JEDRENJE DIJELOVI JEDRILICE

Sastavili smo vam kratku listu 10 brodskih termina (pojmova), koji se koriste na jedrilici, za početnike. Ako ste

upravo krenuli na vaše prvo jedrenje ovi korisni termini mogu da vam posluže za bolji pregled osnova jedrenja sa

kojima je neophodno da se upoznate. Dalje znanje ćete lakše steći, kao posada, uz praktično iskustvo tokom

plovidbe.

1. Krma – Zadnji deo jedrilice se naziva krma. Ukoliko se nešto ili neko nalazi na zadnjem delu broda kažemo da je

nešto ili neko na krmi. Ili kada se, recimo, jedrilica kreće unazad, ne koristimo termin koji se upotrebljava u vožnji

automobila “ide u rikverc” već kažemo ide krmom. Takođe i kada nam duva vetar u leđa kažemo vetar u krmu.

2. Pramac – Prednji deo nazivamo pramac. Poznavanje gde se nalazi pramac je važno i neophodno za spoznaju i

razumevanje druga dva najčešća brodska termina: port (leva strana od pramca) i starboard (desna strana od

pramca), odnosno levi i desni bok broda.

3. Port side – Port je uvek leva strana broda kada ste okrenuti ka pramcu. Iz razloga što upotreba termina “levo” i

“desno” može postati zbunjujuća i stvoriti konfuziju u komunikaciji posade kada se koristi na otvorenom moru termin

port koristimo kako bi utvrdili koja je leva strana broda u odnosu na pramac, ili prednji deo broda.

4. Starboard – je uvek desna strana broda kada ste okrenuti ka pramcu. Kao što smo već naveli da termini “desno”

i “levo” na brodu mogu izazvati konfuziju, starboard je termin koji se upotrebljava da bi se definisala desna strana

broda. Primer: ukoliko se jedan član posade nalazi na brodu okrenut ka pramcu i gleda u drugog člana posade koji

je okrenut ka krmi njihovo levo i desno nije isto tako da u komunikaciji može doći do zabune korišćenjem tih termina.

Ali kad upotrabe termin starboard svima je jasno koja je to strana ili bok broda.

5. Zavetrina – je pravac suprotan od pravca iz kojeg trenutno vetar duva (pravac vetra).

6. U pravcu vetra – pravac iz kojeg trenutno dolazi vetar, termin “u pravcu vetra” je suprotno od zavetrine (suprotan

pravac od pravca vetra). Jedrilice su sklone da se kreću sa vetrom što čini pojam u pravcu vetra bitan jedriličarski

termin.

7. Bum (boom) – je horizontalni deo jarbola koji se proteže od donjeg dela glavnog jarbola ka krmi. Podešavanje

buma u pravcu vetra je način na koji je jedrilica u stanju da iskoristi moć vetra u cilju da se kreće napred ili nazad.

8. Kormilo (rudder) – Smešteno ispod broda na krmi, kormilo je pljosnati ravan komad drveta, fiberglasa ili metala

koji se koristi za usmeravanje plovila (jedrilice). Veće jedrilice kontrolišu kormilo preko volana, koji takođe nazivamo

kormilo, dok manje jedrilice imaju mehanizam upravljanja direktno na krmi.

9. Đenova/Genova (jib) – je prednje roll jedro locirano na pramcu broda i proteže se vertikalno od pramca do vrha

glavnog jarbola. Na jarbolu (mainmast) se nalazi glavno jedro (mainsail). Đenova se otvara na levu ili desnu stranu

odnosno na port ili starboard stranu u zavisnosti od pravca vetra.

10. Prelet – ovaj osnovni manevar na jedrilici se odnosi na okretanje, menjanje pravca kroz vetar, tako da se pravac

vetra promeni sa jedne strane broda na drugi. Bum će se uvek prebaciti sa jedne strane na drugu stranu kada

menjamo pravac vetra i đenova se prebacuje sa jedne na drugu stranu tokom ovog manevra tako da bude u pravcu

vetra.

Nadamo se da smo vam malo pojasnili ove osnovne termine jedrenja ali nemojte se opterećivati previše, jer kada

isplovimo, otvorimo jedra, uhvatimo dobar vetar i krenemo da jedrimo i kada doživite taj neopisivi osećaj kao aktivan

član posade, svi ovi termini će vam postati jasniji. Takođe, vaš skiper je uvek tu, raspoložen da vam da smernice i

ispuni vašu radoznalost o jedrenju u cilju da steknete osnovno znanje i postanete iskusan član posade.

nenad vujović

http://jedrenjegrcka.com/osnove-jedrenja-za-pocetnike/

Ako se vaše odredište nalazi uz vetar, kada vam vetar duva u pramac iz pravca ka kojem želite da plovite (2), kako

jedrite do tamo?

Ukoliko vam vetar ne duva direktno u krmu (6), jedra onda pokreću brod napred uz pomoć stvaranja podizajućeg

potiska (lift) koji vetar stvara duvajući preko jedra a ne duvajući u jedro kao kada duva u krmu. Potisak (lift) je skoro

identičan podizajućem potisku koje stvara avionsko krilo, stvaranjem pojačanog pritiska sa jedne strane jedra i

smanjenog, sa druge strane.

Kako jedra zapravo funkcionišu?

Jedra funkcionišu “hvatanjem vetra” koji duva u njih samo onda kada brod jedri direktno niz vetar (kada vetar duva

pravo u krmu) a ostatak vremena, jedro je ustvari avionsko krilo smešteno vertikalno na centralnoj liniji broda.

Kada je jedro dobro trimovano, podešeno i pozicionirano tako da je unutrašnja vodeća strana jedra okrenuta ka

vetru, stvara se smanjeni pritisak na spoljnoj strani jedra i pojačani pritisak na unutrašnjoj strani jedra. Tako

dobijamo potisak “lift” efekta odnosno jedro se kreće prema zoni sniženog pritiska povlačeći brod sa sobom. Ovo

funkcioniše zato što jedro nije samo ravan komad platna već je zakrivljeno, kao što smo napomenuli – poput

avionskog krila.

Brod ne vuče napred baš svaki stvoreni “lift” potisak. S obzirom na to da je pravac potiska otprilike iz ugla od 45

stepeni, nešto od tog potiska pokušava da vuče brod i bočno. Ali oblik korita i kobilica stvaraju jak otpor tim bočnim

silama i brod se kreće napred. Koliko od ukupnog “lift” potiska vuče jedrilicu napred a koliko u stranu – bočno, zavisi

od pozicioniranja jedara i ugla između jedrilice i vetra.

Pozicije jedara se odnose na ugao između pravca plovidbe jedrilice, ili kursa, i pravca vetra. Imamo tri osnovna

kursa:

Kada plovimo u pravcu vetra – orca (ili beating) – (b)

Kada imamo bočni vetar

(reaching) – (c)

Kada nam vetar duva u krmu (running) – (d,e)

Moderne jedrilice mogu jedriti do oko 35/45 stepeni od ugla vetra. Na primer, ako vetar duva sa severa, jedrilica

može jedriti od, negde, severoistoka sa vetrom na port strani sve kroz istok, jug i zapad pa ka severozapadu sa

vetrom na starboard strani.

Dok upravljate više u pravcu vetra (pravac iz kojeg duva vetar), trimujete jedra zatežući ih da bi se održavala punim

i da bi stvarala “lift”. Ukoliko budete jedrili pramcem preblizu pravca vetra jedra će se izprazniti – prednji rub jedra

će početi da leprša, brod će izgubiti brzinu i usporiće. Okrenete li se još više u vetar, celo jedro će se vrlo brzo

izprazniti i početi da se vijori kao čaršav okačen na štriku za sušenje. Ali nastavite sa okretanjem pramca kroz vetar

i opet će se jedro napuniti sa druge strane broda. Ovaj manevar nazivamo prelet – što smo vam već pominjali u

ranijem tekstu: Osnove jedrenja za početnike#1.

Kada plovimo u pravcu vetra, orcamo, progres se stiče menjanjem pravca vetra sa jedne strane na drugu stranu

jedrilice – takozvanim preletom, tako da nam vetar sa jedne strane duva u port stranu pramčanog boka a nakon

preleta da nam duva sa druge strane, starboard, odnosno u desni pramčani bok. Nakon preleta videćete da jedrite u

pravcu koji je pod pravim uglom od prethodnog kursa, sa vetrom koji je i dalje pod uglom od 45 stepeni ali sada sa

druge strane broda. Napravite prelet ponovo, pa opet još jednom i uz to cik-cak kretanje, jedrilica će ploviti uz vetar

(u pravcu vetra). Iako jedrilice ne mogu jedriti direktno u vetar, na taj način ćete stići na željenu destinaciju koja se

nalazi na kursu iz kojeg vetar duva.

Jedriličari kažu da je za efikasno izvođenje manevra prelet potrebno više veštine i vežbanja nego za bilo šta drugo

u jedrenju. Ali ako to dobro naučite i skroz savladate – možete da plovite bilo gde!

Vaš skiper – Neni

FacebookTwitterGoogle+Pinterest

mast - jarbol : glavna funkcija jarbola jest da na sebi nosi jedra

halyard - podigač: da bismo na jarbol podigli jedra koristimo se konopima koje zovemo podigačima.

Svako jedro ima svoj podigač.

main sail - glavno jedro: osnovno pogonsko sredstvo jedrilice je jedro trokutstog oblika kojeg je jedna

stranica sam jarbol, druga (kraća) pruža se prema krmi broda, a hipotenuza tog trokuta spaja vrh jarbola

s dijelom na kojem se hvata škota glavnog jedra.

mainsheet - škota glavnog jedra: da bismo mogli kontrolirati i namještati položaj glavnog jedra u odnosu

na vjetar, jedro nam na neki način mora biti dostupno. Konop koji nam to omogućuje zove se škota

glavnog jedra.

jib - prednje jedro: tako nazivamo jedro koje se nalazi ispred jarbola. Hipotenuza tog jedra povezuje

njegovo hvatište na vrhu jarbola s hvatištem na pramcu jedrilice.

jib sheet - da bismo mogli kontrolirati i namještati položaj prednjeg jedra u odnosu na vjetar, jedro nam

mora biti na neki način dostupno. Konop koji nam to omogučava zove se škota prednjeg jedra.

winch - vitlo: kako su sile koje stvara vjetar pritišćući na jedra vrlo velike, vitlo služi umnogostručavanju

sile čovjeka da bi mogao odgovoriti sili vjetra. Pomoću vitla pritežu se škote.

luff - prednji rub jedra: prilikom namještanja jedara često gledamo njegov prednji rub. Kod glavnog jedra

stranicu uz jarbol, a kod prednjeg jedra njegovu hipotenuzu. U oba slučaja radi se o prednjem rubu jedra.

Ako nešto ne možeš popraviti, možda ne bi trebalo biti na brodu. – LARRY PARDEY

MAST (JARBOL) – stup na koji se postavlja jedro

BOOM – horizontalna greda na kojoj je donji rub glavnog jedra, najopasniji dio broda

SPREADERS (KRIŽEVI) – šire kut pripona

SHROUDS (PRIPONE) – pridržavaju jarbol s lijeve i desne strane

FORESTAY (PREDNJI ŠTRAJ) – pridržava jarbol na pramcu

BACKSTAY (ZADNJI ŠTRAJ) – pridržava jarbol na krmi

MAINSAIL (GLAVNO JEDRO) – veliko jedro iza jarbola

MAIN SHEET (ŠKOTA GLAVNOG JEDRA) – konop s kojim kontroliramo glavno jedro

JIB (PREDNJE JEDRO, GENOVA, FLOK) – jedro na pramcu, pričvršćeno za prednji štraj

JIB SHEET (ŠKOTA PREDNJEG JEDRA) – konop s kojim kontroliramo prednje jedro

KEEL (KOBILICA) – pričvršćena na trup zbog stabilnosti, spriječava prevrtanje

HULL (TRUP) – vanjski dio broda

DECK (PALUBA) – pokriveni dio broda

BOW (PRAMAC) – prednji dio broda

STERN (KRMA) – strašnji dio broda

PULPIT – prednja ograda

PUSHPIT – stražnja ograda

LIFELINES (OGRADA) – sigurnosna ograda oko broda

FENDERS (BOKOBRANI) – štite trup broda od udaraca, stavljaju se gdje je brod najširi

COCKPIT (KOKPIT) – prostor iz kojeg se upravlja brodom (najčešće na krmi)

RUDDER (KORMILO) – koristi za upravljanje brodom

OUTBOARD ENGINE (VANBRODSKI MOTOR) – koristi se za uplovljavanje i isplovljavanje iz marine

TILLER (RUDO) – poluga koja kontrolira kormilo

TRAVELER (KLIZAČ) – koristi se za određivanje pozicije škote glavnog jedra

CLEAT (BITVA) – okov na koji se vežu konopi

HALYARDS (PODIGAČI) – konopi s kojima se podižu jedra

STOPPERS (STOPERI) – koriste za blokiranje podigača i škota

WINCH (VINČ) – koristi za namatanje konopa

STARBOARD SIDE – desna strana broda

PORT SIDE – lijeva strana broda

WINDWARD SIDE (PRIVJETRINA) – strana broda (ili obale) izložena vjetru

LEEWARD SIDE (ZAVJETRINA) – strana broda (ili obale) dalje od vjetra (zaštičena od vjetra)

Na ilustraciji vidite klasičan krstaš koji se koristi u navigacijskom jedrenju,a može izvrsno poslužiti i na manjim klupskim regatama.Navedeno je

nazivlje osnovne palubne opreme koja se koristi u

jedrenju i upravljanju. Počet ćemo od pramca prema krmi i objasniti svaki bitni dio opreme.

PALUBA

1. Pramčana ograda (pramčanaili provena murada) – prednji dio ograde, često od inoksa, čvrsto učvršćen za palubu, daje mornaru na pramcu

oslonac prilikom promjene letnog jedra.Ponekad ima nagaznu stopu na vrhu,čime se olakšava ulaženje na pramac i izlaženje s pramca.

2. Sidreno spremište (provenigavun) – sanduk ispod palube koji se koristi za pohranjivanje pramčanog ili “glavnog” sidra. Na većim krstašima u

njemu je smješteno sidreno vitlo. Mora postojati mogućnost brtvljenja s gornje strane i odvod mora s donje.

3. Kljune ili bitve (kaπtanjoli) - kako na pramcu tako i na krmi služe za privezivanje broda, sidra ili slabijeg teglja (ako je laganiji brod u pitanju).

4. Prednji otvor kabine (bukaporta i bokaporta) – služi u nuždi i za napuštanje broda pa bi mu dimenzije morale biti najmanje širine ljudskog

tijela. Namjena mu je osvjetljavanje i provjetravanje

potpalublja. Kod većih krstaša razmješteni su po palubi od pramca prema krmi.

5. Podigači (gindaci) – konopi kojima podižemo jedra i koji prolaze kroz jarbol, a do jarbola dolaze preko vodilica i koloturnika na peti jarbola.

Učvršćuju se pomoću različitih vrsta stopera.

6. Rukohvati (paramani) – obično se kod navigacijskih krstaša postavljaju na bočnom rubu kabine da bi olakšali posadi siguran prolaz od krme

prema pramcu i obratno.

7. Stupći ograde i ograda (murada) – glavna zadaća im je da zaštite posadu od pada u more. Na većim brodovima postoji i dvostruka linija ograde.

Najsigurnije su linije od sajle obučene u PVC. U novije se vrijeme upotrebljavaju i one s nitima kevlara, ali ih ne preporučujemo za dužu upotrebu jer

na suncu postaju krhke i pucaju. Vodite računa da visoke ograde smetaju genovi u jedrenju pa tada trebate postupati obzirno da ograda ne bi nanijela

štetu nemirnoj genovi prilikom manovri.

8. Klizači hvatišta let nog jedra – to su šine na palubi preko kojih se kreću glavni koloturnici škota letnih jedara, a služe za trimanje letnog jedra.

9. Krmena ograda (krmena murada) – osigurava posadu u kokpitu prilikom jedrenja. Na jednoj njenoj strani najčešće postavljamo potkovu s

konopom za spašavanje čovjeka u moru i noćnim svjetlom za označavanje utopljenika. Dio ograde se obično otvara da nam olakša izlaz ili se

ponekad produžuje u morske ljestve.

10. Brodska vitla (vinči, kriketi) – služe za pritezanje uževlja na brodu. Veličina, odnosno broj, najčešće ovise o veličini i namjeni jedrilice. Vitla

postavljena na kabini služe uglavnom za rukovanje

podigačima, a ona na rubu kokpita koristimo za rad s jedrima (škote letnog jedra i spinakera). Za lakši rad koristimo ručice vitla (manice), a veća

vitla imaju dvije i više brzina rada.

11. Brodski zdenac (kokpit) – posada koristi kao osnovni prostor u kojem boravi i upravlja jedrilicom u plovidbi. Sve kontrole, od podigača i škota,

preko ruda kormila i ručice za upravljanje motorom, dolaze u kokpit.

12. Brodski ulaz (ulazna bukaporta ili bokaporta) – sastoji se od horizontalnog kliznog dijela i vertikalnih vrata, koja također zatvaramo kod

jedrenja u teškim uvjetima, kada postoji opasnost

od prodora mora u brod.

13. Jarbol – vertikalna oblica najčešće od drva ili aluminija (u novije doba kod regatnih jedrilica od karbona) na koju razapinjemo jedra. Jarbol se

sastoji iz glave jarbola na vrhu, tijela jarbola i pete

jarbola na dnu te pripadajućih elemenata u koje ubrajamo koloturnike, vodilice, nosače križeva i dodatnu opremu.

14. Križevi (krožete) – dijelovi jarbola koji služe popravljanju kuta i smjera hvatanja pripona na jarbol. Moderne jedrilice, imaju visoke jarbole pa

širina broda nije dovoljna da se postigne kut koji bi održao

jarbol uspravnim. Minimalan kut koji pripone trebaju postići s jarbolom da bi ga sigurno držale u vertikalnom položaju je od 12 do 15 stupnjeva.

Jarbol može imati i nekoliko križeva.

15. De blenjak (bum, lantina) – horizontalna oblica koja se koristi uglavnom za razapinjanje glavnog jedra po donjem horizontalnom rubu. Prilikom

upravljanja jedrilicom preko vjetra prelazi s jedne strane na drugu i postaje opasan za posadu. Zato su ga engleski jedriličari i nazvali “boom”. Da

upamtite kako je to jedan od opasnijih dijelova opreme, dalje ćemo ga u našoj školi jedrenja nazivati – bum, ali znajte da je naš naziv deblenjak.

16. Tangun – horizontalna oblica na prednjoj strani jarbola koja služi za razapinjanje spinakera i letnih jedara; nazivaju je i deblenjakom spinakera.

Učvršćujemo ga prilikom jedrenja spinakerom uz pomoć podigača i pritega tanguna (karika alto i karika baso).

17. Glavno jedro bermudskog (krilnog) tipa – sastoji se iz glave jedra (vrh s ušivenom metalnom pločom), zadnjeg poruba jedra (ventama), na

kojemu su ušiveni džepovi za letvice, donjeg poruba ili baze jedra i prednjeg poruba.

18. Letna jedra, spinakeri i genakeri – imaju gornji podizni rogalj (ojačan kraj jedra) i uzdene rogljeve te eventualno oglavni rogalj, kao i zadnji

porub (ventam), prednji ulazni porub te bazu jedra.

Oputa jedrilice

Oputa je užad jarbola i jedara. Dijelimo je na nepomičnu i pomičnu oputu ili vrv. Nepomična oputa služi za pripinjanje jarbola i kosnika.

Snast slupa

Jarboli i jedrilje broda zajedno s oputom tj. užadi jarbola i jedara za držanje križeva i sl. Na modernim jedrilicama čitava je oputa zategnuta

stezalicama. Pomična, živa oputa ili vrv služi upravljanju

jedrima i ostalim što namještamo tijekom jedrenja.

19. Prednje leto (pramčani odnosno proveni štraj) – priteže jarbol prema pramcu i služi za razapinjanje letnih jedara, odnosno prečki.

20. Pripone (sartije) – drže jarbole s boka, a prema tome do kojeg dijela jarbola idu, nazivamo ih mala, srednja, velika i sl. Ovi nazivi ovise, naravno,

i o vrsti jarbola naše jedrilice (top mast, sedamosminski,

devet-desetinski, samonosiva oputa i sl.). Najčešće su to sajle krutog pleta i male rastezljivosti, a mogu biti i posebno izrađene iz jednog komada

valjanjem (pa ih Englezi nazivaju “rod-rigging”, a mi tondini).

21. Zaputka (krmeni štraj) – priteže jarbol prema krmi, najčešće je fiksna. Umjesto uz pomoć koloturnika, na većim brodovima nateže se posebnim

navojem ili hidraulikom.

22. Škota glavnog i letnog jedra – njima namještamo kut jedrilja u odnosu na vjetar

23. Pomične za putke (pataraci) – pridržavaju 7/8 (sedamosminske) regatne jarbole s krme

24. Priteg buma (vang) – može biti krut i pomičan s dvostrukom funkcijom: pritezanje ili podizanje buma

Kormilo i kobilica

Za kraj smo ostavili dva bitna dijela – kormilo i kobilicu.

25. Kormilo jedrilice (timun) služi usmjeravanju broda, a bez obzira na tip (balastno, s perajom, vanjsko…) ima list, struk (osovina kormila) i rudo

(argolu).

26. Kobilica (kolomba ili kolumba) je podvodna peraja kojom zaustavljamo bočno kretanje jedrilice; kod krstaša nosi oko 40% ukupne težine broda

te mu ne dozvoljava prevrtanje ni u najtežim uvjetima.

Neka vam, dakle, uoči prve plovidbe ostane u sjećanju da se netreba bojati naginjanja. Istina, tzv. mali brodovi umjesto kobilice imaju pomičnu

peraju i prevrću se zbog pogrešaka posade, ali na prvom stupnju zajedničkog učenja mi se ukrcavamo na brod s pravom kobilicom pa će vam repicu

smočiti samo prelijevanje mora po palubi. Uostalom, kakvo bi to jedrenje bilo kad bi pozadina ostala posve suha!

Na kraju, nadamo se da ovim dvoimeničnim nazivljem nismo izazvali preveliku zbrku kod vas, naše buduće posade. U svakom slučaju, ne dajte se

obeshrabriti, jer jedrenje je sport koji se svladava postepeno i u praksi.