Jovica Ilić - Projektni Putevi

PROJEKTNI PUTEVI

UvodVelikoj sloenosti realizacije savremenih projekata, pored mnogobrojnih faza i aktivnosti i njihove povezanosti, posebno doprinosi i veliki broj uesnika u realizaciji projekta, i to kako preduzea, tako i pojedinanih kadrova.

Sve navedeno, naroito sloenost, dinaminost i neizvesnost zahtevaju neophodnost organizovanog voenja i upravljanja, pri emu je najbolji metod: koncept upravljanja projektom Project Management.

Definicija i osnovne karakteristike projekta

Projekat je sloen, privremen i jedinstven poduhvat, koji ima za cilj da odreenu aktivnost, bilo da je proizvod ili usluga uspeno realizuje.

Njegova sloenost se bazira na korienju velikog broja uestvujuih materijalnih i nematerijalnih elemenata, esto velikom broju angaovanih ljudi i slino.


Projektom se mogu smatrati poduhvati:

projektovanje i konstruisanje kue,projektovanje i dizajniranje novog prototipa (broda, kola, aviona),lansiranje novog proizvoda,implementacija novog sistema, koji moe biti informacioni i kontrolni sistem, iliuspostavljanje nove organizacione strukture,poboljanje produktivnosti u predvienom periodu,provera menadmenta i sl


Najei primeri za projekte su:

graevinski poduhvati,planski zadaci,organizacioni zadaci,proizvodni zadaci,nalozi za nabavku,popuna mesta.


Da bi se neka aktivnost smatrala za projekat potrebno je da ima odreene karakteristike. etiri su osnovne:

obuhvatnost zadatka,neponovljivost poduhvata,sloenost zadatka ipodrka.

ivotni vek projekta Projekt se odvij kroz odreeni vremenski period tokom kog se menjju nivoe npor potrebne u pojedinoj fzi projekt.

ivotni vek projekt se moe podeliti n dv osnovn period: pre i posle prihvtnj finnsijskog pln.

ivotni vek projekta etiri osnovne faze projekta:

projektna ideja,planiranje projekta, (razvoj)realizacija projekta, (izvoenje)proveravanje/primena projekta. (zavretak)

ivotni vek projekta Projektna ideja je prva projektna faza pa u njoj nastaje ideja i potreba za pokretanjem nekog projekta.

U ovoj se fazi kroz prethodna istraivanja ili studije, analizom situacije i definisanjem problema i kritikim razmiljanjima o problemu otkriva i definie problem.

ivotni vek projekta Planiranje projekta kao druga projektna faza ima zadatak da definie strategiju i naine reavanja problema definisanog u prethodnoj fazi, ali i da detaljno razradi i opie projekat.

ivotni vek projekta Realizacija projekta je trea projektna faza, a moe se podeliti u dve podfaze: (1) izvoenje ili realizacija projekta i (2) uvoenje projekta.

U podfazi izvoenja ili realizacije projekta projekt se realizuje i sprovodi prema u prethodnoj fazi utvrenim pravilima, potuju se dogovoreni rokovi i trokovi.

Druga podfaza realizacije projekta je uvoenje rezultata dobijenih projektom u postojei sistem.

ivotni vek projekta Proveravanje i primena projekta je zavrna projektna faza u kojoj se prate rezultati dobijeni projektom, ali i njegovim uvoenjem u sistem kako bi se uklonili eventualni nedostaci nastali ili nepanjom kroz prethodne tri faze ili zastarevanjem projekta.

Upravljanje ljudskim resursima projekta

Samo upravljanje ljudskim resursima je permanentan proces pronalaenja kvalifikovanih i kompetentnih ljudi koji obuhvata:

definisanje potreba za obavljanjem odreenog posla,detaljan opis posla, razgovor (intervju) sa kandidatima.

Upravljanje ljudskim resursima projekta

Nakon donete odluke o upoljavanju sledi:

upoznavanje sa poslom,obezbeenje obuke treninga, pri emu je savremeno shvatanje da je menader = trener,obuka uz rad: priprema, demonstracija, aplikacija i inspekcija, obuka bazirana na rotaciji i specijalizovana obuka, kontinualno ocenjivanje performansi, adekvatna motivacija (da se dobije puno a plati malo je strategija kratkog daha),stalno praenje napredovanja.

Osnovni zadaci projektnog tima prikupljanje potrebnih informacija za planiranje projekta,planiranje realizacije projekta izrada planova projekta,planiranje i rasporeivanje resursa za realizaciju projekta,planiranje trokova, planiranje potrebne radne snage , planiranje vremena, praenje i kontrola realizacije projekta,prikupljanje informacija o stanju projekta,obavetavanje rukovodstva o zastojima i njihovim razlozima, predlaganje aktivnosti za elininisanje sastoja, koordinacija rada svih subjekata koji rade na realizaciji projekta,Izvetavanje,stanju radova,utroku resursa,aktuelizacija vremenskih planova.

Upravljanje rizikom projekta Menadment rizikom projekta obuhvata:

Stalnu i sistematsku identifikaciju rizikaPredvianje i procenu rizikaPrimena i planiranje odabranih mera koje doprinose smanjenju rizika Pronalaenje preventivnih mera radi smanjenja rizika koji mogu nastati u projektu.

Upravljanje rizikom projekta Svaki pojedinani rizik ima tri vrste rizika:

Rizik projekta u izolaciji (stand-alone risk), koji je karakteristian za PS sa nediversifikovanim vlasnitvom i ne ukljuuje efekte portfolija.Korporativni (unutranji) rizik (within-firm risk) uvaava uticaj koji projekat vri na rizik poslovnog sistema (dalje: PS), ne uzimajui pri tome u obzir diversifikacije samih deoniara, iTrini ili beta rizik (market risk) je rizik projekta ocenjen sa stanovita investitora, koji poseduje veoma diversifikovan portfolio hartija od vrednosti.

Upravljanje rizikom projekta Po iroj klasifikaciji rizici se, prema osnovnim uzrocima, dele na:

Pojedinane rizike rizici koji su vezani za pojedinane PS-e; Poslovne rizike rizici koji su posledica uticaja faktora okruenja PS-a i Opte rizike rizici vezani za ire shvaeno prirodno i drutveno okruenje.

Metode i tehnike upravljanja rizikom

Ocena veliine rizika zavisi od:

Fleksibilnosti projekta (fleksibilna investicija vei rizik, nefleksibilna manji rizik),Zastupljene tehnike (nova tehnika vei rizik, stara tehnika manji rizik) iVeliine projekta (veliki projekat vei rizik, mali projekat manji rizik).

Metode i tehnike upravljanja rizikom

U praksi najee se primenjuju sledee metode merenja individualnog rizika:

analiza osetljivosti - senzitivna analiza,analiza scenarija Monte Carlo simulacija ianaliza stabla odluivanja

Analiza stabla odluivanja Jedna od metoda koja nam pomae da projekat stavimo u kontekst reavanja odreenog problema je stablo problema kombinovano sa stablom ciljeva.

Stablo problema predstavlja grafiki prikaz glavnog problema sa svim njegovim podproblemima, uzrocima i posledicama.

Na osnovu stabla problema izrauje se stablo ciljeva, koje predstavlja zbirnu sliku eljene budue situacije, ukljuujui indikativne naine kojima se mogu postii eljena stanja.

Studija sluaja Studija sluaja je analiza poslovne situacije zasnovane na poslovanju stvarne, ili izmiljene organizacije.

Cilj analize studije sluaja je da se student/kinja koja analizira sluaj stavi u poloaj poslovnog savetnika, ili menadera koji treba da rei neki poslovni problem.

Studija sluaja Prednosti analize studije sluaja:

Prua prikaz problema u organizacijama sa kojima se studenti jo nisu sreli u stvarnom ivotu, ali e im ovo iskustvo moda biti od koristi kada ponu da rade;Prua prikaz situacije u kojima studenti mogu identifikovati i reavati probleme primenjujui steena znanja tokom kolovanja (teorije i metode)Predstavlja dobru osnova za diskutovanja razliitih ideja. Studenti svoje ideje iznose na predavanjima, vebama i ispitu, analiziraju ih, kritikuju... Debata o problemima i predlozima za njihovo reenje je vana sposobnost.Rasprava i razgovori o stvarnim problemima predstavlja simulaciju stvarnih poslovnih dogaaja, zbog ega je vrlo vana za budue menadere.Grupne analize studija omoguavaju studentima da razvijaju organizacione sposobnosti i sposobnosti upravljanja sobom i drugima.

ZakljuakPostaje sve oiglednije da jedinstveni projekt zahteva i jedinstveni pristup upravljanju projektom.

Jedno od moguih reenja je stvaranje generike metodologije, zasnovane na postojeim metodologijama, koju je mogue oblikovati prema projektu, ak i prilagoditi u toku projekta.

Vrlo vaan korak u tom oblikovanju predstavlja uenje na osnovu iskustva zavrenih projekata.

Na taj nain je mogue proiriti sistem sa novim znanjem, bilo da je re o znanju iz zavrenog projekta, bilo da je re o novim metodologijama.

Celi skup znanja bi bilo mogue predstaviti u informacijskom sistemu.

Jovica Ilić - Projektni Putevi

Documents