KABALA I SLOBODNO ZIDARSTVO

Orijent Beograd, 6021. AL
Urednik: Nebojša N. Novoselac
Predgovor: Nebojša N. Novoselac
Prelom teksta: Nebojša N. Novoselac
Dizajn korica: Miroljub Filipovi – Filimir
Štampa: GRAFOSTIL, Kragujevac
traganja. Hvala na bezuslovnoj ljubavi i
zajednikom vremenu provedenom na ovoj
planeti.
7
Sadraj
Predgovor ........................................................................ 13
Uvod ............................................................................... 19
Drevne Misterije .............................................................. 29
Predmet izuavanja ................................................... 30
Masonski ritual od 1717. do 1813. godine ........................ 33
Drevni i Moderni ....................................................... 35
Kabala ..................................................................................... 43
Istorija Kabale .......................................................... 49
Hrišanska Kabala .................................................... 51
Kabalistiko uenje ................................................... 53
Sefiroti kao kreativne sile u razvoju sveta .................. 69
Ljudska svest i Drvo ivota ....................................... 74
Hebrejski alfabet i Imena Boga ......................................... 81
Gematrija ................................................................. 84
Neizrecivo Ime Boga .................................................. 87
72 Imena Boga ......................................................... 90
Isak Luria Ari .................................................................. 93
Spoznaj samog sebe ......................................................... 99
Svrha ivota ............................................................ 101
Tikun - korekcija Duše ............................................ 104
utanje i govor .............................................................. 107
Rei i aneli ............................................................ 110
En Sof .................................................................... 118
9
Acilut – Svet bliskosti .............................................. 122
Berija - Svet kreacije ............................................... 123
Jecira – Svet injenja .............................................. 123
Spoznati Boga......................................................... 125
Slobodna volja ........................................................ 130
Graa Duše ............................................................ 134
Stvaranje sveta ....................................................... 144
Put duhovnog uzdizanja .......................................... 148
Vreme i prostor ....................................................... 151
Kralj Solomon – prvi i drugi Hram .................................. 163
Direktan kontakt Boga sa ljudima ........................... 164
Tabernakl ............................................................... 165
Prosvetljenje ......................................................................... 179
Šta je prosvetljenje ........................................................ 183
Sadraj
10
in prosvetljenja ..................................................... 186
Umesto zakljuka .......................................................... 193
Zahvalnost ............................................................................. 201
11
vu knjigu sam pisao etiri godine. Osnovna namera
nije bila da se rukopis ikada objavi, ve je pisan kao
vid samopomoi u jednom jako teškom ivotnom peri-
odu. Slobodno mogu da kaem da su me tada Kabala i Slobodno
zidarstvo mentalno sauvali. Da nije bilo Brata Nebojše Novoselca,
Starešine Masonske Akademije RVLS, mogue je da knjiga ne bi ni
ugledala svetlo dana. Na njegovo insistiranje i uz ogromnu pomo,
prvo izdanje je objavljeno. Za nešto više od šest meseci, knjiga je
prosto razgrabljena, bez ikakve reklame, prodajui se iskljuivo u
Hramu RVLS u Beogradu. Malo je rei da sam bio iznenaen, jer se
radi o dubokim duhovnim temama za koje sam mislio da zanimaju
samo mali broj Brae. Ispostavilo se da nisam bio u pravu i da Slo-
bodni zidari imaju e za temama koje su sama sr i suština našeg
drevnog i divnog Bratstva. To je verovatno i nit koja e u ovom veku
ouvati naš Red pred velikim izazovima koje novo doba pred njega
postavlja.
U meuvremenu, knjiga je prevedena na engleski jezik, posta-
vljena na Amazon, takoe bez ikakve reklame. Vrlo brzo je ušla na
listu bestselera i u oblasti Kabale i u oblasti Slobodnog zidarstva,
bivajui u odreenim periodima u top pet. Razlog je jednostavan, tre-
nutno je jedina knjiga koja povezuje ove dve duhovne škole. Zvui
neverovatno, ali tako je. Preko pedeset hiljada knjiga je objavljeno o
O
12
Masoneriji do sada, a meu njima ne postoji ni jedna koja objašnjava
vezu sa Kabalom.
Braa su me u ovom periodu u kome nema knjige u prodaji
konstantno zvala u potrazi za rukopisom i to je razlog zbog koga je
odlueno da se štampa drugo izdanje. Masonska Akademija i RVLS
su imali sluha za takvu odluku i ja im se ovom prilikom na tome
zahvaljujem. Zahvaljujem se i svoj Brai koja su odvojila svoje vreme
itajui je, a posebno hvala svima koji su me kontaktirali i preneli
svoje impresije i zahvalnost. Sve to daje nadu da e duhovna potraga
biti ruka koja e Masoneriju voditi napred uprkos svim profanim
izazovima koje hrane naš ego i zatamnjuju nam pravi i jedini put. A
taj put vodi ka Bogu i ponovnom spajanju sa njim.
Molim se Velikom Neimaru Svih Svetova da nas blagoslovi i da
nam da snage i mudrosti da ne pokleknemo.
Nebojša Nikoli
13
Predgovor
I
oj prvi susret sa autorom i naš višesatni razgovor koji
se tada zbio, prosto me je opinio. U njemu sam pre-
poznao nešto posebno, nešto što dugo vremena ni-
sam mogao da razumem i objasnim. Mnogo kasnije sam shvatio da je
Nebojša Nikoli posegao za neim mnogo višim od onoga što uopšte
moe da se iskae profanim reima, ili reima klasine psihologije,
lingvistike ili matematike i fizike. A posegao je za tim u nameri nese-
binog davanja i deljenja svima nama onoga što je on video, osetio i
kroz lino iskustvo doiveo. Koristei ovaj svoj rad kao medijum,
autor svima nama nesebino deli sebe, indirektno nam govorei da je
slobodnom voljom svoju nezavisnost stavio u slubu najvišeg oblika
ljudske interakcije – meuzavisnost. To je upravo ono što me je kao
magnet privuklo njemu i njegovom delu.
Velika mi je ast i zadovoljstvo što imam priliku da u ime Regu-
larne Velike Loe Srbije i Masonske Akademije Regularne Velike Loe
Srbije, pod ijem okriljem se ova knjiga izdaje, dam uvodnih par rei.
Knjiga je dugo pripremana i ekana, kako od strane autora, tako i od
strane italaca, pre svega Slobodnih zidara eljnih novih saznanja.
Poduhvat pisanja na temu koja povezuje Kabalu i Masoneriju je
veliki izazov koji je zahtevao višegodišnji trud, mnogo istraivanja i
prouavanja, zalaganja i odricanja. Meutim, najtea stvar u ovom
poduhvatu nije samo zalaganje i odricanje, to moe svako. Najtea
stvar je imati otvoren um za sve ono što našim ulima i percepcijom
M
Predgovor
14
sebi ne moemo da objasnimo u ovozemaljskom materijalnom svetu i
fizikom telu u kome se nalazimo. Jedino um koji je osoboen od
Ega, širina pogleda i jedan viši nivo razmišljanja i shvatanja Stvar-
nosti, moe da se upusti u prouavanje Kabale i veze sa Slobodnim
zidarstvom, što je autora kroz ovo delo posebno okarakterisalo.
II
Kabala jeste nauka ije uenje je milenijumima uspešno skriva-
no od profane javnosti, a znanja su se prenosila samo uskom krugu
posveenih. Tek u poslednjih nekoliko stotina godina Kabala se pola-
ko otvara i širi svoje neprocenjivo uenje na sve ljude. Za Kraljevsku
Umetnost takoe moe da se kae da je nauka, a u obliku u kome je
danas poznajemo datira samo trista godina. Meutim, mnogi istrai-
vai u Masoneriji tvrde da se slobodnozidarska misao rodila od
samog nastanka ljudske vrste i da e utihnuti sa poslednjim ove-
kom na ovozemaljskom svetu. Na svakom koraku mogu da se vide
neraskidive veze ove dve nauke, a uenja u Masoneriji su u mnogome
proeta istinama i mudrostima Kabale.
Jedno je neosporno, Slobodno zidarstvo je potrebno svim ljudi-
ma. Ono je skup nezavisnih ljudi s izrenom slobodnom voljom gde
svko im svoje sposobnosti i slobodno rzmišljnje. Misija Slobod-
nog zidarstva je izgradnja idealne graevine oveanstva gde su
subjekat i objekat gradnje ljudi. Ali, to nije orgnizcij koj bilo
kome nmee svoje stvove i uverenj. On je duhovn i morln
orgnizcij koj smo prepoznje i odbir ljude koji imju uroene
sklonosti k vrlinm i koji su spremni d se posvete i rtvuju z
bolji ivot i budunost svih ns i nših pokolenj. Slobodno zidarstvo
prepoznaje da ovek i Linost nisu jedno isto. ovek je prirodn
stvrnost mterijlnog postojnj dok je Linost plod teškog rd n
obrdi grubog kmen Etike Krkter, n unpreenju i spoznaji
samoga sebe.
Masonerija, kao duhovna i moralna organizacija, ima jasne
odgovore i tenju da svaki ovek spozna svoju duhovnost, jer jedna
od definicija duhovnosti jeste spoznaj samog sebe. Ali, šta je to du-
hovnost, duhovno traganje, šta je to duhovni razvoj, šta je to spiri-
tualnost? Mnogi imaju potpuno pogrešno uverenje, koje se kod vei-
ne profanih granii sa dogmom, da je to ona tamna sfera izvan
Kabala i Slobodno zidarstvo – SPOJITI SE S BOGOM
15
nauke, filozofije i tradicionalnih religija. Da se esto nalazi na granici
realnosti i duševnih patologija, pa stoga predstavlja potencijalno
mrano podruje zloupotrebe oveka od strane pojedinih devijantnih
grupa i verskih sekti.
Stvarni duhovni razvoj nije mogu bez istinskog saznanja o
tome ko smo i šta smo u suštini, u svojoj biti, koja je naša stvarna
priroda. Naš celokupni pogled na svet, doivljaj sveta i drugih ljudi
oko nas uslovljen je time kako doivljavamo same sebe. Šta mislimo
o sebi, to emo misliti i o drugima. Nemogue je uspostaviti realan,
smislen, odnos sa Stvarnošu, uistinu se razvijati u svetu u kome
ivimo, ukoliko prethodno nismo direktno spoznali svoju istinsku
prirodu, spoznali samoga sebe. Ako to ne uinimo onda ne moemo
da ostvarimo pravu vezu i kontakt sa Bogom.
Fokusirnje n Stvoritelj:1 Mudrost Kble poduv poje-
dinc kko d promeni sebe iznutr i prone Stvoritelj. To je ko
trgnje z nekim objektom preko objektiv kmere, okretnjem levo i
desno, postepeno izoštrvjui viziju sve dok iznend, spokoj! Vidimo
jsno.
III
Slobodno zidarstvo, onakvo kakvo ga danas poznajemo, kako
misli osea i radi, oduvek je bilo i verovatno e i na dalje ostati pre-
dmet privlanosti, entuzijazma i privrenosti mnogih, ali istovremeno
i predmet mrnje, pakosti, zlobe, klevetanja i proganjanja. Uzrok ova-
kvom dvostrukom gledanju, sa jedne strane, moe da se trai u nedo-
voljnom poznavanju ili nepoznavanju slobodnozidarskih sredstava,
ciljeva i tenji, dok se sa druge strane ogleda u nespremnosti posma-
traa da promeni sebe i svoju paradigmu. Oni koji su inicirani u
Bratstvo, a pogotovo oni koji su prodrli u njegovu bitnost i suštinu,
pravi ezoterici, oduševljavali su se i bili njegovi verni sledbenici, pri-
vrenici i propagatori. Oni koji ga nisu poznavali, ili nisu hteli da ga
upoznaju ili su ga površno i pogrešno shvatili, postali su njegovi pro-
tivnici pa i neprijatelji, a naroito oni kojima su slobodnozidarska
naela smetala, uglavnom zbog ovozemaljskih materijalnih ciljeva. Ne
dogaa se to samo Slobodnom zidarstvu. Istorijski gledano od vreme-
1 Rav Mihael Lajtman, iz knjige Taka u srcu
Predgovor
16
na nastanka sveta, ta pojava je tipina za sve organizacije sa tajnom.
Teško greši onaj koji svoj sud izrie o onom što ne zna, a još tee
greši onaj koji svoj sud izrie o predmetu koji ne poznaje, iako bi
mogao lako da ga upozna. Meutim, Slobodni zidari su spoznali da
postupke drugih ne ocenjuju kao dobre i loše ve za uzvrat svima
ine ono što ele da se njima vrati.
IV
tajne. Istraivai u Masoneriji ispituju njen nastanak i pokušavaju
da otkriju ljude koji su tu misao gajili mnogo pre nego što je Slobo-
dno zidarstvo organizovano u obliku kakav danas poznajemo. Ispitu-
je se istorija Egipatskih misterija, Dionizijevih misterija, Eleuziskog
saveza, Pitagore, Templara, Vitezova Ruinog krsta, Cehova kamena-
ra i zidara, Kabale, itd. da bi se, pod drugim vidom ali istom sadr-
inom, pronašao kontinuitet slobodnozidarske misli i suštine njenog
delovanja. Ima onih koji misle da je Slobodno zidarstvo ostatak egi-
patskog kulta, a zidarski ritual deo misterija. Neki su mišljenja da je
slobodnozidarska misao našla svoj izraz iz dela Zoroastra, Konfuija,
Bude, Mojsija, Hrista i njegovog Pretee sv. Jovana Krstitelja – patro-
na slobodnozidarskog Bratstva. Još jedan doprinos na putu tog istra-
ivanja je i ova knjiga koja daje vezu i uticaj Kabale na Slobodno
zidarstvo.
V
U vremenu u kome ivimo, nauka, filozofija i tradicionalne reli-
gije su veoma dobro utemeljene i prisutne u našem obrazovanju i
svakodnevnom ivotu. U poreenju sa njima, duhovnost je sasvim
malo zastupljena literaturom, sistemom, institucijama, društveno je
potpuno potisnuta, mistifikovana, sakrivena i obinom oveku skoro
nedostupna. A ona je to naše ishodište, krajnja realnost, od koje smo
se procesom evolucije udaljili i skoro potpuno zaboravili, zbog povr-
šnih egzistencijalnih, statusnih i materijalistikih igara svakodne-
vnog ivota. To je krajnje ishodište i cilj, to je neprekidni izvor ideja,
energije, snage, entuzijazma, ljubavi, ivotne mudrosti i radosti.
Rav Mihael Lajtman kae: Kao deca, postavljamo pitanja koja se
dotiu smisla ivota, veze sa Stvoriteljem. To su najprirodnija pitanja
17
koja pojedinac sebi postavlja. Ali onda ih potisnemo u nama i ivimo
kao roboti. NE POSTOJI NIŠTA OSIM NJEGA!
U Slobodnom zidarstvu se na posebnom mestu u ritualu istie:
Zakoni nas ine slobodnim. Re zakon, propis, na hebrejskom jeziku
takoe znai itav, celovit. Uenje Kabale upuuje na to da celovitost
znai jedinstvo oveka sa Bogom. Zato se moe protumaiti da iskaz
Slobodnih zidara Zakoni nas ine slobodnim znai Jedinstvo sa
Bogom nas ini slobodnim, što i jeste naš krajnji cilj i svrha ovoze-
maljskog postojanja.
U današnjem svetu u kome ivimo, negativne posledice otui-
vanja ljudi od duhovnosti, prekinuta veza sa Bogom, prisutne su u
svakom smislu i na svakom koraku. Stoga, svako podseanje na
duhovnost, na neraskidivu vezu sa Bogom, i svaki doprinos u tom
pravcu je nuan i preko potreban, što autor na jedan poseban i izu-
zetan nain upravo i ini ovim delom.
Neka Veliki Neimar Svih Svetova pomogne svakome od nas
da pronae Njega!
Predgovor
18
19
Uvod
jedan ljudski vek. Intelektualno pristupanje ovim mu-
drostima nema znaaja ukoliko se naueno ne prime-
njuje u svakodnevnom ivotu. Suština je iveti Kabalu i Masoneriju i
na taj nain ii ka cilju koji nam je svima namenjen, sjedinjenju sa
Bogom. Ova knjiga nema nameru da ulazi u najdublje koncepte, niti
je namenjena Brai koja se dugo i ozbiljno bave prouavanjem Kaba-
le. Zamišljena je kao uvodno štivo, a za one koje ova tema malo više
interesuje, kao mogui vodi i putokaz za dalje istraivanje. Cilj mi je
bio da ukaem na neraskidivu povezanost, kao i da Masone koji
imaju afinitet ka ezoterijskom aspektu svog Reda zainteresujem za
dublje prouavanje Kabale. Svaki Slobodni zidar bi trebalo da ima
bar osnovna saznanja o Drevnim Misterijama ija uenja predsta-
vljaju suštinu Masonerije, a koja su tokom vekova skoro potpuno
zapostavljena. Kabala sigurno spada u duhovno naslee oveanstva
ije bi Slobodno zidarstvo trebalo da bude uvar i moda najbrojniji
predstavnik u istoriji. Na Brai je da se zapitaju koliko je Masonerija
u tome uspela, kao i kojim putem planira da ide u budunosti kako
bi plamen koji postoji od osvita vremena nastavio da gori i prenosi se
do konanog završetka duhovnog razvoja oveka koji je Bog osmislio
stvarajui svet.
21
ZNAJU da ono postoji.
Na poetku svega je postojao samo Bog i njegova beskrajna
Svetlost.
dati joj potpuno ispunjenje svake vrste.
OVEK je krajnji cilj stvaranja koji je Bog imao u vidu kad je
odluio da stvori svet. Duhovni svetovi i materijalni svet su pomono
sredstvo koje treba da slue oveku.
Nije bilo predvieno planom stvaranja da ovek pati na bilo koji
nain. Ni smrt nije bila predviena.
Tako je i bilo sa prvim ovekom, Adamom. Imao je direktan
kontakt sa Bogom. Bio je srean i potpuno ispunjen. Bio je kao
njegov Tvorac.
Onda se desio Adamov greh u raju, raskinut je savez sa Bogom,
poelo je vreme patnje i smrti. Desio se PAD OVEKA.
Bog je postao skriven od direktne spoznaje ljudi postavljajui
zastore izmeu sebe i njih.
Cilj ivota je obnoviti stanje koje smo ve imali. POSTATI
PONOVO KAO BOG.
To podrazumeva kompletnu promenu ljudske prirode, od
M
sebine ka davalakoj i altruistinoj. Tek tada emo korigovati i
osloboditi Dušu.
Ljudska Duša je REALAN ENTITET. To je naše stvarno BIE.
Materijalno telo slui samo kao sredstvo za korekciju Duše, kako bi
se ona vratila svom izvoru i PONOVO SE SPOJILA SA BOGOM.
Za to je potreban razliit broj reinkarnacija, ali na kraju emo
svi neminovno završiti sa tim poslom, sve ljudske Duše e ponovo
postati jedno, kao što su na poetku stvaranja i bile.
Svaki dogaaj u našem ivotu je jedna lekcija poslata od Boga
direktno u cilju poboljšanja naše linosti i korekcije naše Duše.
Duhovni put je uzdizanje svesti, prepoznavanje tih lekcija i
spoznaja stvari koje moramo korigovati u nama samima.
Put ka Svetlosti je svakodnevni trening i vebanje.
Sami ga teško moemo prei. Postoje alati koji nam na tom
putu pomau.
SREA je osnovni parametar da li smo na dobrom putu.
SVAKI OVEK moe postati POTPUNO ISPUNJEN, duhovno,
zdravstveno, emotivno, materijalno, na svaki mogui nain.
Ovo nije new age tekst, ovo su drevne mudrosti koje postoje od
osvita vremena
25
Loa i oznaen zvanini poetak Slobodnog zidarstva,
verovatno niko nije mogao u tom trenutku da pretpo-
stavi do koje mere e zapoeti projekat da se razvije. Brzina širenja i
obim lanstva su prevazišli svaki oblik udruivanja na zemaljskoj
kugli vien do tada. Danas je masonsko Bratstvo najbrojnije Bratstvo
u istoriji, prisutno u skoro svim dravama planete, sa lanstvom koje
se broji milionima i iji taan broj je nemogue utvrditi. Za tri veka
postojanja, magnetska privlanost Reda je za lanove imala najum-
nije ljude, genijalne umetnike i naunike, sportiste, ljude koji su vla-
dali planetom u svom dobu, od kraljeva do politiara.
Namee se neminovno pitanje: u emu lei tolika magija Maso-
nerije? Šta je suština koja vekovima na okupu dri toliko ljudi na
dobrom glasu, slobodne misli, istog srca i mudre glave?
Odgovor još uvek nije potpuno jasan, iako se bezbrojni mason-
ski istraivai u mnogim radovima i analizama trude da ga pronau.
Smatra se da je do sada objavljeno nekoliko desetina hiljada pisanih
radova o Slobodnom zidarstvu, ali se odgovori na mnoga pitanja još
uvek trae i neizvesno je da li e ikada biti dati. To su verovatno
nepoznati osnivai Masonerije i eleli. Genijalni mudraci, iji identitet
nikada nije otkriven, stvari su postavili sa gotovo Boanskom mudro-
šu i povukli se u senku anonimnosti, kao što su pravi adepti od
osvita vremena inili. Mi i dalje ulaemo trud ne bi li shvatili bar
deli njihove istinske namere i zagrebali površinu iskonske mudrosti
koju su nam ostavili u naslee.
Pokušau da ponudim neke od moguih odgovora na posta-
vljeno pitanje pratei smernice koje je pre više od jednog veka uteme-
K
ljio veliki masonski mislilac i spisatelj Volter Lesli Vilmsherst /Walter
Lesli Wilmshurst/.
socijalnih ambicija i afiniteta za pripadnošu i za udruivanje sa
mnoštvom ljudi na dobrom glasu, koji su se prikljuili Bratstvu.
Posmatrajui iz ugla nekog ko ima sline potrebe, ovaj odgovor bi
mogao da bude sasvim zadovoljavajui, meutim, posmatrajui iz
ugla osnivaa Masonerije, potpuno je minoran i besmislen. Da li bi se
adepti upustili u stvaranje takve organizacije da bi ispunili socijalnu
i statusnu komponentu? Ovakav odgovor bi samo devalvirao vred-
nost ogromnog i mudrog projekta i banalizovao ceo eksperiment.
Druga mogunost bi bila da je Masonerija kanal za sprovoenje
milosra i opšteg dobroinstva, što nesumnjivo predstavlja jednu od
njenih aktivnosti. Pre bi se moglo rei da je to samo sekundarni pro-
dukt osnovne ideje, koja uveliko prevazilazi iskljuivo filantropske
aktivnosti lanova. Postoje mnogobrojne organizacije u svetu koje
imaju identine ciljeve, ali za lanstvo u njima nije potrebna bilo
kakva vrsta inicijacije, niti one pruaju bilo kakve dublje spoznaje i
istine sem istog dobroinstva. Zakljuak je da ni ovaj argument ne
opravdava potrebu za stvaranjem Masonerije.
Masonski Red se moe okarakterisati kao škola morala i etikih
principa kojima poduava svoje lanstvo. Opet moe da se kae da je
to isuviše jednostavna karakteristika i razlog za nastanak Bratstva.
Ako prihvatimo grandioznost i genijalnost naina na koji je satkano
Slobodno zidarstvo, etika i moral se ue u svakoj obrazovnoj ustano-
vi, tako da i ova postavka, kao suština svega, mora apsolutno da se
odbaci. Da li bi uopšte neko mogao i da pomisli da tri veka najvei
umovi civilizacije pristupaju nekom udruenju, u kome se obavezuju
ozbiljnim zakletvama, samo da bi slušali o osnovnim moralnim
naelima?
Moda je iza cele ideje stajala elja da se Masonerija iskoristi
kao instrument za brzo privlaenje lanstva radi prevazilaenja broja
onih koji nisu lanovi Reda, a sve u cilju ostvarivanja politikih cilje-
va i nekakvog globalnog liderstva. Takva ideja se naješe koristi kao
argument za napade na Bratstvo, ali mora da se kae da je toliko
prizemna i profana, a da je ono što Slobodno zidarstvo nudi mnogo
više od banalnih materijalnih koristi. Cilj Masonerije je upravo su-
27
protan od najniih poriva ljudskog ega, predstavlja pouku kako da se
ovek protiv toga izbori.
namee sam. Magija Masonerije je sadrana u njenim ritualima, koji
prenose uenja o suštini postojanja, prisutna od nastanka Univer-
zuma, uvijena u alegoriju i legendu a ilustrovana simbolima. Iako
ogroman procenat samog masonskog Bratstva nije svestan ove inje-
nice, ipak oseaju titraje koji dolaze iz rituala, i makar podsvesno
shvataju da se nalaze u prisustvu neeg dubokog, što dodiruje
suštinu njihovog bia.
istraivaa po pitanju mnogih nedoumica u vezi rituala. Kako su
izvorno izgledali i kakve pouke su originalno davali? Od kada datira-
ju u današnjem obliku? Ko su autori? Da li u sebi nose veliku miste-
riju ivota?
Odgovori bi mogli da se podele u dve grupe. Prva je ona koja
zastupa stanovište o njihovom postojanju od osvita vremena, kako su
to voleli da kau neki od oeva masonske misli i literature, genijalni i
neumorni tragaoci za drevnim znanjem utkanim u masonsko uenje.
Druga je ona koja se pojavila u periodu od poetka do polovine
dvadesetog veka i koja svoje zakljuke donosi iskljuivo na osnovu
istorijskih injenica i dostupnih dokaza. Nju ine savremeni mason-
ski istraivai koji se vode naunom metodologijom, a ne spekulaci-
jama i legendama.
Meu najveim masonskim istraivaima starijeg vremena, kao
što su V. Preston /W. Preston/, A. Pajk /A. Pike/, A.G. Maki /A. G.
Mackey/, G. Oliver, R.F. Guld /R.F. Goulde/, A.E. Vejt /A. E. Waite/,
C. Vait, V.L. Vilmsherst /W.L. Wilmshurst/, ne postoji ni traak
sumnje da je cilj formiranja Masonerije bio institucionalizacija uenja
Drevnih Misterija. Meutim, kako za ovu hipotezu apsolutno nepo-
stoje istorijski dokazi, njoj se mora pristupiti intuitivno, a ne striktno
nauno. Savremeni masonski istraivai insistiraju na postojanju
vrstih dokaza za svaku iznetu tvrdnju po pitanju nedoumica kojih je
mnoštvo u vezi poetaka, ciljeva, osnivaa i mnogih drugih tema u
Slobodnom zidarstvu. Neki od njih negiraju bilo kakvo prisustvo
ezoterije u ritualima i sa podsmehom gledaju na radove navedenih
starijih divova masonske misli, karakterišui ih naivnim!
Misterijske osnove Slobodnog zidarstva
28
Ipak, pri stupanju u Bratstvo, na samoj inicijaciji, kae se da
e novi Brat dobiti tajne Drevnih Misterija. Ova injenica, meutim,
ostaje toliko zanemarena da veina Masona nikada ni ne pokuša da
sazna bar osnove ovih uenja niti da proba da doe do informacija o
njihovoj suštini. Same masonske instrukcije retko eksplicitno otkri-
vaju suštinu, pa je ostavljeno individualnoj potrazi svakoga Brata da
napravi sopstvene zakljuke.
Citirao bih Brata Alberta Pajka /Albert Pike/ koji je posvetio
ivot traganju za drevnim znanjima, prouavanju misterija, njihovih
simbola i rituala, traio vezu sa poecima Masonerije i pokušao da ih
ponovo utka u slobodnozidarske rituale. On u knjizi Moral i dogma
kae: Kroz velove svih hijeratikih i mistinih alegorija drevnih dogmi,
ispod zastora svih svetih zapisa, u ruinama Nineve i Tebe, na trošnim
zidinama drevnih hramova, pocrnelim licima sfingi u Egiptu i Asiriji, na
monstruoznim ili predivnim slikama koje Vede prevode za vernike u
Indiji, udnim simbolima naših starih knjiga Alhemije, u prijemnim
ceremonijama svih misterijskih udruenja, nalazimo tragove doktrine
svuda iste, i svuda paljivo skrivene. Okultna filozofija je izgleda bila
rasadnik svih religija, tajna poluga svih intelektualnih sila, klju svih
Boanskih nepoznanica, i apsolutna kraljica društva, u epohama u
kojima je bila iskljuivo rezervisana za poduavanje sveštenstva i
kraljeva.
29
jali u svim delovima sveta. Zajedniko za sve njih, bez
obzira na epohu ili podneblje u kojoj su postojale, jeste da su preno-
sile istu Tajnu Tradiciju ili Drevnu Mudrost. Tajna Tradicija je takoe
noviji pojam koji je uveden u teozofiji i koristi se za oznaavanje
uenja o gubitku koji je zadesio prvobitnog oveka, seanjima na taj
gubitak koja su prisutna u obliku razliitih simbola, kao i o nainu
za regeneraciju i obnovu ljudske vrste koji e se sigurno desiti i
nadoknaditi ono što je izgubljeno.
Gubitak se odnosi na takozvani Pad oveka i Adamov greh u
raju. Raskinut je direktni kontakt oveka i Boga, ovek je postao
nesvestan svoje Duše i Bojeg postojanja uopšte. Umesto ivota ispu-
njenog blagoslovima, poelo je doba smrti, patnje, bola, ratova. Me-
utim, takozvana regeneracija oveka o kojoj su uile Drevne Miste-
rije e se neminovno desiti, a misterijski sistemi su pruali sistema-
tizovan i metodološki strukturisan put ka njoj.2
Ovo je upravo i osnovna tema ovog rukopisa.
Drevne Misterije su bile prisutne u Egiptu, Indiji, Haldeji, Per-
siji, Staroj Grkoj, Rimu, postojale su Druidske i Mitrajske Misterije,
a sve su bile kanal za prenošenje iste nauke. Saznanja o njima su
2 Preporuujem odlinu knjigu Ancient Mysteries and Modern Masonry, arlsa Vejla /Charles Vail/ u kojoj su detaljno objašnjeni i opisani mnogi drevni misterijski sistemi i njihova veza sa Slobodnim zidarstvom – prim. aut.
S
prilino štura, jer je karakteristika svih ovih sistema bila stroga
tajnost.
Predmet izuavanja
Razliite su teorije o poreklu drevne nauke, a jedna od njih
jeste da potie direktno od Boga koji ju je predao odabranoj grupi
anela u raju, sa kojih je kasnije preneta paljivo odabranim i posve-
enim ljudima. U svakom sluaju, predmet prouavanja misterijskih
sistema je uenje o Bogu i metodama za uspostavljanje kontakta s
njim, ljudskoj Duši, ureenju Kosmosa, nematerijalnom svetu i
uopšte dobijanje saznanja koja su nedostupna spoznaji pomou
samo ljudskih ula. Zbog toga je akcenat ovakvog uenja na proši-
renju ljudske svesti izvan ogranienja fizikog nivoa, kako bi mogla
da se percipiraju viša znanja i da se dobiju spoznaje nedostupne
profanim ljudima.
da se nazovu posebnim akademijama i trening kampovima za podu-
avanje i usavršavanje ljudi. Pristup kroz obaveznu inicijaciju su
dobijali samo odabrani, najduhovniji predstavnici svog vremena,
posveenici spremni na ogromna odricanja i potpuno odvajanje od
materijalnih vrednosti. inovi inicijacije su bili veoma surovi, toliko
da su esto direktno bili ugroeni ivoti neofita. Osobine koje su tra-
ene od njih su smernost, poniznost, altruizam, istoa misli i tela,
kao i vladanje sopstvenom prirodom i strastima. Bile su potrebne
godine mukotrpnog rada samo za proišenje kandidata, stalno je
proveravan stepen njihovog napretka, vršena je rigorozna selekcija, a
retki su dobijali priliku da idu do kraja, do najviših tajni i znanja. To
podrazumeva da su sticali sposobnosti nadljudi, koji su mogli direk-
tno da spoznaju duhovni svet, da budu u komunikaciji sa njim
pomou meditacije i kontemplacije. Preduslov za vladanje nad zako-
nima prirode je da posveenik u potpunosti ovlada samim sobom. Na
kraju ovek postaje kao Bog, što se oznaava stvarnom deifikacijom
ili apoteozom.
Suština uenja Drevnih Misterija jeste da ovek u sebi posedu-
je odreene kvalitete koji uz napor i posveenost omoguavaju da
potpuno oisti Dušu, prevlada svoju materijalnu prirodu, postigne
smirenje i ispunjenost i još u ovom ivotu stupi u kontakt direktno
31
sa Bogom ili sa Boanskom iskrom u sebi. Hermes je rekao da je
vrlina Duše znanje, a neznanje predstavlja njenog najveeg neprijate-
lja. Proišenjem Duše, uz pomo i negovanje vrlina u oveku, dolazi
se do blagostanja u ovozemaljskom ivotu. Na ovaj nain, ovek mno-
go lakše savladava probleme materijalnog postojanja, kao što su pa-
tnja, strah, nemir, bolest, agresija i sve ono što obino karakteriše
svakodnevni ivot. Takoe, on postaje spreman za ivot koji dolazi
nakon smrti, njegova Duša se spaja sa svojim Boanskim korenom.
Svaki ovek se nalazi na razliitom spiritualnom nivou i shodno
tome nije svako od iniciranih mogao da rauna na vrhunske duhovne
podvige. Najvei mudraci i uitelji kroz istoriju su prošli kroz vrata
inicijacije u misterijska znanja. Paljivo su birali svoje sledbenike kao
i one koji su preuzeli ulogu daljeg poduavanja, od Orfeusa, Pitagore,
Bude, Plutarha, Platona, Sokrata i mnogih drugih.
Naini uenja i ezoterijski pristup
Neophodnost dranja u tajnosti dobijenih informacija je naj-
stroe zahtevana od pripadnika misterijskih sistema. Ueni su mu-
drosti i veštini utanja pa su nekada morali da provedu godine u
kontemplaciji i posmatranju. Svi drevni uitelji su bili svesni da Taj-
na Tradicija nosi ogromnu mo a samim tim i iskušenje ka sebinoj
upotrebi, tako da je kršenje zakletve utanja kanjavano smru. Zbog
toga je znanje prenošeno ezoterijski, kako bi se zaštitilo od profanih.
Drugi razlog je razlika u nivou duhovnog razvoja meu ljudima i
nesposobnost veine da uenje prime na pravi nain. Isus je rekao:
Ne bacajte ono što je sveto psima, ni bisere svinjama, jer e se vratiti
da vas rastrgnu. Tokom istorije svi uitelji su pronalazili naine
zaštitite tog uenja pod razliitim velovima, a opet su ga davali onima
kojima je namenjeno. Korišeni su simboli, numeriko vrednovanje
slova, geometrijski oblici i mitovi koji su alegorijski govorili o padu
ljudske Duše i njenoj reinkarnaciji do momenta kada je bila spremna
da se potpuno vrati kui, u Boanski svet.
Drevne Misterije
33
1717. do 1813. godine
ako lino duboko verujem da su Masoni uvari i nosioci ba-
klje znanja i mudrosti koja postoji od poetka civilizacije, u
ovom rukopisu u preneti i stanovište bazirano na suvim
injenicama. Dao bih kratak pregled razvoja rituala od nastanka Prve
Velike Loe Engleske (PVLE) 1717. do 1813. godine i formiranja Loe
Ujedinjenja, kada je uspostavljena suština i sadraj rituala koji
manje više i danas postoji.
Hipoteza je da su od samog poetka rituali nosili mistini kara-
kter i da su vremenom samo doterivani i prošireni u istom cilju.3
U Konstituciji Velike Loe Engleske se kae da se isto i drevno
Slobodno zidarstvo sastoji od samo tri stepena, ukljuujui Kraljev-
ski Luk. Drei se ove injenice, u ovom rukopisu nee biti analiziran
ni jedan drugi oblik rituala, iako danas u Masoneriji postoje mnogo-
brojni i razliiti obredi.
Trenutno je stanovište, na osnovu dostupnih podataka, da je
ritual u trenutku osnivanja PVLE 1717. imao dva stepena, da je oko
1723. uveden trei stepen sa legendom o Hiramu, da je Stepen Kra-
ljevskog Luka (Royal Arch) uveden oko 1730. od strane Loe Drevnih,
i da je ujedinjenjem Loa Modernih i Drevnih 1813. prihvaen oblik
3 Braa koja nemaju afinitet prema istoriji Slobodnog zidarstva kao i itaoci
koji nisu pripadnici Reda, sledee redove mogu slobodno da preskoe – prim. aut.
I
34
koji se danas nalazi u Konstituciji Ujedinjene Velike Loe Engleske
(UVLE).
Veina podataka koju imamo o masonskom ritualu pre 40-ih
godina osamnaestog veka dolazi u obliku rukopisa sa katihizisom.
Katihizis je dijalog u obliku pitanja i odgovora koji je sauvan do
današnjih dana u radu slobodnozidarskih Loa. Meutim, katihizisi
danas slue za proveru znanja kandidata prilikom ceremonija Una-
preenja i Uzdizanja, dok su u osamnaestom veku imali mnogo veu
ulogu. Tada su predstavljali osnovni vid masonske pouke i bili su
sastavni delovi svakog okupljanja u Loi, bez obzira da li se radilo
ritualno, na odreenom stepenu, ili su se Braa okupila, kako danas
kaemo, konferencijski. Smatra se da oni predstavljaju prvobitni ob-
lik rituala izvoen u periodu zvaninog poetka Masonerije.
Polazna taka za istraivanje istorijske osnove masonskih ritu-
ala je knjiga Early Masonic Catehisms, pisana od strane poznatih ma-
sonskih istoriara Knupa /Knoop/, Dounsa /Jones/ i Hamera
1943. godine, a koja je revidirana i dopunjena 1963. radom još
jednog priznatog autora Harija Kara /Harry Car/ u delu An Examina-
tion of the Early Masonic Catehisms. Knjiga opisuje šesnaest naj-
starijih sauvanih rukopisa od kojih su neki privatne zabeleške tada-
šnjih Masona u cilju pomoi u memorisanju rituala. Drugi su javno
objavljeni, a generalno je prihvaeno meu slobodnozidarskim istra-
ivaima da predstavljaju pouzdan izvor, uz napomenu da ih ipak sa
opreznošu treba prihvatiti.
Najraniji rukopis opisan u pomenutoj knjizi je Edinburgh Regi-
ster House Manuscript koji datira iz 1696. godine, a pronaen je
1808. u Škotskoj. To je najstariji dokument o masonskim ritualima i
stepenima. Zatim sledi Chetwode Crawley MS iz 1700, pronaen u
Irskoj oko 1900. godine; Sloan MS i Dumfries No4 MS iz 1710.; Kevan
MS iz 1715. godine, pronaen 1954. u Škotskoj. Svi su iz perioda
bliskog formiranju PVLE i imaju uglavnom škotsko poreklo.
Posebno mesto zauzima uveni Priardov /Prichard/ antima-
sonski pamflet Masonry Dissected iz 1730. godine, koji je takoe
opisan u Early Masonic Catehisms. To je jedan od najpoznatijih anti-
masonskih tekstova, u kome se Masonerija oznaava kao jedna od
najveih prevara u istoriji i u kome se upozorava na njenu veliku
opasnost. U njemu se prvi put pominje trei stepen i legenda o
35
Hiramu Abifu. Knjiga je doivela neverovatan uspeh i nekoliko
izdanja u kratkom periodu. Kupovali su je kako Masoni, tako i
estoki protivnici Masonerije. Kao istorijski dokument ima nemerljiv
znaaj jer detaljno opisuje sva tri stepena prisutna u tom trenutku.
Decenijama je predstavljala nezvanini masonski ritual u pisanoj
formi i moe se rei da je doprinela stabilnosti rituala.
Oblik pitanja i odgovora kao forma rituala za sva tri stepena je
detaljno opisan. Tanost Priardovih navoda je potvrena time da je
Velika Loa nakon objavljivanja knjige promenila tajne rei uenikog
i pomonikog stepena. To je u mnogome doprinelo nemogunosti
Irskih Masona da pristupe engleskim Loama, a nije iskljueno da je
upravo to i bio cilj. Konana posledica je bilo formiranje Loe
Drevnih, o kojoj e biti rei u daljem tekstu.
U najranijim rukopisima koje H. Kar detaljno analizira u svojoj
knjizi, Kabala se pominje samo u jednom od njih. Meutim, sam
autor kae da je „ignorisao delove nekih rukopisa koji nemaju dodira
sa Priardovim pamfletom niti sadašnjim oblikom rituala, a koji po-
minju kabalistike take.” Radi se o vrlo starom dokumentu iz 1726.
godine Grand Mistery Laid Open. Meutim drugi masonski autor,
V.K. Maknalti /W.K. MacNulty/, daje prikaz ovog dokumenta u kome
se kae: „Koliko znakova ima pravi Mason? Devet, i oni se dele na
Duhovne i Telesne. Imaju li duhovni znaci neka imena? Imaju, ali se
ne otkrivaju novoprimljenim lanovima jer su kabalistiki.” U kasni-
jem tekstu koji se tie Svete Rei kae se: „Šta je Ona? To je kaba-
listika Re.” Ne bi trebalo davati neke konane zakljuke na osnovu
samo jednog dokumenta, ali potrebno je da se navede kao veoma
stari pisani trag koji povezuje Kabalu i Masoneriju.
Moda je najkompletniji tekst o vezi dve nauke Maknaltijev esej
Kabbalah and Freemasonry. Meutim, zahteva prilian nivo pozna-
vanja kako simbolike Slobodnog zidarstva tako i Kabale.
Drevni i Moderni
etrdesetih godina osamnaestog veka poelo je stvaranje para-
lelne Velike Loe koje je imalo veliki istorijski znaaj u formiranju
konanog oblika rituala. Kao i po pitanju PVLE, mnoge nedoumice
postoje i oko nastanka Loe Drevnih, kako se nova Loa nazivala.
Najverovatnije da je bila formirana od strane Irskih Masona koji nisu
Masonski rituali od 1717. do 1813. godine
36
Sveti Kraljevski Luk
bili primljeni u Loe pod okriljem PVLE bilo zbog svog porekla, bilo
zbog razlike u ritualima. PVLE se od tog perioda nazivala Loa Mode-
rnih iako je osnovana decenijama pre Drevnih, a taj naziv im je do-
deljen zbog „inovacija” koje su uneli u dotadašnje rituale. Nije pot-
puno jasno na koje tano inovacije su Drevni imali zamerke, premda
su tvrdili da je PVLE odstupila od Drevnih Meaša (Ancient Land-
marks) Slobodnog zidarstva i da su zanemarili mistino i ezoterijsko
uenje.
Loa Drevnih se širila vrlo brzo i postala je ravnopravni takmac
Modernima. Ubrzo se u okviru
Loe Drevnih pojavio stepen Sve-
tog Kraljevskog Luka (Holy Royal
Arch). Moderni su insistirali na
tome da se Masonerija sastoji od
tri stepena i skoro 70 godina nisu
prihvatali Kraljevski Luk, premda
njihove pojedine Loe.
oni masonski autori koji apso-
lutno negiraju postojanje bilo
na Reda nije u fizikoj gradnji ni
zakonima prirode, ve u Kraljev-
skoj Umetnosti koja je predata
direktno od Boga Adamu i sauvana sve do pojave Slobodnog zidar-
stva. Dokument koji ovo nedvosmisleno potvruje je Ahiman Rezon,
Konstitucija Loe Drevnih. Tu se pravi jasna razlika izmeu opera-
tivnog zidarstva i Kraljevske Umetnosti i daje niz kojim je ova Boan-
ska nauka prenošena od Boga, preko Adama i Noja, do današnjih
dana. To je i suštinska razlika izmeu Modernih i Drevnih koja je
obeleila drugu polovinu osamnaestog veka i razliitu evoluciju
37
rituala, a zasnovana je na insistiranju Drevnih na mistinoj suštini
Masonerije i tvrdoglavom odbijanju Modernih da priznaju Stepen
Kraljevskog Luka.
Vilijam Preston
veku a ne pomenuti Vilijama Prestona /William Preston/ – (1742-
1818) bilo bi nepotpuno.
najznaajnijih linosti u troveko-
vnoj istoriji Slobodnog zidarstva.
Veliki reformator, najvei autoritet
je roen u Škotskoj, u Edinburgu.
U mladosti se preselio u London i
iniciran je 1763. u jednu od Loa
Drevnih. Sledee godine je iniciran
i u Lou Modernih, što je za to
doba predstavljalo normalnu stvar,
ivotu je bio izbor za Starešinu
Loe, pet godina nakon prijema.
Tada je, kako sam kae, odluio da
bi trebalo da naui o Bratstvu sve što je moglo da se naui. Poinje
sa neumornim radom, istraivanjima i ostvaruje veoma plodonosnu
komunikaciju sa Braom širom Engleske.
Bio je strašno nezadovoljan stanjem u kome su se nalazile ma-
sonske pouke tog vremena. Nazivao ih je sirovim i nesavršenim, na-
stalim kao posledica neznanja onih koji su ih formirali. Iskreno je
verovao u drevnost i mudrost izvorne Masonerije koja je glupošu
njenih lanova bila potisnuta. Pronašao je stara dokumenta koja su
potvrivala njegove tvrdnje i poeo je da ih ugrauje u sistem koji je
sam formirao. Pri tome, ni u jednom trenutku nije mislio da pravi ne-
što novo, ve samo da obnavlja i spasava ono što je postojalo, a bilo
je izgubljeno.
Tako je nastala njegova Pouka uenikog stepena, koja je izu-
Vilijam Preston
/William Preston/
38
zetno prihvaena od strane Velike Loe. Preston je zatim pristupio
reviziji i ostala dva stepena i njegova knjiga Illustrations of Masonry je
moda najvanija knjiga u istoriji Masonerije koja se bavi tematikom
masonske edukacije. Samo u Engleskoj je doivela dvadeset izdanja.
I danas se svake godine po jedan masonski predava imenuje od
strane UVLE sa zadatkom da predstavi jednu lekciju Vilijama Pre-
stona. Njega smatraju i ocem masonskog obrazovanja u SAD, gde je
na bazi Prestonovih predavanja Tomas Smit Veb (Thomas Smith
Webb) stvorio sistem edukacije na amerikom tlu.
Preston je zadrao formu katihizisa, pri emu su pitanja sluila
kao podloga za detaljna objašnjenja razliitih slobodnozidarskih
tema. Transformisao je oblik prezentacija, tako da je umesto ranijih
skupova za stolom u tavernama, organizovao dvojicu, trojicu dobro
obuenih predavaa koji su predstavljali Nadzornike u Loama i
prenosili lekcije. O svom trošku je plaao njihova putovanja širom
zemlje kako bi se podigao nivo znanja meu lanovima Reda.
U poetku su se Prestonova predavanja bazirala na moralnim i
etikim lekcijama, da bi u kasnijim radovima akcenat bio na miste-
rijskim temama, baziranim na Solomonovom Hramu koga je smatrao
Masonskim Univerzitetom. Takoe, bavio se Platonovim uenjem i
Kabalom, što je još jedan razlog zbog koga mora da se pomene.
Trvenja izmeu Drevnih i Modernih su se nastavila do kraja
osamnaestog veka, da bi do ujedinjenja došlo 1813. godine, 27.
decembra na dan Svetog Jovana. Veliku ulogu u ujedinjenju je igrala
injenica da su u tom trenutku na elu obe Loe bili roaci, vojvoda
od Saseksa (Sussex) na elu Modernih, a vojvoda od Kenta na elu
Drevnih. Veliki Majstor Loe Ujedinjenja je postao energini i inteli-
gentni vojvoda od Saseksa. On je bio veoma posveen Masoneriji i
lino je uestvovao u reorganizaciji nove Ujedinjene Loe, vodei
Bratstvo do 1843. godine.
Problem priznavanja Kraljevskog Luka je rešen kompromisom,
tako što je u novoj Konstituciji proklamovano da se Slobodno zidar-
stvo sastoji od tri stepena ukljuujui i Kraljevski Luk koji tako nije
izdvojen u poseban stepen, ali je bio prihvaen od Modernih i pred-
stavljao sastavni deo rituala Loe Ujedinjenja.
Tada je stvorena i Loa Pomirenja, koju su inili lanovi i Dre-
vnih i Modernih, a iji zadatak je bio formiranje novog rituala. Pisane
39
zabeleške o radu ove Loe ne postoje, meutim ve oko 1816. rezul-
tati njenog rada i izgled novog rituala postaju vidljivi, nizom prezen-
tacija vršenih u okviru Ujedinjene Velike Loe.
Za vojvodu od Saseksa se moe rei da je bio konkretna veza
izmeu Masonerije i Kabale. Pošto je bio slabog zdravlja i imao pro-
bleme sa astmom, još kao malog su ga poslali u Nemaku zbog povo-
ljnije klime. Tamo se upoznao sa jevrejskom tradicijom. Aktivno je
govorio, itao i pisao hebrejski. Imao je zavidnu kolekciju literature
na hebrejskom jeziku, od ega i veliki broj kabalistikih knjiga. Nema
dokaza o njegovoj direktnoj ulozi u radu Loe Pomirenja, meutim na
osnovu njegovog poloaja na mestu Velikog Majstora Ujedinjene Loe,
teško je zamisliti da nije imao uticaja na formiranje i oblikovanje
novih rituala sa svojim aktivnim poznavanjem Kabale.
Masonski rituali od 1717. do 1813. godine
40
195
Nebojše Nikolia
I
vo je, pre svega, mudra knjiga. Knjiga na kojoj je dugo
raeno, jer poseduje onu retku osobinu da vam velike
istine prenese jednostavno, a da one ne postanu bana-
lizovane. To moe samo pisac koji je o tome što piše razmišljao dugo i
duboko, dok nije prvo sam shvatio suštinu, a potom se odluio da je
obznani i nama, itaocima. A koliko je taj rad veliki, obuhvatan i
zahtevan, govori i dvojna tema knjige: najvea dobroina organizacija
u povesti oveanstva i uenje koje promišlja i objašnjava prauzrok
nastanka i razvoj sveta i ivota, razuma i duše.
Autor knjige morao je, da bi dve ovakve kategorije doveo u
vezu, višestruku, funkcionalnu, uzronu, sloenu u svakom pogledu,
da pronikne duboko ispod površine i jedne i druge. Druga pomenuta,
to je od njega i traila. Uostalom, kao što bi to traila i od bilo koga
drugog, ko bi krenuo da se njome – Kabalom, bavi. Jer Kabala i jeste
uenje, vidimo to i iz ove knjige, o dubinskim razlozima postanja i
postojanja, o organizaciji svetovâ koja je sve, samo ne vidljiva neupu-
enom oku. Da bi mogao o njoj da piše, autor je svakako morao ne
samo da ui, nego da se uenju posveti. I da ne prestaje, kao što
O
196
nijedan posveenik ne moe da prestane to da bude, jednom kada
postane.
samo je naizgled jednostavnija za opisivanje i osmišljavanje. Orga-
nizacija „slobodnih ljudi na dobrom glasu”, u obliku kakav danas
poznajemo, traje mnogo krae od Kabale. Ali, ta organizacija stoji na
ramenima drugih, drevnih udruenja, koja su se stoleima i stole-
ima menjala i prilagoavala okruenju, vazda uvajui istu tajnu.
Tu je stvaralaki doprinos autora tim vei, što je suština Slobo-
dnog zidarstva skrivana, pa u tom skrivanju, izgleda, i zanemari-
vana. Kabalisti su krili svoje tajne, ali nisu krili da se tajnama bave.
Masoni su izbegavali da priznaju svako bavljenje bilo ime drugim,
osim dobroinim pregalaštvom. Autor nam pokazuje da su se bavili,
oigledno, i neim mnogo dubljim i znaajnijim, skrivanim do te mere
da se danas skoro izgubilo.
Ovaj zakljuak preasni Nebojša izvodi konsekventno, školskim
logikim sledom razmišljanja, od postavke premisa, do njihovog spa-
janja u zakljuak. Njegov metod je uporedna istorijska analiza, kojom
dokazuje da je okupljanje „slobodnih ljudi na dobrom glasu” u orga-
nizaciju koja, iako nije tajna, a ono jeste „organizacija sa tajnom”,
moralo biti zasnovano na neem višem od milosra i humanosti.
Vrlina i njeno postizanje od izuzetne je vanosti za duhovni mir, pa
time i njeno dostizanje dobroinim delovanjem.
Vrlina je, meutim, i nešto više od toga. Dostizati vrlinu, oboga-
ivati svoj ivot moralnim principima, ujedno je i priprema za nešto
vee i od oveka, i njegovog ivota samog. Vrlinu autor shvata, slede-
i naela Slobodnog zidarstva, kao put ka spoznaji viših principa.
Onome ko vrlinu ne poseduje, taj je put zatvoren, takav ovek ak ne
moe ni da zna da put postoji.
Otuda se milosre i ovekoljublje nuno javilo kao pratea akti-
vnost Slobodnog zidarstva, ali u ovoj knjizi, u uvodnom delu gde se o
njemu i njegovom savremenom razvoju govori, koliko pravilno, toliko
i energino, ukazuje se da je ono sabrano, nastalo i razvijalo se zarad
drugaijih ciljeva. Moe i vrlina sama biti cilj, i dobro je kad je tako,
ali posveenik mora da se otisne na dalji put. Kako taj put da prepo-
zna, kako njime da zakorai – izgleda da Slobodno zidarstvo više ne
ume da objasni. I zbog toga rav’ Nebojša kree, na svom putu, ova-
197
ploenom u ovoj knjizi, u potragu za blagom, za izgubljenom škri-
njom mudrosti.
U potrazi se obraa za pomo jednoj drevnijoj mudrosti – Kaba-
li. Pišui o njoj u knjizi, objašnjava nam je, deli po deli, uvodi nas
u njene poetne, površinske nivoe, a ponegde i dalje. Tek da vidimo,
da shvatimo, pred kakvom se velianstvenom mudrošu nalazimo.
Prolazi ponovo svoju obuku i, italaca radi, podastire je otvoreno, uz
kratka i jasna objašnjenja.
Poput Majistera Ekharta /Meister Eckhart/, pokazuje nam da
je, u Kabali, polazište intelekt, jer oni koji ele sjedinjenje sa Bogom,
koji zbog toga kreu u njeno prouavanje, moraju razumom da mu se
priblie, da prvo intelektualno spoznaju njegove osobine, ne bi li, u
malome bar, pokušali da ih oponašaju. Kabala je uenje o Bogu,
skup alata i saznanja, ali ne i sama spoznaja. Spoznaja zavisi od
pojedinca, njen je pristup individualistiki. Nema kolektivne spozna-
je, nema ukazanja masama, nema zasluge za druge, isto kao što
nema ni krivice koja se na druge prenosi. Ali, ona nije ni put usa-
mljenih pustinjaka, jer nas ui da smo istom merom odreeni i
odnosom prema sebi, i odnosom prema drugima, nainom na koji
primamo dobro i loše od onih koji nas okruuju.
itajui ovu knjigu, imamo privilegiju da nauimo kako mudro-
šu moemo da savladavamo i unapreujemo ove dve grupe odnosa.
Onoliko koliko smo u tome uspešni, otvarae nam se i trei put, naš
odnos prema Boanskom. Taj put nije ni lak, ni pravolinijski, ali je
nagrada do koje, po njemu stupajui, stiemo – velika. Nekada, otva-
rala se u vidu proroštva. Retkima, na isti e se nain otvoriti, ako
proroštvo zaslue.
ivljenja, pokušavajui da nas usmeri, nekada jasnije, nekada prikri-
veno, a nekada svom snagom, u trenucima πορα-e, 17
i pogotovo
onda, kada smo poništeni i izgubljeni pred preprekom, ali slobodne
17 ’... trenutak strašne zbunjenosti u koju upadamo kad se naša uverenja raz-
biju na sitne komade... ne znajui da objasnimo šta nam oi vide, šta dodiruju naši prsti, šta ujemo svojim ušima. ...naša πορα (aporija) nam daje svu potrebnu poniznost za pripremu duha, kako bismo uli istine koje su nam ranije bile nepodno- šljive...’, Janis Varufakis u uvodu ’Globalnog Minotaura’.
198
duše, koja nas oporavlja neposredno iz sefire . 18
Onako kako je to majstor Ekhart, da se još jednom na njega
pozovemo, shvatajui Boga kao ivotvornu svetlost, sroio dva veka
pre Mirandoling upoznavanja hrišanstva sa Kabalom:
„Wahrlich, es ist in der Finsternis, dass man das Licht findet,
also wenn wir in Trauer sind, dann ist dieses Licht uns am
nächsten.” 19
ivimo i ne slutimo koliko smo od takvih trenutaka zavisni, jer
ivimo u malom odseku posledine stvarnosti, malo toga zavisi od
nas. Da bismo mogli da utiemo, valja nam se uzdizati. Duhovno, ka
sferama uzrokâ. Valja nam se penjati Jakovljevim lestvama, da i
sami, poput njega, budemo prepoznati, iz mase izdvojeni, i imenom
zasluni. Valja nam postati ovek.
To je pravi povratak izvoru, poništavanje patnji haosa, prelazak
„jenseits von Gut und Böse.” 20
Taj put i to odredište, pripada, ui nas
preasni Nebojša, svakom oveku. Ali do njega mora doi sâm, na
sopstvenom putu i u sopstvenoj borbi. Mora proi onaj put, koji
prolazi u razvoju celo oveanstvo, a na ijem kraju je elja za
znanjem, natkriljena eu za duhovnošu.
III
Autor ove knjige nesumnja, nema dilema; on nam tano predo-
ava put regeneracije oveka. Moe sam, a moe i u potpornom udru-
enju za postizanje tog cilja: Slobodnom zidarstvu. Vezu Kabale i
Slobodnog zidarstva otkriva nam postepeno, skoro izokola, poevši
od, na primer, pisanja slova hebrejskog pisma, u dva pravca prima-
nja i rasprostiranja energije – odozgo nadole, uspravno, i zdesna
nalevo, vodoravno, poredei to sa pozivanjem Slobodnih zidara da
uvek delaju imajui pred oima Visak i Libelu. Tako tumaei slova,
njihovo znaenje i njihovu numeriku vrednost, odnosno delajui po
moralnoj vertikali i jednako prema svima, i izuavalac Kabale i Slobo-
dni zidar postae, na isti nain, naslednici dva sveta – ovog i onog
18 okmah /Chokhmah/, Mudrost, vidi u knjizi, poglavlje o sefirotima. 19 ’Zaista, u tami se svetlost pronalazi, jer kada smo u tuzi, svetlost nam je
najblia.’ 20 sa one strane dobra i zla, Nie.
199
Mnoge se još paralele daju povui: slobodnozidarski uenici
uvode se u osnovnu tajnu Organizacije idui od profanog, vidljivog ka
suštinskom, spoznatom; tako se razvija i uenje u okviru i Kabale –
od do i . 21
Dolazimo, ovim tragom, i do mudrosti ove knjige, koja se sastoji
u tome što je spojila jednu organizaciju i jedno uenje, doprevši do
suštine oba, i našavši da je istovetna, i da ih povezuje, iako su se,
naizgled, i organizacija i uenje, najvei deo savremene istorije, razvi-
jali nezavisno. Rav’ Nebojša uvideo je tu suštinsku vezu, ispitao je,
opisao i njome ih povezao. itajui ovu knjigu, na kraju nam ostaje
utisak, štaviše i smeo zakljuak, da je Slobodno zidarstvo ustano-
vljeno kao organizacija za sprovoenje uenja Kabale, mimo uskog
kruga posveenih, za njeno dovoenje u vezu sa slobodnim ljudima,
duhom slobodnim, koji su, kao takvi, znani i prihvaeni, i koji su na
dobrom glasu. Jer, samo takvi bi i smeli i mogli da na sebe prime
uenje Kabale, uenje o tajni nad tajnama, i da ga dalje prenose. Da
li je Slobodno zidarstvo trebalo da bude koa pojavnog oblika prevu-
ena preko kostiju i mišia suštine uenja?
Ako jeste, ono je, u svom savremenom obliku, bilo prvi iskorak
Kabale ka otvorenom društvu. Iskorak, koji se pretvorio u potpuno
otvaranje, kako to i saznajemo u ovoj knjizi. I eto paradoksa: ono što
je bilo skriveno, sada je javno, Kabala se razotkrila, svesno i sa na-
merom; ono što je tek naizgled bilo tajnovito, polako sopstveno ue-
nje, radi koga je i nastalo, sve dublje potiskuje.
Nasuprot otvaranju Kabale, Slobodno zidarstvo je, sudei pre-
ma hroniarima njegovog savremenog razvoja, bilo nekada mnogo
otvorenije i na otvoreniji nain prisutno u društvu. Dovoljno je pogle-
dati fasade beogradskih zgrada zidanih do drugog svetskog rata i na
njima primetiti slobodnozidarske simbole, postavljane bez zazora.
Šta se onda desilo u meuvremenu? Da li je Slobodno zidarstvo
bilo prejako udareno pesnicama dva ideološka totalitarizma dvadese-
tog stolea, koji ga, kao luonošu slobode, nisu trpeli? Moda je deo
odgovora u tome, ali svakako ne i celina, jer su totalitarizmi svakako
21 Od Malhuta /Malchuth/, Kraljevstva, do Binaha /Binah/, Razumevanja, i
okmaha /Chokhmah/, Mudrosti, vidi u knjizi, poglavlje o sefirotima.
Javno uenje Organizacije sa tajnom
200
jae udarili one koji su se, ve po tradiciji, bavili Kabalom, pa se ona
oporavila i razgranala. Odgovore svakako valja traiti i na još pone-
kom mestu, a kako nam ova knjiga sugeriše, udaljavanje od suštine i
onoga što je inilo raîson d’être, tome u dobroj meri doprinose.
Moemo li, onda, spoznatim tajnama Kabale probuditi uspava-
nu tajnu Slobodnog zidarstva? Obe nauke imaju isti cilj, kako to
izrekom tvrdi preasni Nebojša – uiniti svet boljim, a pojedincu
omoguiti pribliavanje Bogu. I zato nam se valja truditi – ne radi
Organizacije sâme, nego zbog onoga što ona moe da donese svakom
lanu ponaosob i celom svetu. Jer, eto još jednog paradoksa, na
kome poiva misao i Kabale i Slobodnog zidarstva: radei pojedina-
no, inimo opšte dobro. Drugaije se opšte dobro ne moe ni postii,
„...nije ovjek radi šabata, nego je šabat radi ovjeka”, 22
pa tim pre
Svako od nas koraa svojim putem. Vrlinom ili srdbom, do-
brim ili zlom, mudrošu ili glupošu, naš je izbor kako emo na iza-
zove okruenja da reagujemo. Od tog izbora zavisi hoemo li, negde
usput, doi i do škrinje sa blagom. Ecce liber, 23
koja nam u tome
moe pomoi, koja nas moe dovesti dotle da, kad nas ugledaju,
drugi kau: Ecce homo! 24
BrMilko Štimac
U Orijentu Beograd,
9. dana 9. meseca 6017. Godine Istinskog Svetla
22 Jevanelje po Marku, 2:27, parafraza 23 Evo knjige 24 Evo oveka!
201
Zahvalnost
da budem tolerantniji i bolji ovek.
Bratu Nebojši Novoselcu, na neverovatnoj energiji i trudu da
ova knjiga na kraju dobije finalnu formu i ugleda svetlo dana.
Bratu Milku Štimcu koji je od poetka bio svetionik i putokaz,
najbolji mogui savetnik, podsticaj kad zatreba i ruka i pomo pri-
jatelja i Brata.
smeo da pokaem nedovršen rukopis znajui da ete ga iskreno
oceniti. Za uzvrat sam dobio neverovatnu podršku i energiju da istra-
jem i završim knjigu.
Masonskoj akademiji i Regularnoj Velikoj Loi Srbije koji su mi
uinili veliku ast izdajui ovu knjigu pod svojim okriljem.
M

KABALA I SLOBODNO ZIDARSTVO

Documents