РЕАЛИЗАМ Реализам се јавља средином 19. века, са буђењем социлјалне свести и великим друштвеним и економским променама. Сликари су настојали да прикажу савремени свет и живот, одбацивши религијске, митолошке и алегоријске теме. На развој релаистичке мисли утичу научна открића као и гледишта позитивиста и социјалиста, утописта, који сматрају да је уметност чињеница једнака достигнућима науке и технике и да као и оне морају одражавати друштво. Потискује се субјективан суд, отуђује се машта а потенцира се објективност, тачност и истинитост. Густав Курбе(1819–1877г.)-највећи представник релистичког сликарства. „ Ја не сликам анђеле, јер их не видим“ Почео је као необарокни романтичар, али под утицајем револуционарних побуна долази до уверења да је романтичарско истицање осећања и маште само бежање од стварности. По Курбеу уметник мора бити реалиста, рекао је : „Савремени уметник се мора држати личног, непосредног доживљаја“. Када су му 1855. Године одбацили слике за светску изложбу, он у једној дррвеној бараци „Павиљон реализма“ приређује изложбу и издаје каталог „Манифест реализма“ у коме износи ставове против романтичарске носталгије за изгубљеном традицијом. Курбе је био поклоник Ла Наина и Рембранта, чврсто везан за традицију Каравађа. Покушао је да уметност приближи народу. Његова основна вредност на платну је снага и складност. Реализам је изразио и материјализацију боје: густ рељефни намаз, при чему се служио, поред четкице, и сликарским ножем-шпатулом. ДЕЛА:
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
РЕАЛИЗАМРеализам се јавља средином 19. века, са буђењем социлјалне свести и
великим друштвеним и економским променама. Сликари су настојали да прикажу савремени свет и живот, одбацивши религијске, митолошке и алегоријске теме. На развој релаистичке мисли утичу научна открића као и гледишта позитивиста и социјалиста, утописта, који сматрају да је уметност чињеница једнака достигнућима науке и технике и да као и оне морају одражавати друштво. Потискује се субјективан суд, отуђује се машта а потенцира се објективност, тачност и истинитост.
Густав Курбе(1819–1877г.)-највећи представник релистичког сликарства.„ Ја не сликам анђеле, јер их не видим“
Почео је као необарокни романтичар, али под утицајем револуционарних побуна долази до уверења да је романтичарско истицање осећања и маште само бежање од стварности. По Курбеу уметник мора бити реалиста, рекао је : „Савремени уметник се мора држати личног, непосредног доживљаја“. Када су му 1855. Године одбацили слике за светску изложбу, он у једној дррвеној бараци „Павиљон реализма“ приређује изложбу и издаје каталог „Манифест реализма“ у коме износи ставове против романтичарске носталгије за изгубљеном традицијом. Курбе је био поклоник Ла Наина и Рембранта, чврсто везан за традицију Каравађа. Покушао је да уметност приближи народу. Његова основна вредност на платну је снага и складност. Реализам је изразио и материјализацију боје: густ рељефни намаз, при чему се служио, поред четкице, и сликарским ножем-шпатулом.
ДЕЛА:
Оноре Домије – уз Гоју је поставио темеље естетици хронике и актуелности. Домијеова карикатура била је политичке и социјалне природе и односила се на период јулске монархије. Карикатуром је изложио подсмеху Луја Филипа и представнике правде, судије и адвокате. Домије је оживео ликове сликама Сервантесових јунака Дон Кихота и Санча.Дела:
РЕАЛИЗАМ У СРБИЈИ – У периоду реализма српски, хрватски, словеначки уметници сце више се усмеравају ка Минхену као месту свог школовања у коме су Курбеове идеје ухватиле снажан корен. Главне теме тих сликара реалиста и даље је портрет, мртва природа, жанр-сцена, религиозна и историјска композиција. Код једне групе обих сликара реалиста осећа се нарочито у сликању пејзажа почетак пленеризма- сликања ван атељеа, у пуној сунчевој светлости - као код српског сликара Ђорђа Крстића, хрватског сликара Влаха Буковца и код словеначког сликара Фреде Весела.
Ђорђе Крстић, по повратку из Минхена, путује по Србији и као резултат тих путовања настали су многи пејзажи.
Паја Јовановић – сликар портрета европске аристократије, дворова и богатих људи, историјских композиција и жанр-слика са елементима фолклора. Паја Јовановић је први српски сликар који је стекао светску славу. Сликама као што је Кићење невесте, Борба петлова и других, он је задовољавао интересовање Европљна за мало познате крајеве и обичаје народа тих крајева Србије, Црне Горе, Херцеговине и Македоније. Велике слике Сеоба Срба и Проглашење Душановог законика имале су у времену појављивања(20.век) значај у стицању националне самосвојности.
Урош Предић – дела: од жанр-сцена, позната дела су Весела браћа и Сироче (на мајчином гробу), затим историјска дела су Херцеговачки бегунци и На Студенцу. Једна од најпознатијих његових слика је Косовка девојка. Урадио је чувене портрете председника Академије. Урош Предић је осликао прелепи иконостас бечејске православне цркве и иконостас у капели бечејског велепоседника Богдана Дунђерског. Осим тога насликао је више иконостаса због којих се оцењује да је последњи значајан српски иконописац.Посебан квалитет код Предића има његов цртеж.