John Gray Djeca su iz raja

8/9/2019 John Gray Djeca su iz raja

1/355

Dr. Džon G r ej

D t C ASU IZ

RAJAVestine Pozitivnog vaspitanja, kojeće vam pomoći da podignetezdravo, pristojno i srecno dete Prevod s engleskog Dragana

Stojanović i Šaša Novaković

Redaktura prevodaSrđan Krstić


2/355

Nalo/ ?riginala *on 'ra.

Izda/a> IP F)S?G;)(IF, Beograd, uz aradnju aF8?H KN*I')F, Beograd'la/ni i odgo/orni urednik Dladi2ir 8adi1

Aektura i korektura 4aa No/ako/i1+irektor produkcije Sr9an Krti1

4ta2pa (BIK?N, No/i BeogradPr/o izdanje Beograd $00.

JISBN !=-73&!-0==-3


3/355

Ova knjiga je sa velikom ljubavlju i pažnjom posvećenamojoj suprui !oni "rej# Ne bi$ mogao napisati ovu knjigube njene mudrosti i uviđavnosti# Njena ljubav% radost i sjaj

nisu obasjali samo moj život već i živote naše de&e#


4/355


5/355

SADRŽAJ

a/alnice/od

1 Deca Su iz RajaS/ako dete i2a /oje jedint/ene proble2ePet poruka poziti/nog /apitanja Dizija2ogu1noti

2 ako Primeniti Pet Poruka PozitivnogVaspitanja na !aj"o#ji !a$inPritiak /apitanja

Pono/no izu2e/anje /apitanjaKratka itorija /apitanja

Nailje ra9a nailjeato deca potaju nepoluna

i neodgo/orna'lobalni o/rt na a/et

% !ove Ve&tine u 'stvarivanju Saradnjea2olite, ne naredujte i ne zate/ajteKoritite F+a li biF a ne F;ajdeF?dutanite od retori>ki pitanja

"7

333&3!

&!

50""$"

&""

"#=

()="===#


6/355

Sadržaj

Budite direktni 7 Ne2ojte objanja/ati 73 Ne2ojte dr,ati pridike &! Ne kori-tite o-e1anja u -/ru 2anipulacije 7"8agi>na re> koja -t/ara -aradnju 77Kratak pregled i prak-a na/edenog 7!Sta raditi kada -e deca opiruL !0

* !ove Ve&tine ojima se 'tpor Svodi na +inimum 1Metiri /etine koji2a -e otpor -/odi na 2ini2u2 !$Metiri /r-te te2pera2enta !3

Osetljivoj de&i potrebni su slušanje i raumevanje '( )ktivnoj de&i potrebni su priprema i organia&ija '*

Radonaloj de&i potrebni su odvla+enje pažnje

i pravilno usmeravanje ,-+ar pe/anja #$ado/olj-t/o ku1ni oba/eza #3+ar >itanja 7Kori1enje taktike -kretanja pa,nje radi

preu-2era/anja pa,nje #= Prijem+ivoj de&i potrebni su rituali i ritam ,, Ajuba/ni rituali 0 Prakti>ni rituali 0& Kako da deci da2o ono to i2 treba 0"

) !ove Ve&tine za Po"o#j&anje omunikacije 1-(ato -e deca opiru 07?d/ojite /re2e da -a-luate -/oju decu 0!+/a u-lo/a 0Da-pitanje >/r-te ruke $Da-pitanje 2eke ruke "Kako odlo,iti nagradu !Kako udo/oljiti potreba2a dece $0

8


7/355

Sadržaj

( !ove Vestine ra Povećanje +otivacije 122Kratak pregled kanja/anja $3Kada i gde je kazna pokazala rezultate $&

Poziti/na trana kaija/anja $"*ednota/an dokaz $7lternati/a kazni je nagrada $!+/a razloga zbog koji e deca loe ponaaju 30ato da/anje nagrada upe/a 3

Negati/ne konotacije 3$F/atiteF /ae dete kada radi

neto dobro i ipra/no 3"8agija nagrada 37ato e deca opiru nae2 2era/anju 3!(azu2e/anje nagrada 3#

Nagrade u kladu a te2pera2enti2a &$Pri2eri nagrada &3/ek i2ajte kri/eni adut u ruka/u &&Aita nagrada &"obi>ajeni obraci &7

Nagra9i/anje tinejdera &!Kako e pota/iti pre2a zate/no2

detetu na ja/no2 2etu Nagrade u kao polatice "0>enje iz poledica "Stra od nagrada "3

!ove Vestine za /spostav#janje Vodeće /#oge 1))Kako dazapo/eda2o ""

Ne koritite oe1anja u /ru zapo/edanja "7 redu je pra/iti greke "!Kada e2ocije niu od po2o1i "#Dikanje ne po2a "#


8/355

Sadržaj

Neka /a2 ko2ande budu poziti/neapo/edajte ali ne objanja/ajte

Nare9i/anje tinejderi2a(azlozi i otpor Bolji na>in naredbePo/e1anje aradnjeKako da izabere2o pra/e bitke

!ove Ve&tinc za 0adržavanje ontro#ePotreba za tajm.automKako e oloboditi negati/ni e2ocijaIdealan tajm.aut ?bjanjenje ter2ina tajm.aut Metiri uobi>ajene greke

/suviše tajm.auta Nedovoljno tajm.autaO+ekujete da vaše dete samo mimo sedi

Korišćenje tajm.auta kao kaneagrliti tatu Prilago9a/anje /oljenapra2

do/olja/anja deci Kada datitajm.aut Gri kartona i ipada izigre Kada tajm.aut ne :unkcionie4ta >ini upeni2 pet /etina

/ Redu je iti Raz#i$it(azlike u polu(azli>ite potrebe za paijo2 i po/erenje2

Nata/iti a brigo2 i panjo2+e>aci u a 8ara,

de/oj>ice u a Denere

16

0

16

3

16

5

16

6

16

8

16

9

17

0

17

2

17

3

17

5

17

6

17

7

17

8

17

9

17

9

18

1

18

2

18

3

18

3

18

5

18

5

18

6

18

7

18

9

19


9/355

0 191 193 19

5

10


10/355

Sadržaj

'opodin F?pra/i1e2o toF #!'opoca FKu1ni ko2itet za ua/ra/anjeF $00Kada je a/et dobar $0$+e>aci zabora/ljaju a de/oj>ice e e1aju $0$(azli>ite generacije $0&Kultura nailja $0"(azli>iti te2pera2enti $0=Kako e te2pera2enti 2enjaju $0!Popodne/ne akti/noti $0#(azli>iti tipo/i tela $0(azlika u inteligenciji $$

)kademska inteligen&ija 0-( 1motivna inteligen&ija 0-( 2ii+ka inteligen&ija 0-(

Kreativna inteligen&ija 0-34metni+ka inteligen&ija 0-3 5dravoraumska inteligen&ija 0-6 /ntuitivna inteligen&ija 0-6 Nadarena inteligen&ija 0-6

(azli>ite brzine u>enja $7+obar u jednoj ali ne i u drugoj t/ari $#pore9i/anje dece $$0

1- / Redu je Praviti Gre&ke 221?d ne/inoti do odgo/ornoti $$

Mija je to uopte grekaL $$"Kako da e nau>i2o odgo/ornoti $$7+eca u opre2ljena za a2oipra/ljanje $$=Brzina u>enja /ae dece $$!(azu2eti pona/ljanje $30>enje iz greaka $30

Nau>iti i u2etnoti pora/nanja $3$

11


11/355

Sadržaj

Ne2ojte korititi kaznu prilagodite e $3"Kako reago/ati kad deca napra/e greku $3=ko e do/olno trudite,

do/oljno je dobro $&Kada nije u redu pra/iti greke $&&Skri/anje greke i izbega/anje itine $&=+eca raz/edeni roditelja $&7

Ne pota/ljanje /ioki 2erilai ne preuzi2anje rizika $&!

Pra/da/anje greaka i prebaci/anjekri/ice na druge $"0

(izik kod tinejdera $"$ Nedotatak a2opoto/anja

i a2okanja/anje $"3

Sta u>initi da pra/ljenje greaka bude u redu $"=

11 / Redu je 3zraziti !egativne 4mocije 2)Danot kladni oe1anja $"!Kako nau>iti da poeduje2o kladna oe1anja $=&Iza1i na kraj a gubitko2 $=ato izraa/anje oe1anja po2ae $=38o1 aoe1anja $=&Pauza od pet ekundi $==Kada e deca opiru aoe1anji2a $=#

Kada roditelji izraa/ajunegati/na oe1anja $70'reka podele oe1anja deco2 $7$Pitati decu kako e ona oe1aju $7&?no to potikujete, deca 1e ipoljiti $7"Crna o/ca u porodici $77

Negati/ne e2ocije 2ogu biti opra/dane $7!

12


12/355

Sadržaj

12 / Redu je 5e#eti Vi&e 2(Strao/i zbog $elja $!0Drline za/alnoti $!$

+oz/ola za prego/ore $!3Kad i kako re1i FneF $!&+eet na>ina da kae2o FneF $!=Graiti /ie $!7or2iranje zate/a $!78o1 pota/ljanja zate/a $!#+a/ati pre/ie $#0+eca 1e u/ek ileti /ie $#+eca raz/edeni roditelja $#$Genja ljudkog dua $#3

1% / Redu je Reći !e 6#i +ama i 7ata su G#avni 2)Kako roditelji uti>u na /oju decu $#7Kako iza1i na kraj a

negati/ni2 oe1anji2a $#!(az/oj aznajni poobnoti $##Potreba dece za neprekidni2

u/era/anje2 300+eca poeduju druga>iju 2e2oriju 30Kako e na1i a jako2 /oljo2 30$(a/notea iz2e9u lobode i kontrole 30&Proble2i a 2anjko2 kontrole 30"

+e/etogodinje :aze odratanja 30=(az/oj odgo/ornoti 307(azu2e/anje generacijkog jaza 30#(az/od i generacijki jaz 30Kako kontroliati tinejdere 3$Podrka drugi roditelja 3&

1%


13/355

Sadržaj

1* /potre"a Pet Poruka8ajke i k1erke?>e/i i k1erke

8ajke i ino/i?>e/i i ino/iGinejderi potajno cene granice4ta da radite kada /ae dete uzi2a droguKako e ba/iti nepritojni2 re>niko2+oz/ola za lobodno obra1anje+onoenje odlukaCiklu ed2iceato e tinejd%:eri bunePoboljanje ko2unikacije a tinejderi2aKako poto/ati 2iljenje /aeg tinejd4ra

kti/noti tinejdera /an ku1e2eto FNe2ojF koritite Fli2FPitajte /ojO- decu ta 2ileIzazo/ /apitanja+aro/i /eli>ine

33

0

315

31

6

31

6

31

7

318

321

32

2

32

4325

32

6

32

8

32

9

33

0

333

33333

4

33

6

33

7

14


14/355

0a8va#nice

a/aljuje2 e 2ojoj upruzi Boni i nai2 tri2a 1erka2a Senon,+ulijet i Aorin na njio/oj ljuba/i i podrci. Bez njio/og dopri-noa, ne bi 2ogao da napie2 o/u knjigu.

a/aljuje2 e +ajan (e/erend iz ;arperKolina za njenuizuzetnu podrku i a/ete. Gako9e e za/aljuje2 najbolji2 izda-/a>i2a Aauri Aeonard i Karlu (ej2ondu, Krejg ;er2anu, 8etju'u2i, 8arku Aandau, renku on>eti, ndrei Merini, KejtStark, Aui ;ud, ni 'odinije i otalo2 ne/ero/atno2 ooblju;arperKolina.

a/aljuje2 e 2o2 agentu Peti Brajt2an zbog /ero/anja u2oje poruke i razu2e/anja /rednoti knjige 7uškar&i su sa 7ar. sa% žene sa 8enere# Gako9e e za/aljuje2 2o2 2e9unarodno2

agentu, Aindi 8ajkl zbog obja/lji/anja 2oji knjiga na /ie od pedeet jezika.a/aljuje2 e 2oji2 aradnici2a ;elen +rejk, Bartu i

8eril Beren, Polijani +ejkob, lanu i )leni Koren, SandriDajntajn, oni +ojron, 8artinu i +ozi Braun, Bobu Budrou,8ajklu Nadarijanu, +i2u Puzanu i (ondi Koalije na njio/ojtalnoj podrci i naporno2 radu koji u uloili. a/aljuje2 e8etu +ejkobu, Seri (i:kin i Ke/inu Krajniku to u a 2ar/e-nu.co2 napra/ili jednu od najbolji Internet lokacija.

a/aljuje2 e 2nogobrojni2 prijatelji2a i >lano/i2a poro-dice na podrci i korini2 a/eti2a 2o2 bratu (obertu 'reju,2ojoj etri Dirdiniji 'rej, Kli:ordu 8ekg/ajeru, +i2u Kene-

diju, lenu 'arberu, (eneu S/iku, (obertu i Karen +e:eron i(a2i al Batra/iju.a/aljuje2 e totina2a preda/a>a na radionica2a koji

predaju 8ar-Denu /etine iro2 /eta i iljada2a pojedinaca i

1)


15/355

0a8va#nice

paro/a koji u na o/i2 radionica2a u>et/o/ali toko2 protekli petnaet godina. Gako9e e za/aljuje2 8ar-Denu a/etnici-2a koji u /ojoj praki i dalje korite o/e principe.

a/aljuje2 e drago2 prijatelju Kale/aru na talnoj po-

drci i po2o1i.a/aljuje2 e 2ajci i ocu, Dirdiniji i +ej/idu 'reju, na /oj

ljuba/i i po2o1i koju u 2i pruili u 2o2 natojanju da potane2 bolji roditelj.

Gako9e e za/aljuje2 Auil Briki koja 2ije kao druga 2aj-ka pruila ljuba/ i olonac.

a/aljuje2 e Bogu na /oj energiji, jano1i i podrci koju2ije pruio u izda/anju o/e knjige.

- Džon "rej, 9un% -,,,

1(


16/355

/vod

Pole godinu dana u braku, potao a2 otac, a /e1 a2 i2ao d/edi/ne patorke. Aorin je bila beba, +ulijet je i2ala oa2, a4enon koro d/anaet godina. Iako je 2oja upruga Boni bila i-kuan roditelj, za 2ene je /e to bilo no/o.

Beba, dete od oa2 godina i de/oj>ica pred puberteto2 predta/ljale u /eliki izazo/. Preda/ao a2 i u>et/o/ao u radu2nogi radionica a tinejderi2a i deco2 /i uzrata. Bio a2/etan e2ocija koje deca i2aju pre2a roditelji2a. Gako9e a2a/eto/ao na totine odrali, po2au1i i2 da ree proble2e koji poti>u iz njio/og detinjt/a. ?drale a2 u>io kako da nadok-nade nedotatke tako to 1e a2i ebi biti roditelji u oblati2a ukoji2a i2 je bila ukra1ena roditeljka panja. Iz o/e jedint/ene

perpekti/e potao a2 roditelj. Na /ako2 koraku /atao a2 da auto2atki radi2 t/arikoje u 2oji roditelji /e1 radili. Neke od nji bile u dobre, druge2anje upene, a neke u a/i2 jano bile loe. Na ono/u op-t/enog ikut/a, na ono/u t/ari koje e niu dobro pokazale, kaoi iz ikut/a iljada ljudi a koji2a a2 radio, potepeno a2 2o-gao da na9e2 no/e, e:ikanije na>ine /apitanja.

+o dananjeg dana, e1a2 e jedne od 2oji pr/i pro2ena.4enon i njena 2ajka Boni u e po/a9ale. 2eao a2 e da bi pruio podrku Boni. odre9eno2 2o2entu, preuzeo a2 ulo-gu Boni i po>eo a2 da /i>e2. Kroz nekoliko 2inuta, do2iniraoa2 /a9o2.

4enon je utinula, zadra/aju1i /oju po/re9enot i odbojnot. Najedno2, po>eo a2 da u/i9a2 kako nanoi2 bol 2ojoj patorki.

to2 trenutku, /atio a2 daje ono to a2 uradio greka.8oje ponaanje nije bilo ponaanje brinog roditelja. Ponaao

1


17/355

/vod

a2 e kao i 2oj otac u ituacija2a kada nije znao ta da uradi. Di-kao a2 i /re9ao kako bi po/ratio kontrolu nad ituacijo2, lakonia2 znao ta bi drugo 2ogao da uradi2, bilo 2i je jano da /i-kanje i zatrai/anje niu odgo/or. ?d toga dana, nikada /ie nia2

/ikao na decu. Pole iz/enog /re2ena 2oja upruga i ja upeli2o da raz/ije2o druge, palji/ije i nenije na>ine da po/rati2okontrolu u ituacija2a kada e naa deca niu dobro ponaala.

//6V !394 D'V':9!6

a/alan a2 roditelji2a na ljuba/i i podrci koja 2i je izuzetno po2ogla, ali u 2nogi2 ituacija2a, uprko njio/oj ljuba/i, bioa2 po/re9en neko2 od njio/i greaka. aratanje ti rana po2oglo 2ije da potane2 bolji roditelj. na2 da u radili najbolje to u 2ogli uzi2aju1i u obzir znanje koje u i2ali o potre-

ba2a dece. Kada roditelji pra/e greke u /apita/anju dece, raz-log to2e nije nedotatak ljuba/i, /e1 jednota/no nepozna/anje bolje :or2e ponaanja.

Naj/aniji c j /apitanja je ljuba/ i ulaganje /re2ena i ener-gije u podrku deci. Iako je ljuba/ naj/anija, nije do/oljna. ko-liko roditelji ne razu2eju jedint/ene potrebe /oje dece, niu u2ogu1noti da i2 prue ono to deca dana zate/aju. (oditelji2ogu pruati ljuba/, ali ne na na>ine koji 1e biti najkoriniji u raz-/oju njio/e dece.

Bez razumevanja potreba dece,roditelji im ne mou pru!iti e"i#a$nu pomo%&

Sa druge trane, neki roditelji F/oljniF u da pro/ode /ie /re-2ena a /ojo2 deco2, ali to ne >ine zato to ne znaju ta da radeili zato to deca odbijaju njio/ trud. 8nogi roditelji pokua/ajuda razgo/araju a /ojo2 deco2, ali deca e zat/ore i ne progo/a-raju ni re>. ?/i roditelji i2aju elju i /olju, ali ne znaju kako da na-/edu decu na razgo/or.

1


18/355

/vod

Neki roditelji ne ele da /i>u, da udare ili da kazne /oju decu,ali jednota/no ne znaju bolji na>in. S obziro2 da razgo/or a de-co2 nije dao nikaka/ rezultat, kazna ili pretnja kazno2 u jedini pritup koji oni poznaju.

Da bi $e napu$tili $tari pri$tupi u va$pitavanju dece,moraju da $e uvedu novi pri$tupi&

(azgo/or 1e po2o1i, ali pr/o 2orate da /atite ta decaele. 8orate da nau>ite da luate da bi deca elela da razgo/araju a /a2a. 8orate nau>iti kako da pitate da bi deca elela daara9uju. 8orate nau>iti kako da deci obezbedite /ie lobode ada prito2 zadrite kontrolu. Kada roditelji a/ladaju o/e /etine,2ogu da odutanu od zatareli 2etoda /apitanja.

PR'!6:654!94 '/4G !6;3!6

Kao a/etnik iljada2a i preda/a> totina2a iljada, bio a2/etan bezupeni, pogreni roditeljki 2etoda, ali i dalje ni-a2 upe/ao da prona9e2 bolja reenja. Biti dobar roditelj zna>i/ie od pretanka a prako2 kanja/anja ili /ikanja da bi e po-tiglo kontrolianje dece. +a bi odutao od 2anipulianja /o- jo2 deco2 uz pretnje kanja/anje2, 2orao a2 da prona9e2upenije 2etode. raz/ijanju :ilozo:ije knjige De&a su i raja i pet /etina korini za poziti/no /apitanje, potepeno a2 ot-krio e:ikanu alternati/u tradicionalni2 roditeljki2 /etina2a.

Da po$tanemo bolji roditelji, nije dovoljno dapre$tanemo da radimo $tvari #oje ne daju dobre rezultate&

Grebalo 2i je /ie od trideet godina da raz/ije2 /etine po-ziti/nog /apitanja adrane u knjizi De&a su i raja# Goko2 e-naet godina rada, kao a/etnik odrali2 ooba2a a indi/i-

1


19/355

/vod

dualni2 proble2i2a ili a proble2i2a u ljuba/ni2 i bra>ni2/eza2a, i2ao a2 prilike da prou>i2 ta nije :unkcionialo uodratanju 2oji klijenata. ?nda kao roditelj, lede1i >etr-naet godina po>eo a2 da raz/ija2 i koriti2 no/e i razli>ite

roditeljke /etine. ?/i no/i podaci i /etine niu e pokazalekorini2 a2o u podizanju 2oje dece /e1 i u lu>aje/i2a iljadadrugi porodica.

8ard, a2orana 2ajka po>ela je a kori1enje2 o/i/etina a /ojo2 najtarijo2 1erko2 Saro2, tinejderko2koja >ak nije elela ni da razgo/ara a njo2 i koja je bila nakorak od naputanja ku1e. Kada je 8ard pro2enila na>inko2unikacije, pritupile u rea/anju proble2a. Sara e bu-k/alno pro2enila preko no1i. Pre 8ardinog u>et/o/anja uradionica2a De&a su i raja% Sara bi u/ek zauzi2ala neprija-teljki ta/ u razgo/ori2a. Nekoliko 2eeci po za/retku ra-dionica, Sara je pri>ala o /o2 i/otu, luala i ara9i/ala a2ajko2.

Gi2 i Kerol i2ali u proble2a a naj2la9i2 ino2, trogodi-nji2 Ke/ino2. GQio je agrei/an, trudio e da i2itira druge ieleo da kontrolie ituaciju. ?dutajanje2 od kanja/anja, Ke-/in je potepeno pretao da bude bean. Gi2 i Kerol nau>ili ukako da po/rate kontrolu u /ojoj porodici /ataju1i kako da e palji/o i brino pota/e pre2a Ke/ino/i2 jedint/eni2 potre- ba2a.

ilip je bio upean polo/ni >o/ek. Po po>etku njego/ogu>et/o/anja u radionica2a De&a su i raja% /atio je koliko jeneopodan /ojoj deci i ta /e 2oe da uradi kako bi i2 po2o-gao u odratanju.

Njega je odgajila a2o 2ajka i zaita nije znao koliko je de-ci potreban otac. Kada je /atio taje njego/oj deci potrebno ita on 2oe da uradi, bio je podtaknut da a deco2 pro/odi/ie /re2ena. a/alan je zbog no/i aznanja, ne a2o zbogtoga to u njego/a deca re1nija, /e1 i zbog toga to je onre1niji. Proputao je radoti podizanja dece a da toga >ak nije bio ni /etan.

2-


20/355

/vod

'noi ljudi #oji se di$tanciraju od va$pitanja ne$(vataju #oje rado$ti propu)taju&

Go2 i Karen u/ek u e ukoblja/ali u /apita/anju dece.I2aju1i u /idu da u odrali na razli>ite na>ine, /a9ali bi e okotoga kako diciplino/ati ili podi1i decu. Pole ue1a u radionica-2a De&a su i raja% i2ali u zajedni>ki pritup u odgajanju dece.+eca u i2ala koriti ne a2o od upenije podrke, /e1 i od izo-tanka /a9a njio/i roditelja.

Potoji bezbroj pri>a o porodica2a koji2a u po2ogli no/i pri-tupi i /etine predta/ljene u knjizi De&a su i raja# koliko i2ate bilo kak/i u2nji u njio/u ipra/not i delot/ornot, iprobajte i i/ide1ete rezultat. ):ikanot o/i /etina jednota/no je dokazati.Mi2 i pri2enite, od2a 1e doneti dobre rezultate.

*"i#a$no$t ovi( ve)tina jedno$tavna je za do#azivanje&+ori$tite i( odma( %e doneti dobre rezultate&

S/aka ugetija u knjizi De&a su i raja pokazala e kao dobra. /e1ini lu>aje/a, knjiga De&a su i raja pojani1e t/ari za kojete /e1 oe1ali da u bile itinite ili u /ae2 lu>aju pri2enji/e. drugi2 lu>aje/i2a, no/i prilaz ukaza1e /a2 na greke koje tenapra/ili i odgo/ori1e pojedina>no na 2noga /aa pitanja. Iakoe knjiga De&a su i raja ne ba/i pojedina>no /aki2 proble2o2

na koji 2oete nai1i, ona daje no/ prilaz u rea/anju proble2a. Idalje 2orate da rea/ate proble2e, ali uz druga>iji i u2nogo2eupeniji pritup. ?/aj no/i na>in razu2e/anja dece bi1e /a2 od po2o1i u nalaenju jedint/eni, /akodne/ni reenja.

De&a su i raja je iroko pri2enji/a, prakti>na :ilozo:ija/apitanja koja daje dobre rezultate kod /i uzrata dece. No/e/etine i znanja i2aju upea kod 2la9e i tarije dece, dece kojatek ulaze u period adolecencije, kao i kod tinejdera. Mak i u

21


21/355

/vod

lu>aje/i2a da deca koja u u pubertetu niu /apita/ana uz po2o1 o/i /etina, /rlo brzo po>inju da i pri2aju i da reagujuna nji.

Deca su iz raja je )iro#o primenjiva, pra#ti-na "ilozo"ijava$pitanja, #oja ima u$pe(a $a decom $vi( uzra$ta&

Na /o2 li>no2 pri2eru, u/erio a2 e da u 2oje d/e pa-torke od2a poziti/no odgo/orile na o/aj 2etod nekanja/anja.Iako u u po>etku odgajane uz neke tare 2etode kao to ukanja/anje ili /ikanje, no/i pritup e pokazao kao /rlo e:ikaan.+eca /i uzrata, bez obzira na ranije /apitanje, po>inju /ie daara9uju pri2eno2 no/i 2etoda.

?/e tenike daju dobre rezultate >ak i kada u deca podizanane2arno, zlota/ljana ili brutalno kanja/ana. S/akako, zlota-

/ljana ili deca odgajana a nebrigo2 i2aju poebne proble2e ponaanja, ali >ak i o/i proble2i upeno e otklanjaju i rea/aju>i2 e pri2eni no/i pritup. +eca pokazuju ne/ero/atnu :lekibi-lnot i prilagodlj . ot u dodiru a pra/o2 /rto2 brige i podrke.

!'V4 R30!4 S37/6ije2 i tinejderko2 nailju, po-re2e1aji2a panje, kori1enju droga, trudno1a2a u tinejder-ko2 periodu i a2oubit/i2a. Mini e da nijedan prilaz ne dajerezultate, a proble2i nae dece e nago2ila/aju.

Neki /eruju da o/i proble2i poti>u od roditelja koji u pre/ie poputlji/i pre2a /ojoj deci ili i2 pre/ie pruaju, dok drugiuzroke tak/og ponaanja /ide u zatareli2, agrei/ni2 2etoda-2a /apitanja kao to u kanja/anje dece batina2a il i /ikanje2.*edan broj ljudi 2atra da u o/i proble2i izaz/ani negati/ni2 pro2ena2a u drut/u.

Pre/ie GD-a, rekla2a, pre/ie eka i nailja na tele/iziji i u:il2o/i2a 2nogi ljudi ozna>ili u kao gla/nog kri/ca. +rut/o i

22


22/355

/vod

njego/ uticaj na nau decu /akako u deo proble2a, a /lade :az-ni ze2alja 2ogle bi doneti neka reenja koja 1e po2o1i, alinaj/e1i deo proble2a po>inje kod ku1e. Proble2i nae dece po>inju kod ku1e i toga kod ku1e 2ogu biti reeni. Pored nai

napora da pro2eni2o drut/o, roditelji treba da /ate da je unjio/i2 ruka2a 2o1 da odgaje jako, pouzdano, a2ou/ereno,e2oti/no dete pre2no na aradnju.

.roblemi na)e dece po-inju #od #u%e, i#od #u%e mou biti re)eni&

Iza1i na kraj a pro2ena2a u drut/u zna>i da roditelji 2ora- ju da pro2ene pritup /apitanju.

Goko2 protekli d/e totine godina drut/o je pretrpelo ito-rijke i dra2ati>ne pro2ene koje u /odile /e1oj indi/idualnoj

lobodi i pra/i2a. Iako je zapadno drut/o ada organizo/ano na principi2a lobode i ljudki pra/a, roditelji e i dalje lue prin-cipi2a /apitanja iz rednjeg /eka.

(oditelji 2oraju da rade na unapre9enju /oji roditeljki/etina u /apita/anju dece i tinejdera pre2ni na aradnju.Pra/ilo polo/anja je da ukoliko eli2o da otane2o konkurent-ni na lobodno2 tritu, 2ora2o da bude2o pre2ni na pro-2ene i ua/ra/anje. Sodno to2e, ukoliko roditelji ele da i2deca budu poobna da e tak2i>e u lobodno2 /etu, 2oraju pripre2iti decu uz po2o1 naja/re2niji i naje:ikaniji pritupa /apitanja.

V6SP376!94 06S!'V6!' !6 //6V3 !6SPR6+

V6SP376!96 06S!'V6!'G !6 S7R6=/

proloti, deca u kontroliana do2inacijo2, trao2 i na2e-tanje2 oe1anja kri/ice. +a bi e 2oti/iala i u2erila na dobro ponaanje, deca u na/o9ena na po2iao da u loa ili 2anje/redna dobrog roditeljkog pritupa ukoliko niu poluna. Stra

2%


23/355

/vod

od gubitka ljuba/i i pri/ilegija bio je jaka polazna ta>ka. Kada nio/aj obrazac nije bio upean, pri2enji/ana je ja>a kazna kako biizaz/ala /ie traa i lo2ila /olju deteta. a dete koje e nije po-kora/alo, go/orilo e da je /ojegla/o. +a ironija bude /e1a, iz

perpekti/e poziti/nog /apitanja, u2era/anje deteta da 2ili/ojo2 gla/o2, nego/anje jake /olje ono/a je za izgradnju a-2ou/erenoti, aradnje i aoe1anja kod dece.

/eovanje, a ne $lamanje volje dece, o$nova je za$tvaranje $amopouzdanja, $aradnje i $ao$e%anja #od dece&

atareli roditeljki pritupi teili u podizanju polune dece.Cilj poziti/nog /apitanja je podizanje dece a jako2 /oljo2 alipre2ne na aradnju. Dolja deteta e ne 2ora la2ati u cilju poti-zanja kooperati/noti. +eca u iz raja. Kada e njio/a rca ot/ore i

kada e neguje njio/a /olja, utinki u pre2nija na ardnju.

Cilj pozitivno va$pitanja je da razvije decu ja#e volje i izra!eno $mi$la za $aradnju&

atareli roditeljki pritupi teili u t/aranju dobre dece.Poziti/no /apitanje t/ara aoe1ajnu decu koja ne 2oraju pod pretnjo2 da potuju pra/ila ponaanja, /e1 u u prilici da ponta-no reaguju i da odluke donoe ot/orenog rca. Ga deca ne /araju ine korite e lai2a, ne zato toje tak/o ponaanje proti/no pra-/ili2a, /e1 zboga toga to u ona pra/i>na i potena. 8oral e o/ojdeci ne na2e1e poljanji2 uticaje2, /e1 izni>e iznutra i u>i ekroz aradnju a roditelji2a.

Ume$to da ima za cilj $tvaranje dobre dece, pozitivnomva$pitanju cilj je $tvaranje $ao$e%ajne dece&

01


24/355

/vod

atareli roditeljki pritupi bazirali u e na t/aranju pot->injenog poloaja poziti/no /apitanje tei raz/ijanju a2ou/e-reni ljudi koji u poobni da odlu>uju o /ojoj udbini, a nea2o da pai/no lede korake utrte pre nji. ?/a a2ou/erena

deca /ena u /og potojanja i cilje/a u i/otu.

Samouverena deca ne daju $e la#o po#olebati podpriti$#om niti o$e%aju potrebu da $e bune&

?/a jaka deca niu koleblji/a, niu podlona pritiku, nitioe1aju potrebu da e bune da bi ot/arila /oj identitet. ?na raz-2iljaju /ojo2 gla/o2, ali i dalje otaju ot/orena za a/ete i po-2o1 roditelja. Kad odratu, niu klona da prelika/aju u/erenjadrugi ljudi. ?na lede unutranji ko2pa i donoe odluke za ebe.

D6!6>!96 D4iji i naa deca u druga>ija. Diene odgo/araju poziti/no na /apitanje zano/ano na trau. Gitari 2etodi zano/ani na trau zapra/o labe roditeljku kon-trolu. Stra od kanja/anja a2o okre1e decu proti/ roditelja iiaiva bunt u nji2a. Pretnja /ikanje2 i :izi>ki2 kanja/anje2/ie ne t/ara kontrolu, /e1 >ini dete neoetlji/i2 na polunot iaradnju. (oditelji ele bolju ko2unikaciju a /ojo2 deco2 da bi i pripre2ili za /e1e izazo/e i /e1e pritike a/re2enog i/ota,ali naalot jo u/ek korite zatarele 2etode /apitanja.

.retnja #a!njavanjem $amo o#re%e decuprotiv roditelja i $tvara bunt u njima&

Se1a2 e /og oca i njego/i greaka. ?n je pokua/ao dakontrolie /oji et ino/a i jednu 1erku kanja/anje2. Bio jenarednik u /ojci i to je bio jedini nje2u poznat 2etod. Na neki

2)


25/355

/vod

na>in, doi/lja/ao na je kao /ojne pito2ce. Kada god bi2o eodupirali njego/oj kontroli, po/ratio bi je uz pretnju kazno2.Iako je o/aj 2etod /apitanja, do iz/ene 2ere, bio upean zanjego/u generaciju, u 2ojoj generaciji nije e pokazao kao delot-

/oran, a pokazao e kao o>igledno lo za dananju decu.Kada njego/e pretnje ne bi dale rezultata, 2oj otac bi i po-

ja>ao. 'o/orio bi Fkoliko nata/ite da na o/aj na>in razgo/aratea 2no2, nedelju dana 1e /a2 biti zabranjen izlazak.F

Kada bi nata/io a otporo2, rekao bi Fkoliko ne pre-tane, bi1e to d/e nedelje.F

Kada bi i dalje uporno otajao pri /o2 ta/u, rekao bi Fredu, ada i kanjen na 2eec dana, idi u /oju obu.F

Poja>anje kazne ne2a pra/i e:ekat i a2o aku2ulira /e1i otpor. Mita/ 2eec a2 raz2iljao jedino o to2e koliko je nepra-/i>an bio. 2eto po/e1anja 2oje elje za aradnjo2, njego/i potupci jo /ie bi 2e udaljili. I2ao bi 2nogo poziti/niji uticaj da

je rekao a2o FS obziro2 da ne potuje ono to a2 ti rekao,eli2 da iza9e na pauzu od deet 2inuta.F

Kanja/anje je u proloti kori1eno da e lo2i /olja deteta.Iako je nekad upeno /odilo polunoti, dana ne daje dobre re-zultate. +eca u dana /enija i zate/ajupre:injenot. Prepozna- ju ono to je u/redlji/o i nepra/edno i ne toleriu tak/o ponaanje. nji2a e t/ara bunt i odbojnot. Naj/anije od /ega, kanja-/anje i pretnja kanja/anje2 prekidaju /aku liniju ko2unikacije.2eto da bude deo reenja, roditelj potaje deo proble2a.

+a!njavanje od va$, roditelja, $tvara neprijatelja od

#oa $e deca #riju, ume$to roditelja #ome %e $edeca obratiti za pomo%&

Kada roditelji /i>u na /oju decu a2o izazi/aju njio/u neo-etlji/ot na re>eno. +a bi potigli upe u koli, ili to je jo/anije, da bi2o bili pre2ni za borbu na ot/oreno2 tritu, ilida bi ot/arili upene, trajne ljuba/ne /eze, odrali2a u dana potrebne bolje /etine ko2unikacije. ?/e /etine e naje:ikanije

2(


26/355


27/355

/vod

8nogi roditelji /ataju da tari 2etodi kanja/anja ne po-2au, ali ne znaju kako druga>ije da potupe. zdra/aju e odkanja/anja, ali ni to ne po2ae. (oditelji koji u poputlji/i pre-2a /ojoj deci ne pruaju deci roditeljku kontrolu koja i2 je po-

trebna. Kada i2 e utupi 2ali deo kontrole, deca e ponaajukao da i2 je dat 2nogo /e1i deo. Brzo nau>e da korite /oju lobodu za 2anipulianje i kontrolu nad roditelji2a.

Kada e deci doz/oli da korite jake, negati/ne e2ocije,oe1anja ili izli/e bea kako bi ipunila eljeni cilj, ona u ta kojai2aju kontrolu. Kada u deca ta koja i2aju kontrolu, iz/an u ro-diteljke kontrole. Na razli>ite na>ine, raz/i1e neke od proble2akoja i2aju deca /apita/ana zatareli2 2etoda2a bazirani2 natrau.

+ada deca imaju #ontrolu,

izvan $u roditelj$#e #ontrole&

Bilo da je deR - /apita/ano 2etoda2a zatrai/anja ili prete-rane poputlji/oti, ukoliko roditelji ne2aju kontrolu, deca 1e e proti/iti /ako2 pokuaju roditelja da upota/i ili adrži kontro-lu. Bez podrke roditelja, njio/ raz/oj bi1e ograni>en. Korite1i/etine poziti/nog /apitanja opianog u kjnizi+eoz su imja% ro-ditelji deci 2ogu dati lobodu i /odt/o neopodno da dete izgra-di jak i zdra/ ta/ o ebi.

R40/:7673 V6SP376!9606S!'V6!'G !6 S7R6=/

atarela praka bazirana na /apita/anju dece 2etoda2a za-trai/anja, kritike, nelaganja i kazne ne a2o da je izgubila nanazi, /e1 je potala kontraprodukti/na. +ananja deca u 2nogooetlji/ija nego deca raniji generacija. Spoobna u za 2nogo/ie, ali e na nji negati/no uti>e kori1enje2 tari roditeljki

2


28/355

/vod

/etina, kao to u /ikanje, :izi>ko kanja/anje, kazne, zabrana iz-lazaka, nelaganje, ponia/anje i na2etanje oe1anja tida. Kadau deca i2ala /e1i ni/o tolerancije, o/i 2etodi bili u korini, alidana e 2atraju zatareli2 i kontraprodukti/ni2.

proloti, kanja/anje dece blagi2 udarci2a, teralo i je dae plae autoriteta i da ne kre pra/ila. +ana o/i 2etodi i2ajuuprotan e:ekat. +ete na koje e pri2eni nailje, uz/rati1e nail- je2. Go je jedan od i2pto2a oetlji/oti. +eca dana 2ogu da budu kreati/nija i inteligentnija nego deca raniji generacija, alii2 je ponaanje ulo/ljeno poljanji2 uticaji2a.

+ada $u deca o$etljivija, primenjeno na$ilje,zna-i uzvra%eno na$ilje&

+eca dana najbolje 2ogu da nau>e kako da potuju druge

oponaanje2, a ne trao2. Njio/i u2o/i u/ek regitruju like i2i2iku, i lede /e to kaete ili uradite. Prakti>no, oni /e nau>ekroz i2itaciju i aradnju.

Kada roditelji izgrade ponaanje u/aa/anja, potepeno i decau>e kako da potuju druge. Kada roditelji nau>e kako da otanu2ireni, ladnokr/ni i puni ljuba/i pre2a detetu koje i2a izli/e be-a i dete potepeno nau>i kako da otane 2ireno, ladnokr/no i puno ljuba/i kada e uo>i a /oji2 jaki2 e2ocija2a.

(oditelji 2ogu da otanu 2ireni, ladnokr/ni i puni ljuba/i i2ogu da zalue u/aa/anje kada nau>e ta treba da rade kada edeca ponaaju nekontroliano.

Roditelji mou da o$tanu $mireni i (ladno#rvni#ada nau-e )ta da rade #ada $e deca

pona)aju ne#ontroli$ano&

koliko koritite :izi>ko kanja/anje da ot/arite pretnje,deca /ataju da je agreija odgo/or u ituacija2a kada e izgubi

2


29/355

/vod

kontrola. 8nogo puta bio a2 /edok ituacija u koji2a 2ajkaudara ina, go/ore1i 2u FPretani da udara /og brataF. ?na elida 2u pokae kako e njego/ brat oe1a, ali :izi>ka kazna nije od-go/or. Gako kanja/aju1i ina, onauje njego/u na2eru da e i-

ti2 2etodo2 polui ili da bude agrei/an.Kanije, kada ne dobije ono to eli, auto2atki 1e izraziti be

direktno2 ili pai/no2 agreijo2. Iako u 2etodi :izi>kogkanja/anja delo/ali u proloti, dana i2aju po/ratni e:ekat.8etodi /apitanja zano/anog na trau labe prirodni raz/oj de-teta, a nau roditeljku dunot >ine 2anje ipunjeno2 i /ie po-trebno2.

!4D'V':9!' VR4+4!606 D/5!'S73 R'D374/6

(oditelji dana i2aju 2anje /re2ena nego ikada pre da e po-/ete /apitanju. ato je od preudnog zna>aja da nau>e ta jenajbitnije za njio/u decu. Ste>eno znanje ne po2ae i2 a2o uto2e da /oje /r 2e e:ikanije korite, /e1 i 2oti/ie da na9u/ie /re2ena. ?bi2nije /atanje potreba njio/e dece /akako2oti/ie roditelje da pro/ode /ie /re2ena a /ojo2 deco2.

ba/ljenju treo2 i napeto1u, 2nogi odrali >eto po/ete/re2e ono2 to 2ile da 2oraju i 2ogu da urade. ene obi>nooe1aju /eliko zado/oljt/o zbog /i t/ari koje 2oraju da urade.

8ukarci e pri2arno :okuiraju na one koje 2ogu da urade.Kada o>e/i ne znaju ta da rade kako bi po2ogli /ojoj deci, >etone urade nita. Kada 2ajke niu /ene potreba /oje dece, >eto

daju prioritet drugi2 t/ari2a.Kada roditelji potanu /eni pra/i potreba /oje dece,2anje u 2oti/iani da zara9uju no/ac kako bi obezbedili /ojojdeci t/ari, a /ie u 2oti/iani da na9u /re2ena da ui/aju a porodico2. Naj/e1e bogatt/o roditelja dana je lobodno/re2e. (oditelji po>inju da nalaze /ie /rejnena za-decu kada/ate ta treba da rade i ta 2ogu da urade.

%-


30/355

/vod

'S6VR4+4!93V6!94 R'D374:9S3= V4S73!6

Mitaju1i knjigu De&a su i raja nau>i1ete prakti>ne na>ine da oa-/re2enite roditeljke /etine. Ne1ete nau>iti a2o ta nije delot-/orno, /e1 i ta daje dobre rezultate. Nau>i1ete no/e na>ine da bez zatrai/anja 2oti/iete decu da ara9uju i da e iti>u.

+eca e dana ne 2oraju 2oti/iati trao2 ili kazno2. ?na poeduju unutranju poobnot da rapoznaju dobro od loegkada i2 e prui prilika da raz/iju o/u poobnot. 2eto da bu-du 2oti/iani kazno2 ili zatrai/anje2, lako 2ogu biti 2oti/ia-ni nagrado2 i prirodno2, zdra/o2 eljo2 da udo/olje roditelji2a.

pr/i oa2 pogla/lja knjige De&a su i raja% nau>i1ete dakoritite razli>ite /etine poziti/nog odnoa pre2a /apitanjukoje 1e po2o1i unapre9enju ko2unikacije, po/e1anju aradnje i

2oti/ianju dece da ot/are /e /oje 2ogu1noti. polednjiet pogla/lja, nau>i1ete kako da ko2unicirate uz po2o1 pet naj-/aniji poruka koje /aa deca treba da >uju izno/a i izno/a.

Pet poziti/ni poruka u

. redu je biti druga>iji i razli>it.$. redu je pra/iti greke.3. redu je izraa/ati negati/na oe1anja&. redu je eleti /ie.". redu je re1i FneF, ali zapa2tite da u 2a2a i tata gla/ni.

?/i pet poruka da1e /aoj deci lobodu da raz/iju poob-noti date od Boga. pra/ilnoj pri2eni zajedno a razli>iti2/etina2a poziti/nog odnoa pre2a /apitanju /ae dete raz/i1eneopodne /etine za upean i/ot. Neke od o/i /etina upoobnot opratanja ebi i drugi2a, neebi>not, deljenje, a-2opoto/anje, trplji/ot, a2ou/erenot, itrajnot, u/aa/anjeebe i drugi, aradnja, aoe1ajnot, po/erenje i poobnot dae raduju i da budu re1ni. ?/i2 no/i2 pritupo2, zajedno a

%1


31/355

/vod

/ao2 ljuba/lju i podrko2, /o2 detetu 1ete pruiti 2ogu1notda e potpuno ot/ari toko2 /ake :aze /og raz/oja.

z o/ak/e, no/e poglede, i2a1ete potrebno a2opouzdanjeda /apitate decu, i da dobro i >/rto pa/ate no1u. Kada e po-

2etnja i razna pitanja na2etnu kao proble2, i2a1ete naan iz-/or ko2e 1ete 2o1i izno/a da e obratite i koji 1e /a2 pruiti podrku i pode1ati /a na ono to /aa deca ele i ono to za nji2oete da uradite.

Naj/anije, zapa2tite da u deca iz raja. ?na /e1 poedujuunutar ebe /e to i2 je potrebno da e raz/iju. Da poao kaoroditelja je da podrite o/aj proce rata. Pri2eno2 o/i pet po-ruka i /etina poziti/nog odnoa pre2a /apitanju ne1ete a2oui/ati u u/erenju da radite upra/o ono to je neopodno, /e11ete znati, da 1e uz /au po2o1, deca biti poobna da t/ore i/otkaka/ ele.

%2


32/355

2DecaSu 3zRaja

S/a deca ro9ena u ne/ina i dobra. to2 2ilu naa decau izraja. S/ako dete ponaoob /e1 je jedint/eno i poebno. Na o/aj/et dolaze /ako a /ojo2 odre9eno2 udbino2. Se2e jabuke/re2eno2 potaje dr/o jabuke. Iz njega ne 2oe da nikne krukaili po2oranda. Naa naj/anija roditeljka uloga je da prepoz-

na2o, potuje2o i kanije odneguje2o prirodni i jedint/eni proce odratanja nae dece.j?d na e ne zate/a da i oblikuje-2o na na>in koji bi na2a naj/ie odgo/arao. +unot na2 je dai 2udro podri2o na na>in koji 1e najbolje ita1i njio/e indi/i-dualne /rline i nagu.

Naoj deci ni2o potrebni da i unapredi2o ili na>ini2o bo-lji2a nego to jeu, ali ona za/ie od nae podrke u odratanju.8i i nabde/a2o plodni2 tlo2 gde 1e proc/etati e2e njio/ogupea. +eca i2aju poobnoti da urade otalo. jezgru e2e-na jabuke nalazi e idealan nacrt njenog rata i raz/itka. Na itina>in, u telu, /eti i rcu /akog deteta koje e raz/ija nalazi eidealan nacrt za njego/ raz/itak. 2eto da 2ili2o kako neto2ora2o uraditi da bi nae dete bilo dobro dete, 2ora2o /atitida je nae dete /e1 dobro.

U telu, $ve$ti i $rcu $va#o deteta nalazi $eidealan nacrt za njeov razvita#&

%%


33/355

Džon Grej

Kao roditelji, 2ora2o zapa2titi da je 8ajka Priroda u/ekodgo/orna za rat i raz/oj nae dece. Kada a2 jedno2 pitao2oju 2ajku za tajnu njenog roditeljkog pritupa, odgo/orila jeF podizanju et de>aka i jedne de/oj>ice, na kraju a2 /atila

da ne potoji 2nogo t/ari koje bi 2ogla da uradi2 da i pro2e-ni2. S/atila a2 da je /e u Boiji2 ruka2a. loila a2 a//oj trud a Bog je uradio /e otalo.F ?/aka/ pritup o2ogu1io joj je da /eruje prirodno2 proceu rata. Ne a2o da joj je o/o po-2oglo da proce /ati na laki na>in, /e1 i da ga ne o2eta. ?/a/rta u/ida /ana je za /akog roditelja. koliko ne /erujete uBoga, za2enite re> Bog za re> FgeniF - /e je u nji2a.

Pri2enjuju1i /etine poziti/nog /apitanja, roditelji 2ogu danau>e na koji na>in da podre prirodne procee rata dece i kakoda e u nji ne 2eaju. Bez potpunog razu2e/anja na>ina prirod-nog raz/itka dece, roditelji bepotrebno doi/lja/aju :rutracije,razo>arenja, brigu i kri/icu i ne/eno blokiraju ili ko>e pra/ceraz/oja njio/e dece. Na pri2er, roditeljko nerazu2e/anje je-dint/ene oe1ajnoti opt/enog deteta i2a za rezulata ne a2orazo>arenje rod Relja, /e1 i dete ti>e utiak da neto nije u redu anji2. ?/o pogreno u/erenje Fneto nije u redu a 2no2F, ure-zuje e u dete i /e one blagodeti koje proiti>u iz njego/e bogateoe1ajnoti, bi/aju ukra1ene.

SV6' D474 3+6 SV'94 94D3!S7V4!4 PR':4+4

Pored toga to e ra9a ne/ino i dobro, dete dolazi na o/aj /et a/oji2 jedint/eni2 proble2i2a. Naa uloga kao roditelja jeteda po2ogne2o deci da e uo>e a jedint/eni2 izazo/i2a koji i>ekaju. (atao a2 u porodici koja je brojala ed2oro dece, iako2o i2ali ite roditelje i ti2e i ite 2ogu1noti, /i 2o e razliko-/ali i u detinjt/u i kanije kad 2o odrali. Sada i2a2 tri 1erke,od koji jedna i2a d/adeet pet godina, druga d/adeet d/e atre1a trinaet godina. S/aka od nji je ada, kao i pre, potpunodruga>ija, a razli>iti2 /rlina2a i 2ana2a.

%*


34/355

Deca Su iz Raja

Kao roditelji 2oe2o po2o1i naoj deci, ali ne 2oe2ou>initi da njio/i proble2i i iaovi a koji2a 1e e uretati ne-tanu. Kada o/o /ati2o, 2anje 1e2o brinuti i ne1e2o e truditida i pro2eni2o ili da u2eto nji rea/a2o njio/e proble2e.

Dera u decu po2ae i deci i roditelji2a. 8oe2o doputiti naojdeci da budu ono to jeu i ponaj/ie obratiti panju na po2o1 uraz/oju i odgo/oreliiiaOiazOo/eFi/ota. *CadaQroditelji deci prilazea /ie razu2e/anja irjo/erenja, deca raz/ijaju poobnot da /ie/eruju u ebe, u /oje roditelje i da budu pre2niji za neiz/enu budu1not koja i o>ekuje.

S/ako dete i2a /oju li>nu udbinu. Pri/atanje o/e >injenicedaje roditelji2a igurnot, po2ae i2 da e opute i da ne preuzi-2aju odgo/ornot za /aki proble2 koji dete i2a. Su/ie /re2e-na i energije troi2o na raz2iljanje o ono2e to 2o 2ogli dauradi2o ili na ono to u deca 2ogla da urade, u2eto da pri/a-ti2o da /a deca i2aju /oje proble2e, brige i izazo/e. Na poao

kao roditelja je da po2ogne2o deci da e a proble2i2a uo>e iupeno i ree. /ek i2ajte na u2u da naa deca i2aju /oje/rline i 2ane i iaove a koji2a e uo>a/aju i da nita ne2oe2o u>initi da pro2eni2o njio/u itinku prirodu. Ipak,2oe2o e potruditi da i2 prui2o priliku da budu najbolji to2ogu biti.

Deca imaju $voje vrline, mane i izazove $a #ojima$e $uo-avaju i ne po$toji ni)ta )to mo!emo u-initi da

promenimo nji(ovu i$tin$#u prirodu&

Geki trenuci u/ek na nateraju da po2ili2o kako neto nijeu redu a nao2 deco2, ali tada e treba podetiti da u deca izraja. Sa/rena u ba onak/a kak/a u i uo>a/aju e a jedint/e-ni2 izazo/i2a. Ne a2o da u i2 neopodni naa po2o1 iu/aa/anje, /e1 u i2 potrebni i ti izazo/i. *edint/eni na>ini nakoje 1e oni pre/azi1i prepreke nepodni u kako bi potigli /oj/runac. Proble2i a koji2a 1e e uretati, po2o1i 1e u prona-

%)


35/355

Džon Grej

laenju podrke koja i2 je potrebna i u raz/ijanju njio/og jedint/enog karaktera.

Deci $u potrebni pomo% i uva!avanje, ali

u proce$u ra$ta nepo(odni $u im i izazovi&

a /ako dete, zdra/ proce odratanja zna>i da 1e do1i/re2e kada 1e 2orati da e uo>i a izazo/i2a. >e1i kako da pri/ate i u/ate e u kotac a ograni>enji2a koja i2 na2e1u ro-ditelji i /et oko nji, deca 2ogu da a/ladaju ono/ne /rednoti,kao to u pratanje, pri/atanje, aradnja, kreati/not, aoe1aj-not, rabrot, itrajnot, poobnot ipra/ljanja opt/enigreaka, a2ou/aa/anje, indi/idualnot, i pra/ilno a2ou2e-ra/anje. Na pri2er

T +eca ne 2ogu nau>iti da prataju, ukoliko e nji2a ne

prata.T +eca ne 2ogu raz/iti trpljenje, ukoliko u/ek dobiju /e

to poele

T +eca ne 2ogu nau>iti da pri/ate /oje nedotatke,ukoliko u /i oko nji bez 2ana.

T +eca ne 2ogu nau>iti da ara9uju, ukoliko /e u/ek ideonako kako ona ele.

T +eca ne 2ogu nau>iti da budu kreati/na, ukoliko i2 ene da a2otalnot da a2a neto urade.

T +eca e ne 2ogu nau>iti aoe1ajnoti i poto/anju,ukoliko ne nau>e ta u gubitak i bol.

T +eca e ne 2ogu nau>iti rabroti i opti2iz2u, ukolikoe ne uo>e a teko1a2a.

T +eca ne 2ogu raz/iti itrajnot i nagu, ukoliko i2 je /elako.

T +eca ne 2ogu da e nau>e kako da budu bolja i danapreduju, ukoliko ne ikue teko1e, poraze ili greke.

%(


36/355

Deca Su iz Raja

T +eca ne 2ogu da e nau>e a2ou/aa/anju ili zdra/o2 ponou, ukoliko ne a/ladaju prepreke da bi neto potigli.

T +eca ne 2ogu da e nau>e indi/idualnoti, ukoliko e

ne uo>e a odbaci/anje2 ili iklju>i/anje2.

T +eca ne 2ogu da e u2ere, ukoliko ne2aju 2ogu1noti da e uprotta/e autoritetu i%ili ne dobiju ono toele.

Na 2not/o na>ina, /i izazo/i o/og /eta i bol odratanja ni-u a2o neizbeni, /e1 u i potrebni. +unot roditelja nije da /o- ju decu zatite od iaova koje i/ot noi, /e1 da i2 po2ognu da/e prepreke upeno a/ladaju i da odratu. z knjigu De&a su ira%oGiau>i1ete /etine poziti/nog /apitanja koje 1e /a2 o2o-gu1iti da po2ognete /ae2 detetu u odgo/ori2a na i/otne iza-

zo/e i poraze. koliko i2 u/ek dajete goto/a reenja za njio/e proble2e, ne1e i2ati priliku da otkriju /oje poobnoti i /rline.

i/otne teko1e 2ogu da oja>aju decu i da iz/uku najbolje iznji. Kada leptir naputa /oju >auru, od/ija e /elika borba.koliko bite ot/orili >auru da bite leptira potedeli o/e borbe,ubrzo bi u2ro. Naporjcpjiulaed.a.bi izaao iz >aure potreban jedabi e raz/ili 2ii1i krila. Bez o/og napora, leptir nikada ne1e le-teti i u2re1eQNa li>an na>in, da bi naa deca odrala jaka i lobodno letela o/i2 /eto2, potrebno je da pro9u odre9enu /rtu borbe i podrke.

+a bi pre/azilo /oje peci:i>ne izazo/e, /ako2 detetu po-

trebni u odre9ena /rta ljuba/i i poebna podrka. Bez o/e podrke, njio/i proble2i bi1e u/eli>ani i izobli>eni, nekad dogranica 2entalnog pore2e1aja i kri2inalnog ponaanja. Na po-ao kao roditelja je da decu podri2o tako da potanu ja>a i zdra-/ija. koliko e 2ea2o i ukoliko i2 2nogo olaka/a2o, labi2odecu, ali a drugetrane,,uk:ljikojrnj6re/ie otea/a2o ituaciju ine po2ae2o do/oljno,,ukra1uje2o i2 ono to je potrebno zanjio/ raz/oj. +eca ne 2ogu /e da urade a2a. +eca ne 2ogu da

%


37/355

Džon Grej

odrataju i raz/ijaju /e /rline neopodne za upean i/ot bez po2o1i roditelja.

P47 P'R/6 P'0373V!'G V6SP376!96

Potoji pet /ani poruka poziti/nog odnoa pre2a /apitanju uzkoje 1ete po2o1i /ojoj deci da unutar ebe prona9u nagu da euo>e i/otni2 izazo/i2a i da u punoj 2eri raz/iju /oj potencijal. Kroz knjigu De&a su i raja itrai1e2o 2noge no/e /etine/apitanja zano/ane na pri2eni o/i pet poruka. Pet ono/ni poruka jeu

. redu je biti razli>it.$. redu je pra/iti greke.3. redu je izraziti negati/na oe1anja.

&. redu je eleti /ie.". redu je re1i ne, ali zapa2tite da u 2a2a i tata i dalje

gla/ni.

Kreni2o od objanjenja /ake od o/i pet poruka pojedi-na>no.

( 1. V redu je biti različit. S/ako dete je jedint/eno. I2a je-dint/en zbir talenata, /rlina, 2ana, iaova i potreba. Naa rodi-teljka dunot je da bude2o u 2ogu1noti da prepozna2o i daneguje2o njego/e jedint/ene potrebe. opteno re>eno, onoto je de>aci2a potrebno, ne2a itu /anot kada u de/oj>ice u

pitanju. Ito tako, de/oj>ica2a 1e biti potrebno neto to zade>ake nije /ano. Pri9e, /ako dete, neza/ino ko2e polu pripa-da, i2a jedint/ene potrebe odre9ene talenti2a, /rlina2a, 2a-na2a i izazo/i2a.

+eca u tako9e razli>ita po na>inu na koji u>e. ?d naro>itog je zna>aja za roditelje da /ate o/u razliku jer 1e u uprotno2 po>eti da upore9uju /oju decu a drugo2 deco2 i bi1e nepo-

%


38/355

Deca Su iz Raja

trebno razo>arani. Kada je re> o u>enju, decu 2oe2o podelitina tri grupe trka>e, eta>e i kaka>e. Grka>i u>e jako brzo. 4eta>iu>e polako i jano pokazuju znake napretkaQNa kraju, tu u i ka-ka>:Nj2 je 2alo tee odgajati. Mini e da nita ne u>e i da ne na-

preduju, ali u odre9enoj prilici oni ipolje /oje znanje. Skaka>iu kao c/eto/i koji kano c/etaju. a u>enje i2 treba /ie /re2e-na.

(oditelji e u>e koliko je neopodno izraa/ati ljuba/ uzu/aa/anje razlika u polo/i2a. Na pri2er, de/oj>ica2a >eto treba /ie panje, ali u/ie panje kod de>aka t/ara oe1aj kako 2ue ne /eruje. +e>aci2a treba ukazati /ie po/erenja, iako /iak po/erenja za de/oj>ice 2oe biti protu2a>eno kao nedo/oljna briga. ?>e/i, greko2, pokua/aju de/oj>ica2a da daju ono totreba de>aci2a, dok 2ajke greko2 de>aci2a pruaju podrkukoju bi de/oj>ice oberu>ke pri/atile. (azu2e/anje razli>iti po-treba de>aka i de/oj>ica po2ae roditelji2a u upeno2 raz/oju

njio/e dece. Pored toga, 2ajke i o>e/i 2anje 1e e prepirati oko/oji roditeljki uloga. Gate u a 8ara, a 2a2e u a Denere.

.̂'"•N ( 2.y redu je praviti greške. S/a deca gree. 'reke eo>ekuju

i a/i2 u nor2alne. ko pogrei2o to ne zna>i kako neto nijeu redu a na2a, oi2 ako roditelji ne reaguju kao da greka nije2ela biti napra/ljena. 'reke u nor2alne, prirodne i za o>eki-/anje. +eca o/o pre /ega u>e na pri2eri2a. (oditelji naje:ika-nije 2ogu da i nau>e o/o2 principu prizna/anje2 opt/enigreaka u ba/ljenju deco2, u pruanju podrke deci, ali i propu-ti2a u podrci koju pruaju jedno drugo2.

Kada deca /ide da e njio/i roditelji ne utru>a/aju od

iz/injenja, potepeno nau>e da preuz2u odgo/ornot za /ojegreke. 2eto da dete u>e kako da e iz/ini, roditelji 2u pruajudobar pri2er. +eca u>e od /oji uzora i to ne pute2 objanjenja. Ne a2o da dete nau>i kako da bude odgo/ornije, /e1 oprataju1igreke roditelji2a, dete e potepeno u>i /rlini pratanja.

+eca dolaze na o/aj /et a poobno1u da /ole /oje rodi-telje, ali ne i da /ole a2a ebe i da oprataju a2a ebi. >e eto2e da /ole ebe na na>in na koji e roditelji opode pre2a nji-

%


39/355

Džon Grej

2a i na na>in na koji roditelji reaguju kada dete pogrei. Kada edeca ne tide i niu kanja/ana za /oje greke, i2aju /e1e aneda e nau>e naj/anijoj /rlini 2ogu1noti da /ole ebe i pri/ate/oje nedotatke.

?/a e /rlina u>i nepretani2 pona/ljanje2 toga da u i nji-o/i roditelji napra/ili greku, a da u i pored toga /redni panje iljuba/i. 'rdnja ili kazna pre>a/aju decu da raz/iju ljuba/ pre2aebi i poobnot da oprote a2i ebi. Kroz >itanje knjige De&a su i raja roditelji 1e nau>iti alternati/ne potupke korinije od batina, grdnje i kazni, alternati/e koje podrazu2e/aju pota/l- janje pitanja u2eto nare9i/anja, nagra9i/anje u2eto kanja-/anja, pra/ljenje tajm.auta u2eto d/e tri po turu.

?/e /etine poziti/nog /apitanja detaljnije u opiane u po-gla/lju 3 i !. :ajm.aut% ukoliko e pri2eni pra/ilno i a itrajno1uito je tako jako i 2o1no oruje kao to u kazna i batine.

3.6 redu je izraziti negativna !eanja. Negati/na oecanjakao to u be, tuga, tra, bol, :rutracija, razo>aranje, zabrinu-tot, tid, ljubo2ora, neigurnot, niu a2o prirodna i nor2alna/e1 u /aan dec odratanja. Negati/na oecanja u/ek u u redu i potrebno i je rapra/iti.

(oditelji 2oraju nau>iti da prue deci priliku da ipolje /ojanegati/na oecanja. Iako u negati/na oecanja a/i2 prirodna,na>in, /re2e i 2eto ipolja/anja niu u/ek najpogodniji. Ikalji-/anje bea bitan je deo raz/oja deteta, ali 2ora e znati /re2e i2eto. Sa druge trane, 2orate e potruditi da ne 2irujete deteda bite izbegli izli/ njego/og bea, jer 1e u uprotno2 do1i do iz-li/a bea kada ne budete bili u 2ogu1noti da /o2 detetu date

tajm.aut i upenije e uo>ite a proble2o2. No/e /etine ko2unikacije 2oraju e nau>iti i pri2enji/atikako bi deca bila /enija /oji oecanja, jer u uprotno2 ne1ete2o1i da i kontroliete, opira1e e /ae2 autoritetu i reago/a1e po principu uzdrani e2ocija. z o/u knjigu, roditelji 1e nau>itida e upeno u/ate u kotac a /oji2 e2ocija2a. ?no to rodi-telji potikuju, deca, 2e9uti2, ot/oreno ipolja/aju, a to2e jo pridodaju i /oja uzburkana oecanja. ?/aj princip objanja/a

*-


40/355

Deca Su iz Raja

zato deca gube kontrolu u nezgodni2 trenuci2a, poebno uoni2 treni2 ituacija2a puni2 naboja, kada 2uko2 obuzda-/a2o opt/ena oe1anja.

Poziti/no /apitanje podrazu2e/a da deca niu odgo/orna za

to kako e roditelji oe1aju. Kad dete dobije poruku da u njego-/a oe1anja, potreba za razu2e/anje2 i odanot /i kupa nepo-dobni, po>e1e da potikuje e2ocije, zat/ori1e e u ebe i izgubi1e/e daro/e /oje poebnoti.

Fpu1eniF roditelji koji /ataju /anot oe1anja, >eto pra-/e greku kada u>e decu oe1anji2a tako to preteruju u ikazi-/anju e2ocija. Najbolji na>in da decu nau>i2o da budu /ena/oji oe1anja jete da i alua2o i pokua2o da razlikuje2ooe1anja od aoe1anja. (oditelji na najbolji na>in 2ogu da po-dele /oje negati/ne e2ocije ako ipri>aju kako u e oe1ali predi/otni2 izazo/i2a toko2 odratanja. 8e9uti2, loe je to po/e-ra/anje2 /oji negati/ni e2ocija, deci na2e1ete iu/ie odgo-

/ornoti. ?/a deca preuzi2aju pre/ie kri/ice na ebe i od/ajajue od /oji unutranji oe1anja. Na kraju, po/uku e i /ie nerazgo/araju a /a2a.

Na pri2er, ako kaete detetu FKada e popne na dr/o, bo- ji2 e da 1e patiF, dete 1e i2ati oe1aj 2anipulacije i kontrole uz po2o1 negati/ni e2ocija. 2eto toga, odrali bi trebalo dakau FPenjanje na dr/e1e nije a/i2 bezbedno. eli2 da e penje a2o kada a2 ja u blizini.F Ne a2o daje o/aka/ pritupe:ikaniji, /e1 tako9e u>i decu da ne donoe odluke na ono/u ne-gati/ni e2ocija. +ete 1e ara9i/ati ne da bi roditelja zatitilo odoe1aja traa i nelagodnoti, /e1 zato to ga je roditelj za2olioda neto uradi.

(oditelji 2ogu deci da po2ognu da raz/iju poja>anu /et ooe1anji2a aoe1anje2, /atanje2 i luanje2, a ne deljenje2/oji e2ocija. Ponekad, >ak direktno obra1anje i rapiti/anja oe2ocija2a ili elja2a 2oe kod dece izaz/ati oe1aj da i2aju iu-/ie 2o1i. No/e /etine luanja 2oraju e korititi da e iz/ukue2ocije i da e /ate potrebe i elje dece. FPoputlji/iF roditelji/ati1e kako da ne budu 2anipuliani ili /o9eni potreba2a i elja-2a dece. Fate/ni2F roditelji2a pota1e jano na koje /e na>inene/eno optuuju decu zbog ipolja/anja negati/ni e2ocija.

*1


41/355

Džon Grej

>e1i da oe1aju i da e ba/e negati/ni2 e2ocija2a, decanaje:ikanije nau>e da e oa2otale, raz/iju nano oe1anje in-di/idualnoti, i potepeno uo>e bogatt/o unutranje kreati/no-ti, intuicije, ljuba/i, u2erenoti, a2opouzdanja, radoti, ao-

e1anja, /eti i poobnoti da ipra/e greke. S/e o/e napredne/etine koje uzdiu >o/eka i po2au ot/arenju upea i ipu-njenja, dolaze iz 2ogu1noti da bude2o u dodiru a /oji2oe1anji2a i iz poobnoti da e olobodi2o negati/ni e2ocija.peni ljudi oe1aju /oje neupee, ali e opora/e, jer i2ajupoobnot da e olobode negati/ni e2ocija. 8nogi ljudi kojine dozi/e li>ni upe, ne2i u u odnou na /oja oe1anja, donoeodluke na ono/u negati/ni e2ocija ili u jednota/no zagla/lje-ni u negati/ni2 e2ocija2a i ta/o/i2a. /ako2 lu>aju,pre>eni u da ipune /oje no/e.

&. redu je eleti /ie. Pre>eto deca dobijaju poruku da

u/ie ele, da u ebi>na i raz2aena, jer ele /ie ili u nezado-/oljna kad ne dobiju ono to ele. (oditelji od2a nau>e decu da budu za/alna, u2eto da deci daju doz/olu da ele /ie. FBudiza/alan na onc.ae to i2aF, u/ie je iitren odgo/or na de>ije potrebe za ne>i2 /ii2.

+eca ne znaju koliko je doz/oljeno da trae i nikada e odnji ne o>ekuje da to znaju. Mak i na2a odrali2a je teko daodredi2o koliko 2oe2o da trai2o a da nekoga ne u/redi2o ilida ne pokae2o kako 2o zate/ni ili neza/alni. ko /e1 odralii2aju poteko1a na to2 planu, onda je jano kako ne treba dao>ekuje2o da i deca ne2aju.

Detine poziti/nog /apitanja u>e decu kako da trae ono to

zaita ele - uz poto/anje drugi. ito /re2e, roditelji 1e nau>itikako da kau ne a da e ne uzne2ire. +eca 1e biti lobodna datrae ono to ele, znaju1i da e ti2e ne1e ora2otiti. Gako9e 1e/atiti da a2a >injenica to trae neto ne zna>i da 1e to totrae i dobiti.

koliko niu lobodni da trae ono to i zani2a deca nikada jano ne nau>e ta 2ogu, a ta ne 2ogu da dobiju. ito /re2e, pitaju1i ta 2ogu, a ta ne 2ogu da dobiju, deca /rlo brzo raz/iju

*2


42/355

Deca Su iz Raja

ne/ero/atne prego/ara>ke poobnoti. De1ina odrali pada ugrupu labi prego/ara>a. ?ni naj>e1e ne pota/ljaju pitanjeukoliko niu igurni da 1e odgo/or biti - da. Ne - kao odgo/or,oni jednota/no pri/ate i nata/e dalje pot>injeni tu9oj /olji, po-

tajno rezer/iani ili ot/oreno beni.koliko 2u e prui loboda da trai ono to eli, unutranja

naga deteta da dobije ono to eli i2a /e ane da proc/eta. Kadodrate, to dete nikada ne1e pri/atiti ne kao kona>an odgo/or.?d 2ali nogu nau>i1e da prego/ara i >eto 1e /a 2oti/iati da2u date ono to eli. Potoji /elika razlika iz2e9u 2anipulacijedeteta koje pla>e, kenjka i /riti, jedne trane i 2oti/ianjaodli>nog 2alog prego/ara>a, druge. Poziti/no orijentiani rodi-telji u u tanju da adrže kontrolu i pored /i prego/ora i nagod- bi jano pota/ljaju1i granice do koji e 2oe i1i.

+aju1i /ae2 detetu doz/olu da trai /ie, /i 2u darujete2ogu1not pra/ilnog u2era/anja ka cilju i /italnu i/otnu na-

gu. Pre/ie ena dana e oe1a ne2o1no, jer i2 nikad nije doz-/oljeno da atraže /ie. >ili u i da /ode ra>una o tu9i2 potre- ba2a i da e tide kada u nezado/oljne jer niu dobile ono toele ili ono to i2 je potrebno.

*edna od naj/aniji /rlina koje 2ajka ili otac 2ogu da pre-neu de/oj>ica2a jete kako da trae /ie. De1ina ena nijenau>ila o/u lekciju u detinjt/u. 2eto da u traile /ie, indi-rektno u traile /ie ti2e to u /ie da/ale i nadale e da 1e nekouz/ratiti panju bez njio/e potrebe da atraže /ie. Ne2o-gu1not da direktno trae ono to i2 treba, pre>a/a i da u /eza-2a a drugi2 ljudi2a dobiju ono to ele u i/otu.

+ok de/oj>ica2a treba doz/ola da ele /ie, de>aci2a treba

odre9ena doza podrke kada ne dobiju /ie. Meto de>aci pota-/ljaju /eo2a /ioke cilje/e a roditelji e trude da i odgo/ore jerele da i zatite od razo>aranja. Ne /ataju daje od ot/ari/anja cilje/a 2nogo bitnija poobnot da e uo>i2o a porazo2 i dae opet uzdigne2o. Kao to de/oj>ica2a treba puno podrke da atraže ono to ele, de>aci2a treba izuzetna podrka da identi:i-kuju /oja oe1anja i da e ponaaju u kladu a nji2a. a de>ake je najbolji na>in da e o/o potigne - pitati i za detalje onoga to

*%


43/355

Džon Grej

e deilo, a pri to2 biti iuetno palji/ i ne nuditi i2 nikaka/ a-/et ili po2o1. Iu/ie aoe1anja od/rati1e i od razgo/ora oono2e to e deilo.

8ajke >eto pra/e greku, jer pota/ljaju pre/ie pitanja.

Naterani na razgo/or, de>aci e uko>e. Kada i2 e daju a/eti iugeriu reenja, oni ugla/no2 utuknu. trenuci2a kada eoe1a poraen, ne treba 2u neko ko bi pogorao proble2 ti2eto 1e 2u re1i kako da rei taj proble2 ili koliko je a2 kri/ za taj proble2.

Na pri2er, on e oe1a razo>arano, jer nije potigao dobre re-zultate na tetu i njego/a 2ajka, na brian na>in kae F+a i2anje gledao tele/iziju, a /ie u>io bolje bi uradio tet. Gi i pa-2etan, ali e ne trudi do/oljno da tu pa2et i upotrebi.F *ano jekako ona 2ili da je palji/a, no u o/o2 kontektu iz/eno jezato 1e on pretati da joj otkri/a ta ga 2u>i. ?na je ponudilaneeljeni a/et, a on oe1a ito/re2eno i da u ga ikritiko/ali i da

ne2aju po/erenja da on taj proble2 2oe da rei.

5. # redu je re$i ne% ali zapa&tite da !u &a&a i tata jš uvekglavni. +eci trt a doz/ola da kau ne, ali je potrebno da znajukako njio/i roditelji i2aju polednju re>. Pored toga to te i2dali 2ogu1not da prego/araju i da ele /ie, doz/ola da kau ne,deci zaita daje 2o1. 8nogi roditelji e plae da detetu daju toli-ko 2o1i jer deca lako 2ogu da potanu raz2aena. *edan odnaj/e1i proble2a a deco2 dana jete to i2 je dato pre/ie lobode. (oditelji u oetili da deci treba dati /ie 2o1i, ali niunau>ili da i u ti2 okolnoti2a otanu ko2andanti parade. S/edok roditelji ne pri2ene tenike poziti/nog /apitanja, kao to utajm.auti koji po2au da e zadri aradnja, deca bi/aju iu/iezate/na, ebi>na i ner/ozna. Kada roditelji upota/e kontrolu iu tanju u da je zadre onda je tek korino dati /ie 2o1i a2o2detetu.

+oputaju1i detetu da kae ne, ot/arate 2u /rata da izrazioe1anja, da otkrije ono to eli i da e onda poga9a oko toga. Gone zna>i da 1ete u/ek uraditi ono to deca zate/aju. Iako deca2ogu da kau ne, ne zna>i da 1e /e biti po njio/o2. Kada a-luate ono to dete oe1a i eli >inite ga pre2niji2 na aradnju.

**


44/355

Deca Su iz Raja

Sto je jo /anije, doz/olja/ate detetu da ara9uje a da ne 2ora da potikuje /oju prirodu.

Potoji /elika razlika iz2e9u ukla9i/anja i poricanja nai potreba. kla9i/anje zna>i podi1i nae elje na ni/o roditeljki

na2era da te elje ot/are. Poricanje zna>i potiki/anje elja ioe1anja i potpuno pot>inja/anje elja2a roditelja. Pot>injeno ponaanje rezultira la2anje2 /olje deteta. Kada e konj ukroti,on potaje pot>injen i toga pre2an na aradnju, ali ti2e gubi /e-liki deo /og lobodnog dua.

nalize /apita/anja dece u Ne2a>koj pre dolaka nacita na/lat, otkrile u da u decu grdili ili kanja/ali kada bi e uproti/ila autoritetu. Niu i2ala doz/olu da e uproti/e ili da kau -ne. Iz tog pri2era jano 2oe2o /ideti kako la2anje /olje deteta 2oe da ga u>ini ne2ilordni2, bezu2ni2 ledbeniko2 jakiali 2anijakalni, autoritati/ni lidera. Kada ooba ne2a /ioko2iljenje o ebi, lak je plen za 2anipulaciju ili zlota/ljanje. Bez

/iokog 2iljenjaOo ebi tu 1e oobu >ak i pri/la>iti 2u>ne /eze iituacije upra/o zbog oe1aja 2anje /rednoti ili iz traa od ikazi/anja /oje /olje. Q

- Prilago9a/anje elja i /olje zo/e s;sara&lnja% pot>inja/anje ./olje i elja zo/e se poslušnost# Poziti/no/apitanje tei ka to2e 9a:/ori dete pre2no na aradnju, a ne poluno dete. Ne 2atra e zdra/i2 za decu da bez pogo/ora ilinerado lede roditelje. +ati detetu doz/olu da oe1a i /erbalizuje/oj otpor, ne a2o da 2u po2ae da raz/ije /et o ebi, /e1 ga>ini pre2niji2 na aradnju. .Poluna deca a2o prate pra/ilaona ne 2ile, ne oe1aju i ne doprinoe proceu. +ete pre2nona aradnju unoi >ita/og ebe u /aku interakciju i toga je u

2ogu1noti da ide ka cilju.

.ozitivno va$pitanje !eli da podine decu$premnu na $aradnju, a ne decu #oja $u po$lu)na&

+eca koja u pre2na na aradnju i dalje i2aju /oje elje, aliono to naj/ie ele jete da udo/olje roditelji2a. +ati deci doz-

*)


45/355

Džon Grej

/olu da kau FneF, ne zna>i dati i2 /ie kontrole u t/ari o/aj pri-tup roditelji2a prua /ie kontrole. S/aki put kada e deca upro-ti/e a roditelji adrže kontrolu, deca u u 2ogu1noti da oete dau 2a2a i tata ipak gla/ni. ?/o je jedan od /ani pokazatelja

zbog >ega je tajm.aut tako /aan.Kada e deca ne ponaaju pritojno ili niu pre2na na a-

radnju, jednota/no u /an kontrole. Dan nae kontrole. Niu uaglanoti a nai2 elja2a i /oljo2. +a bi opet upota/ili a-radnju, roditelji 2oraju da upota/e kontrolu ti2e to 1e i po-kupiti i 2etiti na tajm.aut# Bog decu i pra/i 2ali2a da bi2o 2i2ogli da i pokupi2o i 2eti2o gde eli2o.

toku tajm.auta deca i2aju lobodu da e opiru i izraze /e/oje e2ocije, ali u ograni>eni trajanje2. ?tprilike, za jedantajm.aut do/oljan je 2inut po2noen godina2a deteta. +etetuod >etiri godine do/oljna u >etiri 2inuta. Sadraj tajm.auta treba da bude /e to je potrebno da deca opet oete igurnot /ae

kontrole i oe1aj po/ezanoti a /a2a kao oni2 koji i2a pole-dnju re>. uto2atki, negati/ne e2ocije e 2iruju a dete e/ra1a na zdra/u Qelju da ugodi i ara9uje.

(oditelji k , u pre/ie poputlji/i ili /ojoj deci ne daju do-/oljno >eto tajm.aut ne/eno i >ine neigurni2a. +ete po>injeda oe1a kako i2a 2o1 kontrole i zbog toga to jo u/ek nijepre2no da dri t/ari pod kontrolo2 5iako deca /ole 2o16,oe1a e neigurno. a2ilite da te u ituaciji da zapolite d/etotine radnika da izgrade zgradu za et 2eeci. Ili, za2ilite da/a2 je dato da operiete oobu koja kr/ari uled ranja/anja /atre-ni2 oruje2 i potrebno je da joj iz/adite 2etak. koliko niteobu>eni za taj poao, oe1ali bite /eliku neigurnot. Kad deca

po>inju da oe1aju zado/oljt/o ti2e to u ad oni na >elu pa-rade, ito/re2eno u /eo2a neigurni i zate/ni.ate/noj ili Fraz2aenojF deci ugla/no2 je >e1e potreban

tajm.aut# (az2aeno2 tinejderu 2oda je potrebno neto /ieod zat/aranja u obu. neki2 lu>aje/i2a, /re2e pro/edeno uotkri/anju prirode, u u2i a /odi>e2 ili bora/ak kod o2iljenetetke, ujaka ili kod babe i dede, po2o1i 1e tinejderi2a da opet budu /oji i da poele da neko drugi bude gla/ni. ?e1aj da /ie

*(


46/355

Deca Su iz Raja

ne2aju kontrolu i da ad za/ie od nekog drugog 2oe tinejderada u2iri. Gako oni 2ogu da e /rate oe1aji2a potrebe i elje dazado/olje /oje roditelje.

Da bi $e o$e%ali $iurno, deca treba da znajuda i( ne#o $lu)a, ali i da uve# znaju

da oni ni$u lavni&

ono/i deca u progra2irana u jedno2 pra/cu. +uboko uebi oni ele da zado/olje /oje roditelje. Poziti/no /apitanje ja>a o/aj pra/ac tako da deca a /ie elana prate roditeljke elje i/olju roditelja. +a bi e do/ele u aglanot i ar2oniju o/e pro-ti/re>ne, uprotne tenje, deci treba dati doz/olu da e odupru ida kau ne. ?tpor i2 doz/olja/a da raz/iju zdra/ oe1aj /ojeli>noti.

+eca kojoj o/a prilika nije data, prolaze kroz nepotrebneteko1e u pubertetu. Iako je tinejderi2a i dalje neopodno/odt/o u i/otu, oni oe1aju /eliku potrebu da urade ba uprot-no od /ai elja, ukoliko niu raz/ili oe1aj a2otalnoti.

8nogi roditelji pri/ataju to to njio/o dete u o/o2 periodueli da e od/oji od nji i deteto/a pobuna i2 e >ini kao a/renonor2alna. 8e9uti2, pobuna je nor2alna reakcija jedino za decukoja niu dobila podrku u ranije2 periodu raz/oja. Kada deca pro9u kroz ikut/o da i2aju doz/olu da kau ne, a ipak ara9ujua roditelji2a, kao poledicu i2aju zdra/iji odno pre2a ebi ine2aju potrebu da diu gla/u u pubertetu. I dalje e od/ajaju, aline pruaju otpor i u/ek e /ra1aju zbog ljuba/i i podrke roditelja.

Poziti/no /apitanje tako9e itrauje na>ine poboljanja ko-2unikacije a tinejderi2a koji niu podizani uz po2o1 o/i petnabrojani poruka. Nikad nije kano da potane2o jajni roditelji i da podtakne2o aradnju nae dece. Bez obzira na to kada1ete po>eti da pri2enjujete 2etode poziti/nog /apitanja, bi1eteu prilici da poboljate ko2unikaciju, o2ogu1ite po/oljnije ulo/eza aradnju i da iz /oje dece iz/u>ete ono najbolje.

*


47/355

Džon Grej

V30396 +'G/?!'S73

Mak i uz potpuno pri/atanje i razu2e/anje pet poruka poziti/-nog /apitanja, nije lako biti roditelj. Go je Fu>i2-korak-po-ko-rakF proce. Dapitanje po2era granice koje te pota/ili kada teraz2iljali koliko 2oete da date. Ipak, bez obzira na to kolikote dobri, u/ek e na9ete na nepoznato2 terenu i pitate e F4taad da radi2LF /ek je dobro da jano znate koje u /a22ogu1noti na rapolaganju. Sre1o2, o/o2 /odi>u 2oete e ne- pretano /ra1ati. Kada neto izgleda kao da ne :unkcionie ili pakne znate ta da radite, pre9ite opet preko o/i pet poruka poziti/-nog /apitanja. S/ati1ete koji deo ne ti2a najbolje i bi1ete boljeopre2ljeni da uradite ba ono to treba.

Kao roditelji, ne2a2o ba 2nogo prake koja bi na2 luilakao pripre2a ili kao ua/ra/anje roditeljki poobnoti. ?d- jedno2 2o uo>eni a ogro2ni2 odgo/ornoti2a koje noi bri-ga za nae ranji/o dete i ni2o u/ek igurni taje najbolje za nje-ga. Iako e >et 6ode1a2o da u deca iz raja i da i2aju opt/e-nu udbinu, njio/a budu1not je buk/alno u nai2 ruka2a. Nae taranje, panja i briga u/eliko uti>u na 2ogu1not da upe- ju u ipolja/anju /og punog potencijala.

Biti roditelj zate/a ogro2nu po/e1enot, ali deca u /redna/ega. *edine ituacije kada e roditelji Fpo/ukuF ili utuknu predo/o2 ulogo2 je onda kada ne znaju ta treba >initi ili kada onoto oni rade a2o pogora/a t/ari. Prou>a/aju1i o/e lake za ra-zu2e/anje 5ali ne u/ek lake za pa21enje i pri2enu6 principe po-ziti/nog /apitanja, /ati>e2o da 2o 2i, roditelji, u/ek potreb-ni i da uz 2alo prilago9a/anja 2oe2o upeti da deci da2o onoto i2 je potrebno.

/ek i2ajte na u2u da niko to ne 2oe u>initi bolje od /a.Iako u /aa deca iz raja, tako9e u i deo /a i /i te i2 potrebni.>iti kako da bude2o dobri roditelji naj/riodnija je tudijakojo2 e 2oe2o ba/iti ako e odlu>i2o da i2a2o porodicu.Bez razu2e/anja poziti/nog /apitanja 2nogi roditelji >ak i ne

*


48/355

Deca Su iz Raja

znaju koliko u /ani za /oju deci i njio/u budu1not. Na gubit-ku u i deca i roditelji.

Biti roditelj je teak poao, no to je i poao koji prua naj/ienagrada. Biti roditelj u ito /re2e je ogro2na odgo/ornot, ali i

/elika >at. Sada, a u/i9anje2 onoga to deca zapra/o trebaju odna, roditelji 2ogu u celini da u/ide koliki je zna>aj njio/e po2o1i. ?/aj jaan u/id nai odgo/ornoti daje na2 oe1aj i-tinkog a2opoto/anja jer 2o roditelji i oe1aj ponoa jer radi-2o za dobro /oje porodice.

Potpuno e po/e1uju1i no/i2 principi2a poziti/nog/apitanja, u ulozi te rabrog pionira koji itrauje nepoznatu te-ritoriju, eroja koji t/ara no/i /et, a to je naj/anije, deci pruate 2ogu1noti koje u /a2a bile ukra1ene.

Mak i a o/i2 /odi>e2 uz /a, i dalje 1ete pra/iti greke, ali tegreke ikoriti1ete da decu nau>ite /anoj /rlini pratanja. Ne2oe2o deci u/ek dati ono to ele ili ono to i2 je potrebno, ali

2oe2o i2 po2o1i da na9u zdra/ odgo/or na razo>aranja, a to1e i u>initi ja>i2 i puni2 a2opouzdanja. I dalje ne1ete biti u i-tuaciji da budete priutni u/ek kada i2 zatrebate, ali zna1etekako da odgo/orite na njio/a po/re9ena oe1anja i neipunjeneelje, zna1ete da zale>ite njio/e e2oti/ne rane i da u>inite daopet oe1aju /au ljuba/ i podrku. Poruke poziti/nog /apitanjai u/erenje da u deca iz raja, po2o1i 1e /a2 da i2 pruite najbolju pripre2u da ot/are /e /oje no/e, to je na kraju an /akog ro-ditelja.

*


49/355

ako Primeniti Pet PorukaPozitivnog Vaspitanja na

!aj"o#ji !a$in

+a bi2o pri2enili pet poruka poziti/nog /apitanja, pr/o 2ora-2o da /ati2o u koji2 ulo/i2a te poruke uopte 2ogu da:unkcioniu. ?/e no/e /etine poziti/nog /apitanja ne1e bitiupene ukoliko kontrolu nad deco2 potie2o pretnja2a,kanja/anje2, batina2a ili na2etanje2 oe1aja kri/ice. Dapi-tanje zano/ano na trau, deci otupi poobnot da odgo/ore na poziti/no /ap, aje. Sa druge trane, ukoliko ne zna2o kako da batine i kazne za2eni2o poziti/niji2 pritupo2 koji 1e uroditit/aranje2 aradnje, o/i pet poruka ne1e biti najbolje pri2en-

jene. Nije do/oljno jednota/no pretati a kanja/anje2 deceno/e /etine 2ora2o upotrebiti tako da t/ori2o aradnju, 2oti-/aciju i kontrolu.

koliko je /apitanje zano/ano na trau, deca ne1e poziti/-no odgo/oriti na o/i pet poruka. +a bi o/aj no/i prilaz bioupean, roditelji 2oraju potpuno naputiti zatarele prake /api-ta/anja dece zano/ane na trau. Ne 2oete e opoditi pre2adeci kao da u dobra i ne/ina da bite potakli njio/u unutranju prirodu, a nedelju dana kanije i prebiti jer u bili loi.

/i)ta $e ne po$ti!e u#oli#o $e prema detetu pona)amo#ao daje dobro i nevino, a nedelju dana #a$nije

prebijemo a jer nije bilo dobro&

)-


50/355

Deca Su iz Raja

koliko eli2o da deca i2aju dobro 2iljenje o ebi, 2ora2oda pretane2o da /oji2 potupci2a uti>e2o na nji da e oe1ajuloe. koliko eli2o da na2 e deca oe1aju a2ou/ereno, 2ora-2o da pretane2o da i kontrolie2o trao2. ko eli2o da

naa deca potuju druge, 2ora2o da i2 ukae2o poto/anje kojezaluuju. +eca u>e pute2 pri2era. koliko e a nji2a nailnoopodite, oni 1e uz/ratiti nailje2 ili u krajnje2 lu>aju, kada ne budu znali ta da rade, ne>i2 okrutni2 ili bezoe1ajni2.

PR373S6 V6SP376!96

a/aljuju1i poja/i zapadne piologije, ada 2o 2nogo /eniji itan>anog uticaja koje detinjt/o i2a na na upe u i/otu.Spoobnot da bude2o upeni, kao i poobriot da bude2orecK2punjeni, duboko u proeti uticaje2 ulo/a u rano2 de-

tinjt/u. Iako o/u >injenicu ada pri/ata2o kao optu itinu, pre pedeet godina ona nije bila tako /a1ena.Pre o/i, no/i >injenica, na>in na koji u roditelji ipunja/ali

/oju ulogu nije 2atran toliko bitni2 za budu1i raz/oj. Na u- pe u i/otu u ono/i je pripii/an geni2a, porodi>no2 tatuu,naporno2 radu, 2ogu1noti2a, karakteru, religiozni2 nato- janji2a ili pukoj re1i. ito>ni2 kultura2a, koje generalno /e-ruju u prole i budu1e i/ote, :aktor koji je doprinoio upenoti bila je i kar2a proloti. ko 2o bili dobri u prolo2 i/otu,onda 1e na2 e dobre t/ari deiti u o/o2 i/otu. S/akako, rodi-telji u u/ek /oleli /oju decu, ali na>in na koji u ikazi/ali /ojuljuba/ uz roditeljke /rline nije i2ao /eliki zna>aj.

Sada, pole pedeet godina pri2enji/anja piologije u prak-i, /atili 2o daQtiaMin6la*cpji rUdite*j.i.pVkazujuQu odgo/ornot daF izna9u najbolji na>in da /o- joj deci budu bolji roditelji. Meto na o/a odgo/ornot da bude2o bolji roditelji /odi u pogreno2 pra/cu.

(oditelji ugla/no2 pra/e greke trude11i e da obezbede to/ie /ojoj deci. to je >eto kontraprodukti/no /ie no/ca, /ieigra>aka, /ie t/ari, /ie zaba/e, /ie edukacije, /ie /ankolki

)1


51/355

Džon Grej

akti/noti, /ie rada, /ie po2o1i, /ie po/ala, /ie /re2ena, /ieodgo/ornoti, /ie lobode, /ie dicipline, /ie nadgledanja, /iekazne, /ie doz/ola, /ie ko2unikacije itd. De1ina o/i t/ari nijeono to deci zaita treba. Kao i u drugi2 oblati2a i/ota, /ie

nije u/ek i bolje. 2eto /ie, ono toje detetu potrebno je Fraz-li>itoF i Fdruga>ijeF. Kao roditelji, ne 2ora2o u/ek da daje2o/ie, u2eto toga potreban na2 je prilaz druga>iji od onog koji2o 2i dobili od nai roditelja.

P'!'V!' 30/+4V6!94 V6SP376!96

+ana 2o uo>eni a izazo/o2 pono/nog pronalaka /apitanja.2eto da preuz2e2o odgo/ornot obliko/anja nae dece u od-go/orne i upene odrale ljude, potaje /e janije daje naa ro-diteljka uloga a2o da gaji2o ono to /e1 potoji. /ako2 de-tetu potoji e2e /eli>ine. NaOaGuIogajeQao:nogu1i2o bezbednu iXY brinu okolinu da bi2o to2 detetu dali anu da e raz/ije j*ikae /oj pun potencijal.

GradicionaO /etine /apitanja i pritupi koji u bili kori-1eni u proloti - dana ne pokazuju upea a deco2. +ananjadeca u u /e1oj 2eri u dodiru a /oji2 oe1anji2a i toga u a-2o/enija. Sa o/o2 pro2eno2 u,njioije uod potreba pretodni generacijo. Kao roditelji, ada e uo>a/a-

2o a pro2ena2a koje u e obliko/ale protekli $000 godina.Go je pro2ena od /apitanja zano/anog na trau ka /apitanjuzano/ano2 na ljuba/i.

.ozitivno va$pitanje je promena od va$pitanja za$novano na$tra(u #a va$pitanju za$novanom na ljubavi&

)2


52/355

Deca Su iz Raja

Poziti/no /apitanje je u2ereno na no/e prilaze i trategijekojj2oti/iu decu ljuba/lju,FQ ne trao2 od kazne, ponienja iligubitkaFljFubFa/:. Iiako izgleda da je o/o logi>no u pore9enju a tra-dicionalni2 prilazi2a /apitanju, to je ektre2no radikalan pri-

tup. Dapitanje zano/ano na ljuba/i u uprotnoti je a nai2najdublji2 intikti/ni2 reakcija2a koje e ja/ljaju kada oe1a2oda 2o /an kontrole ili kada e plai2o da 1e2o kontrolu izgubi-ti.

?/aj pritup zano/an na ljuba/i, u2eren je na 2oti/ianjedece na aradnju bez kori1enja traa od kanja/anja. S/ako2roditelju poznata je auto2atka reakcija Fko ne pretane, ja1u...F onda ledi pretnja. Ili zatarela :raza Fkoliko 2e nelua, re1i 1u to t/o2 ocu kada do9e ku1i.F Dapita/anje dece po2o1u traa, bez obzira na to koliko 2i to ne eli2o, naa jeQaulg2atka reakrija,L** 2nogi2 kola2a, u>itelji e trude dadecu 2oti/iu trao2 od prije2ni ipita na :akulteti2a. Sa/ taj

tra decu >ini a2o ankioznijo2 ili deprei/nijo2. Neka decae za upi:na :akultet pripre2aju od pr/og razreda. Naputanje 2etoda kao to u batine, a2ari, pretnja ili kaz-

na, 2ogu da izgledaju kao jajna ideja, ali kada /ae dete po>nenekontroliano da e ponaa, pretnja ili d/e tri po turu, >ine na2e kao jedini izbor koji i2a2o. Kada /ae dete odbije da e uju-tru, pre kole, obu>e ili ne1e pre pa/anja da opere zube, auto-2atki reenje nalazite u pretnja2a i kanja/anju. Mak i kada neelite da koritite pretnje i kazne, u lu>aje/i2a kada nita drugone po2ae, ne /idite drugo reenje. I ne2ate drugo reenje, poto nite nau>ili /etine poziti/nog /apitanja.

+ada dete po-ne ne#ontroli$ano da $e pona)a, pretnjaili batine -ine nam $e #ao jedino mou%e re)enje&

Potaje 2ogu1e da pro2eni2o na roditeljki pritup i da potupa2o druga>ije od na>ina na koji 2o 2i bili /apita/ani, alitek kada prona9e2o drugi na>in koji :unkcionie. peno2oete da e okanete zatarelog na>ina /apitanja zano/anog

)%


53/355

Džon Grej

na trau, kada nau>ite no/e i neopodne /etine koje koddece bude i iz/la>e na po/rinu onaj deo koji eli da ara9uje a/a2a i /e1 je 2oti/ian da e ponaa u ar2oniji i kladu a/ai2 elja2a i natojanji2a.

' ) * ' ) (+ * , - .) V ) + / -* ) N . )

;iljada2a godina unazad,X-VdB?S pre2a deci bio je gori negodananji odno pre2a i/otinja2a. koliko niu bila poluna bilo i2 je pre1eno i bila u :izi>ki kanja/ana, a u neki2 lu>aje/i-2a >ak i ubijana. 'robna 2eta u (i2u tara d/e iljade godinaotkrila u tela totina iljada 2ali de>aka koje u, zbog nepo-lunoti, o>e/i pretukli i na kraju ubili. Goko2 godina, naputili2o o/e ektre2no nailne 2etode.

+ana 2nogi roditelji /oju decu udare ili i ljepnu po guzi

tek kada ne 2ogu da u>ine nita drugo, kada e nita drugo ne pokae kao upeno ili kada izgube kontrolu. Nale9e proloti idana je /idlji/o Mak i u relati/no 2irno2 do2u, 2ogu e >utideca koja kau *eo to uradi, ubi1e teF iliF bog o/oga i nadr-ljaoF. o/o2 lu>aju deca ne 2ile na buk/alno zna>enje reciFubitiF, ali /e to predta/lja janu indikaciju uticaja traa na ponaanje. Iako 2o preli dug put u protekli d/e iljade godi-na, uticaj traa e ne 2anjuje.

Neki roditelji i dalje 2ile da njio/a deca /re2ena na/re2e treba da dobiju batine. Se1a2 e jednog dra2ati>nog pri-2era. Pre deet godina, razgo/arao a2 a /oza>e2 takija iz *u-gola/ije. Spo2enuo je da je proble2 Sjedinjeni 2eri>ki+ra/a taj to u roditelji iu/ie blagi. Ne tuku /oju decu. pi-tao a2 ga da li u njega tukli. Ponono je odgo/orio daje ba za-/aljuju1i batina2a odratao u dobru oobu, a ito tako i njego/adeca. Ni on, ni njego/a deca niu pro/eli niti jednu no1 u zat/oru. Nata/io je i rekao da nije proao ni dan u njego/o2 odratanju ada nije dobio batine. Kao odratao >o/ek, bio je za/alan na ti2 batina2a. /erio 2e je daje o/o bila nor2alna praka u njego/ojze2lji i da gaje ba to pre>ilo da potane kri2inalac.

)*


54/355

Deca Su iz Raja

?/o je ne/ero/atna pioloka reakcija. Meto e deca, kojau u detinjt/u bila :izi>ki kanja/ana i zlota/ljana, ja>e /ezuju zaroditelja koji i zlota/lja. Sa /re2eno2, po>inju da pra/dajukanja/anje i 2ile da ga zaluuju. 2eto da ga nazi/aju pra-

/i2 i2eno2 - zlota/ljanje2, oni brane ponaanje /oji rodite-lja. Kada tak/i ljudi dobiju decu, nor2alno je da pretpota/e da injio/a deca zaluuju kaznu. ?/o je razlog zato je neki2 rodi-telji2a teko da e prilagode /etina2a poziti/nog /apitanja.?ni e >/rto dre /apitanja zano/anog na trau, jer u a2i bili kanja/ani i 2ile da njio/a deca zaluuju iti tret2an. De-ruju da i2 je o/aj proce po2ogao da budu bolji i da 1e po2o1i injio/oj deci. Meto 2oe2o >uti dete koje je zlota/ljano kakokae, FBio a2 tako lo da u 2orali da 2e tuku.F

Deca #oja $u "izi-#i #a!njavana ve!u $e za roditelja#oji i( #a!njava i brane na$ilni-#o pona)anje&

S/akako, /e1ina roditelja koja je odrala uz o/aka/ tret2anada /ata zatarelot o/e prake, ali ne zna ta iraje >initi. Iakone /ole ni batine, a ni kanja/anje Qne/ide alternat:eu" +rugi ro-ditelji odutali u od batina i kao rezultat - izgubili u kontrolunad /ojo2 deco2 ili e kod dece raz/io proble2 nedo/oljnog a-2opoto/anja. koliko eli2o da naputi2o batine i kazne, 2o-ra2o i za2eniti ne>i2 to e:ikano o2ogu1uje aradnju a de-co2.

!6S3:94 R6@6 !6S3:94

Kada u deca prije2>i/a, oe1ajna i ot/orena kao to to dananjadeca jeu, nailjejriad nji2a /ra1a e kao bu2erang. Ne2au2nje, kada deca odrataju uz nailje, kazne ili kri/ice, ti2 2e-todi2a 1e i pribe1i kada izgube kontrolu ili 1e i upotrebiti kaona>in da kontrolu teknu. Ne:unkcionalno ponaanje i do2a1enailje u nae2 drut/u dana, rezultat u nepozna/anja boljegna>ina daeizbUri2oajakun oe1anji2a.

))


55/355

Džon Grej

Kada oe1ajnot nije bila tako izraena kao dana, kanja-/anje i nailje pokazi/ali u rezultate. Ipak, dana je /et dru-ga>iji. (oditelji u /eniji i oe1ajniji, a tak/a u i deca. Bez no/og pritupa i druga>ije kontrole, deca 1e potati nailna i nata/i1e

da e ponaaju neodgo/araju1e. /ako2 lu>aju, ponaa1e e bunto/ni>ki i agrei/no ili 1e nailje u2eriti pre2a ebi i 2u>i1ei oe1anje 2anje /rednoti. ?na 1e 2rzeti ili druge ili ebe, a>eto i druge i ebe.

Deca izlo!ena na$ilju mrzeili $ebe ili drue&

Ne preotaje 2i nita drugo nego da e na2eje2 kada nekitru>njaci kau da ne potoji nijedna nau>na tudija koja poka-

zuje da :izi>ko kanja/anje >ini decu nailno2. Go je ono to urekli kada a2 po>eo da predaje2 7uškar&i su sa 7arsa% žene su sa 8enere pre /ie od petnaet godina. Pitali u 2e, F'de u tu-dije koje bi po ale da u 2ukarci i ene razli>itiLF dra/ ra-zu2 i2 nije bio do/oljno jak argu2ent.

Nau>ne tudije u jako korine za proiri/anje znanja, ali ka-da potane2o pre/ie za/ini od nau>ni tudija i ne u/aa/a2ozdra/ razu2, to zna>i da 2o zatranili. Nau>no itrai/anje tada potaje opano, ba kao i uje/erje koje je drut/u po2oglo u bekt/u od t/ arnoti.

+ada zavi$imo $amo od nau-ni( $tudija i zanemarujemozdrav razum, to zna-i da $mo za$tranili&

Iako je zaklju>ak da Fnailje ra9a nailjeF rezultat logike zdra-/og razu2a, tako9e je i u itrai/anji2a pokazano da izlaganjenailju, decu >ini nailno2. Kada u e neredi #!#. u Aon9eleu za/rili, razli>iti2 grupa2a dece pokazani u ni2cinailja u trajanju od tri 2inuta. Po za/retku, igrali u e u obi

)(


56/355

Deca Su iz Raja

gde u e nalazile igra>ke koje u bile nailne i one koje niu bilenailne.

Kada i2 je re>eno daje nailje na GD-u a2o glu2a i da eglu2ci pret/araju da u nailni, deca e niu igrala a nailni2

igra>ka2a /e1 a oni2a koje to niu. Kada i2 je re>eno da jenailje na GD-u t/arno, koro /a deca igrala u e a nailni2igra>ka2a. greija je dra2ati>no porala. 'ledanje t/arnognailja na GD-u jano je potaklo poja>anu agreiju kod o/edece.

S/e do >etrnaete godine deca ili oni koji tupaju u pubertetne2aju aznajni raz/oj do/oljan da /ate i razu2eju ipoteti>kuituaciju. Mak i kada detetu kae2o da e ljudi na GD-u a2o pret/araju, dete to ne pa2ti dugo. >ak i kada i podeti2o na to pole pet 2inuta, e2oti/no odgo/araju kao da nije re> o glu2i.Bez neopodnog aznajnog raz/oja, ono to dete oe1a t/arni2zaita potaje t/arno. Kada je dete /edok nailja ili loeg

ponaanja na GD-u, gubi u odre9eno2 obi2u 2ogu1not da raz-/ije zdra/ oe1aj ne/inoti i oetlji/oti.

+ada deca ni$u previ)e $timuli$ana na$iljem ililo)im pona)anjem na 345u, o-iledno je da $u

$iurnija, opu)tenija i mirnija&

koliko roditelj odlu>i da odre9eni :il2 2oe da gleda nje-go/o dete koje ulazi u tinejderke godine, ali ipak i2a nekeu2nje, onda je bolje da dete :il2 gleda kod ku1e, na /ideu. Di-

deo, a upaljeni2 /etli2a u ku1i, i2a 2nogo 2anji uticaj nego biokop a ogro2ni2 platno2. Biokopko platno poja>a/a 2o-gu1not odralog >o/eka da potine ono to je /ero/atno i ono to je ne/ero/atno, i da tako doi/i e2oti/ne upone i pado/e :il2a.Biokopi u napra/ljeni za odrale kako bi zabora/ili taje t/ar-no tako da 2ogu da oete trenutnu t/arnot :il2a. 4to e deceti>e, 2i eli2o da ona zapa2te da ono to gledaju na :il2u nijet/arno.

)


57/355

Džon Grej

Iu/ie gledanja :il2o/a ili iu/ie GD-a, >ak iako u nji2a ne-2a nailja ili nailni cena, 2oe delo/ati kao u/ie ti2uliu1ena decu. Go je jedan od naj>e1i razloga to u deca odutna iline 2ogu da e kontroliu. +eca pri2arno u>e i2itiraju1i. ?no to

/ide, ona i rade. Pre/ie >ulni doi/ljaja preoptereti njio/ ner/-ni ite2 i onda potaju ner/ozna, zate/na, 1udlji/a, iperakti/-na, pre/ie oetlji/a i generalno niu pre2na na aradnju. Pre/ieti2ulacije ne predta/lja zdra/ uticaj.

Ipak, 2nogi od oni ljudi koji u najglaniji u borbi proti/ na-ilja na GD-u, pribe1i 1e pretnja2a nailje2 i kazno2 /ojoj deci.I 2ile da u u pra/u. Nailje na GD-u i u biokopi2a zaita uti>ena nau decu i tinejdere, ali o/aj zaklju>ak o GD-u je unekoliko pogrean, jer uticaj roditelja kao i njio/e :ilozo:ije /apitanja2nogo je /e1i.

Roditelji imaju ve%i uticajna decu od televizije&

Kada u deca odgajana da /eruju da u loa i da zaluuju kaznu,nailje na GD-u i u biokopi2a i2a /e1i negati/ni uticaj. Kada u

deca odgajana bez batina, kazni ili oe1anja kri/ice i dalje u poduticaje2 nailnog progra2a, ali i on bare2 2anje pri/la>i. %

(oditelji treba da pokau 2arlji/ot u zatiti dece od uticaja koji Y,i2a pre/ie eka i nailja u :il2o/i2a i na GD-u.

8o1 odgajanja zdra/e dece je roditelji2a na do/at ruke. Ne2oe2o u potpunoti kri/iti ;oli/ud za proble2 ratu1eg nailja

2edu adolecenti2a. ;oli/ud na2 prua ono to eli2o da /idi-2o. +okle god u deca odgajana a trao2 i kri/ico2 ele1e dagledaju nailje koje ;oli/ud nudi.

)


58/355

Deca Su iz Raja

06>7' D4!6 # !4'DG'V'R!6

Potoje jani razlozi zbog koji u deca u kola2a dana nepo-luna, agrei/na, nailna i ne2aju poto/anja. Kada u kodku1e u/ie ti2uliani nailni2 ponaanje2 ili pretnjo2 odkazne, kod de>aka e ja/lja igerakti/notQ ili kako je neda/nootkri/eno, pore2e1aj panje. Kod de/oj>ica, agrei/ne tenjeipolja/aju e oe1anje2 gubljenja a2opoto/anja i pore2-e1aje2 apetita.

?dete li u bilo koji zat/or, /ati1ete da u nailni pretupni-ci, bez razlike, bili trogo kanja/ani ili :izi>ki kanja/ani u de-tinjt/u. Nailje koje u oni pretrpeli bolno je u itoj 2eri kao inailje koje u oni naneli /oji2 rt/a2a. Ipak, i iz/an zat/ora i u

a/eto/aliti2a 2ilioni ljudi pate od depreije, ankioznoti, apa-tije i otali e2ocionalni pore2e1aja koji e ja/ljaju kao pole-dica /apitanja zano/anog na trau.

Sajlruge trane, i2a2npgp dece koja u neodgo/orna zbogFpoputlji/iF roditelja. (oditelji kloni tradicionalni2 2etoda-2a a pra/o2 u kepti>ni u /ezi 2odernog prilaza /apitanju. la-ko je na2era da koriti2o /apitanje zano/ano na ljuba/i priutna, /etine koje na2eru pro/ode u delo - ne pri2enjujue. Sloboda i 2o1 prueni u ok/iru o/i pet poruka 2oraju daodre balan a jednako nani2 /etina2a kontrole nad dete-to2 i aradnje nji2. koliko elite.da /ozitabKa kpla6 2QjatQ biti igurni da i2ate dobre ko>nice. Ne 2oete deci datl/ie,.lo-

bode ukoliko ne poedujete.na>ine da i obuzdate kako bi e dobro ponaala.Q.

/e mo!ete deci dati vi)e $lobode u#oli#o nepo$edujete na-ine da i( #ontroli)ete #a#o bi $e

dobro pona)ala&

)


59/355

Džon Grej

8nogi od roditelja a koji2a e nije dobro potupalo kada u bili 2ali, reeni u da nikada ne kanja/aju, ne ponia/aju, neudaraju /oju decu i da i2 nikada ne prete. ?ni znaju ta je biloneupeno u njio/o2 odratanju i da bi potali bolji od /oji

roditelja, naputili u tu praku. Proble2 je natao kada niu znalikako da za2ene praku /apitanja zano/anog na trau oni2koje e zani/a na ljuba/i pre2a deci. 2nogi2 lu>aje/i2a od- bijajanje2 da decu diciplinuju oni u i raz2azili. ?/a /rta /a- pitanja lake ruke podjednako je nee:ikana kao i tradicionalni pritup zano/an na trau.

Naputanje tari tenika zano/ani na trau do/e1e doupea a2o ako i za2enite a neki2 drugi2 e:ikaniji2 teni-ka2a. Iako deca dana i2aju druga>ije potrebe i dalje i2 trebaroditelj koji i2a kontrolu nad nji2a. uprotno2, bez obzira nato koliko /olite /oje dete, ono 1e biti /an kontrole.

Poziti/an odno pre2a /apitanju koriti praku da detetu,

na razli>ite na>ine koji odgo/araju njego/o2 uzratu, pruitajm.aut kako bi za2enili kaznu ili batine. Mak i tada tajm.aut ekoriti kao pol Onja 2era zatite. 8nog

John Gray Djeca su iz raja

Documents