УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ – 4 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ (Свака рубрика мора бити попуњена.) I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ Орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факутета у Новом Саду Датум именовања комисије: 10.октобар 2014. Састав комисије: 1. др Ненад Лемајић редовни професор Медијевистика презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Нови Сад председник установа у којој је запослен-а функција у комисији 2. др Ђура Харди Ван. Проф. Медијевистика презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Нови Сад члан установа у којој је запослен-а функција у комисији 3. др Снежана Божанић доцент Медијевистика презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Нови Сад члан установа у којој је запослен-а функција у комисији
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ – 4
НАЗИВ ФАКУЛТЕТА
ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА
ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ
(Свака рубрика мора бити попуњена.)
I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ
Орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факутета у
Новом Саду
Датум именовања комисије: 10.октобар 2014.
Састав комисије:
1.
др Ненад Лемајић редовни
професор
Медијевистика
презиме и име звање ужа научна област
Филозофски факултет, Нови Сад председник
установа у којој је запослен-а функција у комисији
2. др Ђура Харди Ван. Проф. Медијевистика
презиме и име звање ужа научна област
Филозофски факултет, Нови Сад члан
установа у којој је запослен-а функција у комисији
3. др Снежана Божанић доцент Медијевистика
презиме и име звање ужа научна област
Филозофски факултет, Нови Сад члан
установа у којој је запослен-а функција у комисији
4. др Ђорђе Бубало Ванредни
професор
Медијевистика
презиме и име звање ужа научна област
Филозофски факултет, Београд члан
установа у којој је запослен-а функција у комисији
II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ
1. Име, име једног родитеља, презиме: Небојша, Милан, Карталија
2. Датум рођења: 01. април 1986. Место и држава рођења: Сомбор, Србија
II.1 основне студије
година уписа: година завршетка: просечна оцена током
студија:
универзитет: Универзитет у Новом Саду
факултет: Филозофски факултет
студијски програм: историја
звање: професор историје
II.2 мастер или магистарске студије
година уписа: година завршетка: просечна оцена током студија:
универзитет: : Универзитет у Новом Саду
факултет: Филозофски факултет
студијски програм: историја
звање: дипломирани историчар-мастер из области Историјских наука
научна област: Општа историја средњег века
наслов завршног рада: домастеризација
2005 9,33 2010
2011 10.00 2011
II.3 докторске студије
година уписа:
универзитет: Универзитет у Новом Саду
факултет: Филозофски факултет
студијски програм: историја
број ЕСПБ до сада остварених: просечна оцена током студија:
2011
10.00 120
II.4 приказ научних и стручних радова
Р.
бр.
аутори, наслов, издавач, број страница категорија
1.
Средњовековне теме у Гласнику историског друштва у Новом
Саду (1928-1940), Средњовековна насеља на тлу Војводине
историјски догађаји и процеси, уредник Ђура Харди, Сремска
Митровица 2013, 211-223
М - 13
кратак опис садржине:
рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ
ДЕЛИМИЧНО
Р.
бр.
аутори, наслов, издавач, број страница категорија
2.
Знаменити српски медиевисти на страницама Гласника
историског друштва Нови Сад, Личности војвођанског-
Војвођански простор у контексту европске историје, презентовано
на научном скупу у Личности војвођанског-Војвођански простор у
контексту европске историје Бачкој Паланци 23.11. 2013. (у
штампи).
М-33
кратак опис садржине:
рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ
ДЕЛИМИЧНО
Р.
бр.
3.
аутори, наслов, издавач, број страница
категорија
Serbian Grand Prince Beloš as a participant in the Hungarian-Russian
relations in the mid 12th century, Rus and Central Europe from the 11th
to 14th century, V Internacional Scientific Conference Colloqua
Russica 16-18. October 2014, Spiška kapitula, Slovakia 2014. (у
М- 33
штампи)
кратак опис садржине:
рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ
Р.
бр.
аутори, наслов, издавач, број страница категорија
4.
кратак опис садржине:
рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ
ДЕЛИМИЧНО
Р.
бр.
аутори, наслов, издавач, број страница категорија
5.
кратак опис садржине:
рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ
ДЕЛИМИЧНО
III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА
III.1 услови дефинисани за кандидата студијским програмом:
Укупно трајање докторских студија на студијском програму Историја је 3 године (6
семестара), за које време студент треба да сакупи 180 ЕСПБ бодова. Из листе
понуђених предмета, докторанд, уз вођење од стране ментора, бира предмете који су у
функцији израде докторске дисертације. Докторска дисертација је самостални рад
докторанда и представља завршни део студијског програма докторских студија
Историје.
У току прве две године докторанд полаже 7 једносеместралних изборних предмета, од
којих сваки носи по 10 ЕСПБ бодова, затим, израђује два научна рада од којих један
излаже на научном скупу, те на основу њих добија два пута по 10 ЕСПБ бодова. Избор
теме и преглед литературе, израда пројекта истраживања и истраживање на теми, као
обавезни делови програма студија заједно носе 30 ЕСПБ. Израда и писање докторске
дисертације носе 40 ЕСПБ бодова, а остатак бодова се добија самом одбраном
докторске дисертације (20 ЕСПБ).
III.2 Да ли кандидат испуњава услове? ДА
Образложење: Кандидат Небојша Карталија положила је све испите на три године
предвиђене планом и програмом докторских студија историје Филозофског факултета,
односно Универзитета у Новом Саду, са просечном оценом 10,00. Уз ове испите
кандидат је током докторских студија објавио један рад у међународном тематском
зборнику (М 14), а такође још два његова рада, рецензирана и одобрена од стране
редакције се налазе у штампи (М14 +М 33). Такође, на испитима у окриљу докторских
студија постигао је највише оцене: Докторска дисертација-Избор теме и израда
пројекта истраживања, Пријaва и образложење докторске дисертације и
Истраживања. На овај начин, кандидат је испунио све обавезе предвиђене
Правилником о докторским студијама и скупио неопходан број ЕСПБ бодова.
Кандидат је испунио све услове предвиђене Правилником о докторским студијама и
студијским програмом историје. Досадашњи научни рад кандидата представља
валидну основу за израду докторске дисертације, те Комисија закључује да је Кандидат
подобан за израду пријављене теме.
IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА
IV.1 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ
Биографија ментора (до 500 каракетра):
Др Ђура Хард, рођен 19. децембра 1971. у Врбас, Србија. Завршио је 1996.
студије на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду. На истом
факултету одбранио је магистарску тезу (2002) и докторску дисертацију под насловом
Другети у средњем веку (2009) под менторством проф. Др Петера Рокаија. Од 2009.
доцент је на Одсеку за историју Филизофског факултета у Новом Саду на предметима
из Медијевистике. Аутор је две монографије: Ђура Харди, Наследници Кијева између
краљевске круне и татарског јарма, студија о државно-правном положају галичке и
Галичко-Волинске кнежевине до 1264. године, Филозофски Факултет у Новом Саду,
Катедра за Историју, Монографије - књига 41, Нови Сад 2002, с. 239. и, Đura Hardi,
Drugeti, povest o usponu i padu porodice pratilaca anžujskih kraljeva, Filozofski fakultet u
Novom Sadu, Novi Sad 2012, с. 480; Такође је аутор преко 60 научних радова и
рецензија научних књига и уџбеника. Учествовао је на више међународних научних
скупова у Србији, Мађарској, Немачкој, Словачкој, Чешкој, Украјини, Пољској.
Запослен је (од 1997. године) на Одсеку за историју Филозофског факултета у Н. Саду у
статусу ванредног професора на ужој научној области медијевистика.
Област његовог научног истраживања је историја средњег века. Теме о којима
пише су односи Кијевске Русије са земљама средње Европе, српско-мађарски односи
у средњем веку, живот и ритерска култура аристократије у Угарској у време владавине
Анжујаца, средњовековна историја тла данашње Војводине, историја Русина у Србији.
Радови из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације:
Р.
бр.
аутори, наслов, издавач, број страница категорија
1.
Ђура Харди, Петроварадин – „престоница“ једног Анжујца,
Средњовековна насеља на тлу Војводине историјски процеси и
догађаји, Сремска Митровица 2013, 243- 279.
М- 14
2.
Djura Hardi : Der Status von Matschwa in der Zeit Rastislav
Michailowitschs, Slovakia and Croatia Historical Parallels and
Connections (unitil 1780), eds. Martin Homza, Ján Lukačka, Neven
Budak, Department of Slovak History, Faculty of Philosophy Comenius
University in Bratislava - Faculty of Humanities and Social Sciences,
University of Zagreb, Bratislava- Zagreb, 2013, s. 128-134.
М - 13
3.
Ђура Харди, Панонска низија као одредиште сусрета два
Рјуриковича средином XIII века, Војвођански простор у контексту
европске историје, уредник Владан Гавриловић, Нови Сад 2012, 85-
100.
М- 44
4.
Ђура Харди, Прилог проучавању протока људи и путних праваца
југоисточне Европе средином XIII века, Зборник Матице српске за
историју, 67-68 2003 (2005), 37-49.
М- 51
5.
Djura Hardi, Obrazy z každodenného života šľachtickej rodiny
Drugethovcov ako paradigma rytierskej kultúry a spôsobu života novej
aristokracie, Historický časopis, 62, 2, 2014, s. 203-224.
М- 23
6.
Ђура Харди, Странци на положају палатина средњовековне
Угарске, Susreti kultura, Peti međunarodni interdisciplinarni
simpozijum, zbornik radova, Kniga II, Novi Sad 2010, 915-920.
М- 33
IV.1 услови дефинисани за ментора у области којој припада докторска дисерација:
Према условима дефинисаним Правилником о докторским студијама за ментора, за
израду докторске дисертације може бити именован наставник односно научни радник
Универзитета, односно факултета, који је способан за извођење наставе на докторским
студијама и има најмање 5 научних радова објављених или прихваћених за
објављивање у научним часописима из одговарајуће области студијског програма са
листе министарства надлежног за науку.
IV.2 Да ли ментор испуњава услове? ДА
Научна библиографија, предложеног ментора др Ђуре Хардија садржи 69
библиографских јединица научних радова публикованих у домаћим и страним научним
часописима и тематским зборницима. Предложени ментор је аутор две запажене
монографије публиковане од стране Филозофског факултета у Новом Саду, Наследници
Кијева између краљевске круне и татарског јарма, студија о државно-правном
положају галичке и Галичко-Волинске кнежевине до 1264. године (2002) и, Drugeti,
povest o usponu i padu porodice pratilaca anžujskih kraljeva, (2012).
Резултати његових радова су валидни, методолошки утемељени и писани на основу
примарне грађе. Коначно, потврда ове оцене је изражена и у околности да је цитиран
(75 цитата) у научним радовима публикованим како у Србији, тако и у иностранству,
између осталог један број његових цитата налази се и у радовима у часописима са СЦИ
листе.
Предложени ментор учествује у извођењу наставе на докторским студијам на
Филозофском факултету у Новом Саду. До сада је био ментор једном докторском
кандидату који је с успехом одбранио своју тезу. (Борис Стојковски, Црквена историја
Срема у средњем веку) с успехом одбрањеном на Универзитету у Новом Саду 2014.
године.
Из свега наведеног, Комисија је оценила да је предложени ментор подобан да води
писање докторске тезе кандидата Небојше Карталије.
V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ
V.1 формулација назива тезе (наслова)
Дискурс јужне Угарске у наративним изворима од XI до XVI века
Наслов тезе је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО
V.2 предмета (проблема) истраживања
Предмет дисертације је дискурс јужне Угарске и Србије у средњовековним
наративним изворима страних путника и писаца (XI-XVI века). Балканско
полуострво је одувек је представљао динамичан простор. За време средњег века
овај простор доживљава значајне политичке и демографске промене које нису
остале не примећене од стране наративних извора. Уједно ово је простор сударања
и сарадње више средњовековних држава, народа и култура, односно цивилизација
са свим историјским специфичностима процеса дугог трајања.
Тежиште предложеног докторског рада биће окренуто географском простору
Подунавља и Посавине, односно у политичком смислу пограничју Византије,
Бугарске, Угарске и Србије у средњем веку – или тлу данашње Републике Србије.
Како средњовековна граница између наведених држава није била константна,
неопходно је утврдити где се она простирала у појединим фазама историјског
развитка. После одређивања географског простора, кандидат ће приступити
одређивању наративних извора који се баве овим простором у периоду XI-XVI
века. Основи проблем са изворима који описује ово простор у датом временском
периоду је њихова фрагментарност. Један део ових извора је већ обрађен у српској
и европској историографији, али они нису приказани као целина која говори о
овом географском и средњовековном политичком поднебљу. Стога је неопходно -
већ познате изворе, као и оне до којих ће кандидат доћи приликом истраживања -
сагледати као целини. Такође, неопходно је критички вредновати ове изворе у
светлу постојеће рецепције историографије и повесне конјуктуре проблема. Овде
ће се кандидат осврнути на порекло извора, ауторство, њихову објективност,
мотивацију настанка и тачност њихових навода. Један број писаца који доносе
извештаје о овом простору преносе податке из друге или треће руке, што је
заправо уобичајена пракса средњовековних аутора. Генеза и међузависност
наративних извора у том сегменту биће посебни предмет истраживања докторанда.
Примарни аспект тезе требало би да представљају писци – путници, односно они
аутори који су сагледвали простор, комуникације, границе и менталитет реченог
пограничја као посебног историјског феномена. Циљ критичког сагледавања
извора је фокусирано ка стварању научноутемељене анализе аутентичних
предсатва какве су имали писци -странци о јужној Угарској, односно Подунављу
или српском-угарском пограничју у периоду XI-XVI века.
Предмет истраживања је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО
V.3 познавања проблематике на основу изабране литературе са списком литературе
У нашој као и страној историографији није посвећена потребна пажња сагледавању
простора јужне Угарске и северне Србије из угла нарације страних путника и писаца
као процеса дугог трајања са јасним назнакама континуитета у погледу одређених
константи исказа и синтетичког елемента дефинисања научних аспеката теме. Њихова
сведочаства су обично коришћена фрагментарно приликом представљања политичке
историје, убикације наеља или решавања појединих конкретних проблема. Домаћа
историографија стога даје првобитни увид у изворе и њихово критичку оцену од
стране релевантних историчара. Поред домаће литературе, неопходно је користити и
монографску грађу, публикације и критичка издања других европских
историографија. Пре свега ту се подразумева релативно богата научна продукција на
мађарском, немачком и енглеском језику.
Извори и консултована литература:
Необјављени извори ће бити прикупљени у процесу истраживања.
Објављени извори:
1. Albert of Aachen Historia Ierosolimitana: History of the Journey to Jerusalem, edited
and translated by Susan B. Edgington, Oxford 2007.
2. Anonymi descriptio Europae orientalis: Анонимов опис источне Европе, критичко
издање текста на латинском језику, превод и филолошка анализа Драгана
Кунчер; уредник Срђан Руидћ Београд 2013.
3. Chronici hungarici compositio saeculi XIV, у Szentpétery Imre, Scriptores rerum
Hungaricarum I, Budapest, 1937.
4. Foissart John , Chronicles of England,France, Spain and adjoing countries from the
latter part of of reign of Edward II to the coronation of Henry IV, translated from the
French byThomas Jones, I-II, New York 1901.
5. Froissart, Kronikaja, valogatta, az es a jezgyzeteket irta Kulczar Zsuzsanna, Budapest
1971.
6. Ioannes Kinnamos, Deeds of John and Manuel Comnenus (Epitome), translated
Charles Brand, New York1976.
7. Ljetopis Popa Dukljanina, ured. Vladimir Mošin, Zagreb 1950.
8. Szentpetery E., Scriptores rerum Hungaricarum I, Budapest 1937.
9. Thuroczy Janos, Chronicle of the Hungarians, translation by Frank Mantello,
Foreword and Commentary by Pal Engel, Bloomington 1991.
10. Toma Arhiđakon, Kronika, preveo i uredio Vladimir Rismondo, Split 1977.
11. Wiliam of Tyre, A history of deeds done beyond the sea, I, Translated and Annoted
by Emily Atwater Babcock and A. C. Krey, New York 1943.
12. Бертрандон де ла Брокијер, Путовање преко мора, Београд 1950.
13. Византијски извори за историју народа Југославије, IV, уредници Георгије
Острогорски и Фрањо Баришић, Београд 1971.
14. Константин из Островице, Јаничарове успомене, предговор, превод и напомене
др Ђоррђе Живановић, Београд 1966.
15. Константин Филозоф, Живот Стефана Лазаревића деспота српског, превод и