Jun final 1 - SERBIAN MIRRORNemanji}ima, kao i duhovne pesme. Kao {to je prof. Damir Male{ev u uvodnoj re~i pod nazivom Slova u sve~anim ode`dama napisao: “Lepota slike i lepota

I Z M A T I C E

11Jun 2018. www.serbianmirror.com

ugovor o saradnji povoljnije su odzvani~nih za 10 odsto.

Organizovanje pregledapodrazumeva pratnju, prevoz i pomo}korisniku ukoliko je potrebna. Ovu usluguorganizujemo na zahtev korisnika i nijeura~unata u ~lanarinu.

Primena ordinirane terapije uku}nim uslovima:

- Terapiju }e sprovoditi stru~nolice iz medicinske ustanove sa kojom sarad-jujemo. Terapija }e se sprovoditi isklju~ivona osnovu izve{taja specijaliste koji je pre-gledao korisnika i indikovao nastavakle~enja u ku}nim uslovima.

Prilikom urgentnih stanja, koris-nicima }e unapred biti jasno data uputstvai kontakti ustanova kojima se mogu hitnoobratiti. Na poziv korisnika u ovakvimstanjima, na{e osoblje }e im pru`itipodr{ku, ispratiti proces dijagnostike ile~enja, u~estvovati u izve{tavanju ozdravstvenom stanju tokom ~itavog procesale~enja, i nakon toga na~initi kompletanizve{taj i naglasiti koje su preporuke zanastavak le~enja, ako je to potrebno.

Pronala`enje adekvatne pomo}i inadzora:

- Na zahtev korisnika iliovla{}enog lica organizujemo pomo} u ku}iu slu~aju kada su korisnici privremeno ilitrajno slabo pokretni ili nepokretni, ilisme{taj u odgovaraju}i dom. Ovu vrstupomo}i }e vr{iti registrovane slu`be speci-jalizovane za ovu vrstu delatnosti.

- Na{i ljudi iz inostranstva mogupotpuno da se oslone na nas. Mi impoma`emo da njihova briga postane na{zadatak, da zajedno zbrinemo va{e naj-dra`e. Odr`avamo direktno konsultacijepreko telefona, skajpa, vibera, whatsupp-a i time zajedno odlu~ujemo ole~enju i za{titi ~lanova porodica na{ihljudi iz srpskog rasejanja. Ostvari}eogromnu u{tedu vremena, novca i smanji-ti brigu i sekiraciju zbog situacije sazdravljem va{ih roditelja i rodbine uotad`bini – savetuje doktor DejanRadenkovi} iz Beograda.

18. maj, 2018.Prijatelju moj, spopala me muka

od `ivota!Dve velike gluposti optere}uju

me ovih dana. Prva je ta da premijerkaAna ne da, da se nama penzionerima idr`avnim ~inovnicima vrate penzije i plateu punom iznosu, kako su pokradene pre trigodine. MMF je predlo`io da se vrate, apremijerka ka`e da je “zabrinuta, jer }eneki da se obogate”.

Misli na ljude sa visokim penzi-jama, kojima je najvi{e pokradeno. Sad biona da tudje penzije daje onima sa malimpenzijama, da vodi socijalnu politiku prekotudjih ledja i opet da plja~ka gradjane kojisu zaslu`eno stekli svoje penzije pozakonu. Ona ima privatnu firmu i bogataje, ali bi da uzima od sposobnih penzion-era da bi potkupljivala manje sposobne.

Drugu glupost rekao je amari~kiambasador K. Skot:

– Uranijum kojim smo vas tuklinije opasan!

A na{ narod i albanski sve vi{eumire od raka. SAD su ponudile na{emrukovodstvu da prizna tzv. Kosovo. Zauzvrat Amerika nudi pare ili ta~nije“Amerika }e Srbiju da pribli`i sebi!”

– Pove}a}emo trgovinu – odnos-no plati}emo vam milijardu dolara!?

Ne dao Bog da bude ameri~kaljubavnica kao Kosmet, pa da nam navlast dovede svoje mafija{e i zlikovce,kakav su Ta~i i Haradninaj u Pri{tini.

Ako se to desi, treba}e namhrabrost. A hrabrost je kada dode{ ku}iusred no}i dobro pijan, `ena te ~eka sametlom u ruci, a ti je pita{:

– ^isti{ ili se sprema{ negdje daodleti{?

***PLATO ISPRED HRAMA KAO

DEPONIJA

Svakog dana mnogo ljudi, verni-ka i turista, pose}uje Hram Svetog Savena Vra~aru. Prolaze ljudi kroz plato ispredhrama i Narodne biblioteke Srbije i gaze

po sme}u. Plo~ice na stazi do platoa supolomljene, izmrvljene i vla`ne od vode izfontane, koja pravi blato. Klupe za seden-je, jer verski je obi~aj da se sedi ispredsvetinje, okovane su pikavcima, kojepu{a~i bacaju ispod njih. Po stazi i travn-jaku su kake ku}nih ljubimaca i korebajatog hleba kojima se hrane lete}ipacovi, odnosno gradski golubovi. Gledaosam mladog Japanca koji se sagnuo i svo-jom kesom i rukom po~istio izmetbeogradskih pasa. Ovaj estetski haos upot-punjuju prosjaci, koji vam prosto nedozvoljavaju da udjete u hram, jer njihovadeca vas moljakaju i vuku za rukave “dajneki dinar“.

Sveti hram je mesto gde se ljudimole za bolji `ivot i budu}nost svojihpotomaka. Gde se {etaju bebe i mala deca,ali i psi.

Narodna biblioteka Srbije je hramknjige i pameti. Uz srpsko pravoslavlje isrpsku knji`evnost ne idu sme}e, pikavci,razlupane plo~e, blato, kore hleba ba~enena staze za {eta~e i posetioce.

Utisak je da nema nikog ko jenadle`an da brine o platou ispred NBS iHrama Svetog Save.

Nije ~isto}a grada Beograda uKnez Mihailovoj ulici ogledalo na{egmentaliteta. Ceo Beograd treba da je ~ist.Bio sam u Petrogradu, tamo nema pikava-ca nigde po ulicama i trotoarima. UBeogradu ih ima na milione jer su na{izagri`eni pu{a~i, zapravo zavisnici odduvana, bolesnici koji truju sebe ali iBeograd. Predla`emda SPC i NBS anga`uju radnike za~isto}u svog platoa, koji }e em da ~istesme}e, em svojom pojavom da opom-inju nesavesne da zagadjuju prilaz crkvii biblioteci.

Sre}no Marko Lopu{ina, pisac i novinar

29. maj, 2018.OPU[TENI NOVAK DJOKOVI]Novak Djokovi} pati od srpskog

sindroma zadovoljstva i zato vi{e ne}e bitisvemo}ni vladar belog sporta. Nole jedanas sasvim drugi ~ovek od... Nije onajgladni po~etnik, koji misli samo o pobedina sportskm terenu. O`enjen je, otac dvojedece, ima 100 miliona dolara u banci. Tajuspeh ga sa jedne strane raduje, a sa drugevezuje. Nije vi{e gladan pobeda.

Ne razmi{lja samo o `utoj lopti-ci, kako da je udari i gde }e da odleti.Glava mu je puna planova za {to sre}niji`ivot sa porodicom. Kao Srbin nesvesno jeodlu~io da je do{lo vreme da u`iva, a neda ratuje. Taj srpski poriv ka u`ivanciji uuspehu i bogatstvu, ja~i je od svih sport-skih `elja. To je sindrom svih ju`njaka, isvih srpskih sportista, koji rano odlaze upenziju.

Novak je sebe u glavi ve} oteraosa terena, vezao za porodicu i on se zatomu~i kada treba opet da trenira i opet daigra. Nole siluje reket i lopticu, pa i sebe.Povratka u doba ~eli~nog ratnika i {ampi-ona nema. Novak Djokovi} je danas zado-voljni i opu{teni Srbin.

Dr Marko Lopu{ina

MARKOVI KONACI

www.lopusina.com

Kada je pre nekoliko dana predsed-nik Dveri Bo{ko Obradovi} uSkup{tini predlo`io da se koristi

termin “srpske snage bezbednosti“ umesto“snage bezbednosti Srbije“, predlog nijeprihva}en uz opasku da je to nepotrebno,ali Odbor za standardizaciju srpskog jezi-ka ne misli tako, saop{tili su iz Dveri.Naime ~lanovi ovog Odbora, kog ~inenajistaknutiji akademici i stru~njaci za srp-ski jezik, poslali su pismo najvi{imdr`avnim organima u kom su istakli da jeodluka da u paso{ima vi{e ne stoji “srpskodr`avljanstvo“ ve} “dr`avljanstvoRepublike Srbije“ lo{a “sa jezi~kog i sanacionalnog stanovi{ta“.

Odbor ocenjuje da vlasti u Srbiji,ili oni {to imaju njihovu podr{ku, godina-

ma sistemski bri{u pridev “srpski“, gdegod im se u~ini da bi mogao asocirati nazna~enje “pripadnost Srbima“ i time sves-no vr{e nasilje nad srpskim jezikom,izlaze}i u susret onima kojima taj pridevsmeta u svim zna~enjima i kontekstima.

Obradovi} je pozdravio ovopismo i saop{tenje Odbora i istakao da jedobro da se kompetentni stru~njaci i insti-tucije ogla{avaju po ovako bitnim pitanji-ma. “Ovo pismo je pokazatelj da su Dveribile u pravu kada su predlo`ile amandmankoji bi uveo u upotrebu izraz srpske snagebezbednosti, ali i kada su predlagaleDeklaraciju o za{titi srpskog jezika, kojupredstavnici vlasti nisu hteli da stave ni nadnevni red u Skup{tini“, rekao jeObradovi}.

IZOSTAVLJANJE PRIDEVA “SRPSKI“ JE NASILJE NAD JEZIKOM

N O V E K N J I G E

12 Jun 2018.

Nedavno je iza{lo drugo izdanjeknjige “Slikovni bukvar pravoslavl-ja” Olgice Stefanovi}, a tim

povodom je 17. maja, u Sve~anoj sali DomaVukove zadu`bine u Beogradu uprili~enapromocija ove knjige. O knjizi su govorilirecenzent gospodin Dragomir Acovi}, zatimgospoda Milovan Vitezovi}, dr @arko Dimi}i Milorad Djo{i}, kao i autorka.

Ova knjiga bogatog sadr`aja ucelosti je posve}ena }irili~nom pismu, srp-skoj srednjovekovnoj umetnosti ipravoslavnoj veri. Kroz mno{tvo ilustracija~itaoci upoznaju svu lepotu srpskih fresaka,ikona, rukopisnih knjiga, ornamentike...Tekstovi koji oboga}uju rasko{no ilustrovanuknjigu su citati na{ih najve}ih duhovnikapoput Svetog vladike Nikolaja Velimirovi}ai Ave Justina Popovi}a, zatim, tu su osnovnemolitve, pri~e o srpskoj istoriji iNemanji}ima, kao i duhovne pesme.

Kao {to je prof. Damir Male{ev uuvodnoj re~i pod nazivom Slova u sve~animode`dama napisao: “Lepota slike i lepotare~i. Slikovni bukvar pravoslavlja kao kras-noslovlje i zlatoustost.“

Autorkin decenijski rad na projek-tu” Moja }irilica“ svrstao je medju one kojina najbolji na~in predstavljaju na{u kulturu,ne samo u Srbiji, ve} i {irom sveta. Imala jepreko ~etrdeset samostalnih izlo`bi u Srbiji,Rusiji, Kanadi, Sloveniji, Crnoj Gori,Republici Srpskoj, a svojim radovima izikonopisa, ilustracije i grafike predstavljala jeSrbiju na mnogobrojnim medjunarodnimizlo`bama u inostranstvu (Kini, Argentini,Meksiku, Finskoj, Poljskoj, Nema~koj,Belgiji...).

Slikovni bukvar pravoslavlja je na

Sajmu knjiga i umetnosti u Novom Sadumarta 2018. dobio prvu nagradu “ZaharijaOrfelin“ za najlep{u knjigu Sajma. OlgicaStefanovi} jedan je od dobitnika Zlatnezna~ke za 2018. godinu za nesebi~an,

predan i dugotrajan rad i stvarala~ki dopri-nos u {irenju kulture koju dodeljujeKulturno-prosvetna zajednica Srbije iMinistarstvo spoljnih poslova RS.Pokrovitelj ovog priznanja je Ministarstvokulture i informisanja RS.

Ovaj jedinstveni bogato ilus-trovani bukvar na 96 strana, po re~imagospodina Milovana Vitezovi}a, “ravan jepodvigu – pravoslavnom, posebno u kontek-stu sada{njosti, koja na`alost nije naklonje-na ovakvim iskrenim i sr~anim aktivnostimana o~uvanju }irilice. Ona nije samo ~uvar}irilice, ve} i duha srpskog prosvetiteljstvai svetosavlja. Njen umetni~ki rad u duhu

srpskog srednjovekovlja, posebno u ilumi-naciji }irili~nih slova, vrhunski je umetni~kirad i velika misija obnove bogate srpskesrednjovekovne umetnosti“. Recenziju zaSlikovni bukvar pravoslavlja napisao je

gospodin Dragomir Acovi}, arhitekta iheraldi~ar, koji proteklu deceniju prati ipodr`ava autorkino likovno stvarala{tvo.

U sklopu svog projekta MOJA]IRILICA Olgica Stefanovi} odr`avalikovne radionice za decu posve}ene}irili~nom pismu. Cilj ovih likovnihradionica je da se deca kroz kreativni radupoznaju sa zna~ajem i lepotom sred-njovekovne srpske umetnosti, kulture i pis-menosti. Radionice posebno ukazuju nazna~aj upotrebe }irili~nog pisma usada{njosti i budu}nosti, podse}aju}i da je}irili~no pismo deo na{eg kulturnognasledja i identiteta.

RECENZIJAOlgica Stefanovi} odavno je zamadji-

jana misterijom slova. Za nju slovo nijesamo forma i šifra ili ambala`a za zvuk;slovo je mo}an simbol, prenosnik poruke,glasnik po~etka i kraja postojanja. Zatomu pristupa sa strahom i poštovanjem,raš~iš}ava prostor oko njega, i formuslova kao grafeme ispunjava ikoni~kimlikovima onih koji ̀ ive po Slovu, postoje uSlovu i slave Slovo, ali isto tako Slovo jeovde zaštitnik, zaledje i odbrana svetosti,znak u kome se postoji, neka vrsta senkeGolgotskih krstova na kojima su razapetiSpas, Pokajanje i neokajani Greh. Slovo jeikonostas i crkva, horizont i brod, deootvorenog neba kroz koji nas posmatrajuoni koji su se proslavili pred Tvorcem iogledalo u kome nastojimo da se prepoz-namo i da spoznamo svoju te`inu na ter-azijama pravde.

U ovom prolaznom i efemernomtrenutku sadašnjosti, Olgica Stefanovi} jeodabrala da nas podseti da je u po~etkubila Re~, i da je Re~ bila u Boga! Sa slovaOlgice Stefanovi} posmatraju nas preci,na njima ~itamo svoj genetski kod, svojzavršni ra~un savesti i te`inu koju }emoimati kada nas budu merili.

Ima jedna bitna razlika izmedjudrevnih iluminatora i Olgice Stefanovi}kada je odnos prema inicijalu u pitanju.Za nju, slovu nije potreban ukras, slovoje ukras po sebi. Ona slovu pristupa kaookviru iz koga nam se obra}aju se}anja:se}anja na izgovorene i napisane re~i,se}anja na one koji su te re~i stvorili i naone koje su te re~i rodile. Zato nam se izslova obra}aju likovi koji ve~no `ive, re~ikoje ne umeju da umru, poruke koje namsvest dr`e ~vrsto, ne u stezi mengelanego u zagrljaju ljubavi. Kao naheraldi~kom štitu, likovi na njenim slovi-ma imaju sopstvenu hijerarhiju, po~asnepozicije, pokoravaju se zakonitostimakompozicije, hijeratskog statusa inepomerljivoj estetici ~ije su nam normenepoznate, ali lako prepoznajemo da lijesu ili nisu poštovane.

Borba za o~uvanje }irili~nog pisma unašoj Srbiji deluje kao kontradikcija samojsebi, kao svojevrsni oksimoron. Ipak,udvori~ki mentalitet, kombinovan sapseudointelektualnim podozrenjem imedijskom netolerancijom prema }irilici,predstavlja fakti~ko stanje našeg ponašan-ja, vremena i stvarnosti, i nikakva narodnavolja zapisana u Ustavu jasno, obavezu-ju}e i pravedno ne}e zna~iti ništa akosami nismo spremni da se za nju upornoi stalno borimo i izborimo! I to ne zato štosmo protiv tudjeg, novog i opšteg, ve}zato što smo i za svoje, trajno i posebno!Ne zato što volimo sebe, nego zato štonemamo razloga da bilo koga volimo pocenu da sami sebe mrzimo!

Olgica Stefanovi} se bavi }irilicom, ikao ~uvar Grala bdi nad njenom skriven-om silom, nad njenom svetoš}u, nadnjenom drevnoš}u... ^uva je saposve}enoš}u, na mrtvoj stra`i poredumiru}eg pisma naroda koji ne pristajena nestanak. Dragomir M. Acovi}

BUKVAR PRAVOSLAVLJADrugo izdanje Slikovnog bukvara autorke Olgice Stefanovi} iz Novog Sada.

R E O O R T A @ A

13Jun 2018. www.serbianmirror.com

Pi{e: Marijana Maljkovi}

Datum Kosovske bitke, 28.(15) jun 1389. godine, naVidovdan, duboko se ure-

zao u kolektivnu svest srpskog nar-oda. Pogibija kneza Lazara ivelikog dela njegove vojske naGazimestanu kod Pri{tine postala jecentralni motiv srpskog nacionalnogidentiteta. Lazareva pogibija se odu-vek shvatala kao velika `rtva da seo~uva narodna i dr`avna slobodakoja bi trebalo da poslu`i kaoprimer za budu}e generacije.Obele`avaju}i ovogodi{njiVidovdan, predstavljamo vamzadu`binu kneza Lazara u kojojpo~ivaju njegove mo{ti, manastirRavanacu.

Lazar Hrebeljanovi}(Prilepac, Novo Brdo, oko 1329 –Kosovo Polje, 1389), poznat u nar-odnoj tradiciji kao car Lazar iliknez Lazar, posle Mari~ke bitkestvorio je najve}u i najmo}nijudr`avu na teritoriji nekada{njegSrpskog carstva. Lazarova dr`ava saprestonicom u Kru{evcu, poznatakao Moravska Srbija, obuhvatala jeslivove reka Velike, Zapadne iJu`ne Morave.

Izgradnja manastira, kojije dobio ime po reci Ravanici, kojase kod ]uprije uliva u VelikuMoravu, po~ela je 1376. godine, azavr{ena je pet godina kasnije,1381. Knez Lazar nije `alio sredsta-va kako bi podigao i na dosto-janstvenom nivou odr`ao manastir ukome je `eleo da ima skloni{te za`ivota i posle smrti. Poveljom knezaLazara manastir je dobio preko1.000 hektara {ume, preko 20 hek-tara obradive zemlje, ~ak 146 sela,2 zaseoka i 3 crkve-metoha, kako bise izdr`avao. Takodje, manastirRavanica dobija i prihod od novo-brodske carine, skelarine, te brojnevo}njake, vinograde, izuzetno velikeprihode za ono doba. U povelji kojuje dao Ravanici, naro~ito senagla{ava da je sve {to pripadamanastiru sam otkupio i dobro-voljnom promenom imanja pribavio:“I sve {to prilo`ih, ne uzeh ni~ijuba{tinu niti silom oteh, nego otkupihili zamenih, kako je ko `eleo.“

Arhitektonski, sa izgrad-njom crkve u Ravanici, koja je

posve}ena Svetom Spasu –Vaznesenju Gospodnjem, u narodupoznat kao Spasovdan, po~inje novaepoha graditeljstva u Srbiji nazvana“moravska {kola“. Crkva predstavljaoriginalno arhitektonsko re{enjenastalo spajanjem svetogorske tradi-cije trolisne osnove i modelaupisanog krsta sa pet kupola,odoma}enog u vreme kraljaMilutina. Trolisna osnova je postalauzor u daljem razvoju prostornekoncepcije hramova. Crkva je zidananaizmeni~nim redovima kamena iopeke, ukra{ena je keramoplasti~nimdekorativnim elementima i bogatomreljefnom plastikom.

Ukrasi na fasadi suizuzetno bogati, a ornamenti su vrlozanimljivi, jer su mahom ukra{enimotivima iz prirode. Na glavnojcrkvi zadu`bine cara Lazara senalazi samo jedna rozeta i to nazapadnom zidu crkve VaznesenjaGospodnjeg. Pod u glavnoj crkvi jena~injen od belog mermera.Ikonostas u glavnoj manastirskojcrkvi datira iz 30-ih godina 19.veka. Primarno uradjen `ivotopis uglavnoj crkvi je danas prili~no slaboo~uvan, {to i nije ~udno kada seuzme u obzir koliko je ~estozadu`bina cara Lazara bila na metirazli~itih napada~a. Na freskama,koje su ostale o~uvane u oltarskomi glavnom unutra{njem prostorucrkve, zapa`aju se izvesne novinevezane za {eme u izboru tema i cik-lusa (Veliki praznici, Hristovastradanja, ~uda i parabole), koje }epostati pravilo u oslikavanju poton-jih hramova Moravske Srbije. Ukupolama su freske Hrista,Bogorodice, Andjela i proroka, uoltaru su predstave Hristovogstradanja i ovaplo}enja, dok su unaosu ciklusi Velikih praznika, ~udai jevandjelskih pripovesti, kao isveti ratnici i monasi. Jo{ se moguvideti ostaci ktitorske kompozicijena kojoj je prikazan srpski carLazar sa caricom Milicom i nji-hovom decom, Stefanom iVukanom. Kako se pretpostavlja,freske koje se mogu videti upriprati glavne crkve su delozografa iz gr~ke oblastiMakedonije.

Nakon pogibije knezLazar je sahranjen u crkvi

Voznesenja u Pri{tini, odakle jeposle godinu dana prenesen isahranjen u crkvi manastiraRavanica. Na`alost, sudbina nijedozvolila da slavni knez odmahnadje ve~iti mir u svojoj zadu`bini.U vreme seobe Srba manastirskimonasi napustili su Ravanicu i sasobom poneli mo{ti velikoga kneza.Punih sedam godina posmrtni ostacikneza Lazara nalazile su se u SentAndreji, da bi odatle bile preba~eneu manastir Vrdnik na Fru{koj gori,koji od tada nosi ime Ravanica. Usvom novom domu mo{ti kneza

Lazara provele su punih 250 godi-na, dok 1942. godine iz straha odusta{a NDH nisu prenete u Sabornucrkvu u Beogradu. Uo~iobele`avanja 600 godina odKosovskog boja, mo{ti knezaLazara krenule su kroz Srbiju,boravile u velikom broju manastira,na svom poslednjem putu do prvogi kona~nog boravi{ta – manastiraRavanica. Zadu`binar se vratio usvoju zadu`binu 6. septembra 1989.godine i tu na{ao ve~ni mir.

Kao izuzetno svedo~anst-vo stvarala~kih napora srpskog nar-oda manastir Ravanica je vekovima

mukotrpno ~uvan. Posle propastisrpske dr`ave manastir je nekolikoputa ru{en. U burnim i te{kim vre-menima za srpski narod posleKosovske bitke, Turci su vi{e putaplenili celu srpsku zemlju.Zabele`eno je da je Ravanicapusto{ena i paljena nekoliko puta:1396, 1398, 1436. i 1686/7. i kra-jem 18. veka u vreme Ko~ine kra-jine. Letopisac arhimandrit Georgijepi{e da su Turci posle kona~nepropasti srpske dr`ave opusto{iliRavanicu i odneli sve zlato i srebrokoje su u njoj na{li. Sama crkva

nije skrnavljena. Po~etkom 18. vekamanastir je bio potpuno napu{ten.U njega se posle 28 godina prvivratio ravani~ki monah Stefan.Manastir je bio opasan sna`nimzidom oja~anim kulama od kojihdanas postoje ru{evine. Tokomdruge polovine 18. veka Ravanicaje postala centar ustani~kog pokretaza oslobodjenje od Turaka. Postojematerijalni dokazi da je u jednovreme manastir bio pretvoren utakozvani timar, te da je bio mu{kimanastir. Timar je zapravo vojni~koimanje, koje je imalo obavezu daispunjava du`nosti prema turskoj

vlasti.Stvorena je tradicija

Ravanice i kao kulturnog centra ukome se neguje pisana knji`evnost,a oko manastira se plelo i usmenostvarala{tvo. Veliki, ako ne inajve}i broj u svetu poznatih naro-dnih pesama posve}en Kosovu ikosovskim junacima nastao je uzRavanicu. Izgleda da je Ravanicave} tada bila i neka vrsta mona{ke{kole, ali se tek od 17. veka znajuimena pojedinih njenih u~itelja –daskala. Kao zna~ajno sredi{teduhovnog, kulturnog, knji`evnog iumetni~kog `ivota Ravanica je uti-cala na nastanak vi{e crkava i man-astira, medju kojima se isti~uobli`nji manastir Sisojevac i crkveu Petru{koj oblasti.

Srpski srednjovekovnimanastir Ravanicu obnavljali sugotovo svi vladari Srbije, ali i vid-jeniji ljudi. Tako recimo, srpskaistorija bele`i da je manastir obnavl-jan u doba oba ustanka, zatim udoba vladavine kneza Milo{aObrenovi}a, te da je po naredbi srp-kog kneza AleksandraKaradjordjevi}a manastir pokrivenlimom i dodatno obnovljen o tro{kutada{nje dr`ave. Manastir Ravanicaje bio meta napada i u Prvom i uDrugom svetskom ratu, azabele`eno je i da su nema~ki oku-patori 1943. uni{tili svu pokretnuimovinu zadu`bine cara Lazara, atada{njeg igumana Makarija streljali.

Sve do 1946. godine man-astir Ravanica je obitavao kaomu{ki manastir. Od te godine dodanas manastir Ravanica postojikao `enski manastir, gde se mon-ahinje, na ~elu sa igumanijom,pridr`avaju najstro`ih pravilamona{kog `ivota.

Sre}om, car Lazar jevodio ra~una o kvalitetu gradnje, pakoliko god da je bilo poku{aja dase njegova zadu`bina uni{ti, mana-stir je pretrpeo tek neznatnu {tetu, asve to zahvaljuju}i vrlo kvalitetnomna~inu gradnje. Tek polovinom 20.veka pristupa se pravoj rekonstruk-ciji i restauraciji ovog srpskog man-astira. Republika Srbija je ovajsrednjovekovni manastir uvrstila ured spomenika kulture od izuzetnogzna~aja, a sam manastir se nalazi uvlasni{tvu dr`ave Srbije.

Nagradno pitanje: KOLIKO PUTA SU PREME[TANE^UDOTVORNE MO[TI CARA LAZARA?

Dragi ~itaoci,Ko prvi odgovori na pitanja mejlom, ([email protected]) sti~e pravo da objavi

svoju pri~u, fotografiju ili novu reporta`u iz svog mesta ili `ivota.

MANASTIR RAVANICA ZADU@BINA CARA LAZARA

NAGRADNA RUBRIKA: JA VOLIM I POZNAJEM SRBIJU

K O L U M N A

14 Jun 2018.

Moja generacija(model 1968) jedo`ivela kletvu:

,,Dabogda imao pa nemao“.@iveli smo u{u{kano do svojihranih 20-ih, u bezbri`novreme dobrih plata, odli~nihfilmova, vrhunske muzike(kako doma}e, tako i strane),nezaboravnih dru`enja ifenomenalne zabave. UBeogradu smo se 80-ih godinadelili na {minkere, pankere i hipike, zav-isno od muzi~kog ukusa. Mi, {minkerismo slu{ali novi romantizam (DuranDuran, Human League, Yazoo,Eurythmics, Wham...), obla~ili se kao na{iidoli i furali one zurke sa plavim pramen-ovima i repi}ima, koje su nam tada delo-vale kul, a iz ove perspektive presme{no.Leta smo provodili na jadranskoj obali,gde smo iskusili prve ljubavi. Ja sam naHvaru provodio po dva i po meseca. Imaosam ogromno dru{tvo iz svih krajevabiv{e Juge, a mi, Beogradjani smouglavnom {etali Dalmatinke iZagrep~anke. Ta veza je bila na klik, dok,recimo Beogradjanka i Zagrep~anin bi

mogli da se gledaju po celo leto, a da sene smuvaju. Tipi~na Beogradjanka je tadabila uobra`ena, a Purger stidljivko. Tadasu nas te male razlike spajale, a na{ akce-nat je dobro prolazio kod Hrvatica, kao injihov kod nas.

Posle predivnog detinjstva i tine-jd`erstva smo, kao grom iz vedra neba,do`iveli raspad dr`ave, ratove, mobi-lizaciju... Jednom re~ju, raspad sistema.Preko no}i su se pojavili neki tipovi sakajlama, o{i{ani do glave, trenerkiupasanih u farmerke, mrkih pogleda inapumpanih mi{i}a. Turbo folk je postaomejnstrim, a dobra muzika je i{~ezla izglavnih medija. Kao da je neko naglozamenio populaciju. Ni{ta vi{e nije biloisto. Obrazovani su se ili povukli ili oti{liu inostranstvo. Od najbogatijeisto~noevropske zemlje smo ubrzo postali

zadnja rupa na svirali. Ondaje krenulo vreme hiperin-flacije, {verc, borba za egzis-tenciju, masovni odlasci nafront...

Kao i mnogi na{i, uAmeriku sam se doseliopo~etkom 1992. S obzirom nato da sam upravo magistriraomedjunarodni biznis i govorio~etiri strana jezika, brzo samdobio dobar posao kao

menad`er medjunarodne prodaje u jakojameri~koj korporaciji. Ni dobra plata ni, umaterijalnom smislu, lagodan `ivot nisumogli da suzbiju nostalgiju u meni. @iveosam i dalje u Beogradu 80-ih. Nikakonisam mogao da prihvatim njihov stil`ivota, a pogotovo to da se najve}imuspehom smatra koli~ina novca i imovine,jer nikada nisam bio materijalista. Evo, iu 2018. se po tom pitanju kod mene ni{tanije promenilo. Mnogo vremena provodimu Srbiji, jer bez svoje grude ne mogu. Pre12 godina sam objavio knjigu ,,Srbin uAmerici“ u kojoj su se mnogi na{i ljudiiz dijaspore prepoznali. Dobijao sampisma od Srba iz celog sveta u kojima su

mi pisali da su njihove `ivotne pri~eveoma sli~ne, i da smo blizanci po nos-talgiji za domovinom. ^esto imam utisakda oni koji su ostali u Srbiji, sa manjenovca `ive kvalitetnije od nas koji smo naZapadu i koji nemamo egzistencijalnihproblema. Mnogi od nas se ose}amootudjeno u toj tudjini, jer ma koliko da suljudi oko nas dobri, ipak je to drugi men-talitet. Ne ka`em da nema Srba koji susre}niji u inostranstvu, ali znam da mnogiboluju od nostalgije, kao i ja. Ja je le~im~estim dolascima u Srbiju i putovanjimakroz predivne predele biv{e Juge. I daljeimam divna iskustva sa svim narodimanekada{nje dr`ave, a Hvar mi je obavez-na destinacija bar jednom godi{nje.Upravo sam bio tamo, i po ko zna kojiput su me me{tani do~ekali kao najrod-jenijeg. Ah, ta nostalgija!

AH, TA NOSTALGIJA

Kolumna Dejana Marinkovi}a

AAccttiioonn ttrruucckk && ttrraaiilleerr rreeppaaiirr tra`i mehani~ara sa iskustvom za rad u servisu za kamione. Svi zainteresovani mogu se

javiti na broj 773-273-9449.

www.actiontruck.us

Dejan Marinkovi}

23-}a EVROPSKA SMOTRA SRPSKOG FOLKLORA DIJASPORE I SRBA U

REGIONU U BANJA LUCIPrvo mesto u bronzanoj kategoriji

za na{e iz ^ikaga i Milvokija! Bravo!

FG Dukati i Biseri iz ^ikaga u saradnji sa FG [umadijaiz Milvokija u~estvovali na velikoj

smotri folklora u Banja Luci.Ovo je prvi put da na ovoj manifestaciji

u~estvuje jedna folklorna grupa iz Amerike.

Manifestacija folklora se odr`ava svake godine u maju mesecu u tvrdjavi Ka{tel, a u~estvuje preko

30 folklornih grupa iz dijaspore i Srba u regionu.

P R O T E K L I D O G A D J A J I

Jedan i jedini, nezamenljivi RADE [ERBEDZIJA je posle du`epauze ponovo gostovao u na{em gradu i svojim performansom

publici je razgalio du{u i evocirao mnoga lepa se}anja.Jedinstvenog {mekera, romanti~ara, odli~nog glumca, recitatorai peva~a pratio je virtouz na gitari Miroslav Tadi}. Ovaj koncert

}e nam ostati u dugom i lepom se}anju. Bravo organizatoru“@ENA USA”, velike pohvale na izboru i organizaciji

ovog divnog koncerta.

RADE [ERBED@IJA U ^IKAGU

15Jun 2018. www.serbianmirror.com

16 Jun 2018.

P O R U K E

PRODAJE SE

Prodajem dva stana u Dobroti pored Kotora. Stanovi sujedan iznad drugog. Donji je u prizemlju, ima 50 m2, jednuspava}u sobu, plus malu radnu sobu i sopstvenu ogradjenuba{tu, gornji stan ima 60m2, dve spava}e sobe, plus velikuterasu od 40m2. Oba stana gledaju na Bokokotorski zaliv.Imaju parking mesta i deo vlasni{tva nad pontom na vodi.Stanovi se nalaze direktno iznad hotela Forza Mare. Moguda se ostave pojedina~no a mogu i da se prerade u jednu

stambenu jedinicu-duplex. Cena $250,000.00 za oba. Za sve informacije pi{ite na

[email protected] ili zovite 1-202-215-0268

Jun 2018.

P O R U K E

www.serbianmirror.com 17

S P O R T

Jun 2018.18

Pi{e: Aleksandar Stankovi}

San svakog de~aka koji po~neda pika loptu na poljan~etuje da makar jednom u `ivotu

zaigra protiv Brazila. Na javi to~esto ne ostvare ni mnogi vrhunskiprofesionalci koji su u fudbaluimali zavidnu karijeru, i samipostali uspe{ni i poznati majstoriigre.

Nekome, dakle, prodje~itav igra~ki vek da ne podeli meg-dan sa “kariokama“... Neko, opet,bude u prilici da takvo zadovoljst-vo do`ivi ne jednom ili dvaput –ve} nebrojeno puta.

Recimo – DraganD`aji}!

- Ako me pam}enjedobro slu`i, samo igraju}i zareprezentaciju Jugoslavije saBrazilom sam se susreo ~ak petputa. A, ako ra~unam i dueleZvezde sa brazilskim klubovima,onda ispada da sam sakupio i vi{eod dvadeset utakmica – ka`e za“Ogledalo“ legenda na{eg fudbala,Dragan D`aji}, dugogodi{njikapiten “plavih“ i ~itavu ve~nostrekorder po broju utakmica (85) udresu sa nacionalnim grbom.

U praskozorje Svetskogprvenstva u Rusiji na{a fudbalskanacija najvi{e razmi{lja o tre}ojutakmici u grupi “E“, zakazanoj za27. jun u Moskvi. AleksandarKolarov i ekipa tada }e pogledati uo~i Nejmara, Marsela i ostale asoveju`noameri~kog diva.

- I u moje vreme i sadane postoji lep{i ni ve}i izazov negoodmeriti snage sa takvim velemajs-torima. Se}am se, u vreme kad sambio mlad igra~, koji je i{aouzlaznom linijom i u Zvezdi i udr`avnom timu, kod nas su seispredale bajke o Brazilcima. Svismo mi odrastali na novinskimnaslovima i bajkama o Peleu i onoj~uvenoj navali koju su ~inili jo{Garin~a, Didi, Vava i Zagalo. Ondadodje ~as da te igra~e sretnete,upoznate i uverite se da su te bajkeimale osnov u njihovim kvalitetima– pri~a nam zvani~no najboljijugoslovenski fudbaler 20. veka.

Prve prilike da u`ivo vidiasove iz “zemlje kafe, sambe i fud-bala“ imao je jo{ sa svojimklubom.

- Zvezda, ali i drugi na{iklubovi poput Partizana, Hajduka,~ak i OFK Beograda, uveli supraksu da preko zime idu na turne-

je po Ju`noj Americi. Igrali smo~esto sa Flamengom, Botafogom,Vasko de Gamom, upoznali igra~eo kojima smo dotle samo ~itali.Ali, i oni su upoznali nas. U to

vreme klubovi su nam bili jaki, sviigra~i kvalitetni i nemalo putauspevali smo i da pobedimoBrazilce i pred njihovom publikomkoja nas je nagradjivala ovacijama.

Prvi susret sa brazil-skom reprezentacijom do`iveli ste

1968. godine.- Samo nekoliko dana

po{to smo u Rimu postalivice{ampioni Evrope, na stadionuJNA smo ugostili Brazil koji nas je

pobedio sa 2:0. Tom prilikom jeodmah ugovoren revan{, pa smove} u zimu otputovali u Rio de@aneiro i pred 70.000 gledalaca na“Marakani“ odigrali spektakularnih3:3. Tada sam na delu video Peleakoji je bio u najboljim igra~kim

godinama, apsolutni kralj svetskogfudbala. Posle me~a u kojem smoobojica po jednom zatresli mre`usrda~no smo se pozdravili.

“Crna perla“ nikada nijepropustio priliku da istakne kolikoceni na{ fudbal.

- U `ivom pam}enju mi jedolazak njegovog Santosa u Beograd,na noge Zvezdi. Oni stariji koji subili na toj utakmici i danas `ivopamte svaki detalj. I taj susret jezavr{en nere{eno 3:3, na{ centarforLazarevi} postao je prvi igra~ koji jena jednom susretu slavnom Gilmarudao tri gola. I Pele se upisao ustrelce, a na moje veliko zadovoljst-vo u tih par dana bio je moj gost.

Usledio je novi, nezabo-ravan susret.

- Kad se Pele, tad ve} satre}om titulom svetskog prvaka, uleto 1971. godine opra{tao od dresareprezentacije Brazila, insistirao jeda mu na opro{taju igraJugoslavija. Za sve nas, za na{ fud-bal i dr`avni tim, bila je to najve}amogu}a po~ast. Dok sam `iv ne}uzaboraviti atmosferu na“Marakani“. Vi{e od 140.000 ljudije pevalo, udaralo u bubnjeve,

igralo, na kraju plakalo dok je nji-hov ljubimac tr~ao po~asni krug. Isad me obuzimaju sna`ne emocijekad se setim tih slika iz Rija. I ovajme~ je zavr{en nere{eno – 2:2, a jasam postigao zaista lep, prvi gol natoj utakmici. Ostala je anegdota dana{ divni Pavika (MiroslavPavlovi}) uop{te nije imao milostiprema Peleu – iako se opra{tao nijemu dozvolio da zatrese mre`u.

Bilo je to doba kad sunas zvali – “evropski Brazilci“.

- Se}am se jednog miniMondijala ‘72... Izgubili smo odBrazila u Sao Paulu sa 0:3, ali smonekoliko dana kasnije u Riju tukliArgentinu sa 4:2. Igrali smo bril-jantno, a cela Marakana nam jeskandirala – “Brazil, Brazil!”

Poslednji va{ susret sa“kariokama“ bio je i najva`niji –na otvaranju Svetskog prvenstvau SR Nema~koj ‘74.

- E, tad smo ih imali! Bilismo bolji, nadigrali asove kao {tosu bili Rivelinjo, @airzinjo,Nelinjo... Stvarali smo i {anse,pogodili stativu, ali ostalo je 0:0 –se}a se D`aji}.

[ta nekada{nje najboljelevo krilo sveta mo`e da poru~i“orlovima“ pred susret saBrazilcima u Moskvi?

- Brazil sti`e u Rusijukao petostruki svetski prvak, ali ipod te{kim bremenom onograzo~aranja sa prethodnogSvetskog prvenstva. Izgubiti kodku}e polufinale sa 7:1, to je ne{to{to Nejmara i ostale njihove asovesvakako motivi{e da poprave taj`alosni utisak. Konsolidovali suse, imaju fantasti~ne igra~e kojimaje novi selektor Tite opet usadiopobedni~ki mentalitet, ali opetmislim da sa njima – mo`e da seigra. To smo pokazali mnogoputa. Srbija u tom susretu nema{ta da izgubi, a mo`e mnogo dadobije. Igrati protiv Brazila naMondijalu je {ansa karijere i nekaje Kolarov, Mati}, Tadi} i ostalina{i igra~i iskoriste na najboljimogu}i na~in.

“Orlovi“ }e u Moskvibiti pod budnim o~ima ~itave fud-balske planete, ali bodri}e ih iDragan D`aji}.

- Ne znam za prve utak-mice, protiv [vajcarske i Kostarike,ali susret sa Brazilcima ne}u pro-pustiti – poru~uje na{a fudbalskalegenda.

Mnogo puta sam igrao sa “kariokama“, dao sam i gol na Peleovom opro{taju i mislim da “orlovi“ u Moskvi nemaju {ta da izgube

Sa utakmice na SP u SR Nemackoj: Brazil YU 0-0

S P O R T

19Jun 2018. www.serbianmirror.com

KOLIKO MO@E SRBIJA NA MONDIJALU U RUSIJI

”ORLI]I”, SAD SE POKA@ITE!

Koliko mo`e Srbija naSvetskom prvenstvu uRusiji? Od zavr{etka

kvalifikacija i, jo{ vi{e, odtrenutka kad su “orlovi“ tokomsve~ane ceremonije `reba uMoskvi za rivale u grupi dobili[vajcarsku, Kostariku ipetostrukog {ampiona svetaBrazil, ne prodje dan, a da se una{oj fudbalskoj javnosti nepostavi ovo pitanje.

Medjutim, za razliku odnekih pro{lih vremena, postalismo skromniji u prognozama. Netako davno, na Mondijale smoispra}ali i “nacionalne plave“, apotom i “orlove“ s velikim o~eki-vanjima. Uo~i zavr{nih turnira u[paniji ’82. ili Francuskoj ’98.navija~i, novinari, neretko i samiigra~i izjavljivali su da tada{njijugoslovenski tim mo`e i dofinala, uz malo sre}e i do titule!Velike ambicije imale su, dodu{e,podlogu u kvalitetu i renomeuigra~a iz pomenutih generacija.Miljani} je imao VladimiraPetrovi}a i Safeta Su{i}a, aSantra~ Dragana Stojkovi}a,Dejana Savi}evi}a i PredragaMijatovi}a.

Oba puta epilog je biobolan. Izbacivali su nas amateriiz Hondurasa, snovi su nam osta-jali na kre~u proma{enog penalaprotiv Holandije.

Ta Mijatova pre~ka jo{po{teno nije ni prestala da setrese, a mi smo nastavljali postarom – od na{ih najboljih fud-balera smo nastavili da o~ekuje-mo vi{e nego {to su ~esto realnomogli. Tek kad nam se dogodilaona bruka u Nema~koj 2006, kadsmo u tri utakmice primili desetgolova (od toga {est odArgentine), a potom ~etiri godinekasnije i u Ju`noj Africi kad sunas Australijanci vratili ku}i, kaoda smo prestali da verujemo udr`avni tim.

Od tog Svetskog prven-stva 2010. bez “orlova“ su pro{lijedno Svetsko prvenstvo i dvaEvropska {ampionata, a da svebude jo{ gore klupski fudbal namse gu{io u jaruzi brojnih afera.

Onda se pro{le godinepojavilo svetlo na kraju tunela.Najpre je Slavoljub Muslin uspeoda vrati atmosferu, rezultate, nakraju i veru u reprezentaciju, dabi i na krilima dobrih igara“orlova“ u Ligi Evrope blesnuliZvezda i Partizan.

I taman je prose~an srp-

ski navija~, koji je poput na{egfudbala punu deceniju “disao naaparatima“, ponovo po~eo da

ma{ta i da se nada, kad sedogodila ta nesre}na i nerezons-ka smena – odlukom Fudbalskog

saveza oteran je ~ovek koji jeSrbiju odveo na Mondijal, aumesto njega doveden drugi, koji

je trenerskim poslom po~eo da sebavi tek kad je seo u selektorskufotelju.

I, onda, koliko mo`eSrbija na Svetskom prvenstvukoje nam kuca na vrata?

Niko u ovom trenutkune mo`e pouzdano da zna ta~anodgovor na ovo pitanje, ali“Ogledalo“ mo`e da ponudijednu opciju koja bi, ako se koc-kice slo`e, mogla da budeplodonosna.

Kad pa`ljivije pogledatespisak od 27 imena koji jeMladen Krstaji} saop{tioneposredno pred zaklju~enjeovog broja, vide}ete da se nanjemu nalaze i momci koji su –rodjeni pobednici.

Re~ je o generaciji ’95ili neznatno starijima – igra~imakoji su ostvarili ogromne uspeheu mladjim kategorijama.Milinkovi}-Savi}, Rajkovi},Veljkovi}, Mitrovi}, @ivkovi}...da, to su ba{ oni “orli}i“ koji subili prvaci Evrope u Litvaniji2013, a potom i svetski {ampionina Novom Zelandu 2015. godine.Oni isti koje su LjubinkoDrulovi} i Veljko Paunovi}maestralno vodili do zvezdanihvisina, koji su osetili kako je toigrati i nadigravati se sa fudbal-skim velesilama, baciti ih nakolena, okusiti slavu i najve}epo~asti.

Svaka ~ast AleksandruKolarovu koji je najbolji levi bekEvrope, Banetu Ivanovi}u ~ijojkarijeri mo`e da pozavidi svakifudbaler u Evropi i NemanjiMati}u koji mami uzdahe naMan~esterovom “Teatru snova“.Ali, za{to na Mondijalu nepru`iti priliku jednom Sergeju dase igra kao {to to ~ini u Laciju,Gruji}u da oproba {ut ili NemanjiMaksimovi}u koji je, se}ate se,dao gol velikom Brazilu u finaluSvetskog prvenstva, gol za vod-jstvo od 2:1 i za – titulu.

Pa, ako je dao jednom,{to ne bi i drugi put!

Rusija je prilika da na{i“novozelandjani“ na~ine slede}ikorak, Da mo`da nadma{e i onu~uvenu ~ileansku generaciju kojaje iznedrila fudbalere o kojima sei dan-danas govori.

Koliko mo`e Srbija naSvetskom prvenstvu? Mo`edosta, ako {ansu dobiju igra~ikoji znaju kako je postati svetskiprvak.

A. Stankovi}

Milinkovi}-Savi}, Mitrovi}, Veljkovi}, Rajkovi}, Maksimovi}... Zaslu`uju {ansu jer znaju kako je biti evropski i svetski prvak

GOLMANIVladimir Stojkovi} 28. 07. 1983. Partizan 79 -Marko Dmitrovi} 24. 01. 1992. Eibar 2 -Predrag Rajkovi} 31. 10. 1995. Makabi 7 -Aleksandar Jovanovi} 06. 12. 1992. Arhus 1 -ODBRANAAntonio Rukavina 26. 01. 1984 Viljareal 45 -Aleksandar Kolarov 10. 11. 1985. Roma 74 10Milan Rodi} 02. 04. 1991. C. zvezda - -Branislav Ivanovi} 22. 02. 1984. Zenit 102 12Uro{ Spaji} 13. 02. 1993. Anderleht 5 -Matija Nastasi} 28. 03. 1993. {alke 04 27 -Du{ko To{i} 19. 01. 1985. Gvangd`ou 22 1Milo{ Veljkovi} 26. 09. 1995. Verder 2 -Nikola Milenkovi} 12. 10. 1997. Fiorentina 1 -VEZNI REDLuka Milivojevi} 07. 04. 1991. K. Palas 28 1Nemanja Mati} 01. 08. 1988. M. Junajted 38 2Marko Gruji} 13. 04. 1996. Kardif Siti 6 -Adem Ljaji} 29. 09. 1991. Torino 27 5Sergej Milinkovi}-Savi}27. 02. 1995. Lacio 2 -Du{an Tadi} 20. 11. 1988. Sautempton 51 13Mijat Ga}inovi} 08. 02. 1995. Ajntraht F. 7 2Filip Kosti} 01. 11. 1992. Hamburger 21 2Andrija @ivkovi} 11. 07. 1996. Benfika 9 -Nemanja Radonji} 15. 02. 1996. C. zvezda 1 -Nemanja Maksimovi} 26. 01. 1995. Valensija 4 -NAPADAleksandar Mitrovi} 16. 09. 1994. Fulam 35 13Aleksandar Prijovi} 21. 04. 1990. PAOK 8 1Luka Jovi} 23. 12. 1997. Ajntraht F. - -

M U Z I K A

20 Jun 2018.

Koncert Elektri~nog orgazma uStereo Night Club-u bio je jedanod boljih muzi~kih dogadjaja u

^ikagu. Oni su do{li da nas podsete na“Distorziju”, “Li{}e koje prekriva Lisabon“,ali i da nas uvere da, uprkos seksu, drogi,nasilju i strahu, jo{ uvek lete, sanjaju idi{u. A bogami i mi sa njima.

Gile, Banana, [vaba, Ljuba i Pa~egruvali su u ^ikagu pred urbanom pub-likom kao da su svirali pred 100.000 ljudi,kao {to su uglavnom i radili tokom svojekarijere. Nisam ja prebrojavala publiku,unapred sam znala koga na koncertu moguvideti, ipak iznenadjena sam odzivom,veruju}i da bi makar svaki Beogradjanintrebalo da bude prisutan. Odumiru}a je to,na`alost, vrsta.

“Eto, doneli smo prole}e ^ikagu,~ujem `alite se na hladno vreme i dugezime, ali ovoga puta sam, za razliku od2007, kada smo bili na Rok uranku, imaoprilike da provedem nekoliko dana u gradu,obidjem ga i malo bolje upoznam. ^ikagoje lep grad i divno je dru`iti se saovda{njom publikom. Razumem takodje danema mnogo prilika za gostovanje dobrihbendova iz Srbije, ali to naprosto ne zavisiod nas. Elektri~ni orgazam funkcioni{e poprincipu – idemo tamo gde nas pozovu, aovo je bila odli~na prilika”, ka`e Gile ukratkom razgovoru pre koncerta.

“Uvek smo i mi druga~iji, nema tupri~e, tako su i na{i Krokodili, i Zlatnipapagaj, i Woodu, uvek druga~iji, uvek sene{to novo dobro desi u kontaktu sa ljudi-ma koji nas slu{aju. Duga je ovo karijera, aprava je sre}a za bend to {to i mi i publi-ka volimo uglavnom iste stare pesme kojenaj~e{}e na koncertima sviramo. Naravnoda je tu uvek i “Igra rock and roll celaJugoslavija“, u Kanadi smo uz Anicu Dobru

ponovo otpevaili “Sve~ane bele ko{ulje”,trudimo se da napravimo od tog dobrogstarog ne{to novo i makar malo druga~ije.Znam, ovde nas gleda mnogo na{ih ljudikoji su devedesetih napustili Jugoslaviju, alije sre}a i u tome {to nas sa istim intereso-vanjem gledaju i njihova deca.”

Na ovoj kratkoj kanadsko -ameri~koj turneji snimljen je i materijal zadokumentarni film o grupi, a na oba nastu-pa “Kako bubanj ka`e” posve}en je ^avke-tu, legendarnom dobrom duhu benda, a“Debela devojka“ naravno Sonji Savi}, kojivi{e nisu medju nama.

“Elektri~ni orgazam“ je sada ve}bli`i novom jubileju, jer }e 2020. proslavi-

ti 40 godina postojanja, verovatno opetnekim velikim, dobrim koncertom uBeogradu ili nizom zanimljivih koncerata u

regionu. Po povratku ku}i ~ekaju ihpripreme za promociju novog albuma “Gdesmo sad“, koji izlazi 1.juna, a koji je i u^ikagu nai{ao na odobravanje publike.Ostali su dosledni poruci, stilu i energijikoju ~uvaju ve} ~etiri decenije.

No}ni klub “Stereo” pru`io jesolidan zvuk te no}i u ^ikagu, a odli~napredgrupa, Rock Yunion (Rudi, Borislav,Miki i Gaja), ~uvari skoro uga{ene rockand roll vatre na srpskom ~ika{kom nebu,uvela nas je u no} svojim standardima –pesmama najboljih doma}ih bendova.

“Bila je ~ast svirati prelegen-darnog beogradskog benda, ~ije pesmeizvodimo na svim na{im nastupima. Bio jeovo muzi~ki praznik. Samo je nekolicinina{ih rok bendova po{lo za rukom daopstanu i traju 38 godina. Mnogi su na tom

putu nestali. A otpor,bunt, nepristajanje nanametnuto trebalo bi dabudu u svakom ~oveku,bio on star ili mlad.’Orgazam’ je kroz svojetekstove i muziku gradioi stavove, zbog kojihsmo ih osamdesetih zav-oleli“, ka`e DraganGaji}, peva~ grupe RockYunion.

Osamdesete sumi i dalje u venama,iako naravno ne znamodgovor na pitanje “Gdesmo sad“, mada verujemda smo “Bli`i suncu“(ponekad i stvarnozurim u njega), dok

tamo, krokodili na`alost, sa bezna~ajnokratkim pauzama, i dalje konstantnonadolaze. Mila Filipovi}

Koncert Elektri~nog orgazma u ^ikagu

BLI@I SUNCU

REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU773.744.0373

OGLEDALO JE LIST KOJI NAS POVEZUJE!