ja sociooooo.docx

Bosna i HercegovinaBRKO DISTRIKTBOSNE I HERCEGOVINEInternacionalni univerzitetBrko

FAKULTET ZA POSLOVNU I CIVILNU BEZBJEDNOSTStudijski program: ZDRAVSTVENA NJEGA I ZDRAVSTVENA BEZBJEDNOST

SEMINARSKI RAD

PREDMET:SOCIOLOGIJA I ZDRAVSTVENO ZAKONODAVSTVO TEMA: PRAVO NA BEYBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Mentor: Student:Doc. Dr Jovana Arsi Violeta Mileti br. ind.OPC 94/12

Brko, februar. 2015 god

SADRAJ

Pojam bezbednosti i zdravlja na raduU svetu se na bezbednost i zdravlje na radu gleda multidiscipli-narno, a istraivanja pokazuju da se ova kompleksna problematika moe sagledati i uspeno primeniti samo ako se posmatra kao zbir raznih faktora koji mogu biti u meusobnoj interakciji. Brojna istra-ivanja fenomena bezbednosti i zdravlja na radu najbolji su dokaz da ova materija zadire u sve oblasti drutvenog ivota. Bezbednost i zd-ravlje na radu nije samo zatita zdravlja zaposlenih i ouvanje sreds-tava za rad, nego su to i poveanje kvaliteta proizvoda i usluga, po-veanje produktivnosti, motivacije za rad, zadovoljstva zaposlenih, a time i poveanja kvaliteta ivota pojedinaca i drutva u celini.U sutini, sistem bezbednosti i zdravlja na radu podrazumeva skup tehnikih, zdravstvenih, pravnih, psiholokih, pedagokih, eko-nomskih i drugih mera, pomou kojih se otkrivaju i otklanjaju opas-nosti koje ugroavaju ivot i zdravlje osoba na radu i utvruju mere, postupci i pravila kojima se postojei rizici otklanjaju ili svode na pri-hvatljiv nivo.Opasnosti, tetnosti i rizici na raduOptereenja iz rada i tetnosti iz radne sredine stvaraju potrebu da ovek ulae odreeni napor da bi izvrio zahtevani rad. Pri tom, on koristi svoje sposobnosti, znanja i vetine. Zahtevi rada treba da budu takvi da ovek uloenim naporom moe da ih savlada, a da funkcionalna sposobnost njegovog organizma i zdravstveno stanje nisu ugroeni. U suprotnom, postoji opasnost od povreda i oteenja zdravlja, to zahteva uvoenje preventivnih mera kojima se uklanjaju ili svode na dopustivu meru postojee opasnosti i rizici za ugroava-nje zdravlja ljudi i materijalnih dobara.Radni proces predstavlja postupak ili nain odvijanja radnih ak-tivnosti kojima se ostvaruje eljeni cilj rada. Radni proces se obavlja na radnom mestu. Elementi koji su potrebni za obavljanje radnog procesa su: ovek, sredstva i prostor za rad, materijali i sirovine za rad (ili predmeti rada), energija i tehnologija rada. Elementi procesa rada i nain izvravanja rada ispoljavaju razliite nepovoljne uticaje na uslove u kojima se izvrava rad. Radnik kao nosilac procesa rada, izloen je raznim uticajima u radnoj sredini koji ine uslove rada. Pod uslovima rada u irem smis-lu podrazumevaju se svi faktori i okolnosti u procesu rada koji odre-uju fiziku, psihiku i intelektualnu teinu rada, kao i stepen huma-nizacije i socijalizacije.Svaki rad, manje ili vie, sadri razne opasne pojave, odnosno situacije i dogaaje koji mogu da ugroze zdravlje zaposlenih ili da dovedu do njihovog povreivanja. Opasne pojave oznaavaju prisus-tvo opasnosti i tetnosti u procesu rada. Radno mesto, oprema za rad i materijali mogu biti opasni po bezbednost i zdravlje zaposlenih ili su izvor tetnosti koje svojim postojanjem u tehnolokom procesu ugroavaju zdravlje ljudi u radnoj sredini.Opasnost ili tetnost je svaka situacija, stvar ili aktivnost koja potencijalno moe izazvati tetu u vidu povrede ili naruenog zdrav-lja, tete imovine, naruavanja radne sredine ili njihove kombinacije. Opasnosti imaju svoje izvore, uzroke i posledice.Izvori opasnosti i tetnosti su predmeti, materija i energija ili radni postupci i radno mesto gde se moe desiti nezgoda ili ispoljiti tetno dejstvo po zdravlje zaposlenih. Izvori opasnosti se mogu po-deliti u vie kategorija, kao to su: radna oprema, radno mesto, opas-ne materije i supstance, uslovi okoline i radni postupci.Uzroci opasnosti i tetnosti su stanje ili oblici delovanja materi-jalnih elemenata i energije, nain odvijanja radnog procesa i ponaa-nje oveka u procesu rada.Posledice opasnosti i tetnosti su povreivanje ili naruavanje zdravlja zaposlenih, oteenje materijalnih sredstva i zagaivanje ra-dne i ivotne sredine.Opasnosti i tetnosti koje se javljaju u radnoj sredini i na radnim mestima mogu da budu fizikog, hemijskog i biolokog porekla, kao i fizioloka i psiholoka optereenja radnika.Najee opasnosti na radnom mestu su: mehanike opasnosti (koje potiu od opreme za rad), opasnosti vezane za karakteristike radnog mesta, opasnosti od elektrine struje i opasnosti od poaraPojam bezbednosti i zdravlja na radu

U svetu se na bezbednost i zdravlje na radu gleda multidiscipli- narno, a istraivanja pokazuju da se ova kompleksna problematika moe sagledati i uspeno primeniti samo ako se posmatra kao zbir raznih faktora koji mogu biti u meusobnoj interakciji. Brojna istra- ivanja fenomena bezbednosti i zdravlja na radu najbolji su dokaz da ova materija zadire u sve oblasti drutvenog ivota. Bezbednost i zd- ravlje na radu nije samo zatita zdravlja zaposlenih i ouvanje sreds- tava za rad, nego su to i poveanje kvaliteta proizvoda i usluga, po- veanje produktivnosti, motivacije za rad, zadovoljstva zaposlenih, a time i poveanja kvaliteta ivota pojedinaca i drutva u celini.

U sutini, sistem bezbednosti i zdravlja na radu podrazumeva skup tehnikih, zdravstvenih, pravnih, psiholokih, pedagokih, eko- nomskih i drugih mera, pomou kojih se otkrivaju i otklanjaju opas- nosti koje ugroavaju ivot i zdravlje osoba na radu i utvruju mere, postupci i pravila kojima se postojei rizici otklanjaju ili svode na pri- hvatljiv nivo.

Opasnosti, tetnosti i rizici na radu

Optereenja iz rada i tetnosti iz radne sredine stvaraju potrebu da ovek ulae odreeni napor da bi izvrio zahtevani rad. Pri tom, on koristi svoje sposobnosti, znanja i vetine. Zahtevi rada treba da budu takvi da ovek uloenim naporom moe da ih savlada, a da funkcionalna sposobnost njegovog organizma i zdravstveno stanje nisu ugroeni. U suprotnom, postoji opasnost od povreda i oteenja zdravlja, to zahteva uvoenje preventivnih mera kojima se uklanjaju ili svode na dopustivu meru postojee opasnosti i rizici za ugroava- nje zdravlja ljudi i materijalnih dobara.

Radni proces predstavlja postupak ili nain odvijanja radnih ak- tivnosti kojima se ostvaruje eljeni cilj rada. Radni proces se obavlja na radnom mestu. Elementi koji su potrebni za obavljanje radnog procesa su: ovek, sredstva i prostor za rad, materijali i sirovine za rad (ili predmeti rada), energija i tehnologija rada. Elementi procesa rada i nain izvravanja rada ispoljavaju razliite nepovoljne uticaje na uslove u kojima se izvrava rad.Radnik kao nosilac procesa rada, izloen je raznim uticajima u radnoj sredini koji ine uslove rada. Pod uslovima rada u irem smis- lu podrazumevaju se svi faktori i okolnosti u procesu rada koji odre- uju fiziku, psihiku i intelektualnu teinu rada, kao i stepen huma- nizacije i socijalizacije.

Svaki rad, manje ili vie, sadri razne opasne pojave, odnosno situacije i dogaaje koji mogu da ugroze zdravlje zaposlenih ili da dovedu do njihovog povreivanja. Opasne pojave oznaavaju prisus- tvo opasnosti i tetnosti u procesu rada. Radno mesto, oprema za rad i materijali mogu biti opasni po bezbednost i zdravlje zaposlenih ili su izvor tetnosti koje svojim postojanjem u tehnolokom procesu ugroavaju zdravlje ljudi u radnoj sredini.

Opasnost ili tetnost je svaka situacija, stvar ili aktivnost koja potencijalno moe izazvati tetu u vidu povrede ili naruenog zdrav- lja, tete imovine, naruavanja radne sredine ili njihove kombinacije. Opasnosti imaju svoje izvore, uzroke i posledice.

Izvori opasnosti i tetnosti su predmeti, materija i energija ili radni postupci i radno mesto gde se moe desiti nezgoda ili ispoljiti tetno dejstvo po zdravlje zaposlenih. Izvori opasnosti se mogu po- deliti u vie kategorija, kao to su: radna oprema, radno mesto, opas- ne materije i supstance, uslovi okoline i radni postupci.

Uzroci opasnosti i tetnosti su stanje ili oblici delovanja materi- jalnih elemenata i energije, nain odvijanja radnog procesa i ponaa- nje oveka u procesu rada.

Posledice opasnosti i tetnosti su povreivanje ili naruavanje zdravlja zaposlenih, oteenje materijalnih sredstva i zagaivanje ra- dne i ivotne sredine.

Opasnosti i tetnosti koje se javljaju u radnoj sredini i na radnim mestima mogu da budu fizikog, hemijskog i biolokog porekla, kao i fizioloka i psiholoka optereenja radnika.

Najee opasnosti na radnom mestu su: mehanike opasnosti (koje potiu od opreme za rad), opasnosti vezane za karakteristike radnog mesta, opasnosti od elektrine struje i opasnosti od poara.tetnosti deluju u duem vremenskom periodu i izazivaju raz- liita profesionalna oboljenja, odnosno oboljenja u vezi sa radom. Os- novne grupe tetnosti na radnom mestu su: tetnosti koje se pojav- ljuju u procesu rada, fiziki i psihiki napori, tetnosti vezane za or- ganizaciju rada i ostale tetnosti.

Opasnosti i tetnosti su prisutne na svakom radnom mestu i mogu dovesti do povreivanja ili naruavanja zdravlja radnika. Ste- pen konkretne opasnosti i tetnosti definie se pojmom rizika.

Rizik je pojam koji odreuje nivo ili stepen ugroenosti od opa- snosti i tetnosti prisutnih na radnim mestima i u radnoj sredini u to- ku odvijanja radnog procesa. Odreuje se kao kombinacija verovat- noe nastanka udesa i moguih posledica po ivot i zdravlje ljudi, materijalna sredstva i ivotnu sredinu. Rizik je vei to je verovatno- a nastanka udesa vea ili to su vee posledice ispoljavanja opasnos- ti i tetnosti. Rizik se, obino, klasifikuje kao mali, srednji i veliki ri- zik. Pri tom, mali rizik se smatra prihvatljivim, srednji rizik je uslov- no prihvatljiv, a veliki rizik je neprihvatljiv.

Procena rizika je preispitivanje svih aspekata radnog procesa da bi se ustanovili izvori i uzroci opasnosti koji mogu prouzrokovati po- vrede ili tetu i ocenili rizici. Za procenu rizika u preduzeu odgovo- ran je poslodavac, koji za procenu rizika angauje tim strunjaka raz- nih specijalnosti iz preduzea, a po potrebi i spoljne slube.

Akt o proceni rizika sadri procenu rizika na radnim mestima i mera za otklanjanje ili smanjenje rizika. Zato poslodavac mora stalno raspolagati aktom o proceni rizika, koji treba redovno aurirati, na- roito kada postoje posebno izraene opasnosti po bezbednost i zd- ravlje radnika. Svaki radnik treba da bude upoznat sa opasnostima i tetnostima koje su identifikovane na njegovom radnom mestu, kao i sa procenjenim nivoom rizika i propisanim merama zatite.

Osnovni cilj sistema bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja smanjenje rizika na radnim mestima. Ovo se postie primenom pre- ventivnih mera i mera zatite, koje predstavljaju skup razliitih aktiv- nosti koje se preduzimaju radi spreavanja povreivanja ili oteenja zdravlja zaposlenih. Osnovne grupe preventivnih mera i mera zatite prema prioritetu u primeni su:eliminisanje opasnosti ili smanjenje rizika kroz rekonstruk- ciju sredstava za rad, radnog mesta i/ili tehnolokih proce- sa, zamena opasnog manje opasnim ili bezopasnim ili izmeta-nje radnog mesta van opasne zone, prilagoavanje rada i radnog mesta zaposlenom primenomnovih saznanja, korienje zatitnih naprava i drugih kolektivnih sredstavazatite, korienje sredstava line zatite,sprovoenje organizacionih mera zatite (obuka, informisa- nje, razvoj bezbednih radnih rutina, znaci upozorenja, zvu- na i svetlosna signalizacija).

5. Nezgode na radu i mere zatite

Svake godine u svetu se deavaju milioni nesrenih sluajeva na radu, koji veinom izazivaju povrede i privremenu nesposobnost za rad zaposlenih, ali mogu izazvati i trajnu potpunu ili deliminu nes- posobnost ili ak i smrt povreenog. Sve te nesree nanose patnju r- tvama i porodici i uzrokuju ekonomske gubitke.

Nezgoda na radu, udes, nesrea ili akcident je dogaaj koji do- vodi do smrti, naruavanja zdravlja, povreda, materijalne tete ili drugih gubitaka. Dogaaj koji je uzrok akcidenta ili koji ima mogu- nost da dovede do akcidenta naziva se incident. Ako se nezgode na radu zavre povredom oveka, onda se to naziva povreda na radu, a ako u nezgodi doe do oteenja materijalnih elemenata, onda se taj dogaaj naziva havarija.

Povreda na radu predstvlja neeljen dogaaj koji za posledicu ima naruavanje telesnog integriteta radnika u vidu ozleda ili trau- ma, pri emu povreeni podnosi izvestan bol. Povreda koja se naziva ozleda i trauma je nasilno oteenje organizma izazvano mehani- kom silom (udarcem, prignjeenjem, ubodom, rezom), elektrinom energijom, visokom temperaturom i slino. Povredom na radu smat- ra se povreda koja se dogodi u vezi sa obavljanjem posla, a prouzro- kovana je neposrednim i kratkotrajnim mehanikim, fizikim ili he-mijskim dejstvom, naglim promenama poloaja tela, iznenadnim op-tereenjem tela ili drugim promenama fiziolokog stanja organizma.

Pod neposrednim duim uticajem tetnosti iz procesa rada mo- gu nastati oteenja zdravlja akutnog ili hroninog toka, koja se nazi- vaju profesionalne bolesti ili bolesti u vezi sa radom. Profesionalne bolesti su odreene bolesti nastale u toku obavljanja rada, prouzro- kovane duim neposrednim uticajem tetnosti na radnim mestima i u radnoj sredini. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacija, bolesti u vezi sa radom obuhvataju veoma irok spektar bolesti, koje su na neki nain povezane sa zanimanjem ili uslovima rada. Imaju veliki socijalni, medicinski i ekonomski znaaj, jer su est uzrok od- sustvovanja sa posla i invaliditeta, pa predstavljaju optereenje za drutvo, porodicu i pojedinca.

Uzroci povreivanja ili nastanka oboljenja su u okviru nauno- strunih oblasti preventive rada najveim brojem ispitani i utvreni i mogu se svesti u dve najvanije grupe: uzroci koji se nalaze u po- naanju oveka i uzroci koji se nalaze u radnoj okolini i radnom pro- cesu. Prvi uzroci su subjektivne prirode, a drugi su objektivni, mada se nesree na radu esto dogaaju u kombinaciji oba uzroka. Ipak, najvei broj nesrea na radu se dogaa zbog subjektivnih slabosti u primeni propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Polazei od uobiajene podele uzroka nezgoda na radu na one koji se nalaze u radnoj okolini ili radnom procesu (tzv. materijalne ili objektivne) i na one koji se nalaze u ponaanju radnih ljudi (tzv. line ili subjektivne), zakonom je predvieno da uklanjanje objektivnih uz- roka povreivanja i oboljevanja na radu preteno bude u nadlenosti dravnih organa i strunih organizacija, a uklanjanje subjektivnih uz- roka bude najveim delom u nadlenosti radne organizacije, odnos- no poslodavca.

Objektivni uzroci nezgoda na radu se uklanjaju pre poetka ra- da. tako to se uslovi radne sredine usaglase sa merama zatite pre otpoinjanja radnog procesa. Meu linim uzrocima nezgoda na ra- du najvie su zastupljeni oni koji potiu od neznanja radnika i nedo- voljno razvijene svesti o opasnostima koje prete pri radu. Zato je na- roita panja posveena informisanju, obrazovanju i obuavanju rad- nika za bezbedan rad.Pod pojmom mera zatite na radu podrazumeva se odreivanje naina i postupaka kojima se vri spreavanje ili uklanjanje opasnosti na radu. Mere zatite na radu su propisane aktivnosti ili tehniki za- htevi sadrani u pravnim ili tehnikim propisima. Na primer, prav- nim propisima je utvrena obaveza organizacije i radnika koji rade na radnim mestima sa poveanim rizikom da budu povremeno le- karski pregledani. U drugim propisima se nalaze norme kojima se odreuju dozvoljene vrednosti izvesnih svojstava, tehnikih, hemijs- kih, biolokih i slino. Izvesne norme zatite se propisuju standardi- ma, naroito o bezbednosti maina i objekata ili o sredstvima i opre- mi za linu zatitu.

Mere zatite na radu, koje propisuju dravni i drugi organi, mo- gu se podeliti na:

a) opte mere zatite,b) posebne mere zatite ic) mere u vezi sa uslovima rada.

Opte mere zatite primenjuju se po pravilu na sva radna mesta ili poslove gde se nalaze lica u vezi sa radom.

Posebne mere zatite se primenjuju kada se, zbog specifine pri- rode poslova, optim merama ne moe obezbediti neophodna bez- bednost na radu.

Mere zatite u vezi sa uslovima rada odnose se na bezbednost lica na radu i uklanjanje potencijalnih opasnosti iji uzroci mogu raz- liiti.

Za sprovoenje mera bezbednosti i zdravlja na radu u radnoj organizaciji odgovornost snose svi zaposleni, a najodgovorniji je pos- lodavac, koji organizuje periodini nadzor i kontrolu funkcionisanja bezbednosti i zdravlja na radu. Time se neprekidno odrava nivo bezbednosti zaposlenih saglasno propisanim zahtevima.

6. Uticajni faktori na bezbednost i zdravlje na radu

Ako se zna da nema delatnosti u kojoj, sa vie ili manje verovat- noe, postoje mogunosti povreivanja i oboljevanja na radu, onda je jasno da bezbednost i zdravlje na radu mora da bude pratilac svih radnih procesa. Zato sistem bezbednosti i zdravlja na radu mora bitipreventivan, svestran i efikasan, jer "sitni" nedostaci u njegovom sp-rovoenju mogu imati krupne posledice.

Najvaniji uticaj na uspenost sistema bezbednosti i zdravlja na radu proizlazi iz odnosa oveka prema radu i radnim postupcima. Prouavanje povreda na radu privlai panju naunika raznih speci- jalnosti i druva kao celine. Prouavanje povreda na radu, profesio- nalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom vri se sa veeg broja as- pekata: tehnikotehnolokog, organizacionog, ekonomskog, medi- cinskog, higijenskog, psiholokog, socijalnog i drugih.

Sloenost problema bezbednosti i zdravlja na radu moe se us- peno reavati samo kroz rad timova sastavljenih od strunjaka raz- nih profila. To, naravno, podrazumeva i stvaranje strunjaka za bez- bednost i zdravlje na radu, koji bi kroz opte i svestranije sagledava- nje i razumevanje problema bili inicijatori njihovog timskog rea- vanja, a pre svega procene i eliminisanja rizika od povreda i bolesti na radu. Pored lica strunog za poslove bezbednosti i zdravlja na ra- du, u tim se obavezno ukljuuju specijalisti medicine rada, strunjaci za tehniku, tehnologiju i organizaciju rada, strunjaci za procenu iz- loenosti tetnim uticajima, strunjaci iz oblasti humanistikih nauka za procenu i smanjenje psihosocijalnih tetnosti i drugi.

Prevazieno je shvatanje da sistem bezbednosti i zdravlja na ra- du poiva samo na doslednoj primeni propisanih mera zatite i kori- enju linih zatitnih sredstava. Mnogo vie faktora ine celinu sloe- nog sistema, a najvaniji faktor je ovek. Bioloko i socioloko stanje oveka, njegovo psiholoko i psihofiziko stanje pri radu, ergonoms- ki i higijenski uslovi radnog mesta, radna sredina, stanje opreme za rad, meuljudski odnosi, organizacija rada i drugi, manje ili vie is- pitani ili ak neistraeni faktori mogu da budu presudni kada se radi o mogunostima povreivanja ili oboljevanja na radu. Drugim re- ima, bezbednost i zdravlje na radu je zbir mnogobrojnih faktora, iji broj sa usavravanjem i modernizacijom tehnologije stalno raste i od kojih svaki ima svoj znaaj.

Osnovni faktori koji odreuju uslove rada mogu se svrstati u sledee grupe:

1. tehniki i tehnoloki,2. ergonomski i organizacioni,3. medicinski i higijenski,4. psiholoki i fizioloki,5. socioloki i obrazovni,6. ekonomski i normativni.

Intenzivan tehniki progres u svim oblastima postavlja nove mogunosti za poboljanje i olakavanje uslova rada, skraenje rad- nog vremena, eliminisanje tekog fizikog i nekvalifikovanog rada, ali donosi i nove, nedovoljno istraene, opasnosti po bezbednost i zd- ravlje na radu. Stalni cilj tehnike u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu je da svede na najmanju meru rizike po zdravlje zaposlenih u svakodnevnom radu. Pri tom se radni ovek, sa svojim psihofizikim i mentalnim osobinama, nalazi u centru tehnikog i tehnolokog pro- gresa i njemu se prilagoavaju sredstva za rad i uslovi rada.

Tehnike i tehnoloke mere kojima se unapreuje bezbednost i zdravlje na radu mogu se obezbediti sledeim aktivnostima:

1. poboljanjem uslova radne sredine,2. poboljanjem zatite na sredstvima za rad,3. korienjem kolektivnih i linih zatitnih sredstava,4. unapreenjem tehnologije rada.

Naravno da ove mere mora da prati njihovo i sprovoenje od strane zaposlenih i propisano i adekvatno ponaanje.

Bezbednost i zdravlje na radu je sastavni deo radnog procesa i tehnologije rada, pa se moe uspeno ostvariti i unapreivati zajedno sa organizovanjem i unapreivanjem tehnolokog procesa i procesa i postupaka rada uopte. esto se sa boljom tehnologijom i organiza- cijom rada i sa mnogo manjim investicionim ulaganjima mogu pos- tii znaajna unapreenja bezbednosti i zdravlja na radu.

Tehnikim i tehnolokim faktorima treba posvetiti posebnu panju, zato to oni u velikoj meri utiu na zahteve bezbednosti i zd- ravlja na radu. Korienje tehnikih mera zatite donosi brza i efikas- na poboljanja uslova rada i efikasnije reavanje pitanja prevencije povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Za obezbeenje sigurnih uslova rada nuno je pridravati se sledeih principa:

bezbednost i zdravlje na radu su sastavni deo radnog pro- cesa,pre putanja u rad bilo kog tehnolokog procesa treba obez- bediti sve preventivne mere, svaka nesrea na radu izazvana tehnikim nedostacima mo-e se predvideti i blagovremeno spreiti,spreiti nesreu je humani, ali i drutveno obavezujui za- datak,povrede na radu, profesionalna oboljenja i bolesti u vezi sa radom je mogue spreiti uz dobru obuku, doslednu prime- nu propisanih mera, pravovremenu primenu linih zatit- nih sredstava i redovnu lekarsku kontrolu.

Sa razvojem mehanizacije rada menjaju se i uslovi nastajanja povreda i njihova struktura, kako po teini, tako i po izvorima i ne- posrednim uzrocima. Stalni cilj je da se stvore takvi objektivni uslovi rada u kojima e se povrede svesti na minimum i da se bezbednosna kultura radnika podigne na najvii nivo, kao preduslov pravilnog ponaanja u procesu rada.

Prouavanjem radnog procesa, zakljueno je da se vei radni uinak ne moe postii samo time da se od radnika trai maksimalno naprezanje. U sloenom sistemu oveksredstva za raduslovi rada moe se napredovati samo ako se metode rada, uslovi rada, sredstva za rad i radna sredina prilagode oveku, a ne samo ako se ovek pri- lagoava njima. Ukoliko se ne potuju ergonomski principi, ovek e na radnom mestu biti izloen nizu opasnosti, kao to su delovanje sile, ponavljivi pokreti, neudoban poloaj tela, loe dranje tela, vib- racije, buka, visoka i niska temperatura, kontaktni stres itd. Izloe- nost ak i jednom ergonomskom riziku moe dovesti do poremeaja zdravlja. Meutim, esto se ove opasnosti javljaju udrueno, to kao posledica, dovodi do razvoja niza bolesti.

Kada se govori o organizaciji rada, misli se na ureenje radnih postupaka i radne sredine u kojoj dolazi do najmanjeg troenja bio- energije radnika. Radi se o smanjenju raznoraznih psihikih i fizikih optereenja uz pomo ergonomije i naunih disciplina koje se nepos- redno ne bave proizvodnim procesom, nego nainima delovanja pro- izvodnog procesa na onoga ko u njemu uestvuje. To je novi interdis- ciplinarni pristup organizacije rada u proizvodnom procesu kako bi se poboljali kvalitet i kvantitet radnog uinka, ali istovremeno i po-boljali bezbednost i kvalitet ivota i rada uesnika proizvodnog procesa. Bolja organizacija moe dovesti do trajnih poboljanja uslo- va rada. Poboljanja u organizaciji najee ne zahtevaju dodatne tro- kove, a zaposleni su podstaknuti da razvijaju svoje sposobnosti. Po- boljanje organizacije rada treba da vodi brigu i o delovanju radne sredine na psihiko stanje radnika, ime se doprinosi poveanju pro- duktivnosti i bezbednosti na radu.

Neki problemi koji se mogu reiti pravilnom organizacijom ra- da su: smanjenje prekomerne i neujednaene optereenosti, forsiranje pojedinaca, nedovoljna informisanost, nedostatak dnevnih i nedelj- nih odmora, nejasno definisana podela poslova, nedostatak nadzora, nesrazmera odgovornosti i ovlaenja, rasipanje energije i vremena, strogost i preterana kritinost nadreenih, nedostatak stimulacije, predugo radno vreme, kratki rokovi izvrenja zadataka i sl.

Analizom uzroka povreda na radu utvreno je da veina povre- da nastaje kao posledica subjektivnog faktora (faktora linosti), kao to su nedovoljno znanje i uvebanost, nepoznavanje propisa i mera zatite, nedisciplina, nedovoljna koncentracija, neadekvatne psihofi- zioloke sposobnosti radnika, pogrene instrukcije, loa organizacija rada, neefikasan nadzor, nedostatak kontrole sredstava rada pre po- etka i u toku rada, loe odravanje sredstava rada itd.

U objektivne faktore, pored fizikih, hemijskih i biolokih utica- ja u radnoj sredini, spadaju i duina radnog vremena, brzina (tempo) rada, fiziki i psihiki napor koji zahteva odreeni proces, kao i psi- holoka atmosfera u kojoj se obavlja rad raspoloenje, motivacija, zadovoljstvo radom i priznanjima za rad, odnosi u kolektivu, razu- mevanje i briga za potrebe i probleme zaposlenog itd.

Svi ovi faktori moraju stalno da se prouavaju i prate zato to imaju odraz na subjektivno oseanje udobnosti pri radu i to mogu znaajno da utiu na zdravlje i bezbednost zaposlenih. Loi uslovi radne sredine odraavaju se na ceo organizam, koji predstavlja psi- hofizioloku celinu. Dejstvo ovih faktora je uzajamno povezano, ali se mogu razmatrati i kao fizioloki i psiholoki uticaji.

Fiziologija rada prouava uticaj rada i radnog procesa na orga- nizam oveka i njen zadatak je da definie radna optereenja i zah- teve uslova rada koje ovek uloenim naporom moe da savlada ta-ko da funkcionalna sposobnost njegovog organizma i njegovo zdrav- stveno stanje nisu ugroeni. Da bi utvrdila kako fizioloke osobine radnika utiu na radni uinak uz minimalno naprezanje, to manji broj nesrea na radu i to manje oboljenja, fiziologija rada izuava fi- zioloke promene u toku rada, mentalno i fiziko naprezanje i raspo- red i trajanje rada i odmora, kako bi se prilagoavanjem posla radni- ku postigao njegov najvei radni uinak. Fiziologija upozorava da ljudski organizam ima granice do kojih se moe opteretiti bez posle- dica. Zato se pri prouavanju bezbednosti i zdravlja na radu mora voditi rauna o umoru, monotoniji, stresu i drugim posledicama op- tereenja organizma.

Psihologija rada je grana primenjene psihologije koja se bavi prouavanjem psiholokih aspekata ljudskog rada radi njegovog unapreenja, usklaivanjem psiholokih zahteva rada i psiholokih osobina radnika. To usklaivanje se ostvaruje kroz profesionalnu ori- jentaciju, selekciju i trening. Znaajni psiholoki faktori koji utiu na bezbednost i zdravlje na radu su: iskustvo i znanje, sposobnosti i oso- bine linosti, stavovi i raspoloenja i meuljudski odnosi.

Istraivanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu ukazuju da, i pored primene svih tehnikih, higijenskih i drugih mera zatite, po- vrede na radu nastaju i kao posledica neprilagoenosti oveka radnoj organizaciji, odnosno neodgovarajue reakcije zaposlenog na situaci- ju nastalu u toku rada. Ponaanja pojedinaca u radnoj organizaciji mogu se ispravno razumeti tek u sklopu razumevanja kompleksnog socijalnog sistema radne organizacije.

Socioloki aspekt bezbednosti i zdravlja na radu obuhvata uti- caje odnosa u proizvodnoj radnoj grupi na povreivanje na radu i uticaj ire drutvene zajednice. Socijalni aspekti organizacije rada su veoma iroko podruje, ali najvanija pitanja kojima se bavi indust- rijska sociologija su:

1. problemi rukovoenja (metode izbora i obrazovanja ruko- vodilaca, stilovi rukovoenja i dr.),2. problemi radne grupe (grupna kohezija, uticaj veliine gru- pe na rad, ponaanje pojedinca i grupa unutar organizacije, meuljudski odnosi, struktura i funkcionisanje grupe),3. problemi komunikacije na radu (organizaciona kultura, kul-tura poslovnog odluivanja).

Svaka grana proizvodnje, ak i radne organizacije u istoj grani proizvodnje, imaju razliite probleme dok isti problemi nisu podjed- nako izraeni. Stoga je teko govoriti o optim problemima koji mo- gu da dovedu do povreivanja radnika, bez sagledavanja specifi- nosti konkretne radne organizacije. Svaka povreda na radu preds- tavlja konkretan dogaaj, koji nastaje kao posledica nesklada proiz- vodnih faktora, odnosno elemenata tehnolokog sistema i uslova ra- da, ali i uticaja ire drutvene zajedinice na radnog oveka. Budui da na aktivnosti pri radu utiu i faktori socijalne sredine, potrebno je utvrditi koji od tih faktora i u kojoj meri utiu na teinu i broj povre- da na radu. To je potrebno da bi se njihovim uklanjanjem ili smanje- njem uticalo i na smanjenje broja povreda na radu.

Od svih faktora koji dovode do povreda na radu i profesional- nih oboljenja najee se javljaju subjektivni faktori, od kojih se po- sebno istie nedovoljna obuenost za bezbedan rad, nepoznavanje opasnosti na radnom mestu i mera za zatitu zdravlja na radu. Zato se obrazovanje za bezbedan i zdrav rad, kao preventivna mera siste- ma bezbednosti i zdravlja na radu, mora redovno sprovoditi u rad- nim organizacijama i u iroj drutvenoj zajednici.

Bezbednost je stanje koje je poeljno u svim podrujima ivota. Bezbednost moe da se obezbedi samo ako se poznaju opasnosti i tetnosti kojima smo izloeni i naini kako da se od njih zatitimo. Budui da se ivotni uslovi neprestano menjaju, menjaju se i zahtevi bezbednosti. Zato se u shvatanju i obezbeivanju bezbednosti prak- tino moramo obuavati kroz ceo ivot. Usled neznanja dolazi do estog krenja discipline rada i mera zatite na radu od strane radni- ka, kao i greaka od strane odgovornog osoblja u vidu loe organiza- cije rada, loih metoda i naina rada i neodgovarajueg nadzora. Zato obrazovanje i osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad u radnoj sre- dini treba da bude sastavni deo strunog osposobljavanja za sve za- poslene, kako za radnike, tako i za rukovodee osoblje i poslodavca.

Ekonomski znaaj bezbednosti i zdravlja na radu posebno je na- glaen zato to je profit osnovni motiv privreivanja. Radnu organi- zaciju, prvenstveno, interesuju oni trokovi koji uveavaju trokoveposlovanja i oni gubici koji umanjuju profit. Pojava povreda i ote- enja zdravlja zaposlenih direktno utie na smanjenje produktivnosti rada i poveava trokove poslovanja, pa se ulau znaajni napori za smanjenje trokova i poveanje produktivnosti, zatitu radnika i hu- manizaciju rada i radnih odnosa.

Osnovni elementi koji imaju ekonomski uticaj mogu se svrstatiu dve osnovne grupe trokova:

1.trokovi za obezbeenje uslova rada u kojima e se povrede svesti na najmanju moguu meru i2. trokovi koje, posredno ili neposredno, snose razliiti sub-jekti proizvodnje povreeni, njegova porodica, preduzee i drutvena zajednica.

Ove dve grupe su uzajamno zavisne po funkcijama i posledica- ma i to tako to, u principu, vea ulaganja u poboljanje uslova rada smanjuju trokove za saniranje posledica eventualnih povreda ime utiu na poveanje produktivnosti. Ekonomska ulaganja u bezbed- nost i zdravlje na radu u osnovi ine: ulaganja u poboljanje zatite i uslova rada, ulaganja u osposobljavanje kadrova, ulaganja u organi- zaciju poslova bezbednosti i zdravlja na radu, ulaganja u sanaciju po- vreda i oboljenja.

Ulaganje sredstava u podizanje preventivne bezbednosne kul- ture radnika stalna je potreba radne organizacije i ire drutene za- jednice. Shvatanje bezbednosti i zdravlja na radu kao ekonomskog, socijalnog i tehnikog fenomena od strane radnika i drugih struktura je preduslov uspene prevencije povreda na radu. Zato je obuka, in- formisanje i instruktaa znaajan vid indirektnog ulaganja u bezbed- nost i zdravlje na radu.

Sve trokove koji nastaju kao posledica povreda, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom mogu se podeliti na: direktne i indirektne. Direktni trokovi su vezani za radnu organizaciju i ispo- ljavaju se u iskljuivanju povreenog iz procesa rada, neposredno priinjenoj teti, angaovanju drugih lica na radnim mestima povre- enih, trokovima dodatne obuke, smanjenju produktivnosti dok no- vi radnik stekne rutinu, teti zbog zastoja u radu i poremeaju orga- nizacije rada, trokovima prve pomoi i sl. Indirektni trokovi su, popravilu, vezani za izdatke institucija van radne organizacije, kao to su socijalno osiguranje, bolniko leenje, rehabilitacija i slino.

Struktura trokova koji proizilaze iz povrede i nezgode na radu je vrlo iroka i zahteva sihronizovanu metodologiju obrauna u okvi- ru privrednih i van privrednih radnih organizacija i ire drutvene zajednice. Ekonomskim ulaganjima povrede mogu znaajno da se smanje i to je prevashodni cilj bezbednosti i zdravlja na radu radi za- tite ivota i zdravlja ljudi, materijalnih i prirodnih dobara i efikas- nosti poslovanja.

Treba imati u vidu da ekonomska ulaganja u reavanje proble- ma bezbednosti i zdravlja na radu istovremeno znae i reavanje pre- vencije povreda i nesrea sa humanog i ireg drutvenog znaaja, jer u malo kojoj oblasti su koncentrisani interesi radnika, ekonomije, or- ganizacije i humanizacije rada kao to je to u oblasti bezbednosti i zd- ravlja na radu.