J U B I L A R N I 5. B U M F E S T

Časopis učenika MTŠ “15. maj“ , Niš 13.5.2016.

PETNAESTICA

J U B I L A R N I

5.

B U M F E S T

2

Dragi naši čitaoci,

Danas je jubilarni peti Bumfest na

Dan naše škole.

Naša redakcija želi uspešan

završetak ove školske godine i upis i

početak studija svim našim maturantima.

Uveli smo neke nove sadržaje u

časopis, neke izbacili, ali se potrudili da

časopis što bolje uredimo.

Sredan Dan škole želi vam redakcija.

Redakcija:

Glavni i odgovorni urednici:

Kristina Nikolid i Nikola Stojanovid

FOTO saradnik:

Manuel Osmanovid

Stručna pomod:

Prof. Slavica Stolid

Prof. Olivera Kajganovid Hasanovid

Autori:

Manuel Osmanovid

Milun Blagojevid

Aleksandar Ristid

Aleksandar Mladenovid

Nikola Stojanovid

Kristina Nikolid

Marija Bulatovid

Aleksa Panid

Petar Laketid

Prof. Slavica Stolid

Prof. Olivera Kajganovid Hasanovid

3

SADRŽAJ:

Zanimljivosti…………………………………………………………………………………………………………4

Vesti iz škole…………………………………………………………………………………………………………6

Motivisanje učenika………………………………………………………………………………………………8

Ljudi sa Floride su ubili nešto što bi moglo da bude dinosaurus………………………..…10

Bioetanol…………………………………………………………………………………………..…………………11

Najbolja kola u 2016. godini…………………………………………………………………………………12

Kako naučnici žele da pošalju svemirski brod na slededu najbližu zvezdu……….……13

Da li je IT ključ za napredak Srbije? ………………………………………………………………………………..…15

Ideje za maturski rad: Modeliranje i Robotika………………………………………………………19

Sport: Bojana Jovanovski……………………………………………………………………………………..24

Romantična strana………………………………………………………………………………………………26

Kucamo na vrata zaboravljenih asova: Milica Stankovid…………………………………….…28

Intervju sa profesorkama Milijanom Miloševid i Oliverom Mihajlovid………………….30

Radovi učenika…………………………………………………………………………………………………….33

Kuvajte sa nama………………………………………………………………………………………………...35

Modna strana: Matura- šta obudi?..........................................................................37

Make up………………………………………………………………………………………………………………40

Muzička strana……………………………………………….……………………………………………………41

Verski putokaz: Vidovdan……………………………….……………………………………………………42

Čitajmo, da nas ne pročitaju………………………………..………………………………………………43

Smešna strana…………………………………………………………..…………………………………………45

4

ZANIMLJIVOSTI

-Ljudska pljuvačka ublažava bol i 6 puta je jača od morfijuma.

-Ljudi na Kubi su jedni od najpismenijih na svetu. Čak 99,8%

populacije je pismeno.

-U Rusiji možeš dobiti besplatnu kartu za vožnju metroom ako uradite

30 čučnjeva.

-70% začina koji se koriste u svetu potiču iz Indije.

-Postoji mesto u Venecueli gde munja udari 280 puta po satu, 160 nodi godišnje.

5

6

VESTI IZ ŠKOLE

FORUM MLADIH NAUČNIKA

III regionalno takmičenje u programiranje lego robota

Takmičenje u programiranju LEGO robota održano je 1. aprila 2016. godine u našoj školi u dve kategorije. U prvoj kategoriji takmičili su se srednjoškolci, a u drugoj osnovci.

Naša škola na žalost nije postigla veliki uspeh, jer je bilo mnogo ekipa i bogami sve bolji od boljih.

Najbolja tri mesta su dobila doplome i nagrade.

3. marta 2016. godine, u velikoj sali Univerziteta u Nišu, održan je prvi „FORUM MLADIH NAUČNIKA“. Ovu manifestaciju organizovala je naša škola u saradnji sa portalom “Nađi Raoula”. Ova konferencija je nastavak proslogodišnje panel diskusije “I ja imam san“.

Ministar prosvete u Vladi Srbije, prof. dr. Srđan Verbid, putem skajp uključenja zvanično je otvorio forum.

7

Proslavljena školska slava Sveti Sava

Naša škola na sajmu obrazovanja u Domu vojske

Kroz razne Svetosavske poruke, učenici dramske

sekcije koju vodi Ana Radulovid, profesor srpskog jezika i

književnosti, prikazali su prigodan program.

Direktorka škole, Slavica Jukud, ovom prilikom

uručila je zahvalnice i prigodne nagrade učenicima za

postignut uspeh na takmičanju "Dabar", a svim učenicima

poželela je što bolji uspeh i zdravlje. Takođe, učenicima,

profesorimai prisutnim gostima poželela je srednu slavu i

uspeh u daljem radu.

Naša škola i ove godine je imala svoj štand na Sajmu obrazovanja u Domu vojske. Ono što je našu školu izdvajalo, kao i na svim sajmovima, su LEGO roboti i bumerang, a tom prilikom smo pozvali ljude da nam se pridruže na BUM FESTU 13. maja 2016.

8

MOTIVISANJE UČENIKA

Leah Davies, M.Ed.

Učenici razvijaju svoje sposobnosti za učenje do značajnih rezultata u svom životu. Ako roditelji ili drugi odrasli odgajaju dečju samosvest i radoznalost i obezbeđuju im resurse koji pozivaju na istraživanje, oni usađuju poruku da je učenje korisno i zabavno. Deca, koju odrasli nadziru, postaju entuzijastična u odnosu na obrazovanje i pozitivno se snalaze kod prepreka. Oni de verovatno slediti svoje odrasle modele i goniti znanje, a takođe i istrajati pri sučeljavanju sa neuspehom.

Tokom pohađanja škole, deca razvijaju verovanja u svoje sposobnosti i stiču veštine da izađu na kraj u pojedinim situacijama. Opažanja nastavnika o tome kako deca stiču informacije i njihova očekivanja za uspeh svojih učenika mogu imati dubok uticaj na motivaciju dece. Edukatori treba da veruju da njihovi učenici mogu naučiti i da ih izazivaju da iskoriste svoje potencijale.

Deca slabih mogudnosti ili ona u nepovoljnom položaju i učenici koji imaju poremedaje pažnje ili u učenju moraju raditi najnapornijemogude da bi uspeli. Još, oni često imaju najmanji podsticaj da to urade, dok učenici visokih mogudnosti su oni koji primaju najpozitivniju povratnu spregu. Važno je zapaziti da kad učenici iskuse mnogo neuspeha, njihov stav prema učenju često se pogoršava. Mada mlađa deca verovatnije ulažu trud u uspeh, starija deca mogu shvatiti da su pokušaji sa neuspehom negativniji od odustajanja od ma kakvog napora.

Kako edukatori mogu negovati motivaciju kod dece?

Obezbediti im prijatni ambijent sa podrškama u kome su deca poštovana i sa osedajem pripadnosti.

Verovati da svako dete ima sposobnost da uči.

Uključivati decu u donošenje pravila učionice i posledice koji su jasni i razumljivi za sve.

Isticati dečije prednosti; ne naglašavati njihove slabosti.

Ustanoviti koja su interesovanja vaših učenika, talenti, ciljevi i na koji način najbolje uče.

Svako dete pošteno tretirati; ne pokazivati da je neko od njih favorizovano.

Biti čvrst u disciplini i održavati organizovanu, mirnu učionicu koja je laka za koncentraciju učenika.

Menjati svoje metode učenja i učiniti lekcije interesantnim i prijatnim.

Povezati se sa ostalim nastavnicima u planiranju i prilagođavanju lekcija prema potrebama učenika.

Definisati rad ka specifičnim, kratkoročnim ciljevima koji mogu pomodi učenicima da povežu napor sa uspehom.

Pomagati deci da shvate da neuspeh obično nije posledica nedostatka sposobnosti, ved neefikasnih navika.

Podučavati učenike veštinama korisnog proučavanja i upravljanja

Pomagati deci da razumeju da nije uvek lako razviti vičnost u savladavanju tema gradiva, ved to zahteva vreme i napor.

Učiniti jasnim očekivanja i obezbediti povratnu spregu i verovanje da je rad dobro odrađen.

Uzdržati se od ponuda nespecifične pohvale za mali napor.

Nikad ne osramotiti niti se podsmevati detetu.

Zadati domadi zadatak koji je specifičan edukacionim potrebama deteta.

Očekivati od deteta sa slabim učinkom da ostvari dostižne zadatke.

9

Poboljšati status “DATI SVE OD SEBE” i obezbediti grupno prepoznavanje truda i/ili nadmodnost.

Naglasiti kooperativnost radije nego takmičarski duh; podržati prilike da učenici pomažu jedni drugima.

Asistirati deci u sučeljavanju sa frustracijama pomažudi im da otkriju načine da izađu na kraj sa problemima.

Omoguditi svim učenicima da vode aktivnosti učionice.

Izbegavati praksu koja obeshrabruje inicijativu učenika. Umesto ponude pomodi ili davanja odgovora kad se to ne traži, postavljati pitanja koja ohrabruju na razmišljanja i nude sugestije kako nadi rešenja.

Koristiti opipljive nagrade, ali vrlo štedljivo. Držati na umu da one mogu negativno da utiču na dečiju težnju ka čistom zadovoljstvu.

Omoguditi nagrade neuobičajenom đačkom naporu ili uspehu. Na primer, dete može dobiti ekstra vreme za kompjuter, odabrati knjigu da je pročita na času, da se igra ili podeli obrok sa nastavnikom.

Zapamtiti da mnogo učenika slabih mogudnosti poriču značaj učenja i prestaju da rade da bi izbegli stid što su se potrudili, a nisu uspeli.

Razumeti da kad učenici odbiju da počnu ili završe rad, ili prepisuju od drugog učenika, mogu to činiti da bi zaštitili svoju sliku o sebi.

Uspostaviti odnos bliske saradnje pri radu sa roditeljima dece koji se bore. Zajedno utvrditi načine koji omoguduju rutinu, smanjuju smetnje i pomažu njihovoj deci da stiču dobre navike u učenju kod kude.

Ohrabrivati roditelje da pomažu svojoj deci u sticanju zdravih navika kao što su dobar odmor, ishrana i vežbanje kako bi bila premna za učenje u školi.

Shvatiti da nijedan nastavnik nije savršen niti baš sve radi kako treba. Otkriti svoje snage, naučiti iz grеšaka i koncentrisati se na rad “DATI SVE OD SEBE”!

Prevela sa engleskog i obradila

Stolid Slavica

10

Ljudi sa Floride su ubili nešto što bi moglo biti dinosausrus

Li Lajtsi i njegov sugraĎanin sa Floride, Blejk Godvin, tvrde da su ubili aligatora teškog 800 funti .

“Bilo je to čudovište koje smo morali odstraniti,” rekao je Lajtsi BBC-ju, kao sasvim normalno ljudsko

biće, a ne kao nemilosrdna mašina za ubijanje.

Par je glumio stidljivost, ne dajući razumno objašnjenje kako su zapravo ubili Cloverfielad,dugačkog 15

stopa, Osim što je Lajtsi tvrdio da su ga upucali, veselo pominjući kako su ga nonšalantno vukli kući traktorom.

Ova dvojica još tvrde da su videli i aligatora od 250 stopa.

Nauka tvrdi da su levijatani izumrli, pa je ovaj slučaj to doveo u sumnju. Da li su svi dinosaurusi zaista

izumrli?

Prevela i obradila

Slavica Stolić

11

Bioetanol

Saab 9-3 SportCombi BioPower je prilagoĎen i fleksibilan za različita goriva ili FFV (engl. flexible fuel vehicles),

te moža koristiti goriva koja sadrže i do 85% bioetanola (E85).

Bioetanol je etanol koji se proizvodi od biomase i/ili biorazgradivoga (celuloznog) dela

otpada, da bi se koristio kao biogorivo. Etanol se može koristiti u motorima s

unutrašnjimsagorevanjem uz dodavanje benzinu ili kao njegova potpuna zamena. Za dodavanje do

20% etanola u benzin nisu potrebne nikakve prepravke ni zahvati na motoru, dok za dodavanje većeg

ujela ili za pogon samo na etanol treba delimično modifikovati motor, što poskupljuje cenu takvih vozila za

oko 5 do 10%. Vozilo s bioetanolom može dostići oko 2/3 dometa benzinskog vozila iste veličine rezervoara,

što se nadokanĎuje korišćenjem etanola pomešanog s benzinom. Etanol koji se koristi u vozilima kao gorivo

je denaturiran, što znači da su mu dodana sredstva koja sprečavaju konzumaciju (npr. mala količina, 2-5%,

benzina).

Etanol se može proizvoditi od tri osnovne vrste biomase: šećera (od šećerne trske, melase),

skroba (od kukuruza) i celuloze (od drva, poljoprivrednih ostataka). Sirovine bogate šećerima vrlo

su pogodne za proizvodnju etanola, budući da već sadrže jednostavne šećere glukozu i fruktozu,

koji mogu fermentirati pravo u etanol. Sirovine bogate skrobom sadrže velike molekule

ugljovodonika, koje treba razložiti na jednostavne šećere procesom saharifikacije. To zahteva još

jednu fazu u procesu proizvodnje što povećava troškove. Ugljovodonici u sirovinama bogatim

celulozom sastavljeni su od još većih molekula i trebaju se pretvoriti u šećere koji mogu

fermentirati kiselom ili enzimatskom hidrolizom.

Vodeća zemlja u proizvodnji i primeni etanola za vozila je Brazil, u kojem se svake godine proizvede više od 15

milijardi litara. Oko 15% brazilskih vozila se kreće na čisti etanol, a oko 40% koriste 20%-tnu smesu s benzinom (E20).

Etanol se počeo proizvoditi kako bi se smanjila brazilska ovisnost o inozemnoj nafti i otvorilo dodatno tržište domaćim

proizvoĎačima šećera. U SAD-u etanolske smese čine oko 9% ukupne godišnje prodaje benzina.

Prednosti

Sa stajališta zaštite okoline bioetanol kao gorivo ima značajne prednosti nadfosilnim gorivima. Štaviše, mnoge od

prednosti se ostvaruju već i zamenom uobičajenih aditiva etanolom:

u reformuliranom benzinu bioetanol zamenjuje aditive koji služe za povećanje oktanskog broja kao što su

tetraetilolovo, benzen ili MTBE, koji svi redom zagaĎuju ili zrak, ili podzemne vode, ili oboje.

bioetanol sagoreva čistije nego benzin.

etanol predstavlja manju opasnost za izazivanje požara nego obični benzin.

važna prednost bioetanola pred fosilnim gorivima je što smanjuje količinu stakleničkih gasova. Proizvodnja i

korišćenje bioetanola mogu se deklarisati od strane Republike Hrvatske u sklopu Kyoto protokola kao

organizovano smanjivanje generisanja ugljenikovog dioksida, jer je sav CO2 koji je nastao sagorevanjem etanola

prethodno bio apsorbovan iz atmosferefotosintezom.

bioetanol dobiven iz poljoprivrednih proizvoda predstavlja obnovljivi izvor energije, koji se za razliku od fosilnih

goriva čije su zalihe konačne neće nikada iscrpiti. To posebno dolazi do izražaja u vezi naglo rastućih cena nafte.

Aleksandar Ristić M12

12

2016’s Top Ten Tech Cars

Iako autoput na nebu izgleda fantastičan, kao i uvek, mi demo dobiti nešto

još bolje: auto koji sam vozi.

Takav robot, potpuno svestan svog okruženja, sa

360 stepeni preglednosti i savršenom veštinom

vožnje,samo je pitanje kada.Tako autonomni

automobili mogu da nas pretvore samo u teret. I za

razliku od letedih automobila, auto-vozači bi mogli da

spreče 1.2 miliona smrtnih slučajeva izazvanih

saobradajnim nesredama svake godine.

To nije fantazija. Među našim Top 10 Tech

automobila ove godine su robotski Audi i Tesla koji

jure trkačkim stazama kao profesionalni vozači.

U 2015.g. Amerikanci su parkirali 17,5 miliona

novih automobila na svojim prilazima. Više od bilo koje

godine u istoriji, a Kinezi su kupili još više.

Aleksandar Mladenovid M31

13

Kako naučnici žele da pošalju svemirski brod na slededu najbližu zvezdu

Ove nedelje, jato naučnika, uključujudi čuveni teoretski fizičar Stivena Hokinga, objavio novi način da se istraži prostor pod nazivom Starshot - i kako se to radi je nešto što zvuči pravo iz naučne fantastike.

Projekat podrazumeva razvijanje načina slanja malog svemirskog broda do sledede najbliže zvezde, Alfa Kentauri, koji se nalazi 4 svetlosnih godina daleko od našeg Sunčevog sistema. Što se tiče kako de letilice dodi, stvari postaju još luđe: svetlost iz džinovskog laserskog zraka ima cilj da pokrene letelicu napred brzinom od jedne petine brzine svetlosti.

Koncept je poznat kao fotonski pogon. Umesto da koristi tipična sredstva prostora Propulsion - proizvodnju potisak usled intenzivnih hemijskih reakcija - fotone u laserskim zracima nosei impuls; kada je vetlost zablistala na reflektujudim površinama, puna energije,fotoni mogu gurati neki predmet unapred. Koliko brzo taj predmet ide napred zavisi od toga koliko je velika,i mod svetlosti sija na njemu.Ako skine lampu na loptu, to je tako i sedi tamo,rekao je Lubin, fizičar Santa Barbara, koji radi na inicijativu Starshot. Ali, ako imate dovoljno veliku lampu i dovoljno malu stvar, može da saopštava značajnu silu i ubrzati ga. Fotonski pogon mogu da rade sa bilo kojom veličinom objekta, ali sve zavisi od toga koliko brzo želite da objekat ide.Možete pokrenuti bilo koji masovni

objekat, ali što više mase, to de manja brzina biti,rekao je Lubin.

Sa ovim ograničenjima u vidu ideja je da se stvori mali, VAFER veličine svemirskog broda koji je povezan sa reflektujudeg jedra koji plove,gde de se prostirati na nekoliko metara širine, ali de tek biti debljine nekoliko atoma. Oblanda ima cilj da održi niz minijaturnih instrumenata, uključujudi i napajanja, kamera, i komunikacionog sistema.Kada je letilica postavljena u prostoru, niz laserskih pojačala na Zemlji de sijati hiljade greda na objektu. Pravci tih greda može da se podesi da se formira jedna velika laserska svetlost koja putuje van Zemlje u atmosferu i pogađa letilicu s jedra. To de onda poslati sondu za ubrzavanje kroz svemir ka Alfa Kentauri na jednu petinu od brzine svetlosti. To znači da je sonda mogla do zvezde u poslednjih 20 godina.

Najbolji scenario,ima još uvek dug put pre nego što sve ovo može da se desi.A neki fizičari imaju nekoliko zabrinutosti Starshota.Što nije tako jasno da li je jedro materijal, može da preživi takvu vrstu ubrzanja, pa to je pitanje koje ja imam, rekao je Džonatan Mekdauel, jedan astrofizičar na Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku.

Kako de se ubrzati ovo jedro vozilo bez njih,osim pada?

14

Takođe pitanje svemirskog broda o komunikacionom sistemu i kako de se prostirati na četiri svetlosnih godina prostora. I onda morate da brinete o ostatku. Mnogo međuzvezdane prašine se nalazi između i Alfa Kentauri,dok ostaci mogu biti mali, udaraju prašinu na jednu petinu od brzine svetlosti i ima potencijal da ošteti letelicu jedra.Sonda de imati neku vrstu zbrinjavanja viška sistema da osigura da preživi putovanje. Ali, iako postoji dosta posla da se uradi na ovom projektu, McDovell je doveden da vidi te inženjerske

izazove kao nepremostiv.Kada su fizičari skeptični šta vi kažete, to je njihov način da se pokaže da su zainteresovani, rekao je. Ako mi ne pokušavamo da pokupimo svoju ideju osim, to je zato što smo odlučili da je ved beznadežno.

Mladen Mančid M13

15

Da li je IT ključ za napredak Srbije?

U medijima se i dalje daje dosta prostora različitim temama iz oblasti

informacionih i komunikacionih tehnologije (IKT) - od gubitaka koje Srbija ima

zbog odliva kvalifikovanih IT stručnjaka, do podataka o izvozu softvera (više

nego malina, da ne zaboravimo). MeĎutim, to su samo neke od činjenica u vezi

sa srpskim IT sektorom. I dalje treba bacati više svetla na ovu oblast, kako bi

naša javnost shvatila pravi potencijal koji ova industrija nosi za korenite

promene u našoj privredi i društvu.

Treba imati na umu da, kada se govori o rastu i potencijalima, govori se

o softverskoj industriji, a ne o ukupnom IT sektoru koji uključuje i proizvodnju i distribuciju hardvera, a po

metodologijama nekih analitičara i prodaju mobilnih telefona i ureĎaja. MeĎutim, jedino softverska industrija

ima mogućnost da ostvari dramatičan rast i uticaj na ostale sektore.

Kako?

Pre svega, potrebno je razumeti poslovni model po kom se stvara profit u oblasti softverskih usluga i

proizvoda. Pojednostavljeno gledano, postoje dva modela: jedan je outsourcing – razvoj tuĎeg softvera po

narudžbini, a drugi je razvoj i plasiranje sopstvenih rešenja. Naravno, postoji čitava lepeza kombinacija izmeĎu

ove dve krajnosti, ali ćemo se ovde držati samo osnovnih modela radi boljeg objašnjavanja ključnih razlika.

Poslovni modeli

Outsourcing je model koji dobro funkcioniše u Srbiji, a posla ima na pretek. Zahteva raspoloživu

kvalitetnu radnu snagu i sposobnog menadžera. Imamo jaku konkurenciju u okruženju: Rumune, Bugare,

Ukrajince, Beloruse itd, ali posla ima za sve. Iako naša radna snaga nije najjeftinija, na dobrom smo glasu zbog

kvaliteta koji isporučujemo. Osnovna karakteristika je da se ovakvi poslovi plaćaju samo jednom. Dakle, kada

isporučite naručeno rešenje, bivate plaćeni i to je to, krećete sa sledećim projektom.

Razvoj sopstvenih rešenja može da zahteva značajna ulaganja u istraživanje i razvoj i/ili u preživljavanje

dok svoju ideju ne prebacite preko prelomne tačke kada počne da donosi profit, a takoĎe zahteva kvalitetnu

radnu snagu i sposobnog menadžera. U Srbiji ima sjajnih primera i u ovom modelu, kako velikih kompanija,

tako i malih preduzeća koja su na globalnom tržištu „udomila“ svoj softver. Ovaj model omogućava da nešto

što ste razvili jednom, prodate mnogo puta i time ostvarite značajnu multiplikaciju uloženog – u direktnoj

srazmeri sa kvalitetom i popularnosti vašeg proizvoda.

Naravno, oba modela su sasvim legitimna i kompanije biraju svoj model u skladu sa svojom poslovnom

filozofijom, resursima i ciljevima.

Tržište

Članice VojvoĎanskog IKT klastera najveći deo svojih usluga i proizvoda plasiraju na strana tržišta –

najviše u EU, SAD, Kanadu i Bliski Istok. Ovo udruženje je po tome reprezentativan uzorak domaće softverske

industrije koja u najvećoj meri posluje na stranim tržištima.

Zašto je to tako, zašto mali broj IT kompanija radi na domaćem tržištu?

Pre svega, zato što ne postoji dovoljna domaća tražnja, jer ogromnu većinu poslovnih ljudi u Srbiji i dalje treba

ubeĎivati i objašnjavati im ono što ceo svet vidi – da bez primene ovih tehnologija nema napretka ni

budućnosti. U Srbiji tek svako deseto preduzeće koristi neki ozbiljniji softver u svom poslovanju, pa je i to

16

uzrok zašto naša zemlja zaostaje u razvoju i spada u siromašne zemlje. Sasvim je očigledno da bi država mogla

ovde da odigra značajnu ulogu, kao kupac savremenih rešenja koja bi s jedne strane povećala kvalitet usluga

koje se pružaju svim graĎanima i privredi, a sa druge strane bi dala primer poslovnoj zajednici kada je reč o

upotrebi takvih rešenja.

TakoĎe, previše često se dešavaju „burazerski“ dogovori u nabavkama softvera za državne institucije, a

to nanosi ogromnu štetu – ponajmanje domaćim IT preduzećima, a najviše državnoj upravi i korisnicima njenih

usluga.

Na kraju, neophodan je zakonski i infrastrukturni okvir koji će omogućiti i podstaći elektronsko poslovanje – od

trgovine do isporuke usluga i proizvoda. To bi bio dodatni podsticaj pozitivnim privrednim kretanjima u Srbiji.

Postoje i brojni drugi razlozi zašto su razvijena strana tržišta poželjnija: usluge i proizvodi se mogu

naplatiti više nego u Srbiji, kašnjenja u naplati su zanemarljiva, a način poslovanja je daleko profesionalniji i u

skladu sa odavno ustanovljenim poslovnnim običajima i pravilima što daje visok stepen sigurnosti.

Kadrovi

Kadrovi su ključan element uspeha u svakoj industriji, a naročito u proizvodnji softvera. Uprkos trendu

povećanog upisa i zainteresovanosti mladih za računarske studije u poslednjih par godina, u Srbiji raspolažemo

sa tek nekoliko hiljada ljudi u ovoj branši. Sve i da dupliramo taj broj za nekoliko godina, to neće biti dovoljno

za rastuće potrebe tržišta.

Ne treba zaboraviti da je nestašica ovih kadrova veliki problem i u ogromnoj većini zapadnih ekonomija.

Evropska Komisija je u martu 2013. godine pokrenula Veliku koaliciju za digitalna radna mesta, koja ima za

cilj povećanje broja IT profesionalaca, ali i opšte pripreme za izazove digitalne privrede.

Ova nestašica kadrova je razlog zašto srpske softverske kuće imaju toliko posla u outsourcing-u. Cena

rada u Srbiji je još uvek dovoljno niža, a uz vrhunski kvalitet koji isporučujemo – nema straha od nedostatka

posla ni u budućnosti. MeĎutim, to je istovremeno i jedan od razloga zašto imamo odliv stručnjaka – njima je

veoma lako da naĎu dobro plaćen posao na stranim tržištima.

Kako domaće kompanije nalaze kadrove? Na tržištu rada nema nezaposlenih kvalitetnih kadrova. Oglasi

za zaposlenje su stalno otvoreni, naročito se traže seniori, ljudi sa iskustvom. Mlade snage se regrutuju ponekad

već u srednjoj školi, ali najčešće na fakultetu – čak i od prve godine. Postoje i specijalizovani sajmovi

zapošljavanja. Oni koji su na računarskim studijama imaju odličnu šansu da tokom kompletnih studija dobijaju

stipendiju neke od kompanija. Kada u firmu stignu diplomci, retko su odmah „upotrebljivi“. Kompanije moraju

da ulože vreme i novac u njihovu obuku, da bi se nakon 6 meseci do godinu dana mogli na njih ozbiljnije

osloniti.

A tada već postoji opasnost da će tek formiran programer otići kod nekoga ko je organizovao malo bolji

Google kutak za svoje zaposlene.

Strateški pogled

Ako se sada malo odmaknemo i pogledamo ceo softverski sektor u Srbiji, brzo postaje jasno koji

poslovni model je bolji za ceo taj sektor i sve nas. Naravno, to je razvoj sopstvenih rešenja. Kada razvijete

softver koji ima proĎu na svetskom tržištu, obezbedili ste efikasnu multiplikaciju uloženog rada i sredstava – ali

i značajne prihode za državni budžet čime se dalje omogućava rešavanje problema u domenima kao što su

prosveta, javna infrastruktura i drugi.

17

Uvek treba imati u vidu 4 osnovna principa na osnovu kojih IT podstiču razvoj privrede:

•IT omogućavaju veću efikasnost u svakom segmentu poslovanja

•IT podstiču primenu inovacija i skraćuju vreme razvoja novih proizvoda

•IT omogućavaju bolje uslove na tržištima kroz brži pristup informacijama

•IT su globalne tehnologije – povezane sa procesom globalizacije

EU je desetogodišnjim ulaganjem u razvoj informacionih tehnologija postigla povećanje konkurentnosti

i efikasnosti preduzeća za čak 50%. Štaviše, odavno je dokazana povezanost ulaganja u IT i napretka privrede i

društva.

Postoji još jedan veoma važan momenat. Uprkos tražnji kadrova, postoji velika nezaposlenost u Srbiji

jer obrazovni sistem nije školovao (i ne školuje) kadrove prema potrebama tržišta. Uprkos kvalitetnim

programima prekvalifikacije, neće biti moguće sve nezaposlene i ljude koji su višak u drugim sektorima

„prevesti“ u IT. Ipak, informacione tehnologije imaju potencijal za zapošljavanje i drugih profila, ne samo

programera i ostalih IT-jevaca. Već postoje IT kompanije u kojima 30% ili čak i manje zaposlenih čine IT

kadrovi. Primer je industrija igara i kompanije koje u svojim redovima zapošljavaju većinom dizajnere,

specijaliste za animacije, dramske pisce, crtače itd. Treba snažnije sistemski podržati kompanije koje planiraju

da razviju i isporuče IT rešenja i usluge u čijem će razvoju i plasmanu zaposliti više drugih profesija i tako

doprineti padu nezaposlenosti.

Sve u svemu, ako želimo potvrdan odgovor na pitanje iz naslova, potrebno je da delujemo u tri pravca:

1. Bez obzira na fokus kompanija sada i u budućnosti, moramo imati više IT kadrova. U tom smislu je

apsolutno neophodno:

- hitno povećanje kvota za upis na računarskim studijama

- istovremeno treba agresivno popularizovati ova zanimanja kod mladih

- osavremenjavanje nastavnih planova i programa

- uvesti računarske predmete poput programiranja već od osnovne škole (na znači da će sva deca biti

programeri, ali na ovaj način će se sva deca učiti algoritamskom načinu razmišljanja koji će im biti od pomoći,

bez obzira na to čime će se u životu baviti)

- podržati inicijative za uvoĎenje dece i odraslih u svet digitalnih tehnologija i

- podržati inicijative za neformalnu edukaciju IT kadrova.

2. Snažniji razvoj okruženja i izgradnja eko-sistema koji podržava preduzetništvo:

- uvoĎenje preduzetništva kao predmeta u sve nivoe obrazovanja

- sistematski promovisati kulturu preduzetništva (predavanja, seminari, konferencije, medijski sadržaji)

- animacija potencijalnih domaćih biznis anĎela i VC (odvažnog kapitala), uključujući državni

- podrška osnivanju inkubatora, akceleratora, deljenih radnih prostora i drugih modela podrške početnicima u

biznisu

- više konkursa i takmičenja

- nulto oporezivanje zaposlenih u izvozno orijentisanim softverskim kompanijama

3. Konvergencija IT sa drugim sektorima

- promocija upotrebe IT rešenja i usluga u drugim sektorima radi povećanja konkurentnosti i efikasnosti naših

preduzeća i javnog sektora

- promocija elektronskog poslovanja i trgovine

- dodatni podsticaji IT kompanijama koje u značajnoj meri zapošljavaju kadrove koji nisu IT

18

A gde je ključ?

Ključ je u donošenju odluke. Jednom kada se definiše cilj i donese odluka da se taj cilj postigne,

rezultati će biti neminovni. Primera za to imamo i u okruženju. Rumunija je za nekoliko godina uspela da

značajno poveća broj diplomaca na računarskim studijama i na taj način postane ozbiljna sila u oblasti

informacionih tehnologija. Na primer, samo u Temišvaru godišnje diplomira 7.000 IT stručnjaka, a u Srbiji ih

ukupno ima nešto preko 10.000. Poljska država sistematski pomaže svojim izvozno orijentisanim IT

kompanijama putem značajnih subvencija koje tim kompanijama omogućavaju da budu cenovno veoma

konkurentne na svetskim tržištima.

Država, dakle, mora da preduzme mere koje su u njenoj ingerenciji. S druge strane, posla je mnogo i

civilni sektor može u značajnoj meri da preuzme na sebe neke od gore pobrojanih aktivnosti. Mnoge od njih se

već rade, ali je potrebno civilnom sektoru omogućiti povećanje obima aktivnosti kroz snažniju finansijsku

podršku. Još bolje – obezbediti logističku i svaku drugu podršku u korišćenju EU i drugih fondova za

finansiranje ovih aktivnosti.

VojvoĎanski IKT klaster predlaže formiranje Nacionalne koalicije za digitalna radna mesta kao krovne

inicijative za povezivenje svih aktivnosti usmerenih na unapreĎenje IT industrije i njenu konvergenciju sa

drugim sektorima. Na ovu temu smo već vodili nekoliko razgovora sa Ministarstvom nauke i tehnološkog

razvoja, a sa druge strane imamo obećanje zvaničnika iz Evropske komisije da bi rado podržali inicijativu da

Srbija bude prva zemlja van Evropske Unije koja pokreće inicijativu na tragu EU Velike koalicije za digitalna

radna mesta. Verujemo da je to najbolji način da se konačno sistematizuju i usklade aktivnosti koje će voditi

kao ostvarenju naše vizije - Digitalne Srbije.

Izvor: LinkedIn

19

Ideje za maturski rad iz modeliranja

Profesorka Milica Trajkovid maturantima daje ideje za maturski rad.

Nosač alata rendisaljke

Sigurnosni ventil

Đak generacije maturanata školske 2015/2016. godine je

Lazar Tošid, učenik odeljenja M42.

20

LEGO ROBOTI

Lego robotika je postala jedna od glavnih oblasti u obrazovanju na fakultetima, srednjim i osnovnim školama. Ona predstavlja osnovne principe kompjuterizovanih sistema koji se odnose na primenu savremenih informacionih tehnologija. Razvoj lego robotike omoguduje blisku povezanost softvera i hardvera što podrazumeva da postoji uticaj jedne strane na drugu. Ova bliskost je veoma važna jer omoguduje deteljan razvoj inteligentnih robota. Ovi roboti se mogu primeniti u medicini, industriji ali najviše se primenjuju u obrazovanju i nauci.

LEGO ROBOTI su načinjeni od malih delova koji liče na lego kockice.

Prvi lego komplet pod nazivom (Robotics Invention System) pojavio se u februaru 2000.godine. Novija verzija lego robota koja se pojavila 2006.godine nosi oznaku NXT. Lego roboti koji pripadaju tredoj generaciji nose oznaku EV3. Treda generacija lego robota se pojavila septembra 2013.godine.

Слика 1. NXT i EV3 робот

LEGO roboti se mogu programirati kroz nekoliko programskih alata, poput programa LEGO MINDSTORMS, Microsoft Robotics Developer Studio, MATLAB, S#, SysQuake, Webbots, L-IRL (Lola - Industrial Robot Language).

LEGO Mindstorms NXT i EV3 roboti sastoje se od mnoštva mehaničkih i električnih delova od kojih se mogu sastaviti roboti različitih oblika i namena.

Električni delovi robota

1. Upravljački deo

2. Izvor napajanja

3. Portovi

4. Servo motori

21

5. Senzori

1.Upravljački deo

Ved na prvi pogled upada u oči da na telu robota centralno mesto zauzima četvrtasta NXT jedinica u kojoj se nalazi

procesor. Ona je portovima i kablovima povezana sa senzorima od kojih prima i obrađuje informacije i na osnovu

parametara koje mi zadajemo kroz program, može poslati upravljačke signale motorima, ali i izdati neko zvučno

upozorenje. Komunikacija računara sa upravljačkom jedinicom se odvija ili preko bluetootha ili preko USB kabla.

Tehničke karakteristike upravljačke jedinice - NXT su:

o 32-bit ARM7 mikrokontroler, 256 KB FLASH memorije, 64 KB RAM sa taktom 48MHz.

o 8-bit AVR mikrokontroler 4KB FLASH memorije i 512 KB RAM, radi sa taktom 8MHz.

o Bluetooth komunikacija (V2.0)

o USB port (12Mbit/s)

o 4 ulazna porta

o 3 izlazna porta

o 100x64 LCD displej

o Zvučnici

o Baterija 6 AA od 1,5V

2. Izvor napajanja

Standardno napajanje LEGO robota čini 6AA baterija od 1,5 V. Sa 9V se napajaju elektromotori, sa 5 V se napajaju jedan od mikrokontrolera i neka integrisana kola. Sa 3,3 V se napaja glavni mikrokontroler. Na izlazne portove se vodi napon od 4,3 V i on ima prekostrujnu zaštitu. Novije verzije robota imaju baterije koje se mogu puniti kao kod mobilnih telefona. Energija može biti dobijena iz solarnih delija koju robot može da nosi na sebi, ali može se koristiti i energija iz gradske mreže ako se robot ne pokrede.

22

3. Portovi

Komunikacija sa periferijskim uređajima se odvija pomodu portova. Prema smeru podataka, portovi se mogu podeliti na ulazne i izlazne. Postoje četiri ulazna porta, rezervisana za senzore i tri izlazna kojima se kontrolišu motori.

4. Motori

Bilo kakav pokret robota bio bi nezamisliv bez motora. Najčešde su na raspolaganju tri servo motora koji preko

svojih portova primaju električne signale neophodne za njihovu pobudu. Servo motori se najčešde koriste kada treba

savladati male sile, kao što su otvaranje nekih vratanaca, prenošenje tereta malih dimenzija na manjem rastojanju i

slično.

23

5. Senzori

Кao i čoveku, i robotu trebaju čula kako bi analizirao okolinu. Standardni LEGO robot ima četiri vrste senzora

1. Ultrazvučni senzor Infracrveni senzor

NXT EV3

2. Optički senzor

NXT EV3

3. Senzor dodira

NXT EV3

4. Zvučni senzor

NXT Prof. Biljana Nikolid

24

Teniserka Bojana Jovanovski je rođena 31. decembra 1991. u Beogradu. Nalazi se

među prvih 70 na VTA listi, a trenutno je treda najbolje rangirana srpska

teniserka, iza Jelene Jankovid i Ane Ivanovid. Godine 2010. je završila kao

najmlađa teniserka u prvih 100. Svoj prvi turnir, Kup Bakua, je osvojila 2012.

godine. Iste godine je sa saigračicama iz reprezentacije došla do finala Fed kupa.

U 2013. godini uspela je da osvoji svoju drugu titulu u singlu na turniru u

Taškentu. Najbolji plasman na listi joj je 32. mesto, do kog je stigla 2014. godine u avgustu.

Jovanovski je tenis počela da igra sa sedam godina. Njen prvi veliki uspeh bilo je finale Internacionalnog turnira u

Pančevu 2006. godine, kada je izgubila od svoje zemljakinje Ane Veselinovid. Nastavila je s dobrim rezultatima, a u

oktobru iste godine dostigla je finale turnira u Heiveldu, Holandija. Izgubila je od Rumunke Simone Halep.

2007. je igrala na ITF turnirima i na svim Grend slem turnirima. Dostigla je finale turnira u Pratu, Italija (izgubila od

Romane Tabakove), iMilanu (izgubila od Anastasije Pivovarove. Takođe je osvojila turnir u Santa Krodeu, Italija, u kom je

pobedila Portugalku Mišel Larčer de Brito. Takođe, stigla je do četvrtfinala juniorskog Vimbldona.

2008. godine dostigla je četvrtfinale Australijen Opena, u kom je izgubila od Aranče Rus, koja je i osvojila taj turnir.

Takođe je stigla do finala turnira u Porto Alegreu, kao i finala turnira u Milanu. Dostigla je četvrtu rundu Frenč Opena, u

kom je poražena od Simone Halep. Upravo je dostigla četvrtfinale Vimbldona.

U godini kada se održavaju Olimpijske igre, na koje nije uspela da se plasira, uspela je da osvoji prvi trofej u

pojedinačnoj konkurenciji. Titulu je podigla na međunarodnom turniru u Bakuu. Na ovom turniru u tredem kolu pobedila

je sunarodnicu Aleksandru Krunid sa 2:1 po setovima. U polufinalu bila je ubedljivo bolja od drugog nosioca Aleksandre

Panove iz Rusije sa 2:0, da bi u svom prvom finalu pobedila Džuliju Koen iz SAD sa 2:0. Nagrađena je sa 280 bodova i

37.000 dolara. Naredna godina se može smatrati najboljom za mladu teniserku. U Australiji stigla je do četvrtog kola, gde

je izgubila odSloun Stivens sa 2:1 po setovima. U Francuskoj stiže do tredeg kola, a u Ujedinjenom Kraljevstvu i Njujorku

ispada u drugom kolu. Na međunarodnom turniru u Taškentu uspeva da prođe kvalifikacije, gde je postavljena za prvog

nosioca, da bi kasnije bila i prvi nosilac u glavnom žrebu. U svom drugom finalu u karijeri uspeva da pobedi Olgu

Govorcovu u teškom meču sa. Kao pobednici, pored trofeja, pripada joj i 280 bodova i ček na 40.000 dolara. Uspela je da

osvoji i tredi turnir u karijeri. U pitanju je jedan od turnira iz serije 125, u Ningbu. Godinu završava kao 36. teniserka sveta

Prvi plasman u polufinale VTA turnira je ostvarila u Sidneju, nakon tri vezana trijumfa u kvalifikacijama, pobedila

je tri teniserke iz prvih 25,Kaju Kanepi, Aravan Rezaj i Flaviju Penetu bez izgubljenog seta. U polufinalu je izgubila od

kasnije šampionke Na Li.

Na Otvorenom prvenstvu Australije dolazi do drugog kola, gde gubi od druge teniserke sveta Vere Zvonarjove. U

Fed kup meču protiv reprezentacije Kanade pobeđuje u svim mečevima, dva pojedinačno i jedan u parovima sa

Aleksandrom Krunid.

25

26

Romantična strana

„Ne volim žene sa tvojim imenom. Uvek pomislim da će

još nešto tvoje da imaju. A nemaju.Jedina si, takva

se ne rađa dva puta“

Đorđe Balašević

„Bila je jedna od onih poslednjih princeza koje su još verovale

da magija ipak može trajati do „živeli su srećno do kraja

života“. Išla je gordo, drsko kroz život. Uvek ponosna, uvek

svoja. Siguran korak, najlepši osmeh i nek crknu zlobnici. Bila

je jedna od onih koje celi život sanjaju samo jedan zagrljaj, a

obično samo taj nemaju.“

Đorđe Balašević

“Znaš, stalo mi je…

Ali se uporno ponašam kao da nije.

Gradim oko sebe zid

Do kojeg niko ne može doći

Ali ima jedna caka: PRIĐI!

Reci mi reči i taj će se zid pokazati

kao jedna obična kula od karata

koja izgleda moćno dok ne dođe nešto

pred čim padne…”

Đorđe Balašević

27

Ljubav, kada je iskrena i

duboka,

lako prašta i zaboravlja.

Ivo Andrić

Mogu osvojiti svet

jednom rukom

dok me ti drži za drugu.

Meša Selimović

Prava ljubav nema sredan kraj,

jer prava ljubav nema kraj!

Nikola Stojanović M31 - TR

DOĐI

Dođi, zaboravi, nudim ti noći čarobne

i buđenja u postelji punoj šećera

ispred mog prozora drvo divljeg kestena

puno plodova koje nitko ne treba.

Anđeli nek' te čuvaju

kada vrijeme oboli

da li čovjek sve, baš sve

na kraju preboli.

Zaspao bih sada ja na tvojim rukama

budio se ne bih nikada

neka vrijeme samo broji svoje godine

meni je već dosta čekanja.

Dođi, zaboravi, nudim ti noći čarobne

i buđenja u postelji punoj šećera

dođi i ostani, nudim ti suze k'o bisere

moje namjere jos su uvijek iskrene.

Parni valjak

28

KUCAMO NA VRATA

ZABORAVLJENIH ASOVA

Milica Stankovid

Milica Stankovid, bivša učenica naše škole. Učesnica mnogih

manifestacija i humanitarnih akcija. Milica ove godine pravi

pauzu u školovanju, ali planira da krene sa daljim školovanjem

od oktobra. Trenutno radi na dva mesta i to joj odlično ide.

1.Zasto bas MTŠ "15. maj"? Sta je bilo nakon

zavrsetka MTŠ "15. maj"?

Milica: Ovako, svideo mi se jako smer, jer sam želela

da naučim rad na kompjuteru sto bolje, a i

kompjuter je danas neizostavan deo života. Što se

tiče završetka škole, razmišljala sam sta bih htela da

radim u zivotu i da li da upisujem nesto odmah ili ne i

na kraju sam ipak odlucila da pauziram ovu godinu sa

fakultetom.

2. Zasto si odlučila da pauziras godinu dana?

Milica:Želela da steknem neko radno iskustvo, a da

sledede godine, tj.ove, upišem pedagogiju na

Filozofskom fakultetu ovde u Nišu.

3. Zasto baš pedagogija?

Milica: Jednostavno volim rad sa decom i želim da im

pomažem koliko god to bude bilo u mojoj modi

4. Rekla si da si želela da stekneš neko radno iskustvo, pa me zanima da li si ga stekla?

Milica: Jesam. Ved godinu dana radim na bazenu kao trener plivanja u klubu za osobe sa invaliditetom ,,Delfin” i od januara ove godine sam počela da radim u Specijalnoj školi sa domom učenika ,,Bubanj” i tu sam stekla jako dobro iskustvo za rad kako sa zdravom, tako i sa decom sa nekom vrstom hendikepa

5. Da li je tesko raditi u sprecijalnoj skoli?

Milica: Meni iskreno i nije toliko, mada sve zavisi. Rad je skoro isti kao i redovnim školama, što bi značilo da ima i boljih, ali i gorih dana sve zavisi od dečijeg raspoloženja.

6. Da li postoji neka anegdota iz srednje skole koju bi podelila sa citaocima?

Milica: Sad ste me baš zatekli sa ovim pitanjem. Pa bilo je baš mnogo zanimljivih situacija, ali trenutno ne mogu da se setim neke koju bih izdvojila.

29

Kristina Nikolid M31

7. U MTŠ "15. maj" postoji puno „teskih“ predmeta. Koji predmet je tebi bio najtezi?

Milica: Meni su oduvek najteži predmeti bili tehnologija obrade, termodinamika i modeliranje.

8. Postoje i „laki“ predmeti. Sa te strane koje bi izdvojila?

Milica: Oduvek sam volela biologiju, srpski i engleski jezik, računare i programiranje, kompjutersku grafiku, ustav i filozofiju.

9. Kakve utiske nosis iz srednje škole?

Milica: Jako lepe, tu sam stekla par prijatelja za celo život, a imala sam i nezaboravne i lude avanture. Naročito kad smo bežali sa časova (smeh).

10. Da li su profesori u srednjoj skoli bili strogi?

Milica: Pa samo pojedini, mada su uglavnom svi bili fenomenalni.

11. Da li se kajes za nesto sto si uradila u zivotu?

Milica: Jaoj gde me nadje sa ovim pitanjem. Ima

par stvari koje bih rado promenila da mogu, ali šta

je tu je, život ide dalje, a i tako stičemo neke od

najvrednijih životnih lekcija.

12. Cime se bavis u slobodno vreme?

Milica: Pa trudim se da se što više bavim nekim sportom (košarka, plivanje, fudbal ili neki od borilačkih sportova), takodje obožavam da gledam filmove, slušam muziku i čitam knjige.

13. Sta nakon fakulteta koji ces upisati?

Milica: Pa nadam se da du modi da nadjem neki posao

u toj struci, ako ne ovde onda negde van Srbije i da se

ne lažemo nadam se da de biti i dobro pladen.

14. Svi imamo ciljeve koje tezimo da ostvarimo. Koji

su tvoji?

Milica: Moji najvedi ciljevi su da nadjem dobar posao

kao pedagog i da se ostavrim u ulozi žene i majke na

najbolji mogudi način.

15. Ako smem da pitam. Da li si zaljubljena?

Milica: Haha, jesam ved duže vreme(smeh).

16. Da li imas uzora?

Milica: Naravno, moj uzor je Nik Vujičid iz više razloga.

17. Poruka za ucenike.

Milica: Želim vam sve najlepše od srca i da se borite i

trudite da ostvarite sve svoje snove i želje.

30

31

Intervju: Milijana Miloševid i Olivera Mihajlovid

U ovom broju časopisa „Petnestica“, pročitajte

intervju sa profesorkom matematike Oliverom

Mihajlovid, koja je u našoj školi ved prilično dugo i sa

profesorkom sociologije Milijanom Mioševid, koja je u

našoj školi odskora.

U razgovoru sa našom novinarkom, profesorke govore

o svom životu, karijeri i radu sa decom.

1.Kako je teklo Vaše obrazovanje? Gde ste išli u osnovnu

školu, kasnije u srednju, a gde na fakultet?

Milijana: Osnovnu školu završila sam u Soko Banji, srednju

u Knjaževcu i Nišu, a fakultet u Nišu. Završila sam Filozofski

fakultet u grupi za sociologiju, a predajem čak 3 predmeta:

sociologiju, ustav i pravo i građansko vaspitanje.

Olivera:Išla sam u OŠ „Vožd Karađorđe“. Na osnove mog ne

samo obrazovanja ved i pogleda na svet, mnogo je uticala

moja učiteljica Franciska Ozimid. U petom sam prešla u

školu „Ratko Vukidevid“. Dve godine kasnije sam, jer smo se

preselili na Bulevar, prešla u OŠ „21. maj“, danas „Car

Konstantin“. Današnja gimnazija „Bora Stankovid“ je bila

slededa obrazovna ustanova koju sam pohađala. Tada je

bilo usmereno obrazovanje i moj smer se zvao

„matematičko-tehnički saradnik“. Zatim fakultet, grupa

matemetika na PMF-u. Verovatno biste me sada pitali

zašto. Nemam konkretan odgovor, oduvek su me zanimale

prirodne nauke a nisam bila spremna za Beograd.

2.Koji su vam bili omiljeni, a koji ne tako omiljeni

predmeti?

Milijana: Omiljeni predmeti su mi bili srpski, engleski i

francuski jezik i istorija, ma ne tako omiljeni matematika,

hemija i fizika.

Olivera:Kao što sam malo pre odgovorila, oduvek su me

zanimale prirodne nauke. Matematika i fizika su mi uvek

bile interesantne. Hemiju nisam nikad volela. Možda ima

veze sa prvim utiskom iz osnovne škole. I fizičko mi je tada

bilo teško jer se radilo na spravama, razboj, pa greda, pa

kozlid, pa trčanje po normi... U srednjoj sam se ved izveštila

za izbegavanje.

3.Poznato je da se tokom školovanja pamte razni

događaji. Da li pamtite neki?

Milijana: Bilo ih je mnogo tokom školovanja, ali najviše

nošenje školskih uniforma.

32

Olivera:Sedmi i osmi razred u „Dvadeset prvom maju“ je bio

niz izuzetno lepih dana ispunjenih onim svakodnevnim

sitnicama, od zajedničkog odlaska u školu, menjanja učionica

za svaki čas jer je bila razredna nastava, veštine da

zapitkivanjem postignemo da nas ne pitaju... Odlazak grupe iz

naše škole na Republičko takmičenje, zajednički odlasci na

koncerte Bijelog dugmeta u halu Čair. Pamtim da je našem

drugu trebalo tri večeri da nam ispriča jedan vic.

Sa maturske ekskurzije sam se vratila sa bodljama morskog

ježa u kolenu i stopalu jer smo pobegli na nodno kupanje. To je

bilo u Dubrovniku, oktobra osamdeset i neke.

4.Kada smo ved kod događaja, da li pamtite neki sa svojim

učenicima?

Milijana: Pamtim učešde na smotrama iz građanskog

vaspitanja sa učenicima đestog razreda.

Olivera:Nekom prilikom, ne sedam se više koje je to bilo

odeljenje, radila sam veoma kratko, ulazim u učionicu a tamo

svi spavaju sa glavom na rukama. Dok sam nekoliko trenutaka

razmišljala šta da radim, naišli su oni što uvek kasne. Ulaze,

gledaju oko sebe i ništa im nije jasno. Počela sam da ih

utišavam, da ih opominjam da dute da ne bi probudili

„spavače“. “Spavači“ više nisu mogli da ostanu mirni i počeli su

da se smeju, tako da smo se svi zajedno smejali. Pohvalila sam

ih zbog originalne šale, popričali smo malo a zatim krenuli da

radimo.

5. Kako ste se odlučili za rad u prosveti?

Milijana: Oduvek sam volela rad sa decom i to me je podstaklo

da budem profesor.

Olivera:Kada sam upisivala matematiku, nisam razmišljala šta

du da radim kada završim. A kada se to desilo, ponudili su mi

posao u srednjoj školi u malom mestu van Niša. Otišla sam u

avanturu i tako je sve počelo. Sa ove distance, ima smisla, baka

po majci i njena sestra su bile učiteljice, završile su Učiteljsku

školu u Somboru tridesetih godina prošlog veka.

6. Pitanje za profesorku Milijanu. Znamo da ste u našoj školi

teko od druge polovine prvog polugođa. Kako vam se čini

naša škola na osnovu dosadašnjeg iskustva? Da li bi ste voleli

da nastavite rad u našoj školi? A pitanje za profesorku

Oliveru: Dugo ste u našoj školi. Šta bi ste mogli da nam

kažete o njoj?

Milijana: Atmosfera u školi je dobra i radna.

Zadovoljnasam sa učenicima u odeljenjima u kojima

predajem i saradnjom sa kolegama. Naravno da bih

volela da nastavim sa radom u vašoj školi.

Olivera:Moj brat je išao u ovu školu. Sedam se njegovih

grafičkih radova i kako je vežbao „na sat“ da bi uradio

sve zadatke za neki stručni pismeni da bi dobio peticu, iz

inata. Neki od njegovih profesora su kasnije postali moje

kolege. Zgrada je jedna od najlepših školskih zgrada koje

sam imala prilike da vidim. Direktor Ivid, sada u penziji,

mi je pričao da je to krilo projektovao arhitekta koji je

ovde završio srednju. Mislim da samo malo zajedničkog

truda može da popravi sliku. Ali zajedničkog.

7. Kakav je rad sa današnjom decom?

Milijana: Potrebno je mnogo strpljenja i razumevanja za

potrebe naših učenika jer naravno da su deca izloženija

svim društvenim promenama koje se kod nas događaju.

Posebno je teško vaspitati, sobzirom da su se moralne

vrednosti poremetile.

Olivera:Ne volim izraz deca, to su mladi ljudi, stariji od

petnaest. Žao mi je što su društvena očekivanja otišla u

negativnom smeru. To, naravno, otežava moj posao. Uz

to, moj predmet ne spada baš u najomiljenije.

Matematika nije tu da bi zagorčala nekome život ved da

bi pomogla razvijanju apstraktnog mišljenja i logičkog

zaključivanja.Ne volim izraz deca, to su mladi ljudi, stariji

od petnaest. Žao mi je što su društvena očekivanja otišla

u negativnom smeru. To, naravno, otežava moj posao.

Uz to, moj predmet ne spada baš u najomiljenije.

Matematika nije tu da bi zagorčala nekome život ved da

bi pomogla razvijanju apstraktnog mišljenja i logičkog

zaključivanja.

8.Da li sebe smatrate strogim profesorom?

Milijana: Mislim da nisam, ali je bolje da na to pitanje

odgovore učenici kojima predajem.

Olivera:Na to pitanje bi trebalo da odgovore moji

učenici. Mislim da nisam, da se trudim da razumem i

pomognem, objasnim po pedeseti put. Kao i u životu,

pomod mora da se zasluži. Pokušavam da vrednujem

trud i odnos prema predmetu. Znam da je vedini prošao

još jedan dan bez upotrebe Pitagorine teoreme ili sinusa.

Ali bez toga ne bi postojali mobilni telefoni ni televizija.

33

9.Dime se bavite u slobodno vreme?

Milijana: Volim da vozim bicikl i da radim neke lagane sportske

vežbe, a volim i da slušam muziku.

Olivera:Volim da čitam. U zadnje vreme čitam Teri Pračeta,

njegov Disksvet. Nešto njegovih knjiga ima u našoj biblioteci.

Televiziju gledam vrlo slabo, poneku epizodu serije Kasl ili Bouns.

Mnogo slušam radio, 202. Obavezno Oblak u bermudama,

utorkom uveče. Potražite na netu.

10. Nismo Vas pitali, ko Vam je uzor?

Milijana: Nemam nekog posebnog uzora koga bih izdvojila, ali

neki od njih su sve sposobne i emancipovane žene i naravno

starije kolege koje izuzetno poštujem.

Olivera: Ne mogu da navedem jednu osobu, kao Teslu ili Jurija

Gagarina. Imala sam srede da budem okružena ljudima koji su

radili svoj posao najbolje što mogu i to prenosili mlađima. Od

pravljenja kolača do ozbiljnijih stvari. Društveno očekivanje tada

je bilo pozitivno. Trudim se da moji postupci i danas budu u

skladu sa normama koje sam tada usvojila. I da svakog jutra pred

ogledalom mogu da pogledam sebe u oči.

Zahvaljujemo se profesorkama na saradnji. Učenici kažu da

profesorka Milijana nije stroga.

Kristina Nikolid M31

34

Koliko me je koštala jedna laž

Od kad postoje, od kad govore, ljudi lažu. Ljudi lažu iz milion razloga, lažu da bi sebe uzdigli, lažu da bi se izvukli iz bezizlazne situacije, lažu jer su navikli na to, ali ljudi lažu najčešde surova istina boli. Laži su jako čudne; mogu biti jako prijatne, a u isto vreme jako surove. Ponekad je bolje živeti u lažima i biti sredan, nego dopustiti da vas istina svakodnevno probada kroz srce... To na kraju može jako skupo da košta. Svako ljudsko bide ima dar od Boga da voli. Lepo je kad u životu nekoga voliš i neko te voli. Svako se od nas bar jednom u životu istinski zaljubi. To nam je u prirodi-prelep je osedaj kad te ujutru cvrkut ptica probudi, a pravo na što pomisliš je baš onaj koga voliš. Lepo je kada celog dana srce i mozak razmenjuju misli, lepo je kad imaš na nekoj da mislis, zbog nekog da se budiš, dišeš, živiš. Voleo sam jenom. Voleo sam celim srcem. Iz dana u dan, sve jače i iskrenije, mislio sam da tome nikad nede dodi kraj. Sve što sam govorio, bilo je od srca, sve što sam radio, radio sam za njeno dobro. Ona je znala da sam uvek tu. Uvek je bila nasmejana dok je bila pored mene, uvek je bila lepa kao lutka, ali ja nisam mogao da sanjam da se iza svih tih proteklih reči, prelepih osmeha, prelepog lica krije jedna ružna laž, laž koja se vrlo dobro krila. „Volim te“ je najlepša reč koju možete čuti, ali samo ako je iz srca, imala je samo pusta, prazna laž. Ta laž me je koštala jako skupo, puno živaca mi je trebalo da je platim. Ja sam voleo, ona je lagala. Ja sam verovao, ona me je varala. Od toga je prošlo puno drugih devojaka, ali nijedna kao ona. Mislim da sam zaboravio kako se voli...

Dalibor Marjanovid M22

Vidim sebe za deset godina

Sanjam velike snove, imam ogromne ciljeve i veoma jaku želju da uspem. I ako mnogi ne veruju u mene (a

kada kažem "mnogi" mislim na one koji me najviše vole, moji bližnji), uspedu, sa svojim samopouzdanjem i

upornošdu. U drugom razredu osnovne škole sam maštala o uspehu u pevanju, trudila sam se da usavršavam

glas i na kraju sam ostvarila jedan deo moje mašte, radila sam Romskim mjuzikl u Kanadskim pozorištima, sada

želim da se ostvarim u solo karijeri. Posle srednje škole bih volela da se upišem na Kriminalističkom ili

Filozofskom fakultetu, i kada ne bih uspela kao pevačica, bavila bih se nekim od ovih zanimanja. Kada bih

zaradila dovoljno, volela bih da pomognem osobama koje volim, kojima je veoma teško u finansiskoj situaciji,

najveda želja mi je da usvojim gomilu ululičnih pasa i udomim u privatnom azilu, ako se pitate zbog čega, jer

imam ogromnu dušu. Što se tiče osnivanja porodice nisam toliko zainteresovana, i nisam sigurna da du biti u

bududnosti, jer jošuvek nisam upoznala dečka sa "normalnim" ponašanjem. Naravno, maštam o srednoj

porodici, punoj razumevanja, podrške i ljubavi, ali je veoma teško pronadi muškarca koji ne laže, koji se ne

opija ili koristi opijate, a pored toga su neiskreni, varaju i uglavnom nemaju velike ciljeve. Ono što ja želim jeste

muškarac sličan meni. Bila bih sredna kada bih ga upoznala, a i ako ga ne budem pronašla na životnom putu,

ostadu sama, ali du idalje biti ispunjena i sredna žena jer nisam ispunila smisao života sa pogrešnim.

Anita Abedinovid M31

35

Sreda ljudska zove se: hodu!

Živimo u vremenu u kome na svakom koraku nailazimo na ismevanje i predrasude. Često ljudi koje

znamo, ali i oni koje ne znamo, osuđuju nase postupke, ili u pokušaju da stanu na put našem uspehu. Jedina

stvar koja može da nam pomogne da prebrodimo sve loše situacije ka cilju i verovanju u samog sebe. Ako

znamo da možemo da postignemo nešto, onda niko i ništa ne može da nam stane na put. S obzirom na to da

sam pri kraju srednje škole, razmišljam šta bih mogla da upišem, na koji put da krenem. Za mene, fakultet je

velika raskrsnica od koje zavisi ostatak mog života. Najviše me privlače Vojna akademija i Kriminalistika. Ljudi

Vojnu akademiju preporučuju muškarcima, misle da žene nisu spremne ni psihički, a ni fizički za takvu vrstu

života. Ja se ne slažem sa njima, verujem u sebe i znam da mogu sve što hodu! Što se tiče Kriminalistike, misle

da je to rizičan posao i da ženska osoba nije za to. I ako znam da je rizik veliki, da je posao težak, da je i sam

fakultet prepun žara koji moram da pregazim, verujem u sebe i sigurna sam da du postidi veliki uspeh. Sama du

postidi sve u životu, živedu lepo, bidu sredna i ispunjena, a najviše ponosna na sebe jer sam sledila svoje snove i

nisam odustala i ako su mnogi pokušali da mi stanu na put. Uvek budite dosledni sebi, verujte i borite se do

kraja. Ne dozvolite da vam drugi uzdrmaju veru u sebe. Sledite snove i budite uvereni da možete sve što

hodete!

Marija Bulatovid M31

36

Kuvajte sa nama U ovom broju časopisa donosimo vam recepte za neka ukusna jela. U ovom broju, recepte vam

preporučuje učenica trede godine, Marija Bulatovid.

Pijane dufte Sastojci: -Jenede mleveno meso -Tost hleb -Crveno vino -Paradajz sok -Čeri paradajz -Kačkavalj -So -Biber -Maslinovo ulje -Testenina -Začinska paprika -Masline -Dimljena slanina

Način pripreme:

Sjediniti mleveno meso, začinsku papriku, sitno seckanu dimljenu slaninu, seckane masline i kačkavalj i

crno vino u smesu za dufte. Razmazati ulje po plehu, crni luk isedi na kolutove, pa na njih staviti dufte i pedi ih u

rerni. Kad se ispeku dodati im sos od paradajza, paradajz soka, hleba natopljenog vinom i bibera.

37

Cezar salata Sastojci: -Tost hleb/krutoni -Piledi file -Pančeta -Iceberg salata -Čeri paradajz -Luk -Majonez -Pavlaka -Senf -Parmezan -Maslinovo ulje -Suncokretovo ulje -Začini

Način pripreme:

Tost hleb isedi na kockice i propržiti ga na prethodno zagrejanom maslinovom ulju.

Piledi file, isečen na štangle, propržiti na suncokretovom ulju. Propržiti i pančetu kako bi postala hrskava. Očišden i iseden luk aranžirati na tanjiru sa prethodno opranom i očišdenom Iceberg salatom i Čeri paradajzom. Povrdu dodati krutone, piletinu i pančetu i sve preliti prelivom napravljenim od pavlake, majoneza, senfa i začina. Gotovo jelo posuti parmezanom.

Marija Bulatovid M31

38

MATURA: ŠTA OBUDI?

Momci i moda Formalno oblačenje za naše jače polovine nije toliko komplikovano i zahtevno kao

za devojke. Ipak, postoje neke smernice kojih se valja pridržavati kada se radi o oblačenju za maturu. Držite se svog zaštitnog stila

Činjenica da treba da obučete odelo ne znači da treba da izmenite ceo svoj izgled.

Beskrajan je niz opcija kojima možete dozvoliti vašem dosadašnjem stilu da se pokaže u

najboljem svetlu. Stvari o kojima treba da razmišljate kada razmatrate svoje odelo za

maturu su dužina sakoa, boja i naravno, ono što nosite ispod odela: košulja, kravata, mašna

itd.

Složite se sa vašim parom Pre nego što krenete da razmišljate o odelu, proverite sa devojkom koju

vodite na maturu šta de ona da obuče i da li ona ima neke sugestije kad se radi o

vašem autfitu (iznenadidete se kakve sve modne savete može da vam da vaša

devojka). Kravata koja se slaže sa njenom haljinom dade vašem maturskom izgledu

kul šmek, a vaša devojka de biti oduševljena!

Trendi je okej Nije okej biti trendi od glave do pete jer se to može pretvoriti u

katastrofu. Ali probajte ove manje, trendi detalje. - Manžetne ili fanki obod za kragnu - Standardne su leptir mašne ali kravate de vam dati ozbiljan šmek - Uzmite koji savet od poznatih: odela različitih nijansi (iste boje!) su pun

pogodak

Sve je u detaljima

39

Možda ne mislite da se važe stvari kao što su vaša kosa, parfem ili asesoari (da, i muškarci imaju aksesoare), ali činjenica je da oni mogu sačiniti ceo autfit.

Pobrinite se o slededim detaljima:

- Ošišajte se nedelju dana pred maturu i isprobavajte različite frizure da biste videli šta vam stoji - Stavite malo svog omiljenog parfema (preporučujemo Armani Maniu ili Polo Ralph Lauren) - Aksesoari o kojima govorimo su: manžetne, šeširi, satovi, ogrlice itd! I ne zaboravite da uglancate cipele!

Sta obudi za maturu?-Saveti za devojke

Ovo pitanje muči mnoge devojke koje završavaju srednju školu i žele da u svet odraslih zakoračaju ženstveno i hrabro.

Nasuprot maloj maturi, kada postoje neka ograničenja u oblačenju i šminkanju, sa velikom maturom stvari stoje drugačije. Izbor je zaista veliki, te možete izabrati razne odevne kombinacije.

Posebno su ove sezone aktuelne duge haljine. Od satena ili čipke, sa printom ili jednobojne one odišu elegancijom. Možete izabrati model sa otvorenim leđima, haljinu sa korsetom ili jednostavnu jednobojnu haljinu koju dete ukrasiti zanimljivim aksesaorima.

Velika matura dozvoljava i kratke haljine. Ukoliko birate mini haljinu, neka ona bude sofisticirana, jer je ovo veče posebno i važno u vašem životu. Uz dugu haljinu savršeno pristaju sandale ili cipele sa visokim potepticama i clutch torbe. Nakit može biti naglašen ili suptilan u zavisnosti od dezena i modela vaše haljine.

40

41

MAKE UP Za maturu savetujemo laganu šminku, ipak ona treba da izdrži cele nodi. A

zavisi i od haljine, a i od toga kako vi želite da izgledate. Evo par primera sminke za maturu.

Što se tiče frizure, to možete sami da odlučite ili se posavetujete sa frizerom. Ono što mi preporučujemo je punđa, nede da vam bude vrudina, a bidete elegantni.

42

MUZIČKA STRANA

U ovom broju časopisa učenik prve godine

predstavide vam ono sto je u našoj školi

popularno. U ovom broju to su presme iz

osamdesetih, a ima i nekih novijih.

1. „Pаr godinа zа nаs“-

EKV 2. „Ti si sav moj bol“-

EKV 3. „Ona se budi“-

Šarlo Akrobata 4. „Kad hodaš“-

Riblja Čorba

5. „Lutka sa naslovne strane“- Riblja Čorba

6. „Heroes“- David Bowie

7. „Love will tear us apart“- Joy Division

8. „Common People“- Pulp

9. „Lean On“- Major Lazer & DJ Snake ft.MØ

10.„See You Again“-

Wiz Khalifa ft. Charlie Puth

Manuel Osmanovid M12

43

VIDOVDAN Vidovdаn je nepokretni verski prаznik kogа prаznuju Srpskа

prаvoslаvnа crkvа (15. junа po julijаnskom kаlendаru, 28. jun po gregorijаnskom) i Bugаrskа prаvoslаvnа crkvа i jedаn je od nаjvedih srpskih prаznikа. Kod Srbа je poznаt pod nаzivom Vidovdаn, а kod Bugаrа Vidovden ili Vidov den.

Znаčаj Vidovdаnа zа srpski nаrod proističe iz istorijskih dogаđаjа koji su vezаni zа tаj dаtum. Od svih je nаjznаčаjniji Kosovski boj, pogibijа knezа Lаzаrа (1371-1389) i tzv. propаst Srpskog cаrstvа, pа se tog dаnа, pored svetog Amosа, od početkа 20. vekа slаvi i crkveni prаznik Svetog velikomučenikа knezа Lаzаrа i svetih srpskih mučenikа

O poreklu nаrodnog nаzivа zа ovаj prаznik postoji više verzijа, аli nijednа nije dokаzаnа odnosno potvrđenа. Po jednoj je ovаj prаznik nаstаvаk slаvljenjа slovenskog pаgаnskog božаnstvа Svetovidа, koji je bio bog obiljа i rаtа i koji je moždа bio srpski vrhovni bog. Po drugoj interpretаciji su poštovаnje svetog Vidа doneli sа sobom nemаčki kаtolički rudаri Sаsi, а njihov svetаc je prilаgođen lokаlnom stаnovništvu. To tumаčenje se može lаko pobiti kаdа se uzme u obzir dа je ovаj prаznik poznаt i kod Bugаrа iаko Bugаrskа nikаdа nije bilа pod uticаjem Rimokаtoličke crkve, tаkođe ne trebа Sv. Vidа isključivo dovoditi u vezu sа rimokаtoličаnstvom, jer je on rаnohrišdаnski svetаc, koji se poštovаo još pre podele hrišdаnа nа prаvoslаvce i kаtolike. Međutim trebа imаti u vidu dа su u Polаblju gde je tаkođe poštovаn Svetovid, njegovа svetilištа mаhom zаmenjenа crkvаmа posvedenim svetom Vitu, što upuduje nа zаključаk dа je kult poštovаnjа stаroslovenskog pаgаnskog božаnstvа Svetovidа zаmenjen kultom sv. Vitusа (tj. kod zаpаdnih Slovenа kultom Sv. Vitа, а kod južnih Slovenа kultom Sv. Vidа). Kod Srbа i Bugаrа koji, iаko priznаju Sv. Vidа, kаo rаnohrišdаnskog svecа, ovаj dаn se poštuje više kаo nаrodni prаznik Vidovdаn.

Vidovdаn je fiksni prаznik koji Rimokаtoličkа crkvа obeležаvа 15. junа i posveden je Sv. Vidu (lаt. Sanctus Vitus, u prevodu sа lаtinskog Sveti Vitus, tj. Sveti Vid), а sаm kult Sv. Vidа je bio vrlo jаk nа Jаdrаnskom primorju. I dаnаs nа Jаdrаnskom primorju postoje toponimi i hrаmovi koji nose ime Sv. Vidа, а Sv. Vid je i zаštitnik grаdа Rijeke (itаl. Fiume, u prevodu sа itаlijаnskog rekа,nа ijekаvskom rijekа) kojа Vidovdаn (15. jun) obeležаvа kаo dаn grаdа (potrebno je skrenuti pаžnju dа zvаničаn dаtum Vidovdаnа nije 28. jun, ved 15. jun, sаmo što tаj 15. jun zbog rаzlike u kаlendаru pаdа nа 28. gregorijаnski jun, kаo što i Srpskа Novа Godinа čiji je zvаničаn dаtum 1. jаnuаr pаdа nа 14. jаnuаr, jer se SPC pridržаvа julijаnskog, а ne gregorijаnskog kаlendаrа). Aleksandar Ristid M12

44

ČITAJMO,DA NAS NE PROČITAJU

(PREPORUČENE KNJIGE MOŽETE NADI U ŠKOLSKOJ BIBLIOTECI)

ČUDO– R.H.Palasio

Agi je rođen neobičan I drugačiji od ostalih. Ljudi ga gledaju sa

čuđenjem, često sa strahom ili prezirom. Ali mali dečak de uspeti da nađe

put do svačijeg srca i naučiti druge da smo svi mi različiti i posebni, da je

svako od nas “čudo Božije” i zato zaslužuje da bude voljeno I poštovano.

SVAKOG DANA– Dejvid Levitan

Zamislite da se svakog dana, bez vaše volje, budite u telu i umu

nekog drugog, sa mogudnošdu da trajno utičete na njegov život… Da li bi

to bila privilegija ili užasna kazna?

DECA BESTRAGIJE- Uroš Petrovid

Nestvarni svet epske fantastike I pustolovna priča o potresnoj,ali

čudesnoj sudbini dece sa granice života i smrti na njihovom putu ka

sazrevanju I isceljenju.

Autor je naš nagrađivani pisac dečje literature, koautor programa

“NTC sistema učenja” koji podstiče razvoj funkcionalnog znanja I

kreativnog mišljenja i doskorašnji predsednik MENSA SRBIJE.

45

ČIK– Volfang Herndorf

Dva dečaka. Ukradena kola. Putovanje u nepoznato.Misteriozna

devojčica. Nemaju mnogo toga da izgube, ali de dobiti ono što ima

najviše treba: prijateljstvo i ljubav.

SOBA– Ema Donahju

Jednoj mladoj ženi I njenom malom sinu jedna soba je čitav

univerzum- oni su, naime,u kudnom zatvoru. Ono što ih održava u životu

je njihova silna, neraskidiva ljubav i nada da de jednog dana i oni izadi u

svet…

Po ovoj knjizi je snimljen film koji je 2015. godine dobio nagradu Oskar

za najbolju glumicu.

Prof. Olivera Kajganovid Hasanovid

46

47

Najbolji

smo

Nikola Stojanović M31 - TR