Izlivanje Svetog Duha - Le Roy Froom

7/29/2019 Izlivanje Svetog Duha - Le Roy Froom

1/152


2/152

2

Iz jednog sasvim novog i negativnog stava ljudskog druha i srca prema Bogu i

njegovom boanskom autoritetu raa se jedan novi svet s kojim se moramo suoiti.Polako, ali sigurno, prelazimo iz jednog uravnoteenog, trezvenog i ozbiljnog sveta usvet lakih, povrnih i najee pokvarenih uivanja. Moje je duboko uverenje da su

danas ljudi i ene mnogo tvri za spasonosno evanelje nego pre nekoliko decenija.

Veliki svetski gradovi, koji se sve vie ire i mnoe, postavljaju nas pred teakzadatak. Ljudi se moralno sve vie kvare, a mi nismo u stanju da odnesemo vest svetukoji se tako naglo mnoi oko nas.

Borba sa zlim silama postaje sve ea. Ja sam duboko ubeen da postoji samojedno reenje za problems kojim se lini mi i crkva suoavamo a to reenje je silaSvetog Duha ili izlivanje Poznoga dada.Boje obeanje o izlivanju Poznoga dada nanas, njegove sluge i slukinje je naa najvea potreba. Samo nam ova sila moe

pomoi da se uhvatimo u kotac sa ovim tekim problemima i svrimo posao koji namje poveren. Ja sam godinama u ovo verovao, ali nekako kao da me ovo pitanje nije

ranije toliko zaokupilo kao danas. Ja se molim Bogu da ova misao ispuni svakoga odnas danas u velikom Adventnom pokretu.

U toku pripreme za ova prouavanja, vie puta sam proitao svaki biblijski stih oSvetom Duhu i prouio svaki pasus u 23 sveske Duha prorotva koji govori o tome i

pregledao skoro svaki lanak u naim asopisima iz ranijih godina koji su tretirali ovopitanje na temelju knjiga Duha prorotva kao i mnoga jo neobjavljena svedoanstva,

koja su jo u rukopisu. Iz tog brojnog materijala citata i lanaka izabrao sam sve tomislim da je korisno. To ete videti u materijalu ove studije. Osim toga izabrao sam ilanke koje nalazimo u poslednjim godinama u naim asopisima, a govore o SvetomDuhu. To mi je dalo povoda da svoje prouavanje podelim u tri dela: Obeanje SvetogDuha, Izlivanje Svetog duha i Ispunjeni Svetim Duhom. Poslednji, etvrti deo, SimboliSvetog Duha, samo je dopuna prethodnima.

________________________________________________

Pre nego to preete na prouavanja ovog materijala, pozivam vas da paljivo isa mnogo molitve razmiljate o sledeim tekstovima Duha prorotva:

Obeanje /dar/ Duha je tema o kojoj se malo misli. Posledica toga je ono emuse i moemo nadati: duhovna sua, duhovna tama, duhovno opadanje i najzad smrt.

Nevane stvari zaokupljaju nau panju a boanska sila koja je potrebna za rastenje inapredak Zajednice /Crkve/, koja bi donela i sve druge blagoslove, nedostaje, mada je

tako bogato ponuena. /Odabrana Svedoanstva, str. 125/V/


3/152


4/152

4

Sada moemo da zastanemo i razmislimo o ovoj velikoj istini i tako velikojmogunosti za nas. Velianstvo njegovog bia, mo njegove sile i cilj njegovog radaneemo moi dovoljno da shvatimo. Ali, kad nas videlo Boje Rei esto obasjava,kad posveenim srcem posmatramo njegov rad, mi emo primiti nova prosvetljenja o

njegovom slavnom nastojanju za nae dobro, i to e nae srce zapaliti novom radouidubokim strahopotovanjem. Neka je slava naem nebeskom Ocu za njegovubezgraninu ljubav i neiscrpljiva blaga koja ima na nebu za nas, za nae dobro i naepotrebe!

Tema o ulozi i radu Svetog Duha prua nam novo polje neiscrpnog prouavanja,jer nas povezuje sa Biem koje vreme i prostor ne mogu ograniavati, s Biem iliLinouBoanstva, koju esto spominjemo kao tree Lice Boanstva. Njegovidostojanstveni pristupi teko se mogu oceniti i prepoznati, teko se mogu objasniti, aliih moemo primiti i iskusiti. Ti kontakti se izraavaju raznim simbolima, koji su za nasdragoceniji od najskupocenijih bisera ove zemlje, a prepoznajemo ih kao vetar, vodu,

oganj i ulje. I mi se onda divimo lepoti i drai njegovog kontakta sa nama, ostajui bezrei da ih opiemo i slikamo.

Neka neuporedivi Duh istine, kome se pripisuju ove manifestacije, povede naemisli u toku ovog prouavanja, obasja na razum dok ramiljamo i obuzme nau duuza rad tako mono i sveobuhvatno, /da se ovi njegovi pristupi, koje on sam bira iotkriva, ispune/ i nae ivote kao njegovih saradnika i pomagaa. O, Due sveti, ispunitako duboku tenju nae due za tobom i zadovolji elje naeg srca za tvojom silom i

pripremi nas za svetu slubu u slavu Boga Oca i Sina i Svetog Duha! Da, Due Sveti,ispuni nas kao svoja orua danas i za uvek!

L. E. Froom


5/152

5

I deo

OBEANJE SVETOG DUHA

Temelj: Sveto pismo - Obeanje Svetog Duha

Deice! Jo sam malo s vama; traiete me, i kao to rekoh Judejcima: kuda jaidem vi ne moete doi, i vama govorim sad. Ree mu Simon Petar: Gospode! Kudaide? Isus mu odgovori: kuda ja idem ne moe sad ii za mnom, ali e posle poi zamnom. /Jovan 13, 33.36/

Da se ne plai srce vae, verujteBoga, i mene verujte. Mnogi su stanovi u kuioca mojega. A da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravim mesto. I kad

otidem i pripravim vam mesto, opet u doi, i uzeu vas k sebi da i vi budete gde samja. I kuda ja idem znate, i put znate. /Jovan 14, 1-4/

Ree mu Filip: Gospode! Pokai nam Oca, i bie nam dosta. Isus mu ree:toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide oca; pa kako ti

govori: pokai nam oca? Zar ne veruje da sam ja u ocu i otac u meni? Rei koje vamja govorim ne govorim od sebe; nego otac koji stoji u meni on tvori dela. Verujte meni

da sam ja u ocu i otac u meni: ako li meni ne verujete, verujte mi po tim delima.

Zaista, zaista vam kaem: koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on e tvoriti, i vea

e od ovih tvoriti; jer ja idem k ocu svojemu./Jovan 14, 8-12/

I ja u umoliti oca, i dae vam drugog uteitelja da bude s vama vavek. Duhaistine, kojega svet ne moe primiti, jer ga ne vidi niti ga poznaje; a vi ga poznajete, jeru vama stoji, i u vama e biti. Neu vas ostaviti sirotne; doi u k vama. Jo malo isvet mene vie nee videti; a vi ete me videti; jer ja ivim, i vi ete iveti. U onaj etevi dan doznati da sam ja u ocu svojemu, i vi u meni, i ja u vama. /Jovan 14, 16-20/

Isus odgovori i ree mu: ko ima ljubav k meni, drae re moju; i otac mojimae ljubav k njemu; i k njemu emo doi, i u njegaemo se staniti. Koji nemaljubavi k meni ne dri mojih rei, a re to ujete nije moja nego oca koji me posla.Ovo vam kazah dok sam s vama. A uteitelj Duh sveti, kojega e otac poslati u imemoje, on e vas nauiti svemu i napomenue vam sve to vam rekoh./Jovan 14, 23-26/

Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem: jer ako ja ne idem,uteitelj nee doi k vama; ako li idem, poslau ga k vama. I kad on doe pokarae

svet za greh, i za pravdu i za sud. Za greh dakle to ne veruju mene. A za pravdu to


6/152


7/152


8/152

8

Vreme rada Svetog Duha - Drei se gornjeg reda, obratimo svoju panjuprvo pitanju dolaska Svetog Duha. Na oveka mora ostaviti dubok utisak injenica daje Isusova izjava o dolasku drugog Uteitelja, koji e biti ravan njemu kao njegovnaslednik, slina izjavama ranijih proroka o njegovom dolasku na svet. Onaj koji e

sada doi ravan je Onome koji uskoro odlazi. Uenici su morali da u budunostiukazuju isto potovanje i ugled Hristovom Nasledniku kao to su to inili premasamom Hristu.

Kao to je Isus imao odreeno vreme za svoj boravak i rad na zemlji, tako je iSveti Duh imao svoje vreme za rad od pedesetnice do Hristovog slavnog dolaska.

Sveti Duh je boansko Bie koje dolazi na zemlju u odreeno vreme, za odreeniposao kao to je Isus za svoje odreeno vreme od 33 godine svrio svoj odreeniposao.

Za one koji nas pitaju mi moemo rei da ivimo u doba rada Svetog Duha./Svedoanstvo za propovednike, str. 276/IV na prevod./

Mi imamo neposredno vodsto boanskog Bia, treeg Lica boanstva, SvetogDuha, kao to su uenici imali neposredno i lino vodstvo drugog Lica boanstva,Isusa Hrista.

Pedesetnica je, moemo slobodno rei, bila sveano uvoenje Svetog Duha unjegov rad, iako je on postojao i delovao iu ranijim vekovima. Mnoge Hristove

biografije poinju sa Vitlejemom, a zavravaju se sa Maslinskom gorom, uprkosinjenici da je Isus postojao od venosti.

Sveti Duh se spominje u 22 knjige Starog Zaveta oko 88 puta. Tragovi rada i

delovanja Svetog Duha mogu se nai od samog poetka naeg sveta do danas.

Izvetaj Starog Zaveta - Sveti Duh bio je prisutan kod stvaranja sveta, lebdeonad bezdanom, haosom, i svemir je njegovo delo. Zatim se spominje kod stvaranja

oveka. Ali pre pedesetnice o njemu se govori kao o prolaznom posetiocu koji je svremena na vreme posebne ljude naoruavao svojom silom. Izgledalo je da je njegovrad povremen, a ne stalan. On je silazio na pojedince, delovao kroz njih ili ih oblaiou naroitu silu radi izvrenja nekog posebnog zadatka. On se borio ili preo s ljudima

pretpotopnog doba /1. Mojsijeva 6, 3/, napunio Svetim Duhom Veseleila, mudroui razumom i znanjem svake vetine.... kako moe praviti od zlata i srebra i od

bakra.... /2. Mojsijeva 31, 1-5/, siao na Samsona za odreeni zadatak /Sudije 14,6/ i posluio se i drugim ljudima u Bojem narodu. Tako je Sveti Duh inio mnogeljude svojim sudovima svravajui osobiti rad kroz njih ili im je predao neku vest za

svoj narod, kao to je to uinio sa Isusom Navinom /4. Mojsijeva 27,18/, Gedeonom/Sudije 6, 34/, Saulom /1. Samuilova 10, 10/, Davidom /1. Samuilova 16,13/


9/152

9

U knjizi Dela apostolska itamo ovo: U vreme patrijaraha se jasno video radSvetoga Duha, ali nikada u njegovoj punini. Ali sada, poto su uenici posluali reisvoga Spasitelja i uputili svoje molitve za ovaj nebeski dar, na nebu je Spasitelj

odmahposredovao. On je zaiskao dar Svetog Duha da ga izlije na svoju decu./Dela apostolska, str. 37/

Znaajna injenica da se u Starom Zavetu Sveti Duh nije nazivao Uteitelj nitiDuh Hristov /Filibljanima 1, 19/, niti pak Duh Sina njegova Bojega, nitislinim izrazima, ve samo kao Duh Boga Oca. Otkuda u Novom Zavetu nalazimoove nove izraze? Zato to se u Novom Zavetu neto novo dogodilo.

U Novom Zavetu se Isus rodio radi nas i umro za nas, ustao iz mrtvih i otiaona nebo. Kad je Isus zavrio svoj rad na zemlji i uzneo se na nebo u proslavljenomljudskom telu i tamo zauzeo svoje mesto, kad se, dakle, uslov ispunio, Sveti Duh je

siao na zemlju kao Hristov zamenik i slubeni predstavnik neba dasa svakimpojedincem nastavi i upotpuni Hristovo spasonosno delo. On je dakle doao pretenokao Duh Isusov.

Novozavetne prilike - Potrebno je da znamo da se u Novom Zavetu Sveti Duh

spominje nekih 262 puta. Ispred njega je jedan gotov posao i jedno proslavljeno Bie,na oboavani Gospod. Ako ponemo od njega, naeg milog Spasitelja, koji je sada

proslavljen, moemo uoiti da je Gospod to doiveo zato to je radi nas bio posluan

do smrti na krstu, i tako nas vraa naem Bogu svojom zaslugom, svojim bezgrenimi svetim ivotom i smru. Svojom rtvom on jeudovoljio zahtevu vene pravde isvetosti. U znak da nas je u njemu nebeski Otac primio i da stoga mi moemo imati

puno pouzdanje u Boga, on nam je poslao obeanje Oino, Svetog Duha. Pismokae:Jer jednim prinosom savrio je vavek one koji bivaju osveeni. A svedoi nami Duh Sveti. /Jevrejima 10, 14.15./

Posmatrajmo dvostruki rad Svetog Duha. U Starom Zavetu on je radio kroz

ljude delujui na njih spolja, ali nije stanovao u njima zauvek. On im se pokazivao i

ispunjavao ih svojom silom, ali nije nastavio da ivi u njima. Ali od pedesetnice nadalje dogodila se velika promena. Sada on ima naroiti posao, koji se potpunorazlikovao od onoga koji je inio u Starom Zavetu. Sada je sve bilo spremno zanjegov dolazak u srca i ivot novozavetnih vernika. Sada on nastavlja svoj rad, aliiznutra, ispunjava vernike i ivi u njima.

Stanovanje Svetog Duha u Hristovim vernicima je posebna odlika hrianskogdoba. Sve to se dogodilo u prolosti bilo je u stvari priprema za ovo iskustvo, ovajdoivljaj. U Starom Zavetu su data obeanja i izvrene pripreme; u Novom Zavetu se

dogodilo izlivanje Svetog Duha u ivot vernika i njegov stalni boravak u njima.Razlika je jednostavno u dogaajima: rad Svetog Duha kroz ljude i potom njegovo


10/152

10

Stanovanje u vernim ljudima. Ovo poslednje je stalno nasledstvo: Sveti Duh e stalnostanovati u nama.

Dar nebeskog Oca dat kroz Sina - Dolazak Svetog Duha je dar nebeskog Ocakroz Sina /Jovan 14, 16; Dela 1, 4/ Hristos je umolio Oca, zatraio ga od njega. Grkare eroto, erotesozatraiti, umoliti oznaava traenje jednog koji je ravan onome odkoga trai. U molitvi koju je izgovorio u Getsimaniji ne nalazimo da je Isus zatraiodar Svetog Duha, iako je ta molitva divna, sveobuhvatna, pouzdana. Zato u tojmolitvi nije zatraio dar Svetog Duha? - Zato to jo nije bio doiveo stradanje, izakojega je ovo mogao da uini.

Ali u asu kada je Sveti Duh siao sa neba, siao je u znak odbraneverodostojnosti karaktera Hristovog dela i dopunjenja njegove spasonosne misije

/Jovan 14, 23.26/. Dolazak Svetog Duha se dogodio na osnovu Hristovog okonanogzadatka na krstu. I poto se sve to dogodilo, uzneti i potom proslavljeni Spasiteljmogao je da zatrai, da primi i da poalje obeani nebeski dar: Svetog Duha u ivotsvoje crkve.

Sveti Duh je Boji dar oveku. Njega je nemogue kupiti, zasluiti, pronai iliproizvesti. ovek ga nije zatraio od Boga. Sveti Duh se nije izlio na molitvu ljudi ilinekog oveka, niti je siao po neijoj zasluzi. Ali zbog onoga to je Isus uinio i zatoto je zadovoljio nebeskoj pravdi i svetosti, pravedni Bog je poslao Svetog Duha radi

otpoinjanja jednog novog pokreta i novog razdoblja spasenja ljudi.

Moramo praviti razliku izmeu dara Svetog Duha i darova Duha Svetoga,darova koje daje Sveti Duh. Rimski carevi su imali obiaj da kod sveanog ulaskakroz kapije carskoga grada bacaju pred narod novac zaplenjen u njihovom ratovanju.

Sluei se ovom slikom moemo rei da je Hristos, posle svoga pobedonosnog delana zemlji, uao sveano u dvorove nebeskog carstva, razdelio ljudima nebeski dar.Ovaj dar je ostao da ivi i radi kroz sedmostruku Hristovu crkvu /sedam crkava izOtkrivenja/, a Ostatku svoje crkve dao je i dar Duha prorotva. Ali, to je poseban

predmet.

Odnos izmeu Golgote i pedesetnice - Jovan Krstitelj je izjavio da e Isuskrstiti svoju crkvu Svetim Duhom: Ja vas krtavam vodom, - izjavio je Krstitelj,da vas vodim pokajanju, a onaj to ide za mnom, jai je od mene: ja nisam dostojannjemu obue poneti; on e vas krstiti Duhom Svetim i ognjem. - Matej 5, 11/vidi Jovan 1, 33/

Vest Jovana Krstitelja o Hristu je bila dvostrukog karaktera: krv Bojeg

jagnjeta koje uzima grehe sveta i krtenje Svetim Duhom radi ouvanja spasenog dane grei. To su krst Golgote i Sveti Duh na pedesetnici. Kulminaciju rtve na Golgoti


11/152

11

vidimo u novom dobu pedesetnice kada se izliva sila Svetog Duha Hristovom

zaslugom. Ovo su dve zasebne istine, ali uzajamno povezane: bez Golgote nema

Svetog Duha, nema iskustva pedesetnice, ali bez Svetog Duha iz pedesetnice nema

sile sa Golgote. Pogledajmo sada tumaenje duha prorotva o ovome:

Sveti Duh je najvei od svih darova koji je Isus mogao da zatrai od Oca radioivljenja revnosti svoje dece. Svetog Duha im je dao kao silu koja ih je nanovorodila, i bez njega bi Hristova rtva ostala bez snage. Mo zla se strahovito ukorenilau toku mnogih vekova, a ovekova pokornost ovoj sotonskoj sili je bila zapanjujua.ovek se moeodupreti grehu i nadvladati ga smao pomou sile treeg boanskogBia, koje je trebalo da sie na u smanjenoj sili, nego u punini svoje boanske moi.Samo Sveti Duh moe da oisti ljudsko srce. Pomou Svetog Duha vernik postajedeoniar boanske prirode. Hristos je dao svoga Duha kao boansku silu, koja ruisve nasleene i steene sklonosti ka zlu i preko koje Isus urezuje u svoju crkvu svojkarakter. /elja vekova str. 671/

Kad nau zemlju ne bi omotavala atmosfera, sunce koje je ogromna vatrenakugla, obasjavalo bi zemlju kao daleka hladna zvezda. Atmosfera koja omotava

zemlju prima u sebe suneve zrake i pretvara ih u boje, toplotu i svetlost. Isto tako biSpasitelj sveta bio oboavan samo kao vaskrsli i uzneti Gospod kad bismo ostali bez

pomoi i sile Svetog Duha. Sveti Duh nam otkriva Hrista Spasitelja kao videlo, istinui ivot. Kao to posmatanjem nebeskih tela kroz teleskop ne vidimo soivo teleskopa

ve predmete koje nam teleskop pribliava, tako pomou Svetog Duha ne vidimosamog Duha ve Isusa Hrista kao svog Spasitelja. Tada bolje shvatamo znaaj krsta,

bolje razumemo krv koja je prolivena za nas. Duh Sveti je nevidljiva Boja sila kojaradi unutra, u srcu vernika koji Hrista ljubi i slua. Njegovo nevidljivo prisustvo usrcu otkriva nam Hrista kao naeg stvarnog Prijatelja i Spasitelja.

Krv sa Golgote pere i isti duu inei je svetim hramom. A Bog je jo netovie uinio: ono to je Njemu ugodno i samom oveku jeste prisustvo Svetog Duha udui vernika.

Hristova lina prisutnost ograniena - Krtenje Svetim Duhom se nije mogloostvariti za vreme Hristove slube na zemlji za vreme od tri i po godine. To je bilonemogue usled toga to je Hristova telesna prisutnost bila ograniena prostorno i toSveti Duh jo ne bee na njima, jer Isus jo ne bee proslavljen. /Jovan 7, 39/Isus dakle nije mogao nikoga krstiti Svetim Duhom za vreme svog boravka na zemlji.

Meu njegovim poslednjim reima su bile i njegove rei uenicima da ekaju uJerusalimu na obeano krtenje. I sabravi ih zapovedi im da ne idu iz Jerusalima,

nego da ekaju obeanje oino, koje uste, ree, od mene. Jer je Jovan krstio vodom,a vi ete se krstiti Duhom svetim ne dugo posle ovih dana. /Dela 1, 4.5/


12/152

12

Hristos koji eli da svoje vernike krsti Svetim Duhom sam je bio primer svojimvernicima u onome to je hteo da stavi u njihova srca. On je bioroen SvetimDuhom. On je rastao u Duhu i pod nadzorom Njegovim. Stigavi na prag svojeslube, on je bio posebno pomazan Svetim Duhom za slubu koju je trebalo da izvri.

On je iveo, inio uda i iznosio naela neba silom Svetog Duha. Duhom Svetim jenajzad sebe prineo za rtvu /Jevrejima 9, 14/, Duhom Svetim ustao iz mrtvih/Rimljanima 1,4/. Od kolevke do groba Isus je bio ispunjen Svetim Duhom.

Hristova ljudska priroda je bila sjedinjena sa njegovom boanskom prirodom.Duh Sveti koji gaje ispunjavaopripremio ga je za borbu koja ga je oekivala. Jednomrei, on je bio doao na svet da na uini sudeonicima boanske prirode./elja vekova str. 123/

Imajmo na umu da su Hristovo utelovljenje, njegov bezgrean ivot,iskupilaka smrt, njegovo vaskrsenje, vaznesenje, poetak njegove slube u nebeskojsvetinji bili neophodno potrebni i u neku ruku pripremni koraci za ovo jedno:

Hristos je nas iskupio od kletve zakonske postavi za nas kletva, jer je pisano:proklet svaki koji visi na drvetu. Da meu neznabocima bude blagoslov Avramov uHristu Isusu, da obeanje Duha primimo kroz veru./Galatima 3, 13.14./

Cilj sadanjeg spasenja - Cilj sadanjeg spasenja je bio nemogu preHristovog proslavljenja. /Jovan 7, 39/ Apostol Petar je to objasnio ovim reima:

Desnicom dakle Bojom podie se, i obeanje Svetoga Duha primivi od oca, izliovo to vi sad vidite i ujete. /Dela 2, 33/

Stena na brdu Horivu je bila predslika. Udar u tu stenu doneo je izliv vode.

Tako je i izliv Svetog Duha bio odgovor na Isusovu smrt. Njegova smrt je uklonila

svaku prepreku izmeu Boga i grenika. /2. Korinanima 5, 19./ Kad je Otac primioHristovu rtvu prihvatio je uslov, pruio je uslov za nae opravdanje.

No, samo je dolazak Svetog Duha mogao da privede cilju plodove Hristove

rtve ostvarivi u nama ono to je Isus uinio za nas. Usavrivi svoju ljudskuprirodu, Isus je sada mogao da primeni ono to je pre toga bilo nemogue. A posaoSvetog Duha u ovo vreme sastoji se u tome da Hristovo iskupilako delo primeni uivotu svakog pojedinog obraenika raajui ga nanovo, pravdajui ga i posveujuiga, dajui mu tako svoj sopstveni ivot, kojim se spasava i sprema za njegov slavnidolazak. /Rimljanima 5, 10./


13/152

13

Izlivanje Svetog Duha

2. GlavaLINOST SVETOG DUHA

Razmiljajmo sada o karakteru Svetog Duha. On je, kako je Isus rekao, drugiUteitelj. Ovo ukazuje na slinost Svetog Duha sa naim Gospodom: njegovim

biem, njegovim karakterom, namerama i radu. On je drugo ja Hristove linosti,istovetan s njim u karakteru i prirodi. Da se posluimo grubljim uporeenjem: oni sukao dve strane jednog trougla, dve strane jedne novanice, ipak razliiti. ta kae otome Duh prorotva?

Sveti Duh se jo nije potpuno manifestovao, jer Hristos jo nije bio proslavljen.Puno darivanje Svetog Duha nije se moglo ispuniti pre Hristovog uznesenja. Uenicitakoe nisu mogli da izvre povereni zadatak: propovedanje Evanelja svim narodima,

pre nego to budu primili silu Svetog Duha. On im je poverio najsvetiji posao na svetu,i on je hteo da utisne u njih istinu da bez Svetog Duha nee moi da izvre taj zadatak.

Sveti Duh je dah duhovnog ivota u jednoj dui. Udeljenje Svetog Duha jeudeljenje ivota samog Hrista. Sveti Duh daje dui Hristove osobine./enja vekova str. 805/

Za sebe je Spasitelj rekao:Duh je Gospodnji na meni; zato me pomaza da javim

evanelje siromasima; posla me da iscelim skruene u srcu; da propovedimzarobljenima da e se otpustiti, i slepima da e progledati; da otpustim sunje. I da

propovedam prijatnu godinu Gospodnju./Luka 4, 18.19/

Ne moete isceliti slomljene u srcu bez Uteitelja, onoga koji je pokraj vas dapomogne. Uenici su se morali rastati od prvog Uteitelja da bi primili drugog. Ovajzalog ostaje na snazi dokle god Hristos ivi.

Sluba parakleta - Uteiteljnije dosledno prevedena gra reparakletos, koja jenovo ime za novu slubu ili rad koji e Sveti Duh da obavi. Parakletos moemonajboje da prevedemo reju advokat ili branioc, u emu se slau svi dobri poznavaocigrkog jezika.Ona se takoe moe prevesti i kaopredstavnik, posrednik, molilac,uteitelj.Dakle, ta re je govatog znaenja. Smisao ove rei nalazimo u Hristovojslubi za nas, o kojoj Pismo kae:Deice moja! Ovo vam piem da ne greite; i akoko sagrei, imamo zastupnika kod oca, Isusa Hrista pravednika./1. Jovanova 2, 1./


14/152

14


U Grkoj i u Rimu, za vreme novozavetnog doba, advokat ili branilac jepomagao klijentu /tieniku/ na dva razliita naina: katkada je govorio u ime svog

tienika zastupajui njegovu stvar; drugi put je spremio tieniku svoj govor, koji jetienik itao pred sudom. Tako je i Hristos na branilac pred Ocem Bogom, dok jeSveti Duh na branilac i Hristov branilac u nama.

Kao to se Hristos moli za nas tako se Sveti Duh moli za Hrista u naim srcima.Zar emo mi koji ukazujemo potovanje predstavnicima zemaljskih vlasti ostati krivizbog nepotovanja i nehaja prema braniocu nebeskog Cara, Hristovog predstavnika ucrkvi i u svetu?

Sveti Duh je boanska linost - Prouavanje o karakteru Svetog Duha vodi nasu neposredno prouavanje njegove linosti. Nije teko misliti o Bogu Ocu kao linosti,a Isusa poznajemo kao stvarnu linost. Mi ih vidimo u duhu onako kako jesu. Ali, oSvetom Duhu nisu jasni nai pojmovi, jer je nevidljiv, tajanstven, a njegovo delovanje

je izvan naih ula. Tako njegovu linost dovodimo u pitanje, jer je njegovo bie netoposve drugaije, iako je istovetno sa Ocem i Sinom.

Istina, i Sveti Duh se pokazivao vidljivo za ljudska ula uzevi, na primer, oblikgoluba. /Luka 3, 22/ Zatim se mnogo govori o njegovom uticaju, milini, sili idarovima. Tako smo skloni da o njemu mislimo kao o nekom uticaju, sili, energiji.

Simboli kao to su vetar, vatra, voda, ulje i tako dalje, nekako kao da nas na to navode.

Pa ipak, injenica je da ime Duh u grkom u srednjem rodu je i pozanjemo gakao linost:Ovaj Duh svedoi naem duhu da smo deca Boja. A tako i Duh pomaenam u naim slabostima: jer ne znamo zato emo se moliti kao to treba, nego samDuh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim. /Rimljanima 8, 16.26/

Pitanje od velikog znaaja - Ovo nije neko tehniko, akademsko ili modanepraktino pitanje. Ono je od velikog znaaja i velike praktine vrednosti. Ako je

Sveti Duh boansko bie i mi mislimo o njemu kao bezlinom uticaju, onda muskraujemo potovanje, ast i oboavanje koji mu pripadaju. Ako je pak on

jednostavno jedan uticaj ili sila, mi se moemo usuditi da se njome posluimo, da jeupotrebimo. Ali, ako ga smatramo biem, kao to Sveti Duh jeste, mi moramo znatikako da mu se poverimo, kako bi se on posluio nama.

Ako mislimo da imamo Svetog Duha, mi smo skloni da se uzoholimo i

uobrazimo. Ali pravo saznanje o Svetom Duhu kao boanskom biu vodie nasponiznosti, samoodricanju. Nita nee tako da snizi nau slavu u prah zemlje kao ovo

Saznaje. O ovome Duh prorotva pie:


15/152

15


Mi ne moemo da upotrebimo Svetog Duha, nego se on slui nama. Bog radikroz Svetog Duha u svojoj deci 'da hoe i da uine ono to mu je ugodno'.

/Filibljanima 2, 13/ Samo ima mnogo njih koji se ne daju Svetom Duhu. Oni hoe dasami sobom upravljaju. To je uzrok to ne primaju nebeskog dara. Samo oni kojiponizno ekaju na Gospoda, koji paze na njegovo vodstvo i milost, mogu da imajunjegovo vodstvo. Ovaj obeani blagoslov, ako ga traimo s verom, moe da namdonese i sve ostale blagoslove. On nam se daje po bogatstvu Hristove milosti, njegove

dobrote. On je gotov da da ovaj dar svakoj dui prema njenoj sposobnosti da ga primi./Sluge jevanelja, str. 147/IV na prevod, original str. 285/

Sveti Duh, dakle, nije neki tanani, magloviti utiacaj koji dolazi od Boga Oca. On

nije neto bezlino, to se teko moe raspoznati neki nevidljivi princip ivota. Svet gaje uvek izdvajao od linosti, smatrao ga neim to je neopipljivo, nestvarno, sakrivenou magli i okrueno nestvarnou. Ali je najvea nevidljiva sila u svetu ba nevidljiviSveti Duh, koji je sveto Bie boanstva, boanska Linost.

Isus je bio najuticajnija Linost u ovom svetu, a Sveti Duh jetrebalo da doe nanjegovo mesto. Samo jedna Linost moe da zauzme mesto Hristove linosti. Uticaj tonikada ne bi mogao.

Priroda linosti - Mi smo u opasnosti da svoje ideje o linosti veemo za

telesne manifestacije. Izgleda nam teko da shvatimo misao o linosti izvan opipljivogtela:postojanje Linosti koja nije u ljudskom telu. Ali linost i telo moramo jasno darazlikujemo, iako ih esto poistoveujemo. Linosti nije potrebno ogranienje. Duh

prorotva kae o tome:

Sveti Duh je Hristov predstavnik, ali nije vezan za linost ljudske prirode, nitizavisi od nje. Meutim, Hristos, vezan za ljudsku prirodu, nije mogao telesno biti

prisutan na svakom mestu. Otuda je, dakle, bilo nuno da se Hristos vrati svomenebeskom Ocu, odakle im je obeao Svetog Duha kao svog zamenika na zemlji. Neko

je mogao da ima posebne prednosti zbog toga to je s Hristom imao neki kontakt. Alikroz Svetog Duha je Hristos mogao biti prisutan kraj svakog svog vernika, na svakom

mestu. U takvom sluaju Hristos bi bio mnogo blii svakom svom verniku, to nijemogao da se nije uzneo na nebo./enja vekova, str. 669/

Boansko bie Sveti Duh se ne moe meriti ljudskim merilima. Mi nismo ustanju da neogranieno izrazimo ogranienim izrazima i pojmovima. Nemogue jedefinisati Svetog Duha konanim, jezgrovitim definicijama. Mi ne moemo objasniti

tajnu njegove prirode, jer nam ona nije otkrivena. Ponovo emo itati savet iupozorenje Duha prorotva:


16/152

16

Za nas nije toliko vano da definiemo ta je Sveti Duh. Hristos nam je rekaoda je Sveti Duh uteitelj, Duh istine, koji od Oca izlazi. Jasno nam je reeno o njemuda e u svom radu da nas vodi u svaku istinu.

Priroda Svetog Duha je tajna. ovek je ne moe objasniti, jer nam je Gospodnije otkrio. Ljudi koji imaju udnovate ideje mogu povezati biblijske stihove i dati imljudsku konstrukciju, ljudsku gradnju; no primanje ovakve konstrukcije nee ojaaticrkvu. O ovoj tajni, koja je preduboka za oveje shvatanje, utanje je zlato./Dela apostolska, str. 51.52./

Dalje nalazimo i ovaj savet:Ima ljudi koji bi se, s obzirom na njihovo stanje,umeali izmeu Boga i dua koje trae videlo. Takvi ne razumeju rad Svetog Duha,nikada ga nisu razumeli, jer im je u prolosti bio velika tajna, kao to su Jevrejima bilenerazumljive Hristove pouke. Rad Svetog Duha Bojega ne stvara radoznalost.oveku nije u vlasti da svoje ruke stavi na rad Svetog Duha. Mi moramo dopustitiBogu da radi po svojoj volji./Saveti uiteljima, str. 373/

Trea osoba Boanstva - Nadahnuto uputstvo daje konano objanjenje oOsobi Svetog Duha. Ta osoba je Trea Osoba Boanstva, o emu itamo dalje:

Mo zla se strahovito ukorenila u toku mnogih vekova, a ovekova pokornostovoj sotonskoj sili je bila zapanjujua. ovek se moe odupreti grehu i nadvladati ga

samo pomou sile treeg boanskog Bia, koje je trebalo da sie ne u smanjenoj sili,nego u punini svoje boanske moi./Svedoanstvo za propovednike, str. 392 ili enja vekova, str. 671/

Boansko Trojstvo se sastoji od tri iva Bia:Otac je punina boanstvatelesno, i on je nevidljiv za smrtno oko.

Sin /Bohi/ je punina boanstva koje je objavljeno. Boja Re ga prikazuje kao'sjajnost slave i oblije Bia njegova'. /Jevrejima 1,3/ Jer Bogu tako omilje svet da je i

Sina svojega jedinorodnoga dao, da ni jedan koji ga veruje ne pogine, nego da imaivot veni. Ovde se otkriva linost nebeskog Oca.

Uteitelj kojeg je Hristos obeao da poalje posle svoga uznesenja je Sveti Duhu punini boanstva, koji nam otkriva silu boanske milosti otkrivajui je svima koji ga

primaju i veruju u Hrista kao linog Spasitelja. Boansko Trojstvo se sastoji od tri lica/osobe/: Otac, Sin i Sveti Duh. U ime ova tri mona boanska bia: Oca, Sina i SvetogDuha krtavaju se oni koji primaju Hrista verom; i ove boanske sile e saraivati sa

poslunim graanima Neba koji se trude da ive novim ivotom u Hristu.

/Svedoanstva, serija B, br 7. str. 62.63./


17/152

17


etiri izjave o linosti - Bog nije uzvien i profinjen ovek. Bog jediniposeduje savrenu linost. Njegova savrena linost postoji od venosti, mnogo ranije

nego to je nastalo ljudsko bie. Linost poseduje ove etiri osobine: volju, razum,mo i sposobnost da voli. Otuda linost oznaava bie koje poseduje samosvest,znanje, volju i slobodu odluivanja.

Linost je bie kome se moe pristupiti, kome se moe verovati ili neverovati,koje se moe voleti ili mrzeti, kome se moemo diviti ili koje moemo vreati. Oveosobine linosti kod oveka su ograniene i nesavrene, ali su beskrajne, neogranienei savrene kod Boga. Otuda se i linost Svetog Duha ne moe usporediti sa ljudskomlinosti.

Isusovo tumaenje o ovom pitanju objasnie nam spomenute glave Jovanovogevanelja, etrnaesta i esnaesta. Isus nije upotrebio ni jednu re koja bi upuivala nato da je on o Svetom Duhu mislio kao o nekom uticaju. On ga imenuje i predstavlja

kao linost. On ga naziva Uteiteljem (parakletos), a to je zvanje koje se daje samojednoj linosti.

U reenicama Spasiteljeve izjave o Svetom Duhu dominira misao o linosti. UJovanu 14,15.16. glavi Isus se slui slinom zamenicom on, njega, kojega u nekihdvadeset sluajeva, ukazujui nam na njega kao linost.

I na drugim mestima Svetog pisma uvek emo nai re o Svetom Duhu kaolinosti, linosti kojagovori, koja ui, svedoi, vodi, slua i objavljuje. To su osobinelinosti koja poseduje inteligenciju, sposobnost razlikovanja, volju i mo.

Osobine koje se pripisuju Svetom Duhu kao osobi - Sad emo za trenutakpogledati u svedoanstvo Biblije o linosti Svetog Duha. Line osobine, lini postupcii odnosi ukazuju na to da je Sveti Duh linost. Njemu se pripisuje znanje, oseanje,volja, ljubav - to je odlika linosti.

a/ Znanje - Jer ko od ljudi zna ta je u oveku osim duha ovejega koji ivi unjemu? Tako i u bogu to je niko ne zna osim Duha Bojega. /1. Korinanima 2, 11/Sveti Duh je linost koja je sposobna da radi sa linostima savesno i svesno, koja imotkriva ono to je u Bojem srcu za njih i ono to je u njihovom srcu. Dakle,nerazumno je misliti ili govoriti o Svetom Duhu kao uticaju, sili, moi, ili pripisatimoi znanje, mudrost i otkrivenja.

b/ Volja - I ovo sve ini jedan i taj isti Duh razdeljujui po svojoj vlasti

svakome kako hoe. /1. Korinanima 12, 11/ Ovde imamo jak dokaz o volji kojuposeduje linost. Volja je posebna odlika jedne linosti.


18/152

18

c/ Misao - A onaj to ispituje srca zna ta je misao Duha,jer po volji Bojojmoli se za svete. /Rimljanima 8, 27/ Jer nae za dobro Sveti Duh i mi da nikakvihtegoba vie ne meemo na vas osim ovih potrebnih. /Dela 15, 28/

Duh prorotva dodaje:Svaki in Boje slube silom Svetog Duha treba da seuzvisi i oplemeni i da posvedoi za Gospoda. ovek se mora staviti pod kontroluvenog Uma, iji se nalozi moraju izvriti do tanina./Saveti o zdravlju, str. 524/

d/ Ljubav - Ali vas molim, brao, zaradi Gospoda naega Isusa Hrista, i zaradiljubavi Duha,pomozite mi u molitvama za me k Bogu. /Rimljanima15,30/ Sveti Duhnije slepa sila, ve linost koja ljubi neno.

e/ Zajednica - Blagodat Gospoda naega Isusa Hrista i ljubav Boga i oca izajednica svetoga Duha sa svima vama. /2. Korinanima 13, 13./ Sveti Duh je uzajednici sa najviim boanskim licima: Ocem i Sinom, i to u svakom apostolovom

blagosiljanju. Zajednica sa Svetim Duhom je mogua samo sa stvarnom linou. A toukljuuje zajednitvo i uzajamnost.

f/ alost - Ne oaloavajte svetoga Duha Bojega, kojim ste zapeaeni zadan izbavljenja. /Efescima 4, 30/ Svest o ovoj slavnoj nebeskoj Linosti mora daformira ivot koji je Bogu po volji!

g/Naruiti, iskuati, slagati - Sveti Duh kao boansko Bie, kao sveta Linost,ne podnosi ruganje, iskuavanje i laganje. Proitajmo polako ove stihove: Jevrejima10,29; Dela 5,3.4.9./

Boanske osobine i rad - U sva etiri evanelja Gospod nam je uputioopomenu danm se mogu oprostiti gresi koje poinimo protiv njega, ali nam se neeoprostiti ako pohulimo na Svetoga Duha, jer time odbacujemo i njegovu nauku. Ne

moe ovek uvrediti neki uticaj idoi pod udar neoprostivog greha.

Pogledajmo sada u rad i dela koje samo jedna linost moe da izvri. Pomislimona nadahnue koje su primili preci svetih knjiga Biblije, na zapovesti i naloge, naslube koje dodeljuje svojim slugama, na posredovanje, molitve, pouavanja,svedoenja, osvedoenja i borbe. Linost moe da izvri nekih dvadeset dela ili radnji,to samo uticaj nikada ne moe.

Ali, Sveti Duh je i neto vie nego samo jedna linost. On je boansko Bie,koje se takoe naziva Bogom. /Dela 5, 3.4./ On poseduje boanske osobine: svemo/Luka 1, 35/ svuda prisutan /Psalam 139, 7-10/ i veni ivot /Jevrejima 9, 14/ /Duhom

venim mesto Duhom svetim/. Ovo su Boje osobine, koje se pripisuju i Svetom


19/152

19

Duhu. On je vei od anela, jer je Hristov Namesnik, upravlja svim anelima na zemljiu borbi sa silama tame.

Duh prorotva kae: U nebeskoj vojsci su sve sile neba. U toj borbi je i jedna

via sila od anela: Sveti Duh, Hristov predstavnik koji stoji na elu nebeskih vojski,koji je siao na zemljuda rukovodi ovom vrstom rata./enja vekova, str. 352/

Dalje itamo u Svetom Pismu o delima koja se pripisuju Svetom Duhu, kao tosu: stvaranje /Jov 33,4./,preporoenje ili Novo raanje /Jovan 3, 5-8/, uskrsavanje/1. Petrova 3, 18/ i inspiracija Svetog pisma /2. Petrova 1, 21/. Ova dela moe da ini

jedino Bog. Otuda je Sveti Duh ne samo boanska Linost /Osoba/, ve boanskaLinost koja je ravna Bogu Ocu. U Bojem planu nju upoznajemo kod stvaranja, kod

preporoenja, nadahnua, posveenja i opreme ljudi za slubu.

Odnos prema boanskim Osobama - Sve nas ovo dovodi u poloaj dasagledamo odnos Svetog Duha prema ostalim linostima boanstva. Nae shvatanje oTrojstvu boanstva dovodi nas katkada da mislimo o tri Boga umesto jednog. Na Bog

jejedan /jedini/ Bog /5. Mojsijeva 6, 4./, ali tri Osobe ili Linosti boanstva. Naatekoa je u tome to i u duhovnom svetu pokuavamo da postavimo tri linosti kao toto inimo u telesnom svetu.

Da se posluimo jednim grubim primerom: trougao je jedna slika, ali sa tristrane. Tako i Bog, iako jedan, otkriva nam se kao Otac, kao Sin i kao Sveti Duh. Isus

je rekao:Ja i Otac jedno smo. /Jovan 10, 30/

Duh prorotva namrasvetljava ovo pitanje:'Kad biste mene znali' rekao je Isus/Jovan 14,7/' onda biste znali i Oca mojega' i od sada ga poznajete, i videste ga'. Ali,

Ueniciovo nisu razumeli. 'Pokai nam Oca' uzviknuo je Filip, 'i bie nam dosta'./Stih 8/

Iznenaen ovakvim njihovim nerazumevanjem, Isus ga je sa velikim

iznenaenjem upitao: 'Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe?' /Stih 9/Zar je mogue da ne vidite Oca kroz dela koja on ini kroz mene? Zar ne verujete dasam ja doao da posvedoim za Oca? 'Pa kako ti govori: pokai nam Oca?' /Stih 9/' Koji vidi mene, vidi Oca'. Hristos nije prestao da bude Bog iako je postao ovek.Mada se on ponizio do poloaja oveka, on je i dalje zadrao svoje boanstvo./enja vekova, str. 663, 664 /

O dolasku Svetog Duha Isus je dalje rekao:I ja u umoliti Oca, i dae vamdrugog Uteitelja.... Duha istine.... Neu vas ostaviti sirotne: doi u k vama.

/Jovan 14, 16-18/ Dalje kae:I Otac moj imae ljubav k njemu; i k njemu emo doi, iu njega emo se nastaniti. /Stih 23/


20/152

20

Prisustvo Svetog Duha znai prisustvo samoga Hrista i Oca. Drugim reima,punina boanstva je na radu i u prisustvu Svetoga Duha u nae vreme na ovom svetu.Otuda je prisustvo Svetog Duha u sutini prisustvo Isusa hrista, jer je Sveti Duh drugo

ja Isusa Hrista. Na taj nain Hristos i danas ivi na svetu, u srcima svoje dece.

Dalje kae Duh prorotva:Oni koji vide Hrista u njegovom pravom karakteru iprimaju ga u svoje srce, imaju veni ivot. Hristos stanuje u nama svojim SvetimDuhom, a Sveti Duh, kojega primamo u srca verom, znai poetak venog ivota./enja vekova, str. 388/

Tri posebna razdoblja - Pre nego to se Isus utelovio, Otac je bio najistaknutijalinost na horizontu zbivanja. A kad je Isus doao, on je kao druga linost Boanstvaispunio horizont, dok je sada Sveti Duh na horizontu zbivanja, u ovom poslednjem

razdoblju kao dopunsko otkrivenje Boanstva.

U vreme kada je Bog Otac bio na horizontu zbivanja na ovoj zemlji zakon-deset

Zapovesti je kulminirao; u doba Sina na zemljipomirenje je dodato prvom razdoblju.Danas, u vreme boravka Svetoga Duha na zemlji, sila posveenja i sila svedoenja jena horizontu. Jedno dopunjuje drugo.

U svakom od ta tri razdoblja duhovni ivot Boje crkve bio je uslovljenprivrenou naelima istine. Merilo pravde je vidno istaknuto, na to je dodatopomirenje i spasenje sa Hristom, dok je sada sve to povereno Crkvi radi njene

pripreme za kraj.

Tako bismo mogli rei da smo imali tri svoje probe o pobonosti: prvu, preutelovljenja probu /ispit/ jedan Bog nasuprot politeizmu mnogobotvu, odnosnoBoju vladavinu sa deset zapovesti kao merila i subote kao znaka te pobonosti; drugo,ukoliko su oni koji su poloili prvu probu bili spremni da prihvate Hristakao BojegSina i Spasitelja, i tree, oni koji su primili i jedno i drugo poloili na prvom idrugom testu ili probi, pokoravaju se Svetom Duhu sa ciljem da ono to je reeno iuinjeno u prvom i drugom, sada se slavno ostvari /ispuni/ u nama, u njima.

Ovo su osnovne istine, koje ukljuuju u Boji plan spasenja sva tri boanskaBia, njihovo zauzimanjeza oveka i vreme njihovog delovanja u tom pravcu.

Boanstvo tri Linosti - Trolinost Boanstva nalazimo u 1. Mojsijevoj 1, 26.Potom ree Bog: da nainimo oveka po svome obliju. Otac je izvor, Sin

posrednik, a Duh Sveti izvrilac stvaranja.

U Starom Zavetu vie puta nalazimo trolinost Boanstva. Na primer, u

4.Mojsijevoj 6, 24-27. ujemo tri puta re Gospod, Gospod, Gospod.... ne dvaput ilijedanput, ve tri puta:Da te blagoslovi Gospod....


21/152


22/152

22

U to vreme su neupueni i nenaueni napadali misao o Svetom Duhu, dok je uetvrtom stoleu njegovo boanstvo osporio poznati episkop Arije iz Aleksandrije. On

je uio da je Bog veno bie, beskrajno jae od anela, i da je samo njegov jedinorodniSin imao tu silu kod stvaranja treeg lica, Svetog Duha.

Razlika imeu te dve jeresi, socijnizma i arijanizma, lei u priznanju oveposlednje da je Sveti Duh linost, ali ne boanska. Prema Ariju, Sveti Duh je stvorenobie, a kad je stvoreno, nije boanstvo. Toliko o linosti Svetog Duha.

__________________________


23/152

23


3. glavaRAD SVETOG DUHA

Sad prelazimo na tree poglavlje, a to je rad Duha Svetog. Njegov se rad vidi upet raznih vidova:

1) On, pre svega, otkriva Hrista kao stalno prisutnog u srcu.

2) On otkriva Boju istinu, pokazujui je dui kao ivu stvarnost.3) Povereno mu je posveenje oveka.4) On svedoi za Hrista.5) On proslavlja Hrista.

Ni jedna od Isusovih izjava nije njegove uenike toliko zbunila kao ova:Negovam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem: jer ako ja ne idem, uteitelj nee doik vama; ako li idem, poslau ga k vama. /Jovan 16, 7/

Kako ih je iznenadila ova Hristova izjava! Za one tri i po godine Isus je iveo iradio s njima. Kako su im bile drage njegove rei! Oni su se divili njegovim delima.U njega je bila usredsreena sva njihova nada. A, gle, sada im on kae da e ihostaviti, a da e njegov dolazak biti za njihovo dobro. Zato? Jer je u svom telu mogaoda ima dodira s njima samo toliko koliko se nalazio pored njih i koliko su mogli da

sluaju njegove rei, koje je izgovarao ljudskim jezikom. Za njih je to bila spoljanjaveza sa njim.

Lina veza sa Hristom ograniena prostorno - Dalje, njegova lina veza s njimabila je prostorno ograniena, lokalizovana i izolovana. Kad je bio u Judeji, nije bio uSamariji; kad se naao u Jerusalimu, u isto trenutku nije mogao biti u Kapernaumu. Akad im je izneo svoja nebeska naela, kad ih je izabrao i sa nalogom uputio na rad, onim se posvetio i tako ispunio svoju zemaljsku misiju, svoj rad. I sada je njegov odlazak

k Ocu bio u neku ruku priprema i preduslov za dolazak Svetog Duha, a dolazak Svetog

Duha je za njih znaio veliki dobitak.

Od tada je nastalo doba hrianske ere. To je vreme za Hristove sledbenike bilomnogo bolje, jer je mesto njega bio njegov zastupnik, uteitelj Sveti Duh, koji je stalno

prisutan u njihovom ivotu. Posredstvom Svetog Duha Hristos je mogao da odravasvetu vezu sa nebrojenim mnotvom svoje zemaljske dece. Otada je Isus mogao da

bude prisutan u svako iskrenom verniku bez obzira na geografsko odstojanje;

geografska daljina vie nije postojala. Dok je iveo na zemlji, on je mogao da budeprisutan samo na jednom mestu. Ali sa dolasko Svetog Duha, Bog je omoguio

ljudima da ive svi u stalnoj vezi sa njegovim Sinom. Danas je Isus blii svakom svom


24/152

24

verniku nego onda kada je tlom iveo na zemlji.

U Put Hristu /mali format/ itamo na strani 62:Na dan duhova dobili suPomonika, koji je po Hristovim reima otada trebalo da bude u njima. Dalje je rekao:

'Bolje je za vas da je idem jer ako ja ne idem, uteitelj nee doi k vama, ako li idem,poslau ga k vama.'

Otada je Hristos svojim Duhom stalno boravio u srcima svojih uenika. Njihovaveza s njime bila je prisnija nego ranije kada je telom bio kod njih. Svetlost, ljubav i

snaga onoga koji je bio u njima ogledale su se na njihovim licima, te su se ljudi divilikad su ih videli, 'a znali su da su bili sa Isusom.'

Vanost ove velianstvene istine ne moemo dovoljno oceniti. itajmo ponovoIsusove rei u Jovanu 14, 16.17.21-23!

U prolim vekovima Sveti Duh je bio sa ljudima, ali od pedesetnice i dalje on jebio u njima. Za nas je ovo sveta stvarnost. Svet ga nije primio, jer ga ne vidi. Svetposveuje svoju silu onome to moe da vidi, a to su materijalne stvari. Ali, hrianinmora da oseti da je u njemu Boji Sveti Duh. Prvo i drugo boansko Bie sadanastavaju u srcima na zemlji kroz Svetog Duha, koji je njihov predstavnik. Njegovo

prisustvo oituje i njihovo prisustvo. Na taj nain kao hriani znamo da u nama iviHristos, na Spasitelj. Dakle, da znamo Oca, moramo znati Sina; a da znamo Sina,moramo znati Svetog Duha. Tako, dakle, Sin otkriva ljudima Oca, a Sveti Duh Sina.

Tako prestajemo biti siroii. Vie nismousamljeni, sami, odvojeni. ovek jeedan Hristovog linog prisustva u dui. Onog asa kada se poverimo i predamoSvetom Duhu, osetiemo prisustvo koje nas posveuje. Duh prorotva kae: RadSvetog Duha je neshvatljiv. On je izvor od koga Bojem saradniku dolazi sila i pomoza rad. Sveti Duh je uteitelj i Hristova prisutnost u dui./Review and Herald, 29. Novembar 1892/

Sveti Duh dolazi kao Bog da upravlja ivotom vernika. Vernici su onda potpuno

svesni stvarnosti svoga ivog i proslavljenog Gospoda. Isus se potpuno useljuje ujednu vernu duu kao da je ona jedina na zemlji u kojoj Bog stanuje. Tu vezu nita nemoe prekinuti. Iako nam je potreban Hristos, istorijska linost, on nas nikada neeosloboditi sile zla. Mi moramo imati u dui naeg ivog i proslavljenog Hrista, koji

postaje na ivotni Hristos.

Ponovo itamo u Duhu prorotva:Sveti Duh eli da stanuje u svakoj pojedinojdui. Ako ga radosno primimo kao dragog gosta, mi emo postati savreni u Hristu.Dobro delo naeg Gospoda postaje stvarnost, koja se Svetim Duhom upotpunjuje:

svete misli, estita oseanja, postupci kao u Hrista postaju na ivot, jer dolaze na


25/152

25


mesto neistih misli,nesvetih oseanja i neuljudnih postupaka./Saveti za zdravlje, str. 561/

Posle Mineapoliske konferencije, osobito posle pisanja odreenih poglavlja zaknjigu Isusov ivot/1898/, koje govore o obeanju dara Svetog Duha, ova draga vestnam je svima dola od sestre Vajt na vreme. Otada nam je ona bila jasnija, punija,snanija, jer nam je ukazala na linost Svetog Duha, ija je pomo neophodna za naespasenje.

I on e biti u vama. ovek je bio stvoren radi toga. Radi toga je Isus doao nazemlju, iveo i rtvovao se. Nedostatkom ovoga, ivot jednog vernika je potkopanneuspehom i promaajem, dok je pravi hrianski ivot, ivot samoga Isusa Hrista u

jednom takvom hrianinu. Zar mi nismo svesni njegovog prisustva u dui? Da,Hristos nam mora biti ivastvarnost, koja stalno ivi na horizontu naeg ivota i unaem srcu.

Boji Sin je bio doao na nau zemlju da ponovo sjedini Boji ivot sa ivotompalog oveka. Kad je svojom smru zavrio svoje delo na zemlji, Isus je doiveoproslavljenje na nebu i seo ponovo na svoj boanski presto. Tada je Sveti Duh koji jeiveou njemu siao na zemlju u istoj sili i slavi koje je posedovao na nebu, te je tomsilom sada ispunio ivot Boje verne dece na zemlji. Tako je ponovo Boji ivot

ispunio ivot ljudskih vernih stvorenja. Tako sada znamo za njegovo delo u naimsrcima, to kae i Duh prorotva:

Preobraaj karaktera je svedoanstvo svetu da Hristos stvarno ivi u ljudima.Duh Boji stvara nov ivot u dui potinjavajui misli i elje u poslunost Hristovojvolji. Spoljanji ovek dobija lik svoga Boga./Proroci i carevi, str. 233/

Uvodi nas u svaku istinu - Sveti Duh nastavlja svoje delo u nama: uvodi nas u

svaku istinu, jer je Duh istine. /Jovan 16, 13/ Dalje, on nas ui svemu to nam jeotkriveno u svetoj Bojoj knjizi. /Jovan 14, 26/ Nema istine koju treba da znamo zakoju Sveti Duh nije spreman da nas poui i uputi. Preko te potrebe dalje ne moramoii.

Pria se da su ljudi za put kroz Arabiju imali jednog sigurnog pratioca, kojinikada nije skrenuo sa poznatog puta. Taj pratioc je bio njihov vodi. Na svom ramenuvodi je nosio jednog goluba koji je bio privezan za njega. Ukoliko bi vodi doao uzabunu da skrene sa pravog puta u asovima bure koja bi zamraila vidik silnim

peskom, on bi hitnuo goluba u zrak i golub bi poleteo u pravcu kojim bi putnici trebalo


26/152

26

da nastave put. Tako su putnici bili sigurni u svog vodia i nazvali ga ovek sgolubom.

I Sveti Duh je nebeski golub, i on zna kuda verni treba da hodaju, ako ga ne

teraju iz svog srca.

Sveti Duh je nevidljivi ivot istine, sila toga ivota i te istine. On je ivi i stvarniuitelj Boje dece na zemlji. O tome itamo u knjizi enja vekova, str. 671:

Uteitelj je nazvan Duh istine. Njegov je zadatak da na objasni i sauva istinu.On prvo stanuje u srcu kao Duh istine i onda postaje uteitelj. Istina daje utehu i mir,dok la ne zna za njih.

Sveti Duh dolazi na svet kao Hristov predstavnik. On govori istinu, jer je istinai veran i istinit Svedok. On ispituje srce, i njemu je poznat svaki karakter./Saveti uiteljima, str. 68/

Bez Duha istine nema spasonosne istine ni za koga od nas danas. Sam Hristos je

istina. /Jovan 14, 6/ Samo Duh istine moe da nas uvede u istinu Hristovog karaktera,rada, stradanja i uskrsnua. Kad Sveti Duh poplavi i prosvetli srce, Biblija mu postajenova knjiga. O tome itamo u Put Hristu, str. 92:Boju re moemo da razumemo

jedino pomou Svetog Duha, kojim je nadahnuta.

U staro vreme je Bog isto tako podario svog Duha svome narodu kad ga je izveoiz misirskog ropstva, to potvruje Nemija:I dao si im dobri svoj Duh da ihurazumljuje.... /Nemija 9,20/

Jedini, pravi Hristov namesnik - Sedite boanskog autoriteta na zemlji je SvetiDuh. Kardinal Newman se prikljuio Katolikoj crkvi zato to je eleo potpunu vlast, ion je navodno naao svoj mir u vlasti Katolike crkve. Ali, on je zaboravio da je nazemlji postojalo jedno mesto, jedno sredite potpune vlasti u pogledu vere i nauke ivoenja Crkve a to je Sveti Duh. Konano sredite nauke o spasenju se nalazi u

imenu Isus Hristos je Gospod. Sve ostalo proistie iz ovoga, ali niko ne moe tvrditiili rei da je Isus Hristos Gospod osim Svetim Duhom. /1. Korinanima 12, 3/Da je Isus Gospod, to mora i danas biti osnova svake nauke o spasenju.

Duh prorotva kae:Hristos, njegov karakter i njegovo delo su sredite i obimcelokupne istine. On je lanac koji dri sve bisere nauke o spasenju. U njemu se nalaziSavreni sistem istine. /Review and Herald, 15. Avgust 1893/

Sveto Pismo kaeza njega:Jer zato Hristos i umre i vaskrse i oive da oblada i

mrtvima i ivima. /Rimljanima 14, 9/


27/152

27

Izrazita odlika papstva, bez koje papstvo ne bi ni postojalo, je njegovo

prisvajanje prava da je papa namesnik ili zastupnik Isusa Hrista. Izrazita odlika

protestantizma, bez koje protestantizam ne bi postojao, je tvrenje da je Sveti Duhnamesnik Isusa Hrista na ovoj zemlji. Oslanjati se na organizaciju ili voe ili mudrost

ljudi znai staviti ljudsko na mesto boanskog, i sledstveno tome prihvatitirimokatolika naela.

Upotpunjnje zaustavljene reformacije - Iz papstva su se pojavila tri velika

pokreta, koja su zapravo i nastala iz njega: reformacija 16. veka, koju je poveo Luter;

Evaneosko probuenje koje je poveo Veslej i njegovi prijatelji i najzad Adventnipokret, kome mi pripadamo.

Luterova reformacija je bila istorijski nuna, jer je jo u prvim vekovimahrianske ere Sveti Duh bio uklonjen sa prestola srca, a car Konstantin je postao

patron /pokrovitelj, zatitnik/ Crkve. Zahvaljujui materijalistikom shvatanju istinecrkveni ljudi su izgubili iz vida nauku o opravdanju verom, jer su prekinuli vezu sa

Svetim Duhom i odbacili njegov autoritet. Na taj nain nisu upoznali primenu Hristovesmrti na sluaj vere svakog iskrenog srca, to otkriva jedino Sveti Duh; dakle, nisu

poznali vezu do koje Sveti Duh dovodi jednu duu koja veruje u Hristovu smrt.

Evaneosko probuenje je takoe bilo istorijska nuda jer je crkva reformacijeizgubila iz vida posveenje, a Veslej se pojavio da istakne ovu drugu Hristovu istinuiza vere. Istina o posveenju je izgubila svoje mesto u crkvi, jer je crkva zanemarila da

slua glas Svetog Duha. Sveti Duh izvodi ovo slavno delo u ivotu onih koji veruju uHristaposveuje vernika. Omiljeni sport u 18. veku - lov na lisice, toliko je obuzeoljude, pa ak i crkvene predstavnike, da niko nije mario za due i njihovo spasenje, a

jo manje da je ko mislio na Boga. Ali Veslej i Sveti klub u Oksfordu izneli su ponovoistinu o posveenju oveka za slubu Bogu.

Sadanja reformacija dvadesetog veka, koju zovemo Adventni pokret, pokrenutaje od samog Boga sa namerom da se ostvare prethodne dve reformacije, koje su

zaustavljene nesrenim okolnostima. Ova reformacija zahteva da se odbaci sve to se

izmenilo kroz papstvo i toje sauvalaizopaena reformacija, kako bi se SvetomDuhu dalo njegovo pravo mesto u veri i ivotu iskrenih ljudi i ena, te i u njihovojslubi Bogu i svetu.

Puno prihvatanje ovih istina priprema Hristovu crkvu za pozni dad, o emusmo uli i govoriliposle 1888. godine na ovamo. Ta sila eka na nas da je primimo izahvaljujui njoj da iskusimo svoje konano posveenje i zavrimo rad koji nam jeBog poverio za poslednje dane istorije greha. Logika ovog pitanja je neopovrziva.

ta je potrebno da se probudimo, pripremimo i uestvujemo u ovom slavnompokretu? Pria se kao je neka laa plovila morem i odjednom je poela da daje signal


28/152

28

da mninovoa broda uspori plovljenje. Bilo je to u noi. No je bila vedra i meseinaobasjavala more. Mainovoa je izaao na palubu lae da lino vidi zato krmanodaje znak za laganu vonju. Videvi da pred laom nema nikakvih smetnji, upitao jekrmanoa ato je svirao za sporu vonju. Zar ne vidi da se mrak sputa, da postaje

sve mranije i ja vie ne vidim nita predsobom, odgovorio je krmano. Mainovoaga je pogledao u lice i primetio kako je krmano polako umirao od neke nepoznatebolesti.

Ima puno krmanoa na kormilu religije koji polako umiru, koji su ve mrtviduhovno i ne mogu da vide pravog Vou na kormilu hrianske lae. Neka nama Bog

podari svog dobrog i sigurnog duhovnog Vou, Svetog Duha, koji Hristovu crkvumoe da povede sigurno i bez opasnosti kroz ovaj grehom potamneli svet.

__________________________

4. GlavaRAD SVETOG DUHA ZA NEPREPOROENE LJUDE

Do sada smo posmatrali rad Svetog Duha sa onima koji veruju. Sada emoposmatrati njegov rad sa nepreporoenim ljudima u svetu, sa svetom oko nas.etrnaesta glava evanelja po Jovanu govori o radu Svetog Duha u linom ivotu i

pripremanju uenika. Ali, esnaesta glava ovog evanelja govori o njegovom radu sapropovednikom evaneljau njegovom javnom radu i njegovom svedoenju za Hrista.Na prvom mestu Sveti Duh je u srcu vernika, a kroz njega povezuje ga sa Hristom.

Ali se Sveti Duh bori sa svetskim ovekom kao Duh osvedoenja.Da itamoJovan 16, 8-11:I kad on doe, pokarae svet za greh, i za pravdu, i za sud. Za grehdakle to ne veruju u mene. A za pravdu to idem k Ocu svojemu; i vie me neetevideti. A za sud to je knez ovoga sveta osuen.

Sveti Duh stvara novu svest o grehu i grenosti - Izlivanje Svetog Duha stvarau dui novu svest o grehu i grenosti. Setimo se dogaaja u gornjoj sobi u Jerusalimu uono vreme, u asu kada su se uenici spremali da uzmu udela u Veeri Gospodnjoj i dauzmu hleb i vino - simbole lomljenog tela i prolivene krvi njihovog Gospoda: prepirka

i svaa oko prvenstva u crkvi bile su misli vodilje u toj situaciji. Da su u svom srcuimali jasnu misao ili svest o grehu i grenosti, to se nikada ne bi dogodilo.


29/152

29

U ivotu vernika se esto deavaju neverovatne stvari, neobjanjive i teke, kojese inae nikada ne bi dogodile da su vernici proeti stvarnom sveu o grenosti, ostrahoti greha. Borba oko prvenstva, zavist, pakost, zle misli, nepoteni postupci,

mrnja jednog prema drugome, ovo se katkada vidi meu vernicima usled toga to imnedotaje svest o grenosti. Ali, pogledajmo u Petrovu poslanicu, i jednu i drugu, izatim i Jovanove izjave posle pedesetnice, Sveti Duh je utkao u due prisutnih dubokusvest o svetosti njihovog Boga i strahoti njihovog greha.

Vidik jednog grenika je greh, pravda i sud: crna prolost, muna sadanjost, alii strana budunost. One su uzrono povezane. Sveti Duh obuhvata ove tri injenice istavlja ih na njihovo pravo mesto. I grenik sada vidi samo tri osobe: sebe, Hrista isotonu. Tu sada velika borba nalazi svoje sredite: problem greha.

Osvedoenje u pravednost dovodi do iskustva u pravdi. Osvedoenje u sud neminovno ukazuje na zasedanje suda u nebeskoj svetinji i vesti trojice anela, osobito

prvog anela, te se grenik ne moe izvinuti ili opravdati pred Bogom ako odbacinjegovo svedoanstvo o svojoj grenosti.

Mi smo esto zbunjeni, smeteni i zaprepaeni svojom nesposobnou da ljudeuverimo da su grenici, da imje potrebna Boja pravda i da e izai na Boji sud. Izaista mi to ne moemo uiniti, jer je to posao Svetog Duha. U Svedoanstvu, sv. VIIIitamo na 64. strani:Bez boanske pomoi ovek nije u stanju da ini dobro. Bog

zove svakog oveka da se pokaje, ali ovek nije u stanju da se pokaje bez SvetogDuha, koji to ini u srcu.

Do promene u karakteru dovodi jedino Sveti Duh. itamo o tome u knjiziHristove prie, str. 96.97:

Niko nije toliko iskvaren, tako nisko pao da se Svetom Duhu nemogue da mupomogne da se spase. Svi oni koji se predaju Svetom Duhu, osetie kako Sveti Duhusauje novo ivotno naelo u njihovo srce. On obnavlja Boji lik u ljudskom

stvorenju.

Ali se ovek ne moe preobraziti radom svoje volje. On nema sile u sebi koja bito ostvarila. Kvasacneto to se spolja stavlja u testo, mora da se stavi u ljudskosrce, da se doivi eljena promena. Tako milost Boja mora da se unese u srce jednoggrenika pre nego to on iskusi svoju spremnost za nebesko carstvo slave. Kultura iobrazovanje koje svet daje ne mogu jednog iskvarenog grenika da naine Bojimdetetom. Sila koja preobraava mora doi od Boga. Tu promenu stvara samo SvetiDuh Boji. Svi oni koji ele da doive spasenje, ueni ili prosti, siromani ili bogati,

moraju se potiniti ovoj nebeskoj sili koja sve moe.


30/152


31/152

31


Kakva nam je sila potrebna da bismo ukazali svetu na stranu istinu Bojegsuda, neizbenost osuenja i Bojeg gnjeva, i kakva je pravednost, da naa vest

dobije izgled sveane stvarnosti! Ljudi se trude da utvrde svoju pravdu odbijajui daprihvate Hristovu pravdu. Zaista nam je potrebna nebeska sila Svetog Duha.

Ljudska mo ili dokazi nisu dovoljni da prosvetle pomraeni um jedne due, dabi mogla poi na put venog ivota. A taj posao je posao Svetog Duha, o komeitamo:Ako li je pak pokriveno evanelje nae u onima je pokriveno koji ginu. Ukojima Bog sveta ovoga oslepi razume nevernika, da im ne zasvetli videlo evaneljaslave Hristove, koji je oblije Boga, koji se ne vidi./2. Korinanima 4, 3.4/

Hristov uzvieni dar za nas - Hvala bogu za Svetog Duha, koji nam je doaokao zamena, kao boansko prisustvo, boanski uitelj, boanski savetnik, boanskisvedok i boanski uteitelj na mesto Gospoda Isusa Hrista - drugo ja naeg Gospoda.

Moeteli predstaviti ta bi bilo sa ovim svetom da se Sveti Duh nije izlio nauenike? Svet bi bio bez uteitelja, bez sile i Hristova rtva ostala bi bez snage; nikone bi znao za greh, niko se ne bi mogao pokajati, niko ne bi greh napustio i niko ne bi

Hrista verom prihvatio za svoga Spasitelja. Tada niko ne bi iskusio oprotenje greha,niko ne bi doiveo umiranje savesti, niko se ne bi oslobodio sile greha. Svi bi smo

bili siroii i lutalice u jednom pokvarenom i pobunjenom svetu. Ali, dolazak ovognebeskog Uteitelja razdvojio je tamo od videla, potisnuo tamu iz mnogih ivota i odmnogih jadnika i grenika nainio Boje sinove i keri.

Pria se kako je poznati slikar Ticijan predloio nekom mladiu dase posvetislikanju videi njegovu sposobnost za slikanje. Mladi je prihvatio i otpoeo rad uTicijanovom ateljeu. Mladi je radio vredno, ali u jednom trenutku uvideo je da neemoi da svri sliku, bacio je etkicu oajan i reio da se slikanjem vie nikada ne

bavi. Ticijan je to primetio, ali mu nita nije rekao. Sutradan je Ticijan prvi doao u

atelje i nastavio posao koji je mladi prekinuo. Kad je mladi doao u atelje dapokupi svoje sitnice i napusti umetnika, video je da je njegov rad doao do svogsavrenstva. Ono to on nije mogao, veliki umetnik je to zavrio. Tada je mladi sasuzama u oima rekao:Ja ne mogu kao vi, ali radi vas u ostati kod vas i radiu uzvau pomo i znanje. elim da vae znanje i vaa pomo od sada bude na mesto mogneznanja i nemoi. Ja u od sada initi ono to mogu, a vi ete dalje dopunjavati mojrad i dati mu konanu krunu. I mladi je radosno nastavio svoje usavravanje kraj

poznatog Ticijana.

Isus je takoe mnogo uinio za sve nas. Radom Svetog Duha kojega nam jeposlao s neba on je sve uinio da mi budemo savreni u njemu i sa njime spremi za


32/152

32

veni ivot. Predajemo se svome Gospodu i dopustimo Svetom Duhu da nastaviHristovo delo u naem srcu i u naem ivotu, jer emo samo radom Svetog Duha

postii savrenstvo Hristovog karaktera i stii u venost.

_______________________

II deo

IZLIVANJE SVETPG DUHA

Temelj: Sveto pismo - Izlivanje Svetog Duha

Tada im otvori um da razumeju pismo. I ree im: tako je pisano i tako jetrebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih trei dan. I da se propoveda

pokajanje u ime njegovo i oprotenje greha po svim narodima poevi od Jerusalima.A vi ste svedoci ovome. I gle, ja u poslati obeanje oca svojega na vas; a vi sedite ugradu Jerusalimskom dok se ne obuete u silu s visine. I izvede ih napolje doVitanije, i podignuviruke svoje blagoslovi ih. I kad ih blagosiljae, odstupi od njih, iuznoae se na nebo. I oni mu se poklonie, i vratie se u Jerusalim s velikomradou. I bijahu jednako u crkvi hvalei i blagosiljajui Boga./Luka 24, 45-53/

Prvu sam ti knjigu napisao o svemu, o Teofile, to poe Isus i tvoriti i uiti.Do dana kad se uznese, poto Duhom Svetim zapovedi apostolima koje izabra. Predkojima i po stradanju svome pokaza sebe iva mnogim i istinitim znacima, i javlja im

se etrdeset dana, i govori o carstvu Bojem. I sabravi ih zapovedi im da ne idu izJerusalima, nego da ekaju obeanje oino, koje uste, ree, od mene. Jer je Jovankrstio vodom, a vi ete se krstiti Duhom Svetim ne dugo posle ovih dana. A oni ondakoji zajedno bijahu, pitahu ga govorei: Gospode! Hoe li sad nainiti carstvoIzrailjevo? A on ree: nije vae da znate vremena i ljeta koje otac zadra u svojojvlasti. Nego ete primiti silu kad sie Duhsveti na vas; i biete mi svedoci i uJerusalimu i po svoj judeji i Samariji i tja do kraja zemlje./Dela 1, 1-8./

I kad se navri pedeset dana bijahu zajedno svi apostoli jednoduno. Iujedanput postade huka s neba kao duvanje silnoga vetra, i napuni svu kuu gde


33/152

33

seahu. I pokazae im se razdeljeni jezici kao ognjeni, i sede po jedan na svakoga odnjih. I napunie se svi Duha Svetoga i stadoe govoriti drugim jezicima, kao to imDuh davae te govorahu. A u Jerusalimu stajahu Jevreji ljudi poboni iz svakoganaroda koji je pod nebom. A kad postade ovaj glas, skupi se narod, i smete se; jer

svaki od njih sluae gde oni govore njegovim jezikom. I divljahu se i uahu segovorei jedan drugome; nisu li ovo sve Galilejci to govore? Pa kako mi ujemosvaki svoj jeziku kome smo se rodili? ... ujemo gde oni govore naim jezicimaveliine Boje i divljahu se svi i ne mogahu se nauditi govorei jedan drugome:ta e dakle ovo biti? A drugi podsmevai se govorahu: nakitili su se vina. A Petarstade sa jedanaestoricom i podie glas svoj i ree im: ljudi Judejci i vi svi koji ivite uJerusalimu! Ovo da vam je na znanje, i ujte rei moje. Jer ovi nisu pojani kao to vimislite, jer je tek trei sahat dana. Nego je ovo ono to kaza prorok Joilo: I bie u

poslednje dane, govori Gospod, izliu od duha svojega na svako telo, i proroi esinovi vai i keri vae, i mladii vai videe utvare i starci vai snie snove. Jer u nasluge svoje i na slukinje svoje u te dane izliti od Duha svojega, i prorei e. I bie dae se svaki spasti koji prizove ime Gospodnje. Ovoga Isusa vaskrse Bog, emu smomi svi svedoci. Desnicom dakle Bojom podie se, i obeanje Svetoga Duha primiviod oca, izli ovo to vi sad vidite i ujete. Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da jei Gospodom i Hristom Bog uinio ovoga Isusa koga vi raspeste. A kad ue, raali imse u srcu, i rekoe Petru i ostalim apostolima:ta emo initi, ljudi, brao? A Petar imree: pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oprotenje greha, i

primiete dar Svetoga Duha. Jer je za vas obeanje i za decu vau, i za sve daljne kojee god dozvati Gospod Bog na./Dela 2, 1-7. 11-18. 21.32.33.36-39./

______________________


34/152


35/152

35


Tako nisu mogli da shvate Hristovu misiju i njegov zadatak na zemlji. Jo su bili, kaoi njihov narod, sanjalice koje su oekivale obnovljenje starog jevrejskog carstva.

Njihova nada u to carstvo bila je duboka i jaka. Hristovo uskrsnue su smatrali zagaranciju svoje nade. I to ih je upravo onesposobilo za Hristovo delo na zemlji.

Bez sile Svetog Duha osueni na propast - Da bi poverio uenicima velikizadatak posle zavretka svog dela na zemlji, a pre nego to je ponovo seo na presto nanebu, Isus im je ukazao na tri sutinske stvari rekavi im:Dademi se svaka vlast nanebu i na zemlji. Idite dakle i nauite sve narode krstei ih va ime Oca i Sina iSvetoga Duha. Uei ih da sve dreto sam vam zapovedio; i evo ja sam s vama usve dane do svretka veka./Matej 28, 18-20/

1) Sila koja im je bila potrebna nalazila se u Hristu.2) Zato je trebalo da idu u celi svet i da naue ljude svemu to im je on

naredio i da ih krste u ime sva triboanska Lica /Osobe/. Ovde Isus spominje iSvetog Duha, koji je trebalo da ih obue u silu i osposobi za taj veliki zadatak.

3) Trebalo je zatim da ue sve narode i sve ljude da dre to im je Isuszapovedio. Ovaj zadatak su mogli da izvre samo pomou nebeskog Uitelja iUteitelja, o kome im je ranije Isus dosta govorio. /Jovan 14, 26; 16, 13/

Posle uznesenja Isus je ostavio svoje nemone uenike meu okorelim inemilostivim neprijateljima. Da bi dorasli novoj stvarnosti, bila im je potrebna sila sa

nebaSveti Duh, koji je mogao da naini od njih spremne ljude za tako teak posao.Trebalo je da ekaju tu silu bez koje bi sve bilo samo neuspeh, sramota i odricanje.Da ih utvrdi u tom obeanju, pre rastanka im je ponovio svoje obeanje reima:I gle,

ja u poslati obeanje oca svojega na vas; a vi sedite u gradu Jerusalimskom dok sene obuete u silu s visine. /Luka 24, 49/

ekajte dok se ne obuete u silu sa visine. Nije im rekao koliko e ekati. Zanjih su sada to bile silen rei, isto kao i one Idite po svemu svetu! Nalog je u timasovima mogao da ima mnoga znaenja, prijatna nagaanja i oekivanja. Iste reidanas vae za sve propovednike, evaneliste, uitelje i lekare koji rade u Hristovomdelu. Bez Hristove sile i oni i mi smo osueni na neuspeh i ponienje.

ekanje prethodi izvrenju naloga - Hristova crkva, koju vode i ue njenipropovednici, stoji pred velikim zadatkom. Da bi ona izvrila taj veliki zadatak,


36/152

36


mora, kao i apostoli u ono vreme, da eka na obeanu silu. Bez ekanja na tu silu, siluSvetog Duha, nema izgleda za uspeno obavljanje velikog zadatka. Duh prorotva

kae:

Nama je potrebno krtenje Svetim Duhom. Bez toga mi smo nesposobni daidemo i izvrimo na zadatak kao i uenici posle raspea njihovogUitelja. Isus je

poznavao njihovu nespremnost, njihovo siromatvo; zato im je rekao da ekaju uJerusalimu, gde e se obui u silu sa visine. /Review and Herald, 18. Februar 1890/

Dalje itamo:Propovedanje Rei bie bez uspeha ako je bez stalnog prisustva ipomoi Svetog Duha. Sveti Duh je najmoniji uitelj boanske istine. Samo e istinaoiveti savest i preobraziti ivot kada je Sveti Duh upie u srce./enja vekova, str.671/

Obratimo panju naroito na ovu misao:Ako se boanska sila ne ujedini saljudskim naporima, ni najvei ovek ne moe se ba ni trunku pomai. Sveti Duhnedostaje u naem radu. /Review and Herald, 18. Februar 1890/

Gospod se ne uri, iako se ljudima uri. Gospod je poslao Mojsija u pustinju zaetrdeset godina, i za to vreme pripremao ga je za veliki zadatak; a na poetku te

pripreme Mojsiju je bilo etrdeset godina. U to vreme su Izrailjci u Misiru stenjali

pod teretom ropstva i tekih radova. Njihov pokret iz Misira je slian naemadventnom pokretu. Bog i danas priprema svoje ljude za svoj veliki zadatak: da iz

duhovnog Misira izvede svoju decu za novu zemlju i novo nebo. Gospod je takoe iSavla poslao u arapsku pustinju za nekih etrnaest godina, i tamo ga je pripremio zazadatak koji mu je predao. Za to vreme svet je ekao u tami praznoverja i neznanja.Zar se od nas danas manje trai nego od njih u ono vreme?

Isus se takoe punih trideset godina spremao za rad od svega tri i po godine.Ako na bezgreni Gospod nije uao u rad svoje javne slube bez pomazanja Svetim

Duhom, kako moemo mi grenici, nemoi i slabi ljudi da prihvatimo tu slubu bezsile sa visineSvetog Duha Bojeg?

Kako se usuujemo da prihvatimo rad u Hristovom delu, u kome su on, njegoviapostoli i proroci, uzlazili sa puno Bojeg straha i potovanja?

Nadahnuti pisac Dela, evanelist Luka, pie o toj pripremi, i kae: I sabraviih zapovedi im da ne idu iz Jerusalima, nego da ekaju obeanje oino, koje uste,ree, od mene; jer je Jovan krstio vodom, a vi ete se krstiti Duhom Svetim ne dugo

posle ovih dana. /Dela 1, 4. 5./


37/152


38/152


39/152

39


U Riznici svedoanstava,sveska II itamo na str 285/II: Komplikovanenaprave sline tokovima koje su se, kako se to proroku inilo, kretale bez ikakvog

reda, bile su pod upravom ruke Beskonanog. Duh Boji, koji mu se ovde otkrio kaopokreta i upravlja ovih tokova, pretvorio je zbrku u sklad; i tako je ceo svet biopod njegovom upravom. Milijarde proslavljenih bia bile su spremne da na njegovure savladaju silu i namere zlih ljudi i donesu dobro njegovim vernicima.

ekajte! glasio je Hristov nalog njegovim apostolima pre pedesetnice.Kako je teko ekati na Boga! Mi mislimo da gubimo vreme kada ekamo na SvetogDuha i njegovu silu. I kao to uvek inimo, odlazimo na posao za Boga, a da

prethodno nismo primili silu Svetoga Duha, bez koga nismo spremni da radimo za

Boga! Nema potrebe da trimo pre nego to nas Gospod alje na rad. Pogledajmo taje rekao Gospod onima koji tre na rad, a Bog ihjo nije poslao:Ne slah tijehproroka, a oni trae; ne govorih im, a oni prorokovae. /Jeremija 23, 21/I onda kae Gospod da je trebalo da ekaju i da stoje u mom savetu pre nego to

pou na rad:Da su stajali u mom veu, tada bi kazivali moje rei narodu mojeu, iodvraali bi ih s puta njihova zloga i od zloe dela njihovih. /Stih 22/ Mnogi su idanas kao i onda skloni da pou na rad, a da pre toga u molitvama nisu razgovarali saBogom i uli glas Svetog Duha, koji bi im kazao da pou, kuda da krenu i kako darade. Bog je dao sveto obeanje ovim reima:I ui e tvoje sluati rei iza tebe gdegovore: to je put, idite njim, ako biste svrnuli na desno ili na levo. /Isaija 30, 21/

Kako ivimo u vreme trke u poslovanju, i mi esto dolazimo u opasnost da nestignemo da se pripremimo za ovaj sveti rad, polazimo esto sami na taj rad i sami sevraamo sa rada, bez ploda i uspeha. Duh prorotva nam daje ovaj savet:

Naa je prednost da se oslonimo na Boga i njegovu re. Isus je trebalo daostavi svoje uenike i da se vrati ne nebo, a svojim uenicima je dao nalog da

propovedaju njegovo evanelje svim narodima, plemenima, kolenima i jezicima.Ali im je rekao da prvo ekaju u Jerusalimu, gde e se obui u silu sa visine. To im je

garantovalo uspeh u radu. Sveto pomazanje je moralo ispuniti njegove uenike.....

Ovo je nain na koji i danas treba da rade propovednici koji propovedaju istinuo Hristovom dolasku na oblacima, koji treba da spreme jedan narod koji mora biti

gotov da se odri na veliki dan Gospodnji. Iako je Isus dao obeanje uenicima da eprimiti Svetog Duha, to ih nije oslobodilo od prednosti da se mole za dolazak Svetog

Duha. I oni su se molili iskreno, istrajno i jednoduno. Propovednici koji su danas naradu propovedanja sveane istine koja treba da spremi narod za dolazak Gospoda,duni su i danas da se mole za silu Svetog Duha. Onda su apostoli i ostali uenici u

molitvi bili jednoduni. Stvari bez vrednosti nestale su ispred njihovih oiju, niti su se


40/152

40

bavili nekom novom teorijom o tome kako e doi Oevo obeanje. Svi su bili jednou veri i duhu. Oni su svi bili sloni./Sluge evanelja str. 370.371. original/

Neprestani rad naa opasnost - Naa opasnost lei u tome da se stalno naemona poslu, a da za molitvu nemamo vremena; da ne stignemo da prouavamo i da nerazmiljamo o sebi i svom duhovnom ivotu. Mi se obino pravdamo kako smozakasnili u radu. Oko nas ljudi umiru, a mi emo uskoro da se suoimo sa poslednjomnevoljomsvi tako kaemo. I tako jurimo na posao, u stalnom smo poslu i danju inou i nita ne postiemo kao oni Isusovi uenici kad su svu no lovili ribu bezuspeha. Ali u samo svanue, samo za nekoliko trenutaka u prisustvu njihovogGospoda i Uitelja koji im je u tom trenutku dao svoj savet, njihove su mreebile

prepune riba, da su ih jedva izvukli na suvo.

ovek je sklon da misli da postoje hiljade raznih uputstava i naela koja trebada primenimo u svom radu, to mnoge dovodi do iskuenja da se premalo mole zanebesku spremnost za propovedniku slubu. Moramo priznati da je ovo slepoamnogih nas! Priznajem da je ovo bila i moja slepoa. Mi ne smemo ii na Hristov

posao, a da se prethodno nismo obukli u obeanu silu sa visine! Bog je u stanju da zasamo nekoliko minuta uini daleko vie kad je nas obukao u svoju nebesku silu, negoto bismo sami postigli u radu jedne cele sedmice. Iako prava ljubav poinje kodkrsta, prava uspena sluba poinje sa pedesetnicom, izlivanjem sile Svetog Duha.

Duh prorotva kae:Prava religija ne moe da da odgovor na savremenapitanja. Mi moemo obaviti sve propise svoje vere, a da budemo bez Svetog Duhasuhi kao Gelvujske gore./Svedoanstva, sv. 6 str. 417/418/

Moramo primetiti ponovo da su Hristovi uenici morali ekati u Jerusalimu, ugradu sa mnogo buke i velikog mnotva ljudi, u gradu u kom je samo nekolikosedmica ranije raspet njihov Gospod. Taj grad je bio njihov neprijatelj i disao

mrnjom protiv Hrista i njegovih sledbenika. Taj grad je i ranije progonio proroke i

ubijao svete poslanike. Nad njim je Hristos izgovorio teke rei osude:Jerusalime,Jerusalime, koji ubija proroke i zasipa kamenjem poslane k sebi! Koliko puta htehda skupim eda tvoja kao koko gnezdo svoje pod krila, i ne hteste! Eto e vam seostaviti kua vaa pusta; a ja vam kaem: neete mene videti dok ne doe da reete:Blagosloven koji ide u ime Gospodnje. /Luka 13, 34.35/

Jerusalim je za njih bio poslednje mesto u svetu o kome su dobro mislili. Aliiako je bio takav grad, njegovo iskustvo pokazuje da je Bog u stanju da izlije svoj

blagoslov na bilo kom mestu na zemlji. Da su uenici otili na neko mirno mesto,

negde u brda Galilejska, daleko od buke i vike naroda, ili negde na mirne obale


41/152


42/152

42

6. GlavaVELIANSTVENA PROMENA NA DAN PEDESETNICE

Van svake sumnje je da je re sila u naem stihu kljuna re. Ona vodi porekloiz grkog jezika na kome glagol dinamis, i od nje su izvedene rei dinamino,dinamit, dinamo, puna ivota i mogunosti. Samo se ovim duhovnim dinamitommogu razbiti stene ravnodunosti, greha, formalizma i sebinosti. Samo zamahomove sile mogu da se pokrenu tokovi zamrlog ivota i umali propovedniciAdventnog pokreta. Samo e ovaj dinamo da da struju ivota ljudskimsprovodnicima, koji su odreeni da donesu ivot u mesne crkve i u svet. Samo takoemo dobiti svetlost, toplotu i silu, to e ispuniti celu zemlju slavom Bojom.

Posmatrajmo sada tri faze u radu ove sile: 1/ Potrebna sila, 2/ Priroda ove

svima dostupne sile i 3/ Razlog zbog kojeg se ona daje.

Nama je potrebna ova nebeska sila. Mi moramo poznavati njemu prirodu i cilj

zbog kog nam se nudi. Ta sila ne potie od nas, ni od ljudi, ve s neba, i ona nam sedaje sa odreenom svrhom: da zavrimo propovedanje evanelja ovom svetu. Bez nje

je na zadatak neostvarljiv, jer je ogroman i nadmauje sve ljudske sile; samo je tanebeska sila potrebna za izvrenje naeg zadatka.

1/ Kad je Isus rekao da bez njega nita ne moemo, vas svake je sumnje Isusmislio na ovu nebesku silu, bez koje ni prva crkva nije mogla niti e poslednja moida izvri nalog koji joj je Isus dao. /Jovan 15,5; Dela 1,8/

2/ Mi moramo poznavati prirodu ove nebeske sile, koja je oganj koji spaljuje,ali i oivljuje one koji sa strahom primaju u svoje srce. /Isaija 4,4; Jovan 6,63/

3/ Mi takoe moramo znati svrhu ili cilj radi koje nam se daje ova sila: danjenom slavom i njenim svedoanstvom pomognemo iskrenim ljudima da upoznaju,zavole i obrate se svom Spasitelju i Gospodu, Isusu Hristu. /Zarija 4,6; Dela 1,8;

1.Korinanima 12,3/

Naa etvorostruka priprema za rad sa ovom nebeskom silom - Kada jepozvao i izabrao dvanaestoricu apostola za propovedanje evanenja celom svetu, Isusim je u toku svog rada s njima ukazao na potrebu njihove etvorostruke pripreme zataj rad. Prvo: potrebu duhovne sile, da bi iveli svetim ivotom jer je Isus znao da suuenici samo ljudikojima vladaju telesne sklonosti i elje. Da bi i oni i mi danaszaista iveli svetim, pobedonosnim ivotom; da bi vrili slubu ugodnu Bogu iljudima i da bi priveli grenike ka Hristu, potrebna nam je duhovna sila, a to je Sveti

Duh. Drugo, bila im je potrebna nova ljubav i nova volja, jer su sse pred njima, kao i


43/152

43


pred nama danas, nalazila mona sila demona i grenika. Nevolje i progonstva su ihekala. Oni su morali znati kako su se sramno odrekli svoga Gospoda i ostavili ga

samog u Getsimaniji i na krstu. Tree, bila im je potrebna jaka intelektualna sila, jersu do tada iveli u neznanju i nesposobni da shvate zadatak svoga Gospoda i nalogkoji im je dao. etvrto, potrebna im je bila sila u slubi radi uspeha koji se od njihoekivao.

Zar nama nije potrebna ova priprema, ova sila? Sutina hrianske istine, kao ihrianstva lei u predanju Bojoj sili i posveenju za propovedanje evanelja svimljudima na zemlji. Ova sila nam je potrebna. Ona je mogua, stvarna, lina i

plodonosna. Ova sila se nalazi u Svetom Duhu, i Gospod nam i daje Svetog Duha

Radi njegove sile koja sve moe i koja je spremna da nas ispuni i osposobi zapropovedanje istine ovom svetu.

Isus nije nikada govorio o Svetom Duhu kao o nekom uticaju ili svojstvu, kao

to su ljubav, milost ili dobrota. Sveti Duh je nebeska Linost /Osoba/, koja eli daivi u nama i danam podari silu koju ona raspolae. Ta sila se nalazi u samomSvetom Duhu. A kad mi primimo Svetog Duha, primiemo i njegovu silu koja je unjemu. Tada moemo hteti i initi ono to je Bogu ugodno. Bez Svetog Duha smolieni te nebeske sile. On je daje i on je njen izvor. Bog nam ne daje Svetog Duha dase mi sluimo njime, ve da se on poslui nama. Ali, odluka je lina: da li u je

primiti u njenoj punini ili je sputati, svezati, kao nekada stari Izrailj./Isaija 63, 9,10/

U poetku Bog je stavio ovu silu u ovekovo srce. Ali, padom u greh, ovek jebio lien njene sile. I sada nam je Bog ne moe poveriti kao tada. Svu silu SvetogDuha Bog je sada predao Hristu, koji nam je i daje. Kad nam Hristos daruje Svetog

Duha, s njim nam daruje i njegovu silu. On je ne daje onome koji hoe da je ima. Onje daje onima koji se u svemu sloe sa Bogom i time ispune sve uslove za njenprijem. Mi moramo neto uiniti pre nego primimo ovu silu. O tome emo kasnije

vie govoriti. Ali, zakoni sile su utvreni zakoni. Kako u fizikom svetu tako i uduhovnom, ovek mora da ispuni uslove, da potuje zakone sile i onda e sila raditi

preko njega.

Nebeska sila nije intelektualna sila - Mi moramo znati prirodu nebeske sile.

Ona nije intelektualna sila ovekove osobe, koja se esto manifestuje u silnombesednitvu. U vreme pedesetnice bilo je mnogo boljih i jaih govornika od apostolaPetra i njegovih drugova. I danas ima silnih govornika, koji su u stanju da svojim

govorom pokrenu mase ljudi. Ali nebeska sila nema veze sa ovom vrstom sile

besednitvom. Sila besednitva se pre moe pripisati sposobnosti, dau, kolovanju.Ali nebeska sila se moe dati jednom ribaru Petru ili neukom Jovanu.


44/152

44

Govornik je u stanju da svojim sjajnim govorom uzbudi ljudska oseanja iproizvede veliko oduevljenje. Takvim govornicima mnogi zavide. Ali, sila SvetogDuha nije ove prirode. Vatrenost intelektualne sile zadobija za vreme, i iezava; alisila Svetog Duha ostaje sa posveenim ljudima za venost. Intelektualna mo nije sila

Svetog Duha, iako je njegov dar. Najsposobniji ljudi na svetu ne mogu se primai silinebeskog porekla, sili Svetog Duha. Intelektualna mo moe navesti svet na dobre izle postupke, na divna ali i na udna dela; ali osvedoiti smrtinka daje grenik,dovesti ga do iskrenog i javnog pokajanja i promene naina miljenja i ivota, sasvim

je druga stvar. Ono prvo je od sveta, ljudsko; ovo drugo je sa neba, od Svetog Duha.

Psiholoki uticaj se esto moe primetiti na velikim skupovima, na politikimili verskim. Tu e se esto dejstvo govornitva pripisati mudrosti ili Svetom Duhu; aliuticaj koji vri Sveti Duh na ljudsko srce, sasvim je drugog karaktera. esto mogu iorkestarska muzika ili horska pesma da dovedu do uzbuenja. A to je redovno uvek

psiholoki uticaj na sluaoce. Ne smemo smetnuti s uma da su esto i suze u crkviplod psiholokog dejstva, a manje delovanja Svetog Duha. Logiki iznoenje nekeistine, intelektualno ubeenje i utisci na matu u velikom broju sluajeva su delooveka. Ali ono to ini Sveti Duh, ostaje trajno, plodno, temeljito. Novi ljudi i noveene, kojima je Hristos sve i sva u ovom ivotu, plod su delovanja sile Svetog Duha.Rodovi Svetog Duha se tada jasno vide kroz celi ivot, jer su izrasli i sazreli u ivotukoji je u skladu sa Bogom i njegovim Svetim Duhom.

/Galatima 5, 22.23; Efescima 5,9/

Ljudske sposobnostiesto smetnja Svetom Duhu - Spomenute ljudskesposobnosti su esto smetnja radu Svetog Duha. esto emo smatrati da dobargovornik poseduje silu Svetog Duha. U stvari govornik sve popunjava sobom:

on je u svemu to kae i uini. Meutim, Sveti Duh najee radi kroz poniznog iposveenog oveka. Mudrost ovog sveta je ludost pred Bogom. I jednostavan govor,bez mnogo besednikog, ali koji dolazi iz skruenog srca, osvedoenog u nemoljudsku i zavisnost od Boje sile, moe biti dokaz da sila Svetog Duha radi u

propovednikovoj dui za dobro mnogih slualaca.

Besednici nas nikada ne mogu pouiti o tajni sile Svetog Duha. Bezuslovnopoverenje u Boje rei, potpuna samopredaja u Boje dobre ruke i potpunoposveenje glasu Svetog Duha, jesu putevi koji nas vode u naruje nebeske sile, uruke Svetog Duha. Apostol Pavle je nauio ovo posle svog pokuaja da ubedi mudreAtinjane. Posluivi se lepotom besednitva, loginou dokaza i filozofijom grkihmudraca, izaao je iz Atine, a da za sobom nije ostavio novostvorenu hrianskucrkvu. Zato i nemamo poslanicu Atinjanimakao to imamo poslanice Solunjanima,i to dve.

Doavi u Korint, seajui se onoga to je doiveo u Atini, rekao jeSolunjanima:Jer nisam mislio da znam to meu vama osim Isusa Hrista, i toga


45/152

45


raspeta. /1. Korinanima 2,2/ U narednim stihovima ovog poglavlja objanjavanain svoga rada meu Solunjanima.

Duh prorotva kae o ovekovoj nemoi da ita uini za spasenje grenika,osim da svoje napore sjedini sa Bojim:Spasavanje grenika je iskljuivo Bojedelo, a ovek je samo njegovo orue. ovek nije u stanju da rukovodi Bojim delomna svoj nain, jer sve to ovek ini, ini to spolja, a Bog deluje iznutra. Boanskasila se mora sjediniti s ljudskim naporom, inae ne moemo biti Boji pomagai./Review and Herald, 6. maj 1890/

Sila Svetog Duha nije sila organizacije, mnotva ljudi ili bogatstva. Najveideo vidljive sile Hristove crkve danas je plod organizovanih napora.Najee suuspeni propovednici uspeni zbog dobro organizovane saradnje s vernicima imudro postavljenih planova. Njegov uticaj i uspeh su naee plod dobremainerije. Istina, propovednik se iskreno i ozbiljno priprema i moli, a to ini i sasvojimpomagaima; Duh Boji oekuje sve to ovek moe, ali ovek mora priznatiSvetom Duhu najboji i najvei deo ponjevenog uspeha.

Ako se propovednik zalae u radu, postavi sve na dobru organizaciju i postigneneke uspehe, postie ih u najbolju ruku sa svojom mainerijom. Povrno pripremljenedue, organizovane u mesnim crkvama, mogu biti sline nesigurnim laama koje

plove pomoru sa tovarom bezivotnih osoba. Takvi vernici su polumrtvi u klupama/stolicama/, polumrtvi u hrianskom ivotu i radu za Gospoda. Za njih bi nebeskiSvedok mogao da kae da imaju ime da su ivi, a mrtvi su. Bez sile Svetog Duhanijedan vernik i nijedna crkva ne mogu opstati u asovima iskuenja i napasti. Saivim Svetim Duhom propovednik mora spremiti ive ljude i ene, ive kad imgovori u crkvi, ive i kad ih pozove na rad za Gospoda.

Osvedoava i privlai ka Hristu - ta je onda, priroda ove nebeske sile i kakoona radi?

Prvo, sila Svetog Duha osvedoava grenika u greh. Ona pomae grenicimada vide sebe onako kako ih Bog vidi. Sluaoci odlaze svojim kuama, a da se nisumnogo udivili propovedniku; odlaze pokrenuti, uznemireni, osvedoeni, reenimoda da propovednika vie nikada ne sluaju. Ali u dnu svoje due sada znaju da

propovednik ima pravo, da je rekao istinu, da su oni ti jadnici koji su izgubljeni, no

koje Bog ljubi i zove. Takvi propovednici nisu najpopularniji, ali su silni. Njima niko

ne laska. Sila Bojeg Duha je govorila kroz njegova usta i dovela ih pred Sudijuzemlje, pred kim su odluili da isprave nepravde, da se pokaju i potrae milost i

spasenje.


46/152

46

Drugo, sila Svetog Duha uzdie Hristai ini ga stvarnim u oima slualaca.Ima propovedi koje osvedoavaju u istinu. Ima i takvih koje osvedoe sluaoce da jeIsus stvarno Spasitelj sveta, da je on stvarna linost, da je Sin Boji, da e ponovodoi u slavi i sili i da e svet podeliti u dve grupe. Takve su propovedi jake duhovne

propovedi. Takve propovedi osvedoe ljude i ene da im je Hristos potreban kaonjihov lini Spasitelj i oni ga radosno primaju usrce i ivot.

Tree, sila Svetog Duha vodi ljude na odluku. Ljudi nisu tek saznali neto toranije nisu znali, niti su sada osetili da se u njihovom srcu rodila nova misao, javio

novi ideal. Sila Svetog Duha, koja se manifestuje u reima koje je propovednik itao itumaio iz Pisma, nagoni sluaocena odluku; da promene svoj ivot i da ive kako jeIsus govorio. To je dokaz o radu sile Svetog Duha.

Sveti Duh daje silu da svedoimo - Ovo je krajnji cilj zato nam Bog daje siluSvetog Duha. Bog nam daje Svetog Duha u njegovoj sili da svedoimo radosno zaono to je Isus uinio za nas i to eli da uini za druge. Kao Hristova deca, mi smodobili ovu silu da svedoimo ljudima za Hrista, a nikako neprestano da dokazujemo.

Nita nije tako jako kao lino svedoanstvo potenog i iskrenog svedoka. Uenostadvokata moe da se postidi pred iskrenim i potenim svedokom. Nita nije

jednostavnije, ali tako ivo kao lino svedoanstvo. Svedoenje je kazivanje onogato smo videli i uli ili iskusili. Isus je rekaoo svedoenju:Mi govorimo to znamo,i svedoimo to videsmo

Izlivanje Svetog Duha - Le Roy Froom

Documents