukazuju na drugaiju sliku. Linda Dejkobson navodi da, ukoliko se uzme u obzir ceo govor koji je Hu Zengju odrao uoi foruma i ukoliko se uvae odgovori na pitanja novinara koje je dao nakon zavretka foruma, moe se uoiti da u Kini postoji dobro formirano i artikulisano geopolitiko razmiljanje kada je u pitanju Arktiki proces.52 Autorka u tom smislu navodi nekoliko znaajki Hu Zengjuovih izjava. Najpre, Hu Zengju izraava stav Kine o potrebi za mirnim reavanjem teritorijalnih sporova izmeu arktikih drava. U tom smislu, Kina podrava sve zemlje u reavanju pitanja nadlenosti i suvereniteta u skladu sa UNCLOS-om. Meutim, u nastavku, Hu Zengju smatra da bi postojei zakoni meunarodnog prava (prava mora) morali biti redefinisani i razvijani u skladu sa okolnostima koje nastaju kao posledica otapanja arktikog leda. On, nadalje, potvruje status Arktikog saveta kao najuticajnije regionalne tvorevine vane za budunost regiona. Kina je u tom smislu uestvovala u radu Arktikog saveta kao posmatra u dve prilike 2007. i 2009. godine, a nada se da e joj biti odobren prijem u kontekstu stalnog posmatraa im se budu ostvarili uslovi za to. Hu Zengju je posebno naglasio vanost kooperacije izmeu arktikih i ne-arktikih drava.53 Ono to Linda Dejkobson posebno istie u kontekstu kineske polarne geopolitike, a to zapaa i Stefan Blank, profesor Instituta za strateke studije US Army War College u Pensilvaniji, jeste Hu Zenjuova izjava o tome da iako je arktiko pitanje regionalnog karaktera, ono mora biti razmatrano i u inter51 52 53 Frdric Lasserre, China And The Arctic: Threat Or Cooperation Potential For Canada?, op. cit., pp. 7-8. Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., p. 9. Ibid., p. 9.

406


regionalnim okvirima, jer se tie, kako klimatskih promena, tako i meunarodnog brodskog transporta.54 U tom kontekstu, Hu Zengju je naglasio da bi Kina elela da arktike drave prepoznaju interese i ne-arktikih drava. Stefan Blank posebno istie sledeu Hu Zengjuovu izjavu: Pri utvrivanju delimitacija spoljnih kontinentalnih elfova, arktike drave moraju ne samo da na odgovarajui nain upravljaju meusobnim odnosima, ve pri tom moraju uzeti u obzir i odnose izmeu spoljih kontinentalnih elfova i meunarodne podmorske oblasti, koja je zajedniko naslee celog oveanstva, kako bi se izbalansirali ukupni meudravni odnosi.55 Ameriki teoretiar navodi i, kako je opisuje, direktniju izjavu koju mu je u intervjuu dao profesor polarne politike i prava na Okeanskom Univerzitetu Kine, Guo Peiking (Guo Peiqing), koja glasi: Polarne nacije moraju shvatiti da arktika pitanja nisu samo regionalna pitanja, ve i meunarodna. Stefan Blank u ovome vidi nedvosmislen stav kineskog spoljnopolitikog i akademskog miljea o tome da Kina zahteva tretman arktikog procesa kao internacionalnog procesa. Navodei jo jednu izjavu profesora Gua Peikinga, da e Arktik najverovatnije postati novi energetski koridor, mnogo bezbedniji od Indijskog okeana u kojem piratstvo predstavlja pravu kugu za svetske brodske transportere, ukljuujui i kineske, isti autor smatra da je Arktik sasvim sigurno postao veoma vidljiv na radaru kineske globalne strategije.56 Stefan Blank zakljuuje da ove izjave kineskih zvaninika i akademske javnosti upuuju na to da e Kina, iako nije lanica Arktikog saveta, verovatno dovesti u pitanje svaki teritorijalni zahtev izvan dravnih granica arktikih zemalja. U tom smislu, Stefan Blank vidi nastajuu situaciju kao vrlo problematinu, prevashodno kada su u pitanju rusko-kineski odnosi. Pozivajui se na kineske izvore, autor navodi da su kineski posmatrai uoili odluku Rusije da reanimira letove bombardera iznad arktikog prostora, kao i da pobode zastavicu na dno arktikog dna, sve istog meseca (2007. godine).57 Komentar profesora Gua Peikinga na ova deavanja bio je da su sporovi na Arktiku u stvari izazovi Rusije54 55 56 57 Stephen Blank, The Arctic: A Future Source of Russo-Chinese Discord?, op. cit., p. 9. Ibid., p. 9. Ibid., p. 8. Stephen Blank, The Arctic: A Future Source of Russo-Chinese Discord?, op. cit., p . 8. Inae, afera zabadanja zastavice, pored toga to je pokrenula brojne rasprave u politikoj i akademskoj javnosti, podstakla je i kineske vlasti da na slian nain potvrde svoj suverenitet u Junom kineskom moru. Izajava koju je dao jedan od istraivaa Kineskog nauno-istraivakog centra za brodarstvo (China Ship Scientific Research Centre) prilikom prezentacije robota-podmornice koji e realizovati pomenuti plan, bila je: Mi smo bili insipirisani Rusima. ...Ukoliko Rusi to mogu, onda moemo i mi... Da vidimo ko

407


i nekih drugih drava internacionalnom poretku i meunarodnom pravu nakon zavretka Hladnog rata. Prema Guo Peikingu, Kina i ostatak sveta nali bi se u nepovoljnoj poziciji ukoliko bi ruski zahtev za prostor izmeu Lomonosovljevog i Mendeljejevog grebena bio priznat. U tom sluaju, Rusija bi sama polagala pravo na resurse u toj oblasti. Sa druge strane, ukoliko bi zahtev bio onemoguen, postoji opasnost da bi u tom sluaju Rusija mogla naplaivati enormne takse za prolaz transportnih brodova kroz njene nacionalne vode.58 Analizirajui situaciju iz inverznog ugla, dakle sa ruske strane, Stefan Blank ukazuje da kineske aktivnosti na slian nain zabrinjavaju ruske zvaninike. Tako npr. admiral Vladimir Visotski ( ), glavnokomandujui Ruske mornarice, navodi: Mnogo je ljudi koji ele da na neki nain ostvare ekonomske beneficije ukljuujui se u Arktiki proces. Mi ve neko vreme posmatramo kako brojne drave, koje nisu lanice Arktikog saveta, nameu svoj interes veoma intenzivno i na razliite naine. Konkretno je Kina, ve potpisala odreene aranmane sa Norvekom kada je u pitanju istraivanje arktikih zona. Mi smo upoznati sa ekonomijom i infrastrukturom koja trenutno postoji u Kini, koja postaje na ozbiljan partner, kako kada su pozitivne, tako i kada su problematine stvari u pitanju. U tom smislu, Rusija mora da formira svoju racionalnu poziciju, a da se u isto vreme ne odrekne sopstvenih interesa. Na Arktiku jo uvek ne postoje dugorone strateke veze, otvorena neprijateljstva ili otvorena partnerstva. Meutim, ja verujem da e najproblematiniji odnosi biti sa onim dravama koje nisu tradicionalne lanice Arktikog saveta.59 Stefan Blank zakljuuje, uzimajui u obzir strateki znaaj Arktika za Rusiju, koji ve funkcionie kao maritimni autoput za izvoz nafte u Japan i Kinu, da e Ruska Federacija nastaviti da naglaava odbrambeni aspekt svog nastupa na Arktiku. Admiral Visotski je pored ostalog takoe najavio nastavak osnaivanja ruskih arktikih snaga bezbednosti, posebno po pitanju pomorskih, podmorskih i vazdunih snaga. Stefan Blank, u tom smislu, smatra da bi arktiki region, poput pitanja prodaje naoruanja, lako mogao da postane budui izvor tenzija izmeu Moske i Pekinga. tavie, dodaje autor, ruska vojska, ini se da nije vie stidljiva kada je u pitanju signailiziranje Kini da bi Rusija mogla da postane njen budui takmac na globalnoj sceni).60 Meutim, kako istie Linda Dejkobson,to moe da nam ospori (USNI, Unuted States Naval Institute, China: Linking the South China Sea and the Arctic Ocean, USNI on-line, 2010., Internet: http://blog.usni.org/ 2010/08/30/china-linking-the-south-china-sea-and-the-arctic-ocean/ 25/12/10). Stephen Blank, The Arctic: A Future Source of Russo-Chinese Discord?, op. cit., p. 9. Ibid., p. 9. Ibid., p. 9.

58 59 60

408


pozivajui se na Lasija Hajnijena (Lassi Heinien), za sada ne postoje dokazi o tome da Rusija ne eli da igra po pravilima ili da na neki nain izlazi iz domena multilateralnog pronalaenja reenja za sporove koji se tiu suvereniteta.61 Sa druge strane, objanjava autorka, ak i kada bi otapanje leda moglo da proizvede tenzije izmeu jednih (Rusija i Kina), ono bi moglo da produbi kooperaciju izmeu drugih, pre svega istonoazijskih drava. Kao ne-arktike zemlje, Kina, Japan, Juna Koreja i Severna Koreja, praktino se sve nalaze u istoj situaciji (are all in the same boat).62 Svaka od njih imala bi koristi od prohodnih arktikih ruta i novih mesta za ribolov, kao i od drugih prirodnih resursa. Unifikovana arktika strategija u tom sluaju bila bi od zajednike koristi. Pronalaenje naina da se zajedniki nastupi na Arktiku, za Kinu i Japan bi bilo od velikog znaaja, sudei po tome da u mnogim drugim sferama interesovanja i delovanja dve azijske sile ne dele isto miljenje. Sa kineske take gledita, kao relevantna, izdvaja se i saradnja sa nordijskim zemljama, pre svega sa Norvekom. Prema miljenju Linde Dejkobson, one se (nordijske zemlje) trude da privuku panju sile u usponu, koja je esto preokupirana globalnim izazovima.63 Intenzivnija saradnja sa Norvekom, ali i Kanadom, omoguila bi Kini sa druge strane da prosperira na nekoliko naina. Nastavak bilateralnih odnosa sa dve severne drave, omoguio bi Kini da se politiki i ekonomski priblii arktikim dravama. Kina i Norveka u tom smislu sloile su se da nastave dijalog zapoet 2009. godine u vezi sa klimatskim promenama i polarnim istraivanjima. Zajedniki interes u ovim oblastima, identifikovan je kao sutinski, a pored toga dve strane su razgovarale i o arktikoj politici, energetskim pitanjima i transportnim rutama.64 Li engui (Li Shenggui), Pan Min (Pan Min) i Jan Kide (Yan Qide) smatraju da postoji ogroman prostor za saradnju dve drave, prevashodno u sektoru razvoja tehnologije za ekstrakciju energenata. Autori su miljenja da bi eventualna zajednika ulaganja, poput tokman projekta, omoguila Kini da unapredi svoju tehnoloku bazu, dok bi takvi poduhvati nedvosmisleno uvrstili kinesko-norveke ukupne odnose.65 Komentariui kanadsko-kinesku saradnju, Frederik Laser takoe uoava da postoji neiskorieni potencijal u bilaterealnim odnosima, koji bi bio obostrano koristan.61 62 63 64 Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., pp. 12-13. Ibid., p. 13. Ibid., p. 13. Thomas Nilsen, Norway welcomes China to the Arctic, BarentsObserver, 31/08/10, Internet: http://barentsobserver.com/norway-welcomes-china-to-the-arctic.481354416149.html, 05/01/11. Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., pp. 13.

65

409


Autor je miljenja da bi uvrivanje odnosa izmeu Kine i Kanade i blagovremeni prijem Kine u Arktiki savet u svojstvu posmatraa, pomogao ukupnoj kooperaciji meu arktikim dravama i poveao transparentnost u odluivanju. Ukljuenje Kine i podrka admisiji drugih azijskih drava kao posmatraa u Arktikom savetu mogla bi se pokazati korisnom za Kanadu u njenom nastojanju da realizuje sopstvene planove. Ignorisanje tuih sugestija i zahteva moglo bi znaiti da Kanada gubi kontrolu nad svojom arktikom agendom. Opcija da se Kina ukljui u Arktiki proces, unapredila bi kanadske interese u regionu, jer se oni u velikoj meri poklapaju sa kineskim, pre svega u domenu istraivanja, enviromentalne regulacije, maritimnog transporta, interpretacije maritimnog prava i potrebi za kooperacijom koja e podrazumevati multilateralne mehanizme kako bi se dostigli internacionalni kompromisi.66 Kada je u pitanju kineska akademska javnost, stvari stoje neto drugaije. Naime, iako ne postoji nijedna kineska institucija koja je posveena iskljuivo istraivanju arktike politike, prisutan je veliki broj pojedinaca koji se fokusiraju na analizu arktikih strategija i arktike geopolitike. Od 2000. godine kineski teoretiari i praktiari znatno su proirili uee na internacionalnim seminarima koji se fokusiraju na komercijalna, pravna i geopolitika pitanja vezana za Arktik. Linda Dejkobson navodi da je u kontekstu preciznijeg odreenja politikih, pravnih i vojnih dimenzija Arktikog procesa, kineska vlada 2007. godine ogranizovala je istraivaki projekat pod nazivom Arktika istraivaka pitanja (Arctic Issues Research). U okviru projekta obraeno je vie tema, ali podaci do danas nisu objavljeni. Meutim, jedan manji broj kineskih akademaca, javno je izneo svoje miljenje povodom ukljuenja Kine u Arktiki proces i ujedno pokuao da ohrabri vladu da se aktivnije pripremi za komercijalne i strateke mogunosti kada se Arktik u dovoljnoj meri otopi.67 Linda Dejkobson u tom smislu istie neka od njih. Tako je npr. Zenfu Li (Zhenfu Li) uestvovao u izradi SWOT matrice koja se tie kineske pozicije na Arktiku (prikazano na grafikonu 1.) On tvrdi da e onaj ko kontrolie Arktike rute, imati kontrolu nad novim prolazom svetske ekonomije i internacionalnom strategijom. Komentariui uspeh test-putovanja dva komercijalna nemaka broda od June Koreje do Holandije Rutom Severnog mora 2009. godine, jo jedan kineski teoretiar, en Ksulong (Chen Xulong) sa Kineskog Instituta za internacionalne studije, rekao66 67 Frdric Lasserre, China And The Arctic: Threat Or Cooperation Potential For Canada?, op. cit., pp. 10-11. Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., p. 5.

410


Grafikon 1. SWOT matrica koju je izradio panel kineskih specijalista za pitanja Arktika Kina nema apsolutno pravo da govori kada su u pitanju globalni problemi Kineski kulturoloki elementi (veina internacionalnih zakona bazirana je na zapadnjakoj kulturi) Kina nije arktika obalska drava Kineske tehnologije za izradu plovilica i tehnike logistikog planiranja nisu napredne uzimajui u obzir globalni kontekst

Status Kine kao velikog svetskog izvoznika Uzdizanje Kine kao globalne sile Obogaenje kineskih arktikih istraivakih i naunih kapaciteta Jaanje kineskih transportnih (brodskih) kompanija

Snage

Slabosti

Uspean odgovor Kine na problematiku arktikih transportnih izazova

Opasnosti

anse

Postojei meunarodni zakoni ne idu u korist kineskim interesima vezanim za arktiki transport Sporovi izmeu arktikih obalskih drava Kineske transportne (brodske) kompanije e se suoiti sa neustraivom konkurencijom Negativan efekat po kineske luke stacionirane u toplijem (junom) geografskom pojasu

Logistiki trokovi transportnih (brodskih kompanija bie umanjeni Azijske luke stacionirane u severnom delu postae novi centri meunarodnog transporta Arktik poseduje ogroman turistiki potencijal Globalna trgovina i pomorski transportni abloni e se promeniti u korist Kine

Izvor: Li Zhen-fu, [Analysis of Chinas strategy on the Arctic route], Zhongguo Ruankexue, no. 1, Bejing, 2009, pp. 17, preuzeto od: Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., p. 6.; sa kineskog na engleski jezik prevela Linda Dejkobson; sa engleskog na srpski jezik preveo autor.

je da e otvaranje arktikih ruta ubrzati razvoj kineskog severoistonog regiona i istonih obalskih oblasti... Ovo je od velikog znaaja i za istonoazijsku kooperaciju. Ovaj kineski ekpert je takoe izjavio da bi Kina411


trebalo da ima dugoronu viziju po pitanju arktikog transporta. Pored pomenutog, Zenfu Li je u tom smislu kritikovao injenicu da kineska istraivanja koja se tiu arktikog transporta nisu bila planirana i sprovoena na odgovarajui nain, jer Kina nije bila u mogunosti da zatiti svoje interese. Prema Zenfu Liu, kineska istraivanja nisu uspela da obezbede fundamentalne informacije i naune reference kako bi Kina mogla da mapira svoju strategiju, te je sposobnost Kine da javno brani svoje interese na meunarodnoj sceni jo uvek prilino ograniena. Ovaj teoretiar istie i to da Arktik ima veliki vojni znaaj, a to je injenica koju su prepoznale i druge drave. U tom kontekstu, Han Ksudong (Han Xudong), pripadnik Kineske Narodnooslobodilake Vojske, zakljuuje i upozorava da mogunost upotrebe sile na Arktiku ne moe biti iskljuena, uzimajui u obzir kompleksnost spornih pitanja, posebno onih koja se tiu suvereniteta.68 Slaui se u velikoj meri sa kineskim kolegom, Linda Dejkobson objanjava da je to veoma indikativno, analizirajui odluke koje su donosile arktike obalske drave poslednjih godina kako bi ojaale svoje vojne kapacitete u regionu.69 Dok Guo Peiking zakljuuje da nije u kineskom interesu da se njegova zemlja kloni arktikih pitanja. Ovaj kineski profesor dodaje da Kina koja tranzitira iz regionalne u globalnu silu, mora biti aktivnija u reavanju internacionalnih arktikih pitanja i naglaava da svaka drava koja ne sprovodi arktika istraivanja, mora biti iskljuena kao opredeljujua sila kada je u pitanju upravljanje Arktikim procesom, te posledino mora biti postavljena u pasivnu poziciju.70 Iako ove izjave kineskih teoretiara i analitiara ne ukazuju u potpunosti na to da li Kina ima nekakvu artikulisanu, za sada skrivenu, agendu koja se tie Arktika, nagovetaji budueg razvoja kineskih polarnih i posebno arktikih aktivnosti mogu se pronai u izjavi koju je svojevremeno dao en Lianzeng (Chen Lianzeng). Komentariui ciljeve 12. Petogodiljeg plana (12th FiveYear Plan 2011-15), kao zamenik direktora Dravne okeanske administracije, en Lianzeng je objasnio da Petogodinji Plan slui kako bi Kina imala bolji uvid u saznanja o klimatskim promenama u dva polarna regiona, zatim kako bi proirila nauno-istraivaku delatnost i kako bi aktivno uestvovala u polarnim aktivnostima i utvrdila kinesku strateku poziciju. Da bi ostvarila ove ciljeve, Dravna okeanska administracija planira da radi na izgradnji kako68 69 70 Ibid., pp. 6-7. Ibid., p. 7. Ibid., p. 7.

412


meke, tako i tvrde moi.71 Ovo dopunjuje i Ku Tanzou (Qu Tanzhou), direktor Kineske Arktike i Antarktike administracije, kada istie potrebu Kine da dalje unapreuje svoje istraivake kapacitete kako bi izala u susret predstojeim izazovima, jer je evidentno da jo uvek zaostaje za odreenim zemljama u tom smislu.72 6. ZAKLJUAK Moemo zakljuiti da, iako jo uvek javno nije istaknuta, kineska arktika strategija se svakako razvija u kompleksnom i koherentnom maniru. Mogunosti za njeno konano koncipiranje su mnogobrojne, a u velikoj meri zavisie od sveukupnih aktivnosti svih ukljuenih strana u Arktikom procesu. Da li e naginjati konfrontaciji i nametanju odreenih agendi ili e teiti kooperaciji i internacionalizaciji arktikog pitanja, bie opredeljeno stavovima najpre arktikih obalskih drava, a potom i ostalih lanica Arktikog saveta. Saradnja sa Norvekom, Kanadom i Ruskom Federacijom predstavljae primarni test za globalnog igraa u nastajanju. Takoe, od krucijalne vanosti bie efekti koje e konano razreenje teritorijalnih sporova izazvati, kao i iskorienost potencijala istonoazijskih drava, kada je u pitanju zajedniki interes.73 Svakako, za Kinu e od najvee vanosti biti pitanje iskorienja pomorskih tranzitnih ruta, ali i mogunost razvoja hidrokarbonskih depozita u regionu. Pored toga veliki deo kineskog nastupa na Arktiku i generalno polarnim oblastima, posluie i kao merni instrument njenog dokazivanja statusa globalne sile, jer kako navode mnogi, ukoliko eli da dosegne status globalnog igraa, Kina e svakako u obzir morati da uzme injenicu da se takav status gradi na osnovu naunog potencijala, tj. upotrebe znanja kao faktora meunarodnih odnosa i odnosa moi u okviru njih. Dakle, pozivajui se na Frederika Lasera, inovacija jeste identifikovana od strane kineske vlade kao osnovna pokretaka snaga novog ekonomskog modela koji Peking namerava da lansira kroz realizaciju svoje nacionalne strategije do 2020. godine.74 U tom smislu, razvoj naune prakse koji71 72 73 Ibid., pp. 11-12. Qian Wang, Arctic research set to be beefed up, China Daily, 06/05/2010, p. 2., Internet: http://wenku.baidu.com/view/faa5e460ddccda38376baf82.html, 15/01/2011 Japan i Juna Koreja takoe su veoma aktivni po pitanju Arktika. Japan ima najduu istoriju polarnih istraivanja (od 1956. godine), a Juna Koreja je 2008. godine zatraila mesto posmatraa u Arktikom savetu. Frdric Lasserre, China And The Arctic: Threat Or Cooperation Potential For Canada?, op. cit., p. 4.

74

413


odgovara ambicijama globalnog aktera, mora biti sproveden na odgovarajui nain. Drugim reima, ukoliko Kina eli da postane vodea sila u 21.-om veku, njen nauni kapacitet mora odgovarati ukupnim ambicijama i biti podudaran sa pozitivnim proizvodima koje produkuju i druge razvijene zemlje. Ti produkti ne podrazumevaju samo savremene tehnologije vezane za energetiku ili saobraaj, ve i druge sektore, poput ouvanja ivotne sredine, meunarodnog prava i meunarodne politike. U praksi, kontradiktornost izjava kineskih zvaninika i kineskih teoretiara, o potovanju suvereniteta drugih drava sa jedne i internacionalizaciji arktikog pitanja sa druge strane, upuuje na zakljuak da e Kina nastaviti da kontinuirano, ali tiho i nenametljivo, tei ka arktikom regionu u duhu pristupanosti istog svim nacijama sveta.75 LITERATURA1. Anker, Morten, The High North and Russo-Norwegian bilateral economic relations, Russia, Finland and Norway: Economic Essays, BOFIT Online no. 15 (Bank of Finland: Helsinki, 15/12), 2009, pp. 3639. 2. Arctic Council, Arctic Marine Shipping Assessment 2009 Report (Arctic Council: Apr. 2009), 2009, Internet: http://arcticportal.org/uploads/4v/cb/4vcbFSnnKFT 8AB5lXZ9_TQ/AMSA2009Report.pdf, 05/01/11 3. Beary, Brian, Race for the Arctic, CQ Global Researcher, Vol. 2., No. 8., Washington, DC, 2008. 4. Beatty, Andrew, Panama Ports Expect Boom Despite U.S. Slowdown, Reuters, 19/03/08, Internet: www.reuters.com/article/idUSN1932770720080319 05/04/08 5. Blank, Stephen, The Arctic: A Future Source of Russo-Chinese Discord?, China Brief, Vol. 10, Iss. 24, Dec. 3, Washington, DC, 2010, pp. 7-9. 6. Christensen, Svend Aage, Are the northern sea routes really the short-est?, DIIS Brief, Copenhagen, Denmark, 30/03/09 Internet: http://www.diis.dk/graphics/ Publications/Briefs2009/sac_northern_searoutes-.pdf, 03/01/2011 7. Daily Telegraph Foreign Staff, UN to rule on Arctic seabed ownership, Daily Telegraph, 29/05/2008, Internet: http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/ 2045924/UN-to-rule-on-Arctic-seabed-ownership.html, 25/12/10 8. ECON, Arctic Shipping 2030: From Russia with Oil, Stormy Passage, or Arctic Great Game?, ECON Report 2007-070, Oslo, Norway, 2007. 9. Filijovi, Marko, Teritorijalna razgranienja na Arktiku, Vojno delo (leto), Beograd, 2010.75 Linda Jackobson, China Prepares for an Ice-free Arctic, op. cit., p. 13.

414


10. Global Time, China backed to play larger role in Arctic, Global Time on-line, 26/01/11, Internet: http://www.globaltimes.cn/www/english/sci-edu/china/201101/616888.html, 15/01/11. 11. Grupta, Arvind,, Geopolitical implications of Arctic melt-down, Strategic Analysis, vol. 33, no. 2 (Mar.), Brussels, Belgium 2009. 12. Jackobson, Linda, China Prepares for an Ice-free Arctic, SIPRI Insight on Peace and Security, No. 2010/2, Solna, Sweden, 2010. 13. Krugel, Lauren, Chinese Interest in Arctic Riches Heating Up: Calgary Political Scientist, Canadian Press, Calgary, 25/02/08 Internet: http://www.david-kilgour. com/2008/Feb_27_2008_09.htm, 06/04/09 14. Lasserre, Frdric, China And The Arctic: Threat Or Cooperation Potential For Canada?, China Papers, No. 11., CIC & CIR, Toronto-Ontario, Canada, 2010. 15. Lasserre, Frdric, High North shipping: myths and realities, in: Holtsmark S. G., Smith-Windsor, B. A. (eds), Security Prospects in the High North: Geostrategic Thaw or Freeze?, NATO Defense College (NDC) Forum Paper no. 7 (NDC: Rome, May 2009), pp. 179199. 16. Nilsen, Thomas, Norway welcomes China to the Arctic, BarentsObserver, 31/08/10, Internet: http://www.barentsobserver.com/norway-welcomes-china-tothe-arctic.4813544-116320.html , 05/01/11 17. Spears, K. Joseph, China and the Arctic: the awakening snow dragon, China Brief, vol. 9, no. 6 (18/03), Washington, DC, 2009, Internet: http://www.james town.org/ programs/chinabrief/single/?tx_ttnews[tt_news]=34725&cHash=9638471049 10/01/2011 18. Peiqing, Guo, Preserve legacy of open Arctic for all humanity, Global Time, 22/03/10, Internet: http://opinion.globaltimes.cn/commentary/2010-/3/515022.html, 07/01/11 19. US National Snow and Ice Data Center, Arctic Sea ice shrinks as temperatures rise, Press release, 3 Oct. 2006, Internet: 03/01/2011. 20. USNI, Unuted States Naval Institute, China: Linking the South China Sea and the Arctic Ocean, USNI on-line, 2010., Internet: http://blog.usni.org/2010/08/30/ china-linking-the-south-china-sea-and-the-arctic-ocean/ 25/12/10 21. Wade, Robert, H., Iceland will play crucial role in Arctic sea route, Financial Times, 04/03/10, Internet: http://www.ft.com/cms/s/0/639fde94-272c-11df-b84e00144feabdc0.html#axzz1CFO6PEBP, 29/12/10 22. Wang, Qian, Arctic research set to be beefed up, China Daily, 06/05/2010, Internet: http://wenku.baidu.com/view/faa5e460ddccda38376baf82.html, 15/01/2011 415


23. Wong, Queenie, In Arctic cold war, Russia plows ahead, McClatchy Newspapers, 05/08/08, Internet: http://www.mcclatchydc.com/2008/08/05/46477/ in-arctic-cold-war-russia-plows.html, 31/07/09 24. www.arctic-council.org

Marko FILIJOVI THE CHINESE (BIG) POLAR GAME ABSTRACT Climate changes have caused ice melting in the Arctic, thus creating new conditions in the region. Apart from making access to hydrocarbon deposits the Arctic region is rich in, new ways of transportation have appeared. In summer, the region is almost completely passable, thus making the routes between America and Asia much shorter. This has drawn attention not only of Arctic states, but also of some others, these especially including big exporters of consumer goods, as China and Japan are. The paper analyses the position of China with regard to other countries that are interested in exploitation of the Arctic region with focus on transport, in particular. Special attention is directed towards the strategic orientations of the Chinese management, this including the analysis of its approach, but also the positions of the international and especially the Chinese academic circles concerning the political and economic implications of joining of China to the Arctic race. Key words: Arctic, transport, China, Arctic process, geoeconomics.

416

Kina i Arktik

Documents