Istorija Pomoravlja i dva veka od Varvarinske bitke

ТЕМАТСКИ ЗБОРНИКТЕМАТСКИ ЗБОРНИК

ИСТОРИЈАИСТОРИЈА

ПОМОРАВЉАПОМОРАВЉА

И ДВА ВЕКА ОДИ ДВА ВЕКА ОД

ВАРВАРИНСКЕ БИТКЕВАРВАРИНСКЕ БИТКЕ

ИСТОРИЈСКИ АРХИВИСТОРИЈСКИ АРХИВ

КРУШЕВАЦКРУШЕВАЦ

20102010

ISBN 978 - 86 - 82 -39 - 5 - 65 - 2

ISBN 978-86-82-39-5-65-2

ИСТОРИЈСКИ АРХИВ КРУШЕВАЦ

КРУШЕВАЦ

2010

ИЗДАВАЧ: Историјски архив, Крушевац

ЗА ИЗДАВАЧА: Драгиша Милошевић

УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: проф др Синиша Мишић, Београд,

председник; др Андреј Шемјакин, Москва; проф др Предраг Драгојевић,

Београд; проф др Слободан Бранковић, Београд; проф др Александар

Николов, Софија; проф др радован Радовановић, Београд; доц др

Мирослав Вујовић, Београд; др Димитрис Вогиацис, Атина; мр Иван

Мијатовић, Београд; мр Небојша Ђокић, Београд; Златко Матић, Београд;

Љубодраг Поповић, Београд; Владимир Тасић, Крушевац; Радојица

Милосављевић, Крушевац; Зоран Миленковић, Варварин; Драгиша

Милошевић, Крушевац, секретар.

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: Драгиша Милошевић,

директор Историјског архива, Крушевац

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА: Јелена Ђиновска

ПРИПРЕМА И ПРЕЛОМ: Небојша Ђокић и Горан Жикић

АДРЕСА ИЗДАВАЧА: Историјски архив, Мајке Југовића 6,

37000 Крушевац

e-mail: [email protected]

ШТАМПА: “SIGRAF PLUS” S. G. R. Крушевац

ТИРАЖ: 500 примерака

ISBN 978-86-82-39-5-65-2

ИСТОРИЈСКИ АРХИВ КРУШЕВАЦ

ИСТОРИЈА ПОМОРАВЉА

И ДВА ВЕКА ОД

ВАРВАРИНСКЕ БИТКЕ

ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК

Уредници

проф др Синиша Мишић

др Андреј Шемјакин

ИСТОРИЈСКИ АРХИВ

КРУШЕВАЦ

2010

Овај Зборник радова је посвећен значајном догађају - 200.

годишњици Битке на Варваринском пољу, у којој су здружене српско-

руске снаге под командом Карађорђа и руског грофа O’ Рурка поразиле

Турке и значајно поправиле војни положај Србије после пораза на на

Чегру 1809. године, и на тај начин су продужиле трајање Првог српског

устанка још за три године. Традиција прославе Варваринске битке

постојала је и раније, споменућемо да су на прослави 100. годишњице

битке били присутан краљ Петар I Карађорђевић, чланови владе и

посланици Народне скупштине, руски амбасадор, унук руског грофа О’

Рурка, као и потомци чувеног српског јунака Јована Курсуле.

Варваринака битка поред националног има и локални значаја јер

се део операција одигравао на простору око Крушевца, једног од угаоних

каменова косовског завета, а учествовање људи из крушевачког краја у

Варваринској бици, дало је допринос борби српског народа за

ослобођење од турског ропства.

Варваринска битка је подсетник сарадње српског и руског народа

као и помоћи Русије Србији да се ослободи од турске власти. То

историјско пријатељство два етнички и верски блиска народа се

наставило и у Првом светском рату. Оно се још више учврстило у

Другом светском рату, када су совјетске снаге у јесен 1944. године

ослободиле, значајан део Србије, па и сам Крушевац.

Јубилеј, Два века од Варваринске битке, био је повод и за шире

изучавање историје Поморавља од праисторије до Другог светског рата

као и историје војне сарадње Срба и Руса и последња два века.

За издавача

Септембар 2010. Владан Лазаревић, архивиста

Крушевац Историјски aрхив Крушевац

PPOOGGLLEEDDAAJJ DDOOMM SSVVOOJJ AANN\\EELLEE

Душан РашковићНародни музеј Крушевац

Гордана ЧађеновићНародни музеј Крушевац

АРХЕОЛОГИЈА ВАРВАРИНА И ВАРВАРИНСКОГ КРАЈА

Апстракт: Археолошка налазишта варваринског краја показују континуитетархеолошких епоха и култура, од најстарије неолитске културе Старчево, до краја средњегвека. Интерес археолошке науке за овај крај почиње крајем XIX и почетком XX века. Пионирсрпске археологије М. Васић, аматер М. Ризнић, етнолог С. Мијатовић обилазе и вршесондирање локалитета у околини Варварина. Бележимо налазе остатака праисторијскихнасеља, појединачних археолошких предмета, остава новца. Након Другог светског ратаистраживања се своде на рекогносцирање Археолошког института у Београду, Народногмузеја у Крушевцу и Завичајног музеја у Јагодини. Археолошка ископавања су вршена самона једном локалитету, локалитету “Бедем” у селу Маскаре, и то од стране Народног музејаКрушевац.

Кључне речи: М. М. Васић, С. Мијатовић, Темнић, неолит, бронзано доба, старијегвоздено доба, Скордисци, Јухор, антика, Византија, средњи век.

Варварински крај је област централне Србије, смештена у троуглу ВеликеМораве, планине Јухор и Западне Мораве. Обухвата територију варваринскеопштине, површине 249 км². Са истока је подручје ограничено Великом Моравом,од саставка Јужне и Западне Мораве па до села Својново, чији атар чини границуна северу. Западна граница је на гребену Јухора до атара Белушића и МалогБлаготина, одакле, преко села Мала Крушевица, Парцане, Мареново, Залоговац иБошњане, досеже Западну Мораву. Предео Варваринске општине је разноликогрељефа. На југу и југозападу варваринског краја плодна моравска алувијалнаравница, са изузетно добрим ливадама и ораницама на северу, смењује се сабрдовитим тереном изданака Гледићких планина, надморске висине од 200 до 400метара. Целу северозападну ивицу подручја чини издужени масив Јухора који сепружа у правцу север-југ, што је најуочљивија рељефна појава на целом подручјуовог дела Србије. Највиши врхови ове планине: Градиште 538 m, Буковица 670 m,Змајевац 690 m, Мали Ветрен 734 m, Оштра Главица 638 m и Велики Ветрен 776m, доминирају целом Великоморавском долином. На северном бреговитом делу,где се Јухор спаја са Гледићким планинама које се спуштају до западне Мораве,највише су тачке: врх код М. Крушевице (503 m) на западу, Поглед (413 m) усредишњем делу и Макрешанац (316 m) на истоку.

Историја Поморавља и два века Варваринске битке

Историјат истраживањаПогодни природни услови разлог су густе насељености самог насеља

Варварин и његове уже околине у свим археолошким епохама, од дубокепраисторије до данашњих дана.1 То је наравно био и разлог због кога је овај крај јошод времена пионирских корака српске археологије био мета интензивногрекогносцирања и регистровања археолошких налазишта и споменика датованих упериод од најстаријих култура неолита до развијеног средњег века. Првиархеолошки налази из варваринског подручја потичу из 1872. године, када јетрговац и дугогодишњи народни посланик, један од оснивача Народне РадикалнеСтранке Милија Миловановић из Бачине, Народном Музеју у Београду поклониодве тзв „шакасте гривне“, пронађене „на старом граду у Јухор планини“.2 Уинвентарским књигама Народног музеја у Београду постоје подаци осредњовековним налазима који се такође доводе у везу са споменутим МилијомМиловановићем. Реч је о остави сребрних гривни, наруквица, нађених на, како сеовај пут каже, „средњовековном граду (...) Јухору“.3 Једини град који има исредњовековне слојеве у овом делу Јухора и Темнића је „Градиште” у Пајковцу,или евентуално, што је и мање вероватно, „Градац” у Секуричу, који је према нашимданашњим сазнањима праисторијска градина и позноантичко утврђење. Да супредмети нађени на највишем врху планине „Великом Ветрену”, налазишту које јетек недавно ушло у литературу, чини нам се да би место налаза било другачијеописано. У остави је како изгледа било 5 гривни. Остава је распарчана и у Народнимузеј Београд стигла кроз три одвојене набавке 1887. године. Занимљивост је штоје и праисторијске и средњовековне гривне поклонио исти човек и то у размаку од15 година. Неколико година касније, тачније 1890. године, крушевачки грађевинскиинжињер Сава Браљинац, током трасирања деонице пута од скеле маскарске допута Крушевац - Сталаћ, обишао је локалитет „Бедем“ у селу Маскареустановивши, како каже у допису београдском Старинару: „Римску тврдињу зиданумалтером и опеком које сељаци нагло раскопавају ваде односећи камен и опеке“.4

У селу Горњем Катуну, у непосредној близини леве обале Велике Мораве,која је овде висока и коју Морава односи, мештанин Живко А. Стевановић риљајућиу својој њиви земљиште за виноград, нашао је на дубини 60 - 80 cm плочу санатписом. Тадашњи сеоски учитељ Милан Ст. Недељковић за 5 динара откупио јеналаз и 21. јануара 1900. године уступио га Народном Музеју.5 Том случајномдогађају можемо захвалити што се очувао „Темнићки натпис“, један од најстаријихспоменика словенске писмености на Балкану датован у IX – X век. 6

Отприлике у истом периоду, у варваринском крају, негде уз леву обалу ВеликеМораве, за сада на непознатом локалитету, пронађена је остава римског сребрногновца и римског накита. W. Kubitschek приликом публиковања ове оставе наводи даје пронађена у лето 1900. године у малом селу између Крушевца и Јагодине.7 Како


8 Душан Рашковић, Гордана Чађеновић

1 Археолошки споменици и налазишта у Србији II - Централна Србија, Београд 1956, 18,19, 28, 44, 60 и 74.2 М. Валтровић, Бакарне и бронзане старине Србије, Старинар, VII (Београд 1890) 86 – 87.3 Д. Милошевић, Накит од XII до XV века из збирке Народног музеја, Београд 1990. 8.4 С. Браљинац, Допис из Крушевца, Старинар, VII, Београд 1890, 57.5 Инвентар Народног музеја Београд бр. 26676 Љ. Стојановић, Темнићки натпис, Јужнославенски филолог књ. 1, св. 1-2, Београд 1913, 57 W. Kubitschek, Ein fund romische Antoninianen aus Serbien, Numismatische Zeitschrift,39, 1901, 185-194

пут између Крушевца и Јагодине иде уз леву обалу Велике Мораве, налаз вероватнопотиче са неког од локалитета који ће се поменути у овом раду: Обреж, Катун,Бачина, или чак у самом Варварину. Остава је садржавала 348 комада сребрнихантонинијана од Елагабала 3 ком, Александра Севера 1 ком, Гордијана 66 ком,Филипа 83 ком, Трајана Деције 166, Требонијан Гала 26 ком, и Емилијана 2 ком.; усклопу оставе пронађен је и златан накит. У време похрањивања ове оставе,подсетимо се, године 254. Маркомани упадају у Панонију па чак и у Италију, одаклеодступају тек кад им Галијен даје део Горње Паноније; исте године и Скити прелазеДунав и преко Тракије стижу до Солуна. За подручје Мезије, односно Илирика,постоји само податак код Зосима који каже да су варвари упали у Италију и Илирик.Одраз таквог немирног стања из средине III века су налази остава новца и уварваринском крају.8

Овакви занимљиви археолошки локалитети изазвају велику пажњубеоградских археолога и заљубљеника у српске старине. Иако штури, о томесведоче и редовни годишњи извештаји археолога М. М. Васића као и етнолошкирад С. Мијатовића. Из њих можемо сагледати колико је почетком XX века билоархеолошког и уопште научног интересовања и, што је за наш рад још важније,археолошких интервенција у овом крају. У новије време познавање археологијеовог дела Поморавља захваљујемо раду Завичајног музеја у Јагодини, посебнотеренском раду дугогодишњег кустоса јагодинског музеја, др М. Стојића.

Стање истражености налазишта варваринског крајаАрхеолошка налазишта Варварина, уосталом као у целој области српског

Поморавља, у највећој мери су условљена могућностима развоја пољоприведе ипрометном важношћу подручја. У недостатку писаних трагова о животу у варва-ринском крају, од најстаријих времена до средњовековног периода, једини реле-вантни извори су археолошка налазишта. Археолошка налазишта датована унајстарије периоде присуства човека у овом крају су „Селиште“ и „Бедем“ у селуМаскаре и „Орнице“ у селу Бошњане. Античка налазишта су „Гај“ у селу Бошњане,„Орнице“ у селу Бачина, „Селиште“ и „Руски споменик“ у Селу Варварин кодВарварина. Из рановизантијског периода су локалитети „Градиште“ у Пајковцу и(опет) „Бедем“ у селу Маскаре. Изузетно су занимљиви локалитети некрополе„Винарски подрум” у Варварину са материјалом датованим у IX – X век,9 а посебанслучај чини поменути налаз натписа из оближњег Горњег Катуна, такође датован уисти период.10 Погодни природни услови разлог су што најгушћу насељеност упрошлости Темнића налазимо на потезу уз Велику Мораву, где се баш попутданашњих села археолошка налазишта пружају уз падине планине Јухор. И, кадаје реч о утврђењима, пењући се чак и на сам Јухор, укључујући и његов врх ВеликиВетрен.

Међу налазиштима на којима су остаци првих становника варваринскеоколине, издвајамо локалитете „Селиште“ у селу Маскаре и „Орнице“ у селуБошњане. Реч је о насељима датованим у период Протостарчево, односно старијинеолит, у оквирно време 6000 година пре Христа.


АРХЕОЛОГИЈА ВАРВАРИНА И ВАРВАРИНСКОГ КРАЈА 9

8 M. Vasić, Ostave 247 i 254. u Narodnom muzeju u Beogradu, Arheološki Vestnik XXIIIBeograd 1972, 57.9 Д. Минић, Керамичке посуде као гробни прилози на средњевековним некрополама уСрбији, Годишњак града Београда XXV (Београд 1978) 88.10 Љуб. Стојановић, нав. дело, 5 и 19.

Археолошки материјални остаци са „Селишта“ и „Орница“ недвосмисленоговоре о насељу из времена почетка земљорадње у Европи, када настају првапривремена земљорадничка насеља. То је време револуционалних промена уначину живота који се манифестују кроз култивацију пшенице и доместификацијуговечета, што ће заувек изменити начин живота људског рода. Ова два локалитетакоји се датују у најстарији археолошки период показују нам да су се на овомпростору налазиле природне погодности које су погодовале развоју првих насељаи почетка пољопривреде у овом делу Европе.

Анализирамо ли ово подручје у каснијим, тзв. металним епохама,констатујемо да се ту уздуж леве обале Велике Мораве и Западне Мораве нижунасеља датована у периоде бронзаног доба и старијег гвозденог доба. (Насељалогично користе све повољности живота уз велике реке али на високим терасама,потпуно заштићена од високих водостаја). О овоме је важна сведочанства оставиои М. Васић чинећи пионирске кораке у археолошком истраживању овог краја:

“Станишта халштатске периоде нађена су сасвим случајно у овој 1905.години. Трагови халштатских станова констатовани сy у профилу обале Мораве уатарима села Маскаре, варошице Варварина и Горњег Катуна у срезу темнићском.Они се налазе у равници која се простире између Јухора и Мораве, а били су уоблику јама које су много пространије од оних у поменутим неолитским насељимау околини Београда, али су у исто и плиће од ових. Поред ових јама за становање,које су неправилног четвртастог облика са пречником од преко 3 метра, нађене суу и друге левкасте јаме са горњим отвором око 1-2 метра. У једној таквој јаминађена је посуда, а у другој сем рбина од посуђа у слоју хумуса, нађено је самоостатака од иструлелог зрневља конопља. Сељаци међутим причају да је по некимтаквим јамама нађено иструлело зрнавље пшенице. С тога је веома вероватно даове уске, а дубоке јаме нису служиле за становање него као јаме за оставу (хамбари).Карактер свих осталих налаза типичан је за халштатско доба које се нарочитоиспољава на земљаном посуђу.

Трагови сличних насеља констатовани су у селу Бачина (срез темнићски)где су сељаци осим тога при риљању копачи у атару села Г. Катуна врло честоналазе гробове, урне и скелете, са разним другим стварима. Због краткоће временазбог усева, који су се тада још на дотичним местима налазили није било могућепретраживати ова гробљишта. Прикупљени комади накита, показују такође јаснокарактер овог доба. Што их у исто време одликује од налаза ранијих периода, каошто ћемо то на другим местима показати. За сада напомињемо само толико, да сена побројеним локалитетима имају очекивати многобројни и важни наласци.”

Ако предмет посматрамо кроз развијеност комуникација у Поморављу, илиширем окружју поморавском, онда период римске доминације може највише дапомогне да стекнемо праву слику о предностима које доноси моравска долина.Плодна моравска долина и добра прометна повезаност били су идеални услови заразвитак римских пољопривредних имања, рустичних вила као и римских пагусаи викуса који су експлоатисали плодно Поморавље. Споменимо да чак ни принајвећим водостајима Западна и Велика Морава не плаве своје леве обале, што нијеслучај са десним, које су биле често плављене при иоле већим водама, све дорегулисања њихових водотока између два светска рата и после Другог светскограта. Поред тога, темнићки крај је веома богат изворима, а у долинама Морава,подземне воде су релативно плитко, на 10 до 12 метара.

Магистрални антички друм, римска Via publica, која је у Поморављу пратила



десну обалу Велике Мораве и Јужне Мораве, на деоници Horreum Margi-Naisus,сасвим сигурно се једним краком прикључивала на друм уз леву обалу ВеликеМораве. Било је неколико могућности за спој ова два важна античка друма. Мождасу кориштени газови или прелази код Јагодине, односно Крушкар-Ракитова, прелазкод Параћина, односно Чепура, на десној обали Велике Мораве, на Рашевицу, налевој обали Велике Мораве, званог „Буљанка“, затим прелаз код Обрежа и прелазкод Варварина.11

Одвојимо ли се мало од подручја општине Варварин правцем низ ВеликуМораву, према Јагодини, видећемо да народно предање, забележено у селу Хан,које говори о вароши која је спајала Јагодину и Крушевац, у ствари говори о истојкомуникацији, пластично описујући теренску ситуацију археолошких локалитетакоји се у низу надовезују један на други: На десној страни друма Варварин -Јагодина, у моравској долини, између поточког и својновачког атара, има местозвано Ан или Хан, где је кажу, некада био неки турски хан. Овај је хан, прича се, биоу средини неке врло велике вароши, која се пружала од Крушевца до Јагодине. ОкоАна и Момчилова Града налазе се разни старински, обично римски, сребрни ибакарни новци, као и друге старинске обично гвоздене ствари. У близини града имаи једно старо гробље, о којем се у народу ништа не прича.12

С. Мијатовић у својој изузетној антропогеографској студији Темнић, из 1905.године, често помиње налазе старог новца које сељани проналазе по темнићкимселима. Тако он каже да се око Момчилова града, села Хан и Рашевица: највишеналазе неке паре, за које народ вели да су цара Костадина и зове их Костадинке. 13

Највероватније је реч о бронзаном новцу IV века који је и данас најчешћиналаз новца у подручју централне Србије. За саму Рашевицу С. Мијатовић наводи:У страни више села има развалина, за коју се каже да је од неке велике цркве,посвећене апостолима Петру и Павлу, а коју су Турци разрушили. У близини овецрквине има Џидовско Гробље, где се налазе стари новци звани костадинке. НаКараули, опет у страни, више села, извађене су из земље неке велике цигле.14

Будући веома бројна налазишта варваринског краја ћемо, ради већепрегледности, изложити у складу са данашњим распоредом варваринских насеља,започињући с управним центром овог краја, самим Варварином.

ВарваринПослужимо ли се публикацијом Д. и М. Гарашанин – „Археолошка

налазишта у Србији“, у којој су аутори ишли трагом истраживања М. Васића икористили се Архивом Народног музеја у Нишу, пронаћи ћемо низ археолошкихналазишта и појединачних налаза са подручја самог насеља Варварин. Тако уАрхиву нишког музеја бележимо налаз спаљеног гроба у Варварину на имању Д.Васић-Сукића. Налаз урне са прилозима је изгубљен, али према архивскимподацима вероватно је реч о бронзанодобној некрополи равних поља са урнаматипа Параћин групе. 15 На подручју између Варварина и Горњег Катуна, као што јевећ напоменуто у извештају М. Васића с почетка XX века, сељани при риљању



11С. Ветнић, “Нови прилози о Петрусу”, у: Петрушка област у средњевековној Србији,Параћин 1999, 10-11.12 С. Мијатовић, Темнић – антропогеографска студија, Београд 1905. 36113 исто, 27214 исто, 38215 М и Д. Гарашанин, Археолошка налазишта у Србији, Београд 1951, 60; Исти,Археолошки споменици и налазишта у Централној Србији II, 18

проналазе урне и скелете са бронзаним накитом,16 а на локалитету Дуњар пронађенаје керамика коју приписујемо гвозденом добу Iб.17 Међутим, пратимо ли запажањеМ. Стојића, најбољег познаваоца археолошке слике Поморавља, можда се и у самомВарварину, на основу описа једног питоса који се некада чувао у музеју у Ћуприји,а пронађеног у Варварину, на месту Винарског подрума, налазило насеље изстаријег гвозденог доба.18 На локалитету „Прокоп“, према Архиву музеја у Нишу,налажене су цигле великог формата за које се претпоставља да су римске.19

Налази античке материјалне културе, посебно остава римског новца,недвосмислено су најбољи трагови праваца комуникација, који су у немирнимвременима касне антике у ове крајеве доводили организоване варварске походе иузроковали уништавање успутних насеља моравске долине. Једно од сведочанставатих збивања је скупни налаз римског новца III века из самог Варварина. Реч је оналазу 12 сребрних антонинијана ковање, Гордијана III, Филипа I, Отациле Севере,Етрусциле и Требонијана Гала. Скупни налаз од 12 антонинијана из самогВарварина данас се чува у Археолошком музеју у Загребу.20

Са терена надомак Варварина, суседног насеља Село Варварин, код ставаЗападне Мораве и Јужне Мораве, одоносно локалитета „Селиште“ код Варварина,потиче и мањи скупни налаз римских сребрних денара, за које се не зна где сутачно завршили. Познато је да је новац на свом имању пронашао наставникматематике из Крушевца Драгослав Чабрић, да је мањи део оставе заменио за новацКраљевине Југославије са Божидарем Стојадиновићем, колекционаром изКрушевца, а већи део предао Народном музеју Крушевац. Међутим, о томе умузејској документацији нема никаквог трага. Са истог тог потеза „Селиште“ уАрхиву нишког музеја помињу се налази сребрног новца на којима је представљенасвиња 21. Могуће је да је реч о денару Антонина Пија који је у старијој литературивећ помињан као налаз на подручју Србије22 или новцу из времена ковањаВеспазијана.23 Да је „Селиште“ занимљиво археолошко налазиште сведочи и С.Мијатовић: Више села, а недалеко од саставка Голиске и Јужне Мораве, налази сеСелиште, где се и данас налазе остаци насеља, као комаде ћерамиде, црепуља,лонаца, затим стари, обични римски, новци, мотике и друга гвожђурија.24 Токомрекогносцирања варваринског краја, 1978. године, екипа Народног МузејаКрушевац је на положају „Селиште“ пронашла неколико одломака античке сивекерамике. Археолошка рекогносцирања Народног музеја у Јагодини, која сузахватала и подручје варваринске општине, показала су да се на локалитету „Рускиспоменик“ или „Логор“ код Варварина налази археолошко налазиште које захвата



16 М. М. Васић, Извештај о раду у археолошком одељењу Народног Музеја, ГодишњакСКА, XIX (Београд 1905) 241 – 249.17 М. Стојић, Г. Чађеновић, Крушевац, Културна стратиграфија праисторијскихлокалитета у зони става Западне Мораве и Јужне Мораве, Крушевац 2006, 75.18 M. Stojić, Gvozdeno doba u basenu Velike Morave, Beograd-Svetozarevo 1986, 14.19 М и Д. Гарашанин, Археолошка налазишта у Србији, Београд 1951, 20420 I. Mirnik, Coin Hoards in Jugoslavia, BAR-s, 95, 1981, br. 241, 73.21 М. и Д. Гарашанин, Археолошка налазишта у Србији, Београд 1951, 204.22 М. Валтровић, Непознати новци, Старинар, IX, 1892, 147 (нпр. мањи бронзаниАнтонинов новац 140-143. године, седи крмача под дивљом смоквом, четири прасета јесишу, а два стоје пред њом)23 Б. Борић-Брешковић, Каталог Систематске збирке царског новца у Народном музејуу Београду, Веспазијан - Домицијан, 50 бр. 208 (Крмача са три прасета на лево)24 С. Мијатовић, нав. дело, 384.

више хектара25. Реч је о локалитету у непосредној близини локалитета „Селиште“,односно, реч је о једном локалитету са два топонима који се односе готово на истиположај или о два положаја који се надовезују један на други. Налази керамике саовог локалитета упућују да је овај положај био насељен, према археолошкојтерминологији, од периода винчанске културне групе,26 преко гвозденог доба Iб игвозденог доба IIб, до периода касне антике.27

Ипак морамо констатовати да у самом Варварину недостају материјалниостаци који би тачно убицирали место насеља из римског периода. Постоје траговикоје датујемо у византијски период, као што су гробови X-XI века са богатимприлозима, пронађени 1955. године приликом копања темеља за винарски подруму самом Варварину. Наиме, током дубоког ископа за потребе градње подрума уВарварину, недалеко од варваринске цркве, пронађени су: складан црвено печенврч у облику амфоре са две дршке, суд с једном дршком украшен валовницом, којисе налазе у Народном музеју Крушевац, као и данас изгубљени пар наушница „сапо три висуљка - танке и сковане плочице у облику делтоида“ - како се каже у првојкњизи инвентара крушевачког музеја. Ово су иначе ретки примери археолошкихналаза византијског порекла у овом делу Поморавља.28

Први помен насеља по имену Варварин потиче из 1516. године. Тада је тобило велико село са 128 домова, чији су сељаци били задужени за израду каменихтоповских кугли за потребе тврђава у Смедеревском санџаку.29

Међутим, у аустријским изворима из XVIII века Варварин, или неко насељекод самог Варварина, јавља се као Бела Црква. С тим у вези, занимљива је легендазабележена у Ћићевцу на супротној обали Велике Мораве, о сеоби Беле цркве саБелог брега код Ћићевца у Варварин. Реч је о још једној у мноштву легенди о ле-тећим црквама које се селе са једног места на друго. Такве се легенде релативноче-сто могу чути по Србији, али легенда увек има неку основу којy истраживачможе искористити. Поменимо податак да се у повељи византијског цара ВасилијаII Бугароубице којом је Охридској архиепископији 1020. године потврдио тери-торијални опсег који је она имала за време бугарских царева Самуила и Петра, уоквиру Београдске епископије помиње град Бела црква.30 Стојан Новаковић је сма-трао да је то Смедеревска Паланка за коју знамо да се у време турске владавине звалатакође Бела Црква или, евентуално, Бела Црква у Јадру.31 Константин Јиречек је јошраније усвојио мишљење да је реч о Паланци.32 Опет, М. Кашанин је сматрао да серади о Белој Цркви у Карану.33 С обзиром да нико од њих не спомиње Белу Цркву,односно Варварин, можда је и реч управо о тој Белој Цркви. Највероватније да никоније ни обратио пажњу на то да се Варварин у једном периоду звао и Бела Црква.34



25 M. Stojić, нав. дело, 14.26 С. Ветнић, Почеци рада на испитивању првих земљорадника у средњем Поморављу,Материјали, X, Суботица, 1972, 151.27 М. Стојић, Г. Чађеновић, нав. дело, 7628 Књига ствари Народног музеја, бр. 30, 6. VIII 1955.29 О. Думић, Н. Ђокић, Порекло имена Темнић, Расински анали 6 (Крушевац 2007) 149.30 Стојан Новаковић, Охридска архиепископија у почетку XI века, Глас СКА 76 (Београд1908) 36-44.31 Исто.32 Константин Јиречек, Војна цеста од Београда за Цариград, Зборник константинаЈиречека I, Београд 1959, 126.33 М. Кашанин, Бела црква каранска, Старинар, 1926-1927, 127.34 Стојан Новаковић је морао да зна за рад Д. Руварца, Митрополија Београдска око1735. године, Споменик СКА XLII, Београд 1905.

У самој повељи, део у коме се Бела Црква спомиње, гласи овако: Заповедамода има епископ Београдски у самом Београду и у Градцу и у Главетину и у БелојЦркви клирика 40 и меропха 40.

Варваринска црква посвећена Успењу пресвете Богородице је саграђена 1824.године, међутим, можда на темељу неке старије сакралне грађевине. Митесер,аустријски обавештајац, приликом обиласка Србије наводи да је Бела Црква јужноод ушћа Каленићке реке у Велику Мораву. Када описује пут уз леву обалу ВеликеМораве, Митесер каже да се након прелаза 5-6 корака широког потока Каленићкереке, који је тешко прећи, посебно колима, јер не постоји мост, даље иде 700 коракакроз ливаде ка нешто вишем терену, па још 800 корака до места на којем се налазиједна стара црква од камена направљена.35 Дакле, према овом опису сама црква јена сасвим другом месту него што је данашња црква. Данашња варваринска цркваје на левој обали Каленићке реке, баш код њеног утока у Велику Мораву. Разрешењеове дилеме могу разјаснити само археолошка истраживања.

ОрашјеУ селима уз само подножје Јухора постоје бројни трагови који датирају из

различитих археолошких епоха. Када говоримо о селу Орашје, под јужнимобронцима Јухора, треба истаћи да се према турским пописима у атару селаналазило пет манастира. 36 Међутим, вероватно је реч о неком другом Орашју уближој околини Крушевца, можда на Мојсињским планинама, где се и данас налазивише цркава и црквишта. Ипак, један манастир, данашња црква Св. Јована Претече,био је у Орашју у то време. Према предању, подигао га је Краљ Милутин и то око1321. године, што међутим није потврђено никаквим матаријалним доказима илиисторијским изворима. Храм је обновљен 1797. године од стране калуђераманастира Каленић. За владавине Милоша Обреновића, црква је још једномобновљена 1826. године. Ту су негде у близини цркве почетком XX века нађенинекакви темељи који су приписани летњиковцу Краља Милутина,а који би у стваримогли бити трагови манастирског конака или неког античког објекта. 37

Орашје је богато и праисторијским налазиштима. На градинском положајуЧукарак постоје налази из бакарног доба или периода млађег енеолита, односно фазеостриковац Iц, док са непознатог локалитета потиче налаз пехара ватинске културнегрупе.38 Што се тиче случајних археолошких налаза пронађених у атару села Орашје,поменимо да је Крстић Миленко на свом имању наишао на урну коју је уништио.Том приликом пронашао је и једну шољу коју је 1970. године предао Народном музејуКрушевац. Шоља је смеђе печена, са тракастом дршком која надвисује обод. Из истогсела потиче и налаз мање црно печене зделе, фине фактуре, са једном очуваномтракастом дршком која иде од оштрог прелаза трбуха до рамена. Друга дршка јеоштећена. Поред ушију, на ободу се са обе стране дршки налазе полукружни урезиза одливање. Такође, из Орашја потиче и случајно нађена камена секира црне боје, насредини овално пробушена, дужине 11 cm, код које се крај са оштрицом шири.

На месту званом „Клисура“, приликом обраде земље, у атару Орашја,пронађен је камени чекић сиве боје, калупастог облика, на средини пробушен. На



35 Д. Пантелић, Војно географски опис Србије пред Кочину крајину од 1873 и 1874.године, Споменик СКА, LXXXII, Други разред, 64, Београд 1936, 71.36 О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године,Београд 1984, 157.37 С. Мијатовић, нав. дело, 338.38 М. Стојић, Г. Чађеновић, нав. дело, 182.

једној страни има оштрицу, док је друга заравњена и мало оштећена. Орашје је смештено на улазу у дугачак кањон Каленићке реке и могло је бити

занимљиво у прометном смислу јер је ту највероватније пролазила једна одважнијих упоредничких комуникација из региона манастира Каленића премаПоморављу. На локалитету „Гробљиште“, које се налази у самом кањону Каленићкереке, налазе се људске кости и римски новац. Локалитет „Гробљиште“ гравитираселу Пајковац које се налази на самом улазу Каленићке реке у свој вијугави кањон.У атару Пајковца налази се „Градиште“, једно од најважнијих касноантичких исредњовековних утврђења варваринског краја.39

Пајковац – „Градиште“Положај утврђења званог „Градиште“, на самом јужном врху Јухор планине

у атару села Пајковац, говори да је и овуда пролазио занимљив комуникацијскиправац који није водио само Каленићком реком, него је непосредно уз утврђењепролазио и планинским путем Орашје – Секурић. Тај пут на истоку полази од самеморавске обале варваринског подручја, а на Јухор се почиње пењати баш код црквесв. Јована Претече у Орашју. Пролазећи поред утврђења друм одлази на западнустрану према утврђењима у околини Секурића и долини Лугомира. Данас се насамом локалитету уочава некадашњи изглед издуженог, готово правоугаоногутврђења, димензија 100 x 80 м, са једном кулом на месту улаза уз који је биопрокопан шанац. Са врха Градишта добра је визуелна контрола према западу удолини Каленићке реке и југу према Поморављу. Откупом 2007. године, Народнимузеј Крушевац дошао је до више налаза из рановизантијског периода V и VI века,накита, гвоздених предмета за свакодневну употребу, оруђа и оружја, који потичууправо са локалитета “Градишта“ у Пајковцу, а који свакако сведоче о интензитетуживота у овом утврђеном насељу у рано византијском периоду.40 Поменута оставасребрних гривни и наруквица, која је нађена на „средњовековном граду Јухору“,можда потиче баш са овог локалитета.41

ОбрежНалазишта у насељима уз саму леву обалу Велике Мораве, потичу из села

Обреж и Горњи Катун. На подручју села Обреж забележено је постојање веће пра-историјске некрополе са урнама. Тако је током копања кречане на кућном плацу М.Пешића-Тине, преко пута цркве св. Илија, откопано неколико земљаних урни са пе-пелом покојника. На суседном плацу, приликом копања темеља за кућу Ж. Рајко-вића, 1976. године пронађено је неколико урни и неколико бронзаних предмета.Једна урна налази се у Регионалном заводу за заштиту споменика у Краљеву. Налазесу М. Стојић и Г. Чађеновић поделили на Окућнице М. Пешића-Тине и Ж. РајковићаА, са материјалом позно бронзаног доба Iа, Параћинске културне групе и ОкућницеМ. Пешића-Тине и Ж. Рајковића Б, са гвозденим добом IIа, Калакача хоризонт.42

Приликом копања темеља за кафану С. Димитријевић-Дуна пронашао је три добро



39 Познавање археолошке слике подручја села Орашје, Пајковац и Церница, морамозахвалити мештанину, општинском судији из Варварина, Ивану Јовановићу, који вредноради на прикупљању грађе за писање монографије села Орашје.40 На важност утврђења Градиште у атару села Пајковац упозорио нас је ТомиславСтефановић мештанин подјухорског села Рашевица, на чему му овом приликомискрено захваљујемо.41 Д. Милошевић, Накит од XII до XV века из збирке Народног музеја, Београд 1990, 8.42 М. Стојић, Г. Чађеновић, нав. дело, 179.

очуване земљане посуде које се и данас налазе у његовом поседу.43 Реч је дакле оостацима велике некрополе из периода средњег бронзаног доба, са урнама у којимасу биле кости спаљених покојника и два скелетна гроба са богатим бронзаним при-лозима, односно наруквицама, фибулом и украсима за косу.44 Са локалитета „Сту-блине“ потиче налаз дршке суда коју можемо датовати у бронзано или гвозденодоба,45 а са локалитета „Богдановац“ потиче налаз керамике коју можемо оквирнодатовати у метално доба.46

Према С. Мијатовићу, повише села Обреж још је један локалитет с називом„Селиште“ - где се налазе комади ћерамида и земљаног посуђа, у близини је и ло-калитет „Буњиште“ - где се налазе стари новци, комади старог оружја и посуђа.47 Наистом локалитету мештанин Слободан Николић често приликом пољопривреднихрадова проналази римски новац. Један примерак бронзаног новца виминацијумскогковања из времена цара Филипа I поклонио је наставнику обрешке школе Р. Мла-деновићу. Са истог потеза потиче неколико бакарних римских новчића у власништвумештанке Мелите Кљајић.48 Према сеоској легенди, „Буњиште“ потиче из времена кадје поред Мораве била нека велика варош, која се пружала од Јагодине до Кру-шевца.Као што смо већ напоменули, такве народске приче о великој вароши још је-дно сусведочанство о важности комуникације и о густини распростирања археолошкихлокалитета уздуж ове комуникације.49 У истом селу, 1955. године, прона-ђена су трикомада римског новца. Новац је забележен и оловком прештампан у старој књизиинвентара крушевачког музеја. 50

Горњи КатунАрхеолошка испитивања овог села, према доступној литератури сежу у 1905.

годину, када су сасвим случајно у профилу обале Западне и Велике Мораве, уатарима села Маскара, варошице Варварина и Горњег Катуна, констатовани траговинасеља из периода старијег гвозденог доба.51 Послужимо ли се још једномзапажањима М. Васића, видећемо да су током ископавања проведених у селу ГорњиКатун пронађене настамбе земунице из бронзаног доба и остаци налаза коједатујемо у старије гвоздено доба.

Праисторијско насеље у Горњем Катуну, на положају „Дуњеч“, премалитератури, налази се на њивама и у виноградима Драгољуба и Миодрага Крстића.Обухвата 2 ha, према Великој Морави је благо нагнуто, а оријентисано је СИ-ЈЗ.Манифестује се кроз обилан керамички и други покретни материјал. Преовлађујекерамика бубањско хумске профилације, и то дршке са дугметастим испупчењима,биконичке зделе и друго. Ређи су налази из римског периода. Рекогносцирање упериоду након Другог светског рата, обављено је 1954. године од стране



43 А. Цветковић, Обреж, Историјска монографија од настанка до 1941. године,Крушевац 2002, 9, нап. 15 и 16.44 Н. Тасић, Крушевац и околина у праисторијском периоду, Уметничка топографијаКрушевца, Нови Сад 1990, 22.45 М. Стојић, Г. Чађеновић, нав. дело, 181.46 Исто, 178.47 С. Мијатовић, нав. дело, 382.48 А. Цветковић, нав. дело, 13, нап. 24.49 С. М. Мијатовић, Белица, Београд 1948, 43.50 Инвентар Ствари Народног Музеја Крушевац, бр.682 - 684, 8. I 1955. године51 М. М. Васић, Археолошка истраживања у Србији, Српски књижевни гласник 15, св.8 (Београд 1905) 595.

Археолошког института и 1958. године од стране Народног Музеја Крушевац.52

На локалитету „Вранково“ у Горњем Катуну, поред праисторијских хумки,према С. Мијатовићу, налазе се и стари новац, мотике и друго што је већ тада упу-ћивало на античку прошлост овог села.53 Површински налази говоре да су насељаинтензивно живела у III и IV веку. Својим бројем истичу се одломци керамике сивопечених лонаца средње или лоше фактуре са косим профилисаним ободима којиимају благо улегнуће за пријањање поклопца на обод суда.54 Крајем деведесетих го-дина XX века, у истом селу, уз саму обалу Мораве, приликом копања јама за сађењетопола, на имању Којић Драгише, на дубини од седамдесетак сантиметара, прона-ђен је један доста оштећен комад бронзаног новца Филипа I ковање Виминацијума.55

Горњи Катун је и место налаза већ поменутог познатог „Темнићког натписа“.Натпис је од камена кречњака каквог нема у непосредној околини. Плоча је готовоправилан квадрат: 192 x 195 mm ширине, а 195 x 200 mm висине, дебљина је 50mm. Горња равнина, где је натпис углачана је, али је остало у њој неколико рупа, дасе плоча не би сувише истањила. Три стране дебљине: горња, доња и лева, такођесу глачане, а десна је остала храпаве ивице. Дебљина према доњој страни скресанаје више од половине тако да површина доње стране износи 110 x 130 mm. Ни овадоња страна, ни скресане ивице, нису глачане. Изгледа да је ова плоча била узидана,али зато што су доње ивице скресане, изгледа да је била поклопац и да није стајалаусправно. Судећи по облику и по садржини натписа, плоча највероватније пре-дставља четврти део камене плоче која је била узидана у олтар на часној трпези.Претпоставка да су под њом биле мошти десеторице севастиских мученика који сепомињу на натпису, није утемељена. Натпис изнад часне трпезе са магичномформулом 40 севастијских мученика аналогно са истовременим коптским нат-писима, не указује на то да су ту узидане и мошти мученика56, већ да је исписивањењихових имена само магична формула заштите грађевина од рушења.57

Натпис представља чист калиграфски тип грчког млађег унцијала неискваренневештином или небрижљивошћу писца, онакав какав је био у време постанкаћирилице. Ако се узме да је тачна претпоставка да је плоча покривала мошти овихмученика на часној трпези, онда политичке прилике датују натпис у X век. Крајемпрве четвртине XI века византијски цар Василије II подвластио је под Византијуцело Балканско полуострво и све епископије потчинио Охридској архиепископији.То није било згодно време за дизање нових цркава, већ напротив, могуће да је у тимратовима ова црква и срушена.58 Натпис јасно доказује да су Срби у то време већпознавали ћирилицу и имали словенску литургију.59



52 Материјал са рекогносцирања налази се у Народном музеју Крушевац.53 С. Мијатовић, нав. дело, 383.54 Д. Рашковић, Стање истражености античких налазишта Расинског округа - трагомрекогносцирања Драгослава Срејовића и Николе Тасића 1954. године, Научни скуп: РадДрагослава Срејовића на античкој археологији и историји, Крагујевац 2003, 31-57.55 Новац се данас налази у поседу породице Којић, која није спремна да га прода илиуступи музеју у Крушевцу56 С. Станојевић, О Темнићком натпису, 215 – 216.57 Б. Чигоја, Темнићки натпис, Анали Филолошког факултета, књ.18 (Београд 1987) 211;Светозар Радојчић, Темнићки натпис. Сујеверице средњовековних градитеља очудотворној моћи имена и ликова севастијских мученика, Зборник за ликовне уметностикњ.3, Матица српска (Нови Сад 1969) 9.58 Љ. Стојановић, нав. дело, 19.59 А. Младеновић, Српска редакција старословенског језика и употреба само танкогјера у писању, Археографски прилози 19 (Београд 1997) 15-16.

У току 1910. године М. Васић и Љ. Стојановић су подузели сондажнаископавања на месту налаза натписа, која су утврдила да је реч о старо-српскомнасељу где није било никакве зидане грађевине. Копали су унакрсан ров у коме супронађени остаци спаљених настамби са много печеног лепа на плетеру и остатакатипичних средњовековних судова: На странама пута који је ту дубоко усечен, даби се из Мораве изашло на брдо могло се уочити да је ту било и гробље, као штосе види на одроњеној обали Мораве. Можда је код гробља била и црква у којој је биоовај чувени камен, а може бити да је камен донесен из порушене цркве у околинисела, те кад је село изгорело остао ту у рушевинама и камен. Слој земље надстарим основама са остацима настамби имао је 1 м висине.60

БачинаУ селу Бачини, смештеном уз ивицу моравске долине, где се брегови благо

дижу према Јухору, постоји неколико археолошких локалитета. Некропола равнихпоља са урнама забележена је у литератури још почетком овог века.61 С. Мијатовићу свом раду за поменуте гробне хумке каже да се налазе обично у реду, а да је ра-скопано неких 15 хумки, које се у овом крају зову дивовски или џиновски гробовиили гомиле. Под хумком се налази тело мртваца, у ћуповима или урнама, где се на-ђу и ђинђуси, ножићи, бритве, гривне, лончићи, каленчићи, тестичић. Даље С. Ми-јатовић каже: Ови су ћупови прости од шљунчане земље, дебели до 10 - 15 mm, ависоки око 0,50 м. Са стране имају уздужна дебела испупчења и по две дршке крозкоје се може прст провући. Покривени су каменим поклопцем. Над ћуповима јеобично шљунак, који је где где и испод ћупова. Када говори о селу Бачина, Мија-товић каже да су ове урне налик на велике лончарске ћупове само су много дебљеи нису глеђосане. Скоро у свакој урни сем пепела нађе се и понека друга ствар:нож, бритва, гривна, минђуша, ђинђуси и др.62 Богатство археолошких налазиштау Бачини потврђују и каснији налази, па су тако на имању Мике Стојановића 1934.године такође пронађени остаци некрополе равних поља са урнама Параћин групеса налазима металних предмета у гробовима. Податке о локалитету налазимо улитератури непосредно пре Првог светског рата и у Архиви нишког музеја, док јематеријал данас изгубљен.63 Такође у селу Бачина, али западно више села, на омањојњиви стешњеној обалама Ђерђелинског потока, код мањег извора, налазе се остацијош једног мањег праисторијског насеља, вероватно из периода старијег гвозденогдоба, из кога потичу најбројнији налази праисторијске керамике. Одатле потиче иналаз једног бронзаног келта који је у Народни музеј Београд доспео пре II светскограта,64 један пробушени камени чекић који није тачно идентификован у збирциУметничког музеја у Београду65 као и задњи део камене секире чекића из бакарногили бронзаног доба, који се данас налази у Народном музеју Крушевац.66

После II светског рата, педесетих година овог века, локалитет јерекогносцирала екипа Археолошког института на челу са архитектама Војиславом



60 М. М. Васић, Историјски уметнички музеј, Извештај о раду, Годишњак СКА, XXIV(Београд 1910) 269.61 Д.и М. Гарашанин, нав. дело, 60.62 С. Мијатовић, нав. дело, 273.63 М. М. Васић, Годишњак СКА, XXV, 1911, 248; М. и Д. Гарашанин, 60.64 М и Д. Гарашанин, нав. дело, 18.65 М. М. Васић, Годишњак Српске Краљевске Академије, XXV (Београд 1911) 248 - 249;М и Д. Гарашанин, Археолошка налазишта у Србији, Београд 1951, 60.66 М. Стојић, Г. Чађеновић, нав. дело, 55.

Кораћом и Невенком Петровић-Спремо. Седамдесетих година XX века, ДушанТодоровић из Бачине нашао је на положају „Брестарац“ језичасту секиру израђенуод шкриљаца. На локалитету „Под бања“, на ивици моравске долине, под самимбрегом са којег се спушта Ђерђелински поток, налази се локалитет саконтинуитетом од гвозденог доба Iа, преко млађег возденог доба до античкогпериода.67 На супротној, северној страни села, на положају уз Избеничку реку, гдесе по данашњој сеоској варијанти налази црквиште за које мештани везују култсвете Петке и где мештани планирају да зидају нову цркву, налази се такођевишеслојни локалитет где се на површини налазишта проналазе керамички остацитипични за период праисторије и средњег века.

Што се антике тиче, најзанимљивији налаз је оштећена мања статуета Ве-нере, висока 5,5 cm, датована у II-III век. Данас се налази се у Народном музеју уБеограду, а поклонио ју је крајем XIX века учитељ Ћ. Ивковић.68 Професор историјеА. Цветковић, пасионирани истраживач крушевачког краја, који је радио као на-ставник историје у селима Бачина и Обреж, поклонио је Народном музеју Крушевацтри случајна налаза пронађена на подручју села Бачина. Према подацима А. Цве-тковића, налази потичу из дела села према Ђерђелинској реци. Реч је о изразитопрофилисаној двочланој фибули са гребеном на луку. Недостају опруга и игла.Изнад потпорне греде јасно је назначен стањени врат, повише кога се равно издижетроугаони извијени лук. На крају стопе је дугметасто задебљање. Дужина фибулеје 4,8 cm, ширина 1,3 cm. На фибули је очувана зелена патина. Према Д. Бојовићуможе се датовати у II-III век.69 Други и трећи налаз су делови два изузетно сличнабронзана прстена са кружном, мало уздигнутом главом и само на једној страни гла-ве сачуваним фрагментом кружне алке. На главама прстенова је у једном случају,код нешто мањег прстена, урезана представа птице, окренуте улево, са повијенимкљуном, наглашеним перјем на врату и крилима, са рачвастим завршетком репа.Птица са обе ноге стоји вероватно на грани која је у виду полукружног уреза. Изнадглаве птица налази се сличан полукруг. Глава прстена и сама представа птице у сре-дини, оивичена је ситним тачкастим убодима. На сачуваном облом рамену алке на-низано је неколико уреза. Слично је украшена глава другог прстена, само што је наовом урезана представа некавог грифона. Прстенови се могу датовати у III- IV век.70

У самој Бачини постоји више античких локалитета. Један од њих је локалитеткоји би могао да буде бања, односно купатило, а који помињу старији истраживачи.М. Милићевић каже: У Бачини један сат западно од Варварина, находе се некеразвалине, за које се прича да су били дворови и бање Царице Милице.71

Ф. Каниц, вероватно по узору на Милићевића, говори слично, једино што оновде помиње реку Гружу: У Бачини, која лежи нешто јужније на ушћу реке Груже(!) виде се како су ми причали, канали купатила кнеза Лазара: према опису,вероватно су римског порекла, као и оближњи град.72



67 Исто, 56.68 М.Величковић, Римска ситна бронзана пластика у Народном музеју у Београду,Београд 1972, 42.69 Д. Бојовић, Римске фибуле Сингидунума, Београд 1983, 35-37.70 Сличан прстен налазимо у монографији I. Поповић, Прстење - Римски накит уНародном музеју у Београду, Београд 1992, 119.71 М. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876,181.72 Ф.Каниц, Србија I, Београд, 1991, 295.Каленићка река је у доњем току означена као Гружа, на пример на званичној аустро-угарској карти, Divisionsterritorien in Serbien, Wien, 1912.

То објашњавамо тиме што је на неким картама XIX века Каленићка рекаозначена као река Гружа. Више пута помињани С. Мијатовић, када говори о потезуЂерђелин, западно од села, такође помиње локалитет бање: Друга је варош била наместу Ђерђелин код Бачине и пружала се низ Ђерђелинску косу до Товарњаче,места у равници Каленићке реке. Ова је варош имала бању-купало, од које се иданас налазе развалине. Та је бања била на крају вароши у долини Каленићске реке.73

На другом месту Мијатовић каже: Милићевић прича да је ова бања билаЦарице Милице, али мени нико у Бачини није могао да потврди, пре ће бити да јеиз римског доба. Чини се да је највероватнија последња опаска С. Мијатовића,односно претпоставка, да је реч о античком локалитету. Инсистирање све тројиценаведених аутора да се овде налазе остаци бање или купатила, могли би упутити напретпоставку да би ту требало тражити античке терме. На жалост, екипи Народногмузеја у Крушевцу није успело да им уђе у траг.

С. Мијатовић о Бачини пише и следеће: На месту Ђерђелину некад билаварош, звана такође Ђерђелин. У Ђерђелину има и данас зиданих бунара, за којекажу да су из тог времена. Затим имају зидине од некаква градића, које се једвапознају. У Грабовцу пак има нека развалина за коју се прича да је бања, која је тубила. До бање је стара чесма, а одмах до ове развалине за коју се држи да је одцркве. Близу ове црквине је место Товарњача, где су се вели товариле иразтоваривале камиле, које су доносиле робу граду Ђерђелину. У Ђерђелину иоколини и данас се налази стари римски новци, старе мамузе, косе, мотике и другегвоздене и бронзане ствари..

На северној страни Бачине има неко старо гробље, које се зове ЧивутскоГробље, где су, веле, покопани неки Чивути, који су ту изгинули. У близини овогагробља имају два запуштена и забатаљена бунара, а до њих нека развалина, закоју се тврди да је била црква. Пре неколико година у атару овога села ископан јеједан печат на коме пише турски Суд општине бачинске, а код основне школе некастара икона.74 Ипак у северном делу села Бачине, на локалитету „Орнице“,рекогносцирањем се ушло у траг античком објекту. На имању Д. Јовановића уконфигурацији терена се уочавају остаци архитектуре, а на површини се налазитипична римска касноантичка керамика.75

ИзбеницаУ дну села Избенице у непосредној близини Бачине, према бачинским

виноградима, код састанка Сувајског потока са Избеничким потоком, налази сепотез „Селиште“, где је по локалном предању било некад село. На том су местуразвалине, око којих се налази стари римски новац, како нам говори С. Мијатовић.76

ЦерницаУ окружју Ђерђелина, односно Ђерђелинског потока, налази се и село

Церница, где такође бележимо неколико случајних археолошких налаза. РатомирМилошевић из тог села, приликом обраде земље у Церничком потоку, између местазваног „Чукар“ и „Врлетнице“, нашао је неколико археолошких предмета.



73 С. Мијатовић, нав.дело, 272.74 Исто, 36575 Д. Рашковић, Стање истражености античких налазишта Расинског округа- трагомрекогносцирања Драгослава Срејовића и Николе Тасића 1954. године, Научни скуп: РадДрагослава Срејовића на античкој археологији и историји, Крагујевац 2003, 31-57.76 С. Мијатовић, нав. дело, 361.

Пронађени су: камена секира, дужине 13 cm, са извученим делом за сечење и тупимделом на коме се налази пробушен кружни отвор за држаљу. Камен ситнозрнизеленкасти пешчар; такође и камена секира од финог сивог камена са примесамацрних шара, дужине 8 cm. На тупом задебљаном делу налази се отвор за држаљу;затим мала камена секира од светло сивог камена на којој се види више покушајаобраде са стране и на месту отвора, дужине 4 cm; такође и два пршљенка, оштећенкамени пршљенак средином преполовљен, од зеленкастог ситнозрног каменадимензија 7 x 5 cm и пршљенак од смеђе печене земље, димензија 2 x 2 cm.

МаскареКао што смо у уводном делу напоменули, на југосточном крају Маскара, на

потезу званом Врбак, на путу ка висећем мосту преко Западне Мораве налази се„Селиште“, један од најстаријих неолитских локалитета варваринског краја. Од са-ме леве обале Западне Мораве удаљен је око 300 m, а од висећег моста око 900 m.Надморска висина је 140 m. Смештен је на платоу са стрмим одсеком висине 4-5 m,мало одвојен од алувијона Западне Мораве. Уз саму ивицу овог дела маскарскогатара, како смо већ напоменули, још 1890. године је прокопан усек према маскарскојскели. Захваљујући том усеку који у највишем делу досеже висину до 5 m, на виде-ло је изашао профил који јасно показује културну стратиграфију археолошког нала-зишта. Овај локалитет је ушао у литературу под називом „Усек према скели А“ и„Усек према скели Б“77. У отвореном профилу на одсеку, као и у профилу који је на-стао просецањем пута, од села ка висећем мосту, видљиви су фрагменти керамике.Културни слој на профилима је око 2 m, а уочавају се и укопи нејасне намене јер сене може без истраживања одредити да ли су јаме или стамбени објекти. Осим уукопима стратиграфија је непоремећена и у горњем обрадивом делу. У најнижемделу профила налази се протостарчевачки материјал, док је изнад њега нађенматеријал из гвозденог периода.

Од протостарчевачког материјала јављају се фрагменти већих или мањих ло-птастих здела „S“ профилације, коничне зделе и делови питоса. Истиче се фрагме-нат веће лоптасте зделе „S“ профилације, црвено бојене глачане, која је на трбухуукрашена моделованим пластичним налепцима. Фрагменти керамике припадајугрубим и финим посудама. Фактура може бити пречишћена или помешана са пле-вом или песком. Украшавање се своди на неколико техника, барботин и бојење цр-веним премазом. Огрубљивање посуда или барботин налази се на неколикофрагмената. Боја варира од светло мрке до црвене. Нађене су и кремене алатке и јед-на силификована кост. Да је постојао стамбени објекат говори и налаз поднице ог-њишта са премазом и комад лепа са отиском облице и већи керамички тег. Неколикофрагмената керамике упућује нас да је овде реч и о насељу из гвозденог доба I.78

Прегледом археолошких записника Археолошког института у Београду,констатовали смо да се на локалитету „Селиште“ у Маскарама, на имању ПетраСтојковића, на површини налази керамика и римске тегуле, а такође се на површинипримећују и остаци малтера. Међу керамиком уочавају се и примерцисредњовековне керамике.Половином XX века власник Стојковић је на овом имањупронашао доста пропао и тешко читљив ситан римски бронзани новац.79 На имању



77 М. Стојић, Г. Чађеновић, нав. дело, 174-175.78 М. Стојић, Г. Чађеновић, исто79 Документација о рекогносцирању Археолошког института у Београду из 1953.године,под руководством Б. Сталио и Р. Галовић, налази се у Архелошком институту у Београдуи Народном музеју у Крушевцу.

Милована Пантића, а како се каже у записнику на локалитету „Село“, а вероватноје реч о истом „Селишту“ у профилу Западне Мораве, константован је културнислој који садржава фрагменте римске керамике и нагорелих костију.

Занимљив је опис археолошке целине у селу Маскаре, опет у поменутом радуС. Мијатовића „Темнић“: У Доњој Мали до Мораве имају неке старе пећине у којимасу изгледа некада печени земљани судови.80 Могуће да је у овом случају реч оцигларској пећи, истој онаквој каква је пронађена у суседном Сталаћу или у нештоудаљенијем Чукојевцу код Краљева.81

У току рекогносцирања које је предузео Народни музеј Крушевац у атарусела Маскаре, откривен је и локалитет „Ледине“ удаљен око 2 km од локалитета„Селиште“, смештен на стрмом неприступачном одсеку, висине око 8 m,непосредно уз ток Западне Мораве. У једном укопу у лесоидним глинама нађен јепраисторијски материјал, тачније речено фрагменти питоса - вероватно избронзаног доба. Већи део укопа је однет због ерозије. По начину појављивања упрофилу, конфигурације објекта, као и према материјалу, може се закључити да серади о стамбеном објекту.

Што се каснијих археолошких периода тиче, истраживачку радозналостархеолога понајвише привлаче остаци утврђења на локалитету „Бедем“, односношира околина села Маскара, смештеног уз леву обалу Западне Мораве, управонасупрот средњовековног утврђења Сталаћ82 Данас је локалитет удаљен пар стотинаметара од обале реке, али је све до Другог светског рата река текла непосредноиспод утврђења. Као што је већ речено, „Бедем“ није непознат археолошкојјавности, присутан је у археолошкој литератури од последње деценије XIX века.83

Већ поменути први познати посетилац локалитета, инжињер Сава Браљинац, кадапише о Бедему између осталог каже: Развалине леже на висоравни над Моравом истране образују квадрат коме свака страна износи од прилике 100 m. Дебљиназидова околних већа је од метра. Осим зидова који образују речени квадрат има ихунутра у квадрату још а неки са округлим ћошковима. Поред овога имају и некизасвођени канали који изгледа воде у дубину. Опеке су двојаке Мале и Велике. Малесу као обичне наше данашње, а велике с дугачке 32, широке 29 а дебеле 4 cm. Одствари казаше ми да је пре неколико година нађен одломак једног гвозденог наxакаи одломак од сабље а од новца један златан новац још пре 10 година, и један сребрниновац који је веле послат у Београд.84

Пионир ширег и озбиљнијег истраживања овог краја био је учитељ МихајлоРизнић, који је први обавио наменски археолошки обилазак терена и публиковаоподатке о локалитету. М. Ризнић, наводи димензије утврђења од 156 x 132 cm,зиданог од камена и опеке наводећи димензије опека као С. Браљинац (32 x 29 cm)и дебљине зида 1,25 m. Каснији аутори углавном даље преписују ове податке.Најбољи познавалац овог краја С. Мијатовић, 1905. године каже: Град је откопанпре 15 година. Данас се увелико руши, а касније од истог разноси се по селу, радиподизања кућа.85 Археолошки институт из Београда рекогносцирао је територију



80 С. Мијатовић, нав. дело, 344.81 Н. Љамић - Валовић, Античка цигларска пећ у Чукојевцу, Зборник радова Народногмузеја Чачак, XV, Чачак 1985, 21-38; Д. Минић, Цигларска пећ у Сталаћу, Старинар,нова серија XL-XLI (Београд 1989-1990) 309-315.82 Д. и М. Гарашанин, Археолошка налазишта у Србији, Београд 1951. 204.83 М. Ризнић, Старине у планини Мојсињи и околини, Старинар новембар 1891, 71-91.84 С. Браљинац, нав. дело. 57.85 С. Мијатовић, нав. дело, 344.

села Маскара 1953. године, а највећи допринос познавању археолошкепроблематике Темнића дала је својим дугогодишњим радом на овом теренуархеолог Народног музеја у Крушевцу Емилија Томић.86

Археолошка ископавања локалитета „Бедем“ Народни музеј Крушевац језапочео 2001. године. Ископавања су показала да је овде реч о вишеслојномналазишту. Послужимо ли се периодизацијом живота на овом локалитету М.Стојића и Г. Чађеновић, закључујемо да праисторијски слојеви оваг налазиштаобухватају период од бакарног доба, културне групе Криводол-Салкуца-Бубањ,преко бакарног доба културне групе Баден до средњег бронзаног доба ватинскекултурне групе. Истичемо да је Бедем највеће насеље баденске културне групе досада пронађено у Поморављу. Такође је од посебне важности да је локалитет Бедемпотврдио снажну присутност ватинске културне групе у зони става Западне Моравеи Јужне Мораве. Живот у гвозденом добу текао је од гвозденог доба I, гвозденогдоба Iб, до у млађе гвоздено доба.87 Сви ови налази материјалне културе изразличитих епоха на левој обали Западне Мораве, у зони моравског става,упозоравају нас на стратешку важност овог положаја, при чему је можданајзанимљивији аспекат живота на „Бедему“ рановизантијски период. Конкретно,„Бедем“ је једно од ретких рановизантијских утврђења смештених y моравскојдолини, на левој обали Западне Мораве. Претпостављамо да је утврђење подигнутоу време грађевинске обнове цара Јустинијана I, када су као последњи покушајодбране од сталне варварске опасности обновљена и новоподигнута многаутврђења у балканским провинцијама.

Село Маскаре смештено је у дну природног амфитеатра којег чине источнепадине Темнићких брда и равна моравска долина. У непосредној близини је спојЈужне и Западне Мораве, чијим долинама пролазе значајни стратегијскикомуникацијски правци, који се настављају долином Велике Мораве. У близини, насамо неколико римских миља, пролазила је главна комуникација на Балкану, тзв.Цариградски друм. Рановизантијско а можда и келтско утврђење „Бедем“ у селуМаскаре је било типична тврђава, чији је основни задатак контролисање ушћа двејувеликих река.88 Претпостављамо да је једна од намена, због комуникацијскихпогодности било прикупљање хране и дистрибуција околним утврђеним насељима.Најзанимљивији објекат пронађен приликом археолошких истраживања простораунутар бедема овог утврђења су остаци рановизантијске базилике. Налаз оваквогцрквеног објекта још један су аргуменат који говори о важности овог стратешкогположаја. Међутим, сматрамо да управо због комуникацијске повезаности истратешке важности, али и због релативно плитког рановизантијског археолошкогслоја, утврђење у рановизантијском периоду није дуго живело. Вероватно су првиаварски походи присилили Византинце да напусте ово утврђење. Овакве тврђавенајчешће имају стратегијски значај јер контролишу комуникацијске правце, који поправилу иду речним долинама. Није никаква новост тврдити да је у Горњој Мезијиглавни војни стратегијски правац ишао долином Велике Мораве и даље долиномЈужне Мораве до Ниша, одакле се рачвао долинама Нишаве и Јужне Мораве иВардара. Главни упоредни стратегијски правац за исто војиште је била долинаЗападне Мораве. Ова два правца су се сустицала управо код става Јужне Мораве и



86 Археолог Емилија Томић радила је у Народном музеју у Крушевцу од 1955. до 1990.године.87 М. Стојић, Г. Чађеновић, нав. дело, 163-17588 Важност утврђења на локалитету Бедем истиче и A. Jovanović, A Comment on a BronzeMaedallion of Antoninius Pius, Macedonian Numismatic Journal, 2, 1996, 52.

Западне Мораве, односно код археолошких налазишта „Селиште“ у селу Варварин,„Бедему“ у Маскару и Град Сталаћу, тј. „Кули Тодора од Сталаћа“, преко путаМаскара.89 Због тога је ту у Сталаћу било смештено и једно од најјачихсредњовековних утврђења Моравске Србије. Ту је затим једно од најповољнијихместа за базирање речне флоте на Морави, где је и Турска флота била базирана уXV и XVI веку. Флоту је чинило од 80 до 100 шајки, а према подацима путописцаБертрадона де ла Брокијера, чувала ју је турска посада од 300 људи који су семењали свака два месеца. Територија тзв. уже Србије одговара подручју ГорњеМезије где је војно-стратешка осовина моравска долина, од ушћа Нишаве па доушћа у Дунав, са три релативно издвојене, али стратешки повезане зоне - Моравске,Тимочке и Подунавске. Најзначајнија је Моравска операцијска зона која би се моглаподелити на три поља, Великоморавско, Западноморавско и Јужноморавско. Оватри поља су усмерена ка Сталаћу, те се по значају, за Моравску операцијску зонуистиче простор између Параћина и Ниша. Такав положај један је од разлога штосу трасе многих комуникација од праисторије, антике, средњег века па до данас,логично бирале пролазе поред локалитета „Бедем“. У првом реду то је пут који јепаралелно са Цариградским друмом на десној обали, пратио леву обалу ВеликеМораве. Локална предања у селима уз леву обалу Велике Мораве говоре опостојању велике вароши од Јагодине до Крушевца.90 Тај свакако значајан путниправац, идући уз леву обалу Западне Мораве, морао је негде код данашњегМакрешана или Јасике прећи на десну обалу, одакле је даље настављао долиномРасине ка Јастрепцу и Копаонику. Негде код данашњег Крушевца овај друм јевероватно секао пут који је ишао долином Западне Мораве бар од подручјаданашњег Чачка и тамошњих рановизантијских утврђења. Постојао је сигурно инекакав прелаз између Маскара и Сталаћа, тако да би један крак тог одвојка ишаопреко Мојсињске горе и Града Сталаћа, а други преко Ћићевца на римско насељеПресидиум Дасмини, а у касноантичком и рановизантијском периоду премамагистралном моравском друму и рановизантијским утврђењима на ивицамаВеликоморавске долине и долине Јужне Мораве. Из турских извора знамо да је уовом крају још у XV веку био веома развијен колски саобраћај, за шта је биланеопходна већ постојећа добра развијеност друмске мреже.91

БошњанеСело Бошњане је према локалној легенди, добило име по легендарном Бошку

Југовићу, јер су се, како кажу, у самом селу налазили његови виногради и подруми.Такође, у селу постоји занимљива, такорећи археолошка прича, да су након турскогосвајања Срби затрпавали своје цркве. Поред Бошка Југовића, мештани своје селовежу за још једну легендарну личност - Облачић Рада. Наиме, на локалитету „Грчкакоса“, северно изнад села, налазио се његов летњиковац. Што се археолошкихналаза тиче, на потезу „Грчка коса“, конкретно на положају „Трговачко поље“,мештанин Војкан Симић је пронашао гвоздено копље, за које можемо рећи да



89 О војно-стратешким могућностима кориштења речних долина Србије видети у:Живадина П. Јовановића, Војна-стратегијска географија, Београд 1924, 8-37; ЗденкоЈ. Аљанчић, Војна Географија, I књига, Београд 1922; Коста Р.Ђорђевић и Драгутин И.Живановић, Војна географија, Основни део, Београд 1935. и нарочито Ј. Драгашевић,Војна географија Илирског тропоља, Београд 1880. 90 С. М. Мијатовић, Белица, Београд, 1948, 47.91 Постоји велики број директних турских извора о друмском саобраћају већ у XV веку,а за каснији период имамо и извештаје путописаца.

припада средњовековном периоду. Приликом обиласка 2008. године, екипаНародног музеја Крушевац, овде није уочила никакве археолошке остатке. Сатерена Бошњана потиче још један случајан налаз гвозденог копља, овај пут реч јео копљу са кратким тулцем, кружног пресека, листоликог облика, који датујемо усредњовековни период.92

Рекогносцирањем Народног музеја Крушевац 1978. године, у доњем делусела на издигнутој тераси, источно од Западне Мораве око 1 km, а према селуМаскаре, пронађен је локалитет „Орнице“. Локалитет припада најстаријем слојунасељавања у овом делу Србије, тзв. старчевачком периоду. Јавља се неолитскакерамика карактеристична за овај период, добро печена од пречишћене земље.Одатле потичу налази као што су фрагмент црвено печене тунеласте дршке одпречишћење земље већег суда, фрагмент украшен импресом, фрагмент разгрнутогобода већег суда дебљих зидова са остатком брадавичасте апликације на врату,фрагмент задебљаног обода коничног врата смеђе боје, непречишћење земље. Одфрагмената из бронзаног доба, пронађени су фрагменти дна без профилације ифрагмент дна са профилацијом на прстенастој нози, два фрагмента са истиммотивом од отисака прстију, фрагмент са пластичном траком и фрагмент обода наспољној страни од отисака прстију.

На путу између Бошњана и Шанца, на старој речној тераси Западне Моравеблизу потока Коларца који се ту недалеко улива у Западну Мораву, приликом ископаканала за гасовод, пронађен је археолошки локалитет који према налазима датујемоу енеолит и бронзано доба. Нађена је атипична керамика, кремене алатке, великифрагменти лепа и гореле керамике. Керамика је рађена од непречишћене земље сатраговима песка у фактури. Фрагмент биконичног суда је са вертикалнимканелурама и рупицом на рамену.

Најзанимљивији археолошки локалитет у атару села Бошњана је„Бошњанско Селиште“. Према С. Мијатовићу: За 2 км од села, идући уз реку, надесној страни реке, било је некада село. На томе месту налазе се неке рушевине,за које се прича да је то била црква. Затим се находе стари новци, већином римски,комади од земљаног посуђа, стреле и копља. По једнима се то село звало Дренац,а по другима Буковац.93 Приликом рекогносцирања 2008. године, аутор овог текстаје дошао до информација да је на потезу „Селиште“, односно на ужем локалитету„Церјак“, Животије Стефановић пронашао грнчиће, више стрела, огњишта, пепео,црну земљу, дршке лонаца, цигле. Исти Животије Стефановић на свом имању јепронашао и камену секиру коју је поклонио основној школи у Сталаћу. Другукамену секиру је на свом имању пронашао Бобан Стојановић и она се налази упоседу налазача.

Бошњане је такође локалитет са занимљивим налазима античког порекла.Вероватно је током римске доминације било на траси вициналних комуникација,најпре оне која је пратила леву обалу Велике Мораве, или оне која се из правцасеверозапада, данашње Шумадије, долинама Каленићке и Вратарске реке, спушталапрема моравском друму.

На њиви Животе Станковића, такође на потезу „Селиште“, уочава се некакватемељна зона која се може детектовати правилним потезима суве траве, широкими дугачким толико да изгледа као да се ту, под земљом, пружају некакви зидови. Напотезу „Селиште“, код „Циганске куће“, при орању је пронађена остава сребрног



92 Народни музеј Крушевац, књига инвентара, инв. број, 3204.93 С. Мијатовић, Темнић - Антропогеографска студија, Београд, 1905, 329.

и бронзаног новца. О каквом се новцу тачно ради, није познато. У двориштуМомчила Јаћимовића у самом центру села проналази се римски новац.94 Са подручјасела Бошњане потиче и налаз два раоника преклопљених један преко другог.Раоници речито говоре о развијености античке пољопривреде. Случајно супронађени 1966. године, на дубини од 30 cm, на локалитету „Гај“, на имању увласништву Данила Савића из Бошњана.95 Раоници су приликом налаза билипреклопљени један преко другог. Реч је о раоницима с дугим отвореним усадникоми сечивом у облику троугла. Идентичних су димензија, дужине 21,5 cm, а ширинасечива је 8,4 cm.96

На северозападном делу Бошњана, на платоу „Градина“, СтојанПетронијевић је на свом имању 1955. године пронашао оставу бронзаног новца IIIвека ковање Виминацијума и Дакије. Део оставе је нестао, док је део од 61 комадаковања Виминацијума и 2 комада Дакије откупио Народни музеј Београд. Распоноставе на основу сачуваног новца иде од ковања Гордијана III до Требонијана Галаи Волусијана. То је свакако још један од речитих сведочанстава о немирима наподручју Поморавља средином III века.97 Вероватно је и римско насеље уБошњанима страдало или деловањем латрона - античких балканских „хајдука“-разбојничких дружина, или током провале која је 254. године стигла моравскомдолином. Петронијевић, међутим, музеју није предао сав пронађени новац већ јенеколико задржао за себе, међу њима и један сребрни денар Фаустине старије.

Најзначајнији појединачни налаз античког периода у Темнићу, пронађентакође као и многи овдашњи налази, на почетку 20. века, потиче управо изБошњана. Реч је о бронзаном суду пронађеном приликом једне екскурзије у Бошњанеоткупљен од једног тамошњег сељака, како каже Милоје Васић у свом извештајуиз 1905. године. Овоме Васић још додаје: Суд је случајан налазак; вероватно јеостава; а по достави, у налазача се налазе још и други комади из овог наласка којион сада прикрива. На жалост, претпоставка се доцније није показала као тачна, и уНародни музеј Београд ипак је доспео само један суд. Реч је о добро очуваном суду-крчагу-олпе од бронзе, на чијем је рамену тауширањем сребрних листовапредстављен венац од ловоровог лишћа и плодова. Дршка суда је масивна,аплицирана на усну суда. На горњем лучном делу сачуван је украс у облику гуштеракоји је делимично оштећен. Доњи део дршке завршава у облику орла са раширенимкрилима који у канџама држи змију. Овај луксузни суд можемо да вежемо заалександријску тераутику од III до I века пре Христа.98 Каснолатенски слој пронађенна оближњем „Бедему“ наводи нас на помисао да овај луксузни налаз треба везатиза време келтског присуства у овом делу Поморавља. У прилог овоме иде и тврдњаЂ. Мано-Зисија: Ово касније хеленистичко ремек дело рађено је у александриској



94 Познавање топографије налазишта у селу Бошњане захваљујемо мештанинуМирославу Јовановићу-Шондићу.95 Књига музејског инвентара Народног музеја Крушевац, III, бр.158, 11.маја 1966. г.96 Д. Рашковић, Н. Ђокић, Резултати рекогносцирања античких налазишта икомуникација на подручју Јужног Темнића, Гласник Српског археолошког друштва,13, Београд, 1997, 135-146.97 Б. Борић-Брешковић, Две оставе бакарног римског новца Виминацијума и Дакије,Зборник Народног Музеја, XIII-1, 1988, 89-101.98 T. Schreiber, Die Alexandrische terautik, Untersuchungen über die griechiche Gold-schmiedekunst im Ptolemaerreiche, Abhandlungen der Philologisch-historichen Classe derKöniglich Sächischen Gesellschaft der Wisschenschaften, vierzehnter band, I. Teil, Leipzig,1894, 355-361.

традицији негде од III - I века пре Христа.99 Овако датовање апсолутно одговаракаснолатенском слоју „Бедема“ у Маскарама. На жалост није познато тачно местоналаза овог занимљивог суда.

Велики ВетренИнтензиван каснолатенски слој пронађен на „Бедему“, каснолатенска

керамика пронађена „под бањом“ у Бачини, као и бронзано олпе из Бошњана,можемо да вежемо за велики скупни налаз келтских предмета са највишег врхаЈухора - Велики Ветрен - који такође једним делом улази у оквире општинеВарварин100 Археолошки материјал са Великог Ветрена заслужује посебну пажњу,јер нам он показује развој живота на углавном неистраженим градинскимналазиштима у окружју Јухора.

Локалитет Велики Ветрен који се налази на највишем врху Јухора визуалноконтролише готово цело Поморавље, па и коминикације уз Велику Мораву, што јеочито било разлог за смештај утврђења које је на овом месту постојало у вишеархеолошких епоха. Најпре као бронзано добно, па гвоздено добно стратешкоутврђење, о коме нам сведочи археолошки материјал, затим каснолатенско утврђењео коме сведочи велики налаз оружја и коњске опреме, и на крају утврђење израновизантијског периода које сведочи неколико типичних налаза из тог периода.Налази из времена римске власти и налази средњовековног периода опет намговоре да је овај положај био кориштен у римском периоду и у средњем веку каостратешка осматрачница.

Најзанимљивији је свакако скупни налаз предмета датованих у каснолатенскипериод у коме су између осталог: 14 гвоздених коњских жвала, 14 копаља, 3 ножа,3 огрлице - торквеса, пар мамуза, 2 копче, велики штит, бронзана дугмад,разводници за ремење коњске опреме, алке, окови спојнице, клинови.101 Свеукупноје било преко 400 металних предмета, који су чинили коњаничку опрему за 14коњаника које се вероватно чинили посаду утврђења.102 Присуство Скордиска уВеликоморавској долини већ је давно позната чињеница. Чувени галски поход наДелфе из 280. године пре Христа вероватно је захватио и овај крај. Налаз на Јухору,Варварински крај уврштава у ретка подручја у Поморављу са непобитно доказанимвојним присуством Скордиска. Скордисци су се судећи према најновијим налазима,у периодy негде од III-IV века пре Христа, снажно утаборили на најважнијимстратешким тачкама у крушевачком крају, на Јухору, у Маскарама надомак ставаЈужне Мораве и Западне Мораве, у Крушевачкој котлини. .

Поточац - “Градиште” - ”Милошев град”Сличан је положај суседног, нешто нижег утврђења, званог „Градиште“ или

„Момчилов град“ у селу Поточац. Ту је као у случају Великог Ветрена реч овишеслојном градинском насељу из старијег гвозденог доба смештеном на теменујезичастог огранка Јухора, које доминира средњим делом Параћинске котлине.



99 Ђ. Мано-Зиси, Антика у Народном музеју у Београду, Београд, 1954, 16100 Налаз је пронађен захваљујући открићу Томислава Стефановића из села Рашевицапод Јухором, који је он потом поклонио Народном музеју у Београду.101 М. Стојић, Велики Ветрен, Београд, 2003102 M. Stojić, Le Depot de Parures, D armes et de pieces de harnias du site de Veliki vetren

dans le massif du Juhor, Le Djerdap/ les portes de fer a la deuhiememoitie du premier mil-lenaire av. Verten dans le massif du Juhor, Le Djerdap /les portes de fer a la deuhieme moitiedu premier millenaire av. J. Ch. Juscqu aux gurres daciques, Beograd, 1999, 105-107.

Локалитет “Градиште” једно је од ретких сличних локалитета на коме су вршенаархеолошка ископавања. Културни слој гвозденог доба је танак и поремећен. Налазечини керамика која се налази у Јагодини и Параћину. Много је значајнијакасноантичка фаза живота овог утврђења које је данас скоро до темеља порушено.Утврђење је издуженог овалног облика, приближних димензија 250 x 100 m.Површина заравни на коме се утврђење налази постепено се диже, тако да јевисинска разлика два краја утврђења око 3 m. Са три стране утврђење омеђујунеприступачне стрме падине, док је приступ могућ само са североисточне стране.Бедем је очуван до висине од 60 до 20 cm, док је дебљина бедема 1,20 m, са темељомдубоким 80 cm, постављеним на стеновиту подлогу. Појединачни налази косира,гвозденог звона, ножева, уобичајене кухињске керамике, говори о интензивитетуживота на „Градишту“. Налази типични за VI век, као коштани чешљеви, коштанеоплате, фибула са посувраћеном стопом, помажу нам да утврђење датујемо у VIвек. Занимљив је налаз типичне гепидске кермике који нас упућује дапретпоставимо боравак германских најамника у посади утврђења.103

Према С. Мијатовићу, јужно од града налази се нека рушевина за коју сетврди да је од придворне цркве Војводе Момчила. Поред „Момчилова града“ иВеликог Ветрена можда је пролазио један планински пут ка долини реке Лугомир,према утврђењима на западним странама Јухора. Код С. Мијатовића налазимопомен тог пута: На врху Ветрње, кажу, била ветрењача Војводе Момчила, од кудадолази и име том вису, а одмах испод виса су остаци од старог друма Цара Лазара,који је везивао Крушевац с Крагујевцем.104

Немирна времена, неизбежна последица ратних дешавања у време каснеантике, свакако су изазивала и несигурност на путевима посебно оним који су ишлипреко брдских превоја, где су деловали латрони - антички хајдуци, пљачкаши ипобуњеници који се нису покоравали никаквој власти. За осигурање брдскихдрумских праваца и држање у покорности планинских сточара, на брдским превојима,надомак племенских брдских заједница подизана су утврђења. Једно од утврђењакоје је имало такву улогу свакако је било и „Градиште“ –„Момчилов град“.

Западни део варваринског крајаНа западном делу општине Варварин диже се набрано, готово брдовито

подручје, које можемо дефинисати као део предела где се јужни обронци Јухорасастају са источним деловима невисоких Гледићких планина, и где отприликепрестаје Темнић и почиње Левач. Углавном ту се налазе села: Мареново, Залоговац,Вратаре, Падеж, Парцане, Доњи Крчин, Средњи Крчин и Горњи Крчин, Карановаци Тољевац. Кичму овог краја чини Вратарска, или како је зову, и Залоговачка реказависно од атара села кроз који пролази, а која је у ствари део комуникацијскогправца који се из области Шумадије и Левча спушта у Поморавље. Један крак друмаиде правцем преко села Вратаре у коме је пронађена остава римског новца IV века,затима преко села Залоговац и Парцане, где је пронађена остава римског новца IIIвека, ка месту „Сватовско гробље“, где се стицао са друмом из правца Бошњана. Путје од Залоговца могао ићи и правцем села Мареново преко села Тољевац, равно улевачки и белички крај.

Комуникацијску важност пута од Бошњана за Вратаре, Падеж, Парцане,Мареново и даље прена Левчу, јасно је уочио тамошњи народ који о томе испреда



103 М. Брмболић, Рановизантијско утврђење на Јухору, Зборник радова Народног музејау Београду, 12-1, 1986, 204104 С. Мијатовић, нав. дело, 272.

легенде. Тако је Вратаре, према легенди, добило име током борби темнићкиххајдука и Турака. Централна тема легенде је потера за хајдуцима. Потера се одвијана правцу Темнић-Левач, а хајдуци бежећи у правцу Левча иду преко Вратара.105

Кроз причу се у ствари може пратити комуникација која подручје става ЗападнеМораве и Јужне Мораве, долином Вратарске реке, преко „Селишта“ у Бошњанима,села Вратара, Падежа, Коморана и локалитета „Писарево брдо“, „Сватовскогробље“, „Девет дубова“, „Стеванов гроб“, води према вишеслојним утврђењима -утврђењу „Градиште“ у Опарићу и утврђењу „Град“ у Превешту, а напослетку ипрема средњовековном манастиру Каленић. Сам реч „врата“ је окосница ове приче.Врата се налазе у Вратарима, а прича о „вратима“ за прелаз према Левчу, јасноговори да је свест о важности овог данас потпуно неважног друма још присутна уовдашњем народу. Вратаре је можда имало чак и улогу раскршћа неколико друмова.Поред већ поменутог из правца моравског става, ту је друм који је могао долазитииз правца прелаза преко Западне Мораве и крушевачке котлине, код вишеслојноглокалитета „Кућиште“ у селу Шанац, или евентуално, и из правца прелаза кодЈасике, односно Крушевца. То што су у легенду умешани хајдуци само је савременаинтерпретација једне прастаре темнићке легенде.

МареновоНа вишем делу, или боље речено, на брдском билу изнад села, налази се

локалитет „Лужине“ са остацима насеља из периода млађег неолита, односнопериода Винча.106 На локалитету, код извора уз десну обалу потока Ђерђелин,налазимо остатке из периода бронзаног доба, односно ватинске културне групе.107

У левкасто издуженој котлини села Маренова често се налазе остаци римскогприсуства, односно неког римског насеља типа пагус или викус, а ту је откривена икасноантичка некропола. Почетком деведесетих година XX века, домаћин М.Вељковић из Маренова, ширећи иза куће простор свога дворишта, ископом је скинуооко 20 m² падине која му је смањивала дворишни простор. Према његовим речима,приликом ископа открио је 3 до 4 скелетна гроба. Гробови нису имали никакву гробнуархитектуру, али је зато у некима од њих било прилога. У гробовима, или у ископуван гробова, пронађено је 7 комада римског бронзаног новца III и IV века: 1 комадизлизане виминацијумске бронзе, 1 комад Аурелијана, 1 комад Константина I, 1 комадКонстантина II, 2 Констанција II и 1 комад Валентијана I.108 У једном од гробовапронађен је цео лончић, висок 9 cm, пречника реципијента 11,5 cm и пречника дна 7cm. Лонац је од бледо црвене земље, средње пречишћене са тамносмеђим премазомна спољној страни. Има разгрнут обод, кратак врат, лоптасто биконичан трбух и равнодно. Поред лончића, у једном од гробова на руци покојника пронађена је наруквица.Наруквица је затвореног типа, начињена од дебље бронзане жице кружног пресека.Затварање се врши помоћу мањег проширења у облику навоја дугог 9 mm, који сепричвршћивао на други нешто сужени крај жице.109



105 Д. Рашковић, Митови и легенде о археолошким налазиштима и споменицима уКрушевачком окружју, Митолошки зборник 5 (Рача 2002) 207-228.106 М. Стојић, Г. Чађеновић, нав. дело, 162.107 М. Стојић, Г. Чађеновић, нав. дело, 161.108 Д. Рашковић, Појединачни налази римског и византијског новца Народног музејаКрушвац, Нумизматичар, 21, Београд, 1998. (2000.), 63-15.109 Д. Рашковић, Н. Ђокић, Резултати рекогносцирања античких налазишта икомуникација на подручју Јужног Темнића, Гласник Српског археолошког друштва,13, Београд, 1997, 135-146.

Између села Бачине и Маренова, на билу изнад Ђерђелинске реке, али у атаруМаренова, 1969. године Станислав Јовановић из села Залоговац, пронашао је насвом имању оставу гвозденог алата. Остава је садржавала оруђа уобичајеног облика.У склопу оставе су нађена два раоника, масивно цртало, мотика, два српа, косир, двесекире, две крамп секире и кесер110 Оставу смо грубо датовали у антички период. Ооколностима налаза саме оставе можемо казати оно што нам је пренео самСтанислав Јовановић прилико обиласка локалитета. Алатке су пронађене уједноставном укопу на дубини од 30 cm, у једној њиви изнад десне обалеЂерђелинске реке. Пре и после овог налаза власник њиве никада на том положајуније пронашао никакав други археолошки предмет. Иначе, поред места овог налазапролази један занимљив пут који се од села Милутовац, преко топонима „ДеветДубова“, пење на било изнад Ђерђелинске реке и уз обалу овог потока спушта усело Бачину и варварински крај.

Из Маренова потиче и налаз, како се каже у старијој литератури, спиралногнакита за руку из бронзаног доба, који је Народни музеј у Београду набавио 1912године.111 Међутим, реч је о половини наочарасте фибуле из старијег гвозденогдоба.112

Народни музеј Крушевац набавио је још неколико случајних налаза из селаМареново. Тако је на локалитету „Пасјак“ Параскева Миладиновић пронашласредњовековну стрелицу са два пера.113 Абрамовић Маријан из Маренова пронашаоје гвоздену главу средњовековног буздована и две издужене средњовековнестрелице. 114

ПарцанеОстава у селу Парцане пронађена је 1960. године од стране дугогодишњег

сарадника крушевачког музеја Душана Давидовића из темнићког села Својново.Околности налаза и сама локација Давидовићевог открића оставе нису познати.Према подацима у музејској документацији, целокупна остава садржавала јестотинак комада, док је у музеј стигло 30 примерака, у распону од Гордијана III доВалеријана.115 Опет дакле, преко оставе римског новца, немирна средина III века,оставља свој траг преко којег дешифрујемо и датујемо живот римског човека наовим просторима. То је уједно још један знак постојања комуникације, али и знакделовања варвара или латрона средином III века Христове ере.

ВратареУ селу Вратаре на локалитету „Пескуша“ постоје трагови праисторијског

насеља. Из села Вратаре потиче и групни налаз бронзаног новца који је пронађенслучајно 1963. године приликом копања за електрично уземљење на имањуЈугослава Јовановића. Реч је о 22 комада новца с примерцима ковања Криспа,



110 Д. Рашковић, Античко оруђе од гвожђа у збирци Народног музеја Крушевац,Крушевачки зборник, 9/10 (Крушевац 2003) 81-100.111 М. М. Васић, Годишњак СКА, XXVI, 1912, 198. 112 Каталог метала, Праисторија I, Београд, 1954, 75 (инв. бр. 5498)113 Народни музеј Крушевац, књига инвентара .инв. број, 923.114 Народни музеј Крушевац, књига инвентара .инв. број, 3147-3150115 Д. Рашковић, Налази римског сребрног новца у ширем окружењу града Крушевца,Радионице и ковнице сребра (Акта научног скупа одржаног од 15. до 18. новембра 1994.године у Народном музеју у Београду), Монографије Народног музеја у Београду, 9,Београд, 1995, 197-206.

Константина I, и Константина II, Лицинија, Јовијана и Валентинијана I.116 Сликараспона владара упућује нас да у овом, истина мањем скупном налазу, тражимоодраз нестабилних времена из друге половине IV века када су Панонија и читавБалкан истрпели провалу Гота. Након смрти Валентинијана I у Бригецију 374.године и доцније, 378. године, великог римског пораза код Хадријанопоља, у комеје живот изгубио и сам цар Валекс, Готи су се раширили дуж целог Поморавља иПодунавља све до Јулијских Алпа уништавајући све пред собом.117

ПадежУ селу Падеж бележимо неколико појединачних налаза новца. Народни музеј

Крушевац поседује један денар ковање Антонина Пија. Према наводима С.Мијатовића: У Костуштевцу више села има неко старо гробље, за које кажу да јетурско. Око овог гробља налазе се комади мачева и стрела. На брду Лаз на осојнојстрани налазе се неки златни стари новци за које веле они који су виђали да су изДушанова доба.118

Залоговац У селу Залоговац не бележимо много налаза и налазишта. Само се у збирци

бившег Музеја кнеза Павла у Београду (данашњи Народни музеј) налази поменкамене секире и каменог жрвња из овог места. Налази су откривени пре Другогсветског рата. Материјал припада енеолитском периоду. Камена секира јеизгубљена.119 С. Мијатовић помиње да се на месту „Кованлук“ у селу Залоговацналазе стари новци, а да је на истом месту откопана калдрма „царског друма“.120

ТољевацУ селу Тољевац на положају „Доњи Маринковац“, према сеоској причи,

налази се турски град „Марковац“. Данас се на том месту може пронаћи цигларскиматеријал, тегуле и опеке које би могле да припадају римском периоду, иако не требаискључити ни средњи век.

Горњи КрчинНа месту где се данас налази Преображенска капела биле су рушевине цркве.

Ту се према С. Мијатовићу налазила камена плоча која је данас изгубљена.121

Средњи КрчинКада С. Мијатовић говори о Средњем Крчину на десној обали Калинићске

Реке, мало даље од ушћа Крушевичког потока, а на једној стрмој страни: постојеразвалине неке старе цркве, од које је сачуван престони и гробни камен. На том јеместу скоро подигнута црквица, посвећена Св. Ђорђу. Око ове црквице налазе сестарински , обично римски новци.122



116 Д. Рашковић, Појединачни налази римског и византијског новца Народног музејаКрушевац, Нумизматичар, 21, Београд, 1998. (2000.), 63-15.117 А. Јовановић, Прилог решавању проблема убикације Стридона, Уздарје ДрагославуСрејовићу, Београд, 1997, 396. 118 Исто, 332.119 Инвентар Уметничког. музеја, преисторија. Инв. број, 4530, 4537-4539120 С. Мијатовић, нав. дело, 272.121 Исто, 347.122 Исто, 348.

Доњи КрчинУ селу Доњи Крчин М. Васић помиње да је овде нађен просек и огрлица од

бронзе.123 Реч је о бакарној секири типа мађарске бојне секире из бронзаног доба Ц-Д. Предмет се налази у Народном музеју Београд.124

КарановацС. Мијатовић бележи да се у атару села Карановац налазе (...) неки бакарни

и сребрни римски новци.

ЗакључакНа крају овог рада можемо констатовати да преглед археолошких споменика

и налазишта варваринског краја указује на постојање континуитета археолошкихепоха и култура, од најстарије културе Старчево, до краја средњег века.

Према хронолошкој табели праисторијског периода у зони става ЗападнеМораве и Јужне Мораве, живот у овом крају почиње око 6400 година пре Христа иконтинуирано траје до Христове ере. Најстарија насеља овог краја која припадајукултури Старчево су „Селиште“ и „Усек пута ка скели А“, у селу Маскаре и„Орнице“ у селу Бошњане, који се налазе уз саму обалу Мораве, а што је положаји винчанског насеља на „Селишту“ код Варварина. Насеља су дакле, заузималанајповољније положаје, на терасама заштићеним од високих водостаја нанајплоднијем делу Горњоморавске котлине.

Бронзано доба, односно период енеолита, започиње насељима наузвишењима. Таква насеља, градинског типа, подизана су од почетка енеолита докраја гвозденог доба. Градине из бакарног и бронзаног доба налазе се на нискимпланинским огранцима који су тешко приступачни. На градинама ових периоданису констатовани одбрамбени објекти. Такав је можда положај на Чукарку, у селуОрашје. Далеко највећи број градина у Поморављу потиче из старијег гвозденогдоба а хронологију развоја утврђења овог краја можемо сагледати премапронађеном материјалу на локалитету утврђења Велики Ветрен. Тај материјалречито потврђује континуитет од бакарног, бронзаног и гвозденог доба, римскогпериода и средњег века.

Насеља и некрополе из бронзаног доба: „Ледине“ у Маскару, „Коларац“ уБошњану, у Варварину, Обрежу, Горњем Катуну, Бачини и „Бедем“ у Маскару, каои појединачни налази из Доњег Крчина и Залоговца, налазе се дуж целог низинскогдела варваринског подручја. Насеља из старијег гвозденог доба су углавном наречним терасама, било уз Мораву као у Горњем Катуну, Маскару или уз мањеречице као у Бачини-Ђерђелину.

За сагледавање хронологије живота у металним епохама у низинском делуподручја помаже нам археолошки материјал са једног од ретких истраживанихналазишта варваринског краја, локалитета Бедем у селу Маскаре, односнохронологија М. Стојића, којом се ово насеље датује од бакарног доба, културнегрупе Кроводол-Салкуца-Бубањ до краја латена, тј. од око 3600 година пре Христадо римског периода. Уз ово поново истичемо чињеницу да са Бедема потиче највећаколичина типичне керамике културне групе Баден у целом српском Поморављу ида је то један од важнијих локалитета ватинске културне групе у читавој зони ставаЈужне Мораве и Западне Мораве, што говори о стратешкој важности самог положајаи самог моравског става.



123 М. М. Васић, Годишњак СКА, XXVI, Београд, 1912, 198, Архива Народног музејаНиш, Темнићки срез124 Каталог метала, Праисторија I, Београд, 1954, 50 (инв. бр. 1796)

Каснолатенски период репрезентују не само велики налаз металних предметаса Великог Ветрена и керамика са Бедема у Маскару, већ и налази са локалитета“Под Бања” у Бачини, а такође и луксузни хеленистичи бокал из Бошњана.

О римској присутности сведоче керамички остаци из Бачине, Горњег Катуна,Обрежа и Маренова. Оставе римског новца из Бошњана, Варварина и његовеСелишта (код Варварина), Парцана, Вратара, говоре о прометној важностиподручја. Налази типичних фибула, оруђа и оружја, са утврђења „Градиште“ у селуПајковац, из рановизантијског су периода. Керамика и остаци одбрамбених зидинаи основе стамбених објеката са локалитета „Бедем“ у селу Маскаре су, можемослободно рећи, остаци јединог рановизантијског низинског утврђења у Поморављу.Средњовековни налази, као што су Темнићки натпис из Горњег Катуна и амфораиз Варварина, говоре о присутности бугарске и византијске државе у IX-X веку уовим крајевима. Налаз оставе сребрних наруквица са, претпостављамо, „Градишта“у Пајковцу и остаци насеља у Горњем Катуну, појединачни налази из Маренова,говоре о насељености у развијеном средњем веку у варваринској околини.

Археолошка ископавања су вршена само на једном локалитету, локалитетуБедем у селу Маскаре и то тек почетком XXI века, иако интерес археолошке наукеза овај крај почиње крајем XIX почетком XX века. Почетак интересовањаархеолошких кругова за варварински крај захваљујемо појединцима, угледниммештанима варваринске долине, трговцу Милији Миловановићу, инжињеру СавиБраљинцу, учитељу Милану Ст. Недељковићу, учитељу Ћ. Ивковићу и учитељуМихајлу Ризнићу. Већ 1905. године пионир српске археолошке науке Милоје Васићврши рекогносцирање и сондирање неколико локалитета у околини Варварина.Велику захвалност дугујемо и етнологу Станоју Мијатовићу који је у својојмонографији Темнић, изашлој такође 1905. године, забележио многе археолошкеналазе и локалитете у варваринском крају. На жалост, модерна савременаархеологија не придаје већи значај овом делу Србије, тако да се наша сазнањатемеље углавном на рекогносцирању Археолошког института у Београду иНародног музеја у Крушевцу, као и на темељу увида у случајне налазе који се чувајуу депоима Народног музеја у Крушевцу и Народног музеја у Београду. Такође јеважно знати и понешто о налазима који су данас изгубљени, а који су некада биличувани у Народном музеју у Нишу или Уметничком музеју у Београду. Можемо иконстатовати да наша знања о налазима и налазиштима нису равномернораспоређена о свим деловима овог подручја и то углавном захваљујући мањеминтересу археолошке струке и релативној забачености једног дела општинеВарварин. Тако ми нека сазнања о локалитетима у брдском делу подручја имамозахваљујући увиду у рад, неколико појединаца аматера археолога.Познато је да јевелики налаз металних предмета са локалитета Велики Ветрен пронађен од странеједног од аматера из варваринског краја. Налаз чине бројни метални предмети салокалитета Градиште у селу Пајковац, а смештени су у депоу Народног музеја уКрушевцу и такође су резултат поклона или откупа од појединаца археолошкихаматера. Само захваљујући тим налазима брдски крај Јухора није бела мрља наархеолошкој карти Србије. Међутим, за нека подручја брдског дела варваринскеопштине, као што су Карановац, Доњи Крчин, Средњи Крчин, Горњи Крчин,Тољевац или Пајковац, имамо врло мало података. У атарима ових села познајемоврло мало налаза и налазишта, иако нема никаквог разлога да не претпоставимо дасу и они једнако богата археолошка подручја као и сви остали делови варваринскогкраја.



Summary

ARCHEOLOGY OF VARVARIN AND THE SURROUNDING

According to the chronological table of the prehistoric period in the zone in paragraphWestern Morava and the South Morava River, life in this region began about 6400 years beforeChrist, and in course of the Christ era. The oldest settlements of the region belonging to the cultureStarčevo "Selište" and "Recess way to the scaffold A, in the village of Mascara and "Ornice" in thevillage Bošnjane, located along the banks of the Morava and the position and Vinča settlements"Selište "in Varvarin. The settlements are therefore occupied the best positions on terraces protectedfrom high water levels on the most fertile part Gornjomoravska Valley.

Bronze Age, that period eneolithic, starting settlements on high ground. Such settlements,as is commonly said - fort type, withdrawals from the beginning to the end eneolithic Iron Age.Forts from the Copper and Bronze Ages are on a low mountain spurs that are difficult to access.On the ruins of this period were no defensive structures. This is perhaps the position of the Cukarka,in the village of Orasje.

By far the largest number of ruins in the Morava originates from the early Iron Age fort anda chronology of the development of this area may look at the materials discovered at the site of for-tifications Great Vetren. This material eloquently confirms the continuity of copper, bronze and ironage, Roman times and Middle Ages.

Settlement and necropolis of the Bronze Age, "Ledine in Mascare," Kolarac the Bošnjane,in Varvarin, crop, Upper Katun, Bačina and "rampart" in a carnival, and individual finds from theLower Krcin and Zalogovac, are located along the entire lowland of varvarinskog areas.

Settlement from the Iron Age are mostly on the river terraces, as was the Morava in theUpper Katun, mascara or with minor rivers like the Bačina-Đerđelinu.

For understanding the chronology of life in the metal ages in the lowland part of the areahelps us to archaeological materials from one of the few investigated sites varvarinskog end, sitesrampart in the village of mascara, and a chronology of M. Stojic, which this settlement has beendated from the copper age, cultural group Krovodol-Salcuta-drum to the end of La Tene, ie. fromabout 3600 BC until the Roman period. With this re-emphasize the fact that the Bedema encouragesthe greatest amount of typical ceramic Baden cultural groups throughout the Serbian Morava andthis is one of the most important sites Vatin cultural groups throughout the area in paragraph South-ern and Western Morava Morava, which shows the strategic importance of the position and theMoravian paragraph. Late La Tene period represent not only a result of metal objects from theGreat vetren and ceramics from the walls of Mascare, but the site "Under the Spa" in Bačina, aswell as luxury helenística pitcher from Bošnjane.

The presence of Roman pottery remains from testifying Bačine, Upper Katun, crop andMareno. Hoards of Roman coins from the Bosnians, and his Varvarin Selista (at Varvarin) Parcani,porters, and talk about the importance of traffic areas. Published typical fibula, tools and weapons,the findings "Gradište" Pajkovac in the village, from the early Byzantine period. Ceramics and theremains of defensive walls and foundations of residential buildings from the site "rampart" in thevillage of Mascara, we can tell, the only remains of the early Byzantine fortifications of lowlandin the Morava. Medieval finds, such as Temnićki inscription from Upper Katun and amphoraefrom Varvarin, talk about the presence of the Byzantine State in the IX-X century in this region.Finding hoards of silver bracelet with, presumably, "forts" in Pajkovcu and remains of settlementsin the Upper Katun, the individual is from Maren, talk about the settlement in the High Middle Agesin varvarinskoj environment.



Александар БулатовићАрхеолошки институт, Београд

РУТЕВАЦ И ОКОЛИНА У ПРАИСТОРИЈИ

Абстракт: Зона става Јужне Мораве и Западне Мораве је једна од важнијихприродних комуникационих праваца на Балканском полуострву. У њеном југоисточномделу, између планина Буковик и Рожањ и река Јужне Мораве и Моравице налази сешири регион села Рутевца (Брадарац, Прасковче, Вукашиновац, Мозгово) који је биоготово континуирано насељен од неолита до данашњих дана. Закључено је да је таквунасељеност условила важна геостратешка позиција, јер је ова регија била деоалтернативног правца преко Ражањске удолине којом се избегавала Сталаћка клисура.

Кључне речи: зона става Јужне Мораве и Западне Мораве, Рутевац, Брадарац,Прасковче, алтернативни правац, Сталаћка клисура, неолит-гвоздено доба III.

Један од најважнијих природних комуникационих праваца у праисторији наБалканском полуострву била је долина Западне Мораве, која је повезивалаПоморавље са Подрињем и Полимљем и, посредно, са Јадранском обалом. Зонастава Западне Мораве и Јужне Мораве јесте чвориште ове комуникације и свакакоједна од важнијих регија на том комуникационом правцу. Ова зона обухвататериторију чију јужну границу чине Велики Јастребац и Мали Јастребац, источну– обронци Буковика, западну – југоисточни обронци Гледићких планина, а северну– Јухор (карта 1).

Једна од, у археолошком смислу, најзанимљивијих микрорегија уПоморављу јесте шире подручје села Рутевац, које се налази у југоисточном делустава Јужне Мораве и Западне Мораве. Ову територију са запада, севера и истокаомеђују обронци планина Буковик и Рожањ, односно Бованска клисура, док се сајуга и југоистока налазе долине река Јужне Мораве и Моравице. Њена густанасељеност у готово свим периодима праисторије може се објаснити веомазначајним гео-стратешким положајем, јер је била део комуникационог правца којисе пружао Ражањском удолином, избегавајући теже проходну и небезбеднуСталаћку клисуру.

Као и већи део Поморавља и ово подручје се састоји од алувијалних идилувијалних равни, као и узвишења на ободу речних долина. Алувијалне равиформиране су деловањем река и биле су веома погодне за насељавање у појединимпериодима праисторије, док су геоморфолошке творевине најпогодније занасељавање биле делувијалне равни, настале сушењем речних и језерских корита,које својим уздигнутим положајем доминирају над долинама, чиме пружајупрегледност и контролу већег дела територије, као и заштиту од поплава. Осимделувијалних равни, за насељавање у праисторији, најчешће у гвозденом добу, честосу коришћена узвишења по ободу речних долина, која су природно заштићенастрмим тереном, док су приступачна само са једне стране.

Истраживање терена којем припада и Рутевац са околином започело се већкрајем 50-их година прошлог века ископавањима некрополе на локалитету Школска


градина у Рутевцу, односно истраживањима на локалитету Црнокалачка бара уРујишту почетком 60-их.1 Године 1967. настављена су археолошка ископавања налокалитету Црнокалачка бара, чији резултати су објављени у првој монографијикоју је издао Народни музеј из Крушевца заједно са Археолошким друштвомЈугославије.2

Присуство првих људских заједница на широј територији Рутевца датирајош из средњег каменог доба (VI миленијум пре н.е.), када је на подручју данашњегсела Рујиште, удаљеног приближно 10 km северно од Рутевца, на локалитетуЦрнокалачка бара постојало велико насеље старчевачке, а касније и насељевинчанске културе.3 Територија данашњег атара села Рутевац насељена је, такође,већ у каменом добу, на шта указује језичаста камена секира са локалитета Школскаградина у Рутевцу (карта 2/1).4 На истом локалитету, иза сеоске школе делимичноје истражена некропола из позног бронзаног доба.5 Приликом ископавањаконстатована су три гроба са урнама у којима су били похрањени остаци спаљенихпокојника. На основу стилско-типолошких обележја урни и површинскихкерамичких налаза са овог локалитета, некропола је опредељена у параћинскукултурну групу која је егзистирала у позно бронзано доба (Br C-Ha A1, односноXIV-XIII век пре н.е.) на територији јужног Поморавља, источне Србије, као исеверног дела басена Јужне Мораве.

У непосредној близини некрополе, на приближно 200-300 m југозападно,на локалитету Окућница Саше Ристића евидентирани су бројни налази керамичкихфрагмената, профилисани леп, као и остаци поднице од запечене земље површинеоко 1 m2 (карта 2/4). Налази су констатовани на уском потесу ширине 50 m и дужиневише стотина метара. Овај потес је вероватно некадашња обала Ј. Мораве, јер сенепосредно према западу налази оштар пад терена (велика депресија дубине 4-5m), а терен се даље равно пружа према Ј. Морави, удаљеној 2,5 km западно. Кера-мички налази евидентирани на локалитету јесу: зделе увученог фасетираног иликанелованог обода (Т. I/1-6), крушколики пехари са једном дршком украшени косими хоризонталним канелурама (Т. I/8), амфоре украшене хоризонталним или лучнимканелурама (у неким случајевима праћеним двоструким низом убода - Т. I/7) ифрагмент угнутог дна (тзв. Омфалос - Т. II/1). Ови налази карактеристични су запрелазни период из бронзаног у гвоздено доба у српском Подунављу, Поморављуи басену Јужне Мораве. Налази сличних стилско-типолошких особина конста-товани су у околини Крушевца (Макрешане, Читлук), Јагодине (Сарина међа, Се-курич), Ниша (Братмиловце, Медијана) и другим регијама на овој територији, ахронолошки се опредељују у гвоздено доба Ib/Ic, према М. Стојићу, односно периодHa А2/B1, према средњоевропској хронологији.6 Језичасте, вертикално перфо-риране дршке, чија се фактура и боја разликују од остале керамике, указују напостојање и старијег слоја на насељу, који би одговарао позном бронзаном добу (Т.

36 Александар Булатовић


1 Ископавањима у Рутевцу руководили су Ј. Тодоровић и А. Симовић (Тодоровић,Симовић 1959, 267-271). За Црнокалачку бару видети: Галовић 1960, 24-29; Тасић1960, 51-54.2 Tasić, Tomić 1969.3 Tasić, Tomić 1969; Стојић, Чађеновић 2006, 188-202.4 Стојић, Јоцић 2006, 213, Т.LXXXIX/1.5 Тодоровић, Симовић 1959, 267-271.6 Стојић, Чађеновић 2001, T.V/2,5,12; Стојић, Чађеновић 2006, T. VIII/19, T.VII/7,T.LXXIII/112, T.LXXV/129; Stojić 1986, , T.13/1-2, T.15/1, T.VI/2-3; Стојић, Јоцић 2006,T.III/12.

I/10, 11). На овом локалитету су евидентирани фрагменти дна посуда израђенихна витлу, тамномрке боје, углачане површине (Т. II/2, 3). Према аналогијама изсуседних области (Рујиште, Г. Топоница, Бубањ) ови фрагменти се опредељују угвоздено доба III, односно VI/V век пре н.е.7

Остаци некрополе из раног бронзаног доба евидентирани су на локалитетуУтрина, на источној периферији села, приближно 300 m југоисточно од сеоскешколе (карта 2/2). Приликом земљаних радова мештани су, осим римских гробова,пронашли и један укоп у коме је констатован скелет покојника у опруженом по-ложају. Изнад главе покојника налазила се посуда дугог цилиндричног врата, ра-згрнутог обода, са две правоугаоне дршке на трбуху (T. III/1). Дршке су имале тривертикалне перфорације у низу. Према облику посуда би се могла идентификоватиса облицима из раног бронзаног доба у Банату (Панчево-Доња варош). Сличниоблици евидентирани су у Нађирев (Nagyrev) култури која, такође, припада раномбронзаном добу.8 Правоугаоне дршке са перфорацијама каракте-ристичне су за ранобронзано доба на пространој територији од Подунавља до Егејске грчке.9 Премастилско-типолошким обележјима посуде, али и ритуалу сахрањивања, гроб се можеопределити у рано бронзано доба, односно крај III и почетак II миленијума пре н.е.

На локалитету Бара, димензија 200 x 300 m, на тромеђи села Рутевац,Брадарац и Вукашиновац (карта 2/3) данас се налази мочварно земљиште око когасу, на површини око 3000 m2, констатовани фрагменти посуда од печене земље.11 Одових налаза индикативни су фрагменти пехара са широком дршком у равни саободом, полулоптасте посуде чији је обод декорисан косим зарезима и масивнејезичасте и правоугаоне дршке, орнаментисане отиском врха прста (T. II/4-10).Налази се, према аналогијама керамике из суседног подручја (Бубањ, Чесма-провалија), опредељују у рано бронзано доба, односно почетак II миленијума прен.е.10 Са истог локалитета потичу фрагмент вертикалне дршке украшене уписанимурезаним троугловима на корену и фрагмент амфоре украшене хоризонталнимканелурама и низом троугаоних зареза (T. II/11-13). Први фрагмент припада позномбронзаном добу, а идентични примерци констатовани су на некрополи спаљенихпокојника на локалитету Школска градина у Рутевцу, затим Бобишту код Лесковца,Доњој Топоници код Прокупља и Кончуљу код Бујановца.12 Други фрагмент је маломлађи, а идентични налази евидентирани су у Поморављу, а нарочито сукарактеристични за северни део басена Јужне Мораве.13 Сви поменути налази сехронолошки опредељују у гвоздено доба Ib-Ic, према М. Стојићу, односно периодHa А2/B1 или XI/X век пре н.е., према средњоевропској хронологији. Премастилско-типолошким особинама евидентиране керамике, може се закључити да јелокалитет био настањен током II и почетком I миленијума пре н.е.

РУТЕВАЦ И ОКОЛИНА У ПРАИСТОРИЈИ 37


7 Ђорђевић-Богдановић 2001, 213-222; Popović 2003, T.I/7-11, T.V/9-10, 12; Stojić 2008,Figs. 7-8, 13-16, 18, 24; Stojić M 1986, T.358 Grčki-Stanimirov 1996, 69-80; T.I/1-3, T.II/1-4; Schreiber-Kalicz 1984, 133-190, T.XLIII/7,T.XLV/2-3.9 Schreiber-Kalicz 1984, T.XXXVI/12, T.XXIX/8; Nikolić 2000, T.III/12, T.IV/8, T.VIII/9-10,12, T.XIV/2; Stojić, Jocić 2006, T.XCVII/14; Katinčarov 1982, 132-149; fig. 5. 10 На подацима и увиду у пронађени материјал захваљујемо Саши Ристићу из Рутевца.11 Стојић, Јоцић 2006, Т.LXXV/197, T.LXXIV/186, 193-194, T.LXXV/200-204.12 Тодоровић, Симовић 1959, 267 и даље; Стојић 2001, Т.XXIII/8; Трбуховић В.,Трбуховић Л. 1970, 78, сл. 33; Булатовић 1999/2000, Т.I/21. 13 Стојић 2004, T.8/25; Стојић, Чађеновић 2006, T.XXVI/7-8, T.XLVII/88, T.LXXIV/125 i4dr.; Bulatović 2009, 57-82.

Најмлађи праисторијски локалитет у Рутевцу јесте Окућница Н. Вречића,удаљен приближно 300 m југоисточно од локалитета Школска градина (карта 2/5).На том локалитету је приликом земљаних радова констатована јама из гвозденогдоба IV, односно млађег гвозденог доба.14 Јама је садржавала велики бројфрагментованих здела S профилације и лонаца бачвасте форме украшенихчешљастим инструментом (T. IV). Неуобичајено је што су зделе на дну ималерељефне представе са мотивом укрштених линија, а две су имале рељефноукрашено дно и трбух у виду трака које се зракасто шире према отвору ихоризонталних трака (T. IV/2, 4, 5). Неке зделе су орнаментисане глачаним тракамакоје формирају мотиве шах поља или таласастих линија, док су друге украшенетамним сликањем у виду хоризонталних и вертикалних линија које се додирују (T.IV/6-8).15 Занимљиво је што поменуте зделе јесу латенске форме, али имају рељефнеукрасе који нису карактеристични за Скордиске, као и што су претежно мрке боје,а не сиве као што је то карактеристично за зделе тог типа латенске продукције.Рељефни украси на латенским посудама указују на утицај хеленистичкихорнамената на латенску керамику.16 Осим здели и лонаца, евидентирани суфрагменти амфора и посуда неодређеног типа. На истом локалитету констатован једенар кован у Риму, 83-82. године пре н.е. који може послужити за ближе датовањелатенске јаме (T. IV/12).17 Вероватно је реч о равничарском насељу или остави-скривници у близини мањег равничарског насеља.

Осим атара Рутевца, који је био насељен од неолита до гвозденог доба IV,односно од VI миленијума до I века пре н.е, и атари села у непосредној близиниРутевца били су континуирано насељени у праисторији.

У селу Брадарац, око 3 km североисточно од Рутевца, на непознатомлокалитету евидентирани су фрагменти посуда који се, према стилско-типолошкимособинама могу одредити у млађи неолит, односно гвоздено доба III (карта 2/6).Реч је о здели цилиндричног врата, чији је трбух украшен уским вертикалнимканелурама, затим фрагменту посуде са изливником, фрагментима трбуха украшениканелованом спиралом односно урезаним меандрима, као и делу антропоморфнефигурине (T. III/2-8). Сви наведени налази припадају винчанској култури, док изгвозденог доба III потиче једна масивна дршка кружног пресека, са посуде већихдимензија израђене на витлу.18

На непознатом локалитету у селу Прасковче, око 7 km северозападно одРутевца, евидентирани су фрагменти посуда из позног енеолита, позног бронзаногдоба, гвозденог доба I и гвозденог доба II (карта 2/7).19 Из позног енеолита потичеполулоптаста здела хоризонтално проширеног обода који је украшен урезаниммрежастим орнаментом (T. III/9). Готово идентичне зделе евидентиране су на пра-историјском насељу Багачина у северозападној Бугарској, које аутор опредељује уГлина IV културу, односно EBA III (крај енеолита и почетак бронзаног доба, преманашој хронологији).20 Зделе овог типа, сличног орнамента карактеристичне су за



14 Стојић, Чађеновић 2006, 203-205; Булатовић 2008, 128.15 Детаљан опис и илустрације свих налаза из јаме могу се видети у: Стојић,Чађеновић 2006, 306-312, кат. бр, 1-32.16 Mikulčić 1984, 74-76.17 Реч је о монети Q. Antoniusa Balbusa (Borić-Brešković, Popović 2006, kat.br. 908-926).18 Стојић, Чађеновић 2006, 71-72.19 Стојић, Чађеновић 2006, 186-187.20 Alexandrov 2007, 225-248, Pl. VIII.

Бубањ-Хум II културу, која у јужном Поморављу претходи раном бронзаном добу.21

Период позног бронзаног доба заступљен је на овом локалитету коленасто сави-јеном дршком пластично наглашеног врха (T. III/10), док гвозденом добу I припадајуфрагменти косо канелованог трбуха посуде, затим трбуха посуде са језичастомдршком и пластичном траком, благобиконичне зделе фасетираног обода, као и ло-нца украшеног пластичним хоризонталним тракама са косим зарезима (T. III/14).Ова керамика је карактеристична за хоризонт канеловане керамике, који је до-минирао у Поморављу у периоду од краја Ha A1 до Ha B1.22 Најмлађем периоду, ра-звијеном гвозденом добу (гвоздено доба II) припадају фрагменти благобиконичнезделе украшене тремоло линијама и канелурама, као и фрагменти посуда украшениурезаним линијама које формирају мотив висећих уписаних троуглова или ма-лтешког крста (T. III/15-18). Тремоло орнамент је, према М. Стојићу, кара-ктеристичан за гвоздено доба IIc, односно фазу Ланиште II-Басараби, која се датујеу VII век пре н.е.23

Из приложеног се може закључити да је ова релативно мала територија, ко-ја обухвата атаре неколико села у зони става Јужне Мораве и Западне Мораве, билавеома густо и континуирано насељена у праисторији (табела 1). Евидентирано је чак16 насеља, која су егзистирала у различитим периодима праисторије на овом про-стору. Најстарија насеља, не рачунајући оближње насеље на локалитету Црно-калачка бара, датирају из млађег неолита (VI/V миленијум пре н.е.), односновинчанске културе и налазила су се у селу Брадарац и на локалитету Школска гра-дина у Рутевцу. Ова област је затим била настањена у позном енеолиту (друга поло-вина III миленијума пре н.е.), о чему сведочи налаз из села Прасковче, када је уовом делу Поморавља егзистирала културна група Бубањ-Хум II, односно њој сро-дне културне појаве. Одмах потом, почетком II миленијума, током раног бронзаногдоба, на локалитету Бара у Рутевцу подигнуто је насеље, а на оближњем локалитетуУтрина налазила се некропола инхумираних покојника из приближно истог пери-ода. Затим је уследила празнина од неколико векова, у периоду средњег бронзаногдоба, да би се у позно бронзано доба (XIV-XII век пре н.е.) у овој регији изградилонеколико насеља (Бара, Окућница Саше Ристића, Прасковче), као и једна некрополаспаљених покојника (Школска градина). У то време овај простор био је део тери-торије на којој је егзистирала параћинска културна група.24 И у гвоздено доба I,односно периоду Ha A1-B3 (XI-VIII век пре н.е.) постојала су насеља у атару селаРутевац (Бара, Окућница Саше Ристића) и Прасковче. У овом периоду ова тери-торија припадала је култури чије је матично подручје долина Велике Мораве (гво-здено доба Ia-c и калакача хоризонт, према М. Стојићу). У гвоздено доба II (VII векпре н.е.) био је насељен атар Прасковча, а становници из овог периода су користиликерамику украшену тремоло линијама, као и популација која је насељавала долинуВелике мораве у том периоду.

Из гвозденог доба III (VI-IV век пре н.е.) потиче најмањи број налаза.Керамика се своди на налазе шупљих стопа финијих посуда израђених на витлу,углачане површине (Окућница Саше Ристића, Брадарац). Стопе вероватноприпадају посудама које су израђиване под утицајем грчке културе са југа, изМакедоније и јужног Поморавља.



21 Гарашанин, Ђурић 1983, инв. Бр. 141-153.22 Stojić 1986; Стојић 2004а; Булатовић 2007 и др.23 Стојић 2004а.24 Многе регије на Балканском полуострву опустеле су у средње бронзано доба, штонеки аутори oбјашњавају климатским непогодностима (видети: Todorova 2007, 1-6).

Најмлађем праисторијском периоду, гвозденом добу IV, односно млађемгвозденом добу (IV-I век пре н.е.) припадају налази са локалитета Окућница Н.Вречића у Рутевцу, где су у једној јами откривене посуде латенских форми, али савидним утицајима хеленистичке културе са југа. Рељефни украси на типичнимлатенским зделама указују на симбиозу латенских форми и хеленистичкихорнамената са мегарских пехара, карактеристичних за период III-I века пре н.е.

Крајем I века пре н.е. и почетком I века и на ове просторе долазе Римљани,чија ће доминација трајати неколико векова, што означава крај праисторијске ере наБалканском полуострву.

Разлог за изузетно густу и континуирану насељеност у праисторији Рутевцаи уже околине вероватно је значајан положај у односу на важан алтернативниправац, којим се избегавала Сталаћка клисура, која очито у то време није билапоуздан комуникациони правац.

БИБЛИОГРАФИЈА

Alexandrov, S., 2007, Bronze Age materials from Bagacina (North-West Bulgaria), in:Prae, in honorem Henrieta Todorova, eds. M. Stefanovich and C. Angelova, Sofia, 103–129.

Borić-Brešković, B., Popović P., 2006, Coins of the Roman Republic, Народни музеј,Београд.

Булатовић, A. 1999/2000, Налазишта брњичке културне групе у Врањско -бујановачкој и Прешевској котлини, Гласник Српског археолошког друштва, 15–16,Београд, 23–42.

Булатовић, А., 2007, Врање-културна стратиграфија праисторијских локалитета уВрањској регији, Београд-Врање.

Булатовић, A. 2008, Нови праисторијски налази из Рутевца код Алексинца,Kрушевачки зборник 13, Крушевац, 125–136.

Bulatović, A. 2009, South Morava basin in the transitional period from Тhe Bronze to theIron Age, Старинар н.с. LVII/2007, Београд, 57–82.

Galović, R. 1960, Crnokalačka bara- Rujište-Kruševac-naselje, Arheološki pregled, 2, 24–29.Гарашанин M., Ђурић Н., 1983, Бубањ и Велика Хумска Чука, каталог изложбе, Ниш.Grčki-Stanimirov, S., 1996, Pančevo-“Donja Varoš”- horizont der Ersten Siedlungen der

Frühen Bronzezeit im Südlichen Banat, The Yugoslav Danube basin and the NeighbouringRegions in the 2 nd millennium b.c., Simpozijum održan u Vršcu, Belgrade-Vršac, 69–80.

Ђорђевић-Богдановић, Б., 2001, Керамика рађена на витлу са локалитета старијеггвозденог доба у Поморављу, Археолошка налазишта Крушевца и околине, Народнимузеј Крушевац, Балканолошки институт, Крушевац – Београд, 213–222.

Katinčarov, R., 1982, Sur la synchronisation des civilisations de l’age du bronze ancien enThrace et dans la region d’Egee et d‘Anatolie, Thracia Praehistorica, SupplementumPupuldeva 3, simpozijum Semaines Philippopolitaines de l’histoire et de la Culture Thrace,Plovdiv 4–19, Octobre 1978, Sofia, 132–149.

Mikulčić I., 1984, Helenistička Makedonija, Kelti i njihovi savremenici na tlu Jugoslavije,Ur. D. Božič, L. Bakarić, Ljubljana-Beograd, 74–76.

Nikolić, D., 2000, Kostolačka kultura na teritoriji Srbije, Beograd.Popović P., 2003, Vranjsko-bujanovačka kotlina i helenizacija doline Morave, Пирајхме

2, Куманово, 197–214.Schreiber-Kalicz, R., 1984, Komplex der Nagyrev-Kultur, Kulturen der Fruhbronzezeit

des Karpatenbeckens und Nordbalkans, Beograd, 133–190.Stojić, M., 1986, Gvozdeno doba u basenu Velike Morave, Beograd-Svetozarevo.Стојић, М., 2001, Брњичка културна група у басену Јужне Мораве, Лесковачки



зборник XLI, Лесковац, 15–94.Стојић, М., 2004, Нови налази са праисторијских локалитета у околини Лесковца,

Старинар н.с. LIII-LIV, Београд, 193–215.Стојић, М., 2004а, Пањевачки рит, Београд.Stojić M., 2008, Hisar in Leskovac at the and of the Early Iron Age, Старинар н.с. LVII,

Београд, 175–189.Стојић, М., Јоцић, М., 2006, Ниш-културна стратиграфија праисторијских

локалитета у нишкој регији, Београд-Ниш 2006.Стојић, M., Чађеновић, G., 2001, Керамика из периода прелаза бронзаног у гвоздено

доба на локалитету Конопљара у Читлуку, Археолошка налазишта Крушевца и околине,Крушевац - Београд 2001, 47–80.

Стојић, М., Чађеновић, Г., 2006, Крушевац, културна стратиграфија праисторијскихлокалитета у зони става Западне Мораве и Јужне Мораве, Београд – Крушевац 2006.

Tasić, N. 1960, Crnokalačka bara – Rujište Kruševac - Naselje, Arheološki pregled, 2,Beograd, 51–54.

Tasić, N., Tomić, E. 1969, Crnokalačka bara, naselje starčevačke i vinčanske kulturnegrupe, Dissertationes VIII, Kruševac–Beograd.

Todorova, H. 2007, Die paleoklimatische Entwicklung in VII-I Jt. vor Chr., The Struma/Strymon river Valley in Prehistory, еds. H. Todorova, M. Stefanovich, G. Ivanov, Sofia, 1–6.

Тодоровић, J., Симовић, A., 1959, Праисторијска некропола у селу Рутевцу кодАлексинца, Старинар н.с. IX-X, 1958-1959, Београд, 267–271.

Трбуховић, В. и Трбуховић, Л., 1970, Доња Топоница, дарданска и словенсканекропола, Прокупље–Београд.

Summary

RUTEVAC AND THE ENVIRONMENT IN PREHISTORY

One of the most natural communication routes in the prehistory of the Balkan Penin-sula was the Western Morava valley, which is associated with Pomona Podrinje and Polimljeand, indirectly, with the Adriatic coast. Zone paragraph Western Morava and the South MoravaRiver is the hub of communication and certainly one of the most important region in the di-rection of communication. One, in the archaeological sense, the most interesting micro-regionsin the Morava River basin is the wider area of the village Rutevac, located in the southeasternpart of the attitude of South and West Morava river. Analysis of archaeological material thatoriginates from Rutevca, Bradarca Praskovča and it was noted that this relatively small areawas very dense and continuously inhabited in prehistoric times. Was reported as 16 villages,which have existed in different periods of prehistory in this region. The oldest settlements, notcounting nearby village at the site Crnokalačka bars, dating from the Late Neolithic or theVinca culture, and are found in the village and the site Bradarac school fort in Rutevcu. Thisarea was then settled in the late Eneolithic, as evidenced by findings from the villagePraskovče, when in this part of the Morava cultural groups existed Hum Drum II. Immediatelyafter the beginning of the second millennium, during the early Bronze Age, the site of BarRutevcu built a village, up on the site is located the necropolis Utrina inhumiranih deceasedfrom approximately the same period. In the late Bronze Age in this region was built a few set-tlements (Bar, Croft Sasa Ristic, Praskovče), and a necropolis of the cremated deceased(school fort). At that time this area was part of the territory in which it existed Paraćinska cul-tural groups. And the Iron Age I, or between Ha A1-B3, there are settlements in the villageRutevac (Bara, Croft Sasa Ristic) and Praskovče. During this period, this territory belongedto a culture whose core territory of the Morava Valley (Iron Age Ia-c and Kalakača horizon,according to M. Stojic). The Iron Age II, was settled atar Praskovča and residents of this



period are used ceramics decorated with tremolo lines, and populations which inhabited thevalley of the Velika Morava during this period. From the Iron Age III stimulates the smallestnumber of findings. Clay comes down to finer rates are hollow vessel made the winch, pol-ished surface (Land of Sasa Ristic, Bradarac). Rates likely to belong to the vessels which weremade under the influence of Greek culture from the south, Macedonia and southern Morava.Youngest prehistoric period, Iron Age IV, that belong to the younger Iron Age sites found onthe Land N. Bags in Rutevcu, where they discovered in a pit containers La Tene form, but thevisual impact of Hellenistic culture in the south. Embossed decorations on the typical La Tenebowls indicate symbiosis La Tene forms and ornaments with Hellenistic megarskih cup, typ-ical of the period III-I century BC.

ХРОНОЛОШКА ТАБЕЛА







Дрязгунов К. В.Центр изучения истории Древнего Рима, Калуга

О НЕКОТОРЫХ ЭПИЗОДАХДЕЯТЕЛЬНОСТИ

V МАКЕДОНСКОГО ЛЕГИОНА

Апстракт: В настоящем документе кратко рассматриваются история на VМакедонский легион. Особое внимание уделено на дакийских эпизодах военнойдеятельности легиона и ее влияние вексилляции.

Ключивые слова: Рим, V македонский легион, Moesia, Dacia

Р. Канья в его работе «Легион» указывается, что, вероятно, V Македонскийлегион был сформирован Брутом; принял участие в сражении при Филиппах,откуда произошло его прозвище, как и у других легионов Macedonicae. Августпослал его в Мёзию: в 33-34 гг. он проложил стратегическую дорогу через этустрану вместе с IV Скифским легионом.

Вероятно, что легион мог быть сформирован консулом Гаем Вибием ПансойЦетронианом по приказу Октавиана в 43 году до н. э. Остановимся на дакийскихэпизодах военной деятельности легиона. V Македонский легион был введен натерриторию Мезии не ранее 23 г.1 По мнению В.М. Зубаря, которое он высказываетв работе «О римских войсках в херсонесе и его округе в середине II – первой третиIII вв. в свете новых открытий» - позднее его подразделения, вероятно, принималиучастие в подавлении восстания 46 г. во Фракии, а в 62 г. легион в полном составебыл направлен на Восток, где участвовал в военных действиях против Парфии иособо отличился при взятии Иерусалимского храма.2

Указывается, что осенью 71 г. он был возвращен с Востока и местомдислокации его штаба стал Эск.3 Впоследствии легион принял участие в Дакийскихвойнах Траяна,4 хотя есть основания полагать, что и в это время его основной лагерьнаходился в Эске.5 Также, В.М. Зубарь считает, что после второй Дакийской воины(101 – 106 гг.) и образования провинции Дакия он был переведен в Трезмиc и взялпод свою охрану границу вдоль Дуная от Капидавы до Новиодунума, включаяукрепления Барбоши и Орловку.6

Для нас важно, упоминанием В.М. Зубарем того факта, что во второй поло-вине 60-ых годов II в. легион постепенно свернул свои вексилляции и около 166/167


1 Авдиев А. Г. О времени пребывания подразделений V Македонского легиона вХерсонесе // ВДИ.- 1993. – № 2. с. 113–1142 Filow B. Die Legionen der Provinz Moesia von Augustus bis auf Diocletian // Klio. – 1906. –Beiheft 6, S. 20–23; Ritterling E. Legio // RE. – 1925. – Hibd. 24, Sp. 1574 ff3 Syme R. Rhine and Danube Ligions under Diocletian // JRS. – 1928. – Vol. 18. – Part 1, р. 48,49; Aricescu A. In legatura in zonele de actiune ale ligiunilor Moesice pe teritoriul Dobrogei //Pontica. – 1977. – T. 10, р. 1794 CIL, X, 63215 CIL, III, 74336 Aricescu, 1977 а, р. 24–31

гг. был передислоцирован в Дакию, на территории которой оставался вплоть доэвакуации этой провинции в правление императора Аврелиана (270 – 275 гг.).7

Передислокация легиона в Дакию была вызвана постоянными вторжениямив Дакию, которые начались со второй половины 167 г. Сарматы, буры и лакрингиразоряли дакийские территории до 170 г. В 168-169 гг. н.э. свободные даки вто-рглись вглубь территории провинции и дошли до Сармизегетузы.8 Этот регион неимел развитой системы обороны.

Марком Аврелием был усилен гарнизон Дакии. Именно с этого времени вДакии находился V Македонский легион, который был переведен в Поро-лисскуюДакию из Нижней Мезии.

В Трезме, на территории Нижней Мезии, была обнаружена надпись, вкоторой говорится о боевой карьере ветерана V Македонского легиона Т. ВалерияМарциана.9 Надпись сообщает, что он родился в канабе легиона (в Трезме), былрекрутирован в 145 г., участвовал в Парфянских и Маркоманнских войнах и былуволен из армии в 170 г., когда легион уже дислоцировался на севере Дуная.Дослужившись до принципала с обязанностями консулярного бенефици-ария, Т.Валерий Марциан вернулся в Трезм.

Из надписи следует, что в Германской экспедиции легион находился подкомандованием М. Клавдия Фронтона, который, в свою очередь, подчинялся СекстуКальпурнию Агриколе. Еели Агрикола был наместником Нижней Мезии,10 толегион вернулся из восточного похода на место своей прежней стоянки в Трезм.Если считать Агриколу первым наместником дакийской провинции в консульскомранге в 166-168 гг., то легион был сразу отправлен в Поролисскую Дакию.11 Естьверсия, что Агрикола испо-лнял функции comes Aug (или Augg).12 Послезавершения Парфянской войны, в связи с тяжелым положением на маркоманнскомфронте, вернувшиеся с Востока военные части не были полностью расква-ртированы по своим стоянкам в провинциях. В составе военного корпуса, посла-нного в Италию в 165 г., находился и V Македонский легион. Вероятно, легионпринимал участие в экспедиции 168 г., направленной в Северные Альпы, когдавсеми войсками этой кампании командовал Секст Кальпурний Агрикола.13 М.Клавдий Фронтон, легат трех Дакий, после февраля 168 г. командовал армиейКарпато-Дунайских провинций, в состав которой к этому времени уже входил VМакедонский легион. В соответствии с выше обозначенными данными, легион могразместиться в Потаиссе раньше 168 г.

Главной задачей V Македонского легиона после его перевода за ЮжныеКарпаты, в период Маркоманнских войн, стала охрана северо-западного секторадакийской границы,14 а также, видимо дунайской границы Нижней и Верхней Па-


46 Дрязгунов К. В.

7 Filow B. Die Legionen der Provinz Moesia von Augustus bis auf Diocletian // Klio. – 1906. –Beiheft 6, S. 74–77; Ritterling E. Legio // RE. – 1925. – Hibd. 24, Sp. 1298, 1579–15828 Dio Cass., LXXI, 119 CIL, III, 750510 Fitz J. Die Laufbahn der Statthalter in der romischen Provinz Moesia Inferior. Weimar, 1966. S.19-20.11 RitterlingE. Legio/E. Ritterling//RE. 1925. Bd. 12. 1301-1302,1578-1579; Barbulescu M. Dinistoria militara a Daciei romane. Legiunea V Macedonica castrul de la Potaissa / M. Barbulescu.- Cluj-Napoca : Ed. Militara, 1987. P. 2312 Piso I. Fasti provinciae Daciae. Die Senatorischen Amstrager / 1. Piso. - Bonn : Dr. RudolfHabelt, 1993. S. 100,153.13 Barbulescu M. Din istoria militara a Daciei romane. Legiunea V Macedonica castrul de laPotaissa / M. Barbulescu. - Cluj-Napoca : Ed. Militara, 1987. P. 2314 Parker H. M. D. The Roman Legions. New-York, 1958. P. 167

нноний до Карнунта. В Карнунте была найдена керамида с клеймом легиона,датируемым этим временем.15 Вероятно легион отправил свои вексилляции внекоторые приграничные пункты от Потаиссы до Аквинка. Основной задачейлегиона была оборона Поролисской Дакии.16 Расположившись в Потаиссе, легионв течение нескольких лет возвел вблизи поселения постоянный лагерь, которыйбыл расположен на возвышенности. Он являлся структурообразующим элементомкомплекса обороны Поролисской Дакии и координировал приграничные зоныукреплений севера и северо-востока провинции.

После реорганизации Марка Аврелия два дакийских легиона сталиподчиняться наместнику трех Дакий консульского ранга, которому соотве-тственноподчинялись легаты и апулского, и потаисского легионов.17

На территории Цезарейской Мавритании была обнаружена надпись,поставленная Авидием Валенсом военнослужащим XIII Сдвоенного легиона,предположительно офицером, консульскому легату Сексту Корнелию Клеменсу.18

Он вступил в должность наместника в то время, когда в Дакии находился МаркАврелий. Визит был предпринят после смерти в сражении М. Клавдия Фронтона,чтобы поддержать провинциалов и в связи с неизвестной «двойной опасностью».19

Начиная с момента размещения V Македонского легиона в ПоролисскойДакии и до смерти императора Марка Аврелия, его вексилляции участвовали в бояхна границах провинции.20

Единственная надпись, в которой засвидетельствован центурион V Маке-донского легиона Эптидий Модест и которая связана с вторжением костобоков,происходит с территории Нижней Мезии,21 где в Трофее Траяна действо-валавексилляции I Италийского и V Македонского легионов. Судя по характеру этойнадписи - посвящения Нептуну Августу, как отмечает Ю.К. Колосовская, отряддакийского легиона мог действовать не только на Дунае, но и на Понте.Векселляция легиона могла быть откомандирована в Нижнюю Мезию в период168-170 гг., т.к. в надписи легион прямо назван дакийским.

В конце 70-х годов II в. ситуация на границах дакийских провинций обо-стрилась. В 180 г. подразделение V Македонского легиона могло участвовать насевере Дакии в конфликте с бурами до их замирения.22

Ю.К. Колосовская также отмечает, что при Коммоде столкновения со сво-бодными даками продолжаются. Набеги на Дакийские провинции происходили ссевера и с востока.

Дион Кассий сообщает, что во время правления Коммода около границ Дакиивели бои против варваров будущие императоры Д. Клодий Альбин и ПесценнийНигер.23 Возможно Нигер мог быть одно время при Коммоде наместником Дакии,24

а Альбин в 182-183 или 185-186 гг. - легатом V Македонского легиона.25


О НЕКОТОРЫХ ЭПИЗОДАХ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ V МАКЕДОНСКОГО ЛЕГИОНА 47

15 Barbulescu M. Op. cit. P. 24.16 Macrea M. Viaja in Dacia romana / M. Macrea. - Bucaresti : Ed. Stiintifica, 1969.- P. 193.17 Moga V. Din istoria militara a Daciei romane. Legiunea XIII Gemina / V. Moga. - Cluj-Napoca: Dacia, 1985. P. 2418 CIL, VIII, 9365 = 20.94419 CIL, III, 7969; Колосовская Ю.К Рим и мир племен на Дунае I—IV вв. н.э. / Ю. К.Колосовская. - М.: Наука, 2000. С. 241.20 Barbulescu М. Ор. cit. Р. 24.21 Dobo, 69622 Dio Cass., LXXII, 3. 1) (Колосовская Ю. К. Рим и мир племен…С. 115.23 Dio Cass., LXXII, 8. 124 Piso I. La place de la Dacie dans les carrieres senatoriales // Tituli. 1982. № 4. P. 378-37925 Piso I. Fasti provinciae Daciae 1. Die Senatorischen Amstrager / 1. Piso. - Bonn : Dr. Rudolf Ha-belt, 1993. S. 267.

Помимо военных действий в Дакии, при Коммоде, войска, возможно,занимались подавлением волнений провинциалов,26 за что, вероятно, VМакедонскому легиону был дарован эпитет рia constans.27

В тяжелый для Империи период гражданских войн дунайская армия в целомбыла лояльна по отношению к императорской власти. Императоры цени-лирасположение к ним со стороны армии и в своих действиях опирались на военных.Начиная с правления Септимия Севера, дунайская армия рассматривается не толькокак мощный заслон вторжениям варваров, но также и как опора императора впроводимой им политике.

Известно, что военные части Дакии привлекались для разрешенияконфликтов с конкурентами на троне. В состав армии Септимия Севера, напра-вленной в Италию в 193 г. против Дидия Юлиана, входили дакийские векси-лляции.28 В походе против Песценния Нигера, в этом же году, также участвоваливексилляции легионов Дакии под единым командованием бывшего легата XIIIСдвоенного легиона Тиберия Ма-нилия Фуска.29 В 194 или 195 гг. легатом VМакедонского легиона был Тиберий Клавдий Клавдиан.30 В 196 г. н.э. Клавдианвозглавлял контингент из состава северо-дунайской армии, отправленныйСептимием Севером в Галлию против Д. Клодия Альбина. Вексилляция каждоголегиона в этом корпусе предположительно насчитывала 2000 человек. Послепобеды при Лугдуне в начале 197 г. вексилляции вернулись в дакийские провинции,но уже под командованием либо трибуна-латиклава одного из легионов, либо легатаXIII легиона, неизвестных для этого периода, поскольку Клавдиан был назначеннаместником Нижней Паннонии.

Скорее всего, при Каракалле легион получил от императора эпитет Аntonini-ana,31 что, возможно, свидетельствует не только о дани традиции или пропага-ндистских целях императора, но о существенных боевых заслугах легиона передпровинцией и Римом. При Каракалле давление племен на Дакию было усилено.Сражения с варварами велись в центральных регионах дакийских провинций. Длябоев в Дакии были привлечены не только местные войска, но и легионы соседнихпровинций. Столкновения происходили на Муреше. На восточной границе Дакиив начале III в. шли бои с готами.32 Последние представители династии Северовпродолжали уделять внимание дакийским легионам. - V Македонский легион такжеполучил эпитет Severiana.33

В 236-237 гг. при Максимине Фракийце на севере Дуная, в регионе Паннонийи Дакий, римские войска отражали атаки сарматов и свободных даков.34 Кроме двухпаннонийских легионов, а также II Италийского легиона в этих конфликтах, какпредполагается, принимали участие и оба легиона Дакий.35

Известно несколько надписей,36 свидетельствующих о воинах V Македо-нского легиона за пределами Дакии, в Северной Италии (Аквилея, Дертона, Тицин).



26 SHA, VII, 13. 5-627 Ritterling E. Op. cit. S. 1580.28 SHA, IX, 5. 5-6; Tertul., Ad Scap., 4. 329 CIL, III, 1172; Barbulescu М. Op. cit. P. 2630 CIL, III, 90531 CIL, III, 90232 SHA, XIII, 10. 633 Moga V. Ibidem. P. 26.34 Herodian, VII, 2. 9; 8. 4; SHA, XIX, 13. 335 Barbulescu M. Ibidem. P. 28.36 CIL, III, 3844, 14354; V. 808, 850, 897, 951, 1110,1882, 2158, 6423, 6512, 7366, 8237

Это не только ветераны, призванные вновь в ряды действующей армии,37 но такжекавалеристы, центурионы, принципалы и другие солдаты. В 238 г. наместник ДакииЮлий Лициниан участвовал в походе Максимина Фракийца в Италию. Он руко-водил дакийским корпусом, в состав которого входили и вексилляции легионовпровинции, которые, возможно, участвовали в разорениях при Аквилеи веснойэтого же года.38

При Гордиане III дакийские провинции подверглись мощным атакам карпов(242 г.). Эпитет Gordiana, предоставленный императором военным частям Дакии,свидетельствует, что угроза карпских вторжений была временно устранена при по-мощи армии Карпато-Дунайских провинций. Этим временем датируется надписи,обнаруженные на северной границе Поролисской Дакии, в кастре II когорты Бри-танцев в Кэщеи.39 Надписи свидетельствуют присутствие в кастре консулярных бе-нефициариев V Македонского и XIII Сдвоенного легионов. Они былиоткомандированы сюда из своих частей, вероятно, с поручениями охраны новойтерритории, недавно присоединенной к провинции (239 г.). В этих надписях в титу-латуру легионов входит эпитет Gordiana, что может свидетельствовать об устра-нении вторжения карпов в сжатые сроки. При Гордиане III была сформированавексилляция из отрядов легионов Дакии, находившаяся в подчинении трибуна.40

Цели ее создания неизвестны. Во время правления Гордиана III или Филиппа Арабаиз частей рассматриваемых легионов была сформирована еще одна вексилляция,находившаяся под управлением дукса.41 Ее назначение также неизвестно.

В Потаиссе префект V Македонского легиона Донат в 256-258 гг. возвел храмDeus Azizis Bonus Puer Conservator за благополучие императорской семьи.42

Должность префектов легиона появилась в результате новых военныхреформ, которые преградили доступ в армию представителям сенаторскогосословия; легаты легионов были заменены префектами, также в легионе исчезладолжность трибуна-латиклава. Из эпиграфических источников известны двапрефекта V Македонского легиона.43

Во время совместного правления Валериана и Галлиена было сформированоподразделение из солдат V Македонского и XIII Сдвоенного легионов, которое,вероятно, являлось частью гарнизона Рима и подчинялось Л. Петронию ТавруВолузиану, префекту претория в 261 г,44 что может говорить о высокой степенидоверии императора дунайскому войску.

В 257 г. римская армия вела бои около границ Дакии со свободными даками.Участие V Македонского легиона в этих сражениях может быть косвенноподтверждено предоставлением части почетного эпитета Pia Fidelis.45

Об участии дакийских легионов в акциях Галлиена свидетельствуют иданные нумизматики. Монетный тип в честь V Македонского легиона с легендой,содержащей эпитет VII Р VII F, может свидетельствовать о верности императорупотаисского легиона. Предоставление этого почетного эпитета датируется осенью260 г. и связано либо с устранением узурпации (Регалиана или Ингенуя), либо с


О НЕКОТОРЫХ ЭПИЗОДАХ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ V МАКЕДОНСКОГО ЛЕГИОНА 49

37 Ritterling Е. Ор. cit. S. 1721-1722; Moga V. Op. cit. P. 28.38 Piso I. Maximinus Thrax und die Provinz Dakien // ZPE. 1982. № 49. S. 235-23839 CIL, III, 823, 82740 CIL, XI, 1836) (Daicoviciu C. Severas Alexander §i provincia Dacia / С Daicoviciu // ActaMN.1966. № 3. P. 153-171; Moga V. Op. cit. P. 27.41 CIL, VI, 164542 CIL, III, 87543 CIL, III, 875, 89244 CIL, XI, 183645 Barbulescu М. Ibidem. Р. 31

победой над аламанами.46 При Галлиене подразделения V Македонского легионанаходились в Верхней Панноний под командованием препозита Флавия Апера, чтозасвидетельствовано в надписи, обнаруженной около митреума Петовия и вЭмоне,47 Перевод частей легионов из Дакии в Паннонию произошел, наиболеевероятно, в связи с выше обозначенными событиями, когда император в экстреннойситуации был вынужден манипулировать частями легионов других провинций.48

Пять надписей из Петовия, являющиеся посвящениями Митре,49 называют именаи должности принципалов из Дакии - актариев, либрариев, тессерариев и кустодавоенного снаряжения. Наличие в этих надписях эпитета только в форме Galleniana,позволяет датировать надписи 28 августа 260 г. Шестидесятые годы III в. сталирешающими в истории Дакии как римской провинции. Римское военноеприсутствие сохранялось, о чем косвенно может свидетельствовать отправкавексилляции V Македонского легиона в Галлию для борьбы с узурпацией Постума.Имя легиона присутствует на ауреусах эмиссии Викторина в Галлии, чторасценивается как переход части на сторону другого узурпатора.50

Дислокация легионов в Дакии (как римской провинции) завершается приАврелиане.51 Военные части, представители администрации, а вместе с ними ижители покинули провинцию либо в 271-272, либо в 274-275 гг..52 V Македонскийлегион возвратился в одно из мест своей прежней дислокации - в Эск, откуда ужев послеаврелиановский период его вексилляции вновь были отправлены за Дунай.53

Резиме

О НЕКИМ ЕПИЗОДАМА ИЗ РАТНИХ ДЕЈСТАВА V МАКЕДОНСКЕ ЛЕГИЈЕ

Претпоставља се да је V македонску легију формирао Брут и да је након тога узелаучешће у бици код Филипа. Август ју је послао у Мезију 33 - 34. године. Овде је учествовала,заједно са Скитском легијом, у израдњи стратегијских комуникација. По другимпретпоставкама формирана је, од стране конзула Гаја Вибија Цетронијана, а по наређењуОктавијана 43. године п. н. е. Вероватно је учествовала у гушењу устанка у Тракији 46.године а послата је, у пуном саставу 62. године на исток за рат против Партије и касније загушење устанка у Jерусалему. Враћена је са истока 71. године а њен штаб је дислоциран уместу Еск. Учествовала је у оба Дакијска рата а по оснивању провинције Дакије њен штабје премештен у Трезмиу са задатком да обезбеђује границу дуж Дунава од Капидавије доНовоидунума укључујући утврђења Барбоши и Орловку. Око 166/167. годинепредисоцирана је у Дакију где је остала све до евакуације ове провинције у времеимператора Аурелијана 271/272 или 274/275.године.



46 Fitz J. Les antoniniani des legions de Gallien // Melanges d’archeologie, d’epigraphie et d’his-toire offerts a Jerome Carcopino. Paris, 1966. P.363-36547 Situla, V, 30648 SHA, XXV, 9, 149 An, Ер,, 1936. 53-5750 Ritterling E. Op. cit. S. 1344.51 SHA, XXVI, 39. 7; Eutrop., IX, 1552 Рацэ Г.Г. Эвакуация римской провинции Дакия и ее последствия: Дис…. канд. ист. наук./МГУ. М., 2002. С. 82-90.53 Tudor D. Oltenia romana. Bucuresti, 1968. P. 99, 440., Tudor D. Podurile romane de laDunarea de Jos / D. Tudor. - Bucuresti: Ed. Acad. RSR, 1971. P. 155-192

А.В. Симоненко Институт Археологии НАНУ, Киев

НЕКОТОРЫЕ ДИСКУССИОННЫЕВОПРОСЫ СОВРЕМЕННОГО

САРМАТОВЕДЕНИЯ

Апстракт: Автор рассматривает навыки войны сарматов. Особое внимание к ихтяжелой кавалерии (катафракти) и порядок ее использования. Дает подробное описаниеих оружие и снаряжени.

Ключивые слова: Рим, Сармати, катафракти, Иосиф Флавий, Тацит, Мезиа

В последние годы в ряде авторитетных российских историко-археологи-ческих изданий были опубликованы несколько статей С.М. Перевалова1, посвяще-нных отдельным, но весьма актуальным вопросам сарматской археологии. Их авторна материале “наиболее информативных“2 письменных и иконографических исто-чников прелагает решение проблем, которые, по его мнению, безуспешно разраба-тывают специалисты-сарматологи. Они, исследуя археологические источники ивсего лишь “привлекая” (по выражению Э.А. Грантовского, которое одобрительноцитирует С.М. Перевалов)3 письменные, создают историографические мифы4, реко-нструируя отдельные эпизоды истории сарматской эпохи, огромной во времени ипространстве. Истоки такой “дискриминации” письменных источников5, помнению С.М. Перевалова, лежат на поверхности – большинство сарматологов невладеет кла-ссическими языками и использует письменные источники “из вторыхрук”, в пере-водах В.В. Латышева, Г.А. Стратановского, П.И. Прозорова и др.6

Безусловно, знание классических языков делает честь археологу и значительноповышает его научный потенциал. Однако, если мы работаем с переводамиисточников, то ставить под сомнение профессиональные качества специалистов поклассической филологии с нашей стороны как минимум неэтично. Поэтому я не


1 Перевалов С.М. Военное дело у аланов II в. н.э. (по трактатам Флавия Арриана“Диспозиция против аланов” и “Тактика”) // ИАА. 1997. Вып. 2. С. 129-134; он же. Каксоздаются мифы (К ситуации в отечественном алановедении) // ИАА. 1998. Вып. 3. С.96-101; он же. Сарматский контос и сарматская посадка // РА. 1999. № 4. С. 65-76; онже. О племенной принадлежности союзников Иберии в войне 35 г. н.э.: три довода впользу аланов // ВДИ. 2000. №1. С. 203-210.2 Он же. Сарматский контос… С. 65. Такая шкала информативности источников целикомна совести С.М. Перевалова, и точность ее мы еще обсудим.3 Он же. Как создаются мифы… С. 96. Не уверен, что в археологическом исследованииследует поступать наоборот. Каждая наука должна заниматься своим предметом.4 Там же. С. 96.5 Там же.6 Перевалов. Сарматский контос… С. 67, 71, 74; он же. О племенной принадлежности…С. 204.

вижу причин для столь пессимистической, как у С.М. Перевалова, оценки перспе-ктив исследований археологов. В недавно вышедшей статье один из ведущих сарма-тологов А.С. Скрипкин резонно заметил, что за то состояние, в котором находятсяпереводы источников по сарматской проблематике (и на которое справедливо сетуетС.М. Перевалов), ответственны в первую очередь “специалисты, непосредственнозанимающиеся этими источниками”7.

В этой же статье А.С. Скрипкин с сожалением отметил назидательный тоннекоторых пассажей С.М. Перевалова. Я разделяю эту оценку, однако, чтобы нашанаучная среда “не заслужила порицания” С.М. Перевалова “отсутствием крити-ческого настроя”8, постараюсь, по мере сил и знаний, проанализировать его статьии затронутые в них вопросы.

Они посвящены двум, в общем - то частным проблемам сарматоведения: пле-менной атрибуции сарматов, участвовавших в римско-парфянском конфликте 35г., и пресловутой “сарматской” посадке катафрактариев. В решении первой про-блемы автор, подробно анализируя тексты “Иудейских древностей” Иосифа Флавия(18, 97) и “Анналов” Корнелия Тацита (6. 33-35) и абсолютно не оперируя архе-ологическим материалом, приходит к выводу о том, что противниками парфян ввойне 35 г. были аланы9. Что касается археологии, то исследования ведущих сарма-тологов10 убедительно показывают, что с аланами времени Плиния Старшего, Иоси-фа Флавия и Тацита следует связывать среднесарматскую культуру от Волги доДнепра второй половины I – начала II в. н.э.11, и, таким образом, вопрос об участииаланов в войне 35 г. археологией снимается. Там, откуда аланы должны были сове-ршать поход – в предкавказских степях – в это время господствуют памятники сове-ршенно иного облика, оставленные сираками12. С.М. Перевалов усматриваетразницу между территориями обитания в 35 г. сираков – “междуречье Кубани и До-на” и союзников иберов и албанов (по его мнению, аланов) – “недалеко от Дарья-льского и Дербентского проходов, на территориях, непосредственно примыкающихк Кавказу”13. Если под этим расплывчатым определением понимать Центральное иВосточное Предкавказье с памятниками типа Подкумского, Нижне-Джулатского,Чегемского или Паласа-Сыртского могильников, то и их аланская принадлежностьбольшинством исследователей отрицается14. Автор, однако, не анализирует мненияархеологов на этот счет и не приводит археологических аргументов ни pro, ни cotra.

Я не собираюсь предлагать здесь решение вопроса – для этого нужно какминимум определить племенную принадлежность всех достаточно разнящихсяпамятников Предкавказья сарматского времени. Но давайте рассмотрим системуаргументов С.М. Перевалова. Прежде всего, это изначальная коррекция текста исто-чника. Поскольку сохранившийся текст (я намеренно избегаю термина “оригинал”,


52 А.В. Симоненко

7 Скрипкин А.С. О времени появления аланов в Восточной Европе и их происхождении(историографический очерк) // ИАА. 2001. Вып. 7. С. 21.8 Перевалов. Военное дело… С. 98.9 Там же. С. 96-97; Перевалов. О племенной принадлежности… С. 203-210.10 Ссылки на их работы см. он же. Как создаются мифы… С. 96.11 Иные гипотезы см. Раев Б.А., Яценко С.А. О времени первого появления аланов вЮго-Восточной Европе // Скифия и Боспор. Новочеркасск, 1993. С. 117-119; БерлизовН.Е. Аланы-скифы // ИАА. 1996. Вып. 2.12 Марченко И.И. Сираки Кубани. Краснодар, 1996.13 Перевалов. О племенной принадлежности… С. 207.14 Абрамова М.П. Об одной из гипотез о происхождении северокавказских алан // ИАА.1996. Вып. 3. С. 34-40

так как таковой утрачен) “звучит непонятно” и нелогично с точки зрения иссле-дователей, автор вслед за первоиздателем (Базель, 1544) ставит слово “аланы” ввинительный падеж, получая желаемый результат. Однако подобная манипуляция,пусть и называемая “конъектурой”15, уже есть насилие над источником, егоаранжировка. A priori принятая конъектура снимает важные вопросы: почему впервоначальном написании текст непонятен? чья это ошибка? что имел в видуавтор? Эти вопросы объективно снижают информативность данного письменногосвидетельства, столь высоко ценимую С.М. Переваловым.

Вернемся к работе автора с источником. Предпочитая издание Б. Низе сословом “аланы” изданию Б. Нубера со словом “скифы”, автор уверяет нас, что име-нно первое – более полное и точное. Однако не стоит забывать, что и этот “оригиналоригиналов” уже является копией. Согласно С.М. Перевалову, этникон “скифы” по-явился в латинском переводе Иосифа Флавия, сделанном в VI в., а все греческие ру-кописи с этниконом “аланы” датируются X-XI веками16. Более того, он сам жедопускает, что в первоначальном тексте Иосифа стояло “скифы”, но, ссылаясь на“упрямый факт” – наличие слова “аланы” в более позднем греческом переводе –предпочитает последнее. Не так уж упрям этот факт, как видим. Почему мы должныисключать тот вариант, что именно более поздний греческий переводчик заменил“скифов” на “аланов”, ориентируясь на определение их тем же Иосифом Флавиемкак “части скифов”? Мои предположения методологически мало отличаются отдопущений С.М. Перевалова и, не претендуя на то, чтобы стать версией, призванытолько проиллюстрировать шаткость и относительную информативность этого“наиболее информативного” источника. Автор хочет видеть в участниках событий35 г. аланов и, насилуя источник, получает тому “доказательства”. Я в силунедоброкачественности письменной традиции в нашем случае и объективныхданных археологии, приведенных выше, не могу однозначно признать их аланами.

Заканчивая этот сюжет, хочу некоторым образом вступиться за Тацита. С.М.Перевалова настораживает словоупотребление ученого, то не называвшего аорсови сираков сарматами, то ни разу не употребившего имя аланов, то нейтральноназвавшего участников войны 35 г. сарматами. По мнению автора, это говорит отом, что Тацит “нетвердо представлял себе этническую ситуацию в районеКавказа”17. Не хочется сравнивать, но смею думать, что Тацит гораздо более твердо,нежели Иосиф Флавий, представлял себе этнические и другие ситуации не тольков этом районе. Именно об осведомленности Тацита говорит точное наименованиеим участников событий 45-49 гг. аорсами и сираками вместо общего “сарматы”.Примеры объективности Тацита можно продолжить. Рассказывая о событиях 69-70 гг. на дунайской границе, он уточняет, что роксоланы – “народ сарматскогоплемени”: вероятно, такое уточнение было необходимо. Скорее всего, Тацитограничился нейтральным “сарматы” применительно к участникам, похода 35 г.именно потому, что ему или его информаторам не было точно известно племенноеназвание этих кочевников. Молчание же ученого относительно аланов также естьнамек на то, что в описываемых событиях они не принимали участия. Сходнуюпозицию в этом вопросе занимает и А.С. Скрипкин18.


НЕКОТОРЫЕ ДИСКУССИОННЫЕ ВОПРОСЫ СОВРЕМЕННОГО САРМАТОВЕДЕНИЯ 53

15 Определение конъектуры, отнюдь не применимое к данному случаю, дает сам С.М.Перевалов (О племенной принадлежности… С. 205).16 Там же.17 Там же. С. 206.18 Скрипкин. Ук. соч. С. 22. Так сложилось, что мы с А.С. Скрипкиным независимо другот друга одновременно обратились к данной теме, но его статья вышла раньше.

Наивной выглядит попытка С.М. Перевалова усмотреть разницу междуаорсами, сираками и аланами на основании “политического строя”19. Основываясьна социальной номенклатуре Тацита, он подчеркивает, что аорсы и сиракивозглавлялись царями, а напавшие в 35 г. сарматы (сиречь аланы) – скептухами.Честно говоря, мне непонятно, как эта разница отражается на “аланской” версии?Совершенно ясно, что в одном контексте Тацит говорит об официальном участиив войне всего кочевого объединения, возглавляемого царем, а в другом акцентируетвнимание на том, что поход был предпринят скептухами, т.е. предводителямиотдельных родов или орд на свой страх и риск (практика, обычная для кочевников).Ведь в том же тексте Тацита содержится информация о том, что какие-то другиесарматы, “приняв по обычаю своего народа дары и с той, и с другой стороны”,поддерживали парфян, возможно, против своих же сородичей. Таким образом, иэтот аргумент С.М. Перевалова не работает на “аланскую” версию.

Еще один вопрос, который затронул в одной из своих статей С.М. Перевалов– исследование на основании все той же “наиболее информативной” категорииисточников так называемой сарматской посадки. Вопрос этот давний20, и возникон на основе появления в сарматское время нового изобразительного канона (это ва-жное обстоятельство как-то упускается из виду), корреспондировавшего со време-нем появления в поле зрения античных авторов (что также не всегда принимаетсяв расчет) сарматской тяжелой конницы. Два подчеркнутых момента создали исто-риографический миф (вот где верен термин С.М. Перевалова!): основное отличиесарматской тяжелой конницы состояло в том, что она атаковала сомкнутым строем,а всадники наносили штурмовой удар, бросив повод и держа пики обеими руками.

Прежде всего: конница (а тем более тяжелая) всегда и во все времена атако-вала сомкнутым в той или иной степени строем, иное ее применение в бою малоэ-ффективно, чтобы не сказать – бесполезно21. Помимо физической силы удара, атакаконницы имела немаловажное психологическое значение. Вид несущейся лавиныконей, грохот копыт, оскаленные морды и тяжелое дыхание животных, воздетоеоружие всадников повергали пешего противника в ужас и шок22. Недаром во всехуставах пехоте запрещалось бежать от кавалерии – стычку еще можно было выиг-рать, бегство же означало неминуемую гибель. Применительно к нашим террито-рии и эпохе существование тактики атаки тяжелой кавалерии сомкнутым строем ускифов VI-IV вв. до н.э. доказано Е.В. Черненко23. Убедительный разбор пассажаАрриана в этом смысле предложен и С.М. Переваловым24. Таким образом, практикаконной атаки сомкнутым строем в евразийских степях не была изобретенасарматами.



19 Перевалов. О племенной принадлежности… С. 207.20 Историографию см. он же. Сарматский контос… С. 75-76.21 Именно поэтому не применявшая такой тактики античная кавалерия была стольслабой.22 Независимо от меня близкую мысль высказал Ф. Кардини: “…только представьтесебе на мгновение огромную массу металла, скачущую верхом на разгоряченном коне,само воплощение древнего сакрального ужаса и нового апокалиптического кошмара”(Истоки средневекового рыцарства. Сретенск, 2000. С. 359).23 У Арриана речь идет о клине; о минимальной разнице между клином и сомкнутымстроем см. Хазанов А.М. Очерки военного дела сарматов. М., 1971. С. 86; ЧерненкоЕ.В. Битва при Фате и скифская тактика IV в. до н.э. // Вооружение скифов и сарматов.Киев, 1984. С. 64.24 Перевалов. Военное дело у аланов… С. 133; он же. Сарматский контос… С. 98.

Что касается двух других составляющих “сарматской посадки” – хват пикидвумя руками и брошенный во время атаки повод (на эти детали С.М. Переваловупирает особо) – то предлагаемые ниже рассуждения адресованы не только ему, нои остальным исследователям, занимающимся данным вопросом. Дело в том, чтоувлекшись анализом иконографического материала и данных письменной тра-диции, подгонявшихся под него (археология в этом случае почти бессильна), пра-ктически все они ни разу не попытались представить себе, насколько их выкладкиприменимы на практике – верхом на коне, да еще в бою. Исключения составляютопыт, проделанный М. Маклом с копией македонской сариссы – оружием, близкимконтосу по параметрам, и практические упражнения М. Юнкельмана25. Выясни-лось, что длинным (до 4,5 м) копьем можно было действовать успешно, лишь держаего одной рукой подмышкой, а второй – держа повод. При хвате пики двумя рукамипоследняя возможность исключается а удар не получается. По данным экспе-римента М. Макла, при атаке на полном галопе сариссу не обязательно было де-ржать крепко – удар обретал силу за счет резвости и массы лошади. Послестолкновения сарисса бросалась, и всадник брался за клинок. М. Юнкельман утве-рждает, что действовать оружием типа сариссы на галопе не тяжело, если держатьего посередине древка правой рукой, а левой держать повод26. Подошедшие ближевсего к решению вопроса о “сарматской посадке” В.А. Горончаровский и В.П.Никоноров27, совершенно справедливо сомневаясь в ее существовании, ссылалисьна эксперимент М. Макла. И напрасно С.М. Перевалов считает его некорректным:“…сарисса – не контос, а македоняне не сарматы”28. Будучи кандидатом в мастерапо конному спорту и регулярно ездя верхом по сей день29, могу заявить – в данномслучае безразлично, как называется копье и какой национальности всадник. Делов динамических характеристиках эксперимента, показавшего, что действовать с ко-ня длинной никой, повернув торс и удерживая ее двумя руками, и затруднительно,и малоэффективно.

М. Юнкельман проводил эксперимент с контосом длиной 4,5 м, держа его по“сарматскому способу (т.е. двумя руками). Как и в случае с сариссой. экспе-риментатор справедливо считает главными составляющими силы удара резвость имассу лошади. По данным М. Юнкельмана, для оптимального использования ко-нтоса его нужно было держать правой рукой ближе к концу древка, а левой вместес поводом (! – А.С.) приблизительно в 1 м от правой. Как видим, и здесь нет речио брошенном поводе. Кроме того, двуручный хват, предложенный М. Юнке-льманом, несколько отличается от “сарматской” посадки: всадник сидит, слегкаповернувшись вправо, левым плечом вперед, контос удерживается по диагоналипо отношению к продольной оси коня. При таком хвате у всадника при отдаче естьзапас для разворота торса в наиболее устойчивое фронтальное положение, асопротивление цели не разворачивает его вправо вплоть до выбивания из седла.



25 Makle M. III Minor. M., 1977; idem. The Macedonian Sarissa, Spear and Related Armor //AJA. 81. P. 336-339; Junkelmann M. Die Reiter Roms. 3 // Kunstgeschichte der Antiken Welt.Bd. 53. Mainz, 1992. S. 144.26 Ibid. S. 144.27 Горончаровский В.А., Никоноров В.П. Илуратский катафрактарий (К историиантичной тяжелой кавалерии) // ВДИ. 1987. № 1. С. 210.28 Перевалов. Военное дело… С. 134.29 Этот факт моей биографии я привожу в качестве своеобразной ссылки на источникпредлагаемой ниже информации по вопросам верховой езды, которую, увы,практически невозможно найти в литературе.

Вернемся к анализу “сарматской посадки”. Первое, что в ней абсолютнонереально – брошенный повод. Дело в том, что при движении галопом, а особеннопри маневрах на этом аллюре, упор лошади в повод (постоянной контакт с рукойвсадника) – необходимое условие. Набранный повод обеспечивает лошадиравновесие на заду, смещая центр ее тяжести ближе к середине корпуса. Этооблегчает мгновенные остановки, повороты, заезды, пируэты и другие маневры,производимые, замечу, на достаточно резвом ходу (до 35 км/час). Кроме того, упорлошади в повод – единственное средство предотвратить ее падение через голову вслучае, если она споткнется, попав ногой в неровность грунта или зацепившись залежащий на земле объект30. Лошадь, уравновешенная на переду (центр тяжестипроходит через плечо или ближе к голове), менее устойчива на ходу и хужеуправляется при скоротечных маневрах. Сказанное не означает, что всадник долженпостоянно держать повод набранным – при свободном движении (например, напоходе), повод смягчается или даже бросается, давая лошади отдых. Однакоатаковать да еще и наносить удар пикой, бросив повод, очень рискованно – вряд лисарматы этого не понимали.

Однако же на изображениях сарматских всадников показан именноброшенный повод. И в какие только тяжкие не пускаются сторонники критическогоподхода к источнику, чтобы в данном случае избежать его критики и признатьсоответствие этой нереальной картины реальности! Вот и С.М. Перевалов полагает,что “трудности управления конем без узды31… преодолевались длительнойтренировкой воина и коня”32. Безусловно, сарматские лошади, как и современные,были выезжены так, что в обычных условиях ездить на них можно было и безповода. Но в бою так делать нельзя, ибо лошадь становится неуправляемой, чтоприведет к печальным последствиям. Не решают вопроса и данные Тита Ливияили Вергилия, приведшие С.М. Перевалова к убеждению (вернее, к заблуждению)в том, что “у многих народов древности конники в момент атаки отпускали поводи давали лошадям волю”33. Писавшие об этом древние авторы скорее всего имелив виду момент начала атаки, когда для немедленного подъема в галоп истремительного наращивания пейса34 действительно необходимо смягчить повод,резко подав руку вперед. Однако при возникновении препятствия или внезапнойнеобходимости маневра всадник сейчас же “берет лошадь на себя”, натягиваяповод. Мне кажется, что в таком специфическом вопросе, как работа поводом нагалопе, Тит Ливий и Вергилий вряд ли были специалистами. Их данные,приводимые С.М. Переваловым, вероятнее всего, отражают личные впечатленияавторов от увиденного или услышанного и вряд ли могут, использоваться длясерьезных военно-исторических обобщений. Здесь мы опять сталкиваемся с“перенапряжением” источника для доказательства своих положений.

Напрямую связан с работой поводом (точнее – с необходимостью держатьего набранным) и удар пикой. Отдачу оружия при столкновении с целью не в силахсдержать всадник – ее принимает на себя лошадь, поддерживаемая поводом вравновесии на заду. Отдача по законам физики равна силе удара, а последняя, по темже законам, слагается из веса всадника и коня, умноженного на скорость в момент



30 Случается, что даже идущая шагом с брошенным поводом лошадь, споткнувшись,начинает падать, и лишь резкий рывок поводом предотвращает падение.31 Правильно – без повода. Узда (простореч.) – оголовье, трензель и повод,скомпонованные вместе.32 Перевалов. Сарматский контос… С. 72.33 Там же.

удара, т.е. весьма велика. В противном случае (повод брошен, всадник держит пикудвумя руками, повернув торс) всадника, сидящего без стремян, просто снесет сконя. Вспомним, что в пешем строю при отражении удара конницы удерживаемоедвумя руками копье концом древка упирается в землю, как и рогатина приединоборстве с крупным зверем. С.М. Перевалов привлекает в качестведоказательства практикования двуручного хвата не изложенные выше физическиевыкладки, а письменные источники. Интересно, что древние авторы, безусловновладевшие верховой ездой (тот же Арриан – прокуратор не мог не бытькавалеристом), ничего не пишут о двуручном хвате пики. О нем упоминают восновном поэты – Валерий Флакк, Силий, Стаций, Гелиодор. Сделаем поправку наих литературный талант, образность мышления, задачи произведения (они ведьписали не кавалерийский устав), точность перевода – и задумаемся, так ли уж“наиболее информативна” эта категория источников?

Впрочем, если быть точным, то и перечисленные авторы конкретно неписали именно о двуручном хвате. Вот пример работы С.М. Перевалова с текстомФлакка 35. “Непростой для толкования” текст, спорные детали которого к тому жевосстановлены на основе анализа Р. Сайма (сколько поправок сразу!) никак не даетоснований к тому, что “надо думать” о двуручном хвате пики. Почему надо такдумать? То, что она “прижата к колену” и поднята “невысоко, на уровень груди илиживота противника”, не убеждает. Более того, абсолютная невозможность участияколена всадника в управлении пикой при любом ее боевом положении заставляетусомниться в компетенции поэта в этом вопросе. Коленом можно разве что прижатьдревко в походном положении, однако это сразу причинит всаднику боль и приведетк потертости колена или шлюсса36. Пресловутое колено, упомянутое еще и Силием(который, возможно, просто заимствовал это место у Флакка), заставляет С.М.Перевалова на основе боспорской иконографии корректировать изобретаемую им“сарматскую посадку” – он заменяет колено бедром (поскольку эта часть тела наизображениях действительно соприкасается с древком): “…крепко прижимаетдревко к колену (бедру)…“37. Так к колену или бедру? Не знаю, как по нормамлатинского языка, но в русском такая замена называется, мягко говоря, натяжкой.Вот так на основе недоброкачественного источника, трактуемого в “нужную”сторону, создается историографический миф.

Достойно внимания и то, как С.М. Перевалов “выжимает” доказательствадвуручного хвата пики у Тацита. Для этого предварительно анализируется синта-ксис латинского оригинала с его сложностями, отмеченными П. Раттенбери (сомне-вавшегося, кстати, в существовании двуручного хвата). Анализ П. Раттенбери иС.М. Перевалова, безусловно, демонстрирует их знания, однако совершенно неубеждает в том, что “логика ситуации” (sic!) при сохраняющейся возможностидвоякого толкования фразы – за двуручный хват пики. Судя по оригиналу, болееточен перевод Г.С. Кнабе, где объясняется причина невозможности сражаться(скользящие лошади и тяжесть панцирей). При этом абсолютно безразлично,относится ли quos praelongos к пикам и мечам, либо только к мечам – и те, и другиев тацитово время были длинными, и филологические упражнения С.М. Переваловаответа на вопрос не дают. Впрочем, он и сам понимает это, задействуя вбезвыходном положении “логику ситуации”. Это не аргумент.



34 Пейс (англ. расе) – темп лошади на повышенных аллюрах (рысь, галоп).35 Перевалов. Сарматский контос… С. 72.36 Шлюсс – мышцы внутренней части бедра всадника, держащие его а седле.37 Перевалов. Сарматский контос… С. 72.

Мало проясняет суть вопроса и упоминаемый древними авторами ремень,призванный, по С.М. Перевалову, облегчить выдергивание пики из тела врага.Практика применения пики предполагает как такое использование ремня (точнее –петли) посередине древка, так и удерживание им пики на походе в вертикальномположении. Петля при этом надевалась на плечо всадника. Перед атакой онадвижением плеча сбрасывалась на локоть и помогала удерживать пику примгновенных изменениях ее положения в схватке. Это и мог иметь в виду Флакк(VI. 162), поскольку такое применение ремня также есть “управление” копьем. Ктому же примеры боевого применения пики в новое время (уланы, казаки)показывают, что часто она после нанесения первого удара оставалась в телепротивника, а всадник переходил к работе клинком (ср. мнение М. Макла обиспользовании сариссы).

Как убедился читатель, я скептически отношусь к существованию особой“сарматской посадки” с ее составляющими, сформулированной еще В.Д.Блаватским38. Будучи опытным кавалеристом, он не мог не знать изложенных вышехарактеристик динамики всадника и лошади. Тем не менее, ученый отдалпредпочтение иконографическим источникам. Почему же предложенные мнойвыкладки, базирующиеся на практике и подтвержденные экспериментами М.Юнкельмана и М. Макла, находятся в таком противоречии с ними?

В.А. Горончаровский и В.П. Никоноров вполне резонно предположили, чтодело в специфике источника – “…на этих памятниках персонажи имеют явногероизированный облик, художники, очевидно, стремились создать парадныепортреты своих заказчиков…“39. Действительно, подобная посадка известна восновном в боспорской иконографии (раскопки склепов, стела Трифона), на двухцеремониальных сосудах из богатых сарматских погребений (Косика, Вербовский)и двух (из множества!) римских надгробиях40. Судя по близости иконографии, обасосуда сделаны если не одним мастером41, то в одной художественной “школеАмпсалака”42 явно с античных образцов. Последние же (например, боспорскиеросписи и рельеф Трифона), выполнены по принятому в то время канону,названному X. фон Галлем фронтальным43. В отличие от господствовавшего доконца эллинизма греческого канона, фронтальный, по мнению исследователя,появился в Пальмире и Сирии в конце I в. до н.э., однако всеобщее распространениеполучил в I в. н.э.44

В этом каноне все условно, начиная с изображения коня и кончая всадником.Поза, в которой изображен скачущий конь, в действительности не существует. Нив одной фазе галопа передние и задние ноги лошади не находятся в такой позиции,



38 Блаватский В.Д. О боспорской коннице // КСИИМК. 1949. 29. С. 96-99.39 Горончаровский, Никоноров. Ук. соч. С. 210.40 Перевалов. Сарматский контос… Рис. 4. На последних изображение двуручного хватапроблематично; см. Eadie J.W. The Development of Roman Mailed Cavalry // JRS. 1967.57. P. 172.41 Мамонтов В.И. Уникальные находки в сарматских погребениях из курганов у поселкаВербовский // Взаимодействие и развитие древних культур южного пограничья Европыи Азии. Саратов-Энгельс. 2000. С. 169.42 Трейстер М.Ю. Сарматская школа художественной торевтики. К вопросу о школеАмпсалака // ВДИ. 1994. № 1. С. 199-202.43 Галль X. фон. Сцена поединка всадников на серебряной вазе из Косики // ВДИ. 1997.№ 1. С. 174-198.44 Там же. С. 177.

как на рассматриваемых изображениях. Специально классифицировавшийизображение галопа в искусстве С. Рейнак назвал такой галоп развернутым илиопорным (galop allonge). В предшествовавшем античном каноне господствовалаттический или короткий галоп (canter), с опорой коня на согнутые задние ноги иподнятыми на разную высоту передними45. Безусловно, центральной фигурой былвсадник, для чего он и изображался анфас, в величественном статичном поворотекорпуса, с копьем в обеих руках (последнее требовалось композицией). Она жезаставляет изображать повод брошенным, ибо при всей условности и схематизмерисунка изображать натянутый “ничем” повод (ведь руки явно не участвовали вэтом) художник себе позволить не мог. Впрочем, я не искусствовед, и последнеерассуждение – всего лишь гипотеза дилетанта. Однако ясно, что изображения,созданные с неукоснительным соблюдением канона, отнюдь не ставившего во главуугла столь специфические реалии, как техника верховой езды контофора, вряд лимогут быть полноценным источником по ее изучению.

Примечательно, что на немногочисленных изображениях катафрактариевсарматского времени либо не парадного характера (известные граффити из Дура-Европос46 и Илурата), либо не связанных античным каноном (пластины изОрлатского могильника, скульптура Халчаяна) представлен одноручный хват пикис одновременно набранным поводом. Особенно показательна а этом смыслеорлатская пластина. Всадники на ней изображены с явным знанием предмета. Одиниз них держит копье подмышкой, в его левой руке повод, второй держит копье,кажется, двумя руками, но способом, реконструированным М. Юнкельманом.Таким же образом держат свои длинные копья Арташир I в сцене поединка сАртабаном V и принц Шапур на рельефах из Фирузабада, Бахрам II на рельефе изНакш-и-Рустама47. Держит пику в одной руке и халчаянский катафрактарий, хотяи здесь галоп передан условно.Несколько слов о длине сарматских пик и прочемвооружении, поскольку, по мнению сторонников “сарматской посадки”, именнонеобычайно длинные (до 4 м) пики сарматов заставляли держать их двумя руками.В археологическом материале целые сарматские пики не представлены. Попыткиобосновать их длину в “несколько метров”48 на основании иконографическогоматериала не очень убедительны (впрочем, 2-3 м также “несколько”).Действительно, есть ли у нас гарантия того, что здесь мы не имеем дело с фантазиейхудожника? Росписи пантикапейских склепов схематичны, и вряд ли соотношениедлины копья и высоты фигуры всадника реальны. На сарматских копьях не быловтоков, которые обычно фиксируют длину истлевших древок скифских копий вмогилах. Мной была предпринята попытка реконструировать длину копья,сообразуясь с положением наконечника в могиле и ее размерами49. Результатыоказались весьма интересны и даже несколько неожиданны.



45 Reinach S. La representation du galop dans l’art ancient et moderne. P., 1925. P. 6-12.46 Мне осталась недоступной полная публикация граффити из Дура-Европос (GoldmanB. Pictorial graffiti of Dura-Europos // Parthica. Inconti di culture nel mondo antico. 1999. 1),содержащая несколько подобных изображений.47 Bivar A.D.H. Cavalry equipment and tactics on the Euphrates frontier // Dumbaton OakPapers. V. 26. Washington, 1972. Fig. 6, 10, 11.48 Ростовцев М.И. Античная декоративная живопись на юге России. Т. I. СПб., 1914. С.330-331.49 Симоненко А.В. Военное дело населения степного Причерноморья в III в. до н.э. – IIIв. н.э. Дис. канд. ист. наук. Киев. 1986. С. 58-61.

Почти, половина известных сарматских наконечников копий найдена вограбленных могилах и, естественно, непригодна для проводимого анализа. В техслучаях, когда наконечники найдены in situ, почти все они лежали не по длиннойоси могилы (т.е. так, как если бы в могилу было положено целое копье), а всовершенно разных местах – у кистей (Бережновка-1, к. 6, п. 5), вдоль руки илиноги (Славянск, к. 253, п. 2; Приморское, к. 2, п. 4), близ таза (Никольское, к. 12), вголовах или ногах по поперечной оси могильной ямы (Бережновка-2, к. 17, п. 1;Спасское, к. 3, п. 7; Старые Киишки; Ново-Никольский могильник, к. 9), в углумогилы среди инвентаря (III Кирсановский могильник, к. 2, п. 1). Наконечник изкургана 7 у хутора Ляпичева, где могильная яма якобы была специально удлинена,чтобы вместить целое копье50, на самом деле был воткнут в стенку ямы51.

В Северном Причерноморье из 19-ти погребений, содержавших наконечникикопий, только в шести они лежали у черепа острием вверх, т.е. так, как если бы вмогилу было положено целое копье. Две ямы имели 2,2 и 2,4 м в длину. Контурымогильной ямы остальных погребений не прослеживались, длина скелетовсоставляла около 175-180 см, т.е. вряд ли ямы были более 2,5 м в длину.

Таким образом, в подавляющем большинстве случаев положениенаконечника копья в сарматских могилах говорит о том, что класть целое копьепараллельно покойному, как это было принято у скифов, у сарматов не было вобычае. Проведенный анализ приводит к двум выводам – либо сарматы ломаликопья перед помещением их в могилу, либо клали туда лишь наконечники.Последнее маловероятно – во втулках большинства наконечников есть остаткидревок, да и обычай преднамеренной порчи вещей перед помещением их в могилуизвестен у сарматов.

При таком состоянии источников я не беру на себя смелость окончательнорешать вопрос о длине сарматских копий. Наиболее длинные скифские копьядостигали 3 м52. У меня нет оснований считать сарматские пики более длинными.Ссылки на иконографию53 для обоснования длины их более 4 м неубедительны всилу некорректности источника (см. выше). М. Юнкельман утверждает, что пикадлиной более 4,5 м при двуручном хвате становится неуправляемой54. В новое времяпики были разной длины, но в пределах от 4 (пики польских крылатых гусар XVIIв.) до 3,15 метров (пики донских и кубанских казаков первой половины XIX в.)55.

Развивая идею “сарматской посадки”, С.М. Перевалов задумывается,насколько оперирование длинным контосом было затруднительно для пользованиящитом (М. Юнкельман прямо утверждает, что эти виды вооружения несо-вместимы). Игнорирование им археологических данных делает эти рассуждения,мягко выражаясь, наивными. Хотя ему известна информация Тацита о том, что “усарматов не в обычае прикрываться щитом”, С.М. Перевалов, основываясь неи-звестно на чем, полагает, что “впоследствии (когда? – А.С.), по крайней мере, внекоторых случаях (каких? – А.С.) аланские и сарматские контофоры имели



50 Хазанов. Ук. соч. С. 45.51 Археологические исследования в РСФСР. 1934-1936 гг. М.-Л., 1941. С. 186.52 Черненко Е.В. Длинные копья скифов // Древности Евразии в скифосарматское время.М., 1984. С. 234.53 Хазанов. Ук. соч. С. 54.54 Junkelmann. Op. cit. S. 146.55 Фролов Б.Е. Пики кубанских казаков // Древности Кубани. Вып. 10. Краснодар. 1998.С. 40.

небольшие щиты, носившиеся на локте левой руки”56. Насколько мне известно,изображения щитов у сарматов отсутствуют вообще, а в археологическомматериале представлены четыре (!) находки: бронзовая оковка фракийского илигалатского овального щита конца II-I в. до н.э. (“клад” из Великоплоского) ижелезные умбоны германских щитов из Садового кургана, могильников Высочино(оба конца I в. н.э.) и Курчи (вторая половина III в. н.э.). Таким образом, учитываятысячи воинских сарматских погребений, среди которых могилы катафрактариевЗолотого кладбища, Тацит был прав.

Существование “сарматской посадки” в трактовке В.Д. Блаватского – А.М.Хазанова – С.М. Перевалова представляется мне сомнительным. В первую очередьэто вытекает из ее физических и динамических несообразностей. Ониподтверждаются не только полевыми экспериментами, но и многовековым опытомиспользования пики. Кроме того, основные для ее реконструкции иконо-графические источники, как я постарался показать, не совсем корректны. Моекритическое к ним отношение вовсе не предполагает полного отрицанияиконографического материала, как источника. Безусловно, он является таковымхотя бы потому, что несет информацию о существовании в древности изобра-женного на нем явления. Однако при его использовании должны приниматься врасчет специфика художественного изображения, компетенция его автора,иконографические схемы и каноны того или иного времени, цель и смысловаянагрузка изображения и многое другое.

Сарматы, как и любые умелые всадники, отлично разбирались в предмете иесли держали иногда пику двумя руками, то скорее способом, которыйпредположил М. Юнкельман (орлатская пластина). Единственным новшеством,действительно привнесенным кочевниками сарматского времени в кавалерийскуюнауку, было массовое применение контофоров и ставка в бою на их неудержимуюатаку. А это стало возможным с изобретением седла новой конструкции.

Остановимся вкратце на этом слабо разработанном57 вопросе – он тогозаслуживает. Судя по немногочисленным изображениям (серебряные сосуды игорит из Чертомлыка и Солохи), в скифское время использовались мягкие седла-вальтрапы типа современных вольтижировочных. Их передняя часть была набитанесколько плотнее, создавая невысокую переднюю луку (Пазырык). Судя поизображению на чертомлыцкой амфоре, передняя лука могла набиваться отдельнов виде валика, а затем пришиваться к ленчику. На лошади эти седла держалисьпришитой поверх ленчика чересседельной подпругой (отсутствие твердого арчака,к которому крепятся приструги58, не оставляло иной возможности) и пристегнутымк ней нагрудником (последний не давал седлу сползать назад). Ездить в таком седлебез стремян, учитывая высокое мастерство скифских всадников, было относительноудобно. Однако отсутствие задней луки и малая глубина седла не обеспечивалиуверенной посадки всадника в момент нанесения удара пикой. Скорее всего,именно поэтому тактика массированного штурмового копейного удара так и непривилась в коннице скифского времени. Однако война настоятельно требоваламаксимальной реализации возможностей длинного копья, и прирожденныеконники – кочевники нашли единственно верное решение. Так появилось новоеседло с усложненной геометрией: глубоко изогнутым ленчиком и высокими



56 Перевалов. Сарматский контос… С. 72.57 Трейстер. Ук. соч. С. 190.58 Приструга – жестко закрепленный на арчаке ремень, к которому пристегиваетсяподпруга.

луками. Даже без стремяноно обеспечивало всадникунадежную посадку и усто-йчивость при отдаче копья.59

Время его появления совпа-дает с эпохой формирова-ния сарматской культурно -исторической общности нарубеже III-II вв. до н.э., ноболее точно пока быть уста-новлено не может. Седлаусложненной геометрииизвестны в ханьском Китае.60

Однако вряд ли ки-тайцыбили их создателями. Скореевсего эти седла былизаимствованы ими у северо -западных соседей кочевни-ков сюнну - усуньского кру-га. От них же новое седлопроникло на запад – в Средн-юю Азию и к сарматам (еслитолько предки последних са-ми не были в числе его изо-

бретателей; здесь мы соприкасаемся со сложной проблемой происхождениясарматов, рассмотрение которой не входит в задачу статьи). В среднеазиатской и са-рматской иконографии первых веков новой эры уже представлены только такиеседла.

Скорее всего такое седло имело деревянный арчак (увы, в археологическомматериале пока не представленный). При иной конструкции получить столь глу-бокий изгиб ленчика и высокие луки просто невозможно. На нем крепилась поду-шка, перетянутая чересседельной подпругой. На наличие жесткого арчака указываютизображения на сосуде из Косики. Здесь подпруга изображена выхо-дящей из-подленчика. Однако крепиться в этом случае она должна к жесткой осно-ве – иначе, какбы крепко она ни была пришита к мягкому седлу, возникающие напряжениянеминуемо оторвут ее либо вырвут “с мясом”. Достаточно частые на изображенияхсарматского времени подхвостники также говорят о наличии же-сткого арчака – онипрепятствуют сдвиганию седла вперед, что приведет к поте-ртости холки (мягкоеседло этого не сделает). Такое седло употреблялось с нагрудником; вероятно, усарматских коней, как у всех степных пород, была низкая холка.

Таким образом, сарматская тактика штурмового копейного удара контофоровили катафрактариев обязана своим появлением одному из величайших изобретенийкочевой культуры – жесткому седлу с высокими луками. С его появлениемтаранный удар копьем со скачущего коня, бывший в скифское время достоянием



59 Римские седла с четырьмя выступами-луками также представляют собой новую всравнении со скифской конструкцию. Однако развитие римского седла (литературу см.Трейстер. Ук. соч. С. 190) шло по другой линии и здесь не рассматривается.60 Azzaroli A. An Early History of Horsemanship. Leiden, 1985. P. 104. Fig. 61.

РРИИММССККИИ ККААТТААФФРРААККТТИИ ИИЗЗ ВВРРЕЕММЕЕННАА ККООННССТТААННТТИИННАА ВВЕЕЛЛИИККООГГ

отдельных богатырей, стал доступен целым подразделениям. Несуществовавшая“сарматская посадка” здесь ни при чем. На этом статью можно было бы изаканчивать, однако не могу не оста-новиться еще на одном сюжете. Непонятно, скакой целью С.М. Перевалов занялся ревизией известного и общепринятогоположения об использовании в римском во-енном деле драконовидных штандартов(лат. draco), заимствованных у сарматов61. Относя его к “дежурным” ошибкамисследователей, он на основе анализа текстов Арриана и Валерия Флаккаутверждает, что по происхождению эти значки ски-фские, а римлянамииспользовались на парадах и в военно-спортивных упра-жнениях. “Некритичноеиспользование фрагмента произве-дения вне контекста” привело исследователей кневерному, по мнению С.М. Перевалова, утверждению об использовании такихзначков аланами в бою. Что ж, обратимся вновь к археологическому материалу.

Образ дракона, происходящий из Китая, абсолютно неизвестен в скифскойиконографии. Я уже не говорю о том, что ко времени Валерия Флакка и Аррианаклассическая скифская культура сменилась совершенно иной по облику поздне-скифской (впрочем, из текста трудно понять, каких скифов С.М. Перевалов считаетизобретателями draco). Как бы там ни было, и в ранне– и позднескифской культуреобраз дракона отсутствует. Напротив, популярность этого образа у сарматов еди-нодушно признается всеми как одна из дальневосточных инноваций в сарматской(аланской) культуре I в. н.э., свидетельствующая о центральноазиатском прои-схождении аланов. Давно общепризнано, что в первых веках новой эры “скифами”в античной традиции именовались чаще всего именно сарматы. Точка зрения о заи-мствовании у них драконообразных штандартов римской воинской символикой ве-рна и не требует пересмотра. В ее пользу говорят не только письменные, но иизобразительные источники. Draco изображены на арке Галерия и орлатской пла-стине: в первом случае у сарматов и отнюдь не на параде, во втором – в бою у сре-днеазиатских кочевников сарматского круга, не имевших к парадам римской армииникакого отношения62. Я. Маккаи на основе всестороннего анализа различных исто-чников предложил убедительную гипотезу о заимствовании образа дракона запа-дноевропейским эпосом (вплоть до цикла легенд о короле Артуре) и геральдикойименно у сарматов63.

Проблема сравнительной информативности письменных, иконографическихи археологических источников не нова. Я далек от признания какой либо их кате-гории наиболее информативной – каждая из них имеет свои сильные и слабые сто-роны, каждая по своему информативна, и в каждой эта информация закодирована.Общеизвестно, что один из принципов археологического исследования есть ко-рреляция всех категорий источников; лишь тогда наши a priori гипотетическиепостроения обретают или утрачивают доказательность. Жаль, что С.М. Переваловотдает приоритет нарративным свидетельствам, забывая порой о необходимостикритики их, к которой сам и призывает64. Односторонний и, как мне показалось,прдвзятый подход его к проблеме породил новые историографические мифы, хотелэтого автор или нет.



61. Перевалов. Военное дело… С. 133; он же. Сарматский контос… С. 74.62. Правда, на орлатской пластине у штандарта нет головы дракона, однако его общаясхема совершенно аналогична draco, – вероятно, это один из неизвестных нам вариантовбоевого значка.63. Makkay J. Iranian Elements in early Mediaeval Heroic Poetry. The Arthurian Cycle andthe Waltharius. Budapest, 1998. P. 15. f., 18 f.64. Перавалов. Военное дело… С. 133

Резиме

НЕКА ОТВОРЕНА ПИТАЊА У САВРЕМОЈ НАУЦИ О САРМАТИМА

Катафракти су тешка коњица коју су, првобитно, користили номадски народи, акасније су је преузели Грци, Римљани, Византинци. Римљани су катафракте упознали уПартији, у битци код Carrhae и у борбама против Сармата. Сармати су били народ познатпо тешкој. Што се самог назива катафракт тиче, у почетку је то означавало врсту оклопа којисе користио за заштиту коњаника и коња. Оклоп је био или плетени или љускасти и пружаоје приличну заштиту за коња и коњаника. Коњи су били посебно узгајани јер није свакикоњ могао квалитетно трчати под оклопом и оклопљеним коњаником. Од наоружања секористило дуго копље за иницијални удар, а мач у комбинацији са штитом за блиску борбу.Иницијални удар је извођен у компактној линијској формацији формацији, збијених редова,и мало се тога могло одупријети оваквој ударној сили. Такођер се користила и формацијаклина за разбијање непријатељских редова.

Византински катафракти су уместо јуришних копаља чешће користили лукове. Но идаље су задржали прилично тежак оклоп.

Сарматска тактика напада копљем контофора или катафракта дугује своје пореклоједном од највећих изума номадске културе - тешком седишту са високим луковима. Сањеговом појавом био је омогућен удар коњицом са тешким копљем ер је омогућавао јахањекоња без држања улана а што је опет омогућавало јахачу да са обе руке држи тешко копље.Тако је нешто што је раније могао само надпросечно увежбан јахач сада било могуће свакомпросечном коњанику па је удар масом тешке коњице наоружане дугим копљима постаостварност.

Релативно раширено мишљење да су Римљани змаја као један од војних симболаузели из митологије Сармата није тачна јер се змајеви не јављају у култури Сармата.



Небојша Ђокић Београд

ДА ЛИ ЈЕ БЕЛА ЦРКВА У БЕОГРАДСКОЈЕПАРХИЈИ ИЗ ПОВЕЉЕ ВАСИЛИЈА II

ДАНАШЊИ ВАРВАРИН

Апстракт: У раду се износи ново мишљење о идентификацији Беле Цркве уБеоградској епархији из повеље Василија II. Аутор сматра да је Бела Црква у ствариданашњи Варварин као и да је некадашња Браничевска епархија била много мања негошто је то сматрао Стојан Новаковић тј да њене границе нису прелазиле на леву обалиВелике Мораве осим можда на простору срењовековног Кучева.

Кључне речи: Бела Црква, Варварин, Браничевска епархија, Београдскаепархија, Василије II, Браничево, Кучево, Сталаћ

Интересантно је да наши историчари нису посветили посебну пажњу једномод најзначајнијих извора за наше крајеве у XI веку а то су повеље византијскогвасилеуса Василија II из 1019. и 1020. године. Тако су још увек на снази ставови којеизнео Стојан Новаковић још пре једног века а који су, бар кад су у питању епархијена северу данашње Србије (Браничевска, Београдска, Сремска) очигледнонеприхватљиви.

Ми смо последњих година у неколико радова1 скренули пажњу на то да јенеопходно поновно издање ове две Василијеве хрисовољу као и на њихово новотумачење. Неодрживост Новаковићевих ставова смо јасно показали на питању гра-ница Браничевске епархије. Овог пута ћемо се задржати само на једном детаљу изове повеље а то је на убикацији Беле Цркве која се налазила у Београдској епархији.

По мишљењу Стојана Новаковића данашњи Темнић је припадаоБраничевској епархији али ми сматрамо да овај крај никада а не само у то време нијеприпадао тој епархији. Интересантно је да је Новаковићево мишљење усвојено унашој историографији, практично без озбиљније дискусује.2 Додуше М. Динић наједном месту наводи: “Али то су само нагађања без сигурне потврде у изворима.”3

У, вероватно, најновијем раду о Браничеву, А. Веселиновић о овом проблему самоукратко каже: “Тада се помиње Браничевска епархија у саставу Охридскеархиепископије. Имала је велики обим. Припадало јој је Смедерево и још нека места


1 Н. Ђокић, О. Думић, Храм Успеније Пресвете Богородице у Враварину – од Темнићскогзаписа до друге владе Милоша Обреновића, Гласник – Службени лист Српскеправославне цркве бр. 3/март 2004, 89-96; Н. Ђокић, Границе Браничевске епархије у XIи XII веку, Саборност бр. 1/2007, Пожаревац 2007, 99-111; Н. Ђокић, Д. Рашковић, ГрадСталаћ капија Поморавља, Весник – Војни музеј бр.34, Београд 2007, 11-28; Н. Ђокић,„Прилог проучавању фортификацијских система Моравске Србије“, у: Моравска Србија(зборник радова са истоименог научног скупа одржаног 29. и 30. септембра 2007. уКрушевцу и Наупари, ed. проф др С. Мишић), Крушевац 2008, 265 - 291

чија убикација није сасвим сигурна. Ако би прихватили мишљење С. Новаковића,онда би она обухватала добар део данашње централне Србије, а на истоку би ишладо сливова Млаве и Пека.”4

У касној антици од доба Диоклецијана данашњи Темнић је припадао Месијиприми (Moesia I). После напуштања Дакије седамдесетих година III века формиранесу нове провинције Приобална Дакија (Dacia Ripensis) и Средоземна Дакија (DaciaMediterranea) које су настале на простору источне Горње Мезије и западне ДоњеМезије. У Диоклециајново време основане су Дарданија (Dardania) на југу ГорњеМезије и Мезија прима на северу Горње Мезије које су заједно са двема дачкимпровинцијама и Превелитаном (Prevelitana) на југу Далмације чиниле мезијскудијецезу која се касније називала дачком. Тако се, овај простор у време Константина(а и нешто пре тога као и нешто касније) налазио по свим ауторима у Месијиприми.5

Слично мишљење важи и за VI век, премда овде нешто друкчије стање дајеЕ. Хонигман по коме се Дарданија налазила само на Косову и Метохији а Мезијаприма иде на југу до ње а са Средоземном Дакијом се граничи негде линијомЈастребца и између Ниша и Алексинца. Сталаћ спада у Мезији приму.6 Са овимтврђењем Хонигмана се никако не можемо сложити јер се Сарматис (mutatio Sar-matorum у It. Hieros. 566; Σαρματεζ - Procop, De. aediф. IV) готово сигурно налазионегде на простору Сикирица - Горње Видово7 а он је спадао у област Наиса, па јеготово извесно да Месија прима није ишла толико на југ.


66 Небојша Ђокић

2 На пример видети М. Динић, Српске земље у средњем веку, Београд 1978, 763 М. Динић, “Браничево у средњем веку”, у: Српске земље у средњем веку, Београд 1978,914 А. Веселиновић, Североисточна Србија у средњем веку, Историјски гласник бр. 1-2/1987, 555 М. Мирковић, Историја српског народа I, Београд 1981, 93; П. Петровић, Ниш уантичко доба – друго допуњено издање (Ниш, 1999. г. – са коментарима проф. А.Јовановића, ту видети и старију литературу), Ниш, 1999, сл. 12 (Карта централнихбалканских области у III и IV веку). О разним мишљењима о разграничењу ове трипровинције: Мезије приме, Дарданије и Средоземне Дакије, управо у широј околиниВарварина читалац се може детаљније упознати управо у овој књизи.6 E. Honigmann, Le Synékdemos d’Hiérokles, 1939. За различита мишљења видети такођеП. Петровић, н. д, на више места нарочито с. 120-123 (ту видети и старију литературукао и изворе).7 О томе где се, највероватније, налазио Sarmatorum тј Sarmatis видети П. Петровић, н.д, 99. Истраживањима на терену утврђено је да у натици на простору Сикирица – ГорњеВидово, по свему судећи, постоје три насеља из античког периода. Најстарије насељесе, највероватније, налазило на једном од три некадашња острва у Заструми. Наиме,Јовановачка река се некада уливала у Велику Мораву код Сикирице, али се непосреднопре тога спајала са Крежбиначким потоком и затим стварала праву делту са најмањетри острва. Ова острва није потапала Морава ни при највишем водостају (ово насељевероватно има и праисторијску - латенску фазу). Насеље се затим преселило на платона коме се данас налази село Сикирица, на левој обали Крежбиначког потока. Овде имамного керамичког материјала од почетка III до краја IV века. Ту су нађене и три оставеримског новца, две из средине III и једна са краја IV века. Из овог периода су и гробницеса тегулама на данашњем сикиричком гробљу. Треће насеље из VI века се налазило ублизини ове некрополе, на десној обали Крежбиначке реке и оно је тачно на међиизмеђу Сикирице и Горњег Видова. Споменимо и да се у јужном делу села, премаДреновцу, налази огроман винчански локалитет.

Са друге стране, бар од времена владавине Стефана Немање Левач (у који јеулазио данашњи Темнић) се најмање током једног века (све до око 1291. године)налазио у другој држави у односу на Браничево. Значи, бар од негде око 1183.године Левач није могао да припада Браничевској епархији. Од формирања Жичкеархиепископије Левач је, у црквеном погледу, био директно потчињен њој.

Овде би скренули пажњу на један моменат слабо запажен у нашојисториографији. Наиме, Партеј је у једном свом раду 1967. године8 скрену пажњуна то да су током једног периода у средњем веку (и то сигурно баш у XII веку)приобални градови Дунава били под јурисдикцијом Цариградске цркве. Наиме,Нил Доксопатар у своме спису из 1143. године говори о 31 епархији Охридске црквеи њихову међу са епархијама патријаршијске јурисдикције на северу јасно приказујекад каже да су “под цариградским троном сви приобални градови, тј градови рекеДунав...”9 Међу њима наравно Београд и Браничево. Без познавања те чињеницеМ. Јанковић се упустила о закључивању о епархијском систему у Српској црквипре 1346. године као и о разлозима због којих се мачвански (београдски) ибраничевски епископ не налазе у српским епископским списковима са краја XIII ипочетка XIV века, затим о разлозима због којих они не учествују на саборима итд.10

У сваком случају, 1143. године браничевска и београдска епархија већ нисуприпадале Охридској архиепископији.


ДА ЛИ ЈЕ БЕЛА ЦРКВА У БЕОГРАДСКОЈ ЕПАРХИЈИ ИЗ ПОВЕЉЕВАСИЛИЈА II ДАНАШЊИ ВАРВАРИН 67

8 G. Parthey, Hieroclis Synecdemus et Notitie graecae episcopatum accedant Nili DoxapatriiNotitia patriarchatum et locorum nomina imutata, Amsterdam 1967, 297. 9 G. Parthey, n.d, 297; Migne PG, 132, 1105.10 М. Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве, Београд 1987, 49-51; др М.Петровић, Студенички типик и самосталност срспке цркве, Горњи Милановац 1986,73, нарочито нап. 182.

За период од формирања Жичке архиепископије па до данас (укључујући ипериод турске владавине) сматрамо да нема потребе да доказујемо да простор окоданашњег Варварина никада није припадао браничевској (пожаревачкој)епископији. О томе постоји обимна литература а и мноштво извора.11

Дакле, као што смо напред изнели, од средине IV века па до рушења Ромејскевласти на овим просторима (вероватно око 610 - 617. године) данашњи Темнић јеготово сигурно припадао оближњој епископији у Хореум Маргију (данашњој Ћу-прији) а не далеком Виминацију. Такође, скоро сигурно можемо да тврдимо и запериод после 1143. године – па све до данас, да никада није припадао браничевској(пожаревачкој) епископији. Нема никаквог разлога да верујемо да је друкчије билои око 1020. године.

Управо Новаковићево тврђење да се браничевска епархија око 1020. године“пружала с обе стране Велике Мораве хватајући цео њен простор између Космаја,Рудника и Котленика с једне и планине које са истока чине водомеђу Тимоку, Дунавуи Морави с друге стране” нам говори да овај његов рад треба поново озбиљнокритички размотрити.12 Заиста је тешко прихватити да је Гронцион – Гружа,Дивисискон – данашњи Дивостин13 код Крагујевца а касније су неки ауториусвојили и да је Сфентеромон – данашњи манастир Свети Роман.14 Тако се заСтојана Новаковића са једне стране браничевска епархија простирала до линијеКосмај, Рудник и Котленик а са друге страна данашња Смедеревска Паланка јенекадашња Бела Црква која је припадала београдској епархији – а то једно другодиректно искључује.

Мишљења смо да је нетачно тврђење да је, рецимо, Гружа икада могла дабуде у саставу браничевске епархије а исто тако и крагујевачки Дивостин и Сталаћ.Ако је територија браничевске епархије негде прелазила на леву обалу ВеликеМораве то је могло да буде само северно од данашњег Багрданског теснаца. Уствари, браничевска епархија се највероватније простирала на средњовековноБраничево и Кучево. 15



11 За ово питање детаљније видети у: М. Јанковић, н. д, на више места.12 С. Новаковић, н. ч, 36-37; М. Ал. Пурковић, Виминациум и Браничево, Браничевскивесник бр. 1/1934, 1513 С. Новаковић, н. ч, 36-45. 14 М. Веселиновић, Свети Роман - Сфентеромон, Гласник православне цркве бр.11/1911, 179-180. Касније је ангажовањем Сретена Динића то објављено у посебнојкњижици: М. Веселиновић, Свети Роман, Ниш, 1939. Премда је ово тврђење још 1940.године убедљиво оповргао М. Јевтић (М. Јевтић, Архимандрит манастира Св. РоманаСава Петровић (1793-1961), Преглед – службени орган епархије нишке бр. 9-10/1940,Ниш, 1940, 352-359) чак и неки савремени аутори, пре свега историчари уметностизаступају ово мишљење, на пример И. Стевовић, Црква Св. Романа код Ђуниса,Лесковачки зборник XXXIII, Лесковац 1993, 167-168.15 О Браничеву и Кучеву у средњем веку и у време османске власти детаљније видетиу: С. Мишић, “Територијална организација Браничева (XII–XV век)“, Браничево крозвојну и културну историју Србије I–3, Пожаревац 2006, 11–18. и А. Крстић, Кучево иЖелезник, Историјски часопис књ. XLIX (2002), Београд 2003, 139 - 162. Петрус јеповремено имао и сопственог епископа, који се понекад називао и параћинским. Додуше,сигурне потврде за петруског епископа имамо тек из времена османске владавине. Р.Тричковић, Српска црква средином XVII века, Глас САНУ CXXX, Београд 1980. г.Видети и Н. Јованчевић, Може ли се реконструисати црквено устројство у Шумадијипод турском влашћу, Каленић 6/1999, 16-19 који даје различита мишљења о проблемупетрушке тј. параћинске епископије.

Границе Браничевске епархије у 1020. години можемо доста прецизнооцртати. На југу се Браничевска епархија простирала до долине реке Црнице којаје улазила у њен састав.16 Западна граница је била Велика Морава и то негде одданашњег Горњег Видова или Сикирице до негде до Багрдана.17 Ту је границапрелазила Велику Мораву обухватајући касније Кучево тј негде до линије Космај –Авала одакле је граница скретала на Дунав где је излазила нешто западније одГроцке која је припадала Браничевској за разлику од Авале која је вероватноприпадала Београдској епархији. На северу је граница ишла Дунавом од Гроцке доГолупца а можда и Казана. Најмање знамо о источној граници премда је онавероватно одговарала данашњој источној граници Браничевске епархије јер то уствари природна географска граница ове епархије.

Пре него што кренемо са покушајем убикације Беле Цркве морамо нагласитиједну ствар. Нигде се у Василијевој повељи не наводи да су то једини градови убраничевској или београдској епархији. Њих је било сигурно више од споменутихседам а то још више отежава наша истраживања. Међутим ако се држимо основнихсистема фортификације можда и можемо да изведемо и неке посредне закључке оположају неких од споменутих градова.

За историју Поморавља веома је значајан “Темнићки натпис” нађен, преједног века, у Горњем Катуну код Варварина . Овај натпис се данас везује за сампочетак XI века, а на њему су исписана имена десеторице од 40 севастијскихмученика. Веровало се да се, исписивањем њихових имена, грађевине штите одрушења. “Темнићки натпис” представља четврти део камене плоче која је билаузидана у одређену грађевину, у овом случају највероватније цркву.18 Он представљадоказ да су Срби већ у то време познавали ћирилицу и имали словенску литургију.19

Сасвим је извесно да натпис не потиче са места на коме је нађен већ да је тупренет са неког другог локалитета. Постоје, заправо, само два локалитета са којихје могао да буде донет, а то су црква у Орашју и црква у Варварину. Варваринскацрква посвећена Успењу пресвете Богородице саграђена је 1825. године, тачније,том приликом је обновљена старија сакрална грађевина. У аустријским и српскимизворима из XVIII века поред Варварина помиње се, у непосредној близини, и БелаЦрква. Занимљиво је да се у већ споменутој повељи византијског цара Василија IIБугароубице у оквиру Београдске епископије, помиње град Аспра Еклесиа тј. Белацрква.20 Стојан Новаковић је сматрао да је то Смедеревска Паланка за коју знамо да



16 Јужно се налазила Нишка епархија.17 Западно се налазила Београдска епархија.18 Б. Чигоја, Темнићки натпис, Анали Филолошког факултета, Београд 1987, књ.18., 211;С. Радојчић, Темнићки натпис. Сујеверице средњовековних градитеља о чудотворнојмоћи имена и ликова севастијских мученика, Зборник за ликовне уметности, Нови Сад(Матица српска), 1969, књ.3, 919 Реч је о ћирилици која је старија верзија од тзв “преславске” ћирилице. О отомедетаљно видети у поменутом раду Бранкице Чигоје као и код Александра Младеновића,Српска редакција старословенског језика и употреба само танког јера у писању,Археографски прилози 19, Београд 1997, 15-16; Н. Ђокић, Духовни живот у Варваринуи околини до Првог светског рата, Корени бр. 1 (за 2003. г.), Историјски архив уЈагодини, Јагодина, 2003, 77; Н. Ђокић, О. Думић, Храм Успеније Пресвете Богородицеу Варварину – Од Темнићског записа до друге владе Милоша Обреновића, Гласник –Службени лист Српске православне цркве бр. 3/март 2004, 91-9320 С. Новаковић, н. ч, 36-44

се у време турске владавине такође звала Бела Црква или, евентуално, Бела Црквау Јадру.21 Константин Јиречек је још раније усвојио мишљење да је реч о Паланци.22

М. Кашанин је, пак, сматрао да се ради о Белој Цркви у Карану.23 С обзиром да никоод њих не спомиње Белу Цркву тј. Варварин (а има много разлога за претпоставкуда је реч управо о тој Белој Цркви), највероватније нико није ни обратио пажњу нато да се данашњи Варварин звао и Бела Црква.24 У сваком случају, ако користимотурске и аустријске изворе, Бела Црква могу да буду само Смедеревска Паланкаили Варварин. Кад је реч о Смедеревској Паланци, немамо ни изворе ни археолошкеналазе који би могли поузано да се вежу за период Василија II. Међутим, у погледуВарварина имамо сасвим другачију ситуацију. Ту је, најпре, сам Темнићки натпискоји потиче управо из тог периода. Веома је значајно да је у Варварину откривенанекропола са материјалом из IX-X века.25

То, међутим, није све. Ту је и локалитет у Маскару на коме такође има налазаиз тог времена као што су опеке, по многим карактеристикима рановизантијске,које би требало да потичу из VI или VII века.26 Међутим, на неким опекама се налазерељефно изведени крстови, на крајевима рачвасто расцепљени. Примери оваквогтипа крста, у сличним композицијама или усамљени, често су урезивани назидовима цркава значајних хришћанских центара X века на територији коју јепокривало бугарско Прво царство.27 Његова је употреба константована и у Србијиу истом периоду. Постоје примери таквог крста урезани на керамичким судовима,довратницима или фасадним украсима откривеним на неким византијскимутврђењима у Србији (Чечан, Рас−Градина, Београд).28 Најновијим ископавањимаутврђени су темељи цркве са такозваном попречном припратом које се обичнодатују у прву половину XI века. Около цркве је нађен покретни археолошкиматеријал који се, са сигурношћу, може приписати времену Првог бугарског царстваи Василија II.29



21 Исто22 К. Јиречек, Војна цеста од Београда за Цариград, Зборник константина Јиречека I,Београд 1959, 12623 М. Кашанин, Бела црква каранска, Старинар, 1926-1927, 12724 С. Новаковић је морао да зна за рад Д. Руварца, Митрополија Београдска око1735.године, Споменик СКА XLII, Београд 1905. Исто важи и за М. Кашанина. Јиречекје свој рад штампао још 1877. године тако да није био упознат са Руварчевим радом.Каснији аутори су само преписивали Јиречека и Новаковића. Н. Ђокић, н. ч, 77; Н.Ђокић, О. Думић, н. ч, 91-9325 Д. Минић, Керамичке посуде као гробни прилози на средњовековним некрополама уСрбији, Годишњак града Београда XXV, Београд 1978, 88; Н. Ђокић, н. ч, 77; Н. Ђокић,О. Думић, н. ч, 91-9326 Д. Рашковић, Н. Ђокић, Резултати рекогносцирања античких налазишта икомуникација на подручју јужног Темнића, Гласник САД 13, Београд 1997, 137-139, сл.1и сл.2; Н. Ђокић, н. ч, 77; Н. Ђокић, О. Думић, н. ч, 91-9327 Лю. Дончева – Петкова, Знаци Вьрху археологически паметници от средновековнаБьлгариа VII-X век, БАН, София, 1980, 19-24, 49-51, Т.XXXV/25, Т.XXXVI28 М. Бајаловић-Хаxи Пешић, Унутрашње утврђење Београдског града, Годишњакграда Београда књ.XXXIX, Београд 1992, 39; Н. Ђокић, н. ч, 7729 Интересантно је да тим археолога који врши ископавања у Маскарама самтра да јеоткрио цркву из времена Јустијана али сматрамо да, на осну до сада ископаног, њенаоснова никако не одговара тробродној базилици већ једнобродној цркви са попречномприпратом. Необично да археолози ни после две године ископавања нису утврдилитачну основу цркве.

При набрајању градова у Београдској епархији, Бела Црква се наводипоследња, што би било и нормално ако су градови набрајани по неком реду − а заову епархију је долазило у обзир само набрајање од севера ка југу − наравно,уколико је у набрајању уопште било некаквог реда.

Са друге стране, први сигуран писани помен Варварина датира тек у 1516.годину. Тада је то било веома велико село које је имало 128 домова. Варваринци субили задужени да израђују камене топовске кугле за потребе тврђава уСмедеревском санџаку. Зато су били ослобођени харача, овчарине и авариза.30

Међутим, када су потребе за каменом ђулади смањене укинуте су и повластицемајсторима, па су се они разишли. Тако 1570. и 1571. године, када су траженимајстори за израду камене ђулади за потребе шајки на Скадарском језеру, мајсторакаменорезаца није било ни у Смедеревском ни у Крушевачком санџаку. Због тогаје издата наредба да се Варварину поново да муафијет.31

Почетком XVII века, пусто село Варварин са селиштем Вранково припадалоје вакуфу великог везира Лала Мехмед-паше Соколовића (1604-1606), братучедаславног Мехмед-паше Соколовића Високог. Овај вакуф у Левчу чинила су, поредВарварина и Вранкова, још и села Горњи Драгоњић (“а зову га и Обрш“), Бачина,Брајац (друго име Катун), Долњи Поточац с манастиром и пусто село Бабин Дол.Лала Мехмед-паша их је добио 1605. г. када је поново освојио Острогон (изгубљен1595. г.). Његов син Мехмед-бег Соколовић спорио се 1664-1665. г. са агама СтолногБеограда око начина убирања џизје у тих осам села у Јагодинском кадилуку.32

Овај повлашћени положај који је Варварин имао у првим вековима османскевладавине нам са великом вероватноћом говори да је то било значајно место и усредњовековној Србији. Са друге стране треба знати и да се у каснијим изворимаВарварин и Бела Црква понекад јављају упоредо. Наиме, Бела Црква је место гдесе данас налази варош Варварин а стари Варварин се налазио на периферијиданашњег села Варварина близу Руског споменика одакле је пресељен на данашњеместо пред Варваринску битку а на захтев грофа Орурка. Разлог је био тај што сусе у и око села налазили српски шанчеви, који су штитили прелаз преко Мораве, пасу зграде ометале дејство руске артиљерије. Тако је село спаљено а становници супресељени око 2 км североисточно на место познато као Бела Црква из аустријскихизвора из XVIII века. Под тим именом ће се јављати и у српским изворима све додруге половине века када ће Бела Црква постати варош Варварин док ће део, умеђувремену такође насељен, са друге стране Каленићке реке добити име селоВарварин.

На основу Темнићког натписа, Радослав М. Грујић тврди: “Из врло су раногдоба, по свој прилици из римског, и цркве Св. Николе у Ђунису, четрдесет мученика



30 Başbakanlik Arşivi - Istanbul, Tapu defteri TD No 1007 (iz 1516. godine), 5831 Муафијет је потпуно или делимично ослобађање раје од свих или појединих, сталнихили повремених државних или феудалних обавеза. Başbakanlik Arşivi - Istanbul,Mühimme defteri XII, 109, Mühimme defteri XIV, 422, 707, 691, 1020, 1137, 1674.32 S.Bašagić, Znameniti Hrvati, Bošnjaci i Hercegovci u turskoj državi, Zagreb, 1931, 47-48;Радмила Тричковић, Галипољски Срби и Јагодина Историјски часопис књ.XXIX-XXX,Београд 1982-1983, 137-138; О. Думић, Н. Ђокић, Порекло имена Темнић, Расинскианали 6 (Крушевац 2007) 149.

у Варварину и још неке друге.”33 Не можемо се сложити са овако раним датовањемварваринске цркве и сматрамо да је саграђена негде у XI веку, када и црква Св. Духау Сталаћу. Наравно, није искључено да је саграђена на темељимаранохришћанске базилике, али то тек треба да потврде или оповргнуархеолошка истраживања. Сем тога, црква засигурно није била посвећеначетрдесеторици мученика − већ смо навели чему је плоча служила.Мишљења смо да је црква била посвећена Св. Варвари и да је по њојВарварин и добио име.

Можда сви ови аргументи, појединачно узети, нису довољно убедљивидокази за тврдњу да је Бела Црква из повеље Василија II данашњи Варварин али,када се узму сви заједно, неоспорно је да их треба узимати врло озбиљно, а сасвимсигурно озбиљније него аргументе који указују на Смедеревску Паланку.

Summary

IS THE WHITE CHURCH IN THE DIOCESE OF BELGRADE FROM CHARTERBASIL II TODAY VARVARIN

In the Chart Byzantine emperor Basil II in the diocese of Belgrade, is mentioned the cityAspra Eklesia ie. White church. Stojan Novakovic argued that it Smederevska Palanka we knowthat at the time of Turkish rule, also called the White Church, or, possibly, the White Church inJadar. Jireček Constantine has earlier adopted the opinion that it is a Palanka. M. Kašanin, however,felt that it was a White Church in Karan. Given that none of them mentioned that the White ChurchVarvarin (and there are many reasons to suppose that this is just about the White Church), probablyno one paid attention to the fact that today Varvarin called and Bela Crkva. In any case, if we usethe Turkish and Austrian sources, White church can only be Smederevska Palanka, or Varvarin.When it comes to Smederevska Palanka, we have no sources or archaeological finds, which couldto bind a period of Basil II. However, in terms of Varvarin have a completely different situation.There is, first, Temnićki label that comes precisely from this period. It is significant that the necrop-olis was discovered in Varvarin with material from the IX - X century.

Borders of Branicevo diocese in 1020th year we can quite accurately delineate. In the souththe Diocese Braničevska extended to the valley of the river Crnice (including). Its western borderwas the Velika Morava and sometime in today's Gornje Vidovo or Sikirica until as late as the Bagr-dana. There is a border crossing Velika Morava including that sometime later Kučevo to the lineKosmaj - highrise where he drew the borders of the Danube, where she left little to the west ofGrocka belonging Branicevo unlike Avala, who probably belonged to the Diocese of Belgrade. Inthe north of the border stretched Danube from Grocka to Golubac and perhaps Kazan. At least weknow about the eastern border, although it is likely to correspond to today's eastern border Bran-icevo Diocese because it is actually a natural geographical boundaries of this diocese.



30 Радослав М.Грујић, Православна Српска црква, Крагујевац, 1989, 59

Ференц МаккGraduate School of History of the University of Szeged

К ВОПРОСУ О ХРОНОЛОГИИВЕНГЕРСКО-ВИЗАНТИЙСКИХСТОЛКНОВЕНИЙ ВО ВРЕМЯ

ПРАВЛЕНИЯ ГЕЗЫ II (1141 — 1162)

Апстракт: Автор труда пытается решить хронологии венгерско – византийскихстолкновений во время правления Гезы II (1141 — 1162). Особое внимание уделяется вболее широком контексте международных отношений в то время из-за вышеупомянутыхконфликтов были вовлечены и другие страны, включая Сербию

Ключивые слова: Геза II, Венгрия, Византия, Мануил Комнин, Рашка, Урош II

В августе 1147 г. правитель норманнского государства Южной Италии РожерII начал поход против Византии, занял остров Корфу и, сделав его своей базой, со-вершал оттуда опустошительные нападения на другие византийские территории.Конечной целью норманнов был захват Константинополя. Византийский императорМануил Комнин, после того как осенью 1147 г. заключил союз с Венецией для выте-снения норманнов, в конце 1148 г. в Фессалониках заключил важный договор снемецким королём Конрадом III, получивший название «союз двух императоров».На переговорах в Фессалониках Мануил и Конрад договорились о том, что в 1149г. вместе отправятся в поход в Италию против Рожера II. Их целью был захват и ра-здел норманнского королевства. К 1149 г. под руководством Рожера II образоваласькоалиция различных сил, противостоящих по различным причинам «союзу двухимператоров». Норманнский правитель, с одной стороны, хотел помешать тому,чтобы было осуществлено совместное немецко-византийское вторжение, с другойстороны, он намеревался организовать новый поход на Святую землю, первой за-дачей которого было бы взятие Константинополя. Он склонил к своему плану фра-нцузского короля Людовика VII, папу Евгения III и немецкого герцога Вельфа VI.К этой союзнической организации принадлежал также владимиро-волынский князьИзяслав Мстиславич, боровшийся против византийского влияния на русские земли,а также великий жупан сербской области Рашка Урош II, стремившийся кнезависимости от Византии.1


1 См. об этом: Kretschmayr H. Geschichte von Venedig. Bd. I. Gotha, 1905. S. 233 — 236;Chalandon F. Les Comnéne. Études sur l’empire byzantin aux XIe et XIIe siécles. T. II. JeanII Comnéne (1118 — 1143) et Manuel I Comnéne (1143 — 1180). Paris, 1912 (далее:Chalandon, 1912). P. 318 — 327; Васильевский В.Г. Из истории Византии в ХII в. Союздвух империй (1148 — 1155) // Он же. Труды. Т. IV. Л., 1930 (далее: Васильевский, 1930).С. 24 — 33; Lamma P. Comneni e Staufer. Ricerche sui rapporti fra Bisanzio e l’Occidentenel secolo XII. T. I. Roma, 1955. P. 69 — 97, 104 — 105; Rassow P. Honor imperii. Die neuePolitik Friedrich Barbarossas (1152 — 1159). München, 1961. S. 26 — 30; Пашуто В.Т.

В борьбе коалиций, разделивших в середине ХII века Европу как бы на двечасти, место Венгрии обозначили её собственные цели и внешнеполитическиеобязательства на стороне французско-норманнского союза. С 1146 г. венгерско-не-мецкие отношения были враждебными. Далматинский вопрос привёл государствоГезы II (1141 — 1162) к противостоянию с Венецией. Геза II имел хорошие отно-шения с Волынью и Киевом, был близок к сербам, а установившиеся в 1147 г. связис французами обострили венгерско-византийские противоречия. Вопреки Виза-нтии, Геза II и его окружение активно повлияли своим поведением на то, что последвух попыток захвата власти — в 1146 и 1147 гг. — претендовавший на престол ге-рцог Борис снова попросил убежища при дворе василевса. В борьбе с Венецией и«союзом двух императоров» в качестве члена французско-норманнской коалициивенгерское феодальное государство взяло на себя слишком тяжёлую ношу. В товремя Геза II неизменно помогал материально Вельфу VI в его борьбе против Ко-нрада III и в то же время в 1148 — 1152 годах шесть раз отправлял на русские земливенгерское войско в помощь князю Изяславу. Одновременно на Балканах Венге-рское королевство вступило в непосредственную, вооружённую конфронтацию сВизантийской империей. Согласно распространённому в историографии взгляду,этот период был в венгерской истории увертюрой к эпохе греческого вмешате-льства, тогда начиналось военное оформление направленных против Венгрии виза-нтийских устремлений к мировому господству, в ходе которых василевс принудилВенгерское королевство к вассальной присяге. Однако на основании источниковэто мнение не подтверждается. События свидетельствуют о том, что вооружённыеконфликты между двумя государствами обычно возникали по венгерской иници-ативе, и в ходе боевых действий в подавляющем большинстве случаев Венгриябыла активной, инициативной стороной. Геза II к тому же не пугался непосре-дственно вмешиваться во внутривизантийские политические распри и предпри-нимал нападения на византийские территории. В то же время василевс, рвавшийсяв тот период к реставрации византийской власти в Южной Италии, в отношенииВенгрии стремился лишь к отмщению за венгерские акции, точнее — кустановлению мира и стабильности на границе вдоль Дуная и Савы.

Мы не можем здесь останавливаться на более подробном рассмотрения скла-дывания тогдашних европейских отношений и характера венгерско-византийскойконфронтации, это мы сделали в другом месте.2 Наша нынешняя задача — попыта-ться установить хронологию венгерско-византийского противостояния.Хронологическая канва военных и политических событий этой конфронтацииявляется в высшей степени спорной. С некоторым преувеличением можно сказать,что нет в историографии двух таких работ, которые рассматривали бы события наосновании одинаковой хронологии. Причина этого в основном скрывается в


74 Ференц Макк

Внешняя политика Древней Руси. М., 1968 (далее: Пашуто, 1968). С. 169, 188 — 189;Urbanski A.B. Byzantium and the Danube Frontier. New York, 1968. P. 63 — 65; Caspar E.Roger II (1101 — 1154) und die Gründung der normannisch-sicilischen Monarchie.Darmstadt, 1968. S. 377, 397 — 408; Ostrogorsky G. Histoire de l’état byzantin. Paris, 19693.Р. 404 — 405; Калиħ J. Рашки велики жупан Урош II // Зборник радова византинолошкогИнститута. ХII. Београд, 1970 (далее: Калиħ, 1970). С. 25, 35; Jordan K. Investiturstreit undfrühe Staufenzeit. München, 1973. S. 107 — 108.2 См. об в касающейся данных проблем литературе: материал главы IV рукописикандидатской диссертации под названием Makk F. Magyar-bizánci kapcsolatok a XII.században. Szeged, 1978 (далее: Makk, 1978). Кратко затрагиваются эти вопросы такжев кн.: Kristó Gy. — Makk F. III. Béla emlékezete. Bp., 1981.

характере источников. Относительно многочисленные и различные по своему типуисточники (византийские, русские, западные и мусульманские) описывают — есте-ственно, в разных объёмах — эти события. Однако эти источники в большинствесвоём опираются на противоречащую друг другу, относительную хронологию, илишь в редчайшем случае дают точные, обозначающие год временные ориентиры,но и они оказываются проблематичными. Привлечение к анализу новых источниковили новых точек зрения также не сразу побуждает исследователей к изменениюпрежней хронологии. Когда теперь — используя результаты предшествующей исто-риографии — мы пытаемся установить хронологию эпохи венгерско-византийскойконфронтации, мы заранее оговариваем то, что из-за обозначенных проблем нашахронология представляется нам также в некоторых тезисах гипотетичной. Дляопределения полной и окончательной хронологии необходимы дальнейшиеисследования.

Для установления отправной точки для определения дат событий воо-ружённой борьбы между Венгерским королевством и Византийской империей намследует исходить из сообщений важнейших источников, относящихся к этой эпохе,— трудов византийских историков Иоанна Киннама и Никиты Хониата. Из этихисточников мы узнаем следующее. После того, как византийцы с помощью ве-нецианского форта отвоевали у норманнов остров Корфу, император Мануил началподготовку к походу в Сицилию и Южную Италию. В это время до императорадошла весть о том, что находившиеся под византийской властью сербы во главе свеликим жупаном Рашки восстали и совершили опустошительные набеги напограничные с ними области империи. Мануил около дня осеннего равноденствия— следовательно, около 23 сентября — отправил греческий флот в Италию, а самс отборными отрядами вторгся на сербскую землю. Сербский великий жупан УрошII спрятался в горы от Мануила, который после разорения сербских областейвернулся с войском в Константинополь.3

Поскольку мы точно знаем, что отвоевание Корфу произошло в августе 1149г.,4 сербское восстание следует отнести к концу лета 1149 г.5 Относительно этихсобытий вопрос заключается в том, принимали ли венгры участие в вооружённойакции сербов? Об этом уже один пассаж сочинения Киннама сообщает с полнойясностью, следовательно, в 1149 г. между венграми и сербами возник союз противВизантии. Согласно сообщению Киннама, «после того как аламанны [немцы, т.е.Вельф VI и его сторонники], далматы [сербы] и пеоны [венгры] узнали, что он[император Мануил] готовится к войне против Сицилии, они договорились между


К ВОПРОСУ О ХРОНОЛОГИИ ВЕНГЕРСКО-ВИЗАНТИЙСКИХСТОЛКНОВЕНИЙ ВО ВРЕМЯ ПРАВЛЕНИЯ ГЕЗЫ II 75

3 Meineke A. Ioannis Cinnami Epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis gestarum /Corpus scriptorum historiae Byzantinae. Bonnae, 1836 (далее: K). P. 101 — 103; v. DietenJ.A. Nicetae Choniatae Historia / Corpus fontium historiae Byzantinae. T. XI. Pars 1. SeriesBerolinensis. Berolini et Novi Eboraci, 1975 (далее: N). P. 89 — 90. 4 О датировке отвоевания Корфу см., напр., Chalandon, 1912. P. 332; Rassow P. Zumbyzantinisch-normannischen Krieg 1147 — 1149 / Mitteilungen des Instituts fürÖsterreichische Geschichtsforschung, 1954. S. 215; История Византии в трёх томах. Подред. С.Д.Сказкина. Т. II. М., 1967 (далее: Ист. Виз.). С. 327; Lamma P. Op. cit. P. 99.5 О датировке восстания сербов против Византии см., напр., Chalandon F. Histoire de ladomination normande en Italie et en Sicile. T. II. Paris, 1907 (далее: Chalandon, 1907). P. 145;Васильевский, 1930. С. 47 — 48; Jиречек К. - Ферjанчиħ J. Историjа Срба. Т. I. Београд,1952 (далее: Jиречек, 1952). С. 142; Lamma P. Op. cit. Р. 99; Калиħ J. — Ферjанчиħ Б. —Радошевиħ Н. Византиjски извори за историjу народа Jугославиjе. Т. IV. Београд, 1971(далее: Извори). С. 22 и примеч. 37 — 38.

собой, что нападут на ромеев [византийцев] с запада».6 Однако, из византийскиххронистов ни Киннам, ни Никита Хониат не говорят о том, что в 1149 г. венгрывоевали с Византией. Это молчание дает основания для господствующего мненияв историографии, согласно которому, ни в сербском восстании 1149 г., ни впоследующих сербско-византийских военных столкновениях сами венгры вдействительности не принимали участия.7 Намного меньше распространён взгляд,который оценивает события так, что Венгрия уже в 1149 г. непосредственно воевалас Византией.8 Это предположение строится на одном сообщении русской(Киевской) летописи. Из летописи известно, что 23 августа 1149 г. киевский князьИзяслав, шурин Гезы II, потерпел поражение от Юрия Долгорукого, и Киев перешёлво владение последнего. Вслед за этим, ещё осенью 1149 г., Изяслав попросилпомощи у венгерского, польского и чешского правителей, но «король [Геза II] ...извинился, говоря: я в состоянии войны с императором [т.е. с Мануилом]».9 Вотличие от других, мы полагаем, что эта фраза русского источника сообщает одействительном, фактическом венгерско-византийском вооружённом конфликте.Наше утверждение решающим образом подтверждает одно панегирическоестихотворение византийского поэта того времени Феодора Продрома. Продром вполном согласии с греческими хронистами рассказывает всю историю боевыхдействий между сербами и византийцами, происшедших осенью 1149 г. Однако входе изложения событий он в одном месте сообщает о «варварском сербскомвеликом жупане, располагавшем союзными венгерскими отрядами», а в другомместе — о «сербско-византийской войне», развязанной по побуждению норманновпротив византийского императора.10 Считающееся в исследованиях датировкойстихотворения Продрома Рождество 1149 г. связывается с константинопольскимтриумфом.11 Этот факт с несомненной уверенностью подтверждает то, что ФеодорПродром упомянул о венграх в связи с событиями осени 1149 г. На основании этогомы, следовательно, можем с уверенностью признать то, что в сербско-византийскихвооружённых столкновениях 1149 г. на стороне сербов также активно участвоваливенгерские военные силы, и, таким образом, нам следует перенести на 1149 г.начало венгерско-византийских столкновений середины XII в. Однако, возможно,что тогда военная помощь венгров имела ещё весьма скромные размеры, и вантивизантийской акции 1149 г. главную роль играли, естественно, возглавляемыеУрошем II сербы; эти два фактора могут, по нашему мнению, объяснить то, что



6 К. Р. 101.7 Так высказываются, напр., Грот К.Я. Из истории Угрии и славянства в ХII веке (1141— 1173). Варшава, 1889 (далее: Грот, 1889). С. 151; Pauler Gy. A magyar nemzet történeteaz Árpádházi királyok alatt. I. köt.. Bp., 1899. 272. l.; Marczali H. Magyarország története.Bp., 1911. 120. l.; Scherer F. Komnénosz Mánuel bizánci czászár (1143 — 1180) világuralmitörek-vései. Gyula, 1911. 88 — 89. l.; Chalandon, 1912. P. 385 — 387; Deér J. A magyartörzsszövetség és patrimoniális királyság kül-politikája. Kaposvár, 1928. 125. l.; Hóman B. –Szekfũ Gy. Magyar történet. I. köt. Bp., 19396 (далее: Hóman, 1939); Moravcsik Gy. Bizáncés a magyarság. Bp., 1953 (далее: Moravcsik, 1953). 78 — 79. l.; Lamma P. Op. cit. P. 99;Калиħ, 1970. C. 25 — 28; Извори. С. 23 и примеч. 38.8 См., напр., Фрейденберг М.М. Труд Иоанна Киннама как исторический источник //Византийский временник, 1959 (далее: Фрейденберг, 1959); Urbansky A.B. Op. cit. P. 71.9 Hódinka A. Az orosz évkönyvek magyar vonatkozásai. Bp., 1916. 107. l.10 Hörandner W. Theodoros Prodromos historische Gedichte. Wien, 1974. 354.196 — 207. 11 Mathieu M. La Sicile normande dans la poésie byzantine / Bulletino del Centro di StudiFilologici e Linguistici Siciliani. II. Parlermo, 1954. S. 64, 70; Horandner W. Op. cit. S. 348,360.

византийские хронисты умалчивают об участии венгров в этих событиях.Относительно хронологии сербско-норманнских и, предположительно,

венгерско-норманнских связей это стихотворение Продрома обогащает нашизнания очень важными данными. До этого времени мы могли лишь косвеннымпутём, на основании уже цитированного сообщения Киннама, сделать вывод о том,что в 1149 г. между венграми, сербами и сицилийскими норманнами возниклосотрудничество, направленное против Византии.12 Из стихотворенияконстантинопольского поэта однозначно следует, что в 1149 г. южно-итальянскиенорманны заключили с сербами — а, возможно, и с венграми — договор, союз,который был направлен против Византии. Главной его целью со сторонынорманнов было то, чтобы сербы — несомненно, при поддержке венгерскихвспомогательных отрядов — вторглись на византийскую территорию и вынудилиимператора Мануила к отказу от итальянского похода.13 План короля Рожера IIполностью удался, потому что из-за возникших на Балканах осложнений василевсвместо норманнов вынужден был отправиться против сербов.

Ловкая тактика Уроша II не позволила Мануилу в 1149 г. нанести тяжёлоепоражение сербам. Однако василевс полагал, что для беспрепятственного началазапланированной итальянской войны необходимо, во всяком случае, умиротворитьвосставшие сербские территории. Поэтому византийский император предпринялновый, намного более масштабный военный поход против Уроша II. Времявизантийско-сербской войны, происшедшей вслед за этим, установлено висториографии по труду Киннама. Но наш историк непосредственно послеописания событий 1149 г. так начинает рассказ о нападении Мануила: «Вследующем году с уходом лета..., когда деревья уже сбросили листву, [василевс] уНиша построил армию».14 Значит, несомненно, что осенью 1150 г. началось шествиевизантийцев против сербов,15 которые сразу же изменили тактику и вместоотступления избрали открытое столкновение с византийцами.16 Предположительно,



12 К. Р. 10113 Перевод соответствующего места Продрома звучит следующим образом: «Потому,что безрассудное ослепление подвигает варварского сербского великого жупана,располагающего союзными венгерскими военными силами, живущего в горах дикогокабана, который по происхождению трижды раб, по отношению к нам и своемугосподину, после того, как Сицилийский дракон [Рожер II] тайно склонил, подаркамиобхаживал их, а также заключил договор [с ними], чтобы остановить императора в егонамерении напасть [на Сицилию], вслед за этим, разорив до предела часть нашейтерритории, он быстрым бегством вернулся в свои норы. Но ум могущественногоимператора [Мануила] узнал о случившемся, понял его причину и то, кто разжёг огоньэтого сербско-венгерского нападения; для того, чтобы погасить этот возникший противнего самого огонь и чтобы доказать тщету варварского искусства тщеславия... он сам,собрав и приняв к себе достаточно хорошо экипированного воина, отборные союзныеи ромейские [византийские] военные силы, неожиданно, с большой быстротой и сопущенной уздой собираясь напасть на варваров, [отправился] против преступников,чтобы захватить самого главного вождя этого пьяного безумства…» (Hörandler W. Op.cit. 354.196 — 355.228).14 К. Р. 101. 15 Среди венгерско-сербско-византийских войн середины ХII века такая датировка этогоконфликта признаётся в историографии самой обоснованной. О дате см., напр., Грот,1889. С. 161 — 162; Pauler Gy. Op. cit. 274. l.; Васильевский, 1930. С. 57; Jиречек, 1952.С. 142; Moravcsik, 1953. 79. l.; Фрейденберг, 1959. С. 32; Калиħ, 1970. С. 25.16 N. Р. 92.

существенную роль здесь сыграло то обстоятельство, что на основаниисоюзнического договора между сербами и венграми Геза II направил на помощьсербам значительное, намного более сильное войско, чем в прошлом году. Мануилузнал об этом и направился от Ниша в сторону реки Савы, чтобы нанестипоражение венгерским отрядам во главе с комесом Бадьоном.17 Видимо, так онхотел разрушить единство венгерских и сербских войск. Но план василевса недостиг успеха, и после мелких стычек Мануил одержал крупную победу надвенгерско-сербским войском у речки Тары. Во время сражения император в ходеединоборства захватил в плен ишпана Бадьона, полководца короля. После битвыУрош II появился в лагере византийцев и принёс вассальную клятву императору,т.е., после двухлетней войны Сербия по-прежнему оставалась вассальнымгосударством Византийской империи.18 Впрочем, для последних событий черёднастал поздней осенью, потому что Киннам упоминает о «большом снеге», которыйв горах серьёзно затруднил продвижение византийских воинов.19

Следующее нападение император Мануил предпринял уже непосредственнона Венгрию. В своём послании о войне василевс высказал венгерскому королюупрёк в том, что он оказывает помощь сербам,20 совершил поход на союзныйВизантии Галич21 и вступил в военный союз с норманнским правителем.22 Вкарательном, репрессивном походе Мануил хотел отомстить за это Гезе II.Возглавляемая императором византийская армия переправилась у Белграда черезпограничную реку Саву, часть её взяла в осаду Зимонь, другая часть вторглась иполностью опустошила Срем, а большую часть местных жителей переселила натерриторию империи. Подобная судьба постигла и Зимонь, которая сдалась поднапором превосходящих сил осаждающих. Мануил уже начал отступление квизантийской крепости Браничево, когда прибыл с венгерским войском бан Белуш,но он не вступил в борьбу с императором. Вслед за этим, по приказу императорагерцог Борис, мнимый сын короля Калмана, во главе одной из частей византийскоговойска вторгся в Темешкёз, затем занялся грабежами и вконец опустошил этуобласть. Лишь перед угрозой прихода туда Гезы II он возвратился в лагерь Мануила.Возможно, что заключённым послами двух правителей перемирием был положен



17 К. Р. 101; N. Р. 92.18 К. Р. 104 — 113; N. Р. 92. О битве на Таре сообщают также поэтические произведения,Феодор Продром (Rácz I. Bizánci költemények Manuel császár magyar hadjáratairól // Magyar-görög tanulmányok. 16. Bp., 1941. 23 — 24. l.), а также один неизвестный поэт. О последнемсм.: Λάμπρος Σπ. ‘Ο Μαρκιάνος κώδιξ. 524 // Νίος ‘Ελληνομνήμων. 8 (1911). 149 — 150.Специальное исследовании об этом сражении: Śkrivanić G. Bitka na Tari 1150 godine // VesnikVojnog Muzeja JNA, 1962. S. 25 — 36. Новейшее исследование показало, что это сражениепроизошло не на берегу притока западно-сербской Дрины под названием Тара, а в районеречки Тары, протекающей к юго-западу от Белграда, в окрестностях города Валево. См. обэтом: Благоjевиħ М. Сеченица (Σετζεωίτζα), Стримон (Στρυμών) и Тара (Τάρα) код JованаКинама // Зборник Радова Византинолошког Института. ХVII. Београд, 1976. С. 72, 75. —Это, естественно, означает то, что мы должны принять намного более короткий путьвизантийского войска, чем предполагалось до сих пор. Так, весь сербский военный походявно также потребовал меньшее количество времени.19 К. Р. 10920 К. Р. 113; N. Р. 9221 К. Р. 115. 22 Об этом сообщает константинопольский ритор Михаил в одной из своих бесед. См.: RegelW. Fontes rerum Byzantiarum. T. I. Pars 1. Petropoli, 1892 (далее: Regel, 1892). P. 179

конец этому венгерско-византийскому конфликту.23

Конкретная датировка этой войны чрезвычайно спорна, в историографиивстречаются в равной мере её датировки 1150, 1151 и 1152 годами. Дляустановления времени венгерского похода Мануила из этого сообщённого — такжеи многими источниками — факта мы и должны делать вывод о том, что во времяначала византийского вторжения Геза II вёл войну в Галиче. Ибо Никита Хониатрассказывает, что во время нападения Мануила «король венгров не находился вгосударстве, поскольку воевал с русскими соседями».24 По сути дела, этопроясняется из сообщения Киннама о том, что василевс после вторжения в Сремуже начал отступление, когда пришла весть: Геза II, успешно завершив войну сгалицким князем, отправился с войском против императора.25 Веру в единогласноесообщение Киннама и Хониата в полной мере подкрепляет независимый отвизантийских историков писатель, немецкий хронист Генрих Мюгельн в своейфразе: «...в то же самое время, когда король Геза был на Руси, греческий императорЭммануил пришёл в Венгрию».26 По данным русских летописей, венгерский корольлично дважды возглавлял поход на русскую землю против галицкого князяВолодимерка (Владимирка): первый раз осенью 1150 г.,27 а вторично в 1152 г.28 Всвязи с этим возникает вопрос: с каким из галицких походов Гезы II совпадает повремени вторжение в Венгрию Мануила?

1152 год29 отпадает на основании пассажа, относящегося к одной из речейконстантинопольского ритора Михаила. Ибо ритор Михаил в произнесённой наРождество 1155 г. речи, прославлявшей императора Мануила в связи с венгерскимпоходом василевса, помимо прочего, обращает внимание на следующее: «Для тогограбительского разорения упомянутого гепида [Гезы II], вследствие которогоПаннония [то есть Венгрия] стала почти пустой и обезлюдевшей, это обозначаюттысячи военнопленных, которых сковали за шею, и [король] время, прошедшее стех пор, а именно все четыре года, был занят приготовлениями, чтобы статьготовым к войне».30 Далее мы увидим, что той войне, точнее — нападению, к



23 К. Р. 113 — 118; N. Р. 92 — 93. Разнообразные ссылки на венгерскую военнуюэкспедицию Мануила можно найти в трёх речах ритора Михаила (Regel, 1892. P. 131 —182), речи Евтимия Торника, произнесенной в конце 1161 г. (Papadopulos–Kerameus A.Noctes Petropolitanae. СПб., 1913. Р. 174 — 175), стихах Продрома (напр., Miller E.Poémes historiques de Théodore Prodrome // Revue Archéologique. N. 25, 1873. P. 418 —419), а также в эпиграммах уже упомянутого анонимного поэта (Λάμπρος Σπ. Op. cit. P.149 — 150). Упоминание об этом содержат хроника Генриха Мюгельна и ContinuatioZwetlensis. I. О первом см.: Szentpétery E. Scriptortes rerum Hungaricarum. Vol. II. Bp.,1938. P. 199; а о последнем: Gombos F.A. Catalogus fontium historiae Hungaricae. T. I. Bp.,1937. (далее: G). P. 79224 N. Р. 9225 К. Р. 11526 Szentpétery E. Ор. сit. Р. 199. — Венгерский перевод см.: Geréb L. Képes krónika KáltiMárk krónikája a magyarok tettei-ról. Bp., 1959. 235. l. 27 Hódinka A. Op. cit. 117 — 127. l28 Ibid. 167 — 187, 243 — 259, 262 — 265, 272 — 27329 Датировку похода 1152 г. принимают, напр., Kap-Herr H. Die abendländische PolitikKaiser Manuels mit besonderer Rücksicht auf Deutschland. Strassburg, 1881. S. 136; PaulerGy. Op. cit. 280 — 283, 493. l. és 475. jegyz.; Acsády I. A magyar birodalom története. I. köt.Bp., 1903. 212. l.; Scherer F. Op. cit. 91. l.30 Regel, 1892. P. 158. — О датировке произнесения речи см.: Ibid. P. XIX; Kaлиħ, 1970.С. 30; Извори. С. 191 и примеч. 25

которому, согласно речи, венгерский король готовился четыре года, черёд настал вконце 1154 г. Принимая это во внимание и отсчитывая от конца 1154 г. упомянутыйритором четырёхлетний срок, становится очевидным, что византийское вторжениев Срем не могло произойти в 1152 г., а, во всяком случае, состоялось впредшествующее этому время.

Согласно господствующему в исследованиях взгляду, венгерский походМануила состоялся осенью 1151 г.31 Основание для такой точки зрения создает одиниз пассажей Киннама. Наш историк говорит, что после битве на р. Таре василевсвозвратился в Константинополь, и после этого начал войну против венгров.32

Исследователи, доверяющие Киннаму, считают, что из-за возвращения ввизантийскую столицу отправление императора Мануила в новый поход, скореевсего, стало возможным только в 1151 г. А, поскольку, по сути дела, выпавшийвенгерскому королю одновременно с византийским вторжением поход в Галичрусские летописи относят не на 1151, а на 1152 г., значит разделяющие приведённоевыше мнение занимают позицию в интересах устранения расхождения междудвоякой датировкой: в русских летописях поход Гезы II в Галич, помещённый под6660 годом, был не в соответствующем этой дате 1152 г., а, из-за использования врусских летописях византийского летосчисления с началом года с 1 сентября, онсостоялся после 1 сентября, уже осенью 1151 г.33

Хотя нельзя полностью исключить возможность того, что поход Мануилапришёлся на осень 1151 г., при опоре на надёжные источники и собственныеразмышления нам всё же кажется более обоснованной другая датировка,отличающаяся от вышеприведённой остроумной комбинации.

Прежде всего, не является доказанным то, что в русских летописях под 6660г. от Сотворения мира речь идёт об использовании византийского года,начинающегося с 1 сентября. В связи с этим уже ранее высказывались возражения,34

однако намного существеннее то, что, согласно автору новейшей советскоймонографии, посвящённой проблемам хронологии русских летописей, в период с1140/41 по 1156/57 гг. ни в одном случае не обнаруживается использованиевизантийского начала года в русских летописях. Именно поэтому советскийисследователь относит второй поход Гезы II на Галич к 1152 г.35 А тому сообщениюКиннама, что после т.н. подчинения сербов василевс возвратился вКонстантинополь, противоречит известие другого византийского историка, Никиты



31 См. об этом: Грот, 1889. С. 172 и примеч. 2, 185 и примеч. 2; Chalandon, 1912. P. 403& n. 7; Васильевский, 1930. С. 61 и примеч. 4; Розанов С.П. Евфимия Владимировна иБорис Коломанович. Из европейской политики ХII в. // Известия Акад. Наук СССР. VIIсерия. Отд. Гуман. наук. Л., 1930, № 8 — 9 (далее: Розанов, 1930). С. 667; Hóman, 1939.373. l.; Jиречек, 1952. С. 143; Moravcsik, 1953. 80. l.; Lamma P. Op. cit. P.133; Grabler F.Die Krone der Komnenen // Byzantinische Geschichtsscheiber. VII. Szerk. E.V.Ivánka (Graz— Wien — Köln), 1958. S. 131; Фрейденберг, 1959. С. 34; Ист. Виз. С. 325; UrbanskyA.B. Op. cit. P. 73; Пашуто, 1968. С. 177; Калиħ J. Подаци Абу Хамида о приликама уJужноj Угарскоj средином ХII века // Матица Српска. Зборник за историj у 4. Београд,1971 (далее: Калиħ 1971). С. 3432 К. Р. 10933 Это мнение выдвинул Васильевский ещё в первом, петербургском издании 1877 г.(См.: Васильевский, 1930. С. 61 и примеч. 4, С. 105). Из этого исходят все те, кто относитвенгерский поход Мануила на осень 1151 г. (см. выше, примеч. 31). 34 Pauler Gy. Op. cit. 493. l.; Hódinka A. Op. cit. 85 — 89. l.35 Бережков Н.Г. Хронология русского летописания. М., 1963. С. 23, 63, 142, 143, 155

Хониата. Ибо Никита после сообщения о сербском походе василевса 1150 г.продолжает свой рассказ следующим образом: Мануил «отправляется против хунов[венгров], хотя он ещё не вытер пыль войны со своего лица, и ещё горячие каплипота покрывали его».36 Следовательно, согласно изложению Никиты, Мануил вме-сто того, чтобы возвратиться в Константинополь после состоявшейся в долинеречки Тары битвы, сразу же отправился в поход на Венгрию. По нашему мнению,с этим событием может быть поставлено в связь одно выражение русских лето-писей, из которого мы узнаём, что возвратившийся из галицкого похода в конце1150 г. Геза II отправил князю Изяславу, вновь просившему у него помощи, следу-ющее сообщение: «Греческий царь с войском идёт на меня, поэтому зимой и веснойя не смогу сесть на коня».37 Из сообщений Никиты и русских летописей, полностьюсозвучных друг другу, следовательно, вытекает, что нападение Мануила постиглоВенгрию непосредственно после битвы на Таре, в конце 1150 г. Эту датировку вполной мере подкрепляет процитированная выше речь конста-нтинопольскогоритора Михаила, из которой следует, что венгерский король после произведённыхМануилом разорений и опустошений его государства, точнее — Срема, четыре годаготовился к той войне, которую он начал в конце 1154 г. против Византии.38

На основании всего сказанного мы полагаем, что император Мануилнепосредственно после разыгравшегося в районе речки Тары сражения, примернов конце 1150 г. начал вторжение в южные земли Венгерского королевства, когдаГеза II воевал в Галиче с союзником Византии князем Володимерком. Военнаяакция императора ещё продолжалась, когда венгерский правитель, покинувший всамом конце октября 1150 Галич,39 возвратился в страну и вслед за герцогомБелушем сразу же отправился к Саве. По всей видимости, переговоры,последовавшие после византийского вторжения, и заключение перемирия перешлиуже на начало 1151 г.40



36 N. Р. 9237 Hódinka A. Op. cit. 128 — 129. l.38 Regel, 1892. P. 15839 Hódinka A. Op. cit. 127. l40 К осени 1150 г. относит разорение Мануилом Срема Х.Марцали (Op. cit. 120. l.). Опереговорах, начавшихся тогда между венграми и византийцами, сообщает Киннам (К. Р.118). В Киеве еще в апреле 1151 г. полагали, что Геза II «находится в войне с царём»(Hódinka A. Op. cit. 153. l.). Это также показывает, что венгерско-византийские переговорызахватили и начало 1151 г. Нельзя принять такой взгляд, согласно которому черёд длявенгерского похода Мануила настал весной 1151 г. (Deér J. Op. cit. 126. l.). Впрочем,датировке византийского вторжения концом 1150 г., кажется, противоречит известие Con-tinuatio Zwetlensis. I (G. P. 792), которое сообщает о том, что в 1152 г. греки опустошилиземлю мадьяр. Однако, если мы примем во внимание то, что в хронике нападение наёмниковгерцога Бориса на Пожонь апреля 1146 г. и битва на р. Лейте 11 сентября 1146 г. записаныпод 1147 г., тогда, несомненно, в случае с походом императора Мануила речь идёт об ошибкеаналогичного характера. — Византийские историки повествуют, что после венгерскойвойны василевс устроил крупномасштабный триумф в Константинополе (К. Р. 118; N. Р.93). С точки зрения датировки похода может быть интересным также то, что упоминаетНикита в связи с триумфом. Ведь наш историк рассказывает, что в помпезномтриумфальном шествии вместе с византийцами прошли венгерские и сербские пленные(N. Р. 93). По нашему мнению, в случае датировки венгерского похода осенью 1151 г. былобы анахронизмом шествие сербских воинов в конце 1151 г., захваченных в плен осенью1150 г. Наконец, следует также сказать о том, что византийский удар, настигший Венгриюв конце 1150 г., поразил и неприятно затронул союзников Гезы II — князя Изяслава инорманнского короля Рожера II (Regel, 1892. P. 142). См. об этом: Каждан А.П. Неизвестное

Киннам информирует нас о следующей главе венгерско-византийскойконфронтации. Наш историк сообщает, что злой из-за случившихся раннее событийкороль венгров двинулся с войском к Дунаю, желая неожиданно напасть навизантийские города на берегу Дуная.41 Из описания очевидно, что Геза II тогдахотел отомстить Византии за венгерский поход 1150 г. Однако Мануилсвоевременно узнал о планах Гезы, и когда король ещё только начинал своюнеожиданную акцию против византийской территории, войско императора такжепоявилось на Дунае, где, в конечном счетё, они заключили мир по инициативевенгерского короля. Согласно мирному соглашению, Геза II заплатил выкуп запримерно 10 тысяч венгерских военнопленных, попавших в руки византийцев в1150 г., а остальные военнопленные были отпущены на родину без уплаты выкупа.42

Согласно рассказу Киннама, черёд для этих событий настал после смертисицилийского короля Рожера II, следовательно, после 26 февраля 1154 г.43 Частьисследователей на основании сообщения византийского хрониста относит приходвойск Гезы II и Мануила к Дунаю и последовавший за этим мир к 1154 г.44 Однако,судя по пассажу из книги под названием Мугриб арабского торговца Абу Хамида,такая датировка не может иметь место. Известно, что Абу Хамид, который провёлтри года в Венгрии, находился на венгерской земле в период между 1150 и 1153гг.45 В своём сочинении мусульманский путешественник в одном месте пишет озаключении мира между императором Византии и венгерским королём, в результатечего много венгерских военнопленных вернулись на родину из византийскогоплена, а с одним из возвращавшихся на родину пленников сам писательразговаривал о событиях византийского плена.46 Среди наших источников толькоКиннам знает об условии мирного договора, по которому большое числовенгерских военнопленных выпустили на свободу. Согласно хронисту — как мывидели выше — это произошло в начале 1154 г.47 Но поскольку Абу Хамид уже в1153 г. покинул Венгрию, и зиму 1153 — 1154 гг. провёл в русских землях,48 вполнеочевидно, что мирный договор мог быть заключён только до 1154 г.

В исследовательской литературе также существует взгляд, что все этисобытия произошли в 1152 г.49 Однако мы не можем принять такую датировку,потому что считаем: со многих точек зрения 1152 г. не был для Гезы II подходящим



греческое свидетельство о русско-византийских отношениях в ХII в. // Феодальная Россияво всемирно-историческом процессе. М., 1972. С. 235 — 236.41 К. Р. 11942 К. Р. 120. Об этом заключении мира ритор Михаил также упоминает (Regel, 1892. P.158)43 К. Р. 118 — 12044 Так считают, напр., Kap-Herr H. Op. cit. S. 137; Pauler Gy. Op. cit. 285. l., 494. l. és 480.jegyz.; Scherer F. Op. cit. 93. l.; Deér J. Op. cit. 218. l.; Hóman, 1939. 374. l.; Rácz I. Op. cit.6. l.; Moravcsik, 1953. 80. l.; Moravcsik Gy. Byzantium and the Magyars. Bp., 1970 (далее:Moravcsik, 1970). P. 82.45 См. об этом: Hrbek J. Ein arabischer Bericht über Ungarn (Abu Hamid Al-Andalusi Al-Garnati, 1080 — 1170) // Acta Orientalia Academiae Scientiarum Hungaricae, 1955. S. 205— 230; Czeglédy K. Az Árpád-kori mohamedánokról és neveikről // Nyelvtudományiértekezések. 70. Bp., 1970. 258. l.; Калиħ, 1971. C. 28.46 Hrbek J. Op. cit. S. 20947 К. Р. 118 — 12048 Hrbek J. Op. cit. S. 211 — 225; Czeglédy K. Op. cit. 259. l.49 Так датируют, напр., Грот, 1889. С. 188; Chalandon, 1912. P. 408; Васильевский, 1930.С. 66; Розанов, 1930. С. 668; Urbansky A. Op. cit. P. 77; Извори. С. 45 — 46.

временем для самостоятельной войны с Византией. Так, из-за византийскогонападения Гезе II нужно было напрячь силы для укрепления собственногоположения и положения своей партии внутри государства. Правильнее считать, чтов 1150 г. Мануил взялся за оружие против Венгрии не в интересах властныхамбиций герцога Бориса, а выступление упрямого претендента на престол вТемешкёзе в 1150 г., в любом случае, означало угрозу для Гезы II и его сторонников.Для короля было необходимо урегулировать вопрос о престолонаследии иобъединить правящий класс.50 Именно поэтому он, самое позднее в 1152 г.,определил старшего сына в качестве соправителя для укрепления собственногоположения перед лицом устремлений Бориса.51 Помимо внутриполитическихпроблем, в гораздо большей степени Геза II был озабочен проблемами внешнейполитики. Прежде всего, следует отметить, что в 1152 г. король возглавлял второйвоенный поход на русскую землю52 — совершённой с участием государственноговойска галицкой экспедицией завершаются русские войны Гезы II. В то же время,начиная с 1146 г., из-за напряжённых и враждебных венгерско-немецких отношенийвенгерскому правителю следовало со вниманием относиться к внутреннейситуации в Германии. В феврале 1152 г. умер Конрад III, и в начале марта князьяизбрали немецким королём Фридриха Барбароссу.53 Приход к власти Фридриха Iпредставлял серьёзную опасность для Венгерского королевства. Ведь Фридрих ужена Регенсбургском государственном собрании июня 1152 г. выдвигал планы повторжению в Венгрию и приведению её в ленную зависимость, которые, однако, из-за противодействия князей — согласно Оттону Фрейзингенскому, «из-за тайныхпричин» — были в конечном счёте отклонены.54 Наверняка в этом проявилась рольавстрийского маркграфа и баварского герцога Генриха Язомирготта, с которым ГезаII не так давно — предположительно, в 1151 г. — урегулировал противоречия.55 Вовсяком случае, эти события свидетельствуют о том, что венгерскому королюследовало держать наготове большие силы для отражения возможного немецкогонаступления. В таком сложном международном положении Геза II и его сторонникиявно не могли думать о начале войны с Византией. Впрочем, можно предположить,что планы своих походов Геза II стремился хорошо подготовить и дипломатически.По крайней мере, такой вывод можно сделать из известного сицилийского



50 См. Об этом: Makk, 1978. 98 — 99. l. — После окончания работы над рукописью к нампоступила работа под названием Kerbl R. Byzantinischen Prinzessinen in Ungarn zwischen1050 — 1200 und ihr Einfluss auf das Arpadenkönigreich. Wien, VWGÖ, 1979, в которойподробно рассматривается также и политическая биография герцога Бориса (С. 58 —100). Однако положения этой работы использованы здесь в нашем уже составленномобразе. 51 В дипломе 1152 г. герцог Иштван фигурирует в качестве соправителя Гезы II. См.:Erdély L. — Sörös P. A pannonhal-mi Szent-Benedek-rend torténete. I. Bp., 1902 (далее:PRT. I). 601. l. — Впрочем, Борис в первой половине 1150-х годов потерял жизнь наслужбе Византии. Никита сообщает о том, что Каламанос [Борис], вступивший в бойпротив отрядов скифов [половцев или печенегов], вторгшихся через Дунай навизантийскую территорию, пошиб во главе византийского подразделения. (N. Р. 93).52 Hódinka A. Op. cit. 167 — 187, 243 — 259, 262 — 265, 272 — 273. l.53 Jordan K. Op. cit. S. 112 — 11354 Gombos. P. 1769.См. также: Gombos. P. 256955 О переговорах Гезы II и Генриха Язомирготта мы узнаем из диплома (РRТ. I. Р. 600).О датировке диплома см., напр.: Kubinyi A. Királyi kancellária és udvári kápolnaMágyarországon a XII. század középen // Leveltári közlemények, 1975. 81. l.

посольства Адальберта, состоявшегося около 1152 г.,56 предназначением которогомогло быть обновление прежнего венгерско-норманнского союза, направленногопротив Византии. Несомненно, что для подобных дипломатических акцийнеобходимо было время. Всё это даёт, по нашему мнению, основание отнестивремя выдвижения Гезы II и Мануила к Дунаю и составления мирного договорамежду двумя правителями к 1153 г.57

Однако Геза II, вопреки мирному соглашению, не отказался от военныхпланов, к которым в качестве союзника ему удалось привлечь князя сербов Рашки.О событиях нас информируют Киннам и Никита. Они сообщают, что императорМануил, прервав проходившие с новым норманнским королём Вильгельмом Iпереговоры о мире, направил византийский флот под командованием КонстантинаАнгела против норманнов. Однако византийская армада потерпеласокрушительное поражение от кораблей Вильгельма I.58 Вслед за этим василевсполучил сообщение о том, что король венгров вновь начал проявлять активностьи строит планы нападения на Византию. Мануил в ответ предпринял необходимыевоенные приготовления для выдвижения с войском к Дунаю, но, в конечном счёте,в ходе переговоров в Софии смог договориться с послами Гезы II, и столкновенияне произошло. Византийский император после этого обратился к сербскомуправителю Урошу II и склонил того отказаться от заключённого с венграми союза.59

Известно о победе норманнов над византийцами на море ранней весной 1154 г.,60

поэтому правомерно сделать вывод, что софийские переговоры между венграмии византийцами прошли весной 1154 г.61

Переговоры, однако, не оказались плодотворными. Открытоевмешательство Гезы II во внутренние дела Византии означало новый поворот вистории венгерско-византийской конфронтации. На фоне этих событий состоялосьсоглашение двоюродного брата императора Мануила, Андроника, и венгерскогокороля. Андроник был сыном сестры галицкого князя Владимирка и ИоаннаКомнина, брата византийского императора, который в 1152 г. потерпел тяжёлоепоражение в Киликии от армянского князя Тороса I, и в то же время, с точки зрениявасилевса, имел чрезвычайно подозрительные связи с вышеназваннымиправителями. Поэтому Мануил счёл лучшим удалить двоюродного брата из



56 Диплом (РRТ. I. Р. 602 — 603), который Адальберт составил для сицилийского пути,не датирован. В историографии его обычно датируют примерно 1153 г. (см., напр.:Kubinyi A. Op. cit. 81. l.), по нашему мнению, нет оснований для того, чтобы палермскуюмиссию Адальберта, а также датировку диплома, относить к 1152 г. 57 Впрочем, 1151 г. не может приниматься как дата появления Гезы II на Дунае ивенгерско-византийского перемирия, ведь в 1151 г. венгерский король был занят ужеустроением других дел, ибо в 1151 г. дважды — сначала в начале года, а затем летом —королевские войска приходили в интересах Изяслава на русскую землю (Hódinka A. Op.cit. 131 — 149, 219 — 223, 224 — 225, 151 — 167, 227 — 243. l.), и установлениевенгерско-австрийских связей также падало на этот же год, предположительно, на конец1151 г.58 К. Р. 119 — 121; N. Р. 95 — 9659 К. Р. 121; N. Р. 100. О софийских переговорах и личности сербского князя см.: Калиħ,1970. С. 3660 О датировке поражения византийского флота см.: Chalandon, 1907. P. 189, n. 3.; Калиħ,1970. С. 36, и без уточнения датировки относят состоявшееся к 1154 г.61 Все эти события относят к 1153 г., напр.: Грот, 1889. С. 193; Chalandon, 1912. Р. 409;Васильевский, 1930. С. 66; Rácz I. Op. cit. 6; осенью 1154 г. их датирует Pauler Gy. Op.cit. 286 — 287. l.

Киликии, и поставил Андроника в 1153 г. правителем балканской фемы Ниш.62

Однако Андроник в качестве дуки городов Белграда, Браничева и Ниша вёл тайныепереговоры с венгерским королём и установил связи с немецким королёмФридрихом Барбароссой. Геза II в Андроник договорились, что за счёт передачи ввенгерские руки городов Белграда, Браничева и Ниша Геза II предоставитАндронику военную помощь для получения византийской императорской короны.63

Это соглашение и последующие события однозначно свидетельствуют об усиленииагрессивных намерений венгерских феодалов в отношении Византии, обукреплении их экспансионистских устремлении в южном направлении.

Впрочем, часть соглашения между Андроником и Гезой была подготовленатак, что претендент на византийский престол принимал на себя обязательство вовремя вторжения венгерского правителя убить императора. Однако ни одна из двухпопыток не удалось, и Андроника после покушений на Мануила схватили изаточили в тюрьму.64 Тем временем, Геза II во главе государственного войска,усиленного чешскими, саксонскими и другими наёмниками, вместе сприсоединившимися воинами боснийского бана Борича переправился через Дунайи взял в осаду Браничево.65 После заключённого ранее мирного договора исофийских переговоров венгерское нападение застало императора Мануила,которого тогда целиком занимали итальянские события,66 врасплох. Болеезначительное войско василевс уже не мог мобилизовать и потому отправилсяпротив Гезы II с относительно малыми силами. Венгерский король, после того какузнал, что заключённый с Андроником договор не может быть реально выполнен,отказался от осады Браничева и начал отступление. По пути он нанёс тяжёлоепоражение напавшему на него византийскому подразделению, в рядах которого воглаве венгерского отряда на византийской стороне сражался герцог из рода Арпадовпо имени Иштван.67 Во время переправы Гезы II на свою территорию у Белградаполучившие известие о разгроме византийцев жители города захотелиприсоединиться к венграм, однако более свежему византийскому войску удалосьэто предотвратить.68



62 См. об этом: Грот, 1889. С. 195 — 198; Chalandon, 1912. P. 409; Diehl Ch. Les figuresbyzantines. II. Paris, 1927. P. 96; Bânescu N. Les duchés byzantins de Paristrion(Paradanuvion) et de Bulgarie. Bucarest, 1946. P. 160 — 161; Jurewicz O. Andronik IKomnenosz. Warszawa, 1962. S. 39 — 41, 53 — 54; Пашуто, 1968. С. 178; Калиħ, 1970.С. 36. 63 К. Р. 124 — 130; N. Р. 10164 К. Р. 129 — 130; N. Р. 101. К этому см. ещё: Jurewicz O. Ор. сit. S. 5565 К. Р. 131 — 13266 На это указывает константинопольский ритор Михаил, который рассказывает, чтовнимание Мануила как раз было обращено в сторону моря, когда Геза с войскомпереправился через Дунай (Regel, 1892. P. 158). См. также: N. P. 101. В это время, с сентября1154 г., уже был в самом разгаре первый итальянский поход Фридриха Барбароссы, которыймог сильно помешать итальянским устремлениям Мануила. Поэтому василевс заразворачивающимися там событиями также следил с большим вниманием. См.: Kap-HerrH. Op. cit. S. 58; Chalandon, 1912. P. 348 — 350; Ист. Виз. C. 32767 О личности этого герцога Иштвана см.: Makk F. Megjegyzések II. Géza történetéhez // ActaUniversitatis de Attila József nominatae. Acta Historica. LXXII. Szeged, 1978. 8 — 9. l. 68 К. Р. 131 — 133; N. Р. 101–102. — О нападении Гезы II кроме Киннама, Никиты и ритораМихаила упоминают ещё Продром в двух стихах (Rácz I. Op. cit. 25 — 42, 43 — 46. l.) ихроника Генриха Мюгельна (Szentpétery E. Op. cit. P. 199).

Византийский император, естественно, не оставил без отмщения нападениеГезы II и во главе имперского войска отправился в поход против Венгрии, греческийфлот также дефилировал на Дунае.69 Василевс ещё до прибытия к венгерскойгранице сместил сербского князя Дешу, пришедшего к власти в результате военногопохода Гезы II, и вместо него вернул на престол прежнего великого жупана УрошаII.70 Одновременно с византийцами на Дунае появилось и венгерское войско.Однако время для битвы ещё не пришло, и, в конечном счетё, после долгихпереговоров венгры и византийцы по предложению Гезы II заключили между собой— возможно, на пять — мир.71 Это соглашение, которое строилось на основетерриториального и политического status quo до начала столкновений, закончилопериод венгерско-византийской конфронтации при Гезе II.

Хронология соглашения Гезы II и Андроника, нападения венгерского короля,тесно связанного с этими событиями нового дунайского дефилирования исоставленного между двумя правителями нового мирного соглашения, довольнопроблематична. Часть исследователей представляют дело таким образом, что союзГезы и Андроника сложился в 1153 г., в 1154 г. произошло венгерское нападение,весной 1155 г. Геза и Мануил выдвинулись с войсками к Дунаю и тогда жезаключили между собой мир.72 Согласно другому предположению, в результатесоглашения 1154 г. между венгерским королём и претендентом на византийскийтрон весной 1155 г. Геза II вторгся на византийскую территорию, а в первойполовине 1156 г. произошло выдвижение войск двух правителей к Дунаю изаключение мирного договора.73

Разрешение хронологических проблем на основе имеющихся в нашемраспоряжении источников в обратном порядке, исходя из установления хронологиипроисшедших позднее событий, становится возможным. Об этих событиях кромевизантийских историков — Киннама и Никиты — в той или иной мере сообщаютФеодор Продром, Генрих Мюгельн, а также константинопольский ритор Михаил.В установлении хронологии произошедшего большую помощь оказываетинформация о том, что на открывшемся 28 января 1156 г. константинопольскомцерковном соборе вместе с антиохийским патриархом Пантевгеносом Сотерикосомза перевод еретического евхаристического учения осудили и отлучили от церкви



69 К. Р. 13370 Об этих событиях сообщают Киннам, ритор Михаил и Продром (К. Р. 113; Regel, 1892. P.163 — 164; Rácz I. Op. cit. 32.271 — 35.356). — Деша и Урош II были братьями бана Белуша,дяди по матери Гезы II. Об их политических устремлениях и продолжавшемся между нимисоперничестве за сербский княжеский престол см.: Калиħ, 1970. С. 21 — 3771 К. Р. 143; Regel, 1892. P. 163; Rácz I. Op. cit. 39.516 — 522, 46.92 — 94. — Источники неотмечают, на сколько лет заключили мир два правителя. Некоторые исследователи наосновании пятилетнего венгерско-византийского мирного соглашения 1161 г., может быть,справедливо делают вывод о том, что тогда также договорились о пятилетнем мире. См.,напр.: Pauler Gy. Op. cit. 289, 494 — 495. l. (483. jegyz.); Acsády I. Op. cit. 212. l72 Так считают, напр.: Грот, 1889. С. 197 — 204; Васильевский, 1930. С. 67 — 73; Розанов,1930. С. 668 — 670; Jurewicz O. Op. cit. S. 56 — 61; Калиħ, 1970. С. 30, 36; Извори. С. 46 —5573 Об этом см.: Kap-Herr H. Op. cit. S. 137 — 138; Pauler Gy. Op. cit. 288 — 289. l.; Scheuer F.Op. cit. 95 — 97. l.; Chalandon, 1912. P. 409 — 414; Deér J. Op. cit. 129. l.; Hóman, 1930. 374.l.; Rácz I. Op. cit. 7. l.; Jиречек, 1952. С. 143; Urbansky A.B. Op. cit. P. 80, 84; Moravcsik, 1970.P. 81 — 82.

также и ритора Михаила.74 Из этого следует то, что константинопольский ритор туречь, в которой он подробно касается нападения Гезы II и мирного соглашениямежду двумя правителями, мог произнести только в 1155 г. перед императоромМануилом.75 Это также однозначно означает, что выдвижение войск Гезы иМануила на берег Дуная и заключение мирного соглашения относится не к 1156, ак 1155 г. Ведь из рассказа Киннама мы знаем, что Мануил весной отправился свойском против Венгрии к Дунаю,76 где впоследствии заключил мир с Гезой;очевидно, что всё это произошло в первой половине 1155 г.77 Следовательно,предшествующие события произошли в 1154 г.

При датировке событий 1154 г. мы должны принять в расчёт следующиесоображения. Из рассказа Киннама мы знаем, что Мануил весной 1154 г. заключилдоговор с послами Гезы. А согласно Никите, после софийских переговороввизантийский император отправился против правителя сербов и склонил его котказу от союза, заключённого с венграми.78 После этого настало время нападенияГезы II, для установления более точной даты которого представляется подходящимто сообщение Киннама, согласно которому, после возвращения венгерского короляимператор Мануил отправился зимовать в македонский город Беррое.79 Принимаяэто во внимание, мы полагаем, что в рамках соглашения, заключённого в первойполовине 1154 г. с Андроником, Геза II поздней осенью, ближе к концу 1154 г.отправился в поход против Византии и ещё до окончания года вернулся в своёгосударство.80

* * *На основании вышеизложенного далее мы можем обобщить хронологию

венгерско-византийской конфронтации 1149 — 1155 гг. В качестве члена норманно-французско-вельфской коалиции Венгерское королевство уже во второй половине1149 г. помимо морально-политической поддержки также помогало посылкойвоинов в борьбе сербов Рашки за независимость от Византии. Это, несомненно,означает, что усилившаяся вследствие внутренней консолидации феодальнаяВенгрия по собственной инициативе взяла на себя риск открытого вооружённогостолкновения с Византийской империей. Осенью 1150 г. Геза II оказал болеезначительную, чем раньше, военную помощь сербскому князю Урошу II, но в битвена речке Таре объединённое сербско-венгерское войско потерпело тяжёлоепоражение от византийцев. Сразу же после этого, т.е в конце 1150 г., настал черёдпервой непосредственной венгерско-византийской войне при Гезе II, когдавозглавляемые Мануилом византийские армии в ходе карательного походаопустошили и разорили Серемшег (Срем) и область реки Темеш. Вероятно, что



74 См. Chalandon, 1912. P. 640 — 641; Lamma P. Op. cit. P. 255 — 256; H.–G. Beck. Kirche undteologische Literatur im byzantinischen Reich. München, 1959. S. 623; Wirth P. Michael vonThessalonike? // Byzantinische Zeitschrift, 1962. S. 266 — 268; Browning R. The PatriarchalSchool at Constantinople in the Twelfth Century // II. Byzantion, 1963. P. 13; Ostrogorsky G. Op.cit. P. 376; Калиħ, 1970. С. 30; Hunger M. Die hochsprachliche profane Literatur der Byzantiner.Bd. I. München, 1978. S. 125. 75 Произнесение речи относят к Рождеству 1153 г. Regel, 1892. P. XIX; Калиħ, 1970. С. 30;Извори. С. 191б примеч. 2576 К. Р. 13377 См. выше, примеч. 7278 К. Р. 121; N. Р. 10079 К. Р. 13380 Подобным образом датирует эти события Фрейденберг (1959. С. 34 — 35)

возвратившийся из Галича на родину Геза II и направлявшиеся из венгерскихтерриторий послы Мануила во время встречи в начале 1151 г. заключилиперемирие. Венгерский правитель, после проведения в период 1151 — 1152 гг.необходимой подготовки к ответному удару, в 1153 г. организовал отряды противВизантии, однако столкновения тогда не случилось, обе стороны заключили междусобой мир. В балканских устремлениях Венгерского государства и Византийскойимперии, однако, напряжённые противоречия не прекратили ни этот мир, низаключённое весной 1154 г. в Софии соглашение. Венгерским правителем тогдауже предъявлялись претензии на подчинение принадлежавших Византиитерриторий. Когда в конце 1154 г. в союзе с Андроником Геза II отправился в походпротив империи Мануила, им руководили в первую очередь экспансионистские,завоевательные стремления однако нападение оказалось безрезультатным. Весной1155 г. Геза II и Мануил вновь двинули свои войска к Дунаю, но до войны дело недошло, и заключённое между двумя правителями летом 1155 г. мирное соглашениезакончило период венгерско-византийской конфронтации эпохи Гезы II.81

РЕЗИМЕ

ХРОНОЛОГИЈА УГАРСКО - ВИЗАНТИЈСКИХ СУКОБА У ВРЕМЕ ВЛАДАВИНЕ ГЕЗЕ II

Данас је могуће утврдити хронологију угарско – византијских сукоба у периоду 1149- 1155. године. Као члан норманско – француско – велфске коалиције Угарско краљевствоје већ у другој половини 1149. године дало морало политичку подршку Рашкој у њеној борбипротив Византије. Унутра консолидована Уграска је тако сопственом иницијативом ушла уотворени сукоб са Византијом. У јесен 1150. године Геза II је пружио знатно већу помоћсрпском жупану Урошу II но у бици на реци Тари удружене српско угарске снаге супретрпеле тежак пораз од Византинаца. Управо после тога крајем 1150. године дошло је доказнене експедиције Манојла којаи је начелу своје војске опустошио Срем и област рекеТемеш. Почетком 1151. године наступило је примирје које је Геза II искористио за ратнеприпреме против Византије. Почетком 1153. године већ је имао спремне одреде за походали је опет склопљен мир. Шремда је у пролеће 1154. године у Софији склопљен новимировни уговор између Уграске и Византије супротности између ове две државе нисуотколњене. Када је крајем 1154. године, у савезу са Андроником кренуо у отворени рат саВизантијом Гезу су водиле освајачке – експанзионистичке претензије. Међутим, и овај походсе завршио без резултата. У пролеће 1155. године и Геза и Манојло су своје војске прикупилина Дунаву али до рата није дошло већ је у лето 1155. године склопљен мир након којих нећевише бити сукобаизмеђу ове две државе све до краја владавине Гезе II.



81 В период 1154 — 1155 гг. Геза II находился в связи с норманнским королемВильгельмом I. Кроме замечания ритора Михаила о том, что т.н. венгерский король«против ромеев [византийцев] сицилийскому Скиллу [Вильгельму I]... хочет быть напользу» (Regel, 1892. P. 162 — 163), на это указывает посольская деятельность одногоиз людей Гезы II, Гентилиса, занимавшего пост канцлера, при дворе в Палермо.Впрочем, после выполнения дипломатической задачи Гентилис вернулся в Сицилию,где стал епископом Агригенто; уже в июле 1156 г. он фигурирует в этом качестве. См.об этом: Chalandon, 1907. P. 193; Lamma P. Op. cit. P. 155; Kubinyi A. Op. cit. 96. l., 96. l.,304. jegyz.

Bernard S. BachrachUniversity of Minnesota, USA

MEDIEVAL SIEGE WARFARE INTRODUCTION

Apstract:The paper gives a brief overview of the study of siege warfare in the Mid-dle Ages. Special attention is paid to the various opinions that exist in this field of military his-tory. Author specifically points out that the Siege warfare was the main form of militaryoperations in the Middle Ages

Key words: siege warfare, millitary history, mediaval history

Historians writing during the later nineteenth and the twentieth centuries unam-biguously recognized the importance, indeed the central role, played by siege warfare inEuropean military history during the Middle Ages, i.e., from the dissolution of the Romanempire in the West at least until the emergence of high quality gunpowder weapons. Thus,for example, Hans Delbruck observed: “Throughout the entire Middle Ages we find...theexploitation of the defensive in fortified places.”1 Charles Oman, Delbruck’s contempo-rary, took much the same position.2

Recognition of the importance of siege warfare, however, did not lead historiansto the obvious conclusion that the subject merited intensive study as an essential aspect,if not the essential aspect, of medieval military history, and as a key to our understandingof the Middle Ages. Indeed, Henry Guerlac observed in 1943: “nothing is more conspic-uously lacking in the field of military studies than a well-illustrated history of the arts offortification and siegecraft.”3 Yet, only two years later Ferdinand Lot wrote in the intro-duction to his classic study, L’Art militaire et les armees au moyen age et dans le proche


1 Hans Delbruck, Geschichte der Kriegskunst im Rahmen der politischen Geschichte, 2d ed.(Berlin, 1923), vols. 2 and 3 For the convenience of the reader, I have cited the English trans-lations, History of the Art of War: Within the Framework of Political History, vol. 2, The Ger-mans, and vol. 3, The Middle Ages, trans. Walter J. Renfroe (Westport, Conn., 1980, 1982).See 3:324 for the quotations. Delbruck’s work on medieval military history, magisterial whenpublished, should now be given an honorable burial. It is of no value for the medieval periodand often is seriously misleading. These volumes do, however, have considerable value for thehistory of ideas and the history of historical writing. In this context, particular mention shouldbe made of the fine English translations by Dr. Everett L. Wheeler of the Latin and Greekquotations scattered throughout the English translations of Delbruck’s volumes2 History of the Art of War in the Middle Ages, 2 vols. (2d ed. 1924; reprint, New York, 1964),2:52-54. Interestingly, Oman followed Kohler (see below note 5) with regard to siege tech-nology. 3 H. Guerlac, “The Impact of Science on War,” in E. M. Earle et al., eds., The Makers of Mod-ern Strategy: Military Thought from Machiavelli to Hitler (Princeton, 1943), 522. This obser-vation is quoted (apparently from a different edition) by Christopher Duffy, Siege Warfare: TheFortress in the Early Modern World, 1494-1660 (London, 1979), xi, who expresses ostensibleagreement with Guerlac.

orient: “il laisse de cote une parti essentielle du sujet, la Guerre de sieges, qui a joue un sigrand role dans les siecles qu’on a passes en revue.”4 In 1980, Philippe Contamine noted:“In its most usual form medieval warfare was made up of a succession of sieges accom-panied by skirmishes and devastation.” Indeed, Contamine goes so far as to suggest thatmedieval warfare was dominated by “fear of the pitched battle” and a “siege mentality.”Like Lot, Contamine did not provide a major change of focus.5

The failure of military historians to pursue the study of medieval siege warfare canbe rather simply, if not simplistically, explained as a result of “presentism.” During the laternineteenth century and throughout much of the twentieth, military planners cleaved tothe doctrine which is often styled “the strategy of overthrow.” This emphasized “the im-portance of battle to such a degree that they regarded it as the only important act in war.”6

Indeed, those historians who wrote medieval military history, whether professional schol-ars or amateurs, not only would appear to have adhered to this doctrine but regarded anyother way of conducting warfare as ostensibly unworthy of study.7 Thus, when scholarssuch as Delbruck, Oman, and Lot wrote medieval military history they looked for battlesto study. Even more importantly, they focused attention upon the so-called “knights” or“heavily armed cavalry.” This element in society putatively dominated the battlefield, andthus they are also thought to have dominated medieval warfare with the shock of theirmounted charge. This model is still regarded as the “key” to understanding the militaryhistory of the Middle Ages.8

Rather jejune and often confused narrative sources, frequently authored by militar-ily ignorant clerics, were and continue to be easily accessible in poor editions and evenpoorer translations to modern writers for the study of medieval battles. To use these textsproperly, however, requires an in-depth understanding of medieval historiography. Unfor-tunately, the “evidence” provided by these sources, most often used without proper criticalassessment, traditionally is combined with romantic notions of chivalry and individualismpurveyed by epic fantasies such as the Song of Roland to convince military historians


90 Bernard S. Bachrach

4 2 vols. (Paris), 1:17.5 La Guerre au moyen age (Paris, 1980) and translated by Michael Jones as War in the MiddleAges (Oxford, 1984); see 101 and 219 for the quotations. Pp. 102-6, 116, 193-207, 211-12,240-41, 247-48, 283, focus the discussion on siege weapons. Not all writers on the militaryhistory of the Middle Ages have ignored siege warfare. The most important and also the mostcontroversial work is that of G. Kohler, Die Entwickelung des Kriegswesens und der Krieg-fuhrung in der Ritterzeit von Mitte des 11 Jahrhunderts bis zu den Hussitenkriegen, 3 vols.(Breslau, 1886-90). Kohler’s work, however, was so thoroughly savaged by contemporaryreviewers that it has had very little positive influence. Indeed, much effort has been expendedto use Kohler’s work to demonstrate what should not be done. See the general discussion byR. C. Smail, Crusading Warfare, 1097-1193 (Cambridge, 1956), 4-7; and the more specific cri-tique with a good survey of the literature by R. Rogers, Latin Siege Warfare in the TwelfthCentury (Oxford, 1992), 254-73.6 Smail, Crusading Warfare, 14-17, provides a brief but accurate description of the problemalong with a perceptive criticism of “presentism.” 7 Smail, crusading Warfare, 15, cites the example of Oman to good effect.8 One of the four basic characteristics of the so-called “military revolution” whose contourshave dominated early modern military history since the late 1950s (Michael Roberts, TheMilitary Revolution 1560-1660 [Belfast, 1956] and reprinted in Michael Roberts, Essays inSwedish History [Minneapolis, 1967], 195-225) putatively took shape between ca. 1560-1660and concerns the loss of ascendancy on the battlefield of the heavy cavalry. Dennis E. Showal-ter, “Caste, Skill, and Training: The Evolution of Cohesion in European Armies from the Mid-dle Ages to the Sixteenth Century,” Journal of Military History 57 (1993): 407-30, also sees

that medieval warfare, i.e., the medieval battle, was as “irrational” as the sources fromwhich the information, itself, was obtained. The research strategies pursued by those whowrote the most influential studies of medieval military history ostensibly ignored the doc-umentary material which provided substantial data on such “unmedieval” subjects as lo-gistics, the costs of castle building, and the engineering of siege machines.9 Indeed, forthose military historians who wrote about the Middle Ages, the focus on battles not onlyled to a grossly misleading depiction of medieval warfare, but by failing to place the focuswhere it rightly belongs, i.e., on siege warfare, they did a substantial disservice to our un-derstanding of a millennium of European history.

Medievalists with little or no research experience in military history, like militaryhistorians who specialize in periods other than the Middle Ages, are wont to use “the artof war” as one important means of distinguishing the medieval from the Roman world.The Roman military is seen to be characterized by the phalanx of heavily armed andrigidly disciplined infantry organized into legions of six thousand effectives and recruitedfrom among the lower classes of the empire. By contrast, the medieval military is seen tobe dominated by heavily armed cavalry, i.e., “knights,” who are believed by and large tohave been drawn from the upper classes of society and are depicted as fighting much asthey pleased in search of wealth, honor, and personal aggrandizement.10

This formulation remains popular, in large part, because it provides a deceptivelysimple way to visualize the difference between ancient and medieval. Thus, the Romanlegion represents public power while the medieval knight—the vassal who holds a fieffrom his lord—represents government as a private possession of the nobility. In addition,the medieval knight putatively provides the key to understanding a highly individualistic


MEDIEVAL SIEGE WARFARE - INTRODUCTION 91

the heavy cavalry as dominating the medieval battlefield. The myth of heavy cavalry dom-inating the medieval battlefield is severely harried in Bernard S. Bachrach, “The MiddleAges,” in Geoffrey Parker, ed., The Cambridge Illustrated Military History (Cambridge, forth-coming), ch. 4. Put simply, no one type of fighting man dominated the battlefields of Europefor a hundred years much less r a thousand years during the Middle Ages.9 Lot, as contrasted to Delbruck and Oman, was trained as a medievalist but was not a specialistin military history. However, it was not until. F. Verbruggen, a military officer who was trainedat Ghent as a medievalist by F. L. Ganshof, published his magisterial De Krijgskunst in West-Europa in de Middeleeuwen (Brussels, 1954), that a giant step forward was taken toward aproper understanding of medieval combat as conducted on the battlefield. Unfortunately, Ver-bruggen did not address his substantial talents and training to siege warfare and concentratedon battles in the field. The English translation of Verbruggen’s work as The Art of War inWestern Europe during the Middle Ages, from the eighth Century to 1340, trans. SumnerWillard and S. C. M. Southern (Amsterdam-New York, 1977), makes this study easily acces-sible and is cited in the present paper for the convenience of the reader. For research purposes,however, the original is required because the author’s valuable notes were omitted from thetranslation. The translation, however, adds a treatment of the eighth century whereas the orig-inal began in the ninth century. Verbruggen, 1-22, and esp. 1-6. Also see Bernard S. Bachrach,“Logistics in Pre-Crusade Europe,” in John A. Lynn, ed., Feeding Mars: Logistics in WesternWarfare from the Middle Ages to the Present (Boulder, 1993), 57-78.10 See, for example, the traditional views of Robert J. Bartlett, “Technique militaire et pouvoirpolitique, 900-1300,” Annales ESC, September-October 1986, 1135-59; R. H. C. Davis, TheMedieval Warhorse (London, 1989), esp. 11, and the review of Davis by Bernard S. Bachrachin International History Review 13 (1991): 347-48. Showalter, “Caste, Skill, and Training,”407-30, keeps the model but properly nuances the quality of military behavior consistent withthe researches of Verbruggen.

“chivalric” mentality which allegedly dominated not only the military but also the sociallife of the upper classes in the Middle Ages.11 By contrast, the Roman legionary is seenmerely as one more anonymous marker in a highly bureaucratized society. These modelsare nonsense and should be scrupulously avoided—especially in textbooks and generaleducation courses, not to mention scholarly research.12

The ostensible reason for the reconnaissance being undertaken here is the appear-ance in 1992 of Jim Bradbury’s pathbreaking volume, The Medieval Siege.13 Bradbury,now retired from the University of London, is well known to specialists in medieval mil-itary history for his very useful study, The Medieval Archer,14 as well as for numerous ar-ticles dealing largely with eleventh-and twelfth-century Anglo-Norman and Angevinhistory. In The Medieval Siege, Bradbury very effectively sustains two major theses of ex-ceptional importance through a millennium of history with a fundamental focus on the ac-tivities of western Europeans.

Bradbury begins with the observation that “there was a direct continuity throughoutour period” (p. 1) and regards as his “most notable conclusion” the finding of “how similarare the methods and conventions [of siege warfare] applied at the start, and still at theend” (p. 333). This argument for continuity fundamentally is sound, and Bradbury demon-strates his thesis with many hundreds of examples drawn from more than a thousand yearsof medieval history, broadly defined. The bibliography of sources, as contrasted to modernscholarship, exceeds two hundred entries and, so far as I have been able to ascertain, theseworks are cited in the numerous footnotes. In short, though The Medieval Siege is wellillustrated and has a chatty style, it is a work that must be taken very seriously. A secondedition should look to better proofreading.

Bradbury begins with what should be an obvious insight—“siege warfare wasRoman rather than barbarian” (p. 2)—and notes that towns and cities rather than “castles”were the usual targets during the early Middle Ages. Many important scholars, however,apparently still believe that the military forces of the Romano-German successor stateswere comprised ostensibly of “half-naked” barbarians who compensated for their igno-rance of the art of war—e.g., logistics, strategy, and tactics—by raw courage and a naturalaffinity for the battlefield.15

Thus, Bradbury would have found it useful to demonstrate the strength of his po-sition by noting the example, one among many, of Flavius Merobaudes (d. before 467),a Roman of at least Frankish origin, who was raised in Spain, owned land in northern



11 The observation by Joachim Bumke, Studien zum Ritterbegriff im 12. und 13 Jahrhundert,2d ed. (Heidelberg, 1976), 147-48, that “the chivalric knight of courtly literature...is an edu-cational ideal...and a phenomenon of intellectual rather than of social history” is particularlyapt. I cite here the translation by Stephen Jaeger, The Origins of Courtliness—CivilizingTrends and the Formation of Courtly Ideals: 939-1210 (Philadelphia, 1985), 208-9. Note thatneither Bumke’s nor Jaeger’s work demonstrates an understanding of medieval military his-tory. Indeed, both scholars indulge the sterotypes under attack here.12 For a new model, see Bachrach, “The Middle Ages,” forthcoming. For example, the pointneeds to be made for emphasis that the armies of the later Roman empire, i.e., the two centuriesfollowing the reforms of Diocletian, were not very like those of the later Republic and earlyEmpire.13 Woodbridge, Sussex, England.14 New York, 1985.15 See, for example, Contamine, War in the Middle Ages: “Ignorant of proper discipline, easilydiscouraged, the Barbarians used very rudimentary tactics” (p. 11) and they had “an almostnon-existent logistic” (p. 12).

Gaul, and likely was a descendant of the famous Franco-Roman general of the same name.The younger Merobaudes won fame and fortune both as general and as a writer.16 Notunexpectedly, he was also an acute observer of the military scene and noted that the Visig-oths, during the two generations following their flight (376 A.D.) from Gothia, i.e., theirtrans-Danubian homeland, had learned a great deal regarding the proper conduct of war.Thus, Merobaudes observed that the Visigoths’ military establishment was very differentfrom that of the “Teutons” whom Caesar had fought. These Teutons, according to Mer-obaudes, had only a “crude command of warfare (“ad bella rudem”) and were inexperi-enced in its developed art.” By contrast, the Goths, Merobaudes implies, came to be bothsophisticated and experienced in the mature art of warfare (“adulto marte probatum”)after their settlement within the empire.17

As Merobaudes saw the situation, the Goths were no longer “a race from a barbar-ian land” but “enemies equal [to the Romans] in war.” Among those mature skills in theart of war which the Goths had acquired and which particularly convinced Merobaudesthat this seminium barbaricae terrae had learned a great deal, was the ability to defend for-tifications, i.e., castra, of the type which dotted the landscape of the Roman empire, andcitadels, i.e., arces. The arx was the specially constructed stronghold within each greatfortified city (urbs) which served as the civil, military, and ecclesiastical capital of thecivitas. Indeed, it might even be argued from Merobaudes’ account that the Visigoths hadlearned something of the art of constructing fortifications as well.18

Bradbury’s argument for continuity is developed by identifying the basic charac-teristics of siege tactics. He calls attention to a series of steps taken by the offensive forcebeginning with a call for the surrender of the fortifications to be attacked and followed bythe preparation of a blockade. Following the implementation of the blockade, efforts weremade to employ one or more of the six S’s upon which siege warfare rested: suborningor subverting key defenders, scaring the garrisons with “propaganda,” sapping the walls,starving the population, storming the defenses, and “shelling” the besieged.

The defenders also had their tactics. These included stripping the countryside to de-prive the besiegers of the opportunity to forage, sallying forth in sorties to attack enemypositions and assets, sapping the attackers’ mines and machines, suborning and subvertingelements of the besieging forces, and “shelling” enemy positions. The number of S’s em-ployed and the order in which they were employed both by the attackers and the defenders



16 For various details of Merobaudes’ life and career, see Ferdinand Lot, “Un diplome de Clovisconfirmatif d’une donation de patrice romain,” Revue belge de philologie et d’histoire 17 (1938):906-11; Karl. F. Stroheker, “Spanische Senataoren der spatromischen und westgotischen Zeit,”Madrider Mitteilungen 4 (1963), followed by Friedrich Prinz, Fruhes Monachtum im Frankenreich:Kultur und Gesellschaft in Gallien, den Rheinlanden und Bayern am Beispiel der monastichenEntwicklung (4. bis 8 Jahrhundert) (Munich and Vienna, 1965), 70-71; and Frank M. Clover, Flav-ius Merobaudes: A Translation and Historical Commentary in Transactions of the American Philo-sophical Society n.s. 61.1 (Philadelphia, 1971): 7-10. Merobaudes’ good classical education is welldocumented through the surviving poems and panegyrics which he authored. His military serviceis highlighted by campaigns in the Alps during the early 430s, in connection with which he wasgiven the rank of comes rei militari or that of dux, as evidenced by his appointment as a count ofthe Consistory, and appointment in 443 to the rank of magister utriusque militiae which he exercisedin Spain as successor to his father-in-law, Austurius. Merobaudes’ honors included the award ofthe name Flavius for distinguished military service, admission to the Senate of Rome, the title ofpatricius, and a bronze statue erected in Rome by imperial order.17 Panegyricus, II, lines 144-45, in F. Volmer, ed., Flavius Merobaudes reliquiae, MGH, Auc-tores antiquissimi (AA) (Berlin, 1905), 14, 1-20.18 Panegyricus, II, lines 149-51.

would appear to have depended upon the particular circumstances intrinsic to each situ-ation. Bradbury makes no argument to suggest that in any period during the Middle Agesone pattern of S’s prevailed over any other or that any one commander during the courseof his career developed a preference for one pattern over another.

Bradbury’s second major thesis, though pressed less strongly than the argument forcontinuity, has the potential to be far more revolutionary. By affirming the well-recognizedfact that siege warfare dominated medieval warfare, Bradbury demonstrates from the mas-sive body of evidence that he presents, the comparatively dependent and, indeed, the ratherminor position played by mounted combat in the investment of fortifications. One may askrhetorically in support of Bradbury’s position for the list of cities or even of small rural for-tifications made of earth and wood which were taken by a cavalry charge. There was no placefor the warhorse in the sapper’s mine, the artilleryman’s battery, or the crossbowman’s bel-frey. Men fighting on foot, regardless of their social status, were required for the operationof battering rams and the climbing of scaling ladders. Indeed, one may even wonder if thecommanders of armies carrying out sieges were accustomed to bring large numbers of veryexpensive and highly trained but very fragile warhorses with them. These had to be watered,fed, and guarded while waiting for the unlikely chance that they might be used.19 The heavilyarmored knight on horseback, so often erroneously highlighted in textbooks as the medieval“tank,” had at best a minor role to play in siege warfare.

The mystique of battle haunts the field of military history and the modern doctrinerather weaselily put by Oman—“the combatant who renounces all attempts to take the of-fensive must almost inevitably fail in the long-run”—requires that an examination of thestrategic aspect of siege warfare be developed.20 Although Bradbury does not deal withstrategy in a systematic manner (see below) he does make clear regarding the HundredYears’ War that “sieges played a greater role than battles in the whole war, apart from oc-curring in vastly greater numbers” (p. 156). The battles of Crecy, Poitiers, and Agincourt,which highlight most chapters on medieval military history, were of no consequence toFrance’s ultimate victory in the Hundred Years’ War.21 Such generalizations can be sus-tained for almost any medieval war.

Despite the exceptional importance of Bradbury’s major theses, which should forcea complete revision of general views regarding medieval military history, there is muchabout which specialists may complain. For example, Bradbury creates very serious prob-lems through his attempt to periodize medieval siege warfare on the basis of largely im-plied criteria which are not central to the topic. The problem is irremediably exacerbatedby the coverage of the first five centuries (450-950) of the medieval millennium in less



19 19. Thanks to the researches of Verbruggen, cited above, and John Gillingham’s “War andChivalry in the History of William the Marshal,” in P. R. Cross and S. D. Lloyd, eds., Thir-teenth Century England (Woodbridge, 1990), 1-13, military historians generally are aware ofthe high quality of medieval military operations. There is, however, often some ambivalenceas old ideas die hard. For example, Showalter, “Caste, Skill, and Training,” 411, asserts that“Medieval armies lacked anything like a comprehensive command structure able to evokegeneral, conditioned responses....Coherence...depended on mutual loyalties far more than ondiscipline, drill, or fear of punishment.” Bradbury’s angry observation (p. 80) has heuristicvalue: “there are still historians who sneer at medieval commanders as if they were fools oridiots, but in all areas of war commanders, then as since, were quite capable of carefullyweighing up the position and coming to sensible and practical decisions.” 20 The Art of War, 2:52.21 For a good recent account, see Christopher T. Allmand, The Hundred Years’ War: Englandand France at War, c. 1300-c. 1450 (Cambridge, 1988).

than fifty pages while the second five hundred years gets 400 percent more attention. The history of medieval siege warfare surely must begin with the recognition that

continuity from late antiquity to the early Middle Ages rested upon the “the enduringdominance of imperial military topography and the unchallenged superiority of ancientmilitary science.”22 While these points are apprehended by Bradbury, they are not satis-factorily pursued. Military topography includes not only the great walled cities (urbes)built during the fourth century, of which, for example, there were almost one hundred inGaul alone, but also numerous castra, castella, and even less elaborate fortifications alongwith a magisterial road system, which was not surpassed in Western Europe until wellinto the eighteenth century and in some places even later, innumerable stone bridges, andan exceptionally elaborate network of ports.

Siege warfare in Europe focussed upon these fortified cities and lesser fortifiedpopulation centers. These were linked by the Roman transportation system which madepossible a very high level of logistic sophistication. Indeed, even in the early Middle Agesthe importance of logistics was so thoroughly recognized by military decision makersthat Charlemagne devoted considerable human and material resources to building a Rhine-Danube canal which was intended to connect the North Sea to the Black Sea.23 The properfocus of medieval siege warfare and indeed of medieval warfare in general is the mannerin which medieval polities developed their grand strategy or military policy in order to pre-serve, improve, and often expand these fortifications of Roman and even earlier origin inresponse to the threats posed by their adversaries.

Bradbury’s extended venture into what he calls “castle warfare” is a diversionwhich gives far too much weight to a rather minor aspect of siege operations and an evenless important phase in the military history of the millenium under discussion. What drivesthis skewed focus is a very unhealthy attention to the “knights” in the context of medievalwarfare. However, if we look, for example, to the great castle builders such as Fulk Nerra,count of the Angevins (987-1040), it is clear that the dozens of strongholds he built werepart of a strategic system. These, however, were not all new constructions but in manycases included old Roman urbes and castra. Indeed, Fulk’s major operations and those ofhis allies were neither in the defense of nor attack on “castles” but on cities and castra ofRoman origin such as Nantes, Tours, Poitiers, Sens, Bourges, Melun, and Amboise.24 FulkNerra’s strategic system in Anjou and that of Alfred the Great (d. 899) in Wessex createdan effective defense in depth for their respective polities and were based upon notionspopularized in antique military science.25 In this context it is important to note that Veg-etius’s De re Militari was known in England at least as early as the time of Bede (d. 735),and a copy of Vegetius’s work was available to the Angevins very early in the history ofthis comital house.26

The major wars of the period 950-1200, which Bradbury sees largely in terms of cas-tle warfare, were, in fact, focussed upon the old Roman cities and lesser fortifications of im-perial origin. Although, for example, Bradbury gives a great deal of attention to Geoffrey



22 Bachrach, “The Middle Ages,” forthcoming.23 Bachrach, “Logistics in Pre-Crusade Europe,” 67-68.24 Bernard S. Bachrach, Fulk Nerra: The Neo-Roman Consul: A Political Biography of theAngevin Count (987-1040) (Berkeley and Los Angeles, 1993).25 Bernard S. Bachrach and Rutherford Aris, “Military Technology and Garrison Organization:Some Observations on Anglo-Saxon Military Thinking in Light of the Burghal Hidage,” Tech-nology and Culture 31 (1990): 1-17.26 Bernard S. Bachrach, “The Practical Use of Vegetius’ De Re Militari During the Early Mid-dle Ages,” Historian 47 (1985): 239-55.

Plantagenet’s siege of Montreuil Bellay ca. 1150, the series of campaigns by which thisAngevin count conquered Normandy and took the title of duke ultimately rested upon hiscapture of the great Roman cities of Caen and Rouen.27 Fractious magnates might well usurpcontrol over one or another relatively minor fortification or build an “illegal” stronghold, butthe great military operations of this period depended upon taking control of the old Romancities and lesser fortified population centers. Bradbury’s own account of Frederick Bar-barossa’s campaigns in Italy makes this point abundantly clear. Indeed, to highlight “castlewarfare” for the millennium of medieval history is tantamount to devoting separate chaptersto the Flying Tigers, Tito’s partisans, Skorzeny’s raid, Japanese operations off the NorthAmerican mainland, and the V-2 in a single-volume history of World War II.

One chapter of The Medieval Siege which does, however, deserve special attentionis “The Early Crusades, 1050-1200,” although Bradbury’s account now has been over-shadowed by R. Rogers’s Latin Siege Warfare in the Twelfth Century, which deals osten-sibly with the entire Mediterranean basin from a Western perspective.28 Indeed, Rogers’sstudy provides a basic treatment for this period of siege operations not only with respectto the Crusades but also to operations in southern Italy and Sicily, Lombardy, and theIberian Reconquest. He devotes special attention, as well, to the seaborne siege warfarecarried out by the Italian maritime states (the two-year siege of Acre is the focus of thischapter), and provides an especially useful account of the highly controversial historiog-raphy concerning medieval artillery. The major point to emerge from Rogers’s effort is thatthe investment of cities, most of which were of antique origin, was the focal point of siegeoperations. Attacks on castles, by comparison, were of little significance except wherethey served as part of an in-depth defensive system which had been developed in order tocontrol substantial territorial expanses. However, since Rogers generally approaches mil-itary operations from the point of view of those carrying out the siege—here the operationsof Roger II are archetypal—the grand strategy of a defensive nature developed by the ad-versaries of those conducting the sieges tends to be seriously neglected. In short, Rogers’streatment of warfare is ostensibly limited to the battle tactics and occasionally to the cam-paign strategy of the besieging forces. Nevertheless, it is obvious that Latin siege warfareduring the twelfth century is not “castle warfare.”

Like Bradbury, Rogers also emphasizes continuity. This is evident even in regardto the highly controversial area of technology, where previous scholars frequently havelooked for and found breakthroughs of epic proportion. Here, for example, the often ex-travagant claims of Lynn T. White, Jr., are opposed, although in a rather restrained man-ner.29 Rogers is properly cautious as, for example, in his observations that “Mobilewall-dominating siege towers stemmed from Roman military practice and were part of acommon tradition of medieval European siegecraft” (p. 244). He would seem to reject thenotion that the period from the “fifth to the ninth century” was “an age without artillery”(p. 259), but this is not wholely clear. Gillmor’s article on the traction trebuchet, which re-sets the state of the question, should not have been ignored in this discussion of early me-dieval artillery.30



27 J. Chartrou, L’Anjou de 1109-1151: Foulque de Jerusalem et Geoffroi Plantagenet (Paris,1928), remains basic but soon will be replaced with regard to the “Conquest of Normandy”by Rob Helmrichs’s forthcoming doctoral dissertation on Geoffrey Plantagenet (University ofCalifornia at Santa Barbara).28 Oxford, 1992.29 Cf. White, “The Crusades and the Technological Thrust of the West,” in V. J. Parry and M.E. Yapp, eds., War, Technology, and Society in the Middle East (London, 1975).30 Carroll Gillmor, “The Introduction of the Traction Trebuchet into the West,” Viator 12(1981): 1-8.

Rogers’s efforts to identify crucial differences in the patterns of siege warfare aspracticed in various parts of the Mediterranean basin during the twelfth century are lesssuccessful. Thus, for example, arguments that Roger II preferred close blockade, whilevarious Crusade leaders preferred massive assaults based upon siege towers, or that somecommanders preferred to use artillery to destroy enemy defensive positions while othersused such weapons essentially for anti-personnel purposes, are based upon too few exam-ples and an insufficient appreciation of both enemy strategy and specific topographicalproblems. With regard to strategy and topography, it must be mentioned that neither Brad-bury nor Rogers provide a sufficient number of maps and the ones they do provide are notof high quality. Indeed, Rogers has but three, i.e., diagrams of the sieges of Antioch, Lis-bon, and Acre. These not only lack topographical indications but also a scale.

Another difficulty with the works of Bradbury and Rogers is the ostensible failureto treat the arms and armor of the troops engaged in siege warfare. The study of arms andarmor is a rather specialized field in which there is a plethora of research which tends tofocus upon museum collections and manuscript illustrations. There is, in general, verylittle effort to integrate the information thus generated into the study of warfare at eitherthe strategic or tactical levels—the methods for using this type of information are also inneed of methodological development.31 Although much remains to be done in this area—from the perspective of medieval military history, arms and armor is arguably a virginfield—we now have an encyclopedic guide to the Arms and Armour of the CrusadingEra: 1050-1350 by David C. Nicolle.32

Nicolle, a specialist in Middle Eastern history, has produced a monumental intro-duction which provides several thousand line drawings of various types of arms and armorrendered from both illustrations and artifacts (vol. 2). These drawings are exceptionallyaccurate, or so I have concluded from the several dozen I checked against photographs ofthe original monuments. However, by and large, Nicolle’s drawings from manuscript il-lustrations and sculpture take the item out of its context and thus limit our ability, for ex-ample, to judge the way in which a weapon is used. Also the line drawings often provideless of the “feeling” for the item which has been depicted than does a photograph. The ap-proach used by Russell H. Robinson, The Armour of Imperial Rome, is much more valu-able to the researcher.33

Nicolle organizes the drawings by regions or by countries—e.g., “The EurasianSteppes, West,” “Ireland”—and then chronologically within each section, rather than by thetype of artifact, e.g., helmets with nasals, greaves. Some sections, such as “The Empire—Ger-many,” are rather lengthy while others, such as Arabia, are very short. In volume one, Nicolleprovides a commentary on each drawing which gives its location, date, and relevant charac-teristics. Unfortunately, the commentary is not annotated despite the fact that specialists notonly have generated a great deal of disagreement regarding the date and provenance of various



31 Indeed, this is a difficult area of research and can easily turn into a disaster as Lynn White’snotorious stirrup and mounted shock combat thesis dramatically illustrates. On this problem,see Bernard S. Bachrach, “Animals and Warfare in Early Medieval Europe,” Settimane diStudio del Centro Italiano di Studi sull’alto Medioevo 31 (Spoleto, 1985): 1, 707-64; andBernard S. Bachrach, “Charles Martel, Mounted Shock Combat, the Stirrup and Feudalism,”Studies in Medieval and Renaissance History 7 (1970): 49-75. Both are reprinted in BernardS. Bachrach, Armies and Politics in the Early Medieval West (London, 1993). See also KellyDeVries, Medieval Military Technology (Peterborough, Canada, 1992), 95-110, for an inde-pendent examination of the state of the question.32 White Plains, N.Y., 1988, 2 vols. 33 New York, 1975.

items but, even more importantly, concerning the historical value of one or another manuscriptillustration for the depiction of a particular piece of equipment.34

Despite these criticisms, it is to be made clear that Nicolle has produced a monu-mental work which not only includes the very valuable drawings and commentaries dis-cussed above, but also an exceptionally important dictionary of technical terms inthirty-three languages or historical dialects35 and fifty-four pages of bibliography, includingunpublished and published primary sources and unpublished and published scholarlyworks. The bibliography, of course, makes no pretense of being exhaustive, and specialistswill undoubtedly find favorite works which have been omitted. It remains to be seenwhether military historians will be effective in the exploitation of Nicolle’s “encyclopae-dia” for the history of medieval warfare and of siege warfare in particular.

Although Nicolle is not given to broad generalizations, he does observe that “platearmor and its associated technology had, of course, never really dropped out of use wherethe manufacture of helmets was concerned,” and he contends that “plate body-armourduring the late Roman and Early Medieval periods” never really disappeared. ThusNicolle, like Bradbury and Rogers, makes a major contribution to our understanding ofthe military during the Middle Ages by emphasizing continuity with the later Roman em-pire. In addition, by demonstrating in account after account of sieges that the charge ofheavy cavalry, the putative forte of the “feudal knight,” was of no significance in the vastmajority of major medieval military operations, Bradbury and Rogers have forced a majorreconsideration of the state of the question.

However, much remains to be done, as there are dramatic lacunae in both books.Both authors, for example, are exceptionally weak in dealing with military demography.The blame is placed upon unreliable monkish chroniclers. However, historical techniquesare now well enough developed that we can get beyond the vagaries of biased chroniclesources in much the same way that we no longer have to rely uncritically on contemporarypartisan accounts of political demonstrations to estimate the order of magnitude of thecrowds involved in such activities.36

In this context, it is clear that neither Bradbury nor Rogers fully appreciates thethorough militarization of the “civilian” population of Western Europe which developedduring the Middle Ages. This militarization took place not only in the cities but also in thecountryside.37 Thus, by calling attention to urban garrison contingents, which were usuallyrather small by comparison with the able-bodied, i.e., armsworthy, city and suburban male



34 See, for example, the methodological studies by Bernard S. Bachrach, “A Picture of Avar-Frankish Warfare From a Carolingian Psalter of the Early Ninth Century in Light of the Strate-gicon,” Archivum Eurasiae Medii Aevi 4 (1984): 5-27 (reprinted in Bachrach, Armies andPolitics in the Early Medieval West); and Bernard S. Bachrach, “Some Observations on theBayeux Tapestry,” Cithara 27 (1987): 5-28.35 There surely will be controversy concerning both the methods by which this dictionary wascompiled and the values given to various terms. This type of technical argument, however, iswell beyond the scope of this paper.36 Bachrach and Aris, “The Burghal Hidage,” 1-17; and Bernard S. Bachrach, “Angevin Cam-paign Forces in the Reign of Fulk Nerra, Count of the Angevins (987-1040), Francia 16.1(1989, appeared in 1990): 67-84. I am presently at work on a monograph tentatively titled“Medieval Military Demography from the Dissolution of the Roman Empire to the First Cru-sade.” 37 For the early period, see Bernard S. Bachrach, “Grand Strategy in the Germanic Kingdoms:Recruitment of the Rank and File,” in Michel Kazanski, ed., L’Armee romaine et les barbaresdu IIIe au VII siecle, 40 (Paris, 1993), 1-9.

population between the ages of fifteen and fifty-five (and sometimes even older), an im-pression is given that the men defending the walls were few in number.38 A proper appre-ciation of the order of magnitude of the numbers of defenders in a city under siege alsorequires that estimates for the size of the attacking force be scaled upward. During the pe-riod prior to the first Crusade, for example, it is a fair generalization that a ratio of four at-tackers to each defender was a minimum if a general storming of the walls was to becarried out in a successful manner.39

Although most of the battles in the field during most of the Middle Ages may per-haps not have engaged as many troops as the 80,000 who fought at Catalaunian Plains in451 or the 35,000-man armies which Charlemagne put into the field for the Avar cam-paigns,40 large numbers rather than small numbers characterize medieval siege warfare.For example, the forces of the first Crusade, very conservatively estimated at 35,000, re-quired Byzantine support to take the town of Nicea in 1097.

The dominance of siege warfare highlights the vital importance of strenuous train-ing and high levels of unit cohesion throughout the Middle Ages.41 A crew of fifty sappersdigging a mine only a hundred meters in length at a depth of ten meters beneath the wallsof a city surely required levels of expertise, training, and cohesion which rival those of sub-mariners who might some day come under depth charge attack by an enemy destroyer. Thecombat team operating a battering ram under enemy fire or a catapult crew keeping theirweapon in operation day and night certainly had to have obtained training and unit cohe-sion not inferior to that of modern tank or mortar crews.42 Even the dozen men who wereassigned to carry each fifteen-meter-long scaling ladder across a hundred-meter killingground, place and secure it against the wall, and then climb it in a prescribed order whileunder withering enemy fire required far more than “dumb” courage.

The reconnaissance of siege warfare in the Middle Ages undertaken here in re-sponse to the stimulating works of Bradbury and Rogers makes clear that an entirely newstate of the question must be formulated regarding the military in medieval Europe.Knights, heavy cavalry, isolated motte and bailey towers dominating a lawless country-side, small numbers of effectives, as well as a serious lack of training, discipline, and unitcohesion must be swept away as the dominant themes. Continuity from the later Romanempire through the Middle Ages is the proper focus. The medieval world was dominatedby imperial military topography, antique military science, and the militarization of thevast majority of the able-bodied male population.



38 For the later period, see Contamine, War in the Middle Ages, 84, 117, 155.39 Bachrach and Aris, “The Burghal Hidage,” 1-17.40 Bernard S. Bachrach, “Some Observations on the Armies at Cataluanian Fields: An Essayin Military Demography,” forthcoming in the Festschrift celebrating the sixtieth birthday ofHerwig Wolfram.41 Cf. Showalter, “Caste, Skill, and Training,” 407-30, who prefers an evolutionary model.

Резиме

СРЕДЊОВЕКОВНА ОПСАДНА ВОЈНА - УВОД

Нова истраживања у области средњовековне војне историографије јасно нам дајудо знања да је неопходно усвојити потпуно ново схватање о ратној вештини у то време.Витезови, тешка коњица и повремене изоловане опсаде нису оно што је доминиралоратним операцијама у средњем веку. Мора се прихвати да постоји континуитет у развојуратне вештине од Рима све до позног средњег века. Средњовековним друштвом једоминирала империјална војна топографија, античка војна наука и милитаризацијаогромне већине радно способног мушког становништва.

Доминација опсадне војне истиче виталне важности напорних вежби и високогнивоа кохезије јединица у Средњем веку. Екипи од педесет сапера која копа тунелстотинак метара дужине на дубини од десет метара испод зидина града сигурно јепотребан висок ниво стручности, обуке, и кохезије. Исто важи и за посаду катапулта илиодељење које напада са овоном на капију опседнуте твржаве. Чак и десетак људидодељених да носе петнаест метара дуге мердевине преко стотину метара брисаногпростора, да их поставе и учврсте уза зид, да би се попели на врх тога зида морају даимају више од пуке храбрости.



Denis SinorDepartment of Central Eurasian Studies, Indiana University, Bloomington

THE MONGOLS INVASION OF HUNGARY

Apstract: The paper gives the reconstruction Mongols operations during the attack onHungary in the 13th century. In addition to precise dating, the author has tried to explain the reasonsfor the sudden and somewhat unexpected withdrawal of the Mongols

Key words: Monglos, Hungary, Baidar, Ogedey

The invasion of Hungary is a classic example of long-range strategic planning ex-ecuted with meticulous care on a unprecedented scale. Against Hungary the Mongols en-visaged a triple drive in which the right and left wings were each to launch a three-prongedattack, while the center, constituting the main force, would advance undivided. The rightflank, facing west, was under command of Batu’s brother Orda, seconded by Baidar andQaidan, sons of Chagaday. Pushing west from Vladimir, its primary aim was the neutral-ization of Bela’s Polish and Silesian allies. Bela’s daughter Kinga was the wife ofBoleslaw, son of Leszek the White of the Piast dynasty. The right wing of Orda’s army,under his personal command, moving in a north-westerly direction, skirted or actuallyentered Prussia and, following an almost semi-circular course, descended south to Breslau(Wroclaw). Orda’s center, under the command of Qaidan, advanced in a fairly straight linein the direction of Breslau, while the left wing, led by Baidar, crossed the San and movedsouth-west towards Cracow. Sandomierz (Sandomir) fell on February 13, 1241, Cracowon March 22. The advance of Baidar was deliberately slow, following the course of therivers, first that of the San, then the Vistula, and, after the fall of Cracow, downstream, theOdera. On April 2, before Breslau, Baidar joined the armies of Orda and Qaidan. Onceagain, for them the timing was perfect. The city was set on fire, either by the Mongols orby the inhabitants themselves, who took refuge in the fortress, set on an island. Their firstattack against this fortress having failed, the Mongols, reluctant to lose time, pushed onto face the first serious obstacle in their way since they left Vladimir. On April 9th, on thebattlefield of Liegnitz, they clashed with the forces of Henry II, duke of Silesia, Bela’scousin, helped by a strong contingent of Templars. The Mongol victory was decisive, andHenry II himself lost his life on the battlefield. Nationalist German claims - which hereand there surface - to the effect that, though the battle was lost, it prevented the invasionof Germany, cannot be substantiated. The Mongol aim was the encirclement of Hungarywhich, now that their rear was safe, they entered from the north-west, through Moravia.Time was pressing, for Orda’s army was bound to operate its junction with that of Batusomewhere near Pest, which it intended to reach by going downstream, on the left bankof the Danube. There was no time to enter Bohemia, whose wise king Wenceslas I - thoughready to defend his land - avoided any hostile initiative. A small Mongol force sent to rec-onnoiter the Austrian border withdrew as soon as contact had been made.

The identity of the commander-in-chief to the left wing, facing south, cannot be es-tablished with any certainty. We do know, however, that Qadan, son of the Great KhanOgedey, assisted by Bori, a grandson of Chagaday, was in charge of the corps which onMarch 31, coming from the north-east, crossed the Carpathians through the pass of Borgointo Transylvania. Another, probably weaker, Mongol force, whose commander cannot be


identified, skirted the Carpathian arc and crossed it at the pass of Ojtuz (Oituz). The third,southernmost, left wing entered Transylvania through the defile of the river Olt. The threeaforementioned armies joined forces in Csanad (Cenad), in the region of the confluenceof the Maros (Mures) and the Tisza (Tisa). No organized resistance had been encounteredby these converging army groups, which were now prepared to join forces with the armiesof Orda and of Batu for a decisive blow against Bela.

The central army corps, under Batu - commander-in-chief of all the Mongol forcesin the west - was poised for attack along the Dniester. Subetei, veteran hero of so manyMongol victories, and Shiban, a brother of Batu, were to second him. While there is noreliable evidence on the numerical strength of the three Mongol armies, it would appearthat the one commanded by Batu and Subetei was stronger than the combined forces ofthe right (Orda) and left (Qadan and others) wings. Batu chose to enter Hungary from theNorth, through the “porta Russiae“, i.e. the Pass of Verecke, used by the Hungarians them-selves some three hundred years earlier for the conquest of their future homeland. Itseemed for a while that this new attack would destroy the state which the earlier invasionhad founded; in the laconic statement of a Bavarian chronicler “The kingdom of Hungarywhich has lasted for three hundred and fifty years, is destroyed by the Tatars.”1

Bela IV had been aware of the Mongol menace - though it is not knownwhether he ever received the above-mentioned ultimatum and, if he did, whether he tookit seriously - and had made great efforts to strengthen his country’s defenses. At the newsof the fall of Kiev he ordered the Hungarian borders to be fortified and inspected thewooden barricades erected. He also did his utmost to convince the lords of the realm toraise armies and coordinate defense. On March 15, while at a meeting to discuss the meas-ures to be taken he received the news, brought to him by the very man to whom the defenseof Verecke had been entrusted, that on May 12 the Hungarian forces defending that passhad been routed and annihilated by a Mongol attack. The terrible news notwithstanding,the realities of the situation were not understood by the lords, who distrusted Bela andhated Koten, whose people they accused of treachery and whom they blamed for theMongol attack. By this time Mongol reconnaissance units had reached Pest, attacked andlooted the city of Vac some twenty miles north, and engaged in a number of skirmishes,always avoiding a major battle. The physical appearance of the Mongols, often undistin-guishable from that of the Cumans, reinforced the belief in the latters’ treachery. Koten andhis immediate entourage fell victim to mob violence, causing a mass exodus of his people.Justifiably angered, the Cumans moved south, towards Bulgaria, burning and looting ontheir way, fighting Hungarian units moving north in response to Bela’s appeal. Anarchyand confusion were spreading over Hungary, where no one, not even the king, had a re-alistic assessment of Mongol military power. Used to earlier incursion by steppe peoples,such as the Pechenegs or the Cumans, and for centuries undefeated on their own soil, theHungarian lords remained cocksure, confident in their military capabilities.

Batu’s army was moving south at a snail’s pace, allowing time for the right and leftwings - who had to cover a much longer distance - to reach Pest simultaneously with themain force. Batu could have made it to Pest within a week and thus could have taken ad-vantage of the Hungarians’ unpreparedness of which, no doubt, he was well aware. How-ever, because the original operational plan had foreseen a decisive battle to be fought afterthe junction of the three army corps, Batu was reluctant to engage Bela’s forces on his own.Yet this is what he had to do, because early in April the armed forces gathered by the kingset out from Pest to meet and halt the advancing Mongols. Contact was established a littleless than halfway between Pest and Verecke near the river Sajo which initially separated


102 Denis Sinor

1 “regnum Hungariae quod 350 annos duravit a Tataris destruitur“, cited in Strakosch-Grass-man, G., Der Einfall der Mongolen in Mitteleuropa in den Jahren 1241 und 1242. (Innsbruck).1893, p. 159.

them but across which, on April 11, Batu’s forces executed a night attack on the Hungariancamp, inflicting terrible losses on its trapped defenders. The king himself escaped withgreat difficulty from the debacle. While the outcome of the encounter is beyond dispute- some call it a massacre rather than a battle - historians disagree in their assessments ofBela’s apparent ineptitude. Of course, the Hungarians could have done better; but it is be-yond doubt that no ad hoc, feudal type force could have matched the well disciplined,highly trained, professional soldiers of the Mongol army. A seldom considered measureof the efficacy of the Hungarian resistance is the size of the losses sustained by the attack-ers. These were very heavy and in 1245, when the Franciscan John of Plano Carpini visitedthe Mongols, they were still vividly recalled. The friar noted the existence of special ceme-teries established for those fallen in Hungary.2 He also discovered in Batu’s camp thebeautiful tents which once belonged to Bela IV

Though master of the battlefield, Batu made no haste in his advance. Mongol de-tachments fanned out to frighten and to loot, but the main army pursued its slow advancetowards the Danube. By autumn of that same year the territories lying north and east ofthe Danube were occupied and the resistance put up by isolated groups was broken.

Hungary’s collapse came as a shock to the pope, to the Emperor Frederick II andto all other potentates of the west, all ready to blame Bela (to use Frederick’s words “theidle and careless” king),3 none willing to provide effective help in preventing the furtheradvance of the Mongols. Bela, now in the western (Transdanubian) parts of Hungary,foresaw that the Mongols would attempt to cross the Danube and did everything in hispower to limit the further devastation of his country. Experience had shown that fortifi-cations, though not effective in barring the Mongol advance (they were more often thannot by-passed), at least provided a shelter for the population. The king did his utmost toincrease their number and provide them with adequate means of defense.

The country East and North of the Danube was thrown into chaos and at the mercyof the Mongols, but Bela IV escaped, helped by luck and the devotion of some of hismen. In his flight to the west he reached the Austrian border and stopped at Pozsony(Pressburg, Bratislava) where an invitation reached him from Frederick, Duke of Austriato be his guest. “But alas!”, tells us the “Carmen miserabile super destructionis regni Hun-gariae per Tartaros”4 written by Roger, canon of Varad, “the poor king was like a fish whoin trying to escape from being frozen in an icebox, jumps into the fire to be roasted.”5

Once he got hold of the king’s person, the duke made very heavy demands. He exactedand obtained three Hungarian counties and demanded a very large sum. Beta, fugitive, un-able to produce it, had to leave with him as a pledge, all the silver and gold vessels he hadmanaged to save in his flight. In these circumstances it is understandable that the Hungar-ian king did not wish to remain in Austria. In the middle of May 1241 we find him in Za-greb, Croatia, whence he endeavored to reorganize what remained of his country and to


THE MONGOLS INVASION OF HUNGARY103

2 Carpini III,14: Aliud est in quo sepulti sent illi qui in Hungaria interfecti fuerunt; enimibidem fuerunt occisi. This is a most astonishing statement, usually eschewed by commentatorsof the text. Carpini locates these cemeteries in far-away Mongolia! Yet the fact is that accord-ing to the usually reliable Hei-Ta shih-lueh the Mongols of the period made serious efforts totake home the bodies of their fallen comrades. Cf. Olbricht, Peter - Elizabeth Pinks, Meng-Tapei-lu and Hei-Ta shih-lueh. Chinesische Gesandtenberichte iiber die friihen Mongolen. Asi-atische Forschungen Bd. 56 (Wiesbaden). 1980, p. 223.3 rex deses et nimis securus, in a letter addressed to King Henry III of England, dated July 3,1241. Cf. Matthew Paris, Chronica Majora, ed. H. R. Luard, Rolls Serie,.vol. VI, p. 113.4 “A pitiful tale on the destruction of the Hungarian Kingdom by the Tatars.” For a Germantranslation of the Carmen accompanied by copious commentaries see Gockenjan, Hansgerd- James R. Sweeney, 1985, (Ubersetzt, eingeleitet and erlautert von -) Der Mongolensturm.Berichte von Augenzeugen and Zeitgenossen (1235-1250). Ungarns Geschichtsschreiber 3(Graz-Wien). 127-223.

forestall possible Mongol attacks across the Danube. The Mongols seem to have halted East and North of the Danube, though there were

some forays into Austrian territory. The reports are contradictory but there is a curious tale,lacking any historical foundations, that Batu himself lost his life by drowning in the Danube.6There was a lull in Mongol troop movements and the German forces raised by King KonradIV, son of the Emperor Frederick II, lured into a false feeling of security, disbanded. Bela wasmore perspicacious. He took for granted that the Mongols would attempt to cross theDanube, and he acted accordingly, trying to build up an effective resistance. As there couldbe no hope of resisting a possible Mongol onslaught in the open field, Beta paid particularattention to the building of fortifications which, provided they had efficient ballistarii, stooda good chance against Mongol attacks. Most revealing in this respect is a letter dated 19th Jan-uary 1242 and sent to whosoever may become the successor of Pope Gregory IX:

Lo! now for the third time, we are sending to your Paternity our beloved FriarsPreachers, the bearers of these presents in conformity with their own will and with thegood pleasure of their prelates; entreating your Paternity inasmuch that the groans of thefettered, the sobbing of mourning widows, of children and orphans may rise to the heartof your Holiness, and above all the great zeal of the Church should prevail upon you, lesther new plantation in Hungary should be wholly and thus wretchedly uprooted, to assignquickly to Hungarian soldiers who are experienced and willing and who are able to setthemselves as a wall for the Lord’s house together with us and with our men, of whomnow, by Divine Providence, quite a number remains, more particularly lest the riverDanube, by which up till now the most powerful Lord has prevented their [i.e. the Mon-gols’] passage, be crossed and the memory of Christ’s name and the glory of our crown,which we and our fathers have held and hold by the blessing of the Roman Church, nowbe obliterated ... Therefore we ask your Holiness to the effect that you will a crusade tobe preached among the Venetians, who axe the most necessary to us because of their bal-listarii which are greatly needed for the defense of the said river and through the otherkingdoms of Catholic princes.7

What Bela foresaw happened. Sometime in February 1242 the Mongol forces crossedthe Danube.8 This is how Canon Roger describes the event in his Carmen miserabile

Lo! in the winter, the snow and ice came in such abundance that the Danube wasfrozen over, which had not occurred in times reaching very far back. But the Hungariansfrom the inside broke the ice every day and guarded the Danube thus, so that there was acontinual fight by the foot-soldiers against the ice. However, when the hard frost came,the whole Danube was frozen over, yet the Mongols by no means tried to cross with theirhorses. Listen to what they did. They led many horses and beasts up to the banks of theDanube, but for three days they sent no one to look after them, so that the beasts seemedto be left without keepers; and none of those people made an appearance in those regions.Then the Hungarians, thinking that the Tartars had retreated, suddenly crossed over and


104 Denis Sinor

5 Text in Scriptores Rerum Hungaricarum, II, ed. E. Szentpetery, (1938), (Budapest). p. 575.6 See Sinor, Denis, 1941-1942, “La mort de Batu et les trompettes mues par le vent,” Journalasiatique, pp. 201-208. As I have discovered since, the drowning of Batu is mentioned alsoby Hayton, La Flor des estoires d’Orient. In Recueil des Historiens des Croisades, DocumentsArmeniens II, (Paris 1906). p. 162. For a thorough study of other imaginary versions concer-ning Batu’s death, see Halperin, Charles J., 1983, “The Defeat and Death of Batu.” RussianHistory/Histoire russe 10, pp. 50-65.7 Huillard-Breholles, de J. L. A., 1852-1861, Historia diplomatica Frederici secundi. (Paris).VI, 2, pp. 903-904. 8 According to Thomas of Spalato. According to the Carmen miserabile this happened onChristmas Day 1241. I opt for Thomas’ date because, as we have seen, on February 12 Belawas still unaware of the Mongol move. Had it happened at the previous Christmas, the kingwould have known it.

led the animals over the ice. When the Tartars observed this, they thought they could crossfreely over the ice on horseback. Which was done, and so many crossed in one charge thatfrom that part of the Danube they filled the surface of the earth.9

West of the Danube, which was also the western limit of the Eurasian steppe, theMongols’ aim was not so much territorial conquest but, first and foremost, the capture ofthe fugitive king, who was pursued by Qadan with the same vigor as, earlier, Jebe and Si-ibetei had shown in tracking down Muhammad of Khwarazm. Even the reasons for theMongols’ vendetta appears to have been the same: the possible murder and certain disap-pearance of Mongol envoys, reproached to Bela in the aforementioned ultimatum. TheMongols’ pursuit of the king was less successful than had been their attempt to seize Muham-mad. Bela, like the Sultan of Khwarazm, thought that the safest refuge from Mongol horse-men would be an island, so he fled in a south-westerly direction towards Croatia and theAdriatic Sea, where - after many adventures - he found shelter on an island facing the cityof Trogir. His pursuers, unable to get hold of his person and hampered in their movementsby the lack of adequate pastures, engaged in minor predatory operations in Dalmatia andCroatia until, within the framework of the total evacuation of Hungary, they crossed Serbiaand joined Batu’s main force in Bulgaria. Mongol corps operating in the eastern parts of thecountry left the way they had come, through the passes of Transylvania. The evacuation ofHungary, another example of splendid military planning, was completed by May 1242.

According to John of Plano Carpini the death of Ogedei prompted the Mongols’withdrawal from Hungary. Valuable though the Friar’s account may be, it does containmany mistakes, of which this explanation is a prime example. Unfortunately, the mistakehas been perpetuated by generations of historians (including the present writer), who, fora long time, never pondered on the inherent weakness of this theory. Ogedei died on De-cember 11, 1241, and it had been argued that when the news reached him, Batu, whomight have had personal, imperial ambitions, decided either to return to Mongolia or, atleast, to move closer to it. The fact is that Batu showed no signs of any desire to travel toMongolia, but after the evacuation of Hungary remained on the South Russian steppe,still very far from the center of power. Whether Batu ever harbored ambitions to becomethe Great Khan is a moot question, but his behavior certainly did not reveal anything ofthe sort. Available evidence suggests that he was content to be the de facto ruler of thewestern part of the Mongol empire, and that he showed great loyalty to Ogedey’s succes-sor, Guyuk. The reason for the Mongol withdrawal from Hungary must be sought else-where; it was caused by logistical imperatives.

It is impossible to give an accurate assessment of the size of the Mongol army, letalone of the strength of the troops invading Hungary. The contemporary Roger speaks ofhalf a million, but this is surely an exaggeration. According to Simon of St. Quentin10

Batu’s army (in 1245) was seven times the size of that of Ogedei, commander in the NearEast, whose men numbered 600,000, comprising 160,000 Mongols. The Mongol army wasdivided into divisions (tumen), ten thousand men strong, and it is hard to imagine that eachof the four army corps constituting Batu’s right and left wing respectively would have hadless than one tumen. Even on the minimal level together they would have had 40,000 men.Bela’s army is estimated to have been 65,000 strong, and it is reasonable to reckon that theMongol center, opposing and defeating it, numbered at least as many. At a very conservativeestimate one can set the strength of the Mongol invading forces between 105,000 and150,000 men, a figure much lower than any of those appearing in our sources.

The military strength of the great nomad empires, and that of the Mongols in partic-ular, rested on their cavalry and on a virtually inexhaustible supply of horses. According to


THE MONGOLS INVASION OF HUNGARY 105

9 Text in Scriptores Rerum Hungaricarum II, pp. 583-584.10 Ed. Richard, Jean, 1977, La Papaute et les Missions d’Orient au Moyen Age (xiiie-xivesiecles), Collection de l’Ecole Francaise de Rome 22 (Rome-Paris).p. 93.

Plano Carpini, the Mongols “have so many horses and mares that I do not believe there areso many in all the rest of the world.”11 There is evidence that each warrior had at least threeor four horses, but Marco Polo spoke of about eighteen mounts for each man! Taking intoconsideration the losses suffered by the Mongols we may count with, say 100,000 men oc-cupying Hungary who would then need, on a conservative estimate at least some 400,000horses. It has been suggested that about 42,000 sq. kilometers (10,378,425 acres) can orcould be used as grazing land. Estimates of grazing or carrying capacity of ranges varywidely but on the assumption that at that time about 25 acres were needed to support onehorse for one year, the carrying capacity of the Hungarian range must be set at 415,136 an-imal units. On the completely unrealistic condition that no other animals were using thesepastures, and counting five horses per Mongol horseman, the Hungarian range could providefor the mounts of 83,027 warriors, clearly far below the strength of the Mongol army. TheMongol high command found itself in a position similar to that of a commander of a modernarmored division running short of fuel. Further advance to the west, into Transdanubia,would have made matters worse. It was the habit of the Mongols to stop fighting in thespring and let their horses go free to water and graze, and to multiply, so that they would beready for war in the autumn. This is the reason why in the spring of 1242 the Mongols with-drew from devastated, overgrazed Hungary to the abundant pastures of the steppe, wherethey could replenish and strengthen their herds, on which their military power rested.12

Резиме

МОНГОЛСКА ИНВАЗИЈА УГАРСКЕ

Фратар Јулијан је, после друге посете 1237. године, донео поруку од Бату кана свом краљу БелиIV, о ултиматуму безусловне предаје Мађара или да се суочи са тоталним уништењем. Бела IV муније ништа одговорио након чега је добио још две поруке, од стране монгола. Прву 1239. године, кадасу у мађарску примљена од монгола поражена куманска племена и други пут у фебруару 1241. годинепреко пораженог пољског принца. Напредујући све до реке Хорнад, без да је имала икаквог сукоба саМонголима, мађарска армија се ту и улогорила 10. априла 1241. године. Монголи су започели својенападе следеће ноћи. Веома брзо се видело да мађарска војска губи битку. Краљ Бела IV је успео дапобегне док је остатак војске или био измасакриран или се удавио у реци. После ове битке Монголису систематски освајали остатак Мађарске и делове Карпата и Ердељ. Тамо где су наилазили на отпор,убијали су све без милости, а тамо где није било отпора мушкарце су узимали силом у своју војску ажене и децу или убијали или одводили са собом. И поред пораза на десетине хиљада Угара је успелода избегне Монголе повлачећи се у преостала неосвојена утврђења или се крила у непрегледнимшумама и мочварама угарске равнице. Монголи су, уместо да наставе са освајачким походом, провелицело лето 1241. године осигуравајући постојеће освојене територије. Тек ујесен Монголи су прешлиДунав и наставили освајање нових териториа, укључујући Панонију. Овом тактиком су постигле дадопру чак до граница Аустрије и обала Јадранског мора код Далмације. Током следеће године, тачнијеу пролеће 1242., Огадај кан је умро у својој 56. години, у току лова. Бату кан се одмах са армијомвратио у Азију остављајући целу источну Европу ненасељену и порушену.


106 Denis Sinor

11 Dawson, Christopher (editor), 1955, The Mongol Mission. Narratives and Letters of theFranciscan Missionaries in Mongolia and China in the Thirteenth and Fourteenth Centuries.(London and New York), p. 8.12 On all this see Sinor, Denis, 1972, “Horse and Pasture in Inner Asian History.” Oriens Ex-tremus 19, pp. 133-144. Reprinted in Sinor 1977, particularly pp. 181-182. Here I have takeninto account some of the remarks made by Lindner, Rudi Paul, 1981, “Nomadism, horses,and Huns.” Past and Present 92, pp. 3-19. A very thorough overview of various scholarly ap-proaches concerning the Mongols’ withdrawal is given by Rogers, Greg. S., 1996, “An Ex-amination of Historians’ Explanations for the Mongol Withdrawal from East Central Europe.”East European Quarterly 30, pp. 3-26..

István VásáryLoránd Eötvös University, Budapest

ОДНОСИ СРБИЈЕ СА КУМАНИМА ИТАТАРИМА

Апстракт У раду се обрађују односи Кумана и Татара са средњовековномСрбијом. Премда су односи међу њима најчешће били непријатељски дешавало се дасрпски владари повремено ангажују припаднике ових народа као плаћенике.

Кључне речи Србија, Кумани, Татари, Угарска, Драгутин, Милутин, Стефандечански, Душан, Велбужд, Браничево, Дрман, Куселин

Срби су дуго били у сферама утицаја Византије и Бугарске, живећи подсвојим племенским вођама. Независне Србије почела је да јача током владавиневеликог жупана Немање, при крају дванаестог века. Његов син Стефан Немањићпостао је први самостални српски владар чије је међународно признањепотврђено његовим крунисањем за краља Србије од изасланика Папе ОноријаIII у 1217. (Зато је касније добио титулу Првовенчани). Независна српска црквауспостављена је неколико година касније, у 1219, када је брат СтефанаПрвовенчаног Сава Немањић добио самосталну српску архиепископију поднепосредном управом патријарха у Константинопољу, у то време избеглог уНикеју. Србија је израсла у велику силу на Балкану под дугом владавиномСтефана Уроша I (1243-76).1

Кумани у Гацком, 1276.

Прва појава Кумана на српском подручју дошла је као последица српско-угарских веза. Мађарски краљ Стефан V (владао 1270-2) удао је своју ћеркуКатарину, од своје жене Елизабете која је била ћерка куманског вође Сејхана, заСтефана Драгутина, старијег сина краља Стефана Уроша I.2 Према Даниловојхроници, Урош је обећао и свом сину и мађарском краљу да ће Драгутин по-статикраљ још за његова живота, али је касније одбио да то учини. Његов ра-зочарани синсе онда окренуо свом тасту, мађарском краљу Стефану V, који је деловао спреманда му уступи његове мађарске и куманске трупе: „Даћу ти моје снаге као помоћколико год желиш”. Тако је он покренуо велике снаге Мађара и Кумана.3 Послепоновног одбијања од стране његовог оца, у јесен 1276. Драгутин се сукобио са


* Овај текст представља незнатно измењено и преведено поглавље “Cumana and Tatarson the Serbian scene” књиге: Cuman and Tatars, Oriental Military in the Pre-OttomanBalkans, 1185–1365, Cambridge 2005, од истог аутора. На захтев аутора оставили смоњегову траскрипцију старословенских текстова.1 Детаљније видети у: Jireček, Serb., i, pp. 210–326; Јиричек, Ист. Срба, i, pp. 121–86.2 О овом браку видети у Данило/Даничић, pp. 13–14 (Данило/Мирковић, p. 14;Danilo/Hafner, p. 63). Међу другим изворима једино Chronicon Posoniense бележи овајдогађај (SRH, ii, p. 46), као и Византинац Pachymeres (Pachym. Hist./Bekker, i, p. 350)3 ‘Колико хоштеши, дам ти силу која моић в по,ошт тебе. И тако поем сили многие езикаугрскаго и муманскаго, и иде т’шт‘но воде с собоју велику победу’ (Данило/Даничић,p. 17; Данило/Мирковић, p. 16; види такође Danilo/Hafner, p. 66).

снагама свог оца код Гацког (у то време важно трговачко место у Херцеговини,на путу Дубровник - Фоча, сада познато као Гацко или Га-тачко поље) и победиоих. После тога, Драгутин је постао краљ Србије. Иако изгледа евидентно да суМађари и Кумани помогли учествујући у Драгутиновим војевањима, нијесигурно где су били у бици код Гацког. Од смрти краља Стефана V, умро 6.августа 1272, прошло је четири године до битке код Гацког. Али чињеница је дасу Куманске помоћне снаге несумњиво послате Драгутину на испомоћ. Послесмрти краља Стефана V, његов син Владислав IV, Куман (Kún László намађарском) постао је краљ и наставио да подржава свог зета Драгутина.

Кумани у Жичи

Куманске помоћне снаге морале су постојати у Србији код свихсукобљених страна од 1270-тих. Осим тога, како се често догађало кодномадских ратника, они су занемаривали наређења која су добили и деловалису по њиховом нахођењу, пљачкајући и пустошећи околину. То је потврђенопримедбом пећког патријарха (1323-1337) Данила. Он говори о обнови Жиче,бившег седишта патријаршије Српске цркве, које је премештено у Пећ 1253. одпатријарха Арсенија. Према Данилу, Жича је била уништена од Кумана и дугоје лежала у рушевинама пре него што је обновљена. Он пише следеће:

Свето место названо Кућа Савиура, која је највећа и првооснована српскаархиепископија у Жичи, остаде дуго пуста захваљујући безбожним куманскимљудима (езика куманска) и потпуно је изгорела у ватри. После тога подвладавином благословеног краља Уроша и у данима светог патријархаЈевстатија II, ово место је обновљено, али не у таквом обиму какво је билораније.4 Име „Урош” се овде односи на Краља Стефана Уроша II (Милутин), увреме када је архиепископ Јевстатије II држао трон од 1292. до 1309.Последично, terminus ante quem куманског упада је 1292; свакако се моралодогодити у било које време између 1276. и 1292. Према томе, веза измеђупљачкашког похода Шишманових Бугарско-Татарских снага против Пећи (видидаље испод) је немогућа, без обзира на Јиречеково мишљење.5

Татари на Дриму, 1282.

У 1282. кратка владавина Краља Стефана Драгутина се завршила када јебио приморан да одступи и препусти престо свом млађем брату Милутину, којије узео име Стефан Урош II. Милутинова дуга владавина била је раздобљеосвајања и даљег јачања српске државе. Одмах после преузимања краљевскиховласти он је кренуо ка јужним границама српске државе, данас Косово -Метохија. Византијска сфера утицаја протезала се на север до Липљана наКосову пољу. Милутин је продужио јужније, у северну Македонију, која је у товреме била саставни део Византије, и освојио Горњи и Доњи Полог (у горњемтоку реке Вардар), Скопље, Овче Поље (подручје јужно од данашњег Куманова,окружено рекама Пчињом, Вардаром, Злетовском и Брегалницом), Злетово иПијанец (два подручја у северозападној Македонији, друго у горњем токуБрегалнице, са Делчевом у средишту).6

108 István Vásáry


4 Данило/Даничић, pp. 371–2; види такође Данило/Мирковић, p. 283.5 Jireček, Serb., i, p. 335; Јиричек, Ист. Срба, i, .6 ‘Пр’вее приет’ оба Полога с’ градови их’ и с’ областију, и град’ славни Скопие, по сих’же Ов’че Поле и Злетови и Пијан’ц’’ (Данило/Даничић, pp. 108–9).

Сходно томе, значајан део северне Македоније су освојили Срби. Било јето у време Византијског цара, Михајла Палеолога VIII, који је тада одлучио дапозове Ногајеве Татаре да био казнио непослушног Јована I Тесалијског. Царје прикупио значајну војску у којој је, према патријарху Данилу, поредвизантијских војника било и прикључених помоћних трупа Татара, Турака, иФранака.7 Али на удаљености од три дана хода од Константинопоља, у Алагиблизу Раидестоса (Текирдаг), цар је неочекивано умро 11. децембра 1282. безпоказивања било каквих предзнака болести.

Његово тело је одмах послато у Силиври, а војни поход против Тесалијебио је отказан. Нови цар, Андроник II, одлучио је да пошаље татарске ратникепротив Срба. Они су маршевали под вођством великог констабла МихајлаГлабаса8 на српско-византијску границу близу Липљана и Призрена. Одавде сутатарске трупе наставиле реком Дрим и покушале да је пређу, на њиховимкоњима, у брзом касу. Али због дубоке воде многи од њих су се удавили. Њиховвођа, звани Чрноглава, прво је заробљен, а онда је његова глава, украшенабисерима, одсечена, натакнута на копље и показана Краљу Милутину.9 Вредноје пажње да име Чрноглава мора бити словенски превод Татарско-турскогимена, Кара-Баш (Qara - baš), истог значења.10

Кумани и татари у борбама око Браничева, 1284.

Када је Драгутин био присиљен да преда престо млађем брату Милутину1282, чин предаје одржан је у Дежеву, једном од места у Рашкој.11 Али Драгутинсе није повукао са политичке позорнице; извесни делови северне Рашке, каоРудник и Ариље, остали су у његовом поседу, и он је учинио посебан напор дапрошири своју моћ северно према заштитном појасу дуж јужних границамађарског краљевства, између мађарске и византијске сфере утицаја. Овапространа област, лежи јужно од Дунава, укључујући разна админи-стративнаподручја уређена током XIII века од мађарског Краља у полу-самосталнепокрајине. Ове покрајине називане су bánság на мађарском (земљиште бана =банат) а основане су ради одбране јужних граница Мађарске.

Ако кренемо од запада ка истоку, прво морамо споменути северне деловеБосне. Област звана Усора (Ozora на мађарском) лежи између река Саве, Врбасаи Дрине, на север Босанског поседа. Средиште ове области је Усора, левапритока реке Босне. Соли (Só на мађарском) је крај око данашње Тузле. Усораи Соли поклонио је мађарски краљ Андрија II калочком надбискупу Угрину, даби овај очистио ове крајеве од јеретика. Ови крајеви постали су мађарски банатинешто после Татарске најезде у Источну и Југоисточну Европу у 1241/2. У 1253,

CUMANS AND TATARS ON THE SERBIAN SCENE 109


7 ‘Многи иноплемен’ни езики, татари и тур’ки и фруги’ (Данило/Даничић, p. 110; видитакође Danilo/Hafner, p. 153).8 Nik. Greg. Hist./Schoppen-Bekker, i, p. 159 (vi.1.), = Nik. Greg. Hist./van Dieten, i, p. 144.За личност Михаила Глабаса и његову каријеру види Nik. Greg. Hist./van Dieten, i, p.265, n. 268.9 Данило/Даничић, p. 112; види такође Danilo/Hafner, p. 155.10 Baski, I., A Preliminary Index to Rásonyi’s Onomasticon Turcicum. p. 83. За даље податкео карабаш/караваш, ‘роб, слуга’, види Radloff, USp., nos. 61, 73, 110; Clauson, ED, pp.643–411 Danilo/Hafner, pp. 73, 75.

после босанског похода краља Беле IV, Усора и Соли пале су под управуРостислава Михаиловича, бившег кнеза Чернигова, зета мађарског краља БелеIV, женидбом са његовом ћерком Аном. Подручје између река Саве, Дрине иКолубаре названо је Мачва (Macsó на мађарском). Њено претежно словенскостановништво је било прво (у деветом и десетом веку) под бугарском влашћу,а онда од 1018. па надаље под Византијом. Црквена управа Сирмијума (СремскеМитровице) била је проширена на оно што ће касније постати Мачва, а често јеназивана Sirmia Ulterior, у супротности са Sirmia Citerior (Szerém или Szerémségунутар Мађарске краљевине). Кнез Ростислав, који је носио титулу dux deMacho, добио је Мачву 1247, пре него што је освојио Усору и Соли.12 У 1280/4,сва три баната била су у поседу Елизабете, куманскe, краљевске удовице КраљаБеле IV, назване „Принцеза Мачве и Босне”. После 1284, Усора, Соли и Мачвапале су под власт Драгутина преко његове жене Катарине, Елизабетине ћерке(њен краљевски удовички посед угашен је тек касније, 1290). Он је имаопрестоницу у Дебрцу, близу реке Саве, између Шапца и Београда. ПремаДанилу, Мачва је изворно била дата Драгутину од његовог таста КраљаСтефана V.13 Можда су све три области које су дате Драгутину преко Елизабетебиле део Катарининог мираза. Овај велики простор, којим је владао Драгутин,у српским изворима се звао Срем и морамо га пажљиво разликовати од града иокруга у Мађарском краљевству (Szerém на мађарском) који леже измеђуДунава и Саве.14

По преузимању Усоре, Соли и Мачве, Драгутин је постао господарвеликог подручја које је он одмах покушао да прошири источно. Његовапрокламована намера била је да створи ‘северну‘ Српску државу. Источно одреке Мораве биле су две области назване Браничево и Кучево (Barancs и Kucsóна мађарском) по њиховим средишњим градовима. Као и Мачва, Браничево јеу почетку такође (у деветом и десетом веку) под бугарским влашћу, а од 1018.под Византијом. Када је Бугарска повратила своју независност, почеткомтринаестог века Браничево је наизменично било под бугарском и мађарскомвладавином. Од 1272. Браничево је постало мађарски банат, али су убрзо његовигосподари, браћа Дорман и Куделин, постали независни.15 Неверност и одвајањедва обласна господара из Браничева морало је изазвати Мађарског краљаВладислава IV, док је Драгутин, као што је претходно наведено, имао на окунепослушне вазале Мађарског краља. Тако су Мађари и Срби имали заједничкициљ а то је да сломе побуњену браћу у Браничеву. Али не смемо заборавити дапосле Ивајлове побуне и успињања на престо нове Тертерске династије у 1280.години, политичка зависност бугарских земаља од Татара је престала, па суТатари имали интереса да подрже Дормана и Куделина против мађарског исрпског краља.



12 Кратак преглед историје Усоре, Соли и Мачве, види KMTL, pp. 518, 603, 421–2 (s.vv.Ozora, Só, и Macsó)13 Danilo/Hafner, p. 7614 На пример Милутин је послао свог брата Драгутина ‘в’ др’жаву его земљу срем’скују’(Данило/Даничић, p. 113; види такође Danilo/Hafner, p. 156). За разлике између дваСрема види Динић, ‘Однос’.15 ‘Обретоста се два нека вел’мужа укоренив’ша се в’ др’жаве земле браничев’скyе в’месте рекомем’Ждреле, и от многyикх’ времен’ ту утвр’див’ша се самовластна сушта,и никоегож’ насилија боешта се, брата единyе матере, иже глагољу Др’мана и Куделина’(Данило/Даничић, p. 115).Ждрело је било утврђење у Горњачкој клисури..

Али ко су била ова браћа, рођена од једне мајке?16 Патријарх Данилоназива их Др’ман и Куделин.17 У латинској повељи Краља Владислава IV, издатој1285, прво име се појављује као Dorman(us).18 Име Куделин је словенскогпорекла (од кудˇел’, кудˇеља), док је Дорман турско име широко коришћено одПеченега и Кумана,19 као лично име које се задржало и у Мађарској и Влашкоји Молдавији.20 Има четири појаве географских имена насталих од личних именаДорман: два у Молдавији, један у Влашкој и један у Мађарској.21 Сви ови подацидовољно показују турско (куманско) порекло имена Дорман. Куманска исловенска имена браничевске браће јасно представљају друштвену и културнупозадину бугарских земаља у Другом бугарском царству. Значајан број људи избугарске политичке елите био је куманског порекла, а то је морало бити и услучају браничевске браће. Дорман и Куделин отада су били или куманскиратници у бугарској служби или бугарски бојари куманског порекла, који суделимично или потпуно бугаризовани.

Драгутин је убрзо извршио безуспешни напад против браничевске браће.Штавише, као што се могло предвидети, Дорман и Куделин су се обратили Ку-манима и Татарима за помоћ, унајмивши их за помоћне трупе.22 Тешко прити-снутнепријатељем, Драгутин се обратио брату краљу Милутину. Они су се срели уМачковцима (данас Мачковац), на реци Морави, у Расинској жупи, и уз Милутиновупомоћ Драгутин је могао да осигура победу над Дорманом и Куделином.23

Српски извори не помињу улогу мађарског краља Владислава IV, али јеочигледно из мађарских извора да је мађарски краљ такође учествовао у походуна Браничево, на страни свог зета Драгутина. У његовој повељи издатој 8.јануара 1285, Краљ Владислав IV поклања краљевскa села Sóvár, Sópatak и Delne(у округу Sáros) господару Ђорђу, сину Симоновом (Magister Georgius filiusSymonis) (предак касније породице Sóvári) као награду за верну службу краљу.24



16 ‘Брата единие матере’ (Данило/Даничић, p. 115).17 ‘Др’мана и Куделина’ (Данило/Даничић, p. 115).18 ‘Ad Dormanum’, ‘Dormani’: Gyárfás, ii, p. 451 (no. 79). О Овој дипломи детаљнијевидети даље.19 Турско име настало од речи tur-/dur-, ‘стајати’, у значењу ‘чврст, стабилан, постојан’;види Rásonyi, Kuman özel ad., p. 10320 Ово име се јавља у следећим изворима: 1364: ‘Johannis dicti Dorman vicecastellani deCrassofew’ (Hurm., i/2, p. 88); 1499: ‘dočka Petra Dr”mana’ (Bogdan, DSM, ii, p. 166); etc.Све ове изворе скупио је Rásonyi, ‘Val.-Turc.’, p. 19.21 1. Dărmăneşti, приближно 15 km северо западно од Suceava, на левој обали реке. 2.Dărmăneşti, око 25 km северно од Ojtoz пролаза (Pas Oituz), близу реке Tatros, њеностаро мађарско име је било Dormánfalva, ‘Dorman - ово село’; средином XIX века око250 Мађара католика насељавало је село (Jerney, Kel. ut., i, p. 173). 3. Dărmăneşti, измеђуPloieşti и Tîrgovişte, око 10 km од оба. 4. Dormánd, насеље у округу Heves (Мађарска),раније (XIV и XV век) звало се Dormánháza, ‘Dorman - ова кућа’ (FNESz, p. 185; Gyárfás,ii, p. 358. Раније, оригинално име овог села је било Bogorbesenyö (Györffy, Geogr. hist.,iii, p. 72) што нас наводи на закључак да су првонитни становници села били Печенези.22 ‘С’в’купише около себе воиску многу езика татар’ска и кумани, злато дав’ше им’; ис’ сими единодуш’но истр’мише се на др’жаву сего благоч’стивааго краља Стефана’(Данило/Даничић, p. 115; такође Danilo/Hafner, p. 158).23 Данило/Даничић, pp. 115–16; види и Danilo/Hafner, pp. 158–9.24 Диплома је најбоље сачувано у каснијем vidimus - у краља Лајоша Великог (2 October1367) у Hungarian National Archives, Budapest (Dl. 57357), види Györffy, ‘Román állam’,pp. 14–16. За друге копије и фалсификате и даљу лиетартуру, види ibid., pp. 17–19.

Међу Magister Georgius-овим племићким делима богато награђеним, помињесе његово учешће у биткама против Дормана и Бугара, заједно саТрансилванским и Куманским краљевим контигентом (cum nostros hominesfideles Transilvanos una cum Comanis nostriscontra Dormanum et Bulgarosmisyssemus).25 Мађарски краљ је најпре преговарао са побуњеним браничевскимобласним господарима, а када је та стратегија пропала послао је трансилванскеи куманске трупе против њих. Изгледа да су кумански ратници учествовалиу борбама и на бугарско-татарској и мађарско-српској страни; њиховалака коњица била је неопходна обемама странама.

Разјашњење хронологије ових догађаја у Браничеву није лак задатак.Terminus ante quem одређен је - 8. јануар 1285, датумом документа краљаВладислава IV. Terminus post quem је такође одређен истом повељом; краљ јеизвестио да је пре похода на Дормана извршен поход против побуњенихКумана.26 Али где су Мађари извели ове своје ратне операције? Било је многозбрке у мађарској историографији у вези са датумом похода док Györffy нијерашчистио да су била два мађарска окршаја са Куманима, један 1280. а други1282.27 Први се одиграо нешто пре 11. новембра 1280, када је краљ кренуо на југиз Мађарске до Сланкамена (Szalánkemén) у округу Szerém и успео да одвратипобуњене Кумане од напуштања земље. Други догађај био је одлучна биткаизмеђу куманских побуњеника и краљевих снага, која се догодила код језераHód (у округу Csanád, у јужној Мађарској).28 Хронологија ове битке збунила јемађарске историчаре, и она се простире између 1280. и 1282, али је недавно A.Zsoldos успео да докаже како је Битка код Hód-а морала да се деси између 17.септембра и 21. октобра 1282.29 Према томе, Мађарске краљевске и куманскетрупе морале су да наступају против Дормана и Куделина у време измеђуоктобра 1282. и 1284, а снаге Драгутина и Милутина морале су се борити противпобуњене браће у исто време. Ово је потврђено чињеницом да је Драгутинпрепустио српски престо Милутину 1282, тако да је њихов поход на Браничевоморао бити касније. Кретање краља Владислава IV дозвољава нам да чак дамотачнији датум за мађарског краља непријатног сусрета са Дорманом. Година1283 је сигурно искључена, јер у документима нема наговештаја о било каквомкраљевом путовању на југ Мађарске. Али у априлу и мају 1284. има неколикоизвора о краљевом боравку у јужној Мађарској, а средином маја он је био у



25 Györffy, ‘Román állam’, p. 15, = Gyárfás, ii, 451 (no. 79). Györffy (‘Román állam’, p. 544и p. 15, n. 67) није препознао овог Дормана као Дормана из српских извора већ је, безикаквих доказа, претпоставио да тај Дорман мора бити поглавар Кумана који су живелиисточно од реке Олт.26 ‘Item in expeditione nostra, quam contra infideles Comanos nostros habuimus, idemmagister Georgius ante oculos nostre maiestatis in ipsos, tanquam leo fortis irruit, ubi equisubsidii destitutus, in ipsa area certaminis acerbissime preliavit et diversa ibidem vulnerarecepit sagittarum atque lancearum’ (Györffy, ‘Román állam’, p. 15, = Gyárfás, ii, p. 451).27 Györffy, ‘Román állam’, p. 15, n. 65.28 За тачну локацију места Hód, види Györffy, Geogr. hist, i, pp. 858–9 (s.v. Hódvásárhely).29 на основу Chronicon Pictum, Chronicon Budense и Chronicon Posoniense (SRH, i, p. 471)битка је датирана у 1282 (cf. Karácsonyi, ‘Hódtavi csata’); али на основу дипломе краљаLadislва IV датиране у1280, Szabó, Kun László, pp. 99–100, и његовим трагом Pauler,Árp., ii, p. 561 (n. 251),и Hóman-Szekfű, i, pp. 604–5, кориговали су овај датум из 1282 у1280. О главном аргументу да се битка датира у јесен 1282 види у Zsoldos, Téténytől aHód-tóig, passim, esp. p. 96.

околини српске границе, близу Дорманове области у Браничеву.30 Последично,разумно је да се претпостави како је неуспешни састанак Мађарског краљаВладислава IV са Дорманом био негде близу мађарско - српске границесредином маја 1284, а каснија краљевска казнена експедиција против Дормана,предвођена George S’ov’ari, уследила је у другој половини 1284. године.

Шишманови татари против Срба у Видину, 1290-1300.

Као и Браничево, Видин је такође био мета српске освајачке политике наистоку. При крају XIII века, Видин је био полунезависна бугарска кнежевинапод политичком контролом Татара. У 1280, када су бугарски бојари подиглиТертере, подржани од куманског лобија, на престо у Трнову, кумански бојарШишман постао је суверен западне бугарске кнежевине Видин. Српскипатријарх Данило пише о томе: ‘У то време у земљи Бугара појавио се кнеззвани Шишман. Он је живео у граду Видину и добио је пограничне земље имного бугарске земље.’31

Шишман, заједно са његовим Татарима и остали трупама, напао јеМилутинову Србију и напредовао је до Хвостна, жупе на реци Бели Дрим (садана Косову-Метохији). Бугари нису успели заузети Ждрело и вратили су се уВидин.32 Али Милутин их је гонио до Видина и уништио град и земљу аШишман је побегао у шуме на супротну обалу Дунава. Али кажњеног иизопштеног Шишмана, Милутин је убрзо вратио на престо уз услов да овајпостане његов верни савезник. Политичко савезништво ојачано је женидбомШишмана и ћерком српског великог жупана Драгоша. Чак је Милутин касниједао своју ћерку Ану за жену Шишмановом сину Михаилу, који је касније, 1323,постао Цар Бугарске.33

Док се хронологија ових догађаја не може тачно установити, сукобиизмеђу Шишмана и Милутина морали су се, по свему судећи, догодити упоследњем десетлећу тринаестог века.

Стефан Урош као татарски таоц

Откако се подручје кнеза Ногаја граничило на Дунаву а његова сфераутицаја проширила на десну обалу Дунава до кнежевина Трново, Видин иБраничево, било је само питање времена када ће ући у сукоб са српском силомкоја је тражила проширење на исток. У време између 1290. и 1300, Ногај јепокренуо војну против Милутинове Србије, али овај пут српски владар је успеода спречи претећу татарску опасност понудивши Ногају сина Стефана (будућегкраља Стефана Уроша III Дечанског) као таоца. Милутинов син, заједно сањеговим српским сапутницима, провео је дуго времена на Ногајевом двору,



30 24 априла 1284 датирана је краљева диплома издата у месту Pankota у жупанијиZaránd; 3–4 маја 1284 у Érdsomlyó у жупанији Krassó (данашњи Вршац); 18 маја краљје био у месту Och у жупанији Krassó (Györffy, Geogr. hist, iii, p. 477). Ја сам захвалан P.Engel који ми је скренуо пажњу на ове податке.31 ‘В’ста бо в’ та времена в’ земли б”лгар’сцеи књаз’ нек’то глаголемии Шишман’, живив’ граде рекомем’ Б’дини, предр’же окр’ст’ние страни и многи земле бл’гар’ские’(Данило/Даничић, p. 117; такође и Danilo/Hafner, pp. 159–60). За историју Видинскогкњажевства види Ников, Видин. књаж. 32 Данило/Даничић, p. 117. Овај град Ждрело се налазио у Руговској клисури.33 Данило/Даничић, pp. 118–19; види и Danilo/Hafner, pp. 160–2.

вративши се тек неколико година касније.34 Овај догађај је поменут у радуархиепископа Данила, и у српској Хрисовуљи краља Милутина.35 ПатријархЛеонид смешта овај догађај у 1296, годину која следи Милутиновом грчкомпоходу.36 Према Јиречеку, Милутинов син Стефан Урош могао је да се врати одТатара само после Ногајеве смрти, 1299. године.37

Како год било, са Ногајевом смрћу татарски тежак притисак набалканске земље је ублажен. Шта више након Ногајеве смрти балканске земљесу углавно изашле из сфере утицаја па и занимања удаљене Златне хорде.

Татари и Јас трупе на планини Атос, 1307-1311.

У првом десетлећу тринаестог века, Каталонска компанија играла јекључну улогу у историји Византије. После неуспешних борби ВизантијскихАламана (Јас) плаћеника против Турака у Анадолији, Каталонска компанијапонудила је своје услуге Византијском царству. У 1303. они су ослободили градФиладелфију, али убрзо су Каталонци почели да пљачкају околину а и освојилису византијски град Магнезију. Напустили су европску обалу у Калиуполисукрајем 1304, незадовољни и уморни због нередовних византијских плаћања зањихову службу. После убиства Роже де Флора, вође Каталонске компаније,извршеног од Византинаца у априлу 1305, Каталонци су се отворено окренулипротив њих и у Апросу су потукли Византијску војску, која је била снажноподржана од турских и аламанских плаћеника. После тога, Каталонци су почелида пљачкају и пустоше Тракију, a онда су отишли у родопске планине где сунаселили Касандреју у јесен 1307.38 Наставили су са својим испадима све доманастира на Атосу.

Током ових мучних година будући српски архиепископ Данило II служиоје као игуман српског манастира Хиландар на планини Атос, 1306-1311.39 Ужитију он је описао варварски напад на Атос и беду и оскудицу. Упоређујућидогађаје из његових дана са оним што је претрпео Јерусалим под ИмператоромТитусом, он пише:

Такав ужас који је могао да се види само на Светој гори било јепустошење рукама непријатеља. Безбожни људи, као Франци и Турци, Јаси иТатари, Мађари и Каталонци и разни други људи палили су на Светој гори.

Они су запалили многе свете цркве, крали сва богатства похрањена уњима и приморали заробљенике да раде. Они који су остали тамо умрли су одглади. Нико их није сахранио, а звери са земље о птице са неба су се хранилењиховим месом.40



34 Данило/Даничић, p. 122; види и Danilo/Hafner, pp. 164–5.35 Grigorovič, Donesenie, pp. 81–2.36 Leonid, ‘Han Nagaj’, p. 36. Cf. такође Veselovskij, ‘Nogaj’, pp. 41–2; Spuler, GH, p. 74.37 Jireček, Serb., i, p. 336; Јиричек, Ист. Срба, i, p. 192.38 За кратак опис улоге Каталанске компаније у Византији, са даљом литературом видиOstrogorsky, Gesch., pp. 353–6 (406–9).39 Ови догађаји из његовог живота (c. 1270–1337) су добро познати из његовебиографије; види Danilo/Hafner, pp. 32–4, 48, n. 42; Cf. такође Живојиновић, ‘ЖитијеДанила’.40 ‘‘Таковји бо ужас’ бе видети тогда суштее запустение Светие Гори от’ рукyс’против’нјих’. Сим’ бо безбож’нјим’ езиком’, еже фруги и турки, јаси же и татари,моговари же и каталани и прочии многоименовании езици приш’д’ше тогда на СветујуГору многие храми светие огнем’ зажегоше и в’се с’браное их’ богат’ство расхитише и

Различита имена пљачкашких трупа можда се односе на различитедогађаје после 1307. године. Татари и Јаси (Аламани) могли су учествоватизаједно или посебно; помињање етнонима у пару је често стилско средство уДаниловом тексту (премда Татари и Јаси, две оријенталне плаћеничке групе,често учествују заједно у многим сличним ратним дејствима четрнаестогвека).41

Татарске и Зас трупе у Милутиновој служби, 1311-1314.

У 1311. краљ Драгутин је започео рат против брата краља Милутина да биобезбедио српски престо за свог сина. (према Адаму Гијому његов син био јеВладислав док Данило помиње Урошица као могућег наследника престола).42

Већина српског племства вратила се Драгутину. Милутиново државно благобило је смештено у манастиру Свети Стефан у Бањској, а 1311-1314 старешинаБањске био је милутинов поузданик Данило (каснији архиепископ Данило II).Уз помоћ његовог новца Милутин је могао да изнајми Татаре, Јасе и турскеплаћенике (многије војински езика татар’ска и тур’ска и јаш’ска) и такоконачно победи у борби против Драгутина.43 После његове победе, Никодим,игуман манастира Хиландар (данилов наследник на овој дужности) био јепослан у Константинопољ да замоли византијског Цара да договори мир измеђудва завађена краљевска брата из Србије.44

Татари и Јаси у битци код Велбужда, 1330.

Као што смо поменули, Ногајева смрт смањила је татарски притисак набалканске земље. Посебно је Бугарска добила нестанком Ногајског клана.Тертеров сина Теодор Светослава, је могао да се врати са Ногајевог двора итоком његове дуге владавине (1300-21) Бугарска је почела да се опоравља одполитичких и економских промена из претходних бурних десетлећа. Сличноје и Србија имала користи од опадања татарске моћи у западнимподручјима Златне хорде, Осим мањих испада самосталних татарскихтрупа над хиландарским манастиром (види претходно), није билотатарских напада на српске територије у прве две деценије XIV века. Од1290-тих Византија је пратила српско-бугарско помирење са растућомбригом и чинила све да спречи пријатељство између ове две земље. Цар



пл’н’ники ведоше в’работу, прочее же остан’ки их’ љутенчеју с’мр’тију гладаас’кон’чавааху се. не бе же погребае их’, н’ зверие земнии и п’тице небесние питааху сеот’ пл’ти их” (Данило/Даничић, pp. 341–2; види и Мирковић, p. 259). Словенскиплурални облик Моговари долази од Almugavar(es), имена каталанске пешадије; cf.Новаковић, Срби и Турци, p. 62, n. 1; Schlumberger, Almugavares. Јас (Yas) су погрешноидентификовано као анадолијско турско племе од Новаковића, Срби о Турци, p. 62, n.1; Данило/Мирковић, p. 298; касније исправљено од С. Ћирковића, у Новаковић, Србии Турци, p. 43741 У сваком случају заједничко помињање тва етнонима не значи да су каталани и Јасистварно заједнички учествовали у акцијама. Због тога је и Јиречекова дилема око тогада ли су Каталани и Јаси савезници без основе јер текст извора нигде говори да су онисавезници. (cf. С. Ћирковић, у Новаковић, Срби и Турци, p. 437).42 О овим догађајима види Jireček, Serb., i, pp. 347–8; Јиричек, Ист. Срба, i, p. 198.43 Данило/Даничић, p. 359; see also Danilo/Mirković, p. 27344 Jireček, Serb., i, p. 348; Јиричек, Ист. Срба, i, p. 198

Андроник II је покушао да привуче Милутина на византијску странупреко женидбе, понудивши му своју ћерку Евдокију, удовицу трабзонскогцара. Коначно, пошто је протерао жену Бугарку, Милутин је ожениоСимониду, другу ћерку Андроника II. После венчања одржаног, узвелику раскош, у Солуну у пролеће 1299, Милутин су предата нека одместа која је раније освојио: Охрид, Прилеп и Штип. Милутиноваженидба била је почетак српске усмерености ка Византији која је достигласвој врхунац током владавине Душана Стефана (1311-55).45

После дуге борбе за превласт између деде и унука, Андроник III је кренуока Константинопољу са својим победоносним трупама, предвођенимКантакузеном и послао свог оца, остарелог Андроника II, у манастир. Почињенова етапа у слабљењу Византије. Са друге стране слаби бугарско-српскосавезништво а обнавља се византијско-бугарско пријатељство; бугарски царМихајло Шишман је отпустио своју жену Ану, сестру Стефана Дечанског иоженио византијску принцезу Теодору, сестру цара Андроника III и бившу женупокојног бугарског цара Теодора Светослава. Тако је настао византијско-бугарски савез против Србије и оружани сукоб је изгледао неизбежан.Византинци и Бугари су преузели иницијативу и кренули у напад, али севизантијска војска касно прикупила и није стигла на време.

Бугарска војска се покренула из Видина за Земен на реци Струми, набугарско-српској граници, док је Стефан Дечански поставио свој логор на рециКаменча (сада Соволштица). Две војске налазиле су се северно од Велбужда(сада Ћустендил у Бугарској).46 Обе војске унајмиле су плаћенике у великомброју: српски краљ је имао шпанске и немачке оклопне витезове, док је бугарскицар упослио татарску, јашку и влашку лаку коњицу. Данило помиње самоприсуство плаћеника у војсци цара Михајла,47 док се у српским хроникамапомиње учешће Татара и Валаха у борби.48 Према Цару Душану, у његовомписму сачуваном у једном од рукописа његовог Законика, јашке трупе су такођеучествовале у битци.49 У оба извора Власи су повезани са Basarab(a) (Basarabe,Basarabu Ivan’ka), што се очигледно односи на Басараба, вођу влашких трупа.Басараб је био први влашки војвода, или кнез, који је могао да се ослободивазалне зависности од мађарског краља, Карла Роберта Анжујског, тако да се



45 Ostrogorsky, Gesch., pp. 350–1 (403–4).46 За опис битке на Велбужду, види Данило/Даничић, pp. 178–96. За друге изворе(Gregoras, Kantakouzenos, etc.) и анализу битке, види Jireček, Serb., i, pp. 361–3; Јиричек,Ист. Срба, i, pp. 206–7; Jireček, Bulg., pp. 292–6; Škrivanić, Velbužd.47 ‘Цара бл’гаром’ приш’д’шааго с’ многијими силами езyк’ иноплемен’нијих’’Данило/Даничић, p. 19048 Цетињски летопис’: ‘Изиде же и начелник’ скитскији глаголемији Михаил’ цар’ с’силоју многоју и с’ ним’ окр’стни езици глагољу же и Татаре и Басарабе ноет с’ собоју’(Летописи/Станојевић, p. 79). Практично исти текст је поновљен у Копорињском иПећком летопису (pp. 78–9), у Врхобрезничком летопису (p. 103), Берковићевом иОстојићевом летопису (pp. 192–3) и Сеченичком летопису (p. 199).49 У раковичком рукопису Законика стоји: ‘А позавидев’ злоненавистник’ диавол нашемублагому житију и злон’равием’ в’здвиже на нас’ 7 царев’ в’ лете 6838 месеца иунија 19.ден’, реку ж’ и цара гр’часкаго Михаила и брата Белаура и Александра, цара Бл’гаром’,и Басарабу Иван’ка таста Александра цара, сумет’ живуштих’ чр’нијих’ Татар’, игосподство јашко, и прочиих’ с’ ним’ господа . . . И сиим’ в’сем’ приш’д’шим’ в’ земљунашу рекомое место Вел’бужд” (Новаковић, Законик Душана, pp.xxiii–xxiv)

он исправно сматра правим оснивачем Влашког кнежевства. Било је то уновембру 1330, пола године после битке код Велбужда, када је Басараб оствариопобеду над мађарским краљем у јужним Карпатима.50

Откако је Басараб оженио сестру бугарског цара Ивана Александра, билоје природно да он пожури у помоћ свом зету коме је то било потребно наВелбужду. Поред тога, Басараб је такође био потомак куманског клана а његовзет бугарски цар Иван Александар био је дете Шишмана, који су такође биликлан Кумана пореклом из Видина. Бугарске и румунске (влашке и молдавске)више класе, слојеви бојара и кнежева, били су густо збијени око куманскогетничког елемента у XIII и XIV веку. Татари у царској бугарској војсци називанису чр’них’ Татар’ у писму Цара Душана сачуваном у једном од рукописањеговог Законика.51 Појам кара, ‘црни’, често је коришћен у турско-монголскиметнонимима,52 као и у односима са Татарима. У кинеским изворима ЦрниТатари (Hei T’a-t’a) су били прави Татари.53

Бугарска и српска војска су имале по око 15.000 војника свака. Бугарскавојска састојала се од 12.000 бугарских војника и 3.000 Татара; број јашке ивлашке лаке коњице је непознат. У почетку, две стране закључиле суједнодневно примирје, али је онда бугарска војска ушла у оближња села да биприкупила намет. У подне, 28. јула 1330, српска војска кренула је у напад којије затекао Бугаре неспремне, тако да нису могли да поставе борбену линију.54

Бугарски цар Михајло пао је са свог коња и погинуо а његово тело било јеизложено у манастиру Свети Ђорђе у Нагоричану (Куманово).

Они татарски ратници који су погинули остављени су несахрањени убугарском логору. Чувши вести о бугарском поразу на Велбужду, византијскицар Андроник III се окренуо против ослабљене Бугарске и освојио приморскеградове Месембрију и Диамполис (Јамбол).55

Bibliography

Baski, I., A Preliminary Index to Rásonyi’s Onomasticon Turcicum. Budapest, 1986. (Debter.Deb-ther. Debtelin 6.)

Bogdan, J., Documentele lui Ştefan cel Mare, i–ii. Bucharest, 1913.Clauson, G., An Etymological Dictionary of Pre-Thirteenth-CenturyTurkish. Oxford, 1972.Данило/Даничић, Животи краљева и архиепископа српрскихDanilo/Hafner, Serbisches Mittelalter: altserbische Herrscher-biographien.Данило/Мирковић, Данило, Архиеп., Животи краљева и архиепископа српских,

Белграде, 1935.Georgii Pachymeris de Michaele et Andronico Palaeologis libri xiii. i–ii. I. Bekker (ed.). Bonn,

1835Grigorevič, V. I., Donesenie putešestvij po slavjanskim zemljam. Kazan, 1915.



50 Види Chronicon Pictum Vindobonense (SRH, i, pp. 496–500), Chronicon Posoniense (SRH,ii, p. 50), немачка хроника Heinrich von Mügeln (SRH, ii, pp. 220–2), и Саксонска хроникаиз Georgenberg - а (мађ. Szepesszombat, словачки Spišska Sobota, данас Словачкој) (SRH,ii, p. 284).51 Новаковић, Законик Душана, p. xxiv.52 Види Pritsak, ‘Qara’.53 За qara у етничком имену, и термин Qara Tatar, види Pritsak, ‘Farbsymbolik’, p. 37854 Kant. Hist./Fatouros-Krischer, ii, p. 78 (ii.21.), = Kant. Hist./Schopen, i, pp. 429–30; Nik.Greg. Hist./van Dieten, ii.2, p. 237 (ix.12), = Nik. Greg. Hist./Schopen-Bekker, i, pp. 455–6.55 Jireček, Serb., i, pp. 361–3; Јиричек, Ист. Срба, i, pp. 206–7.

Gyárfás, I., A jász–kúnok története, i: Kecskemét, 1870; ii: Kecskemét, 1873; iii: Szolnok, 1883;iv: Budapest, 1885.

Györffy, ‘Román állam’ = Györffy, Gy., ‘Adatok a románok xiii. századi történetéhez és aromán állam kezdeteihez’, Történelmi Szemle 7 (1964), pp. 1–25, 537–68.

Györffy, Gy., Geogr. hist. = Az Árpád-kori Magyarország történeti földrajza, i–iv. Budapest,1966–98 (not yet completed.)

Hóman, B., and Szekfű Gy., Magyar történet, i–v. Budapest, 1941–3. (7th edition.)Hurm., i/2 = Hurmuzaki, E. de, and Densuşianu, N., Documente privitóre la istoria Românilor.

i/1: 1199–1345. i/2: 1346–1450. Bucharest, 1887–90.Ioannis Cantacuzeni imperatoris historiarum libri iv. L. Schopen (ed.). i–iii. Bonn, 1828–32.Jerney János, Keleti utazása a’ magyarok’ őshelyeinek kinyomozása végett 1844 ́ es 1845, i–ii.

Budapest, 1851.Jireček, C., Geschichte der Bulgaren. Prague, 1876.Jireček, C., Geschichte der Serben, i–ii. Gotha, 1911–18.Јиречек, Ц., Историја Срба, и–ии. Ј. Радонић (транс.). Белграде, 1952. 2. проширено

издањеJohannes Kantakuzenos,Geschichte. Georgios Fatouros and Tilman Krischer (trans. and eds.).

i/1, Stuttgart, 1982. i/2, Stuttgart, 1986. (Bibliothek der Griechischen Literatur 17, 21.)KMTL = Korai magyar történeti lexikon (9–14. század). Gy. Kristó (editor-in-chief ). P. Engel

and F. Makk (eds.). Budapest, 1994.Leonid, Arhimandrit, ‘Han Nagaj i ego vlijanie na Rossiju i južnyh slavjan’, Čtenija v

Imperatorskom obščcestve istorii i drevnostej rossijskih 1868/iii.Nicephori Gregorae Byzantina historia Graece et Latine. L. Schopen (ed.). i–ii: Bonn, 1829–

30. Nicephori Gregorae historiae Byzantinae libri postremi, I. Bekker (ed.) [iii]. Bonn, 1855.Nikov, P., Istorija na Vidinskoto knjažestvo do 1323 g. Sofia, 1922.Ostrogorsky, G.,Geschichte des Byzantinischen Staates. 3rd, revised, edition. Munich 1963.Pauler, Gy., A magyar nemzet története az Árpádházi királyok alatt, i–ii. Budapest, 1899.Pritsak, ‘Qara’ = Pritsak, O., ‘Qara: Studie zur türkischen Rechtssymbolik’, in Zeki Velidi

Togan’a Armağan. Istanbul, 1955, pp. 239–63.Pritsak, ‘Farbsymbolik’ = Pritsak, O., Orientierung und Farbsymbolik: zu den

Farbenbezeichnungen in den altaischen Völkernamen’, Saeculum 5 (1954), pp. 376–83.Radloff, W., Uigurische Sprachdenkmäler. S. Malov (ed.). Leningrad, 1928.Rásonyi, L., ‘Les anthroponymes Comans de Hongrie’, AOH 20 (1967), pp. 135–49.Rásonyi, L., ‘Kuman özel adları’, Türk Kültürü Araştırmaları 3–6 (1966–9), pp. 71–144.Rásonyi, L. -Nagy, L., ‘Valacho-Turcica’, in Aus den Forschungsarbeiten der Mitglieder des

Ungarischen Instituts und des Collegium Hungaricum in Berlin. Dem Andenken Robert Graggersgewidmet. Berlin and Leipzig, 1927, pp. 68–96.

Schlumberger, G., Expédition des ‘Almugavares’ ou routiers Catalans en Orient de l’an 1302à l’an 1311. Paris, 1902.

Spuler, B., Die Goldene Horde: die Mongolen in Rußland 1223–1502. Leipzig, 1943; 2ndedition, Wiesbaden, 1965

SRH = Scriptores Rerum Hungaricarum tempore ducum regumque stirpis Arpadianaegestarum, i–ii. E. Szentpétery (ed.). Budapest, 1937–8.

Стари српски родослови и летописи. Љуб. Стојановић (ед.). Београд–Ср. Карловци 1927.(Зборник за историју, језик и књижевност српског народа. i/xvi).

Szabó, K., Kun László1272–1290. Budapest, 1886.Škrivanić, G., ‘Bitka kod Velbužda 28 vii 1330’, Vesnik vojnog muzeja 16 (Belgrade, 1970), pp.

67–77Veselovskij, N. I., ‘Han iz temnikov Zolotoj Ordy: Nogaj i ego vremja’, Zapiski Rossijskoj

Akademii Nauk po otdeleniju istoričeskih nauk i filologii 13 (1922), pp. 1–58Законик Стефана Душана цара српског. 1349 и 1345. Стојан Новаковић (ед.). Белграде,

1870.Zsoldos A., ‘Téténytől a Hód-tóig (Az 1279 és 1282 közötti évek politikatörténetének

vázlata)’, Történelmi Szemle 39 (1997), pp. 69–98.



Summary

CUMAN AND TATARS ON THE SERBIAN SCENE

Many of the results of this investigation have been presented as isolated conclusions, es-pecially when I have summarised sections or chapters of this book. It is now time to offer anoverview of the main lessons drawn from the Cumans’ and Tatars’ presence in the Balkans.The most enduring impact of these nomadic peoples and empires on the history of the Balkansin the twelfth to fourteenth centuries affects three areas; first, political history; secondly, mil-itary history, and thirdly, ethnic history.

First, the Cumans’ role in the political history of the Balkans was decisive in the periodfrom 1185 to the 1330s. Cumans were the founders of three successive Bulgarian dynasties(the Asenids, the Terterids and the ̌ Siˇsmanids) and of theWallachian dynasty (theBasarabids).Thus, apart froma fewyears of interregnum under the illegitimate pretenders Ivaylo (1277–80)and later Smilec (1292–7), all the dynasties of the Second Bulgarian Kingdom were of Cumanorigin. They also played a considerable role in the political history of contemporary Byzan-tium, Hungary, and Serbia, and certain members of Cuman immigrant communities becameintegral members of the recipient country’s elite (cf. Köten’s relatives in Hungary, or Syr-giannes/Saronius and his family in Byzantium). The infiltration and rise to power of the im-migrant Cuman elites in the Balkanic countries in 1242–1330 proceeded under the controland approval of the Tatar state of the Golden Horde. By all accounts, in that period the Cumansand the Tatars took an active part in writing the political history of the Balkans.

Secondly, the Cumans and Tatars also played a special role in the military history of theBalkans in the twelfth to fourteenth centuries. Their ubiquitous presence in the wars and battlesof the Balkan Peninsula was well known to their contemporaries, who were well aware thatwithout their military aid no warring party could claim victory over its opponents. Their de-cisive role in the Balkanic wars can be ascribed mainly to their use of nomadic light cavalry,which was practically invincible in those centuries.

Thirdly, the political and military role of the Cuman and Tatar warriors in the Balkaniclands made their settlement in different parts of the Balkanic countries necessary. It was notonly a considerable part of the Bulgarian and Romanian (Wallachian and Moldavian) upperclasses, the layer of the boyars and the knezs, that became thoroughly permeated by Cumanethnic elements in the thirteenth and fourteenth centuries, but masses of the Cuman commonpeople, too, must have settled in different parts of the Balkans. Systematic research into theformer Cuman and Tatar settlements of the Balkans, drawing on the evidence of historicalgeography, placenames and linguistic data, remains to be carried out.

Finally, in addition to these general lessons, this book will, I hope, facilitate a better un-derstanding of the pre-Ottoman Balkans in that it emphasises the idea that theOttoman con-quest was not an accidental and uniquely tragic event in the Balkans. The Balkans were ripefor the Ottoman conquest in the second half of the fourteenth century. The internal anarchyand the helplessness of the Balkanic local elites hastenedOttoman progress, and neither deca-dent Byzantium nor the enfeebled Serbian and Bulgarian states could defend their populationsfrom the conquest of the most organised and ideologically motivated army of the age, that ofthe Ottomans.Within the framework of the Ottoman Empire the Balkans remained at peace for500 years. The Balkanic nationalisms, the devastating local and world wars, the mass murdersand ethnic cleansings of the nineteenth and twentieth centuries, have demonstrated that smallnation states can create more complex problems and inflict deeper wounds than an imperialismlike that of the Ottomans in the sixteenth to nineteenth centuries or the feudal anarchy domi-nating the Balkans in the thirteenth and fourteenth centuries could ever produce. At the sametime, the lessons of this book may disperse the rosy clouds of nostalgia that hang over the me-dieval golden age of the pre-Ottoman Balkans, depicted with so much zeal by the historiogra-phies of the Balkanic nation states. For the Balkans in the thirteenth and fourteenth centurieswere the same grieving and afflicted lands as during Ottoman rule or at the end of the twentieth



century. The Balkans have yet to find the key and meaning of their historical existence and todecide whether they want to belong to the mainstream of European development or to insiston their Byzantine and Ottoman autocratic traditions. This process of clarification will be thechief task of the third millennium.



Синиша Мишић, Филозофски факултет Београд

ПЕТРУШКО И ЛИПОВАЧКО КРАЈИШТЕ ОДПОЛОВИНЕ XIV ВЕКА ДО 1459. ГОДИНЕ

Апстракт: У раду се обрађује настанак и историја Петрушког и Липовачкогкрајишта у периоду пре пада под османску власт. Такође је, укратко, дат и прегледнајважнијих утврђења и других насељених места у овим крајиштима.

Кључне речи: Петрушко крајиште, липовачко крајиште, Липовац, Болван,Петрус, Извор

Реч “крајина је” старословенског порекла, а код Срба се најпре јавља у обликуличног имена (травунијског жупана Крајине), а затим и као назив за топоним иличитаву област.1 Према одредбама Душановог Законика, државна територија је билаподељена на мање или веће територијално-управне јединице. На првом месту, каонајвеће се помињу земље, а за њима по значају долазе градови са околином, затимжупе и на крају крајишта.2 Једно крајиште је могло бити састављено од две или ви-ше жупа (Крајина између Неретве и Цетине), а по одредбама Душановог Законикакрајином је управљао властелин – крајишник.3 Приликом преузимања дужности,властела крајишници су добијали од владара одређену крајину у државу − што јеобично била доживотна управа. Они су били дужни да се старају о реду и законуна крајини, да прогоне разбојнике, али пре свега да спречавају непријатељску војскуда плени државну територију. За гоњење разбојника су организоване потере, а заборбу са непријатељима се скупљала војска крајиштна. У повељи деспота СтефанаЛазаревића Лаври Светог Атанасија за села на Петрушком крајишту се каже да судужна да иду у потечице и војску крајишку са војводом крајишким.4 Уколико биразбојници прошли кроз крајиште и пљачкали негде у унутрашњости па се опетвратили преко крајишта, властелин крајишник је морао да надокнади штетуседмоструко. Ако би то исто учинила непријатељска војска, онда је био дужан данадокнади причињену штету.5 Дакле, крајиште је обезбеђивало пограничнутериторију и пружало сигурност унутрашњости државе. Властела и властеличићису вршили војну службу на крајишту, а видно место је припадало и власима.6


1 Византијски извори за историју народа Југославије II, Београд 1959, 62 (Б.Ферјанчић);М.Благојевић, Крајишта средњовековне Србије од 1371. до 1459.године, ИГ 1-2 (1987)29.2 Ст.Новаковић, Законик Стефана Душана цара српског 1349. и 1354, Београд 1898, 112и 232 (чл. 145) ; Законик цара Стефана Душана, САНУ, Београд 1975, 116, 117, 194, 195.3 Ст.Новаковић, Законик Стефана Душана, 143 (чл. 49) ; М.Благојевић, Крајиштасредњовековне Србије, 31.4 Д.Атанасијевић, Српски архив Лавре Атонске, Споменик СКА 56 (1922) 14.5 Ст.Новаковић, Законик Стефана Душана, 177, 231, 232 ; М.Благојевић, Крајиштасредњовековне Србије, 31.6 Исто, 34

Такво погранично подручје био је и простор на десној обали Јужне и ВеликеМораве, северно од Ниша па до Кучајских планина. У XI и XII веку, већи део овогпростора je покривала жупа Поморавље. Она се пружала дуж десне обале ЈужнеМораве, северно од Велепољске реке, као и десном обалом Велике Мораве,укључујући у свој састав и области Смилис и Заструму,7 док се код СталаћаПоморавље граничило са Загрлатом. Простор од Ражња и Сталаћа до Равног(Ћуприја) је у XI и XII веку био прекривен густом шумом и стога слабо насељен,па вероватно није био жупски организован.8 У XIV и XV веку жупе Поморављевише нема, а на истом простору се јављају нове управно-територијалне јединице.На северу, источно и североисточно од Параћина се налази Петрушко крајиште, ана десној обали Велике Мораве, од Ћуприје до Сталаћа, помиње се жупаДубравница. Од Ражња на југ налазило се омање крајиште са центром у Липовцу,а затим у Болвану. По доласку Османлија, овај простор је организован у две нахије− Петруш и Болван − које су припадале Крушевачком санџаку.9

Ово је још од времена кнеза Лазара био простор на граници премаОсманлијама, а крајишта на посматраној територији су имала двоструку улогу − даштите државу од продора непријатеља са истока, али и да штите део Цариградскогдрума и спречавају продоре непријатељских трупа овим путним правцем; сем тога,Петрушким крајиштем је пролазио пут који је из Поморавља водио у Црну Реку ика Видину (преко Честобродице). Простор Петрушког крајишта у првој половиниXIV века није био довољно насељен, о чему сведочи податак да је цар Душандаровао у баштину жупану Вукославу земљиште под Петрусом које је пустош.10

Жупан Вукослав је, међутим, населио овај крај, подигао баштинску цркву у Лештију(Лешје) и даровао јој поседе. Властелинство Пресвете Богородице у Лешју сучинили село Лештије са засеоцима, село Мутница Доња (истоимено) са засеоцима,Брестије (непознато) са засеоцима, Зубарје и Невидово (Доње и Горње Видово) уЗаструми са рибарима, уљаником и засеоцима. Жупан Вукослав је баштинскојцркви у Лешју даровао још и 100 оваца, 30 свиња, 12 кобила и један плуг волова, апред крај живота (1360) је, уз допуштење цара Уроша, цркву са имовином потчиниоманастиру Хиландар.11 Реч је о 6 села и 4 засеока, што показује буран демографскиразвој и интезивно насељавање овог простора, па можемо да претпоставимо да сууправо шездесете године XIV века биле време када је дошло до интезивног насе-љавања десне обале Велике Мораве. Овај процес је свакако морало да прати и

122 Синиша Мишић


7 Детаљно види С.Мишић, Жупе Поморавље и Дубравница у средњем веку, Делиград одустанка ка независности 1806 – 1876, Београд 2007, 1 – 7.8 К.Јиречек, Војна цеста од Београда за Цариград и Балкански кланци, ЗборникКонстантина Јиречека 1, Београд 1959, 126, 132.9 О.Зиројевић – И.Ерен, Попис области Крушевца, Топлице и Дубочице у време првевладавине Мехмеда II(1444 – 1446), ВГ 4, Врање 1968, 383, 384, 387, 401 ; М.Васић,Становништво Крушевачког санџака и његова друштвена структура у XVI веку,Крушевац кроз векове, Крушевац 1972, 49 – 73 (даље: М.Васић, Становништво) ;С.Мишић, Жупе Поморавље и Дубравница у средњем веку, 3.10 Р.Михаљчић, Прилог српском дипломатару, даровнице властеоске породицеВукославића, ИГ 1-2 (1976) 104.11 Ст.Новаковић, Законски споменици, 437 – 439 ; А.Соловјев, Повеља цара Уроша ухиландарском архиву, Богословље 2 (1927) 288 – 290. Ново издање: Р.Михаљчић,Хрисовуља цара Уроша манастиру Хиландару, ССА 4 (2005) 151 – 160. За убикацијунасеља види М.Благојевић, Манастирски поседи крушевачког краја, Крушевац крозвекове, Крушевац 1972, 25 – 48.

масовно крчење шума, па се управо око 1380. на том простору јавља жупа Дубра-вница која чак и својим именом сведочи о томе, а простирала се баш на десној обалиВелике Мораве − од Багрданског кланца на северу до Ражња и Сталаћа на југу.12

Вероватно је била у саставу Петрушког крајишта, као једна од крајишких жупа.Услед лошег газдовања Хиландараца, црква у Лешју је толико осиромашила

да су синови жупана Вукослава Држман (монах Дионисије) и Цреп затражили одцара Уроша да им се црква врати у баштину. Цар Урош је то дозволио, а обновљеновластелинство су сачињавала села Лештије (Лешје), Брестница (у близини Лешја,између села Плане и Мириловца, на речици Бреница), власи Голубовци (данас селоГолубовац), Видово у Заструми (Горње и Доње Видово), Сињи Вир (на левој обалиВелике Мораве) и блато на Годомину које се звало Мртва Морава.13 Последњиприлог је, заправо, једна од моравских мртваја која је била веома погодна за риболов– а за шта су црквена властелинства била посебно заинтересована.14 И ова села су,као и она првобитно приложена, била део Вукославове баштине. Као властелинкрајишник, жупан Вукослав је био старешина свих баштиника и пронијара накрајишту од којих се неки помињу у повељама: Сињи Вир је држао неки ДрагославВетар, а помињу се и Пријездино село, Десивојево село, Гуњево селиште, а некуземљу око трга Паракин држали су Зуб и Раденко.15 Вукослава је на местувластелина крајишника наследио син Цреп Вукославић који властелинству цркве уЛешју, приликом његовог обнављања, није поново дао Зубарје (које је држала једнакалуђерица), а Мутницу Доњу је у међувремену дао Лаври Светог Атанасија. ЦрепВукославић је овом манастиру, уз дозволу кнеза Лазара, приложио и трг Паракиновброд (Параћин), Мутницу Горњу и Петру или Петрушу Горњу.16 Петруше данасвише нема, али се очито налазила у суседству Доње Мутнице, а на Епшелвицовојкарти из 1718. године је на месту Мутнице, само на десној обали Грзе, убележенопусто село Петрошина.17 Тиме се посед Лавре заокруживао, а и ова села су билаЦрепова баштина.

Петрушко и Липовачко крајиште су после битке на Марици била јачеизложена притиску Османлија који је углавном ишао уз Цариградски друм. ЦрепВукославић је био један од крупних баштиника у земљи кнеза Лазара, што се видии из повеље Лаври Светог Атанасија у којој га кнез Лазар назива братом.18 Да јерасполагао и знатном војном силом види се по томе што је 1380, на Дубравницииспод Петруса, победио османску војску која је продрла из правца Ниша.19 Уз Црепа

ПЕТРУШКО И ЛИПОВАЧКО КРАЈИШТЕ

ОД ПОЛОВИНЕ XIV ВЕКА ДО 1459. ГОДИНЕ 123


12 С.Мишић, Жупе Поморавље и Дубравница у средњем веку, 6 – 7.13 Р.Михаљчић, Прилог српском дипломатару, 104, 105. За убикације види М.Благојевић,Манастирски поседи крушевачког краја, 25 – 48.14 Детаљно о риболову види С.Мишић, Коришћење унутрашњих вода у српскимземљама средњег века, Београд 2007, 89 – 101.15 Р.Михаљчић, Прилог српском дипломатару, 105 ; Д.Атанасијевић, Српски архив ЛавреАтонске, 10 – 11.16 Исто, 9 ; М.Благојевић, Крајишта средњовековне Србије, 36.17 Д.Пантелић, Попис пограничних нахија Србије после пожаревачког мира, Београд1948, Епшелвицова карта.18 Д.Атанасијевић, Српски архив Лавре Атонске, 9. Ово указује на Црепов ранг удруштву и на Лазаревом двору, а не на крвно сродство. Види детаљно М.Благојевић,Сродствена терминологија и хијерархија владара у списима Константина Филозофаи његових савременика, ЗРВИ (2001/2002) 225 – 235.19 Љ.Стојановић, Стари српски родослови и летописи, Београд 1927, 113, 214 ;С.Мишић, Жупе Поморавље и Дубравница у средњем веку, 6.

се помиње и Витомир који је, можда, био онај безимени заповедник Липовачкогкрајишта које је сигурно било такође изложено том нападу.20 Ово је очигледно билакрајишка војска која се супротставила Османлијама и спречила њихов продор удубину земље. Међутим, после Косовског боја (а можда и током самог боја) јенестала генерација Лазаревих крајишника у Липовцу и Петрусу. И безименикрајишник у Липовцу је подигао баштинску цркву Светог Стефана испод Липовцакоја је, по изумирању породице нешто пре 1398/99, претворена у манастир.21 Обакрајишта су успешно одолевала налетима османских војника у периоду 1402 – 1405.године, а да је напада заиста и било види се посредно, из повеље деспота СтефанаЛазаревића Лаври Светог Атанасија из 1407. године, где се помиње Хасанов пленкада се становништво појединих села разбежало са метоха Лавре.22 Ипак, главнетврђаве ових крајишта су одолеле нападима непријатеља. У то време се поновопроменио статус цркве у Лешју; наиме, Хиландар је после смрти кнеза Лазара иЦрепа Вукославића поново себи потчинио цркву и властелинство − и то, изгледа,бесправно. Спор против Хиландара пред деспотом Стефаном Лазаревићем,патријархом и сабором повео је Црепов син, монах Венедикт Цреповић. Црква ивластелинство су враћени Венедикту, а деспот Стефан је Хиландарцима дао другепоседе не би ли их умирио.23 Све се ово догодило пре јуна 1411. године.

Петрушко и Липовачко крајиште су страдали у походу челеби Мусе24 1413.године када су разорени Липовац и Петрус.25 Липовац више није обнављан и његовуулогу преузима трг и тврђава Болван (Бован), док је Петрус убрзо обновљен инаставио да врши функцију тврђаве на крајишту све до краја владавине деспотаСтефана Лазаревића. Током овог периода, деспот Стефан је у два наврата – 1407. и1427. године – даровао Лавру Светог Атанасија поседима на Петрушком иЛиповачком крајишту. Деспот је 1407. године приложио Лаври села Курилово(Куриловица, топоним 5 км северно од Алексинца), Вранково (локалитет 13 кмјугозападно од Параћина), Шалудовац (Шалудровац) и Буљани (истоимено).26 Дведеценије касније, деспот Стефан је приложио и село Извор у Петрусу (истоимено)са царином мимоходном како је и пре царина била. Приложио је и села Квасичевицу(Клачевица јужно од Извора) и Брницу (данас не постоји),27 чиме су поседи Лавребили груписани око села Мутница Горња и Доња и села Извор. Лавра се обавезалада деспоту чини помене после смрти, а он је приложена села ослободио земаљскогданка, осим летњих унчи, и свих служби (осим ако он сам иде на војску), потрчица



20 Исто, 3, 4.21 Исто, 4. О цркви и Липовцу види Б.Цветковић, Манастир Липовац, прилогпроучавању, ЛЗ 39, Лесковац 1999, 79 – 100 ; М.Поповић, Липовац – траговисредњовековног властеоског боравишта, Саопштења 34 (2002), Београд 2003, 157 –177.22 Д.Атанасијевић, Српски архив Лавре Атонске, 13.23 F.Miklosich, Monumenta Serbica, 569 – 571 ; Ст.Новаковић, Законски споменици, 465 –467.24 С.Мишић, Поход султана Мусе на Деспотовину 1413. године и источна српско-турска граница, ИГ 1-2 (1987) 75 – 88.25 О карактеру напада као и о проблему убикације града Соколца види С.Мишић, Походсултана Мусе на Деспотовину 1413. године и источна српско-турска граница, ИГ 1-2(1987) 75 – 88.26 Д.Атанасијевић, Српски архив Лавре Атонске, 12. Убикација: М.Благојевић,Манастирски поседи крушевачког краја, 44, 45.27 Д.Атанасијевић, Српски архив Лавре Атонске, 14.

и крајишке војске, као и обавезе зидања Београда.28 Приложио је и два свећњака од60 литара сребра и 20 литара сребра годишње од новобрдске царине. У времедеспота Ђурђа Вуковића (после 1444), Лавра је стекла још и села Божичково иПлану, тако да је на овом простору имала чак 11 села и један трг. Деспот ЂурађВуковић је после 1428. године издао Лаври повељу којом прима ова села назад (јерсу их заузеле Османлије), а Лаври одређује 120 литара сребра.29 Из свега овога севиди да је Лавра имала у Петрушком крајишту метох који су чинила селаконцентрисана у једну скупину, и која су после 1428. пала под османску власт.

Из повеље деспота Стефана од 1427. године се види да Петрушкимкрајиштем више не руководи властелин крајишник већ војвода крајишки, што је ускладу са променама у државној управи које је деспот спровео после 1409, уводећивласти.30 Разлика је у томе што је војвода био чвршће везан за владара који га јепостављао и разрешавао ове дужности и није морао бити баштиник на крајишту. Уистој повељи се саопштава да у селу Извору постоји мимоходна (погранична)царина и да је она постојала и пре 1427. године; село Извор се налази на улазу уклисуру Грзе која избија на Честобродицу где се налазила државна граница. До1427. године, српска граница се на север од Ниша пружала преко Сврљишкихпланина па обронцима Девице, тако да је на турској страни остављала долинуСврљишког Тимока, а на српској долину Топличке реке; потом је ишла јужнимобронцима Озрена, где су Липовац и Болван биле истурене утврђене тачке насрпској страни, а од Моравичке клисуре ка северу граница је ишла на јужне изападне обронке Ртња, остављајући Честобродицу на српској а долину Црне Рекена турској страни. Даље је граница ишла обронцима Малиника и Великог Крша наМироч, да би на Дунав избила источно од ушћа Поречке реке.31 Овде описануграницу штитила су Липовачко и Петрушко крајиште, као и тврђаве Ждрело,Вишесав и Голубац. Липовачко и Петрушко крајиште су се граничила код Ражња,а сам Ражањ је припадао Петрусу. На путу за Црну Реку, село Извор је билопоследње насеље у Деспотовини пре границе. У време османске власти, Извор јебио дербенд32 који се описује као страшно и опасно место усред планине Кучајне,на путу из Видинског у Смедеревски санџак.33

Смрт деспота Стефана Лазаревића 1427. године подстакла је и Османлије иУгре да уграбе што више од српске земље, а нови владар Ђурађ Вуковић није се башнајбоље снашао у овим смутним временима. Деспотовина је на различите начинеизгубила Београд и Голубац, а Османлије ће 1427. и 1428. године заузети и Ниш иКрушевац.34 У овом за Србе тешком сукобу пала су и наша два крајишта. За Петрусје очигледно да је током прве половине 1427. године још увек био у рукама деспотаСтефана Лазаревића и да се крајиште опирало османским нападима, али суОсманлије убрзо после његове смрти запоселе крајиште и заузеле град Петрус, штосе види и по захтеву Лавре да јој се одреде приходи уместо заузете метохије.35




28 Исто, 14.29 Исто, 16, 17.30 М.Благојевић, Крајишта средњовековне Србије, 39, 40.31 Види детаљно С.Мишић, Поход султана Мусе, 84, 85.32 М.Васић, Становништво, 67.33 Исто34 О овoм детаљно види М.Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд1994, 90, 92 – 112, 119. За тачно утврђивање границе после 1428. види М.Благојевић,Источна граница Деспотовине од 1428. до 1439.године, ИГ 1-2 (1995) 23 – 36.35 Исто, 31.

Османлије су овај простор држале све до 1444. године када је враћен деспоту Ђурђу,заједно са градом Петрусом. На основу фрагмената османског пописа у коме сепомињу села која припадају нахијама Петрус и Болван види се да су Османлије1428. продрле све до Ћуприје и Раванице где су их зауставили српски и угарскиодреди.36 Дакле, османске снаге су до краја 1428. године запоселе Липовачко иПетрушко крајиште.

После дуге војне 1444. године, српска Деспотовина је обновљена а просторЛиповачког и Петрушког крајишта враћен деспоту Ђурђу Вуковићу.37 Збогнедостатка извора је немогуће утврдити како је некадашње Липовачко крајиште сацентром у Бовну уређено после 1444, али нам чињеница да се у првим турским по-писима помиње нахија Бован сугерише да је вероватно и даље представљало посе-бну управну јединицу. Петрушко крајиште је негде после 1444. године претвореноу Петрушку власт, у складу са реформом која је у Деспотовини започета још 1409.године. Реорганизација је била војног карактера, а на челу власти (али и крајишта)су стајале војводе. Све власти носе имена по утврђеним градовима где су им биласедишта и нису, као што се види по Петрусу, проведене истовремено у целојземљи.38 Дошло је до изједначавања крајишта и власти у организационом погледу,а оба су имали изражен одбрамбени карактер, све у циљу што ефикасније одбранеод османских снага.39 Разлика између властелина крајишника и војводе, дакле, нијебила само у титули већ и у друштвеном положају. Док је властелин крајишник биоистовремено и најбогатији и најмоћнији баштиник на крајишту, то се не можетврдити и за војводу. Деспот Стефан Лазаревић је своје војводе слао са краја на крајдржаве да управљају градовима;40 били су лично зависни и везани за владара, аобично нису били велики баштиници, посебно не у подручју где управљају.

Петрушко крајиште је коначно пало под османску власт 1459. године.Питање насеља и насељености Липовачког и Петрушког крајишта је

занимљиво мада и компликовано због недостатка релевантне изворне грађе али је,у сваком случају, уско повезано са свеукупним привредним развојем и политичкимприликама на овом простору. Од тврдих градова (тврђава) на посматраној тери-торији најзначајнији су Липовац и Петрус, а затим Болван. Иако не припада овимкрајиштима, град Сталаћ је имао изузетну стратешку функцију која је утицала и наприлике и судбину ова два крајишта која су предмет нашег разматрања, јер је шти-тио улазак у долину Велике Мораве. У походу челеби Мусе41 1413. године најтежесу страдали управо Сталаћ и Липовац.42 Липовац се више није опоравио, па је ње-гову улогу преузео Болван који је био трг – али и тврђава.43 Судећи према правцу на-пада, челеби Муса није доспео до Петруса са главнином војске, већ су га напалисамо одреди акинџија који су се залетали све до Браничева;44 зато је Петрус ипретрпео најмања оштећења и убрзо био поправљен. Град се, иначе, налазио на



36 О.Зиројевић и И.Ерен, Попис области Крушевца, Топлице и Дубочице, 383, 384, 387,401 ; М.Благојевић, Источна граница Деспотовине, 31, 32.37 Опширно о овим догађајима види ИСН 2, Београд 1982, 254 – 267 (М.Спремић).38 М.Динић, Власти за време Деспотовине, Зборник ФФ X – 1, Београд 1968, 237 – 243(= Из историје средњег века, Београд 2003, 220 – 227).39 М.Благојевић, Крајишта средњовековне Србије, 41, 42.40 Исто, 40.41 С.Мишић, Поход султана Мусе, 78.42 Исто43 С.Мишић, Жупе Поморавље и Дубравница у средњем веку, 4.44 N.Jorga, Notes et extraits II, Paris 1899, 139.

обронцима планине Бабе, изнад данашњег села Лешја где су и данас видљиви оста-ци једне куле;45 тврђава је извесно време остала активна и под османском влашћу.

Ни једна од тврђава (са изузетком Болвана) није имала привредну функцију,па самим тим није утицала на развој привреде и урбанизацију. У том погледу судалеко значајнију улогу имали тргови, а у сваком од ова два крајишта био је по једанразвијен трг – у Липовачком Болван а у Петрушком Паракинов брод. Болван се каотрг помиње у једној повељи кнегиње Милице из 1395. године као трг на коме сескладишти и тргује сољу (која се увозила из Угарске);46 поред магацина соли, уБолвану је свакако морала да постоји и царинарница са цариницима, а ту је била итврђава која је штитила улаз у Моравичку клисуру. Паракинов брод је, као трг, биоу поседу Црепа Вукославића, а кнегиња Милица 1398. године враћа неку земљу утргу коју је нехотице одузела.47

Ови тргови су опстали и током XV века и играли су значајну улогу у развојутрговине на крајиштима. У том погледу је извесну улогу имало и село Извор самимоходном царином. Ова чињеница га, наиме, издваја од других аграрних насеља;у њему је свакако морала да постоји зграда царинарнице, а самим тим и цариницикоји су, поред тога што су били владареви службеници, по правилу били и трговци.Близина значајних путева такође је (у мирна времена) повољно утицала напривредни развој ове територије.

Што се тиче сеоских насеља и насељености овог простора, он свакако нијебио густо настањен пре половине XIV века. У XI и XII веку овде су се простиралегусте шуме, а једино значајније насеље било је Равно које је до половине XIV векаспало на ранг села, па га је кнез Лазар као такво дао у посед Раваници.48 Општимдемографским растом у српским земљама који траје све до половине XIV векадошло је до крчења постојећих шума и интезивнијег насељавања десне обале Јужнеи Велике Мораве, северно од Ниша па до Кучајских планина. Одраз овог процесавидљив је у појави жупе Дубравнице, али и у већ поменутој повељи цара Душанажупану Вукославу, када му је даровао земљиште под Петрусом које је билопустош.49 Жупан Вукослав је, како смо видели, населио овај крај и формираовластелинство цркве у Лешју. По свему судећи, колонизација ових крајишта јепедесетих и шездесетих година XIV века била заиста интезивна, о чему сведочеповеље из XV века. На основу података из дипломатичке грађе и када се урачунајуи села из раваничке повеље, у Петрушком крајишту је било бар тридесетак селапотчињених црквама и манастирима, што значи да је укупно било преко 100 села.5По османском попису из 1516. године, нахија Петрус има 95 села са око 3.000домова а нахија Болван 43 села са око 2.200 домаћинстава,50 што значи да степеннасељености није знатније опао са доласком Османлија већ је остао стабилно висок.

Kрупне промене у погледу насељености овог простора настале су у периоду1516 – 1536. године када је број домаћинстава у нахији Бован пао на око 900 а у




45 Р. Михаљчић, Где се налазио град Петрус?, Прилози КЈИФ 34, 3 – 4 (1968) 264 – 26736 Архимандрит Леонид, Стара српска писма. Из руског манастира СветогПантелеимона у Светој Гори, Гласник СУД 7/24 (1868) 273.47 Д.Атанасијевић, Српски архив Лавре Атонске, 10 – 11.48 А.Младеновић, Повеље кнеза Лазара, 52, 92 ; Ђ.Симоновић, Топономастикараваничког властелинства са посебним освртом на поседе у околини манастира,Гласник ЕИ 29, Београд 1980, 97 – 112 ; Г.Шкриванић, Раваничко властелинство,Манастир Раваница – споменица о шестој стогодишњици, Београд 1981, 83 – 100.49 Р.Михаљчић, Прилог српском дипломатару, 104.50 М.Благојевић, Крајишта средњовековне Србије, 38.

нахији Петрус на око 1.300, што је у првом случају пад од око 41%, а у другом одчак око 56%. Ове крупне демографске промене су могле да изазову епидемије иисељавање у друге области, јер је куга пустошила ове крајеве најпре 1516. а потоми 1521. године, стижући са османском војском све до Београда.51 Сем тога, деостановништва се у овом периоду иселио на просторе преко Саве и Дунава које суТурци управо у то време освајали. На обе појаве указују пуста села у дефтеру52 из1536. године – Извор и Радошевци у Петрусу као и Смиловац у Бовну.53 У дефтерусе као разлог напуштања често наводи да је место опасно и на удару хајдука. Какосе село Смиловац налазило на царском путу који води за Истанбул, становништвоније могло да поднесе зулум пролазника па се разбежало, а Хасан-паша је тунаселио неке номаде да чувају мост.54 Може се закључити да је на простору нашихкрајишта дошло до наглог демографског пораста становништва 50их и 60их годинаXIV века и да се тај раст (а затим стагнација) одржао до 1516. када (до 1536) долазидо наглог пада становништва, скоро за половину. Ни једно ни друго нису самопоследица природног прираштаја или морталитета, већ чак већим деломнасељавања из других области као и исељавања локалног становништва.

Summary

FRONTIERS PETRUS AND LIPOVAC FROM MIDDLE XIV CENTURY TO 1459

The word "krajina" (frontier) was the Old Slavic origin, while the Serbs are primarilyoccurs in the form of the name (travunian jupan of Krajina), and later as the name for the to-ponym or all district. According to Dušan's Code, the national territory was divided intosmaller or larger territorial-administrative units. In the first place, as most countries are men-tioned, and for them the importance of coming from surrounding towns, parishes and then atthe end “krajišta”. “Krajište” could be composed of two or more-parish (Krajina between therivers), and under the provisions of Dushan's Code is operated by frontier lord – “krajišnik”.The took, nobles frontiersmen they received from the ruler of a particular area on the state -which is usually a lifelong administration. They were obliged to take care of law and order in“krajina”, to chase the robbers, but above all to prevent the enemy that attracts national terri-tory. To prosecute thieves are organized pursuit, and to fight the enemies are gathering“kraji[na” army. The Charter of despot Stefan Lazarevic Lavras Saint Athanasius the villageof Petruška frontier are said to be obliged to go to “potečice” and krajina army with duke ofkrajišta. If the robbers went through krajište and robbed somewhere in the interior and backagain over the frontier, a nobleman krajišnik had to compensate sevenfold. If it did so, theenemy army, it was required to compensate caused demage. So krajište a secured border ter-ritory and provide security inside the country. Squires and smal nobleman were performed mil-itary service on the frontier, a prominent place belonged to “vlasi”.



51 М.Васић, Становништво, 51, 52.52 B.Hrabak, Kuga u balkanskim zemljama pod Turcima od 1460. do 1600, ИГ 1-2 (1957) 27,29.53 Исто54 М.Васић, Становништво, 54.55 Исто, 57 и нап.72.

Dan Ioan Mureşan,Ecole des Hautes Etudes en Sciences Sociales, Paris

LA CAMPAGNE DE 1395 POUR LECONTRÔLE DU BAS-DANUBE

Апстракт У раду су обрађене ратне операције вођене током угарско османскограта у 1395. години а које су претходиле решавајућој бици код Никопоља 1396. године.Детаљно су размотрени стратегијски аспекти ових операција и узроци који су довели дотешког пораза хришћанске војске.

Кључне речи Nicopolis, Bas Danube, Sigismond, Bayezid Ier Yıldırım, Hongrie , Ot-tomans, Serbie, Valachi, Mircea Ier, Byzantine

L’armée croisée affluait au début de l’été 1396 vers Nicopolis sur deux directions1.Le corps principal, ayant le roi Sigismond (1387-1437) a sa tête, descendait sur le coursdu Danube. Il fit la jonction à Nicopolis avec un corps secondaire, fort d’à peu près 4-5.000chevaliers, sous la commande conjointe du voïévode de Transylvanie Stybor de Styboricz(1395-1401, 1410-1414) et le prince de Valachie Mircea Ier (1386-1418), corps qui avaitaventureusement traversé la plaine valaque, en partance de la courbure des Carpates. Eneffet, les deux commandants avaient eu leur passage bloqué par «une grande armée deTurcs et de Valaques» du prince rival de Mircea, Vlad Ier (1395-1397) étant contraints àmener «une grande bataille» pour se frayer le chemin vers le Danube. Lors de la confron-tation, Stybor avait réussi à charger personnellement Vlad, le blessant grièvement, enl’obligeant ainsi à se retirer et à céder le passage à l’armée alliée, qui put gagner le lieu derencontre des croisés2. Cet épisode soulève la question de l’accessibilité du Bas-Danubepar les forces armées de la coalition, comme étape préliminaire du déclenchement de lacroisade de Nicopolis.

L’alliance anti-ottomane de l’année 1395 repose sur une initiative commune byzan-tine et hongroise3. L’Empire byzantin avait connu une grave crise lorsque l’empereur JeanV (1341-1391) avait été renversé par son petit-fils Jean VII, qui s’était emparé ainsi dutrône impérial avec le soutien de Bayezid Ier Yıldırım (mars-sept. 1390)4. Restauré parl’intervention rapide de son fils Manuel avec le concours des chevaliers de Rhodes, levieil empereur vécut ses derniers jours toujours comme un vassal du sultan, avec son suc-


1 Voir en dernier lieu, avec toute la bibliographie et une nouvelle évaluation du problème, E.A. Antoche, «Les expéditions de Nicopolis (1396) et de Varna (1444): une comparaison»,dans Mediævalia Transilvanica, IV, no. 1-2, 2000, pp. 28-74.2 Episode raconté par Sigismond de Luxembourg dans le diplôme octroyé en 1397 à Stybor:Documenta Romaniae Historica, D, tome I, p. 162, p. 167 (à suivre, DRH).3 M. Kintzinger, «Sigismond, roi de Hongrie et la croisade», Annales de Bourgogne, LXVIII,no. 3, 1996, pp. 23-33.4 St. W. Reinert, «The Palaiologoi, Yıldırım Bāyezīd and Constantinople: June 1389-March1391», dans Το Ελληνικον. Studies in Honor of Speros Vryonis Jr., tome I, New Rochelle(NY), 1993, pp. 289-365.

cesseur pratiquement otage à la cour du sultan. A la mort de son père, Manuel II Paléo-logue (1391-1425) échappa à l’emprise de Bayezid Ier, gagna Constantinople et fut cou-ronné basileus à Sainte-Sophie par le patriarche Antoine IV (le 11 févr. 1392)5. Cecouronnement fut accompagné du mariage de l’empereur avec Hélène, fille du dynasteserbe Constantin Dragaš. La description d’un témoin oculaire nous fournit cependant undétail particulièrement intéressant: dans la capitale impériale il y avait aussi une délégationhongroise venue pour assister à ce grandiose événement6. Encore plus, entre Byzance etla Hongrie fut échangée durant l’été 1392 une intense correspondance secrète par l’entre-mise du prince de Valachie, Mircea Ier(1386-1418)7. De par les anciennes relations suze-raines et vassaliques avec la Hongrie, ainsi que par ses rapports ecclésiastiques avec lePatriarcat de Constantinople, la Valachie était l’interlocuteur privilégié entre le basileusManuel II et le roi Sigismond. En septembre-octobre 1393, le patriarche Antoine IVadressa au grand duc de Moscou une fameuse apologie de la relation inextricable entrel’Eglise et l’Empereur. Il va de soi que cette formidable articulation de l’idée impériale by-zantine avait, aux yeux du patriarche œcuménique, la même valeur pour toute la familledes princes orthodoxes, donc y compris pour les princes des Pays roumains, Mircea Ier deValachie et Roman Ier de Moldavie (1392-1394), auxquels la lettre fait référence en tantque «petits souverains».

«Tu dis: nous avons une Eglise chez nous; nous n’avons pas d’empereur et nousn’en faisons aucun cas; ce n’est rien de bon. L’empereur tient dans l’Eglise une place quene peut avoir aucun souverain local […] Sans doute les païens (ethnè) ont investi le pou-voir et la place de l’empereur; il n’en reçoit pas moins aujourd’hui de l’Eglise la mêmeordination, le même rang, les mêmes prières, et la grande onction le sacre empereur et au-tocrator des Romains, c’est-à-dire de tous les chrétiens […] son prestige est tel que les La-tins eux-mêmes lui accordent le même honneur et la même soumission qu’autrefois,lorsqu’ils étaient unis à nous. Ce n’est pas une raison, parce que les païens ont encercléle territoire de l’empereur, pour que les chrétiens méprisent l’empereur. Si le maître de laterre est réduit à une telle étroitesse territoriale, c’est une leçon pour d’autres petits sou-verains. […] Non, mon fils, tes projets ne conviennent pas, car pour les chrétiens il n’y apas d’Eglise sans empereur, Empire et Eglise sont étroitement unis»8.

Dans cette lettre le patriarche œcuménique s’inscrivait en faux contre une nouvellemanière de penser qui émergeait dans le monde orthodoxe, et qui voulait séparer laconception monolithique byzantine de la symphonie entre Empire et Eglise, afin de s’entenir seulement à la dernière. On a souvent analysé cette lettre du point de vue desconstantes de l’idéologie politique byzantine qu’elle affirme. On l’a moins lu selon lesdonnées contextuelles qu’elle implique. L’allusion au moment difficile que vivait la ca-pitale entourée, et bientôt assiégée, par les «païens» donne à ce texte un caractère anti-ot-toman. Face à la dispersion entre les chrétiens orthodoxes, que les Ottomansencourageaient volontairement, le patriarche prônait pour une coalition autour du symbole


130 Dan Ioan Mureşan

5 St. W. Reinert, «Political Dimensions of Manuel II Palaiologos’ 1392 Marriage and Coro-nation: Some New Evidence», dans Claudia Sode, Sarolta Takács, Novum Millenium. Studieson Byzantine History and Culture dedicated to Paul Speck, Ashgate, 2001, pp. 291-303.6 Ignatius de Smolensk, dans G. P. Majeska, Russian Travellers to Constantinople in the Four-teenth and Fifteenth Centuries, Washington D. C., 1984, pp. 106-107.7 Ş. Papacostea, «Bizanţul şi cruciata la Dunărea de Jos la sfârşitul secolului al XIV-lea» [By-zance et la croisade au Bas-Danube à la fin du XIVe siècle], dans Evul Mediu românesc, Rea-lităţi politice şi curente spirituale, Bucarest, 2001, pp. 47-70, ici p. 54, n. 16.8 Jean Darrouzès, Les regestes des actes du Patriarcat de Constantinople: Les actes des pa-triarches (Le Patriarcat byzantin, série I), tome I/6, Paris, 1979, no. 2931, pp. 210-212.

moral et historique que constituait encore le basileus. Il ajoutait un détail non moins si-gnificatif: même les Latins reconnaîtraient le basileus comme empereur. C’est le signe queles pourparlers avec les puissances occidentales étaient déjà entamés, ayant comme pointacquis fondamental pour les Byzantins, la reconnaissance du titre impérial de Manuel II(l’«empereur grec» du religieux de Saint-Denys), alors qu’en réalité il n’était plus qu’unpetit vassal ottoman9.

Entre 1389 et 1392, l’armée hongroise s’opposa aux Ottomans en plusieurs rencon-tres à la frontière avec la Serbie et la Bosnie10. La Valachie de Mircea Ier s’était égalementengagée massivement après 1388 au sud du Danube, en incorporant le despotat de Do-brotici, en train de tomber sous domination ottomane après la mort de Ivanko, le fils dufondateur de cette formation politique. Ainsi faisant, une confrontation avec les Ottomansdevenait inévitable. A l’offensive ottomane de Firuz-bey en 1391, qui avait repris à Mirceaune partie de la Dobroudja11, le prince de Valachie répliqua durant l’hiver 1393/1394, parl’attaque et la destruction, déclarée par les sources ottomanes un «désastre», du centred’akıncı de Karnovasi12. Si le prince de Valachie avait suivi jusqu’alors une direction po-litique philo-polonaise, la force des circonstances l’obligeait à rechercher l’alliance duseul souverain du moment disposé à mener une politique anti-ottomane résolue: Sigis-mond de Luxembourg13. Finalement, le 7 mars 1395, le roi hongrois et le prince roumainconclurent à Braşov un traité d’alliance anti-ottomane14.

Encouragé par ce progressif rapprochement entre la Hongrie et la Valachie, ManuelII rompit ouvertement les rapports avec le sultan Bayezid dans la même période, durantl’hiver 1393-139415. La concordance entre l’offensive de Mircea Ier dans les Balkans et larupture des relations vassaliques entre Byzance et l’Empire ottoman suggère une coordi-


LA CAMPAGNE DE 1395 POUR LE CONTRÔLE DU BAS-DANUBE 131

9 G. Ostrogorsky, «Byzance, état tributaire de l’empire turc», dans Zbornik Rad. Viz. Inst., V,1958, pp. 49-58.10 P. Engel, «A török-magyar háboruk első évei 1389-1392», dans Hadtörténelmi Közlemén-vek, CI, no. 3, 1998, pp. 562-577.11 J. Fine, The Late Medieval Balkans. A Critical Survey from the Late Twelfth Century to theOttoman Conquest, Ann Arbor, 1994, pp. 423-424: après l’échec de son règne de 1390, l’em-pereur byzantin Jean VII conservait en tant que vassal ottoman un vaste apanage depuis Se-lymbria (Mer Marmara) jusqu’à Messembrie (sur le littoral pontique). C’est à lui que Bayezidoctroya en 1391 les parties de Dobroudja arrachée de Mircea Ier, en tant qu’ancienne posses-sion byzantine.12 A. Decei, «L’expédition de Mircea Ier contre les akinci de Karinovasi (1393)», dans Revuedes Etudes Roumaines, I, 1953, pp. 130-151.13 E. Mályusz, Zsigmondkori Oklevéltár [Regestes des documents de l’époque du roi Sigis-mond], tome I, (1387-1399), Budapest, 1951, no. 3464: mai 1394–le début des pourparlersentre le roi Sigismond et le prince Mircea.14 DRH, D, tome I., no. 87, pp. 138-142: le traité stipule de manière détaillée les conditionsdans lesquelles Mircea s’engageait à collaborer militairement et logistiquement aux projets duroi Sigismond «contre nostros specialissimos hostes, Turcos», tant offensifs que défensifs. Laprésence personnelle de Mircea à la tête des corps à envoyer au roi était conditionnée de laprésence personnelle de Sigismond. Mircea accentue qu’il consent à ces obligations «sponteet ex mera nostra liberitate, non cohacti neque circumventi». Une dernière analyse: M. Dia-conescu, «The relations of vassalage between Sigismund of Luxemburg, king of Hungary,and Mircea the Old, voivode of Wallachia», dans Mediævalia Transylvanica, II, no. 2, 1998,pp. 245-282, ici pp. 273-274, qui le considère un acte additionnel à l’hommage de Mircea en-vers le roi Sigismond.15 St. W. Reinert, «The Muslim presence in Constantinople, 9th-15th c.: Some preliminaryObservations», dans H. Ahrweiler, A. Laiou, Studies on the Internal Diaspora of the ByzantineEmpire, Washington D. C., 1998, pp. 144-147.

nation. L’escalade du conflit aboutit au blocage durant l’été 1394 de Constantinople parl’armée de Bayezid, qui dura sans répit jusqu’à la bataille d’Ankara: l’objectif, officiel dumoins, était d’y installer à nouveau Jean VII en tant qu’empereur vassal16. Le pape deRome Boniface IX (1389-1404) relaya l’appel lancé en Occident par le roi de Hongrie enfaveur d’une croisade anti-ottomane, en plusieurs bulles qu’il émit au cours de l’été et del’automne 1394. Selon le pape, les Turcs domineraient déjà certaines parties du territoirehongrois, de sorte que les Hongrois ainsi soumis supportaient un joug plus lourd encoreque celui des juifs captifs au Pharaon17. Le 23 décembre 1394, un ambassadeur byzantina Venise attendait l’arrivée d’autres ambassadeurs de France, Bourgogne, Angleterre etHongrie, avant que le Sénat de la Sérénissime ne prenne une décision concernant le soutiende Constantinople assiégée.18

Pour être mieux compris, ces contactes fébriles doivent être situés sur une bonnecharte géopolitique. Quelques progrès de la connaissance de cette période viennent aiderà retracer le déroulement correct des événements, sinon très embrouillé, dans l’année quiprécède l’expédition de Nicopolis.

Une première rectification significative à faire concerne le statut de la Bulgarie.On croyait ainsi à tort que le tsarat de Tărnovo aurait été anéanti par le sultan Bayezid Ier

(1389-1402) après la conquête, le 17 juillet 1393, de la capitale par le fils du sultan, Sü-leyman Čelebi. On sait cependant maintenant que Jean Šišman avait encore conservé lecontrôle, il est vrai sous un strict contrôle militaire ottoman, sur une partie de son territoire(avec Nicopolis et Tărnovo), étant dégradé en revanche du titre de tsar au titre de prince(gospodin Tărnovski), qu’il tenait en tant que vassal de Bayezid. C’est aussi à cette époquequ’il associa au trône son fils Jean Alexandre II.19 Cette agonie prolongée de l’Etat bulgareentre 1393-95 change notre image sur la géopolitique de la région, relevant une premièredonnée fondamentale: la frontière danubienne ottomane n’était pas encore complètementinstaurée et stabilisée.20 Le statut de la Bulgarie de Tărnovo était à ce moment en toutpoint similaire avec les terres serbes après la bataille de Kosovo (1389). En 1392, au termede la confrontation avec la Hongrie, Bayezid avait réussi à se faire reconnaître la positionde suzerain par tous les successeurs du kneaz Lazare: Etienne Lazarević, Marko Kralević,Constantin Dragaš (le beau-père de Manuel II) et Vuk Branković.21 Entre les territoires del’émirat ottoman et le Danube était formé de la sorte un système d’Etats tampons stricte-ment contrôlé par les armées ottomanes. Cependant, la domination indirecte avait aussises faiblesses, et premièrement l’instabilité: c’est cette brèche dans le système défensif del’Etat ottoman qui fut la condition de possibilité de la croisade. Cependant, pour la créeret l’élargir, la coalition de la Hongrie et la Valachie a dû mener à travers toute l’année1395 une campagne soutenue pour contenir les attaques des Ottomans et de leurs alliésserbes et roumains. En second lieu, ces renseignements relèvent toute la valeur de deux



16 P. Gautier, «Un récit inédit du siège de Constantinople par les Turcs (1394-1402)», dansRevue des études byzantines, XXIII, 1965, pp. 100-117.17 K. M. Setton, The Papacy and the Levant (1204-1571), tome I, The Thirteenth and Four-teenth Centuries, Philadelphia, 1976, pp. 342-343.18 Ibidem, p. 343.19 N. Očarov, «Le tsar bulgare Ivan Alexandre II», dans Etudes balkaniques, no. 3-4, 1997, pp.119-124; K. Ivanova, «Un renseignement nouveau dans un manuscrit bulgare du XIVe siècleau sujet de la résistance du tsar Ivan Sišman contre les Ottomans près de Nikopol», dansEtudes balkaniques, no. 1, 1988, pp. 88-93.20 Conclusion partagée aussi par C. Imber, The Ottoman Empire, 1300-1481, Istanbul, 1990,p. 43.21 Ibidem, pp. 42-43.

sources, une ainsi-dite «chronique bulgare» et une chronique brève ottomane, qui pouravoir effectivement parlé de la destruction de l’Etat bulgare de Tărnovo en 1395, avaientété déconsidérées par une science historique qui plaçait cet événement en 1393. Or il n’enest rien, et c’est pourquoi nous retournons avec un nouveau regard sur les autres rensei-gnements que l’on peut puiser dans ces sources.

La courte chronique ottomane publiée en traduction anglaise par Halil Inalcık et en-suite en turc avec traduction française par Aurel Decei,22 a été malheureusement dévalo-risée par son dernier éditeur qui aboutit, au terme d’une analyse érudite, à la considérercomme un simple produit de propagande ottomane. Nous allons observer que ce documentest parfaitement vérifié par deux autres chroniques, contemporaines: premièrement laCronica volgare di Anonimo florentino, et qui, basée sur des renseignements venus deHongrie, reflète la perspective de Sigismond de Luxembourg.23 L’autre, une chroniqueque l’on a crue auparavant bulgare, a été montrée comme étant d’origine byzantine, sortiepeut-être de la plume de Jean Chortasmenos, et qui fut traduite en slavon au début du XVe

siècle en Valachie, probablement au monastère de Tismana.24 Ainsi, une évaluation équi-librée et respectueuse de la lettre et de l’esprit des sources nous permet d’observer d’em-blée que, des événements de 1395, l’on possède les points de vues de tous les acteursimpliqués: l’Etat ottoman, le royaume de Hongrie, la Valachie et l’Empire byzantin. Toutess’accordent à parler de manière convergente du même événement capital: la premièrecampagne en Hongrie et Valachie de Bayezid Yıldırım.25

Cette première campagne sultanale devait concrétiser les rêves impériaux les plushardis de Bayezid. Il voyait à juste tire dans le roi de Hongrie le concurrent le plus redou-table à un Empire idéal ayant la capitale à Rome, et lui opposait le projet d’un Empire ro-main islamique. Ainsi le chroniqueur français Jean Froissart avait-t-il recueilli ces proposdu sultan qui faisaient trembler alors l’Europe chrétienne: «Il se vantoit qu’il viendroitcombattre le roi de Hongrie au milieu de son pays, et chevaucheroit si avant, qu’il viendroità Rome, et feroit son cheval manger avoine sur l’autel de Saint-Pierre à Rome, et là tien-droit son siège impérial, et amèneroit l’empereur de Constantinople en sa compagnie, et



22 H. Inalcık, «An ottoman document on Bayazid I. Expedition into Hungary and Wallachia»,dans Publications du Comité d’Organisation du Xe Congrès International d’Etudes Byzan-tines, Istanbul, 1957, pp. 220-222; voir aussi A. Decei, «Deux documents turcs concernant lesexpéditions des sultans Bayazid I et Murad II dans les Pays roumains», dans Revue Roumained’Histoire, XIII, 1974, pp. 395-413. Il s’agit du document Topkapi no. 6374, qui pour H.Inalcık serait un rapport technique préparé pour Mehmed II en vue d’une expédition en Hon-grie ou Valachie, à la différence de Decei qui le considère, sans doute de manière erronée,une simple gesta pour les jeunes membres de la cour ottomane.23 Fragment republié par Ş. Papacostea, «Mircea cel Bătrân şi Baiazid. O întregire la cunoaşte-rea confruntărilor lor armate» [Mircea l’Ancien et Bayezid. Une contribution à la connaissancede leurs confrontations armées], dans Idem, Evul Mediu românesc. Realităţi politice şi curentespirituale, Bucarest, 2001, pp. 71-74.24 Dernière édition de cette chronique, avec texte slavon et traduction roumaine, chez D.Năstase, «Cronica expansiunii otomane, 1296-1417» [La chronique de l’expansion ottomane,1296-1417], dans L. Leuştean, M. M. Székely, M. R. Ungureanu et P. Zahariuc, In honoremIoan Caproşu. Studii de istorie, Jassy, 2002, pp. 227-268, ici p. 255 (rom.), p. 263 (slav.). Uneédition en français préparée par le même spécialiste est à paraître dans la revue Summeiktad’Athènes, mais nous avons pu déjà consulter le manuscrit par la bonne volonté de M. Năstase,à qui nous remercions ici.25 Voir en général F. Szakály, «Phases of Turco-Hungarian Warfare before the battle of Mohács(1365-1526)», dans Acta Orientalia Academiae Scientiarum Hungaricae, XXXIII, 1979, pp.65-111.

tous les plus grands barons du royaume de Grèce, et tiendroit chacun en sa loi: il n’en vou-loit avoir que le titre et la seigneurie».26 On est peut-être surpris de cette vision féodale deBayezid qui se voyait entouré par tous ses vassaux orthodoxes, l’empereur byzantin àleur tête, dont il voulait respecter leur religion, tout en les opposant à l’Europe latine27. Ceprojet avait pourtant du mal à s’accomplir depuis la révolte de Manuel II et de Mircea Ier,qui préférèrent plutôt s’allier à Sigismond de Luxemburg et s’opposer à l’avancement ot-toman.

Fidèle à ses paroles menaçantes, Bayezid vint effectivement combattre le roi hon-grois dans son pays. La chronique florentine indique qu’une grande armée ottomane pé-nétra en Hongrie au mois de mai 139528, ce qui implique que le début de la campagne està situer au mois d’avril. 150.000 soldats turcs est sûrement une exagération: les déléguéshongrois arrivés en début août 1395 à Paris, citant le roi Sigismond, ne parlaient que d’unearmée forte de 40.000 «Sarrasins», dont 10.000 chevaliers29. En tout cas il s’agissait biend’une grande expédition sultanale30. Face à ce danger, il Re d’Ungheria réunit molta gented’arme: «A la nouvelle de son arrivée, l’illustre roi de Hongrie rassembla en toute hâte unearmée composée des nobles, des bourgeois, des gens d’Eglise, et de tous les chrétiens deson royaume. Cette armée était moins fort nombreuse en comparaison de celle des enne-mis ; mais enhardi par la confiance qu’elle avait en Dieu, elle résolut de tenter les chancesd’un combat».31

Si le compte-rendu français tend à concentrer tout dans une seule bataille rangée,la chronique ottomane, quant à elle, décrit avec précision toute une série de combats aulong du trajet suivi par le sultan dans sa campagne en Hongrie de sud. En traversant le Da-nube à Pojejena, l’armée ottomane découvrit une Hongrie qui n’était pas encore protégéepar les deux grandes fortifications de Belgrade et de Sémendria. L’armée envahissante dé-truisit dans son parcours les forteresses de Zalánkemén (près de Belgrade), de Titel (auconfluent de Tisza et du Danube), remonta le cours de la rivière de Timiş, en mettant lefeu aux forteresses de Becicherec, de Timişoara, de Şemlacul Mare et Şemlacul Mic, deCaransebeş, Mehadia et Orşova pour finir par la puissante forteresse de Séverin. En fait,l’expédition ottomane affecta seulement le Banat historique. A. Decei a beau de qualifiercette attaque foudroyante, qui a dû mettre aux abois le système défensif méridional duroyaume, de «randonnée imaginaire». Toutefois, l’ampleur du pillage perpétré par l’arméeottomane en Hongrie lors de cette campagne fut précisément le motif qui souleva les che-



26 Œuvres de Froissart, Chroniques, éd. K. de Lettenhove, tome XV, Bruxelles, 1871, pp.216-217.27 Sur les fondements de l’idée impériale ottomane et la place symbolique qui y détenait la do-mination de Constantinople, voir H. Inalcık, «The policy of Mehmed II toward the Greek Po-pulation of Istanbul and the byzantine buildings of the City», dans Dumbarton Oaks Papers,XXIII-XXIV, 1969-1970, pp. 233-234.28 Ş. Papacostea, Evul Mediu românesc, p. 73: «In questo tempo del mese di maggio 1395,avendo il Re d’Ungheria raunata molta gente d’arme per riparare che il Baisetto, figliuolodel Moratto Bai turco, il quale piú di cento cinquanta migliaia d’uomeni armati venia addossoper torli il reame d’Ungheria».29 K. M. Setton, op. cit., p. 344.30 Chronique du religieux de Saint-Denys, contenant le règne de Charles VI de 1380 à 1422,reproduction de l’éd. de M. L. Bellaguet (1842), tome I/2, Paris, 1994, pp. 388-389: «Cetteannée il [le sultan ottoman–n. n.] avait amené avec lui à travers la Valachie et la Bulgarie, quiétaient devenues de provinces de son empire, une multitude si prodigieuse de Turcs, qu’il seflattait de soumettre bientôt à sa puissance toute la chrétienté».31 Ibidem.

valiers français désireux de partir en croisade contre les «Sarrasins».32 L’exactitude dutrajet et la bonne connaissance de la topographie du Banat du texte de l’anonyme ottoman,ne sauraient relever que d’une expédition réelle. On accuse souvent les auteurs ottomansde broder trop sur les réalités, et pour une fois que l’on possède un texte sec et précis onle renvoie au domaine de la fantaisie ! A son tour, le texte italien condense toute cettesuite de luttes secondaires qui caractérisent la première partie de la campagne sous laforme d’un seul combat indécis, bien que sanglant, entre l’armée hongroise concentrée ausud du pays et l’armée du sultan.33

Si le manque de réaction de la part de Sigismond de Luxembourg pouvait surpren-dre les Ottomans, elle est tout à fait explicable. La reine Marie, fille de Louis Ier d’Anjou,enceinte du successeur de Sigismond était justement alors grièvement malade, ayant subieune chute fatale lors d’une chevauchée. Selon l’historien polonais Jan Długosz, elle expialors de l’accouchement prématuré, le jour de 17 mai 1395, et avec elle, aussi l’enfantroyal. Etant donné que le roi tenait tous ses droits au trône de la Hongrie du mariage avecMarie d’Anjou, la mort de cette dernière posaient de sérieux problèmes constitutionnels.En 1383, lors de la troisième rencontre polono-hongroise de Košice, le roi Louis d’Anjouavait fait accepter le principe selon lequel, si une de ses deux filles allait mourir, celle quisurvivait devait hériter le royaume de l’autre, reconstituant ainsi l’union personnellequ’existait entre les deux pays depuis 1370. Ce cas de figure devint un grave problème,car la reine Hedwige de Pologne et son mari Vladislav Jagellon contestèrent désormaisla légitimité de Sigismond de Luxembourg.34 Or, au début du XXe siècle, un historienhongrois avait remis en cause la date fournie par Długosz, en penchant pour juin-juillet1395, et tous les historiens roumains l’ont suivi, en brouillant sans raison la succession desévénements.35 Récemment, une réévaluation de toutes les sources pertinentes a pu rétablirla vérité sur la date de la mort de la reine Marie, telle que fournie par Długosz.36

La direction d’attaque adoptée par le sultan ottoman laisse deviner la stratégie d’en-semble que ce grand stratège avait imaginée. Afin de briser la coalition hongroise et rou-maine, il s’enfonça dans un premier temps entre les armées des deux pays afin de briserleurs liaisons: c’est pourquoi il choisit d’attaquer le Banat. Après avoir infligé une frapperésolue à l’armée hongroise, paralysée aussi par les problèmes internes, bien que restantencore capable de riposter à une pénétration plus profonde dans le royaume, Bayezidpassa à la deuxième étape de son plan, pour appliquer le coup décisif au chaînon plusfaible de la coalition. Ainsi entra-t-il en Valachie par les Portes de Fer, dont les clés ils’était saisi tout seul par la conquête de la forteresse de Séverin.



32 K. M. Setton, op. cit., p. 345.33 «[…] ed essendo li loro campi vicino l’uno all’altro e ordinato ciascuno di loro la sua gentea battaglia, ciascuno confortati li suoi a bene operare a valentemente l’una parte e l’altra com-batterono, e con buon animo corsero alla bataglia, nella quale molta gente fu morta; ma moltipiù de’ Turchi che di Cristiani vi morirono, ma niuna delle parti il dì fu vinta».34 O. Halecki, Jadwiga of Anjou and the Rise of East Central Europe, New Jersey, 1991, p.107, p. 220. 35 I. Karácsonyi, «Mária királyné halála napja», dans Százodok, XLI, 1907, pp. 461-463; pourles historiens roumains, voir surtout S. Iosipescu, «De la bătălia de la Rovine la Istoria Polonăa lui Jan Długosz», dans Anuarul Institutului de Istorie şi Arheologie A. D. Xenopol, XXIII,1986, pp. 707-712.36 M. Salomon, «On the credibility of an item in Jan Długosz’s Chronicle: Mai 17, 1395–thedate of the battle of Rovine or of the death of queen Mary?», dans Mélanges d’histoire By-zantine offerts à Oktawiusz Jurewicz à l’occasion de son soixante-dixième anniversaire (By-zantina Lodziensia III), Łódź, 1998, pp. 164-170.

Pour avoir évité de prendre en compte la véridicité de la chronique ottomane pu-bliée par Halil Inalcık, l’historiographie roumaine présente en général la compagne deBayezid comme ayant emprunté la direction de la rivière d’Olt, que l’armée ottomaneaurait ensuite remonté jusqu’aux environs de la résidence princière de Argeş.37 Alors qu’enréalité, cette source parle clairement d’une pénétration ottomane venant de Hongrie, parle Banat. Il s’agissait précisément de la route d’invasion utilisée en 1330 par le roi Charlesd’Anjou (1308-1342) dans sa campagne contre Basarab Ier (1324-1351) de Valachie.

Pourquoi le sultan aurait-il préféré cette direction et non une autre ? Sans doute, ilentendait exploiter les sentiments anti-hongrois nourris par la population roumaine or-thodoxe d’Olténie. Cette direction avait été une constante de la politique extérieure de laValachie depuis 1330, les princes valaques Basarab Ier, Nicolas Alexandre (1351-1364),Vladislav-Vlaïcou Ier (1364-1375/76) et Radu Ier (1375/76-1385) ayant opposé une forterésistance aux rois angevins de Hongrie. Or le traité de Braşov marquait un changementradical de cette ancienne direction politique, changement que tous les facteurs de décisionen Valachie n’étaient pas prêts à accepter. L’aristocratie d’Olténie, ayant à sa tête Vlad,peut-être un fils de Vladislav Ier ou de Dan Ier (1385-1386),38 s’était ainsi dressée contre Mir-cea Ier. Vlad sollicita l’aide de Bayezid pour faire valoir ses droits au trône,39 ce que celui-ci fit volontairement, de même qu’il le faisait pour Jean VII, le neveu de Manuel II. Ledétour fait en Banat par l’armée ottomane montre que le sultan entendait se servir du piedà terre que lui offrait la noblesse olténienne dans sa révolte contre Mircea Ier.

Afin d’honorer l’obligation assumée par le traité de Braşov de protéger son vassalroumain, le roi Sigismond avait ordonné au ban de Mačva, Etienne de Loszoncz, de se ren-dre avec une avant-garde de 400 chevaliers et 1200 archers en Valachie au secours deMircea. Partie d’Orşova au début du mois de mai, donc au moment où les Ottomans pé-nétraient en Hongrie par Pojejena, cette petite armée fut attaquée par surprise avant sajonction avec l’armée de Mircea. Le prétendant Vlad, dont l’armée était renforcée par lesTurcs, tailla en pièces cette avant-garde.40

C’est après l’anéantissement de l’avant-garde hongroise que la grande armée ot-tomane fit son apparition en Valachie. Parmi ses effectifs se trouvaient aussi aliarum bar-barorum nationum,41 les troupes des princes vassaux de Bayezid, les Serbes conduits parEtienne Lazarević, Constantin Dragaš et Marko Kraljević, aussi que les Roumains deVlad. La chronique brève ottomane continue: «Et puis, arrivant dans les contrées de Va-lachie, il se vit tenir tête par le voïévode Mircea, le beg roumain, et par son armée, qui nele laissa pas passer et la guerre et la bataille s’engagèrent contre l’armée roumaine, laquelle(bataille) se poursuivit toute une semaine durant sur (les bords de) l’Argeş, mais finale-



37 Voir par exemple Istoria militară a poporului român, tome II, Bucarest, 1986, pp. 167-171,et la carte p. 169.38 O. Iliescu, «Vlad Ier, voïvode de Valachie: le règne, le sceau et les monnaies», dans RevueRoumaine d’Histoire, XXVII, no. 1-2, 1988, pp. 96-100 (sur la filiation de Vlad Ier).39 Johannes de Thurocz, Chronica Hungarorum. Textus, éd. Elisabeth Galantái, J. Kristó, Bu-dapest, 1985, p. 224: «Et cum Daan [ici le nom de Vlad est confondu avec le nom de sonpèren. n.] suas partes debilitari agnovit, preceps Thurcorum quesivit subsidium, et illo potituspartem alteram [Mircean. n.] coegit in fugam».40 V. Pervain, «Din istoria relaţiilor Ţării Româneşti cu Ungaria la sfârşitul secolului al XIV-lea»[De l’histoire des relations de la Valachie avec la Hongrie à la fin du XIVe siècle], dans AnuarulInstitutului de Istorie şi Arheologie, XVIII, 1975, pp. 100-101; c’est cette escarmouche, dramatiqueplutôt par l’origine noble d’Etienne Loszoncz que par les dimensions du corps militaire vaincu, quifit sa place dans la Chronique du religieux de Saint-Denis, pp. 388-389.41 DRH, D, tome I, no. 108, p. 177.

ment étant conclue la paix avec le voïévode roumain rentra dans son pays et le FeuYıldırım passa la rivière d’Argeş et s’arrêta devant la forteresse de Nicopolis».42

La fameuse dispute dans l’historiographie roumaine sur la date de la bataille deRovine (Argeş),43 se trouve, si on prend au sérieux cette source, assez déficitaire sous rap-port méthodologique. Qu’il s’agisse du «10 octobre 1394», qu’il s’agisse du «17 mai1395», à chaque fois les historiens contemporains parlent d’un jour, alors que la chroniqueottomane fait référence à un combat acharné ayant duré une semaine, et ayant revêtu l’as-pect d’une guerre de positions. Rien que par sa durée, et quoique fût le dénouement decette bataille, le fait d’avoir résisté une semaine aux assauts de l’armée du sultan en dit longsur l’opiniâtreté de la résistance opposée par l’armée de Mircea Ier. A notre avis, toute ladiscussion sur la datation de la bataille de Rovine, tout en lui enlevant l’arrière-plan idéo-logique qui l’a compromise, était inutile depuis la mise au point sèche de Georges Sp.Radojcić.44 A condition que l’on tienne compte que si Constantin Dragaš était vraimenttombé durant cette bataille le 17 mai, ce jour était seulement un des sept qui marquèrentla terrible rencontre entre les armées de Bayezid Ier et Mircea Ier.

Avec cette précision que nous croyons importante pour la question de la datation,le dénouement de la bataille en est une toute autre. Les descriptions que l’on possède dela bataille d’Argeş (Rovine) sont malheureusement plus riches en images littéraires qu’enrenseignements historiques, de sorte que les reconstitutions des phases de cette bataillesont toujours risquées.45 Selon Chalcocondyle, Mircea, après avoir mis à l’abri la popu-lation civile dans les zones montagneuses, soumit l’armée ottomane à un harcèlementcontinu depuis son entrée en Valachie. La situation était si grave que le conseil d’Evre-nos-bey de toujours garder l’armée en ordre afin d’éviter les attaques de Mircea, fut consi-déré providentiel par le sultan.46 Selon les chroniqueurs ottomans, entre les deux armées



42 A. Decei, Deux documents turcs, pp. 401-402.43 Al. V. Diţă, Mircea cel Mare. Intre realitatea medievală şi ficţiunea istoriografică modernă[Mircea le Grand. Entre la réalité médiévale et la fiction historiographique moderne], Bucarest,2000, passim.44 G. Sp. Radojcić, «La chronologie de la bataille de Rovine», dans Revue Historique du Sud-est Européen, V, 1928, pp. 136-139. Cette bataille intéresse les chroniques serbes pour avoirété la causé de la mort de Constantin Dragaš, le beau-père de l’empereur Manuel II Paléologue,et de Marko Kraljević, devenu héros du folklore balkanique, contraints à participer à la cam-pagne de Hongrie et de Valachie en tant que vassaux du sultan. Ces chroniques placent la ba-taille dans l’année byzantine 6903 (1er sept. 1394-31 août 1395). Du reste, sur 39 chroniquesserbes qui parlent de la bataille de Rovine, seulement 10 en donnent la date de 10 octobre: maisil s’agit dans ce cas des plus récentes. Autrement, dans le typikon de Romain, la mort deConstantin Dragaš est commémorée le 17 mai, ce qui tombe dans l’année 1395 après J.-C.Aussi, en octobre 6904 (1395) l’empereur Manuel II Paléologue et l’impératrice Hélène Dra-gaš accordaient une grande donation au monastère de Petra à Constantinople pour quatre com-mémoraisons de Constantin: deux pour les quarante jours et les trois mois à suivre à son décès(qui avaient déjà été officiées), et les deux autres après six et neuf mois. L’historien serbed’en conclure que la mort de Constantin est à placer à Rovine à ce moment (en octobre 1395)moins de six mois auparavant, ce qui correspond plutôt au 17 mai 1395 qu’au 10 octobre1394. Voir aussi Al. V. Diţă, op. cit., p. 165-242. 45 L’esquisse de la bataille de Rovine de Istoria militară a poporului român, tome II, p. 171,est complètement imaginaire: la contre-attaque de l’armée roumaine sur le côté gauche del’armée ottomane n’est attesté par aucune source existante!46 L. Chalcocondyle, Expuneri istorice, éd. V. Grecu, Bucarest, 1958, p. 64.

fut finalement engagée une «grande bataille» près de la rivière Argeş,47 qui se solda avecdes lourdes pertes pour les deux côtés. Cependant, les Roumains ne lâchaient pas leur ré-sistance. Durant la nuit, les cadavres des soldats ottomans auraient été recueillis et jetésdans la rivière, créant au lendemain à Mircea l’impression que l’armée ottomane était en-core intacte. Il décida donc de se retirer.48 C’est donc de la bataille de Rovine que parle ladeuxième partie de la Chronique florentine,49 ainsi que la chronique «de Tismana», attes-tant d’une même voix l’acharnement de la confrontation.50 La dernière chronique confirmequ’à l’issue du combat, les deux armées quittèrent le champ de bataille, Mircea vers laTransylvanie, Bayezid vers le Danube. Les sources disent ainsi unanimement que la ren-contre militaire d’Argeş s’est soldée avec un épuisement des deux côtés, qui les obligeaà quitter le terrain de confrontation. Chrétiennes ou ottomanes, elles parlent de la situationparticulièrement difficile dans laquelle l’armée de Mircea Ier put mettre l’armée ottomane.Le retranchement du sultan Bayezid derrière un camp, idée à laquelle Evrenos-bey doitson ascension militaire, nous font nous demander si on n’assiste pas justement à Rovineà l’émergence de la fameuse tactique défensive des janissaires, corps d’élite qui apparaîtà la fin du XIVe siècle. Ce camp, défendu par la garde personnelle du sultan composée dejanissaires, était le point inexpugnable sur lequel se reconstituait à chaque fois la défensiveottomane, dans les plus difficiles moments d’une bataille. Appliquée justement à partir del’année suivante, à la bataille de Nicopolis (1396), cette innovation tactique devient un élé-ment fondamental de l’art militaire ottoman jusqu’au XVIIIe siècle. C’est alors cette in-novation qui, tout en parlant de la résistance résolue opposée par l’armée de Mircea,témoigne en dernière instance de la victoire tactique que le sultan remporta à la fin decette bataille. L’armée de Mircea Ier, subissant des graves pertes, et en impossibilité debriser la défense du camp du sultan, a été finalement obligée de se retirer. En revanche, sipour Bayezid cette issue était une victoire, elle ne l’était pas moins l’une «à la Pyrrhus»51.



47 Sur la localisation de la bataille dans la région de la capitale de la Valachie, où une couchede ceindre découverte par les archéologues dans la cour princière semble indiquer une traced’un incendie à la fin du XIVe siècle, voir Al. V. Diţă, op. cit., pp. 285-295.48 M. Guboglu, M. Mehmet, Cronici turceşti privind Ţările Române. Extrase, tome I, Sec. XV-mijlocul sec. XVII, [Chroniques turques concernant les Pays roumains. Extraits], Bucarest,1966: Enveri, Düsturname, p. 39; Orudj bin Adil, Tevarih-i al-i Osman, pp. 48-49.49 Ş. Papacostea, Evul Mediu românesc, p. 73: «Poi l’altro dì, ricominciata tra loro battagliaaspra e crudele e presso che tutto il dì combattutisi insieme con grande mortalità, dell’unaparte et dell’altra, pure alla fine il campo rimase al Baisetto e a’ Turchi, comecché molti piùfurono morti de’ Turchi che de’ Cristian».50 D. Năstase, op. cit., p. 255, p. 263: «Et tellement innombrables fut la multitude des javelotslancés, qu’on ne pouvait pas voir l’air du fait de la multitude des flèches et la rivière coulaitensanglantée de la multitude des cadavres humains».51 C’est ici que nous prenons nos distances par rapports aux conclusions de l’ouvrage d’Al.V. Diţă, op. cit., pp. 243-283, et pp. 297-386. Dans sa démarche, très méritoire du point de vuede la critique des sources et de l’historiographie (aucune autre bataille médiévale roumaine nebénéficie pas encore d’un traitement similaire!), l’auteur accuse une grande partie de l’histo-riographie étrangère et roumaine d’avoir été conduite par le postulat d’une défaite de Mirceapar le sultan Bayezid, le 10 octobre 1394, en fonction duquel les sources aurait été déforméesIlrisque toutefois de retomber dans le même piège, à cette différence près que le postulat estcette fois-ci contraire: il s’agirait d’une «victoire écrasante» de Mircea sur le sultan, datée le17 mai 1395. Cependant, plusieurs points posent problème. 1)La chronique turque publiéepar Inalcık est ignorée, suivant l’analyse de Decei: la seule source qui nous renseigne sur letrajet précis du sultan en 1395 est donc laissée à côté. 2)Par conséquent, l’auteur ne peut pasrendre compte de la confrontation directe entre Bayezid et Sigismond dont parlent la Chro-nique de Saint-Denis et la Chronique florentine, et que la chronique ottomane localise en

Comment établir un rapport logique entre ce final assez indécis de la bataille etl’issue politique que les sources lui attribuent? Le chroniquer florentin montre effective-ment que: «per questa vettoria con loro avuta dal Baisetto, tutta Balacchia s’arrendé alBaisetto, e lui ubbidirono. Ma pure il Baisetto, per la grande perdita che avea fatto dellasua gente, si tornò indietro con quella gente che rimasa gli era, che molta più n’avea per-duta»52.

Mircea, se retirant vers la Transylvanie afin de continuer la résistance, ne pouvaitêtre à l’origine de cette première réglementation des rapports entre l’Empire ottoman etla Valachie. La Chronique «de Tismana» est formelle sur un changement de prince qui eutlieu suite à la bataille d’Argeş: après celle-ci, Bayezid fut en mesure «d’installer un certaindes nobles (vlastelin) pour gouverner le pays, et Mircea s’est réfugié dans le pays hon-grois»53. Cette chronique, provenant dans sa version slavonne des milieux monastiques va-laques, devait être au courrant des réalités internes du pays bien plus que d’autres. Lachronique ottomane est convergente lorsqu’elle dit, sans trop comprendre peut-être lessubtilités du régime politique de la Valachie, que «finalement étant conclue la paix [turc.sulh – n. n.] avec le voïévode roumain, il rentra dans son pays». A remarquer qu’à cet en-droit la chronique, bien qu’elle ne fasse pas mention du nom de Vlad, n’en fait non plusdu nom de Mircea. L’hésitation est à comprendre: l’anonyme ottoman de la première moi-tié du XVe siècle ne se sentait certainement pas à l’aise dans les renversements continuelsde pouvoir dans ces contrées obscures pour lui. Il faut conclure que la paix a été en réalitésignée par Bayezid non avec Mircea, mais bien avec Vlad Ier. Ultérieurement, en oubliantce règne passager situé au plein milieu du long règne de Mircea, on a pu lui attribuer,peut-être même intentionnellement, le traité signé en réalité par Vlad.

Ce n’est donc pas pour chercher à tout prix une «voie royale», mais bien parce quec’est le témoignage unanime des sources qu’il faut affirmer: la bataille de Rovine, tout ens’étendant sur la durée d’une semaine, a eu bien lieu dans les environs du 17 mai 1395.En même temps, tout en infligeant des lourdes pertes à l’armée ottomane, Mircea dutquitter en dernière instance le champ de bataille, ce qui permit à Bayazid d’installer surle trône d’Argeş Vlad Ier. C’est donc avec ce prince que le sultan conclut le premier traitéde vassalité de la Valachie envers la Sublime Porte54. Ainsi reconstitué le segment valaque



Banat. 3)La chronique «de Tismana», dite byzantino-bulgare, est aussi sous-estimée, l’auteurla considérant comme interpolée, alors qu’elle est contemporaine, et exprime le point de vuede Mircea (voir D. Năstase, op. cit.): c’est la raison pour laquelle Vlad y est considéré un sim-ple «vlastelin» (pp. 307-313). 4)L’auteur postule après la libération en commun de Turnu unerupture de l’alliance chrétienne et la défaite de Sigismond par Mircea en septembre 1395:comment expliquer alors que les deux se retrouvent ensuite ensemble à Nicopolis, dans lesmeilleurs termes, chose incompréhensible après une telle «trahison»? 5)Comment un princequi «écrase» entre mai et septembre 1395 deux des plus puissants monarques de l’Europe sefait renverser ensuite par une poignée de boyards qui instaurent à sa place Vlad au début 1396?6)De la reconstruction de l’auteur résulte enfin un autre paradoxe: comment se fait-il que leprince roumain a pu emporter tout seul une «victoire écrasante» en 1395 sur Bayezid, alorsque Mircea, allié avec Sigismond et les chevaliers bourguignons sont tous écrasés par le mêmesultan à Nicopolis en 1396? Même si, au bout de l’analyse de l’auteur résulte, à notre avis sansdoute, que la confrontation de Rovine est à situer dans les environs du 17 mai 1395, l’issueheureuse pour la Valachie de cette bataille n’est pas du tout corroborée par les sources.52 Ş. Papacostea, Evul Mediu românesc, p. 73.53 D. Năstase, op. cit., p. 255, p. 263. 54 V. Panaite, The Ottoman Law of War and Peace. The Ottoman Empire and Tribute Payers,Boulder-New York, (East European Monographs), 2000, pp. 156-159.

de l’expédition de Bayezid en 1395, observons qu’il est réitéré ponctuellement par le dé-nouement de la campagne en Valachie effectuée par Mehmed II contre Vlad l’Empaleur(1462): le sultan ottoman réussit également à imposer au terme d’une campagne très dif-ficile un prince fidèle, Radu le Bel, le frère de Vlad III. Avec un tel résultat, Bayezid pou-vait considérer atteints les objectifs d’une expédition qui s’était avérée trop coûteuse et sereplia en ordre vers le Danube.

Une des raisons qui avaient motivé les Ottomans à conserver après 1393 une vielarvaire de l’Etat bulgare de Tărnovo avait sans doute été d’en faire un tampon entre lesterritoires directement sous domination ottomane et la coalition hungaro-valaque. Aprèsavoir signé la paix avec le nouveau prince Vlad, le rôle de l’Etat de Jean Šišman pouvaitdésormais être relayé par la Valachie. De plus, lors de la collecte d’informations effectuéecomme d’habitude lors de la campagne en Hongrie et Valachie, Bayezid dut rassemblerles preuves compromettantes pour les contacts de Jean Šišman avec les émissaires de lacoalition. Cela expliquerait l’acte dramatique par lequel s’acheva cette campagne55. En ar-rivant sur la rive gauche du Danube, le sultan occupa la forteresse de Turnu (la Petite Ni-copolis), défendue par un contingent de Mircea Ier56, en attendant que le prince bulgareramasse la flottille nécessaire à la traversée. Une fois au sud du fleuve, Bayezid ordonnal’exécution de l’ancien tsar. La chronique «de Tismana» en donne la date exacte: le 3 juin139557. C’est à ce moment seulement qu’il faut placer, sans plus hésiter, la fin du tsarat deTărnovo. Au même moment que leur tsar furent exécutés 110 boyards de Tărnovo, ainsidisparaissant la plupart de l’élite politique de l’Etat bulgare. La Nicopolis bulgare fut an-nexée à l’Etat ottoman, et mise sous la commande de l’ancien sultan d’Aydin, DjouneidAydinoğlou, devenu sujet ottoman. Afin d’éviter une mort similaire à son père, JeanAlexandre II, associé depuis deux ans au trône, devint musulman et fut désigné en échangesancak-bey d’Aydin58.

La chronologie des événements semble ainsi bien établie par plusieurs sources:l’invasion ottomane en début mai 1395 (ou peut-être déjà fin avril) en Banat (l’anonymeflorentin), l’entrée en Valachie et la bataille de Rovine dans les environs du 17 mai (le Ty-pikon de Roman: la mort de Constantin Dragaš), et l’exécution le 3 juin de Jean Šišmanà l’issue de cette campagne et fin du Tsarat de Tărnovo (la chronique «de Tismana»)59.



55 A. Decei, op. cit., p. 402: La fasl ottomane raconte que «le Feu Yıldırım passa la rivièred’Argeş et s’arrêta devant la forteresse de Nicopolis. Le pays de Nicopolis avait à l’époqueun beg Šišman de par son nom, et qui, tout comme le voïévode roumain, payait tribut au sou-verain. Pour qu’il puisse gagner l’autre rive du Danube, il demanda à celui-là des embarcationset comme celui-là lui en prêta, dès qu’il se trouva de l’autre côté (du fleuve), il fit amener leditŠišman, le décapitant et en conquérant Nicopolis aussi, la transforma en sandjak».56 Comme le rappelle Sigismond de Luxembourg dans un acte de 1404: DRH, D, tome I, no.108, pp. 177-178.57 D. Năstase, op. cit., p. 255, p. 263; H. Inalcık, «The Ottoman Turks and the Crusades», dansK. M. Setton, A History of the Crusades, tome VI, Wisconsin, 1989, p. 251, no. 74. Malheu-reusement, dans ce texte le grand historien turc date l’expédition en Hongrie en 1394, bien quela brève chronique qu’il a publiée met de manière univoque l’exécution de Jean Šišman jus-tement à la fin de la campagne en Hongrie et en Valachie. De sorte que, établir la date de lamort de l’ancien tsar est en même temps établir rétroactivement la date de la campagne entière.Cependant, dans H. Inalcık, «Bāyezīd Ier», Encyclopédie de l’Islam, tome I, Leiden–Paris,1975, p. 1152, il avait accepté 1395 comme date de l’expédition en Hongrie et Valachie.58 N. Očarov, op. cit., pp. 119-120.59 A titre de comparaison du rythme d’une campagne ottomane, voir N. Beldiceanu, «La cam-pagne ottomane de 1484: ses préparatifs militaires et sa chronologie», Revue des Etudes Rou-maines, V-VI, 1960, pp. 67-77: 26 avril–mobilisation de l’armée; fin mai–départ

L’ambassade hongroise arrivée à Paris en juillet 1395 était donc exacte lorsqu’elle faisaitdevant la cour du roi Charles VI le bilan du «coup de tonnerre» qui avait frappé leur pays:«C’est un fait notoire que Bajazet, le plus cruel des tyrans, a réduit en captivité presquetous les chrétiens de la Bulgarie, de la Valachie et de la Pannonie» et que «les villes de cescontrées, autrefois soumises au roi de Hongrie et à la foi chrétienne, ont subi pour la plu-part le joug cruel des Turcs»60.

Le bilan de cette rapide campagne était donc, du point de vue ottoman, assez im-pressionnant. Certes elle n’avait pas amené l’armée ottomane jusqu’à Rome, loin s’enfaut. En termes réels, en revanche, cette première incursion sultanale dans le royaume deHongrie s’était achevée sans déclencher une riposte résolue de l’armée de Sigismond, cequi est considérée dans toutes les chroniques ottomanes un signe de faiblesse de l’ennemi.La Valachie était désormais jugée soumise, selon le droit islamique, grâce au traité signépar «le voïévode roumain», Vlad Ier en l’occurrence, au lendemain de la bataille de Rovine.Enfin, le tsarat de Tărnovo était anéanti et la frontière du sultanat fut durablement fixéesur le Danube, devenue désormais «rivière de ghāzi». Tout cela à l’appui, Bayezid seconsidérait justifié à demander la reconnaissance officielle la part du calife Abbasside setrouvant au Caire, en plus du titre de sultan qu’utilisait déjà son père Murad Ier, celui plusexpressif du point de vue politique, de sultan de Rūm61.

Tout cela étant vrai, ce n’était encore que la moitié de la réalité. L’absence de réac-tion de la part de Sigismond était surtout redevable aux problèmes de succession qui émer-gèrent lors de la maladie et de la mort de la reine Marie, le 17 mai, alors même que sur lecamp de bataille de Rovine le sultan ottoman était aux prises avec l’armée du prince deValachie Mircea. Ces complications avaient empêché le roi de Hongrie de s’acquitter deson devoir de protéger son vassal Mircea Ier de l’agression ottomane.

Seulement en juin 1395 l’armée royale concentrée à Braşov fut à même de déclen-cher la contre-offensive, apprenant peut-être de Mircea que le gros de l’armée sultanaleavait entre temps quitté le pays. Sigismond entra en Valachie par Câmpulung, réunissantses forces avec Mircea. Leur armée combinée assiégea la Petite Nicopolis (Turnu) défen-due par une garnison turque et par Vlad. La forteresse fut prise par la haute lutte et le roiy installa ses châtelains62. On ne sait pas pourquoi Sigismond décida de retourner en Hon-grie après ce premier succès: les historiens modernes, trompés aussi par le religieux deSaint-Denys, en donnent comme raison la maladie de la reine. Si ce n’est pas de la pro-pagande, c’est une confusion: car la reine était déjà morte, on le sait très bien maintenant,depuis le 17 mai. Il est plus sûr de penser que cette contre-offensive n’avait en réalité



d’Andrinople; le 26 juin–passage du Danube et jonction avec l’armée valaque; le 5-16 juillet:siège de Kilia; le 22 juillet-8 août–siège d’Akkerman; 14 août: départ d’Akkerman; passagedu Danube en Dobroudja. L’action militaire proprement dite dura ainsi un mois et demi. No-tons que justement la rapidité dans ses déplacements a apporté à Bayezid son surnom. Deplus, il agissait dans une région dont le système défensif n’était pas encore mise au point.60 Chronique du religieux de Saint-Denys, pp. 424-425.61 P. Wittek, «Le Sultan de Rûm», L’Annuaire de l’institut de philologie et de l’histoire orien-tale et slave, VI, Bruxelles, 1938, pp. 20-22 et Idem, «De la défaite d’Ankara à la prise deConstantinople (un demi-siècle d’histoire ottomane)», Revue des Études Islamiques, XII, no.1, 1938, p. 8, place cette demande à la fin de l’année 1394; I. H. Danişmend, Izahli OsmanlıTarihi Kronolojisi, tome I, Istanbul, 1947, pp. 103-104 (titre sollicité en 1395), p. 107 (et reçuaprès la victoire de Nicopolis); A. Decei, Istoria Imperiului otoman până la 1656 [Histoire del’Empire ottoman jusqu’à 1656], Bucarest, 1978, p. 64 (1395).62 DRH, D, tome I, no. 99, no. 101, no. 112.

qu’un objectif très limité, celui de reprendre toutes les forteresses que Bayezid avait puoccuper au mois de mai. C’était ce que le roi venait de faire sous les murs de Turnu et c’estce que la direction de son armée suggère ensuite. Effectivement, le 25 août, le roi établitson exercitus campestri près de Séverin63. Cependant, les pertes lourdes subies pendant lesiège de Turnu, ainsi que le fatigue d’une campagne qui durait depuis le printemps, ontdû décourager l’armée hongroise devant les fortifications de Séverin. La décision fut prisede rentrer. En s’engageant à traverser le défilé des montagnes de Cerna, la frontière entreOlténie et Banat, l’armée royale fut surprise par Vlad avec multitudo Olacorum à Posada.La vie du roi fut sauve seulement par le dévouement personnel de Nicolas de Gara, leban de Dalmatie et de Croatie. Echouant à prendre Séverin et décimée lors du passage desCarpates, l’éprouvée armée fut de retour de l’expédition valaque le 2 septembre à Caran-sebeş 64.

Victorieux, Vlad reprit avec l’aide des Turcs Argeş, d’où il chassa à nouveau Mir-cea, obligé de se réfugier en Transylvanie, avec les Turcs sur ses traces jusqu’à Braşov65.On voit ainsi que depuis son apparition dans les sources, Vlad est toujours secondé par lesforces ottomanes, qu’il appelle au secours, qu’il accompagne sans doute lors de la bataillede Rovine, qui l’aident à saisir le pouvoir et à le maintenir. C’est seulement pour avoir ex-pédié la problématique de la bataille de Rovine que l’on a pu affirmer, malgré le témoi-gnage des sources, que Vlad n’aurait pas été installé à Argeş par Bayezid. Nous nepouvons pas non plus faire la nôtre une autre affirmation, corrélative, que le règne de VladIer voïévode de Valachie commencerait seulement à partir de cette dernière offensive deseptembre-octobre 139566. Il nous semble que le début de son règne est à situer légalementà partir de la paix (sulh) que Vlad signa au lendemain de la bataille de Rovine avec le sul-tan Bayezid. Il faut en même temps accepter l’idée d’une autorité divisée, car les deuxprinces concurrents se partageaient alors en réalité le territoire du pays, tout en le reven-diquant chacun en entier.

Le titre de «ban de Séverin», dont Vlad se pare dans l’acte de 28 mai 139667 montrequ’il était devenu maître de cette importante forteresse, que Bayezid venait de conquérirlors de son expédition-éclair au début du mois de mai en Hongrie. En même temps, il nes’intitulait ni duc de Făgăras et d’Amlas (fiefs des princes roumains en Transylvanie queMircea conservait pour base lors de son refuge en Hongrie), ni maître du «Pays de Do-



63 Ibidem, no. 99, p. 155.64 V. Pervain, op. cit., surtout pp. 110-112 (l’identification de la Posada lui appartient); des-cription de la bataille de Posada dans DRH, D, tome I, no. 99, pp. 155-157.65 V. Pervain, op. cit., p. 112; O. Iliescu, op. cit., pp. 78-79.66 O. Iliescu, op. cit., p. 79; cf. la référence de Sigismond à «iniquus Wlad woyuoda, protuncper dictos Turkos ad wayuodatum dictarum parcium nostrarum Transalpinarum intrusus fueratet promotum» (DRH, D, tome I, no. 101, p. 162). L’auteur prend en discussion (p. 101) les opi-nions de Al. V. Diţă sur la bataille de Rovine. Ce dernier auteur, tout en considérant correctela date de 17 mai 1395 (ce qui est corroboré par les sources), s’ingénie ensuite de les tordreafin d’en faire une écrasante victoire de Mircea Ier (affirmation qui n’est plus soutenue nimême par la chronique de Tismana, qui reflète tout de même un point de vue censé favorableau prince de Valachie).67 Eudoxiu de Hurmuzaki, Documente privitoare la istoria românilor, tome I/2, Bucarest,1876, no. CCCXVI, pp. 374-375: après avoir rejeté les propositions de Sigismond, Vlad dé-clare reconnaître la reine Hedwige comme seule héritière légitime de la couronne de Hongrie,et c’est en qualité de rois de Hongrie qu’il leur prête hommage. L’intitulatio de Vlad dans cedocument est «Woywoda Bessarabie» et «ban (et non comte) de Séverin»; cf. O. Iliescu, op.cit., p. 81, qui ne montre pas d’où pouvait tirer Vlad la maîtrise de cette forteresse.

brotici» (Dobroudja, dont le contrôle était disputé entre Mircea et l’ex empereur byzantinJean VII, soutenu par l’armée ottomane). On observe en conséquence dans la politique deBayezid contre la coalition entre Mircea Ier et Manuel II Paléologue un parallélisme signi-ficatif. Contre tous les deux il dressa des contre-candidats issus des dynasties légitimes,respectivement Vlad Ier (jusqu’à 1397)68 et Jean VII (jusqu’à 1399), qu’il avait gratifié deterres conquises de ses adversaires: Séverin, arrachée aux Hongrois et donnée à Vlad, etune partie de la Dobroudja, ôtée à Mircea et conférée à l’ex-empereur Jean VII. Le sultanrestait donc fidèle à une conception «féodale» de son pouvoir, telle que l’illustre la citationde Jean Froissart reproduite plus haut, visant à installer ses vassaux dans les pays ortho-doxes et à les protéger, vassaux qui constituaient la principale source militaire et financièrede son action politique.

L’enjeu majeur de la campagne de 1395 a sans doute été le contrôle du Danube.Une disposition importante du traité de Braşov conclu le 7 mars 1395 entre Sigismond etMircea parle de l’intention du roi de passer «utpote ultra et prope Danubium, per locaeidem nostro dominio et Danubio convicina», dans ce cas le prince roumain assumant lacharge d’approvisionner l’armée royale. Au début de la campagne de mai, pour Bayezidfut décisive la conquête d’un point stratégique principal pour l’accès au Bas-Danube dela Hongrie, la forteresse de Séverin, dont la défense le sultan la confia ensuite à Vlad Ier.Dans l’endroit où l’Olt se jète dans le fleuve, le sultan arracha, en fin de campagne, la Pe-tite Nicopolis aux Roumains et la Grande Nicopolis aux Bulgares pour en faire la clef devoûte de la frontière danubienne ottomane en cours de constitution. Ainsi, contrôlant desdeux côtés à cet endroit le Danube, Bayezid pouvait étrangler toute future tentative chré-tienne de descendre, avec une force combinée, terrestre et fluviale, vers l’Embouchure duDanube et le littoral pontique qui menait en ligne droite vers Constantinople. Le dangerétait tel que Sigismond en fit ensuite la raison même de sa campagne d’été en Valachie69.Cette expédition eut pour comble le siège et la reconquête de Turnu, qui marquait la ou-verture du Danube. C’est cette victoire, et moins la bataille féroce, mais terminée indécise,de Rovine, qu’à pu inciter à un envoyé du patriarche de Constantinople en Crète, JosephBryennios, à écrire à Antoine IV, rempli de joie «que les fidèles ont prit le dessus sur lesinfidèles, contrôlé le Danube et pris les villes riveraines»70. Lorsque cette nouvelle auraittouché la Crète, elle était déjà périmée, car après la défaite subie à Posada par l’armée hon-groise, Vlad et ses alliés turcs avaient récupéré la forteresse de Turnu, renfermant à nou-veau le gué. En 1399, en se rappelant les tristes événements de l’année 1395, Sigismondconcluait que «tunc quoque Wolahia perdita et Danobius in potestatem hostium est redac-tus»71. L’acharnement de la longue campagne de 1395, où toutes les deux camps avaientconnu une série des hauts et des bas, eut donc comme raison principale le contrôle de lavoie fluviale qui seule pouvait permettre l’accès des armées en provenance de l’Europecentrale vers Constantinople.

En février 1396 un ambassadeur byzantin, Manuel Philanthropène, parvint enfin à



68 En 1397, après la bataille de Nicopolis (le 25 septembre 1396), le voïévode de TransylvanieStybor de Styboricz revient en Valachie, assiège et fait capituler Vlad Ier dans la Cité de Dâm-boviţa, en l’emportant ensuite en Hongrie. Mircea Ier fut ainsi réinstallé sur le trône de la Va-lachie entière (DRH, D, tome I, p. 163, pp. 167-168).69 Ibidem, no. 108, pp. 177-178: «et nous, apprenant cette cruauté iniquité cruelle dudit Baye-zid, […] nous avons arraché, surtout, la cité de la Petite Nicopolis que nous évoquions, d’entreles mains de son armée».70 Lettre citée par J. Darrouzès, Regestes, tome I/6, no. 3011, p. 277.71 DRH, D, tome I, no. 105, p. 172.

Buda, où il signa un nouveau traité d’alliance entre Hongrie et Byzance72. Selon les termesappris par les Vénitiens, Sigismond s’est engagé à avoir concentrée au mois de mai surDanube «une puissante armée», capable d’atteindre le Bosphore en juin. Le roi hongroisprêtait aussi à Manuel II 30.000 ducats, avec pour tâche d’armer dix galères censées as-surer la navigation libre sur le Danube. On entrevoit donc le plan d’attaque de la croisadeen train de préparation: le Danube devait être reconquis et rouvert afin que l’armée chré-tienne puisse déferler vers les Détroits. C’est pour cela que la croisade de 1396 se dirigeavers Nicopolis.

Резиме

РАТНЕ ОПЕРАЦИЈЕ 1395. ГОДИНЕ ЗА КОНТРОЛУ ДОЊЕГ ДУНАВА

Током лета 1393. године, Бајазит је напао своје бугарске вазале, оптужујући их завезе са мађарским краљем Жигмундом, за које се не зна са сигурношћу да ли су заистапостојале. Он је заузео Трново и уништио тзв. Трновску Бугарску. Крајем те и почеткомнаредне године, он је почео да у Серу окупља своје балканске вазале, при чему је свако одњих добио одвојену наредбу да дође и није био обавештен о наредбама упућеним другима.Бајазитови мотиви нису најјаснији, али се сматра да је планирао да их све побије и преузмењихове земље. Не зна се са сигурношћу ко се све појавио у Серу, али извори помињувизантијског цара Манојла II, његовог синовца Јована VII, његовог брата морејског деспотаТеодора I, док се од српских вазала помињу кнез Стефан и Константин Драгаш.Када су севазали окупили, султан је издао наредбу да се сви они погубе, али Османлије у Серу нисуодмах извршиле његову заповест и он се на крају предомислио. Део вазала је отпуштенкући, док је са другим делом довршио освајање Тесалије и заузео Солун, 12.04. априла 1393.године.

Византинци су после овога прекинули све односе са Бајазитом, а он је, као одговорна то, започео блокаду Цариграда. Међу онима који се нису појавили у Серу, највероватнијесу били Вук Бранковић који је већ у јесен 1394. године отпочео са преговорима одепоновању свог блага у Дубровнику, као и Ђурађ II Страцимировић (1385—1403) који јепочетком 1394. године нудио Млечанима приморске градове (Скадар, Дриваст и друге) којеје претходно предао Османлијама. Са друге стране, његов рођак Константин Балшић је узпомоћ отоманских помоћних одреда, крајем 1394. године заузео Кроју, а затим и Дањ,поставши, у султаново име, господар локалних албанских великаша.

Бајазитов поход на Влашку, отпочео је у јесен 1394. године, када су се окупилењегове снаге, којима су се придружили и помоћни одреди дела српске властеле. Оне супрешле Дунав и ушле у Влашку, да би се 17.05.1395. године на Ровинама сукобиле савојском војводе Мирчете.

Победа влашког војводе, није нанела велике војне губитке Бајазитовим снагама,које су после битке заузеле Видин. Она је, међутим, имала велики моралан значај. О њој јемађарски краљ Жигмунд послао вести на запад, тако да је у Паризу одржана свечана службау част хришћанске победе. Он сам је непосредно после битке, одузео Османлијама МалиНикопољ. Све то, довело је до окупљања велике хришћанске војске (између 60.000 и 100.000људи) која је 1396. године прешла Дунав и заузела Видин, после чега се упутила каНикопољу, где је 25.09.1396. године, доживела велики пораз.



72 J. W. Barker, Manuel II Palaelogus (1391-1425). A Study in Late Byzantine Statesmanship,New Brunswick (N. J.), 1969, pp. 131-132.

Оливера Думић, БеоградГордан Бојковић, Параћин

ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ИСТОРИЈЕПАРАЋИНА

Сажетак: Премда један од највећих и најзначајнијих градова у долини ВеликеМораве, Параћин још увек није детаљно истражен нити се неко уопште детаљнијеупустио у писање његове историје. Стога смо у овом раду покушали да кажемо нештоо њему – и то од оснивања насеља Паракинов Брод, преко периода османске владавине,до коначног ослобођења града од османске власти и његовог припајања српској држави.

Кључне речи: Паракинов Брод, Лавра светог Атанасија, Деспотовина, паланкаПаракин, Параћин...

Како страни тако и наши историчари углавном проучавају престоне градове,значајна утврђења и локалитете који су имали посебан значај за српску привреду иекономију, док историчари уметности највише пажње посвећују величанственимкатедралним црквама и манастирима, најчешће занемарујујући мања насеља иутврђења као и мале али само наизглед безначајне сакралне објекте. Међутим, и тамања, наизглед незанимљива насеља и грађевине без неке посебне вредности честомогу да изненаде истраживаче открићима која бацају потпуно ново светло на некепериоде наше историје. Будући да је Поморавље још од античких времена ималонесумњив значај за народе који су ту боравили или бар само пролазили – коликозбог плодног тла толико и због бројних већих и мањих саобраћајница које су сеукрштале управо на том простору, пожелели смо да, колико је то у нашој моћи, бардонекле расветлимо историју једног од већих насељених места у долини ВеликеМораве – данашњег Параћина. Нимало лак задатак, узмемо ли у обзир чињеницуда је највећи део релативно оскудне документације о њему страдао приликомнебројених ратова – због чега смо, највероватније, међу сачуваним документимауспели да пронађемо само три повеље које се директно односе на средњевековниПараћин, и још неколико у којима се овај град тек спомиње или се на њега односеиндиректно. За османски период, пак, имамо нешто више података захваљујућиколико сачуваним дефтерима1 толико и белешкама путника са Запада, као изнаменитог османског путописца Евлије Челебија (Evliya Çelebi).


1 defter – ар. – свеска, попис, списак, бележница (Türkçe-rusça Sözlük, Moskоva 1977,213); у терминологији османске администрације су дефтером називане све званичнекњиге администрације и рачуноводства, записници и протоколи, као и сви појединачниакти који имају карактер списка, пописа или обрачуна; једини изузетак су судскипротоколи који су носили назив сиџил (Evlija Čelebi, PUTOPIS, Odlomci o jugoslovenskimzemljama, Sarajevo 1979, 608).

ПАРАКИНОВ БРОД

О самом настанку првог насеља на простору данашњег Параћина,историјском периоду у коме се то догодило као и о његовом тадашњем називунемамо поузданих података, премда су и археолошка истраживања и случајниналази становника и колекционара показали да је простор данашњег Параћина иоколине био насељен већ у праисторији, а потом и у римско доба и у византијскомпериоду. Плодно земљиште у области Поморавља и моравско–вардарскикомуникациони правац, један од најзначајнијих у овом делу Балкана, одувек супривлачили народе који су се бавили земљорадњом и трговином – али и освајаче ипљачкаше. Управо стога је на територији општине Параћин пронађен низархеолошких локалитета који се хронолошки могу датирати од праисторије допозног средњег века. Први од тих локалитета дуж римског Via militaris случајно јеоткривен још 1896. године приликом радова у винограду параћинског трговцаЂорђа Пешића, на Карађорђевом брду, али данас положај тог локалитета може дасе одреди само оквирно. Тада је пронађено 11 мермерних плочица са сценамаурађеним у високом рељефу; 10 плочица је проучио и каталошки обрадио Н. Вулић,док је преосталу плочицу са представом бога Митре тек 1973. године обрадила Љ.Зотовић у књизи “Митраизам на тлу Југославије”.2 На основу тог и неких каснијеоткривених локалитета можемо да закључимо да је на овом простору у добаРимљана постојало лечилиште и култно место, док пронађени артефакти из нештокаснијег периода указују и на присуство Ромеја, премда се још увек не зна нивеличина ни намена њиховог насеља. Ми смо, стога, овом приликом ипак одлучилида се усредсредимо на историју данашњег Параћина у средњем веку и у периодуосманске владавине за које постоји више података.

Почетком XIII века је на територијама око ушћа Западне у Јужну Мораву ина горњем току Велике Мораве успостављена српска територијална организација.Свети Сава у житију светог Симеона3 помиње жупе Реке, Ушка, Поморавље иЗагрлата, али је за нас овом приликом важна превасходно жупа Поморавље чије сугранице недавно утврђене. Она се крајем XII века пружала дуж десне обале ЈужнеМораве, од Велепољске реке на север, обухватајући делом и десну обалу ВеликеМораве, вероватно до Равног (Ћуприја), а у свој састав је укључивала и областиСмилис и Заструма, јужно од Параћина.4

У XIV и XV веку се на простору жупе Поморавље јављају и неке новетериторијално–управне целине. Једна од њих је Петрушко крајиште, потврђено ирелативно добро познато у нашој историографији,5 којим је почев од 1346. управљао

146 Оливера Думић, Гордан Бојковић


2 А. Срндаковић, Вотивне плочице из Параћина, Темнићски зборник књ. I, Београд-Параћин 2007, 95.3 Свети Сава, Житије Светог Симеона Немање, превод Л. Мирковић и Д. Богдановић,Стара Српска књижевност 2, Београд 1986, 97.4 С. Мишић, “Жупе Поморавље и Дубравица у средњем веку”, Делиград од устанка донезависности 1806–1876, Београд 2007, 1-3 (даље: С Мишић, Жупе Поморавље иДубравица); види и: С. Мишић, “Историјска географија у житијама Светог Саве иСветог Симеона”, Историја и традиција, Београд 1998 (у даљем тексту: С. Мишић,Историјска географија у житијама).5 Р. Михаљчић, Прилог српском дипломатару, даровнице властеоске породицеВукославић, Историјски гласник 1–2, Београд 1976, 99–106 (даље: Р. Михаљчић, Прилогсрпском дипломатару). О крајиштима уопште видети: М. Благојевић, Крајиштасредњовековне Србије од 1371. до 1459 године, Историјски гласник 1–2, Београд 1987,29–42; (даље: М. Благојевић, Крајишта средњовековне Србије.)

жупан Вукослав као крајишник и његови синови Држман (у монаштву Дионисије)и Цреп, крајишки војвода кнеза Лазара.6 Друга је Липовачко крајиште чије јепостојање недавно утврђено,7 а ослањало се углавном на тврђаве Сталаћ и Липоваци тврђаву и трг Болван.8 Да Болван није био само тврђава већ и солски трг јасно инедвосмислено сведочи повеља монахиње Евгеније (кнегиње Милице) са синовимаСтефаном и Вуком из 1395. године којом, поред других поклона, руском манастирусв. Пантелејмон на Светој Гори дарују петсто крушица соли од Болвана и двачовека. Ове две целине (крајишта) су штитиле Цариградски и Видински друм,путне правце ка истоку и југоистоку, чиме је успостављена контрола границе премаБугарској.

Трећа територијално–управна целина је Дубравица за коју знамо захваљујућиРаваничкој повељи и која је највероватније била жупа Петрушког крајишта, насталаунутрашњом колонизацијом током четрнаестог века.9 На јужном крају жупеДубравица налазио се Ражањ (односно, границе крајишта са центром у Липовцу иБолвану), док је Велика Морава била граница на западу. Дуж тока Велике Мораве,жупа Дубравица се на север простирала до Багрданског теснаца, нешто севернијеод Ћуприје, док је источну границу (према Петрушком и Липовачком крајишту)тешко одредити – као што ни граница Петрушког крајишта према западу и жупиДубравица није баш сасвим јасна. Извесно је само то да се ово крајиште нијепростирало до Велике Мораве.10

Паракинов Брод се налазио у саставу жупе Дубравица, на реци Црници, ипомиње се у три повеље.11 Прву је 1375. године издао светогорском манастиру Лаврасветог Атанасија крајишки војвода кнеза Лазара Цреп Вукославић. Вукославићи супотомци жупана Вукослава, петрушког крајишника цара Душана,12 а колики је угледуживао Цреп Вукославић најбоље сведочи податак да га је кнез Лазар у својим по-вељама називао братом.13 За Вукославиће, Држмана и Црепа је, иначе, везан и једи-нствен случај у нама познатој правној историји српског средњег века – спор браћеса Хиландаром за повраћај поседа који је том манастиру даровао њихов отац, жупанВукослав.14 Цреп је Лаври светог Атанасија, поред других поклона, 1375. године

ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ИСТОРИЈЕ ПАРАЋИНА 147


6 Р. Михаљчић, Прилог српском дипломатару, 100-101; М Благојевић, Крајиштасредњовековне Србије, 29–42.7 С. Мишић, Жупе Поморавље и Дубравица, 3.8 Ibid, 5. Види и: Архимандрит Леонид, Стара српска писма. Из руског манастира Св.Пантелејимона у Светој Гори, Гласник СУД 7/24, 1868, 273, као и С. Мишић, Болван усредњем веку, Караџић Н.С. 1, Алексинац 2009, 15–19.9 С. Мишић, Жупе Поморавље и Дубравица, 5. 10 Ibid, 7.11 Д. Анастасијевић, Српски архив Лавре атонске, Споменик СКА 56, СремскиКарловци 1922 (даље Д. Анастасијевић, Српски Архив). Ту се налазе све три повељекоје изричито помињу Параћин.12 Р. Михаљчић, Прилог српском дипломатару, 105. 13 Д. Анастасијевић, Српски архив Лавре Атонске, 9; М Благојевић, Крајиштасредњовековне Србије.14 А. Соловјев, Једно суђење из доба кнеза Лазара, Архив за правне и друштвене науке,књига XXXV, бр. 3 (март 1929), 188–197. Соловјев није објавио целу повељу, али јеосветлио правне аспекте овог суђења. О овој повељи кнеза Лазара види: Ф. Баришић,О повељама кнеза Лазара и патријарха Спиридона, Зборник филозофског факултета уБеограду XII–1, 1974, 363. О повељама властеоске породице Вукославић, види: Р.Михаљчић, Прилог српском дипломатару.

даровао и Паракинов Брод, насеље поред кога је постојао брод преко реке Црнице.15

Другу повељу је 1398. године манастиру свете Лавре издала монахињаЕвгенија како би отклонила забуну, јер је посед св. Лавре (трг Паракинов Брод) “унезнању” даровала духовнику Сисоју.16 У овој повељи су наведене међе села сатргом Паракинов Брод, онако како су их по њеној заповести умеђили извесниШишат и Зуб. Паракинов Брод је са стране Великог пута био опасан потоцима,студенцем, цером, слатином и шумом, па путем дуж Јелове Баре до Краљевог Брода;од Краљевог Брода атар иде ливадом до Блатног пута, а одатле скреће Трновимпутем. Тек Трновим путем атар улази у култивисано подручје где се помињу њивенеког Добрашина, па Првоша, затим Зубова њива, Прјиков виноград и Видојев лаз.17

Помињање потока, бара и шума указује нам на порекло имена жупеДубравица,18 а лаз тог Видоја сведочи о ширењу људске популације крчењемшумског тла.19 Постојање винограда сведочи да је процес култивисања земљиштапочео још раније, највероватније југоисточно и источно од самог насеља, дуж путака Петрусу, јер је винова лоза култура која тражи вишегодишње пољопривреднокултивисано тло (наиме, млад виноград, тек засађен, почиње да рађа тек трећегодине, а за заиста добар виноград са обилним и квалитетним родом је потребно јошмного година, чак деценија након тога). Овај податак нам може помоћи и уодређивању вероватне године настанка Паракиновог Брода. Наиме, помен виновелозе значи да вероватно постоји већ неколико генерација које се бавепољопривредом, не само на том месту већ и у његовој широј околини, што намвременску границу оснивања насеља помера бар на средину четрнаестог века,можда и нешто раније. Постојећи извори наводе да је жупан Вукослав као петрушкикрајишник, некако између 1346. и 1355. године, добио од Стефана ДушанаЛешјанску пустињу20 и да је основао више села и цркву у том крају, о чему сведочисачувана повеља цара Уроша од 15. октобра 1360. године где цар потврђује та селаи цркву као Вукослављев дар манастиру Хиландар.21

Међутим, значајна (премда још увек непотпуна) истраживања на комплексуЛешја која је обавио Б. Вуловић дала су веома занимљиве и потпуно неочекиванрезултате.22 Најпре, ово је несумњиво најстарија триконхална црква у Поморављусаграђена на култном месту две цркве из ранијег периода – а то значи даконтинуитет грађевинске делатности у Петрушкој области може да се прати и пре



15 Г. Бојковић, Параћин у средњем веку, Весник Војног музеја 37, Београд 2010, 141-147.16Д. Анастасијевић, Српски Архив, 10–11.17 Ibid, 10–1118 Лексикон Српског средњег века, (Дубрава), Београд 1999, 171 (С. Мишић), (даљеЛССВ).19 ЛССВ, (Лаз) 360 (Р. Михаљчић). Детаљније о пољопривреди и изразима везаним зању у средњевековној Србији види у: М. Благојевић, Земљорадња у средњовековнојСрбији, Београд 2004.20 Р. Михаљчић, Прилог српском дипломатару, 104; М. Благојевић, Крајиштасредњовековне Србије, 35.21 Р. Михаљчић, Прилог српском дипломатару, 101, М Благојевић, Крајиштасредњовековне Србије, 35; о манастирским поседима у овом крају уопште види: МБлагојевић, “Манастирски поседи Крушевачког краја”, Крушевац кроз векове, Крушевац1972, 29–34; (даље: М. Благојевић, Манастирски поседи).22 Археолошки записници са ових истраживања се чувају у Завичајном музеју Параћина.Б. Вуловић, Црква Св. Богородице у средњовековној Кулајни. Необјављени резултатиједног истраживања, Зборник за ликовне уметности МС 8, Нови Сад 1972, 387 – 398.

XII века. Најстарију архитектонску фазу представља једнобродна црква саполукружном олтарском апсидом на истоку и попречно постављеном припратом назападној страни23 која указује на старије култне концепте какви у XI векупреовлађују у Византији. У Србији се најближа аналогија може наћи у цркви званој“Велика Жупанија” у селу Жупањевцу код Рековца.24 Другу фазу представља цркварашког типа у облику слободног крста, са пространом олтарском апсидом која јеширока приближно колико и наос; њој најприближнија би била основа цркве уПридворици више Студенице.25 Занимљиво је да и у већ поменутом Жупањевцупостоји црква са сличном основом, у народу позната као “старија црква”;26

уобичајено је да се овај тип цркава датира у време Стефана Немање и СтефанаПрвовенчаног. Тек трећу фазу представља црква коју је наводно саградио жупан



23 Б. Вуловић, н. ч, 390, сл. 2.24 Да не би било забуне, свакако треба напоменути да су у селу Жупањевац постојале трицркве, премда није сигурно да су све три биле истовремено у функцији. Археолошкиспоменици и налазишта у Србији - II Централна Србија, Београд 1956.25 Б. Вуловић, н. ч, 390; А. Дероко, Монументална и декоративна архитектура усредњовековној Србији, Београд 1962, 46.26 Заправо, у народу постоји веровање да је ова црква старија само стога што је подимензијама мања од Велике Жупаније. Археолошки споменици и налазишта у Србији- II Централна Србија, Београд 1956.

Вукослав и о којој је у литератури већ довољно писано, па се овом приликом небисмо више задржавали на тој теми.27 Још занимљивије је то што су сондажнаиспитивања оближње некрополе показала да је она била у функцији углавном уXII, знатно мање у XIII веку, а да се сахрањивање на том локалитету прекида негдеу првој половини XIV века. Када је реч о покретном материјалу, на овом локалитету,поред накита, доминира углавном угарски новац из XIII века.

Паракинов Брод (односно, данашњи Параћин) је удаљен 11 км од села Лешјепа је лако могао да буде једно од оних места преко којих се учвршћивала српскавласт на овим просторима, а применом обрасца који нам је познат из теколонизације могли бисмо да претпоставимо да је између 1330. год и 1340. годинеово већ постало значајно насеље на оном делу Цариградског друма који је био подконтролом српске средњевековне државе.28 Сукоби око престола између краљеваМилутина и Драгутина свакако нису погодовали развоју места, као ни доцнијисукоби око наслеђа Милутиновог престола. Зато нам се чини вероватним да јеПаракинов Брод поново трајно насељен крајем треће деценије XIV века када су сеприлике у земљи смириле, а свакако до 1330. године. Ту годину сматрамо занајлогичнији terminus ante quem, јер је пре те године пажња српске државенајвероватније била усмерена на освојене крајеве Браничева и њихову заштиту, каои на расправе и сукобе са Бугарском29 који су кулминирали битком код Велбужда.Убрзо након 1330. године, српска политика се под Стефаном Душаном усредсређујена југ и ширење на рачун византијских територија, због чега долина Велике Моравенеће заокупљати озбиљнију пажњу све до распада Душанове државе после 1360.године. Па ипак, и упркос непостојању поузданих историјских извора,претпостављамо да је управо тај период био тежак за Паракинов Брод и читав овајкрај. Наиме, у широј околини Параћина је (додуше непотпуно) истраженодвадесетак средњевековних некропола на којима је сахрањивање вршено или од



27 Археолошки записници са ових истраживања се чувају у Завичајном музеју Параћина.Детаљно о архитектури цркве видети у: Р. Прокић, Средњовековна архитектураПетрушке области, 64 – 72; ту видети и старију литературу на ову тему.28 Паракин је име грчког порекла, што би могло да значи да је брод постојао још токомвизантијске власти, у XII веку, и да је био у власништву неког Грка по имену Паракин.29 Историја српског народа I, Београд 1981, 508 ( С. Ћирковић).

Друга архитектонска фаза манастира Лешје

XII до прве половине XIV века,30 или оддруге половине XIV века па до успо-стављања османске власти. Тачније, досада на овим просторима још није откри-вена некропола која има континуитет усахрањивању од времена Стефана Душа-на до кнеза Лазара. Од овог навода бисмоморали бар донекле да се оградимо затошто ни једна од тих некропола није у по-тпуности истражена – међутим, дваде-сетак (макар и непотпуно истражених)некропола ипак представља релевантанузорак који указује на чињеницу да је упрвој половини XIV века у широј околиниПараћина највероватније дошло до ве-ликог померања стано-вништва. По нама,за то постоје два могућа објашњења. Прво(и мање вероватно) јесте да је у времеСтефана Душана из неког разлога дошлодо планског пресељавања становништваса ових на неке друге просторе. Друга и

свакако вероватнија претпоставка јесте масовно исељавање и бекство становништвауслед епидемије куге која је некако у то време погодила и Србију – а колике су билењене размере најбоље говори чињеница да се и сам цар Стефан Душан привременосклонио на Свету Гору, у манастир Хиландар, чак водећи са собом и царицу Јелену.Смештен на размеђи неколико значајних саобраћајница и мноштва мањих путева,Паракинов Брод са широм околином се вероватно међу првима нашао на удару овепошасти која је ту свакако однела далеко већи број жртава него у мањеприступачним и од великих саобраћајница удаљенијим пределима. Стогапретпостављамо да су се многи управо у том периоду иселили из тог краја, и да сепоновно насељавање након епидемије одвијало релативно споро и дуго.

Постојање разгранате мреже путева у овом крају (од којих су тек некипоменути и у повељи кнегиње Милице) потврђују и истраживања музеја уПараћину,31 а логично је да је путна мрежа битан чинилац и предуслов привредногразвоја и урбанизације па њена развијеност говори о степену људске активности унеком крају и погодује даљем развоју трговине и занатства. ,,Велики пут“ је антички



30 Свакако треба напоменути да се две од споменутих некропола користе само досредине XIII века. Једна од њих, у Читлуку код Крушевца, спада међу оне ретке које суготово у потпуности истражене, па се са великом вероватноћом може закључити да јеуправо у том периоду прекинуто сахрањивање на тој локацији. Још занимљивије је тошто се обе ове некрополе (друга је код Старог Трстеника) налазе у долини ЗападнеМораве. Да ли њихово гашење може да се повеже са провалом Монгола која се догодилауправо средином XIII века?31 В. Вучковић, “Путна мрежа у петрушкој области у средњем веку”, Петрушка областу средњем веку, Параћин 1999, 87–101; овај рад даје преглед локалних путевасредњовековне Петрушке области, од којих неки воде и у Параћин. Трасе тих путевасу, нажалост, уништене комасацијом земљишта која је спроведена осамдесетих годинаXX века. Овом приликом желимо и да насрдачније захвалимо колегама из Параћинакоје су нас упознале са резултатима истраживања на терену.

Via militaris који је од Равног ишао на југ ка Паракиновом Броду и преко превојаМечка се спуштао у Алексиначку котлину, а затим продужавао ка Нишу.32 Другизначајан правац је водио од Паракиновог Брода источно ка Петрусу и даље, прекоЧестобродице, ка долини Тимока и ка Видину. Трећи важан путни правац јепосредно пратио ток Велике Мораве ка Сталаћу. Наравно, постојала је и разгранатамрежа локалних путева, а сви ови путеви су се стицали у Паракиновом Броду збогњеговог изузетног положаја на прелазу реке Црнице која се спушта са обронакаКучајских планина, пресецајући комуникационе правце великоморавске долине.Приликом заштитних археолошких радова вршених 1963–1965. године су на местусавременог Ауто-сервиса Космај, крај газа на Црници (више Српске фабрикестакла) нађени бројни уломци керамичког материјала из XII-XIV века,33 па бисмоможда управо ту могли да тражимо и зачетке насеља Паракинов Брод.34

Сасвим логично се намеће претпоставка да је Паракинов Брод био место какоме су гравитирала сва насеља из склопа поседа Лавре светог Атанасија, авероватно и остала села у околини. Деспот Стефан Лазаревић је својим даровима1407. и 1427. године такође увећао поседе овог светогорског манастира35 који је,тако, 1427. године поседовао и источни део некадашње Петрушке крајине – Горњаи Доња Петра, Буљане, Шалудовац, Горња Мутница, Извор са царином, Клачевица,Брница, Курилово и Вранково. Једини издвојени посед је Паракинов Брод, око двасата хода западно од ове релативно целовите метохије.36 Међутим, чини се да јеПаракинов Брод, највероватније баш захваљујући свом како географском тако истатусном положају, у великој мери избегао погубне последице османских провала1413. и 1427–1428. год.37

После 1428. године се читав метох Лавре св. Атанасија, заједно са тргомПаракинов Брод, нашао у поседу Османлија.38 Све до 1444. и обнављањаДеспотовине споразумом између деспота Ђурђа и султана Мурата II након Дугограта,39 Паракинов Брод је остао под османском влашћу – а управо за тај периодсрпско-угарско-турских сукоба постоје подаци да је локално хришћанскостановништво понекад чак претпостављало османску власт Угрима.40 Овај податакнам, заправо, делује прилично вероватно и логично јер су Османлије непосредно позаузимању неке територије, за разлику од већине освајача, поштовале затеченостање и још обезбеђивале мир и стабилност, па је овај крај (укључујући иПаракинов Брод) могао бар да живи и ради у миру.



32 К. Јиречек, “Војна цеста од Београда до Цариграда и Балкански кланци”, ЗборникКонстантина Јиречека 1, Београд 1959, 132–133. Г. Шкриванић, Путеви усредњовековној Србији, Београд 1974, 82.33 С. Ветнић, “Нови прилози о Петрусу”, Петрушка област у средњем веку, Параћин1999, 15. 34 Г. Бојковић, Параћин у средњем веку, Весник Војног музеја 37, Београд 2010, 141-147.35 Д. Анастасијевић, Српски архив Лавре Атонске, 11–15.36 М. Благојевић, Манастирски поседи, 33–42.37 С. Мишић, Поход султана Мусе на Деспотовину 1413. год. и источна српско-турскаграница, Историјски гласник 1–2, 1987, 77–88; М. Благојевић, Источна границадеспотовине од 1428. до 1439. године, Историјски гласник 1–2, Београд, 23–35, (даље:М. Благојевић, Источна граница деспотовине).38 М. Благојевић, Источна граница деспотовине, 26.39 Историја српског народа II, Београд 1981, 256–258 ( М. Спремић).40 М. Благојевић, Источна граница деспотовине, 25.

По обнављању Деспотовине 1444. године, Паракинов Брод је враћен у оквиредржаве Ђурђа Вуковића – тачније, у посед Лавре Светог Атанасија. Међутим, уследопште нестабилности која је тада владала, монасима је било и једноставније ибезбедније да добијају приходе у сребру него да се старају о удаљеном метоху унесигурној области; њихова упорна настојања су оставила трага у повељама из1407, 1414, 1427. и 1430. године.41 Због близине границе са османском државом,деспот Стефан је често морао да посегне у имунитетска права манастира, посебнокод скупљања војске, па су монаси инсистирали да се њихове обавезе јасно одреде;јасна је и тежња монаха да добију што више годишњих прихода у сребру како биредовно имали сигурне приходе, за разлику од прихода са земље којих често нијени било услед пустошења пограничних области. Коначно, 1452. године је ЂурађВуковић узео за себе Паракинов Брод и остала села која су углавном лежала у исто-чном делу некадашњег Петрушког крајишта, а заузврат дао св. Лаври приход од 120литара сребра годишње.42 У овој повељи деспота Ђурђа помиње се ,,трг Пара-кинса панађуром“, након чега се понаособ набрајају горе поменута села овог метоха.43

Шта је заправо подстакло развој трговине у Параћину управо у тешкимвременима сумрака српске средњовековне државе? Појави панађура у средњо-вековном Параћину свакако је помогло то што је насеље имало трг још од свог првогпомена 1375. године (вероватно и раније), а будући да је то био једини прелаз прекореке Црнице, у њему су се стицали како локални тако и они значајнији путеви.

Паракинов Брод је био једино манастирско насеље са сталним тргом у целомтом крају. Надирањем Османлија, светогорски манастири (па тако и Лавра СветогАтанасија) су губили своја богата имања и приходе на јужном делу балканскогполуострва. Зато су се све више окретали ка северу, где су Србијом и даљеуправљали хришћански владари који су се трудили да колико год је то могућепоштују њихова права. Тражећи начине да повећају своје смањене приходе монасису почели интензивно да подстичу трговину, а дуга традиција трга у ПаракиновомБроду, статус јединог трга у овом метоху, прелаз преко реке са раскрсницом путева,најмање тринаест манастира и келија као и пет утврђења и релативно заштићенположај начинили су од овог места сасвим логичан избор. Тако се и десило да јеизмеђу 1398. и 1452. године у Паракиновом Броду заживео панађур, и да се насељекао трг уздигло над околним местима.44

Нема сумње да је ово био крај који је свом господару доносио добре приходе– у прилог томе говори постојање панађура, брода, мимоходних царина и трга.45

Износ од 120 литара сребра годишње колико је манастир требало да добија у заменуза овај посед такође упућује на овакав закључак, премда не смемо да дозволимо данас можда и завара тако висок годишњи приход који је деспот Ђурађ доделиоманастиру јер је добро познато да је овај владар и иначе био врло дарежљив премамонасима и манастирима.46 У замену за овоземаљско благо, он није добио само



41 Д. Анастасијевић, Српски архив Лавре Атонске, 11–17.42 Д Анастасијевић, Српски архив Лавре Атонске, 15-16; М Благојевић, Манастирскипоседи, 43. 43 Ibid, 15–16.44 Г. Бојковић, Параћин у средњем веку, Весник Војног музеја 37, Београд 2010, 141-147.45 Д. Анастасијевић, Српски архив Лавре Атонске, 6–22; М. Благојевић, Манастирскипоседи, 46.46 О односу Ђурђа Бранковића према манастирима види: М. Спремић, Деспот Ђурађ ињегово доба, Београд 1994.

метох већ и помен за себе и своју породицу у молитвама монаха47 што је за по-божног средњовековног човека представљало далеко већу вредност. Код разма-трања евентуалне вредности метоха мора се узети у обзир да је он бар два пута,1413. и 1427–1428. године, пустошен провалама османске ордије, а вероватно нипролазак хришћанске војске 1444. није прошао без последица. О несигурности награници сведочи и то што је деспот Стефан Лазаревић почетком XV вeка у више на-врата морао да прикупља војску и међу становништвом метоха које је стога најве-роватније одлазило ка мирнијим и сигурнијим крајевима – а са опадањемстановништва су неминовно опадали и приходи, па верујемо да на основу свегашто смо овде навели не може ни приближно да се одреди стварна вредност приходаса овог поседа у време кад га је деспот Ђурађ преузео. Дакле, монаси су тражилида им се доделе сигурни приходу у сребру из веома практичних разлога, управостога што приходи од метоха више нису били извесни – а догађаји су ускоропоказали колико су страховања монаха Свете Лавре била оправдана, јер се изповеље писане 1456. године види да овај посед тада више није био у рукама деспотаЛазара Бранковића.48

PARAKIN PALANKASI(Паланка Паракин)

Када су Османлије напокон трајно заузеле долину Мораве и све док су српскеземље представљале војну крајину, до оснивања Будимског ејалета, најважнијетврђаве на том простору су били Београд и Смедерево, док су у том истом периодунајважнији фортификацијски објекти у Помора в љу били Баточина, Ћуприја,Јагодина, Параћин, Ражањ, Алексинац и Крушевац.49 Игром случаја, за периодосманске владавине (све до формирања аустријске Краљевине Србије у чији јесастав ушао и Параћин) имамо нешто више података o Параћину него засредњевековни Паракинов Брод, захваљујући колико сачуваним османским



47 Д. Анастасијевић, Српски архив Лавре Атонске, 15.48 Д. Анастасијевић, Српски архив Лавре Атонске, 16.49 О. Dumić, Osmansko vojno uređenje u centralnom Pomoravlju u XVI veku, Расински анали1, Крушевац 2003, 125.

Поглед на Петрус

дефтерима толико и белешкама путника који су пролазили овим крајем. За нашеисторичаре су свакако најзанимљивији најстарији дефтери настали непосредно подоласку Османлија који углавном приказују затечено стање и тако се надовезују насрпске изворе из средњег века, каткад их и допуњујући и појашњавајући. Међутим,дефтери првенствено указују на стање привреде и демографска кретања, док се ообичајима и начину живота из њих мало тога може да сазна; уосталом, то и нијеспадало у дужности и обавезе пописивача. Белешке путника са Запада донеклепопуњавају ту празнину, али им углавном треба приступати са извесном резервом– колико због њиховог непознавања терена и становништва толико и збогнеразумевања православног наслеђа Балкана и обичаја и схватања муслимана, алии многих предрасуда и често унапред створеног мишљења са којим су долазили.Стога су за изучавање наших крајева у доба османске владавине незаобилазне ибелешке османског путописца Евлије Челебија (Evliya Çelebi); знаменити а задугопотпуно заборављени османски путописац Евлија ибн Дервиш Мехмед Зили(Evliya ibn Derviş Me h med Zilli),50 познатији као Евлија Челеби51 или Евлија Ефенди,сачувао је у својој збирци путописа Сејахатнаме (Seyâhatnâme – књига опутовањима, путопис) мноштво записа са својих путовања по страним земљамакоји су, упркос неким својим недостацима и непрецизностима, још увек однепроцењиве вредности за нашу историографију. “Seyâhatnâme” је настала сре-дином XVII века, па самим тим бележи стање које је путописац затекао у српскимземљама у том периоду, мада садржи и неке податке из ранијег периода које је Евли-ја чуо од локалног становништва; тешко је рећи колико су ти подаци поуздани са на-учне тачке гледишта, као што је понекад недовољно поуздано и оно што је он самзаписао јер су Османлије, као и сви источњаци, често били склони преувеличавањуи улепшавању података; од укупно 10 дебелих свезака “Seyâhatnâme”, за нас сунајзанимљивији V и VI том у којима се углавном говори о нашим крајевима. ЕвлијаЧелеби је био типично чедо XVII века, доба у коме Османско Царство постепенопочиње да тоне у декаденцију и полако али сигурно губи своју моћ, па је управотакво стање и забележио током својих бројних путовања. Изданак имућне и угледнепородице, Евлија је стекао изврсно образовање52 које му је омогућило да боље



50 Тако јасно стоји на више места у Евлијином путопису, премда на насловним странамапрвих штампа них примерака његовог де ла стоји име Еvliya Mehmed Zilli ibn Derviş,како су раније писали и многи турски и западни научници. О њему можете детаљниједа се информишете у уводном тексту и коментарима Хазима Шабановића у књизи EvlijaČelebi, Putopis - Odlomci o jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979, као и у радовимаГлише Елезовића: Из путописа Евлије Челебије, Београд 1949; Евлија Челебија оСкопљу, Зборник за историју Јужне Србије и суседних области књ. I, 1936, 311-325;Евлија Челебија (светски путник и путописац), Српски књижевни гласник – новасерија, 1931, XXXIV/7, 515-528 и Два турска плана Београда, Београдске општинскеновине, 1/3 за 1937, 64-68 и 4/6 за 1937, 250-252.51 Челеби, челебија – т. çelebi – васпитан, уљудан, деликатан, преfињен човек; господин,особа племенитог порекла; то је била и титула владарских синова (принчева), али ипоглавара чувених дервишких редова Бекташија и Мевлевија. (Türkçe-rusça sözlük,Moskova 1977, 178; REDHOUSE Türkçe-ingilizce sözlük, Istanbul 1981, 246). Опширнијео томе видети у: F. Nametak, “Traktat o izrazu “čelebi” Hasana Kafi Pruščaka i kasnijaupotreba te riječi”, Anali Gazi Husrev-begove biblioteke, knjiga II–III, Sarajevo 1974, 33-40.52 Поред мектеба и седам година медресе, Евлија је пуних 11 година учио код дворскогимама Евлије Мехмед–ефендије од кога је научио напамет Kуран (Kur’ân) и његовоправилно рецитовање на 7 арапских дијалеката; тако је постао хафиз (hâfiz), што је међумуслиманима особито уважавано звање јер указује на велику ученост особе која га достигне.

разуме и друге народе и њихове обичаје, притом остављајући будућим покољењимаи западном свету и једно сликовито сведочанство о томе како је Запад изгледаовиђен очима Османлија и муслимана уопште.53

Сви ови ипак оскудни извори нису довољни да нам ближе и детаљнијеприкажу судбину Паракиновог Брода у периоду након успостављања османскевласти. Много тога још увек је у домену вероватног и нагађања, међутим, његовпређашњи статус трга са панађуром и велике раскрснице значајних саобраћајницасе највероватније није одвећ променио јер је управо такав Паракинов Брод доносиознатне приходе и самим тим ишао у прилог интересима Османлија – али немасумње да је након учвршћивања османске власти ипак донекле изгубио на значајујер је почетком XVI века (1516. године) имао само 22 хришћанске и 1 муслиманскукућу, као и 4 неожењена. Тек у време султана Сулејмана Законодавца Паракиндоживљава процват и препород, па седамдесетих година тог века има 66муслиманских кућа и џемат54 цигана, њих 7 (хришћана и муслимана), а тада је, посвему судећи, постао и паланка.

Паланке55 су економична и јефтина пољска утврђења подизана на пажљивоизабраним местима, па их зато у XVI и XVII веку углавном срећемо на територијиданашње Мађарске, Румуније, Војводине, Србије, Украјине и Молдавије, а особитомного их је било дуж Цариградског друма, на потезу Будим–Пирот.56 Истини завољу, ова врста фортификацијских објеката ни у ком случају није искључиво изумосманског архитектонског и фортификацијског генија, јер су слична утврђења одслабог материјала постојала одвајкада. Међутим, османско утврђење типа паланкеводи порекло од још једноставнијих пољских утврђења насталих у најранијемпериоду државе Османовића, иначе познатих као “хавале” (havale),57 која су сеуглавном користила током дужих опсада утврђених градова; како наводи османскиисторичар Ашикпашазаде,58 утврђења типа хавале су први пут коришћена приликомопсаде Бурсе. Премда тачне карактеристике хавале још увек нису довољноистражене и познате, изгледа да су биле довољно јаке да пруже заклон и уточиштегарнизону, а неки османски извори чак тврде да су постојале и монтажне,полуготове конструкције које су посебни радници који су увек пратили војскуприликом похода на лицу места без по муке, брзо спајали и усправљали, правећитако утврђење које је, по потреби, могло да има и угаоне “куле”, неретко испуњенекаменом ради веће стабилности и чврстине. У сваком случају, османске паланке субиле утврђења која су се релативно лако, брзо и јефтино подизала од приручног



53 Детаљније о овоме видети у: Robert Dankoff, An Ottoman mentality – The World of EvliyaÇelebi, Brill – Leiden - Boston 2006.54 џемат – а. – cemâat – група, заједница, верска заједница, маса, насеље (Türkçe-rusçasözlük, Moskova 1977, 147; REDHOUSE Türkçe-ingilizce sözlük, Istanbul 1981, 220;F.Devellioğlu, Osmanlıca-türkçe lûgat, Yenişehir-Ankara 1982, 162).55 Palanka – (мађ.) – паланка, утврђење од слабог материјала – дрвета, земље илићерпича; редут (Türkçe-Rusça Sözlük, Moskova 1977, 709; REDHOUSE Türkçe-ingilizcesözlük, Istanbul 1981, 915).56 Олга Зиројевић, Турско војно уређење у Србији 1459-1683, Београд 1974, 107.57 Burcu Özgüven, “The Palanka: A characteristic Building Type of the Ottoman FortificationNetwork in Hungary” у: Proseedings of the 11th International Congress of the Turkish Art No.

34, Utrecht 2001, 1-5. 58 “… gördü ki bu hisar [Bursa] savaşla alınmaz. Buna sabır gerek. Hisara havaleler yapmayakoyuldu. Kaplıca tarafına bir hisar yaptı. Bir havale de sağ tarafına yaptı. Bu hisarı bir yıldayaptı. Hisardan [Bursa] dişarı bir kafir parmağını bile çıkartmaz oldu.“ (Цитирано понаведеном раду B. Özgüven, 2.)

материјала а, у случају потребе, без претераног жаљења и напуштала. Њиховнајозбиљнији недостатак је био тај што их је ваљало поправљати или потпунообнављати сваких 10-15 година.59 У сваком случају, изградња оваквог фортифи-кацијског објекта са војном посадом на месту данашњег Параћина указује начињеницу да је насеље имало одређен значај за османску државу, мада је тешко сасигурношћу рећи када је утврђење тачно саграђено. О. Зиројевић сматра да јепаланка у Параћину подигнута тек у XVII веку (али свакако пре 1628. године), и даје спаљена 1695. године.60 Међутим, како је паланка утврда од слабог материјалакоја изискује редовно одржавање, можемо да кажемо да је засигурно об нављанапре 1561. го ди не када је ум ро њен обновитељ Рус тем -паша – а то нас наводи назакључак да је ипак подигнута у XVI веку.

Путујући, дакле, Поморављем, Евлија Челеби је обишао и Паракин61 за којије написао да припада румелијском ејалету, а сазидао га је “српски краљ Рожо“.62 Поњеговим записима, била је то тешко приступачна и утврђена паланка правоугаоногоблика, опсега 800 корака; будући да је током времена доста пропала, Сулејман–ханов везир је обновио и изградио. Премда Евлија не наводи о ком је везиру реч,претпостављамо да је у питању Рустем–паша Опуковић, везир и човек од поверењаСулејмана Законодавца (а истовремено и муж његове једине кћери Михримах), јернаш путописац у даљем тексту наводи да је “у малој вароши на јужној страниутврде Рустем–паша саградио велики хан63 и око 150 војничких кућа”. Преко рекеЦрнице су постојали дрвени мостови, а насеље је красио и велики каравансарај.64 Међутим,о самом животу у насељу и његовом статусу (село, касаба или нешто треће) знамовеома мало. Паланка је имала свог заповедника, диздара, и посаду од 40 војника,џебехане65 и неколико шахи–топова;66 по Евлијиним речима, био је то важан град нацарском друму који је био легло хајдука и разбојника, па су ноћни чувари чувалистражу на смену, а свако вече је свирала и војна музика. Евлија даље наводи да јемајка султана Гази Сулејман–хана у исто време саградила у Паракину џамију, докје извесни Крушевљанин по имену Кинали–заде (Kinalî–zâde) саградио и један малихамам; његове су задужбине били још и виногради, баште и двадесет дућана.

Нашу пажњу је посебно привукла чињеница да је управо у том периоду, завладавине Сулејмана Законодавца, на двору завладало толико интересовање за једнускромну паланку у Поморављу – његов везир и зет је обновио паланку и у вароши



59 О. Думић, “Османске фортификације – чардаци, куле и оџаци” у: Браничево уисторији Србије, (ed. Д. Алексић), Пожаревац–Београд 2008, 235; О. Зиројевић, Турсковојно уређење у Србији 1459-1683, Београд 1974, 107.60 О. Зиројевић, Турско војно уређење у Србији 1459-1683, Београд 1974, 153.61 Евлија Челеби, н. д, 65-67.62 Евлија Челеби, н. д, 65-67. Уз ову Евлијину тврдњу, преводилац Хазим Шабановић једао и своје тумачење да је име Рожо највероватније искварен изговор од Лазо-Ла зар.63 хан – п. – hân – свратиште, крчма, коначиште (Türkçe-rusça sözlük, Moskova 1977, 147;REDHOUSE Türkçe-ingilizce sözlük, Istanbul 1981, 445; F. Devellioğlu, Osmanlıca-türkçelûgat, Yenişehir-Ankara 1982, 386).64 каравансарај – п. - kârvân–serây – велико свратиште за смештај путника, каравана,трговаца, њихове робе и товарних животиња (Türkçe-rusça sözlük, Moskova 1977, 534;REDHOUSE Türkçe-ingilizce sözlük, Istanbul 1981, 612; F. Devellioğlu, Osmanlıca-türkçelûgat, Yenişehir-Ankara 1982, 590).65 џебехане – п. – cebe-hâne – складиште оружја и муниције, арсенал (Türkçe-rusça sözlük,Moskova 1977, 146; REDHOUSE Türkçe-ingilizce sözlük, Istanbul 1981, 218; F. Devellioğlu,Osmanlıca-türkçe lûgat, Yenişehir-Ankara 1982, 157).66 шахи–топ – велики зарбезен (врста топов широке примене).

саградио неке зграде које су побољшале квалитет живота и рада у Параћину, каковојницима који су сачињавали посаду тако и осталим становницима, док јесултанова мајка саградила у граду џамију.67 Постоји ли за то неко логично иприхватљиво објашњење? Ако је утврда била у рушевном стању, свакако је требалода буде обновљена – али зашто је једна султа н–валиде68 одлучила да управо туподигне себи вакуф–џамију поред толико других градова и утвр ђења, далеко већихи значајнијих за Царевину? Силни султан је могао да гради џамије, мостове и другезадужбине и вакуфе где год му се прох те – али је истовремено добро позната ињегова изузетна везаност за мајку којој је испуњавао све жеље и, неуобичајено замуслиманске обичаје и однос према женама уопште, искрено уважавао њеномишљење.

Ко је, дакле, била та тајанствена султанија–мајка и откуд толико њенозанимање за Поморавље? Према изворима на које се позива Радован Самарџић,мајка најславнијег султана из куће Османа била је кћер кримског кана МенгелиГираја, по мајци черкеске крви, и звала се Хафса; пo Хазиму Шабановићу, осталиподаци су исти али се за султан–валиде каже да се звала Ајша.69 Међутим, из њеневакуфнаме70 у Караман Хисару се види да она себе назива Ајше бинт–и Абдалах(Ayşe bint-i Abdallâh), на основу чега бисмо могли са великом вероватноћом датврдимо да је хришћанског порекла,71 што нас опет враћа на народна предања да јеГази Сулејман–хан био син Српкиње (тим пре што су многи оновремениисторичари забележили да је султан течно говорио српски језик). Ђакомо ди ПjетроЛукари (Giacomo di Pietro Luccari), истори чар и дипломата из поро ди цедубровачких покли сара који су често путовали у Турску и били добро упознати сазбивањима на двору, такође наводи да је султанија мајка била хришћанског поре к -ла – из, како он каже, “града Зворника у Босни”.72 Међутим, тешко је беспо го ворноприхватити ову његову твр д њу јер тада султанија не би зидала спомен–џамије поСрбији и Поморављу већ, што је много вероватније, у Зворнику и Босни. Стогапретпостављамо да је у питању Лукаријева непрецизност и неспоразум, односно,лоше тумачење малобројних и ретких доступних података (јер је живот жена ухарему, па чак и султани ја, био обавијен велом тајне) – а Лукари је, захваљујућидубровачким трговачким караванима који су туда пролазили, знао за планинуЈагодња код Зворника, док је мало вероватно да је уопште и чуо за Јагодину у



67 По другим, званичним турским подацима, џамију је саградио сам султан СулејманВеличанствени – што у принципу не искључује могућност да је то задужбина његовемајке. О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683), ЗборникИМС 7, 1970, 158-159; О. Зиројевић, Турско војно уређење у Србији 1459-1683, Београд1974, 153.68 Султан–валиде – султанија–мајка, заправо мајка султана на власти; у неким периодимаосман ске историје је имала и ве о ма значајну улогу на двору и велики утицај на владара.69 Sicill-i osmanî I, 49; Enzyklopadie des Islam IV, 565.70 Вакуф је задужбина, разна покретна и непокретна имовина чији су приходи завештаниза одржавање и рад религиозних и просветних установа или у друге добротворне сврхе.Вакуф-нама (или вакфија) је документ о оснивању задужбине и састављала се уприсуству кадије који ју је уводио у свој регистар, а султан потом потврђивао. 71 Наиме, било је уобичајено да хришћани који су тек прешли на ислам свом новом,муслиманском имену додају (као неку врсту презимена) још и ibn-i (или bint-i) Abdallâh– што би се могло превести као син (или кћер) раба Божјега. Стога нас и њено име Ayşebint-i Abdallâh такође наводи на претпоставку да је заиста била хришћанског порекла. 72 Giacomo di Pietro Luccari, Copioso ristretto do gli annali di Rausa, libri quatro, Venetia1605, 133-134.

Поморављу; такође не смемо да занемаримо ни податак да се зворнички санџакграничио са крушевачким. Без обзира на све, Дубровчанин у својим белешкама овладавини Сулејмана I (“Regna Suliman, ilquale nacque d’una donna Slaua”) дословнонаводи следеће: “Questo Principe nacque d’unna donna di Suonik Citta in Bosna, e nondi Huma figliuola di Mechmet Ré de’Tartari mogle di Selim, comme molti hanno scritto”.Дакле, Лукари изричито тврди да Сулејман није био Селимов син из брака сататарском принцезом (по имену Хума), што највероватније значи да је мајкаСулејмана Законодавца могла да буде само нека од жена из Селимовог харема, једнаод његових миљеница. Због свега тога нам се намеће претпоставка да је Ајшавероватно била порек лом из Јагодине (или неког оближ њег мањег места) и да је изнајранијег детињства или из породичних предања сачувала успомену на име тог,како тврде турски извори, веома лепог и уређеног градића, можда чак и најлепшегу целом Поморављу. Стога је сасвим могуће, чак вероватно, да је султанијаискористила прилику када је њен зет обнављао Паракин, утврду у њеном завичају,да ту себи сагради спомен–џамију. Савремени турски извори, међутим, наводе њеноиме као Ајше Хафса Султан (Ayşe Hafsa Sultan) – тако бар данас пише на њеномпортрету за који није лично позирала већ га је, по причи и сећању оних који суимали прилику да је виде и разговарају са њом (што и није било одвећ тешко јер она,за разлику од других муслиманки које су по правилу носиле фереџу, није покривалалице) насликао нама непознати европски сликар. Овај портрет (на коме је султанијаприказана, управо као и на бисти у Маниси, са типично европејским цртама лица)потврђује приче европских амбасадора да је мајка Сулејмана Законодавца чак и узрелим годинама била изванредно лепа жена – што посредно само потврђује нашупретпоставку да је била хришћанског и европског порекла; наиме, ма колико лепабила у очима источњака, тешко да би једна косоока татарска принцеза са Кримазадовољавала естетске стандарде Европљана оног времена. Неки савремени турскиисторичари тврде да се звала Ајше Хафса и да је рођена у Кримском каганату каокћер кримског кана Менгели Гираја, што је нама ипак тешко да усвојимо имајућиу виду већ наведене податке. Зааааправо, није нам баш сасвим јасан овакав ставтурских научника – да ли је у питању ослањање искључиво на османске изворе,недовољно и непотпуно познавање европске литературе и извора из временаСулејмана I или само неприхватање претпоставке да најславнији од свих владараиз куће Османа није био син принцезе, муслиманке и законите султанове жене већобичне хришћанске робињице – али смо, заузврат, спремни да прихватимо њиховетврдње да је рођена 1479. године, да је Сулејмана родила 6. новембра 1494. годинеу Трабзону и да је након њега са Селимом I имала и три кћери – Хатиџе, Фатму иХафсу. Умрла је у марту 1534. године у Истанбулу и сахрањена у маузолејусазиданом крај џамије Селима I, уз зид окренут ка кибли.73 Маузолеј је тешкооштећен у земљотресу 1884. године, па је то данас далеко скромнија грађевина негоу време када је настала. Занимљиво је и то да је она прва жена у историји ОсманскогЦарства која је понела титулу султан–валиде и да је управо она, од Сулејмановогдоласка на власт па све до своје смрти, била друга личност у држави по моћи иутицају, одмах иза султана, што је у потпуној супротности са исламским обичајимаи традиционалним положајем жене у исламу.



73 кибла – а. – kıble – страна на коју се муслимани окрећу током молитве (у правцу Меке)(REDHOUSE Türkçe-ingilizce sözlük, Istanbul 1981, 648; F. Devellioğlu, Osmanlıca-türkçelûgat, Yenişehir-Ankara 1982, 616).



Портрет Ајше Хафсе Султан Биста султан валиде у Маниси

План спомен комплекса који је султан валида Ајша саградила у Маниси

Коначно, мислимо да свакакотреба рећи да спомен–џамија у Пара-ћину није једина задужбина ове по многочему изузетне жене. Она је за собомоставила бројне задужбине широм Ца-рства, од којих је можда најпознатија инајзанимљивија она у Маниси,74 граду закоји је султан–валиде била емотивновезана јер је ту провела 7 веома срећнихгодина (1513–1520) док је Сулејман I тустоловао владајући околном територијому складу са обичајима, као и свинаследници престола (şahzâde) пре њега.Овај комплекс се састоји од прелепеџамије, основне школе и медресе, хама-ма и азила за умоболне, а по свему суде-ћи га је сазидао мимар Синан, можданајславнији и најбољи османски архи-текта. Стога бисмо могли да се вратимона нашу основну тему – да ли је и какомогуће да је та и таква жена без икаквогразлога сазидала себи спомен–џамију уједном удаљеном крају Царства са којимније имала никакве везе и није била зањега ничим везана?75

Паракин је недуго након обновепрерастао у кадилук о чему Евлија ништа не говори, мада је само две године прењега истим путем прошао Кикле и поменуо постојање једног кадије у Параћину, докдруги извори наводе још и податак да је “град Паракин“ имао и своју епархију.76

У периоду од 1718. до 1739. године, Параћин је ушао у састав аустријскеКраљевине Србије, а граница између аустријске и османске државе налазила сеуправо на простору између Ражња и Параћина. Као највеће насеље наЦариградском друму према граници, Параћин је добио контумац (карантин) ицарину, као и капетанат са хајдуцима. Да бисмо избегли сваку могућу забуну, рећићемо да је, премда израз “хајдук” (haydut) и у српском и у турском језику има истозначење – побуњеник, бунтовник, одметник – у овом случају то био званичан називза припаднике српске милиције који су давали посаду за чардаке и људство запограничне патроле.

Како је, након османског освајања, временом постепено дошло до значајнихдемографских промена, у самом Параћину је постепено опадао број хришћанскихдомова у корист све већег броја муслимана, док су се хришћани иселили у околнасела где су се углавном бавили земљорадњом. Стога су у вароши од верских



74 Султанова мајка је била емотивно везана за Манису у којој је живела са сином који јевладао том облашћу од 1513. до 1520. године. 75 У сваком случају, чак и да је параћинску џамију (како то неки извори тврде) сазидаосам султан а не његова мајка, то не мења суштину ове наше приче о заинтересованостицеле владарске породице за Параћин и Поморавље. 76 О епископији у Параћину детаљно видети у: Р. Тричковић, Српска црква у XVII веку,Глас САНУ CCCXX, Београд 1980, 107–118, 150 и 154.

Насловна страна Лукаријеве књиге

објеката остале само џамије и месџиди,77 а прва црква у Параћину се помиње текза време аустријске владавине овим крајевима, након Пожаревачког мира. ЕксархМаксим Радковић је у лето 1733. године обавио визитацију цркава у Београдскојмитрополији, па је том приликом обишао и параћинску цркву, храм светогАтанасија, и забележио да је црква била зидана од ћерпича и покривена црепом,док је олтар био од дрвених дасака и у њему дрвена трпеза78 “и покров на трапезиод картуна; чирака79 од туча два; антими(н)с80 госп. митрополита Мојсија; олтар(имејет) свода; потир81 и дискос82 и звездица83 и кашика не имејет, од тенећета,84

и дарци85 од мусуда црвена.”86 Покретну имовину цркве су сачињавали још и



77 месџид – а. – mescid – мала, локална богомоља (у махали) у којој се, по правилу, нечита хутба (свечана подневна молитва петком) (Türkçe-rusça sözlük, Moskova 1977, 619;REDHOUSE Türkçe-ingilizce sözlük, Istanbul 1981, 761; F. Devellioğlu, Osmanlıca-türkçelûgat, Yenişehir-Ankara 1982, 747). 78 престо – часна трпеза, четвороугаони сто постављен на 4 стуба, смештен у срединуолтара (као његов најважнији део) и намењен за служење евхаристије (приношењежртве тела и крви Христове које се врши на божанственој литургији, а зарад отпуштањагрехова упокојених и прочишћења живих); престо се прекрива двема одеждама – доња(срачица) симболизује плаштаницу којом је тело Исусово било омотано приликомсахране, а горња (индитија) је по материјалу и боји једнака свештеничкој ризи; самосвештена лица имају право да дотакну престо. (Речник православља, Нови Сад 2002,180, 70).79 чирак – п. çırağ, çirağ – свећа, свећњак (Türkçe-rusça sözlük, Moskova 1977, 188;REDHOUSE Türkçe-ingilizce sözlük, Istanbul 1981, 252, 256).80 Антимис, антиминс – код источних хришћана је то освећено четвороугаоно платно накоме се може вршити богослужење и које замењује престо (часну трпезу); у њега сеушивају честице светих моштију, а на њему се представља полагање Христа у гроб.Има их покретних (у привременим црквама) и непокретних. Симболизује платно у којеје било умотано мртво тело Христово, и првобитно је прављен од лана, а касније одсвиле; стари и похабани антиминси се одлажу у ризницу и замењују новим. (Речникправославља, Нови Сад 2002, 14; С. Душанић, Музеј СПЦ, Београд 2008, 166).81 путир – гр. ποτήρ – златна или сребрна чаша за причест. (М. Вујаклија, Лексиконстраних речи и израза, Београд 1954, 796); причесна чаша, чаша са стопом, најчешћеод позлаћеног сребра, у којој се на светој литургији уноси и освећује вино помешано саводом у свету крв Христову (Речник православља, Нови Сад 2002, 14; С. Душанић, МузејСПЦ, Београд 2008, 169).82 дискос – гр. – тањирић украшен ликом детета Исуса Христа, са посебним постољем,на коме стоји путир или друге црквене утвари; у различито време литургије означаваили вертеп (јасле у којима се Исус родио) или гроб у коме почива његово страдалнотело. (М. Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Београд 1954, 238, Речникправославља, Нови Сад 2002, 65).83 звездица – саставни део црквеног сасуда који се ставља на дискос, преко Агнеца исветих дарова, како се не би померили када се преко њих ставља воздух. (С. Душанић,Музеј СПЦ, Београд 2008, 167).84 тенећа, тенећка, тенећак – пер. tеnéke – бели лим, калајни лист (Türkçe-rusça sözlük,Moskova 1977, 848; REDHOUSE Türkçe-ingilizce sözlük, Istanbul 1981, 1140).85 дарак (за путир) – тканина у облику крста којом се прекрива дискос и путир (С.Душанић, Музеј СПЦ, Београд 2008, 166).86 Максим Радковић је обишао Параћин 12/23. августа 1733. године. Г. Витковић,Извештај написао Максим Радковић ексарх београдске митрополије, Гласник СУД 56,Београд 1884, 123 и 168; Н. Ђокић, Љ. Поповић, Браничевска епархија у првој половиниXIX века, Пожаревац 2005, 153.

“одежда свилена једна, једна од мусула црвена, стиар87 од свиле један; епетрахил88

од свиле жуте један; наруквице89 од свиле жуте једне. С поља икона са стране пошест и двери старе и кандила од меди пет; на предверији завеса од картуна;полијелеј90 од туча, који прима свешти дванајест”; књига је било мало, само“октојих, петогласник, један тестаменат московски”.91 Женска припрата је ималаукупно седам икона – по три са сваке стране и једну спреда. Крстионице није билопа у цркви није могло да се врши миропомазаније; уместо крстионице је при зидунаправљен мали “долап” у коме су се крстила деца. Црква је била неосвећена алије имала два звона. Настала је преправком џамије,92 и готово је извесно да је речуправо о спомен– џамији мајке Сулејмана Законодавца.

У Параћину су живела два свештеника, Петар и Стефан, али је Стефанкасније, из нама непознатих разлога, побегао у Турску са породицом. Обасвештеника су се и зађаконили и запопили исте године.93 Петар је опслуживао селаПараћин (28 хлебова), Видово (13 хлебова), Мириловац (12 хлеба), Плана (9 хлеба)и Мало Видово (13 хлебова) – укупно 75 хлебова (домова). Припадао му је и Сталаћ,али њега није опслуживао јер је био исувише далеко.94

Максим Радковић је сматрао да Параћин треба да има два свештеника, као ида треба освештати цркву у Великој Мутници и ту поставити трећег свештеника.95

Архиепископ и митрополит Викентије Јовановић је 12/23. августа 1733. годинепосетио шанац Параћин да би, у складу са тефтером ексарха Максима Ратковића,обишао пописане цркве и том приликом је закључио да је стање у параћинскојцркви углавном онако како је и ексарх забележио. Тако је још увек стајало висококамене минаре покривено оловом о коме су висила три мала звона, а порта је билаограђена храстовим кољем. На порти и на цркви су постојала по једна врата. Унутарцркве су се налазили обични, прости столови, патос од широких цигли је биопокварен док је олтар био од нових дрвених дасака. У једном углу цркве су биленаслагане ћерамиде, па је ексарх затражио од свештеника да их изнесе и очисти



87 стихар – гр. – свештеничка одора са дугим рукавима која води порекло одстарозаветног хитона (Речник православља, Нови Сад 2002, 216); светла, најчешће беладоња одежда дуга до земље коју приликом богослужења облаче сва три свештена чина,али и помоћници – чтеци (С. Душанић, Музеј СПЦ, Београд 2008, 30).88 епитрахиљ – део свештеничке одежде без кога јереј не сме да врши службу; носи сеиспод ризе – ставља се око врата и спушта се на доле. (Речник православља, Нови Сад2002, 71). Црквена одежда свештеника и архијереја која се ставља око врата и сеже доногу. То је, заправо, спојен ђаконски орар и симболизује уже којим је Исус Христосвезан када је вођен Понтију Пилату. (С. Душанић, Музеј СПЦ, Београд 2008, 26).89 наруквице – део богослужбне одеће и стежу рукав стихара на ручним зглобовима;носе га сва три свештена чина, а симболизује везане руке Исуса Христа када су гаводили Понтију Пилату. (С. Душанић, Музеј СПЦ, Београд 2008, 28).90 Полијелеј је многосвећник украшен иконама и орнаметима окачен о свод храма накоме се пале свеће прииђликом свечаних богослужења. (С. Душанић, Музеј СПЦ,Београд 2008, 29).91 Г. Витковић, н. ч, 123 и 169; Н. Ђокић, Љ. Поповић, н. д, 153-154.92 Г. Витковић, н. ч, 169; Н. Ђокић, Љ. Поповић, н. д, 154.93 Петар је учио најпре код неког Гаврила зографа из Рисна а затим је у Раваници коддаскала Стефана учио још годину дана. На крају је учио у Сремским Карловцима накончега се оженио и запопио. Г. Витковић, н. ч, 124, 125 и 169; Н. Ђокић, Љ. Поповић, н. д2005, 154.94 Г. Витковић, н. ч, 169 и 127.95 Г. Витковић, н. ч, 169; Н. Ђокић, Љ. Поповић, н. д, 154.

цркву, као и да се направи права крстионица у коју би дете могло да се потопи (јерцрква још увек није имала крстионицу већ су деца крштена у некој врсти “долапа”при једном зиду). Испред икона и припрате су била потребна два свећњака, испредолтара нису постојале двери, а осам престоних икона је било неопходно поправитијер су онако старе и оштећене представљале “бесчестије слави божијој”. Требалоје направити и нови архијерејски сто који би, како то правила налажу, био виши оддругих, а цркви је био неопходан и нови олтар као и нови дрвени крст на часнојтрпези. Неопходни су били и појас за службу, боља умиваоница и проскомидија,96

затим “саксија” за ватру и окропац – па чак и један сандук, док је изнад светих дверитребало поставити крст. Ексарх је још захтевао и да се цела црква изнутра поправии унутрашњи зидови окрече, да би тек после тога црква могла да се освети. Наконпрегледа цркве, извршио је и ексамен параћинског свештеника Петра.97

Свештеник поп Петар Јовановић, је био родом од Колашина, из села Милоја,а рођен је око 1707. године јер је 1734. године имао 27 година. Учио је књигу коднеког Гаврила Зографа из Рисна и код њега је проучио псалтир, затим је коддаскала98 Стефана у Раваници годину дана читао Октоих и, напокон, 9 месеци јеучио код Максима Суворова у Карловцима. Владика Николај Димитријевић га је1729. године у Београду рукоположио у чин ђакона, а само месец дана касније га је,по одобрењу митрополита Мојсија, владика Максим Несторовић рукоположио учин свештеника. Још месец дана се у Београду обучавао за свештеника, након чегаје упућен на парохију (али без синђелије). Исповедао се духовнику Арсенију“Свето-Павлцу”, последњи пут о Успенију 1732. године. “Летургију појет, правилодержит, синћелију не имајет.” Од књига, поп Петар је 1733. године имао “полуставмосковски, Псалтир московски; летургију московску; десетословије московско”.Служио је и при параћинској и при великомутничкој цркви.99 Следеће, 1734. године,Петар је имао одежду од белог платна, епитрахиљ свилен и крст светогорски. Нијеимао стихар, а од књига је поседовао Тестамент московски, Полустав московски,Десетословије, Буквар мали, Требник московски и Литургију српску. Добро јечитао, али није знао добро да поје. Наизуст је знао све тајне црквене као и њиховеформе. Имао је два ожењена брата и два сина, једног од четири и једног од годинудана. Поседовао је и новосаграђену кућу коју је добро одржавао као и 150 оваца, 5волова, 4 краве, 4 коња и кола. Те године му је духовник био Данило витовнички кодкога се исповеио 1733. године, за шта је имао и цедужицу.100

Други параћински свештеник те 1734. године је био јереј Стефан Марковићрођен у селу Кулашину близу Пећи око 1709. године (1734. године је имао 25година). Учио је књигу у Раваници код даскала Стефана, а негде око 1731. годинега је темишварски владика рукоположио за ђакона и свештеника, али није имаосинђелију. Осредње је читао али уопште није знао да поје. Није познавао све тајнецркве а још мање нихове форме. Није имао црквене одежде (осим епитахиља), одкњига је поседовао само Требник московски, а имао је и крст од дрвета светогорског.Имао је свој дом у Горњој Мутници па је молио да га поставе при тамошњој цркви.Са њим су, поред попадије, живела и његова два такође ожењена брата са којима је



96 проскомидија (принос) – посебно удубљено место у северном делу олтара које служиза припремање светих дарова. (С. Душанић, Музеј СПЦ, Београд 2008, 29). 97 Г. Витковић, н. ч, 123-124.98 Даскал – гр. – учитељ 99 Г. Витковић, н. ч, 168-169; Д. Руварац, Митрополија Београдска око 1735. године,Споменик XLII, Београд 1905, 106.100 Д. Руварац, н. ч, 106.

заједнички поседовао 30 говеда, 6 коња, 300 оваца и 30 свиња.101

При параћинској парохији су у то време постојале још две цркве – мутничкаи сталаћка. У Великој Мутници је постојала црква Свете Тројице саграђена одкамена, покривена шиндром; није била окречена и није имала свод.102 У Сталаћу је,пак, постојала стара, оронула црква којој се ни храм није знао.

Ексарх пожаревачки је обишао параћинску цркву још два пута, 1734. и 1735.године, о чему су сачувани подаци. 1734. године је записао да је црква још увекбила неосвештана, али се по благослову митрополита Мојсеја Петровића служилалитургија на велике празнике (а понекад и недељом). Црква је била покривенаћерамидом, а на врху крова је био постављен дрвени крст. Цела порта је билаограћена шанцем и кољем, а као звоник је служило високо камено минаре на комесу била три звона – велико, средње и мало.103 Олтар је био изведен од дасака, надсветом трпезом није било свода а трпеза је била на дрвеном стубу на коме је стајаладаска. Постојала су 3 покрова од чита и 3 од белог беза. Антиминс је биомитрополита Мојсеја Петровића. Мошти светих су се држале у кутији на часнојтрпези на којој су се налазила још и два свећњака од туча као и српска Литургија.Проскомидија је била од дасака, на два дрвена стуба, а покров је био од чита. Путири дискос су били од лима, звездица од меди, стари дарци од црвеног мусула,ложица104 од калаја. Постојало је и копље – нож.105 “Темно” је било преграђенодаскама, а двери су имале само завесу од чита. У “мушкој” цркви су биле 8 великихи 11 малих икона као и 6 кандила од туча. Испод икона је била завеса од старог читаа изнад икона је чит био прибијен ексерима за темно. Испред икона су била двадрвена свећњака као и два велика свећњака од туча. Црква је имала и великиархијерејски сто и још 15 других столова. Припрата је од “мушке” цркве билаодвојена даскама и у њој су се налазиле две иконе. Крстионице није било, већ је уједном зиду био усечен прозор и у њему су крштена деца. Занимљиво је да се уцркви још увек налазио турски чардак са кога се клања хоџа и да он још увек нијебио изнет из цркве, упркос митрополитовом захтеву да се то уради. Црква јебила патосана циглом, а свод је био од дасака. Постојала су двоја врата предкојима су били доксати.106 Поред црквене одежде и стихара од нове дамаскесвиле, била је ту и једна одежда од белог платна и једна од мусула, а обаепитрахиља су била од свиле. Поред још неких свилених предмета постојала јеи половна оругва од црвеног мусула.107 Од књига је црква имала Октоих српски,Триод постни московски, Тестамент московски, Општак, Октоих, Псалтир иАпостол грчки.108 У време визитације 1734. године“син црквени” је већ десетгодина био Михаил Грк који је непосредно пре ексарховог доласка побегао,предавши 30 форинти другом “сину црквеном” Стојану Московићу кога јеексарх поставио за епитропа.109



101 Д. Руварац, н. ч, 106.102 Детаљније у: Г. Витковић, н. ч, 170.103 Д. Руварац, н. ч, 105-106.104 Ложица је кашика – у овом случају, кашичица којом се захвата вино приликомпричешћивања.105 Копље је метални ножић начињен у виду копља како би својим обликом посећао настрадање Христово; држаља копља с завршава крстом. (С. Душанић, Музеј СПЦ,Београд 2008, 27).106 “турски доксати” како стоји у визитацији из 1735. године. Д. Руварац, н. ч, 117.107 Д. Руварац, Митрополија Београдска око 1735. године, Споменик XLII, Београд 1905, 105.108 Д. Руварац, н. ч, 106.109 Д. Руварац, н. ч, 106.

Занимљиво је да је приликом визитације 1735. године ексарх забележио да јехрам цркве Свети Атанасије и Кирил, док других битних разлика у односу напретходну визитацију није било па се стога и нећемо даље задржавати на овој.110

Требало би свакако да кажемо нешто и парохији која је припадалапараћинској цркви. У таксилима од 17/28. фебруара 1733. и 30. децембра 1734/10.јануара 1735. године се наводе подаци о овој парохији који су идентични у обаслучаја – парохија има једну цркву, два свештеника (Петар и Стефан) и следећасела: Параћин (33 хлеба), Мириловац (12 хлебова), Видово (11 хлебова), ДоњаМутница (15 хлебова), Горња Мутница (18 хлебова), Плана (10 хлебова), Кречбинац(6 хлебова), Видово (10 хлебова), Сталаћ (10 хлебова) и Грменовац (10 хлебова),укупно 135 хлебова.111 Занимљиво је да ексарх Максим Ратковић за исту ту 1733.годину даје нешто другачије податке. По њему, параћинска парохија је обухваталасела Параћин (28 домова), Малу (Доњу) Мутницу (18 домова), Велику (Горњу)Мутницу (32 дома), Плану (9 хлебова), Мириловицу (12 дома), Доње Видово (11дома) и Горње Видово (13 домова) – укупно 123 дома.112

Када су Османлије вратиле у Параћин, цркву су поново претворили уџамију – а изгледа да су у међуврему саградили (или обновили) и још једну, паје у време ослобођења 1833. године Параћин имао две џамије али није уопштеимао цркву,113 коју ће добити нешто касније, убрзо по припајању Србији.

Summary

CONTRIBUTION TO THE HISTORY STUDY OF PARAĆIN

Paraćin was founded as Parakinov Brod (Parakins Ford), in proces of innercollonisation in Serbian medieval state. It was founded betwen years 1295–1330, on crossingriver Crnica. Before year 1375. it has become a family haritage of Crep Vukoslavić. He giveit to monastery Lavra of Sent (St) Atanasije on Mount Atos. Parakinov brod was trg,mercantiling setllement. New monastery gains made by despot Stefan Lazarević transformeParaćin into kind of centar of this area. Numerous fortres and other monasteries in surroundingarea of town increase its security. Monks of Seint Lavra use this adventages and founded thepanađur (fair), betwen year 1398–1452. It was very important for them to increase theirincome, because Turks had token away from them reach lendholds on south of Balkanpeninsula. In the year 1452. despot Đurađ Branković gave 120 litres of silver per year tomonastery St. Lavra, in excange for this metoh. In that, last mentioning of Parakinov brod inmiddle ages, it is put ahead of other vilages, and is known as town with panađur. Four yearslater, 1456, despot Lazar Branković admits that whole this area is no more in his possesion.

When the Ottomans finally captured permanently Paracin, he is (despite the demo-graphic changes) have kept the status of the square with the village fair. The place is experi-enced significant changes in the sixteenth century when the most likely to become palankawith the military crew, a special improvement noted during the reign of Suleiman the Lawgiverand when the Sultan's son of low - Palank’s restored in the town and built a number of build-ings, while the sultan's mother built the mosque. So much interest in the entire royal familyfor a small Palanka in the Morava leads us to think that maybe there is some truth in the storiesof contemporaries, especially the Europeans, that the mother is the most famous Ottoman sul-tan was originally a Christian, and it is from these parts. Austrians in the eighteenth centurymosque turned into a church, but the Ottomans later, on his return, once again turned into amosque. Paracin his first church received only in the nineteenth century, after the liberationfrom the Turks and acquisitions in Serbia.



110 Д. Руварац, н. ч, 118.111 Д. Руварац, н. ч, 129-130.112 Г. Витковић, н. ч, 287.113 Параћинци су у то време за своју цркву сматрали манастир Светa Петкa.

Марија ВушковићБеоград

ЖЕНСКО МОНАШТВО УСРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ

Апстракт: У раду се обрађује појава и историја женског монаштва усредњовековној Србији. Споменуте су најпознатије монахиње из тог периода као иманастири са монахињама.

Кључне речи: монахиње, монаштво, средњовековна Србија, манастири

Један према другом јединство и љубав у миру чувајући проводите, једнидруге распаљујући срдачном мишљу, једни друге утврђујући, поучавајући молећисе, трпећи, разумевајући једни друге на подстицање љубави и добрих дела, ипросто рећи, на све што је добро, што је спасоносно, што је врлина, што јепохвала, старајући се да испуните колико је могуће.1

У хришћанству се калуђерице јављају кад и калуђери. Својимбогоугодним животом и манастирским установама истичу се почетком четвртогвека у Египту, у време живота и деловања Пахомија Великог. У доба настанкаПахомијевог манастира, није било цркава под окриљем манастира, јер монасинису вршили никакву свету тајну у цркви, ни црквене обреде ван ње, већ су семолили Богу и подвизавали у својим ћелијама, као што су то чинила њиховастарија браћа по пустињама и пећинама. Напослетку, кад су се сабрали уманастире почели су се учити и усавршавати у знањима, нарочито у разумевањуСветог писма. Како је монашка скромност и ученост благотворно утицала наочување јеванђеоске истине и ширење хришћанске вере, епископи су почели дахиротонишу монахе за јерођаконе, а ове за јеромонахе, односно свештенике.Током петог века почеле су се подизати цркве по манастирима, јер је већ билодоста свештеника који су могли да врше литургију и друга чинодејства у цркви.Када су се почеле подизати цркве и у женским манастирима, тада су епископиодређивали по једног свештеника за вршење службе, јутарње и вечерње уцркви. Када би свештеник завршио своју дужност у цркви, убрзо би се удаљаваоиз женског манастира.

У Србији, до краја 9. века није било услова за монашки живот,изузимајући обалу Јадранског мора. У јужне и источне српске земље, монаштвоје дошло из Бугарске и из Цариграда. Бугарски владар Михаило Борис (889-907) први је владар који је на себе навукао монашку ризу, такође је и први светацбугарске цркве.2 Повољно време за оснивање манастира била је владавинадинастије Комнина (1081-1185), али иницијатива за подизање манастира нијепотицала само од византијске владарске куће – поглавито су манастире


1 Свети Сава, Студенички типик, Цароставник манастира Студенице, Београд 1994,89.2 В. Марковић, Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији, СремскиКарловци, 1920, 5; (даље: В. Марковић, Православно монаштво).

оснивали представници цркве, охридски архиепископ, диајцезални епископи.Почетком владавине Немањића, упоредо са политичким и културним

развијањем Србије и јачањем религиозног живота у народу, почело јеинтезивније оснивање манастира и напредовање монаштва. Краљеви и царевинемањићке лозе су у европској историји међу онима који су највише сазидалихришћанских задужбина. На стотине, што до данас сачуваних цркава, штохрамова у развалинама, налази се на српском тлу дубоко оданом Христу. Великанаклоност Немањића према монаштву и цркви у опште одразила се повољнона развијање манастирских институција. Мотив за подизање манастира била јепобожност, једна од карактерних црта немањићке династије. Стицање права напомен у време богослужења, као средство за спасење душе ктитора, био јеглавни мотив ктиторства немањићке Србије.3 Страх од Страшног суда једно јеод главних осећања људи средњег века – обузети бригом како да спасу својудушу владари и властела су богато обдаривали манастире, а народ усрдно молиоБогу под окриљем православног храма.

Постојали су и други разлози због којих су владари и великоименитавластела подизали манастире. Ако је Богу требало захвалити за какву ратнупобеду или оздрављење, за спас од какве напасти или невоље, или послезаветовања ради ослобођења од какве несреће. Један од важних разлога био јерелигиозно-политичке природе, да се народ привуче и одржи у вери.Монументална светилишта била су и гробница владара.

У похвали св. Симеону, Доментијан истиче је Немања научио своју отаџбинуправој вери искоренивши јеретичку и многобожачку превару по целоме свомеотачаству.4 Прва Немањина задужбина, коју је подигао, између 1159. и 1166.године, био је женски манастир Свете Богородице у Топлици, код Куршумлије, и уњему је, заједно са женом Аном, установио збор црница (калуђерица).5 Потом јесвоју задужбину поверио жени Ани, да се она стара о сваком манастирском послу.Сава помиње још један женски манастир Свете Богородице у Расу, као Немањинузадужбина и, где се, по замонашењу, повукла његова жена.

Краљ Милутин је владар који је подигао и обновио највећи број цркаваи манастира. Он је умео да увиди велики значај цркве у тадашњем свету и дањен утицај још више оснажи величанственим сакралним грађевинама. Сањеговом владавином настаје време највећег напредовања српског монаштва.

Да је у Србији било калуђерица и женских манастира током средњег векавиди се и по томе што је сама реч- калуђерица остала сачувана у називима местаили локалитета. Близу Београда налази се село Калуђерица, у чијем се атаруналазио топоним црквиште који указује на то да је ту некад била црква. Уразрушеној тврђави, од које се данас познају само зидине, код града Вучитрнапостојао је топоним под именом Девојачки манастир.6 Место или селоКалуђерица помиње се, између 1293. и 1302. године, коју краљ Милутин дајеманастиру Хиландару.7 И у повељи краља Душана Хиландару, 1332. године,којом манастиру потврђује цркву у Штипу са селима што је приложио


168 Марија Вушковић

3 С. Троицки, Ктиторско право у Византији и у Немањићкој Србији, Глас CLXVIII СКА,Београд 1935, 121-122.4 Доментијан, Живот Св. Саве и Св. Симеона, превео Л. Мирковић, Београд 1938, 240.5 Исто; В. Марковић, Православно монаштво, 59; М. Пурковић, Принцезе из кућеНемањића, Београд 1996, 9.6 М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, Глас СКА LXXX, 1909, (155-257), 168.7 F. Miklosich, Monumenta Serbica, Vinnae 1858, 63.

протосеваст Хреља, помиње се ова Калуђерица.8

Велики и богати манастири били су веома насељени. Станаре у манастиримаСрби су звали или грчким речима- монах, калуђер, или старословенским називима-инок (усамљеник) или чрнци, црнци, црнице, по њиховој црној одори. Онајмушкарац или жена који би ступили у манастир и обукли црно анђеоско одело,променили би име, напустили своју породицу и све красоте овог живота, одрекавшисе и сваког приватног имања.9 Начин живота у манастиру звао се киновија(општежитије). Достојанственици у једној манастирској заједници били су:старешина који се звао игуман, његов заменик иконом, башта (отац), клисијарх,дохијар (подрумар), трпезар, парамонар (црквени надзорник).10 Дужност грађананебеског Јерусалима беху ћутање, понизност, умереност, пост и бдење. Монаси имонахиње уздржавали су се од брачних и сексуалних односа, од поседовањанепокретне или покретне имовине. Две основне активности монашког живота јесу– молитва и рад. Сава Немањић је српско монаштво уобличио византијским,односно светогорским обрасцима, створивши тако модел монашког живљења којије почивао на уравнотеженом односу између општежића и усамљеништва.11 Првисрпски светитељ монашки живот је прописао типицима, од којих је Студеничкитипик, сачињен 1208. године, постао прототип за организацију свих манастира усредњовековној Србији.12

У црквеном клиру, установа ђаконица је старија по времену, а различитапо смеру и служби од калуђерица. Постојала је од почетка хришћанства до 8.века. У источној православној цркви ишчезла је током 12. века. Ђаконице су насамом почетку хришћанства, упоредо са презвитерима и ђаконима, постојале иприбрајале се црквеним достојанствима.13 Када је реч о овој служби жена у ранојхришћанској заједници, од великог је значаја извештај римског историчараПлинија Млађег (62-114.г.), који је почетком другог века био царски намеснику Витинији крај Црног мора. У писму цару Трајану, историчар Плиније наводида су се међу неким оптуженим хришћанкама у његовој провинцији нашле идве ђаконице.

Ове жене које су се посвећивале Богу, да очувају девојаштво, да се неудају до смрти, већ да послуже цркви колико могу, становале су и живеле кодсвојих родитеља, али су се о њиховом образовању и моралу бринули епископии цркве којима припадају. У својој 25 години живота девојка се сматраласпремном, духовно и физички, за ђаконицу. Тада би јој епископ давао нарочитухаљину, сличну оној хаљини коју су носиле калуђерице. У чин ђаконицеепископ је производи по 40 години живота. Тако су и удовице хиротонисане,али само оне које су се једном удавале и кад доживе 60 година старости.14


ЖЕНСКО МОНАШТВО У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ 169

8 Споменик III, 269 Р.М. Грујић, Промена имена при монашењу код средовеквних Срба, Гласник скопскогнаучног друштва, одел. друштвених наука, књ. XI, Скопље 1932, 239-240.10 К. Јиречек, Ј. Радонић, Историја Срба 2, Београд 1952, 272.11 Ђ. Слијепчевић, Историја српске православне цркве, књ.1, Београд 1991, 202-214;ЛССВ, Монаштво (Р. Поповић), Београд 1999, 417-418.12 В. Ћоровић, Списи Светога Саве, Београд 1928, 76-79; Списи Светог Саве и СтеванаПрвовенчаног, прев. Л. Мирковић, Београд 1939, 25-107; Свети Сава, Студеничкитипик, Цароставник манастира Студенице. Правила монашког живота одређенаСтуденичким типиком важила су и за женске манастире.13 М.В. Веселиновић, Српске калуђерице,160, 162.14 Исто, 160.

Начин хиротонисања жене у чин ђаконице изгледао је приближно овако:по читању нарочите молитве, епископ би изабраној жени ставио на вратђаконску порамницу (орар), која се укрштала на леђима, а чија су оба крајависила на грудима. Ђаконица се одликовала у цркви тиме што ју је епископпричешћивао одмах после ђакона, и тада јој предавао путир који је она полагалана свету трпезу. Када свештеник крсти жену или девојку, тада ђакон, узсвештеника, помаже светим миром само чело жене. По обављеној дужности,свештеник и ђакон се помере да би ђаконица, као женска страна, помазалаостало тело крштене женске особе. Ђаконице су стајале на црквеним вратимагде су улазиле и излазиле жене.15 Њихова значајнија улога била је та што суслободно улазиле у женске школе и тамо проповедале јеванђеље и божију реч.Проповедале су хришћанску доктрину и међу женама и породицаманекрштених.

Ступање жена у монашки чин називало се постриг. Жену у чин монахиње(калуђерице) производио је лично епископ, док мушкарца у чин монахахиротонише јеромонах или архимандрит с благословом епископа.16 Удовице истарије девојке по изјављеним тврдим жељама могле су се одмах произвести умонахињу, док је са младим девојкама поступак био нешто другачији. Девојкесу се прво облачиле у монашко, црно одело и називала се искушеница, да би сепостепено навикавала на монашки живот и искушавала саму себе: да се њендух и тело навикну на смерност, благост и покорност; да се одрекне свиховоземаљских благодети и жеља које младост, као таква, намеће. Тек када седовољно навикне на живот по строгим монашким правилима и поново изјависвоју жељу, уз тврд завет да ће до своје смрти живети у девичанском положају,тада је приводе епископу за благослов и постриг.

Калуђерице не прилазе жртвенику (проскомидији) у олтару, нити су окосвештеника кад овај врши богослужење, него се моле Богу у цркви као и другехришћанке, али при томе, оне које знају читати, за певаницом читају и појуцрквене песме на вечерње и јутрење и на литургији. Монахиње су, дакле, у чинукао и монаси. Разлика је у томе што монаси могу улазити у олтар и да послужесвештенику при жртвенику, а калуђерице то не чине; и што монаси могу читатисве песме и молитве за певаницом, а калуђерице не.17

У својим манастирима монахиње су живеле по неколико десетина, а увећим манастирима и преко педесет монахиња под непосредном управом својихигуманија, а под врховним надзором епархијских епископа. Живеле су уопштежитију, и по истим правилима као што су живели монаси по мушкимманастирима, осим што су два јеромонаха морали бити ушкопљеници.18 На тоупућује постојање типика за женске манастире у Византији који су преузимании примењивани у Србији, Студенички типик и члан 17 Душановог Законика,који каже да калуђери и калуђерице који се пострижу а живе по својим кућама,да се изгнају и да живе по манастирима.19 Само су владарке монахиње моглеживети у својим засебним задужбинама, па и у дворцима са својом послугом идворкињама, нарочито ако су водиле и државну политику, као: краљица и



15 Исто, 161.16 Свети Сава, Студенички типик, 50; М.В. Веселиновић, Српске калуђерице ,159.17 М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 159-160.18 К. Јиречек, Историја Срба 2, 273; О монашкој заједници уопште види: Д. Поповић,Б. Ђукић, Живот у монашкој заједници, Приватни живот у српским земљама средњегвека, Београд 2004, 525-549.

монахиња Јелена, царица Јелена-монахиња Евгенија, књегиња Милица-монахиња Евгенија.

Игуманија је била старешина манастира и његовог властелинства, сашироким договорностима, задужењима и обавезама. Она је морала битиличност највећег моралног и духовног ауторитета; морала је бити питана иобавештена о свим активностима које се одвијају у манастиру. Сама, или удоговору са сестринством, именовала је и постављала остале манастирскезваничнике. Вршила је процену при примању нових чланова у монашкузаједницу, а давала отпуст онима који су одлазили. Надзирала је радове напоседима манастира, набавку хране и осталих манастирских потрепштина (уљаи свећа), као и ручни рад сестара. Монахиње су поштовале игуманију иодносиле се према њој са потпуном послушношћу и страхопоштовањем, док јеигуманија према њима требала да се односи са пуно љубави, разумевања иродитељске бриге.

У манастирској цркви се служило, са малим прекидима, по читав дан ичитаву ноћ. Молитве, певање песама и метанисање били су распоређени посатима. Свечано звоњење позивало је јутром на литургију, а ударцима чекића подугачкој дасци или малој плочи од бакра (било, клепало) позивало се на часове.Служило се двоструко вечерње (вечерња и повечерница), за тим полуноћница,на коју су мноахиње, пробуђене клепалом, одлазиле свечано у цркву, држећи урукама запаљене воштанице. После тога, праскозорје, држано је јутрење.20

За заједничком трпезом, на коју је монахиње позивало нарочито клепало(тропезно), монахиње су јеле, уз молитву Богу, слушајући за време оброкацрквене текстове. У манастирима се није јело месо, него само риба и зеље, снешто мало вина. За време поста јело се поврће кувано у води, без уља и масти.За време обедовања строго је било забрањено говорити и додавати једно другомхрану или прибор за ручавање.21

У прве велике постове, у први дан, то јест у понедељак прве недеље, нитисе бринемо за трпезу и јело, а у остале дане ове недеље треба се бринути и отрпези и о јелу. Они који хоће штогод да окусе, дати им хлеба и сочиваквашеног или воћа вареног, а вина да не узимају никако.22

Манастири су великодушно примали госте и тада је економ куваоразличита јела која су укључивала и месо, под надзором игуманије. Исто сепрактиковало и у случају да је у манастиру било болесних особа, због саставанемоћног њиховог тела.23 Болеснице су лежале у посебним ћелијама и крај себесу имале работницу која им је помагала у свему. Игуманија је свесрднообилазила болесне сестре и свакој доносила потребно. А сестре које су билекаквом болешћу погођене нису се смеле распустити тражећи сувишно штоникад нису ни чуле, ни виделе ни окусиле, већ нека се уздрже и смерне буду,задовољне оним само чему је врме и што је могуће манастиру донети, то даим се донесе.24 Сваки вид извољевања био је недозвољен, те се и у болестиживело смерно и како приличи монахињама.



19 Н. Радојчић, Законик цара Стефана Душана, Београд 1960, 46, 93.20 Свети Сава, Студенички типик; К. Јиречек, Ј. Радонић, Историја Срба 2, 272-273.21 Свети Сава, Студенички типик, 60-62.22 Исто, 63.23 Исто, 103.24 Исто, 125.

Помоћ сиромашним и убогим људима умножавала је спасење. Манастирису имали гостионицу где се сиротињи, немоћнима или странцима давао оброк:хлеб, сочиво и вино, све што је претекло од монашке трпезе: а ово треба одуздржљивости ваше да буде, а ако није могуће, а оно нека од сувишка буде. ИБогу је мило ако је могуће.25 Монахиње су одевале и обувале, наге и босе, својомстаром обућом и одећом, али не лично, већ је то радила искључиво игуманија.

Сав иметак свештених сасуда, икона, завеса и књига морао је бити неи-змењен, односно није се могао износити из манастира и цркве, позајмљивати,узимати од другог. То се могло чинити само из оправданих разлога, ако се дого-ди пожар или земљотрес, и то по договору игуманије и свих старијих сестара.

Према легенди, прва српска калуђерица била је Теодора, односнокњегиња Косара, ћерка цара Самуила, која се помиње 1015. године у свомженском манастиру Свете Марија близу Скадарског језера. Косара је биласупруга зетског кнеза Владимира (Светог Јована Елбасанског).26 У својојпрестоници Крајини, до Скадра, она је подигла цркву Пречисту и око њесазидала манастир за калуђерице. Крајина је некада била краљевски град у комесу живели Владимир и Косара, а сада је мало село у близини Бара. У томманастиру сахрањен је њен муж.

У половини 11. и почетком 12. века помињу се у Летопису попаДукљанина: монахиња Маргарита, жена зетског кнеза Стефана ВојиславаДрагомировића, која се покалуђерила после смрти свог мужа око 1051. године,или после погибије синова Гојислава и Предимира, и монахиња Бела, женаПрокла Казарице, ћерка Тихославе сестре краља Доброслава II, која је ступилау монашки чин 1114. године.27

То су калуђерице које се помињу пре доласка Стефана Немање на власт,односно пре 1196. године када је Немањина супруга Ана ступила у калуђерицекао монахиња Анастасија. Почев од Ане и друге српске владарке добиле сумонашки чин: после смрти својих мужева због туге или да спрече могућностпоновне удаје, или несрећне судбине у браку, било из своје властите жеље.

Монахиња Анастасија, жена великог жупана Немање (1166-1196),закалуђерила се 25. марта 1196. године.28 Становала је у Немањиној и својојзадужбини манастиру Свете Богородице у Топлици и до краја живота билаигуманија тог манастира. Како пише Доментијан, писац 13. века, Немања и Анасу се замонашили истог дана. У манастиру Студеници, у Немањиној цркви, иданас се види лик монахиње Анастасије. Родитељи су своје ћерке научилисветим књигама и благим обичајима, а једна њихова ћерка (Ефимија) никад сеније удавала, већ се замонашила. Сахрањена је поред мајке, монахињеАнастасије, у Студеници.29

Монахиња краљица Јелена, жена краља Уроша I (1243-1276), мајкакраља Драгутина и краља Милутина, ступила је у монашки живот око 1276.године, када је њен муж предао престо сину Драгутину. Тада се и Урош



25 Исто, 119.26 Ф. Шишић, Летопис попа Дукљанина, Београд-Загреб 1928, 66-67, 69, 71, 321, 446;М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 169-171.27 Ф. Шишић, Летопис попа Дукљанина, 321, 446; М.В. Веселиновић, Српскекалуђерице, 174-175.28 Доментијан, Живот Светог Симеона и Светог Саве, 44-45; Теодосије, Живот СветогСаве, ред. Д. Богдановић, Београд 1990, 39, 235.29 М. Пурковић, Принцезе из куће Немањића, 13.

замонашио, добивши монашко име Симеон. Краљица Јелена се замонашила уСкадру, где је обновила цркву Светог Срђа и Вахка на реци Бојани. Потом се каокалуђерица, заједно са својом ћерком, вратила са Скадра и настанила у двору, уБрњацима, у Горњем Ибру.30 Краљица је, крајем 13. века, сазидала манастирГрадац и у њему цркву Благовештење, на десној страни Градачке Реке. Зидањеовог манастира и цркве било је скупоцено и раскошно. Јелена је обновиламанастир Богородицу Ратачку, близу Спича на Јадранском мору.

Краљица и калуђерица Јелена чинила је монога добра дела свом народу,помагла удовице и сиротињу. По свим крајевима Србије бирала је сироте апоштене девојке, чувала их у свом дворцу и васпитавала, пружајући им, за оновреме, изванредно образовање: девојке су училе да читају и пишу, бавиле серучним радом, а потом их је краљица удомљавала уз богат мираз. У дворцу, уБрњацима, писале су се и преписивале књиге, које је краљица поклањалацрквама и манастирима о свом трошку. Краљичин двор био је прва и највећаженска школа у Србији 13. века. Монахиња Јелена умрла је 8. фебруара 1314.године, за време владавине свог млађег сина краља Милутина. Сахрањена је усвојој задужбини манастиру Градцу, у храму Богородице (Благовештење). Поредње почива и њена кћер, такође монахиња.31

Монахиња краљица Симонида, била је жена краља Милутина (1282-1321), а ћерка византијског цара Андроника II Палеолога.32 Замонашила се тригодине после смрти краља Милутина, када је тело њеног мужа положено у ћивот узцрквено посвећење. Нажалост, посмртни остаци Светог краља Милутина, једногод највећих владара династије Немањића, не почивају у Србији, но у Бугарској.

Монахиња Марта, друга жена краља Стефана Дечанског (1321-1331).Њено световно име било је Марија, из куђе Палеолога. Била је ђерказаповедника Солуна, Јована Палеолога, братанца цара Андроника II.33 МаријаПалологова имала је са Дечанским двоје деце, од којих је остао запамћенСимеон (Синиша).

Монахиња Јелисавета, а после велике схимне -Евгенија, односноцарица Јелена, сестра бугарског цара Ивана Александра, а жена цара СтефанаДушана (1331-1355). Образована и интелигентна особа, Јелена је билаистакнути представник српског двора. Ктитор је Карејске ћелије на Светој Гори,манастира св. Николе под Кожељем у Пчињи, а са сином Урошем је довршилахрам св. Богородице у Матејчу код Куманова.34 После смрти свог мужа живелаје у струмском пределу у граду Серу35, а неко време живела је у манастиру СветеБогородице (Матејчу), у близини Скопља. Признавла је власт свог сина цараУроша, али је и сама била извор моћи на рушевинама српског царства Умрла јемесеца новембра 1376. године.36



30 М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 181-186.31 М. Пурковић, Принцезе из куће Немањића, 35.32 Архиепископ Данило, Животи краљева и архиепископа српских, (прир. Ђ. Даничић),Загреб 1866, 99-101; М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 186.33 Архиепископ Данило, Животи краљева и архиепископа српских, 160-161; М.В.Веселиновић, Српске калуђерице, 187; М. Пурковић, Принцезе из куће Немањића, 56, 59.34 Р.М. Грујић, Царица Јелена и ћелија Св. Саве у Кареји, Скопље 1935.35 Г. Острогорски, Серска обаст после Душанове смрти, Београд 1965; М. Пурковић,Принцезе из куће Немањића, 76-79.36 F. Miklosich, Monumenta Serbica, 246; Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписиIII, Београд 1902, 68; М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 187.

Монахиња Јелисавета помиње се у Марковом манастиру, СветогДимитрија, близу Скопља. Мисли се да је она била жена Андријаша, млађегсина краља Вукашина.37 Монахиња Јевдокија, крштеним именом Теодора, кћеркраља Стефана Дечанског и Марије Палеолог, била је жена севастократораДејана, и мајка Константина и Јована Драгаша.38 Монахиња Ксенија, световноиме Теодора. Била је кћи севастократора Дејана и Теодоре, а жена ЂурђаБалшића. Теодора се покалуђерила после мужевљеве смрти 1379. године.39

Монахиња Јефимија (Евпраксија), деспотица Јелена, жена деспотаУгљеше Мрњавчевића, покалуђерила се после битке на Марици, 1371. године,када јој је погинуо супруг и његов брат краљ Вукашин. Становала је у манастируЉубостињи, са својом сродницом књегињом Милицом. Јефимија је оставилатри записа који данас спадају у најзначајнија дела српске средњовековнекњижевности, то су: Туга за младенцем Угљешом уписан у двоструку дрвенуиконицу, даровану манастиру Хиландару; Запис на Хиландарској завеси запис назавеси за царске двери (средњи део иконостаса), и Похвала кнезу Лазаруизвежена златом.40

Заједно са књегињом Милицом ишла је у дипломатску мисију султануБајазиту у Једрене, почетком маја 1398. године. После завршеног политичкогразговора питао их је султан шта би желеле да им дâ. Монахиње су затражилетело Свете Петке Параскеве, које су Турци однели приликом освајања Видина.Када је чуо да оне траже само „сухе кости“, Бајазит се насмејао и дозволио имда пренесу мошти ове светице.41 Мошти су лежале неко време у дворској капели,онда су однете у Београд, у цркву Свете Петке на Калемегдану, па после падаБеограда, 1521. године, пренете су у Јаш.

Монахиња Јевгенија, књегиња Милица, ћерка великог кнеза Вратка,жена кнеза Лазара Хребељановићс, мајка деспота Стефана. Била је праунукаНемањина по Вукану најстаријем Немањином сину. За Лазара Хребељановићаудала се око 1353. године. После битке на Косову, 1389, Милица је преузелавладу у име своја два малолетна сина. У изворима је забележено да књегињаније заостајала за својим мужем, да је била благоразумна, мужеумна, милостива,била је достојна славе која је превазилазила многе изабране мајке.42 Бавила сеи књижевношћу, позната су њена дела Молитва матере и Удовству мојемуженик. Замонашила се око 1395. године, у својој задужбини Љубостињи. Малопред смрт, узела је велику схиму и назвала се Јефросина.43 Умрла је 11. новембра1405. године и сахрањена у Љубостињи.



37 Исто, 188.38 М. Пурковић, Принцезе из куће Немањића, 65-75.39 М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 188.40 Константин Филозоф, Житије деспота Стефана Лазаревића, прев. Л. Мирковић,Београд 1989, 85-87; Monumenta Serbica, 243-245; М. Кашанин, Српска књижевност усредњем веку, Београд 1975, 97; М. Пурковић, Принцезе из куће Немањића, 93.41 Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма 1, Београд-Сремски Карловци 1929-1934, 185-186,42 Константин Филозоф, Житије деспота Стефана Лазаревића, 75, 86; Р. Михаљчић,Лазар Хребељновић. Историја, култ, предање, Београд 1984.43 Р.М. Грујић, Велика схимна књегиње Милице, удовице Лазареве, Гласник скопскогнаучног друштва, одел. друштвених наука, књ. XI, Скопље 1932, 237-239; Исти,Промена имена при монашењу код средовеквних Срба, 239-240М. Пурковић, Принцезеиз куће Немањића, 89-93.

Монахиња Марина, крште-но Мара (Марија), била је ћеркакнеза Лазара Хребељановића. Мараје била удата за Вука Бранковића,господара Дренице, Приштине, Ву-читрна и Трепче, са којим је ималатри сина: Гргура, Ђурђа и Лазара.Године 1396. султан Бајазит одузеоје Бранковићу већи део области идао их књегињи Милици и њенимсиновима. Две године касније умроје Вук Бранковић. Око 1405. године,са своја три сина, Мара је издала по-вељу Хиландару, којом је даровалаовом манастиру село Ораховац, по-што је хиландарско имање страдалопод најездом Турака.44 На Благове-сти 1406. године сређује финанси-јске рачуне са закупником царине, аисте године на јесен одредила јехиландарској болници део приходаод трга у Хочи.45 У лето 1410. годи-не изгубила је свог најмлађег синаЛазара, кога су Турци заклали. По-следњи пут Мара се помиње 1. јула

1423. када је, са сином Ђурђем, опростила неку штету Дубровчанима.45

Благочестива госпођа монахиња Марина умрла је 12. априла 1425. године, незна се где.47

Монахиња Теодосија, односно Драгана, сестра кнеза Лазара, ћеркаПрипца Хребељановића некадашњег логотета цара Душана, била је женавластелина челника Мусе, са којим је имала синове Стефана и Лазара. По смртисвога мужа, после 1381. године, закалуђерила се и добила име Теодосија.Сазидала је женски манастир и у њему цркву Богородицу, близу града Брвеникана ушћу Брвенице у Лаб, где је и сахрањена пре 1389. године.

Султанија Мара, жена султана Мурата II, била је ћерка деспота ЂурђаВуковића (у народу познатији као Бранковић), иако није била монахиња, каоњене претходнице, поменућемо је због доброчинстава која је чинила српскојцркви. Мара се заветовала, још за живота њеног мужа, да ће се до краја животапосветити Богу уколико је ослободи из руку неверника.48 Тај завет је испунилапомажући финансијски цркву и манастире и заступајићи њихове интересе предтурском Портом. Године 1469. издејствовала је од султана писмено одобрењеза пренос моштију св. Јована Рилског, из Трнова у манастир Рила.49 Сам догађај



44 С. Новаковић, Законски споменици, 463; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић ињегово доба, Београд 1994, 48-59, и према регистру.45 Љ. Стојановић, Повеље и писма, 154; С. Новаковић, Законски споменици, 464.46 Љ. Стојановић, Повеље и писма, 167.47 Исти, Записи и натписи 1, бр. 237.48 Р. Ђук, Царица Мара, ИЧ 25-26, Београд 1978-1979, 53-97.49 Исто, 89.

Qubostiwa oko 1950. godine

је оставио трага у народним песмама Македоније и Бугарске. После смртисултана, Мара се вратила у Смедерево своме оцу. Умрла је 14. септембра 1487.године у свом дворцу у Јежеву, а сахрањена је у оближњем манастиру Косаницихраму Богородице, задужбини краља Милутина.50

Монахиња Хипомона, деспотица Јелена, била је жена деспота ЛазараЂурђевића. Закалуђерила се после смрти свога мужа, као и њена баба Јелена.Кћи Костадина Дејановића, а жена византијског цара Манојла Палеолога.51

Монахиња Ангелина, жена деспота Стефана Ђурђевића, слепог синадеспота Ђурђа Вуковића, била је мајка Ђорђа (митрополита Максима) и Јованапоследњег српског деспота средњег века. Са својим сином подигла је манастирКрушедол, у Срему, у којем је и сахрањена.52

Монахиња Јелисавета, деспотица Јелена, жена деспота СтефанаШтиљановића, кога мађарски краљ Владислав II није признавао за деспота, алиу оном страшном времену српски народ га је ословљавао с том титулом. Послењегове смрти, због његове доброте, српски народ га са црквом посвети, те мусе мошти чувају у манастиру Шишатовац. Када је Стефан умро, крајем 1515.године, његова жена разделила је сиротињи сво имање и закалуђерила се.53

Монахиња Платонида, крштено Деспина. Била је удата за влашкогвеликог војводу Негоја Басарабу. Деспина је била вредна везиља. За цркву уКрушедолу радила је фелон на коме је извезла своје име, име свога мужа иимена деце. Други фелон са златним везом чувао се у Дечанима. Њена ћеркаСтана била је жена молдавског кнеза Стефана (Стефанице). Умрла је врло младакао монахиња Софронија. Као удовица, Деспина је живела дуго уТрансилванији. Покалуђерила се и као монахиња Платонида умрла у Сибињу30. јануара 1544. године. Њени посмртни остаци пренети су и сахрањени, поредмужа и деце, у цркви Куртеа де Арђеш.54

О појединим калуђерицама налазимо помен у записима и натписима, анајвише из манастирских поменика од краја 15. века, у којима су записиване радипомена у цркви. На надгробној плочи, која се налазила у манастиру Бањи кодПрибоја, пише да је мајка епископа дабарског Николе III, Марта преминула 26.маја 1330. године.55 У том манастиру је и сахрањена, вероватно као монахиња.

Из натписа на надгробној плочикод манастира Светог Николе, задужбиневеликог жупана Стефана Немање, близу Куршумлије у Топлици, сазнајемо да јету 1332. године сахрањена калуђерица Агрипина.56 Даљи текст натписа јенеразговетан, па се претпоставља да је то била Мирослава, жена жупана Милена(Миљана).

У 14. веку, помиње се калуђерица Теодосија, чије је крштено име билоКалина.57 Она је била мати познатог монаха Исаије, родом негде са Лима, који



50 Исто, 96-97; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, 177-180.51 М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 191.52 Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи 1, 280, 470; II, 145, 174; М.В.Веселиновић, Српске калуђерице, 192; В. Матић, Архитектура фрушкогорскихманастира, Нови Сад 1984, 73; О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећкепатријаршије до 1638. године, Београд 1984, 121. 53 Исто, 192.54 Исто.55 Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, Београд 1902, 27; М.В.Веселиновић, Српске калуђерице, 1909, 176.56 Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, 30.57 М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 177.

је касније у дубокој старости, за време кнеза Лазара, ишао у Цариградпатријарху Филотеју и византијском цару Јовану, како би била скинута анатемацариградског патријарха са српске цркве.

Калуђерица Добраја помиње се 1346. године у једном запису где стоји даје тетовски манастир од ње купио њиву за 12 перпера.58

У једном запису помиње се анонимна калуђерица која је од жупанаВукосава добила село Зубаре на уживање до своје смрти, а после тога би селоприпало Хиландару. Овај прилог Вукосављев потврдио је цар Урош 15. октобра1360. године.59

Радача, ћерка жупана Милтена Драживојевића, а жена жупана НенцаЧихорића, умрла је као монахиња Полихорнија у другој половини 14. века.60

Калуђерица Марта помиње се 1388. године, када је приложила њивуцркви Светог Спаса у Штипу, за време господства Константина Дејановића.61

Сродница књегиње Милице, Видосава, покалуђерила се 1397. годинезаједно са четири своје ћерке и мужем Николом Зојићем, војводом рудничкеСребренице.62 То је била казна од стране деспота Стефана Лазаревића збогучешћа Николиног у завери против њега.

Калуђерица Макрина, помиње се 1419. године када је приложиламанастиру Светог Павла, на Светој Гори, своју цркву Светог Николе с имањему Стрелцу.63

У запису на минеју нађеном у скопској Црној Гори, помињу се 1420.године три калуђерице: две са именом Јелисавета и Теодора.64

На једном натпису помиње се калуђерица Евгенија, која је умрла 2. јуна1490. године у Пећи. У истом временском периоду помиње се, само именом,монахиња Јанисија.65

Калуђерице: Ксенија, Теофана, Марта и Марија виде се насликане, 11.октобра 1499. године, у своме женском манастиру Богородици (Ваведење), уЈањуши с десне стране Мораве спрам града Лесковца.66

Осим духовног значаја, манастири су имали важну улогу у економскомпоретку земље. Заснивани су на широким, осунчаним заравнима, крај питкетекуће воде. Монашко насеље било је опасано зидинама, често кружне основе,својствене српској средини, која касније, под византијским утицајем, прелази уполигоналну. Главни улаз. Са сликом светитеља заштитника, најчешће је биона западној страни, наспрам црквеног портала.67 Такав положај обележавао јеграницу световног и посвећеног простора.

Манастирско насеље обухватало је три главне наменске целине: култнипростор (са црквом, капелама, трпезаријом и некрополом), део за становање и



58 Исто, 177.58 Исто, 177.60 Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, 56.61 М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 177.62 С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Београд 1912, 517-520.; М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 177.63 Исто, 178.64 Исто.65 Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, 114; II, 409.66 М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 178.67 С. Поповић, Крст у кругу. Архитектура манастира у средњовековној Србији, Београд1994, 67-71.

економску зону.68 У средишту се налазила црква, као основна култна грађевина,увек орјентисана у правцу исток-запад. Затим, трпезарија у којој су обављанизаједнички обеди у општежићу. Стамбени и помоћни објекти подизани су у видуспратне конструкције пратећи линију обзиђа. Келије у којима су биле монахињеналазиле су се на спрату, где се у издвојеном делу налазила игуменарија, коју сучиниле посебне одаје за игуманију и просторије манастирске управе.Манастирски комплекс обухватао је и кухињу која је имала велико огњиште, аналазила се уз трпезарију, као и пекару са две или више пећница. Поред тога,поједини манастири, у оквиру својих зидина, имали су скрипторијум,библиотеку, болнице и странопријемнице.69

У средњовековној Србији женских манастира било је мање од мушких.Према подацима из записа, натписа, владарских повеља, сазнајемо где су сеналазили поједини женски манастири.

Близу Скадарског језера постојао је женски манастир, ПречистеКрајинске, са црквом Свете Марије. У њему се замонашила књегиња Косара,жена кнеза Владимира, као монахиња Теодора 1015. године.70

У Топлици, на ушћу реке Косанице у Топлицу, у другој половини 12. векавелики жупан Немања подигао је задужбину манастир Свете Богородице, укојем је касније, од 1196. године, становала његова супруга Ана, као монахињаАнастасија. Манастирска црква била је покривена оловом, као и цркваоближњег манастира светог Николе, због чега је Куршумлија у средњем векубила позната и као Беле Цркве, због белог одсјаја Сунца на оловним крововима.Манастир је запуштен после Велике сеобе Срба 1690. године, након чега су муТурци скинули оловни кров. Тада је започело његово зарушавање.71

У Придворици, с десне стране реке Студенице, а спрам цркве посвећенеПреображењу Господњем, постојао је женски манастир. У Студеничкој повељи,1196.године, Немања заповеда да калуђерице станују у Придворици.72 То значи даоне нису ту од постанка Немањине повеље, него да су ту и раније живеле. Поархитектонским карактеристикама, Придворица је представник средњовековнерашке школе.73 Манастир је један од ретких који имају свој грб, а његово имеупућује на чињеницу да се налазио при двору. Грађевина цркве доживела је двеобнове, што је у великој мери изменило њен спољни изглед. До прве обнове дошлоје у првој половини 16. века, а налогодавац радова и мајстор сахрањени су уз цркву.Њихови надгробни споменици, са рељефно представљеним главама и натписима,секундарно су узидани у зидове храма током друге обнове средином 19. века.74

На ушћу Брвенице у Лаб, близу града Брвеника, постојао је женски



68 Исто, 71-102.69 Свети Сава, Студенички типик, 119; Списи Светог Саве, гл. 38, 99.70 М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 193.71 Доментијан, Живот Светог Симеона и Светог Саве, 44-45; Теодосије, Живот СветогСаве, 39, 235; В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа,Београд 1950, 33; О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршиједо 1638. године, 61.72 М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 193-194.73 В. Кораћ, Место Придворице у рашкој архитектури, Рашка баштина 1, Краљево 1975,33-46. 74 О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1638. године,168; Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиту споменика културе Србије, Београд1998.

манастир и у њему црква Богородице, између 1381. и 1389. године. Тај манастирбио је задужбина Драгане, сестре кнеза Лазара, и њених синова, Стефана иЛазара Мусића. Драгана се у њему и замонашила под именом Теодосија.75

Манастир Нова Павлица подигнут је у Моравском стилу, а у унутрађњостицркве се очувао ктиторски портрет браће Мусић.76

Женски манастир био је и манастир Љубостиња, са црквом УспењаБогородице, у Левчу поред Трстеника, задужбина књегиње Милице, односно мо-нахиње Евгеније.77 Један је од најзначајних споменика моравске школе. Архитектаје био Раде Боровић, познатији као Раде Неимар из српских народних песама, којије своје име уклесао на прагу унутрашњег портала. Првобитно фреско сликарство,које је наручила књегиња Милица, сачувано је у тамбуру кубета, а касније једосликано, највероватније око 1415. године што се може закључити на основуктиторских и владарских потрета. Потписао га је сликар и јеомонах Макарије.78

Манастир Свете Богородице (Ваведење), једнобродну полуобличастозасведену цкву, у Јањуши, с десне стране Мораве, подигле су, 1499. године, ка-луђерице: Ксенија, Теофана, Марта и Марија.79 О томе сведоче сачувани ктито-рскифреско-натпис као и њихови портрети на вотивној слици, сликани са неуо-бичајеновисоким степеном индивидуализације ликова. Живопис тога доба, премда постојисамо на источном зиду припрате, изведен је сигурним цртежом, складномкомпозицијом и богатим колоритом којима доминира засићени цинобер.80

У Пећи је постојао женски манастир, забележен 1579. године. У градуПећи постоји потес под именом Ћеневија, на коме се налазила старинска цркваи око ње женски манастир. Назив Ћеневија, вероватно је настао од грчке речи-киновион, која је током средњег века означавала општежиће.81

У околини Скопља налазио се женски манастир са црквом Љуботенском,у селу Љуботен. С почетка 20. века били су видљиви остаци калуђерских ћелијаи једне велике просторије коју су мештани звали стара школа и рушевинецркве.82 Албанци су уништили остатке ових православних сакралних објеката.Код западних врата цркве био је видљив ктиторски натпис.83

Манастир Богородице, у Доњем Забелу, у скопској Црној Гори, крај селаБањана, више не постоји. Почетком 20. века од храма су остали само зидови, акрај врата се читао натпис који каже да је овај манастир посвећен СветомНиколи подигла госпођа Даница, у дане Стефана краља Душана.84



75 М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 196.76 Р. Станић, Нова Павлица-црква св. Ваведење, Рашка 1975, 60; О. Зиројевић, Цркве иманастири на подручју Пећке патријаршије до 1638. године, 158; А. Дероко,Монументала и декоративна архитектура у средњовековној Србији, Београд 1985.77 М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 196; С. Ђурић, Најстарије сликарствоЉубостиње, Рашка баштина 2, Краљево 1980, 109-114; О. Зиројевић, Цркве иманастири на подручју Пећке патријаршије до 1638. године, 129.78 Ђ. Бошковић, Основе средњовековне архитектуре: Љубостиња и Каленић, Беогад1947, 214-215; С. Ђурић, Манастир Љубостиња, Београд 1987.79 М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 197; О. Зиројевић, Цркве и манастири наподручју Пећке патријаршије до 1638. године, 74.80 В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, 46.81 М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 197-198.82 Исто, 198-199.83 Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, 29.84 М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 200.

Манастир Девич, у западном делу Косова, налазио се у дну Дрвеничкепланине. Манастир са својом црквом био је опасан јаким зидовима, те јеподсећао на тврђаву. Према предању, у њему су становале калуђерице (девице),а кад их је нестало ту су се настанили калуђери у време цара Уроша.85

Близу Крагујевца налази се манастир Дивостин, посвећен Благовестима,за који се мисли да је био женски с обзиром на корен речи његовог имена-дијевин стан. Једно предање казује да манастир потиче из вемена Византијскогцаства, а дуго да је настао у време деспота Стефана Лазаревића, на почетку 15.века.86 Манастир је срушен од стране Турака у 18. веку, када су Алахови ратниципобили монахиње које су живеле у манастиру. Њихове кости уграђене су утемеље данашње цркве. Манастир и црква обнављани су у више наврата, оддалеке 1873. до 1979. године.87

Историја српске православне цркве почиње радом Светог Саве, који јепродужио и употпунио оно што је створио његов отац, који се пред крај животаи сам закалуђерио и постао светац. Идеал монаштва подразумевао јенепрестани процес личног самоусавршавања. Као и од монаха, тако се и одмонахиња очекивало да не живе изван манастира и да понашање саобразенајвишим моралним начелима. Међу њима није смело бити распри,злостављања и гнева, већ су морале неговати трпељивост и солидарност.Монашка заједница, женска и мушка, у српским земљама средњег века,сачувала је све позитивне тековине примљене с хришћанског Истока.

Summary

NUNS IN MEDIEVAL SERBIA

History of the Serbian Orthodox Church was launched in St. Sava, which is extendedand completed what his father created, which is near the end of life, and I zakaluđerio and be-came a saint. The ideal of monasticism meant is an ongoing process of personal self-improve-ment. Like the monks, and nuns and the expected not to live outside the monastery and toconduct unite the highest moral principles. Among them did not dare to be debate, abuse andanger, but they had to foster tolerance and solidarity. Monastic community, male and female,in the Serbian lands of the Middle Ages, has kept all the positive achievements received fromthe Christian East.

That Serbia was nuns and female monasteries during the Middle Ages can be seen inthat the very word-nuns preserved in the names of places or sites. Near Belgrade, is the villageKaluđerica (Nun), in which the district is located toponym Crkvište (Church) which indicatesthat there used to be the church. The ruined castle, from which today are only aware of walls,near the town of Vucitrn there is a toponym known as Maiden's monastery. Town or villageKaluđerica (Nuns) are mentioned, the 1293rd and 1302nd year, which gives the monastery byKing Milutin Hilandar. And the charter of King Dusan Hilandaru, in 1332 year, which con-firms the monastery church in Stip and the villages which is attached protosevast Hrelja men-tions the Kaluđerica (Nun).



85 Исто, 201; В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа,86. О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1638. године,90.86 Ст. Новаковић, Охридска ахиепископија у почетку 11. века, Глас СКА LXXVI, Беогад1908, 34-44; В. Петковић, Преглед цквених споменика кроз повесницу српског народа, 98. 87 М.В. Веселиновић, Српске калуђерице, 201-202; Ђ. Бошковић-Б. Вуловић, МанастирДивостин. Археолошки споменици и налазишта 2, Београд 1956, 140, 191; П.Ж.Петрович, Црква у Дивостину код Крагујевца, Богословље 1-2, Београд 1968, 59-65.

Geza PerjesBudapest

OTTOMAN ARMY IN CAMPAIGN IN 1526

Apstract: The paper describes in detail the Ottoman military forces during the battleof Mohács. Author give its composition, strength and march order. Special attention is paidto the Ottoman sieged and fields artillery.

Key words: Ottoman army, Suleyman I, Mohacz, timar,

First of all, we must work out a reasonably reliable number oftimar estateowners, that is, those landowners who had to providetroops in proportion to theirrevenues. Even the most recent pertinent estimates are highly divergent: according toOmar Barkan they numbered 27,868 at the time of Suleyman I, while Inalcik givestheirnumber as 40.000. Along with Kaldy-Nagy, I accept the figure of Barkan as apoint of departure.1

There were three principal groups of timar landowners: 1) thesmall timars,whose income did not exceed 20.000 aspers; 2) thezeamet owners, with 20-100,000asper income; and 3) the hassowners, whose income exceeded 100.000 aspers. Themilitary obligations of these three categories differed: the first category providedatimariot soldier for every 3.000 aspers of revenue, the second, onefor every 4.000, andthe third, one for every 5.000.2

To determine the total number of timariot soldiers it would bemost useful toknow the distribution of the size of the timar estatesand the proportion of the owners,income. According to Kaldy-Nagy, the small timar owners amounted to 95% of alllandowners; thefigures supplied by Rycaut (1670) and Count Marsigli (1732)aresummarized in Table 1, but they differ in the ratios. It seemsreasonable to assumefor the entire Empire that 0.5% were hassowners, 9.5% zeamet owners, and 90%small timar owners. Grantedthat the data in this table are not from the period ofSüleyman, theseratios could not have changed substantially in the course ofapproximately 150 years.


1 Barkan 1958, 21, 30; Inalcik 1977, 10-17; Kaldy-Nagy 1974, 72 sqq.; Kaldy-Nagy1986,181.2 Opinions vary as to whether the first 3-4-5,000 aspers were included in the countor not. Thedifference is significant, because, if that was the case, the number oftimariot sipahi decreasedby the number of timar landowners. Rycaut tells us,however, that a zeamet owner with anincome of 30,000 aspers had to provide sixsoldiers, and one with an income of 90,000 aspers,eighteen, hence, the first 5,000aspers were not exempted. Inalcik interprets the data in thesame way and I aminclined to accept this count. Rycaut 1670, 410; Marsigli 1732, 135; Barkan1958,21 sqq.; Inaclik 1977, 107 sqq.; Lybyer 1913, 101

Table 1. The Distribution of Timar OwnersAccording to Rycaut and Marsigli

As to income distribution, Marsigli’s figures provide some orientation. Atthe end of the seventeenth century, the total income of thetimar estates in Anatolia andRumelia might have been distributedas follows:

hass estates: 7.2%zeamet estates: 40.6%small timar estates: 52.2% A rounded-out calculation using the figures of Marsigli is presentedin Table 2:

Table 2. The Probable Distribution of Timar Estate Ownersof Their Incomeand of the Soldiery Provided

In 1526, as on other occasions, some provinces of the eastern portionof theEmpire did not participate in the Hungarian campaign. According to the chroniclerLufti, although they were mobilized, thetroops of Diakbekr, Caraman, Rum, Syria,and of the Egyptianeyalets remained at their peacetime stations. If we assume theyrepresented about a third of the total forces, we must subtractroughly 25,000, leavingus with about 57,000 sipahis, the figure given by Kochu Bey for the eyalets ofAnatolia and Rumelia.3

The probability of these estimates is enhanced by the data provided in Table 3,which contains the figures given by Kochu Bey,Ayni Ali, Ali Chaus, and Rycaut.4

182 Geza Perjes


3 Thury 1896, 1: 41l.4 The data ascribed to Ayni Ali and Ali Chaus are quoted after Mutefcieva 1968.

The most important fact, for ourpurposes, is the similarity of the figures in Table 3 forthe ratio oftimariot soldiers to those of Table 2.

Table 3. Number and Proportion of Timar Owners and Soldiers According toVarious Authors

Such are the data that can be puzzled out from the sources and the literature. As wecan see, the number of timar soldiers must havebeen around 57,000. This figure, however,is only theoretical, because in practice a number of circumstances come into play. Itislikely that as long as the Empire kept expanding—that is, roughlyspeaking, down to theend of Suleyman’s reign—the timar ownersprovided more soldiers than the kanunprescribed, because thetimar estates established in recently conquered areas were giventosoldiers who distinguished themselves in the campaign. It alsofrequently happened thatthe income of the timars was raised evenif the size of their estates did not increase as areward for meritsearned in the campaign. Thus it was largely in the interest ofthebejlerbeyilik and sanjak beyi owning hass estates, as well as of thesub-begs and subasisowning zeamets, to participate in the war withas many soldiers as possible, for victory andrewards were far morelikely with large numbers. Hence Kochu Bey‘s words, that inthetime of Suleyman, the timar owners participated in the campaignswith considerablymore soldiers than prescribed, do not sound at allexaggerated.

On the other hand, the number of fighters may have been negatively affectedby the owner’s illness or financial problems. Moreover, disobedience may also haveplayed a part: some timars mayhave simply disregarded the draft. Finally, there werecases ofcheating: for instance, the landowners might show up for the musterwith acomplete contingent, but then decide to send some home toavoid having to providefor them. However, such instances wereunlikely under Suleyman. On the contrary, thechroniclers write ofperfect discipline and enthusiasm, and report how well theprescriptions of the kanuns were observed at the muster. For instance, KemalPashazade writes regarding the muster held at Belgrade in1526:

The beys competed with one another each of them striving to outdo theothers,and each of them striving to present troops as well equipped aspossible.... The numberof cavalry and infantry were like the blades ofgrass in the field and their armamentwas found to conform perfectlywith the official roster determined by the kanun.5

It is relatively simple to determine the number of professionalsoldiers. Thejanissaries must have numbered around 10-12,000, the Porte’s sipahis around 54,000,and the number of artillerymenis known to have been 695.6

OTTOMAN ARMY IN CAMPAIGN IN 1526 183


5 Thury 1896, 1:206-7, 213, 306, 2: 61.6 Káldy-Nagy 1986, 18648.

It is far more difficult to estimate the size of the irregular troops.Among themwere the akindjis, the gonuluk, the assab, the musellem,the voinuks, etc. Their totalmay have been 5040,000. While theywere of limited value in open battle-comparableto the Hungariannoble levy and local militia—the akindjis in particular wereveryhelpful from the strategic point of view, because they carried outlong-range raidswith unusual cruelty, terrorizing and paralyzingthe enemy’s hinterland. The Tartarsperformed similar roles; theynumbered 10,000 in the campaign of 1532; hence wemay assumethere were about as many of them in 1526.

All told, the data provided by Ferdi and Kochu Bey, presented inTable 4, must beclose to reality. Although the numbers given byFerdi pertain to the troops who participatedin the campaign of 1529,while Kochu Bey gives information regarding Süleyman’s reigningeneral, the situation in 1526 could not have been radically different.

Table 4. Effectives according to Ferdi and Kochu Bey7

Modern historians have arrived at divergent numbers of theOttoman army’seffectives fighting at Mohacs. The estimate of Gyalokay deserves special discussion. Heagreed with those who feelthat the number 150-200,000 is an exaggeration, believing thatwhile at the outset, at Constantinople, the strength of the armymight have been 130,000,those actually participating in the battlenumbered only 90,000, assuming that the army hadsuffered 25%losses during the march to Belgrade and another 10% in the combatspreceding Mohacs.8 This calculation is not convincing. The 25%subtracted for lossesduring the march is excessive; such a loss couldonly have occurred during forced marchesover an extended period oftime, or if logistics had failed. Neither of these was the case.The pace of advance did not exceed 13 km/day.9 Nor do we have anyevidence aboutfailures of logistical service, which is not surprisingknowing the excellence of Ottomanlogistical command and the factthat the army was advancing in secure territories of theEmpire.Gyalokay refers to Napoleon’s advance during the Russian campaign of 1812.Indeed, the Grande Armee suffered catastrophiclosses in the course of their advance, butthe explanation of theselosses is common knowledge: the inadequacy of the Frenchlogisticalsystem and the scorched earth tactics of the retreating Russians.10 Hence, we

184 Geza Perjes


7 Thury 1896, 2: 81, 412.8 Gyalokay 1926, 196-8.9 The troops from Asia assembling at Constantinople set out on April 23 andreached the vicinityof Belgrade on June 30; in other words, it took 77 days to covera distance of about 1,000 km.Moreover, a significant portion of the army did notassemble at Constantinople; the troops from theBalkans joined the main bodylater while the soldiers of several sanjaks met up only in the area ofBelgrade. Hence these did not cover anything like a distance of 1,000 km.10 On the march oft the Ottomans across the Balkans, see Thury 1896 1: 150, 203, 301,2: 11,58, 147 sqq. On the failure of the supply system during Napoleon’s Russiancampaign seePerjes 1963, 1968

better dismiss these assumed losses and estimate the sizeof the Ottoman armyreaching Mohacs at 150,000 troops, not counting the effectives of the train, theservants, and other support personnel.

Calculation from the 1526 Column of March

This figure can be compared to results derived from militaryscience. The sizeof an army can be inferred from the length of itscolumn of march: all we need toknow is how long it took for the hostto cross a specific spot. From the diary ofSüleyman and from thechronicle of Ferdi we know that it took the army of 1526 threedaysand three nights to cross the bridge constructed at Eszek.11

The first question, therefore, is what was the capacity of thebridge, that is, itswidth. Süleyman’s diary specifies that it was 2rofs which, according to the translatorof the text, Jozsef Thury, isequal to 1.4 meters. This, however, seems most unlikely,becauseneither cannon nor cart would have been able to cross such a narrowbridge.There is some confusion here. Ferdi gives the length of thebridge built at Sabac in1521 as 1,800 rofs (which would be theequivalent to 1,200 meters if one rof was 67cm.), which is anunacceptable figure because the width of the Sava at Sabac couldnothave been over 300 meters. On the other hand, the length of thebridge built overthe Danube in 1526 is given by Kemal Pashazade as 980 rofs, which sounds plausible,being equal to 660 meters. Thewidth of military bridges in this period was at least 3.5meters, andwe have no reason to believe the Ottomans built them any narrower.Moreover, the Hungarian chronicler Szeremi observed the Turkscross the Danube atBuda in 1529. He noted that the bridge was 12feet wide, that is, almost 4 meters, andthree camels could pass on itside by side.12 Given the fact that the Ottoman armycrossed the bridge at Eszekin three days and three nights and that at least four hoursa day hadto be devoted to maintenance—tightening the anchors and theropes,changing the damaged boards—then the actual crossing musthave taken 60 hours.Counting with a speed of 4.54 km/h, the totallength of the marching column musthave been between 270 and 300km. what does this mean in terms of numbers?

Since the greater part of the army was composed of cavalry, wewill assumethat 100,000 of the 150,000 were mounted. This is alsothe sum of regulars, sipahisfurnished by the timars, the irregularcavalry and the Tartars, as calculated above. Thelength of a columnof 100,000 cavalrymen, if the horses were led across the bridgethreeby three, is 100 km. For the infantry we may add another 12 to 15km, dependingon whether they were marching by fives or by fours;the distance between the rankscan be taken as 1.2 meters on theaverage.13 The computation of the length of the



11 Thury 1896 1: 312, 2:653.12 According to the engineer Saint Remy, the “new” type of pontoon introduced in theFrencharmy towards the end of the seventeenth century could carry a bridge 14feet (about 4.5 meters)wide. According to further data, the military bridges of theperiod were wide enough to allowfive infantrymen or three cavalry to pass side byside, roughly the equivalent of 4 meters.According to another observation datingfrom the middle of the sixteenth century the Spaniardsbuilt a bridge 4 meterswide across the Schelde. Thury 18961: 262, 312, 2: 49; Szerémi 1979,198; Saint Rémy 1702, 2: 138; Holub 1909, 90; Hailott 1836, 1: 275. 13 This computation is based on the fact that the length of the column of march ofcavalry inranks of four entails, in practice, the same number of steps as cavalrymen; that means in ourcase, 100,000 steps, which correspond to 75 km. But sinceonly three horses were led side byside, the column of march must have been 100km. Cf. the data in Jahns 1889-91; Berger 1930;and Generalstabshandbuch 1914.

artillery’s column of march ismore problematic. There are two sources of uncertaintyinvolved:one is the number of guns, the other the composition of the batteries.Forthe former we have to rely on Ferdi’s estimate of 300 guns,confirmed by the estimateof Pal Tomori, the commander-in-chief ofthe Hungarian army in 1526. As to thecomposition of the batteries,we may assume that the Ottoman artillery, set up byEuropean experts, was organized much like the western ones. By extrapolatingthesuggestions on the “standard” set-up of field artillery of the sixteenth-century militaryauthor Reinhard Solms,14 the probabledistribution of the Turkish artillery in Table 5.

On the basis of this calculation the artillery’s column of march,without thecarts and camels carrying ammunition, but addingappropriate distance between carts(330 X 8m = ca. 2.5 km), can beassumed to have been 11-12 km. A calculation of thetotal length of the army’s column of march and the time required for their crossingthe bridge gives the following figures:

To these lengths and times for the crossing of the troops, we haveto add thetrain. The factors determining its size are the weight ofthe ammunition, of food, andof forage. Five to six hundred cartswere needed to transport the ammunition for theartillery and about 300 carts to haul the cannons. While these numbers mayappearexaggerated, other fragmentary data enhance their probability.15

In computing the weight of the food transported we start from thefact that,similarly to European armies, the daily ration of bread andrice of each soldier was 1kg. Although we have found no relevantdata, we may take it for granted that thelogistics of food supplyamong the Turks was the same as with European armies. Thegrainmust have been ground and stored in magazines erected well beforethe start ofthe campaign, while bread was baked on the spot andbrought to the troops by cart orbeasts of burden. It is also probablethat there were four daily distributions of breadamong the troops. Itmay be assumed, however, that a larger quantity had beenaccumulated for the crossing at Eszek and the subsequent stages, becausethe swampyterrain cut the troops off from the supplies on board thebarges on the Danube.Assuming the rations of bread in possessionof the troops to be sufficient for eightdays, we may calculate 1,200tons for the 150,000 soldiers.

Finally we must compute the necessary amount of forage. If thehorses weregiven forage cereal, their daily ration would be 15 kg,but if they received only greenfodder, they would need 25 kg. The number of riding horses and draft animals can beconservativelyestimated at 200,000; hence the daily ration of forage musthaveamounted to 3,000 tons. Since a supply of four days of forage wascollected eachtime, as was the practice in the European armies, thetotal can be estimated at 12,000

186 Geza Perjes


14 Tomori’s estimate is in Brodarics 1f;90, 562 (=1908, 34). The number of cannonsiscorroborated by Ferdi (Thury 1896 2: 57). On the composition of the artillery andthetechnical details I used Solms (as summarized by Jahns 1889-91); cf. also Dolleczek 1887 andHoog 1955.15 According to the observation of the historian Sinan Chavush, the artillery broughtby thearmy operating in Hungary in 1543, including “countless cannons, 24,000sacks of gunpowder,tools, and technical equipment” were ferried by boat from Constantinople to Varna, thentransferred onto 1,800 carts and carried to Silistra,whence 54 ships transported the materialsto Belgrade. In 1683 the Turkish army,forced to abandon the siege of Vienna in a panic-likeflight, left 160 smaller and 10heavier pieces, 8,000 carts of ammunition, 10,000 oxen, 15,000bisons, and 5,000camels on the battlefield. For Sinan Chavush, sec Thury 189t; 2: 328; on thebootyat Vienna Hayne 1783, 105.

tons. Although we do not haveprecise information pertaining to any of this, we doknow, for instance, that in 1526, 20 of the 77 days needed to cross the Balkansweredays of rest, and we may assume that forage was collected oneach of those days.Süleyman’s diary mentions foraging on twooccasions, each time because the soldiersassigned to the detail wereattacked by the “Vlachs.”16

Table 6. Length of Column of March and Time Required for Crossing

All things considered, the weight to be transported included: 240tons ofammunition, 1,200 tons of food, 10-12,000 tons of forageadding up to a total of11,300-13,400 tons.17



16 On rations of food and forage and their transport, see Perjes 1963; 197017 The number of carts or camels that were needed to transport this weight can becalculatedas follows. Since the reports about 30,000 camels in the train of thearmy seem relativelyreliable, counting with 200 kg per camel, the total weightthey could carry would be 6,000tons. There remain another 6-7,000 tons for which8-12,000 carts were required if we assumethat each cart could transport 600 kg.Since three camels could cross the bridge at Eszék side

Table 5. Probable Distribution of the Ottoman Artillery in 1526Distribution of a field artillery of 54 cannon as recommended by R. Solms

In summary, if we count 130 km for the troops and 17s230 km forthe train, thelength of the column of the army as a whole must havebeen 300430 km. A columnof such length would have required60-70 hours to cross the bridge—a figure thatcorresponds, by andlarge, to the reports from Ottoman sources about the time it took.

Contemporary data also support these estimates. Tomori’s intelligence deservesparticular attention since he was well acquaintedwith the Ottoman army; moreover,his excellent reconnaissanceservice provided news regarding the enemy from themoment itstarted to assemble at Adrianople. What seems confusing, primafacie, isthat on one occasion he gave the strength of the Ottomanforces as 300,000, at anothertime as 70,ooo.18 If we look at thematter more closely, however, both statements maybe valid. WhenTomori was referring to 300,000 troops, he was also includingtheirregulars of lesser combat value, the drivers, the leaders of thebeasts of burden,and the servants. On the other hand, when he cited 70,000, he must have beenreferring only to the soldiers provided bythe timars and to the regulars of high combatvalue. Of course, thelower estimate was not entirely fair, because the county noblesof the levy and the peasant soldiers in the Hungarian army did not fightany betterthan the Ottoman irregulars. From the point of view ofpsychology, however, theunderestimation of the forces of the enemywas in fact appropriate at the moment ofthe report: just before thedecisive battle. Indeed, the news about 300,000 enemieshad elicitedan enormous consternation in the Hungarian war council, andtheknowledge of overwhelming superiority of the foe would haveundermined the self-confidence of the army. I shall return to thismatter in some detail later.

Mobilization and Aufmarsch19

The Ottoman system of mobilizing and moving troops across theBalkans(Aufmarsch) against Hungary evolved in the fifteenth century and seems to haveremained unchanged until the Peace of Karlowitz in 1699.

The decision in matters of war was made by the sultan, in agreement with thegrand vezir. The details were defined by the leadingofficials of the Ottoman state inthe divan [divan-i humayun]. Therethe grand vezir, the two chief justices of the army,the begler begs ofAnatolia and Rumelia and their treasurers (later, even the defterdarsof Syria and Egypt), the janissary agha representing the army,the kapudan basa oradmiral of the sea representing the navy, andthe secretary of state [the nisanci],discussed the methods of the war,primarily the mobilization, the financial and othertechnical issues.The decision of the sultan, together with the measures enacted bythiscouncil, were then borne by “messengers swift as meteors,” thechaus, to the fourcorners of the Empire, putting into motion thepowerful military machinery of theOttoman state.

188 Geza Perjes


by side, the 30,000 camelsformed 10,000 ranks and, taking 4 meters per rank, the length ofthe column wouldbe 4 km. As for the 8-12 000 carts, they would constitute a column 130 to190 km long if we assume 16 meters per cart.18 Brodarics 1690, 661-2 (=1908, 34-5)19 Good records for the following are available in Suleyman s diary, in Kemal Pashazade, inLufti, in Ferdi, in Thury 1896. Useful data can be found in Lybyer 1913 and Zinkeisen 1840/5as well. For additional details. see Perjes 1967

I he order of mobilization specified first of all the task falling uponeachindividual component of the army. The army was divided intotwo parts: one to takepart in the campaign and one to stay home.The military force of the eyalets near thetheater of operations, onthe one hand, and the professional forces garrisoned in thecapital,on the other, formed the army that went on the campaign. Thesoldiers from theeyalets far removed from the theater of operationsremained at their home bases, yetthey too were mobilized to fulfillborderguard duties and tasks pertaining to internalorder war-ranted by the state of war. At the moment of mobilization the coffers of thetreasury were filled, most likely to store money in case the wardid not come to a rapidend. Likewise special measures were takenfor increased vigilance in Constantinople,a task entrusted to thekapudan basa who was also the begler beg for Gallipoli.

The individual timar landowners received their orders for mobilization via thechain of begler begs, sanjak begs, and alajbegs; they were then required to show upat the venue appointed for theassembly within one month. If the war took place inEurope, thesoldiery from the eyalet of Rumelia usually met at Sofia, whereasthetroops from Anatolia crossed the Bosporus at Gallipoli and joinedthe sultan atAdrianople. The sultan himself traveled from Constantinople accompanied by thecourt, the janissaries, and the sipahis of the Porte.

At this time the beys of the akindjis also received their orders tomobilize, andthe drafting process got underway. Being troops fromthe border areas, the akindjisassembled at some border fortress,usually at Semendria. Instructions were also issuedto the azabsgarrisoning the individual castles summoning them to the venue fortheassembly, as well as to the azabs and sailors stationed in otherparts of the Empire. Theazabs of the castles in the sanjaks ofSemendria, Zvornik, and Vidin, in or near the areaof deployment forthe European campaigns, were always led out, and, since theywerethe ones to provide the crews for the Danubian fleet, they wereusually directedto wherever the fleet was assembling.

Since the Danube was of decisive importance from a logisticalpoint of view,the formation of the Danubian fleet was outlined inconsiderable detail. The majorityof the naval units sailed from theirbases on the Black Sea, whereas the barges, or atleast some of them,were built in the months preceding the campaign in thesanjaksalong the Danube and the Sava from the income of the hasslandowners in thearea. There must have been important shipyardsat Zvornik where up to 300 vesselswere launched on certain occasions. Some of the artillery pieces were transportedfrom the arsenals in the capital by ship, while others were founded in thecannonfoundry at Uskub.

No matter which direction the war took on land, the naval fleetwas alwaysplaced on war-footing. The kapudans of the fleets atAlexandria, Rhodes, Morea, andValona were instructed to cruisethe Mediterranean and protect the coasts of theEmpire.20 Once thearmy had assembled, a divan was held at Adrianople or in Sofiato discuss operational matters. On these occasions the principal officers of the borderareas had considerable influence, for it was theirfunction to carry out reconnaissanceof enemy territory; hence theywere expected to be well informed about enemy forces,the terrain,and all other circumstances of military importance. At one of themoreimportant stations along the route a muster was held wherethe troops were inspected.



20 Thury 1896, 2:58.

The march from Adrianople to Belgrade took 50 to 70 days andwas divided intostages. The columns of march were highly segmented in order to avoid jams; hencethey followed each other atseveral days, interval. Where the going was difficult, ason thestretch between Philippopolis and Sofia, in the mountainous areabetween theBalkan and Rhodope chains, one part of the army—usually the troops from the eyaletof Anatolia—turned off from themain road leading through the narrows at KapuDerbend and advanced towards Sofia along the valleys of Topolnica and Slatica.Sincethe main line of the army’s advance was the road from Constantinople to Nis andfrom there to Belgrade, and the surroundingareas were its base for procuringprovisions, the population in thisarea had to be protected from the soldiers; hence,extremely strictdiscipline was maintained throughout. Soldiers who pillaged fromtheinhabitants or spoiled the crops were severely punished.21

Bibliografy

Barkan 1958 = Barkan, O. 1958 Essai sur les donnees statistiques des registres de recensementdans l’Empire Ottoman aux XVe siecles, Journal of the Economic and Social History of theOrient 1, 9-36.Berger 1930 = Berger, K. 1930 A vezetes kezikonyve [Handbook of Leadership]. 2 vols., Bp.Brodarics 1690 = Brodarics, St. [=I.] 1690 De conflictu Hungarorum cum Turcis ad Mohatzverissima descriptio ed. Johannes Sambucus. Cologne.Dolleczek 1887 = Dolleezek, A. 1887 Geschichte der osterreichischen Artillerie. Vienna.Generalstabshandbuch 1914 = Generalstabshandbuch 1914. Vienna.Gyalokay 1926 = Gyalokay, J. 1926 A mohacsi csata [The Battle of Mohacs]. In MohacsiEmlekkonyv 1526, 193-276.Hailott 1836 = Haillot, C. A. 1836 Versuch einer Anweisung uber Flussubergange. 2 vols.,Glogau.Hayne 1783 = Hayne, J. C. G. 1783 Abhandlung uber die Kriegskunst: der Turken. Berlin. Holub 1909 = Holub, J. 1909 Istvanffy Miklos historiaja hadtorteneti szempontbol [The`History’ of N. Istvanffy from a Military Historical Point of View]. Szekszard.Hoog 1955 = Hoog, O. F. G. 1955 Some Notes on Old Artillery, The Journal of the RoyalArtillery 82: 170-9.Inalcik 1978 = Inalcik, H. 1978 Impact of the Annales-School on Ottoman Studies and NewFindings, Review [Journal of the F. Braudel Center]. 1, 3/4: 69-96.Jahns 1889-91 = Jahns, M. 1889-91 Geschichte der Kriegswissenschaften vornehmlich inDeutschland. 3 vols., Munich-LeipzigKaldy-Nagy 1974= Ka1di-Nagy , Gy. 1974 Szulejman [Suleyman I]. Bp.Káldy-Nagy 1986 = Kaldi-Nagy, Gy. 1986 A torok allam hadseregenek kialakulasa I.Szulejman korara [Formation of the Army of the Turikish State in the Age of Suleyman I]. InMohacs Tanulmanyok, 1986: 163-94.Lybyer 1913 = Lybyer, A. H. 1913 The Government of the Ottoman Empire in the Time ofSuleyman the Magnificent. Cambridge.Marsigli 1732 = Marsigli, L. F. 1732 L’etat militaire de l’empire ottoman. 2 vols., Amsterdam.Mutefcieva 1968 = Mutefcieva, P. 1968 Sur l’etat du systeme des timars au cours de lapremiere decade du XVIIe siecle, d’apres les yoklamas datants de 1014 et 1016 A.H. (1605-1608 AD). Sofia.Perjes 1963 = Perjes, G. 1963 Mezogazdasagi teremeles, nepesseg, hadseregelelmezes esstrategia a XVII. szazad masodik feleben (1650-1715) [Agrarian Production, Population, ArmyProvisioning and Strategy in the Second Half of the 17th C., 1650-1715 AD]. Bp.

190 Geza Perjes


21 In Suleyman’s diary the comment “One soldier was decapitated for allowing hishorse tograze in the sown field”,or words to that effect, often appears. Thury 1896, 1: 341

Perjes 1967 = Perjes, G. 1967 Az Oszman Birodalom europai haboruinak katonai kerdesei(1356- 1699) [Military Questions of the European Wars of the Ottoman Empire 1356-1699AD] Hadtortenelmi Kozlemenyek NS 14: 339-72.Perjes 1968 = Perjes, G. 1968 Die Frage der Verpflegung im Feldzuge Napoleons gegenRussland, Militargeschichte Mitteilungen 26: 203-32.Rycaut 1670 = Rycaut, P. 1670 Histoire de l’etat present de l’Empire Ottoman. Amsterdam.Saint Rémy 1702 = Saint-Remy, NN. 1702 Memoires d’artillerie. 2 vols, Amsterdam.Szerémi 1979 = Szeremi, Gy. 1979 Magyarorszag romlasarol [On the Perdition of Hungary],transl. by L. Erdeyi, L. Juhasz, ed. by Gy. Szekely. Bp.Thury 1896 = Thury, J. 1896 Torok tortenetirok [Turkish Historians]. 2 vols. Bp.Zinkeisen 1840/5 = Zinkeisen, J. 1840-5 Geschichte des Osmanischen Reiches in Europa.3 pts. Hamburg.



ОСМАНСКИ ВОЈНИЦИОСМАНСКИ ВОЈНИЦИИЗ ВРЕМЕНАИЗ ВРЕМЕНАСУЛЕЈМАНАСУЛЕЈМАНАЗАКОНОДАВЦАЗАКОНОДАВЦА

Резиме

ОСМАНСКА ВОЈСКА У КАМПАЊИ 1526. ГОДИНЕ

Османска војска је врхунац у свом развоју достигла у време Сулејмана IЗаконодавца кога су Европљани његовог доба називали још и Величанственим.Састојала се од копнене војске и ратне морнарице, а копнене снаге су се делиле нацарску ордију (потчињену директно султану) и ејалетске војске потчињене пашама попашалуцима. Ејалетску војску су сачиња¬вале спахије, затим помоћна и позадинскавојска ко¬јој су припадале борбене јединице – муселеми, јаје, јуруци, xерахори, xерасии још неки, војска на граници, аки¬нџије, делије и, на крају, посаде у тврђавама. Најјачукомпоненту османске војне силе чинили су јаничари и спахијска коњица, али супостојале и бројне помоћне трупе. Командовање је било веома централизовано и употпуности решено сходно основним начелима суперординације и субординације. Семтога, руковођење је било јасно одвојено од командовања, управо онако како је то случајкод савремених армија.

Основицу османских снага у провинцијама су чиниле ејалетске трупе, са мањимконтигентима јаничара директно потчињених Порти и размештених по тврђавама. Урату су све ове снаге, природно, и тактички и оперативно биле потшињене надлежномпаши, а осман¬ска управа је и од дела хришћанског становништва се¬верне Србијестворила читав систем војних служби на крајишту. Коначно, значајну улогу у одбранитериторија су имала и утврђења – а на овим просторима су то били чардаци, куле,паланке, паркани, хисари и кале.

192 Geza Perjes


Fahri UnanHacettepe Üniversitesi

OFFICIAL OTTOMAN IDEOLOGY ITSSCIENCE INSTITUTIONS IN THE XV AND

XVIth CENTURIES: FATIH MEDRESES

Apstarct: The Ottoman state acquired a universalistic empire status with the conquestof Istanbul (1453). From then onwards it underwent radical changes in political, social, mil-itary, economic and educational spheres. The architect of this change ‘that shaped the classicalstructure of the state as Mehmed II. Therefore, he has been seen as its real founder

Key words: Ottoman state, Mehmed II, ottoman ideology, Fatih medreses

The Ottoman state, which had been founded as a frontier principality (uçbeyliği), acquired a universalistic empire status with the conquest of Istanbul (1453).From then onwards it underwent radical changes in political, social, military,economic and educational spheres. The architect of this change ‘that shaped theclassical structure of the state as Mehmed II (the Conqueror). Therefore, he has beenseen as its real founder1.

Undoubtedly the Ottomans possessed necessary experience and tradition toestablish such a state. Since the foundation of the state, they developed theirphilosophy or understanding of government in the direction of “centralism”2. As amatter of fact, it is possible to see the most evident manifestation of this trend in thefamous qānûn-nâme (code of laws) of the Conqueror3.

The Conqueror was in a strong position while he was using the experience andtradition in question to form the desired philosophy of government. He gained a greatdeal of influence throughout the Islamic word by succeeding what previous Muslimrulers had failed to achieve, viz., the conquest of Istanbul. Also he was very skillfulin exploiting his success. On the other hand, as he took possession of the capital of


1 See, İnalcık, Halil, “Fatih Sultan Mehmed, İstanbul’un Fethi ve İmparatorluk”, Türk Kültürü,XX (Ankara, 1964), p. 8; see also idem, “Osmanlı İmparatorluğu”, in Türk Dünyası Elkitabı,Ankara, 1976, p. 979 and “Mehmed II”, İslâm Ansiklopedisi, VII (İstanbul, 1979), p. 534.2 We must remember how the conflict over the throne among Yıldırım Bâyezîd’s sons duringthe Period or Interregnum (Fetret Devri) which lasted more than ten years, brought theOttoman Empire to the point of disintegration. It is also well known that the struggle betweenthe Conqueror’s sons, Bâyezîd and Cem, lasted many years acquiring an internationaldimension. Concerning the conflict over the throne between The Law Giver’s (Qanun5) sonsduring the mid-XVIth century, see Turan, Şerafettin, Kanûnî’nin Oğlu Şehzâde BâyezidVak’ası, Ankara, 1961; see also my “Kânûnî Devri Şehzâde Mücâdeleleri ve Bunun OsmanlıSiyâsî ve Sosyal Târihi Bakımından Önemi”, Türk Yurdu, X/35 (July 1990), pp. 9-16. 3 Özcan, Abdulkadir, “Fatih’in Teşkilat Kanunnâmesi ve Nizâm-ı Âlem İçin Kardeş KatliMeselesi”, İÜEF Tarih Dergisi, XXXIII (March, 1980-1981), İstanbul, 1982, p. 46.

the Eastern Roman Empire, he was himself as the legitimate successor of this empireand as the protector of Orthodox Christianity4.

Thus, by combining Islamic, Turkish and Byzantine state traditions he achievedto create the prototype of classical Ottoman Sultan5.

When we look at the measures taken by the Conqueror to establish anabsolutist-centralist administration, we see that he was able to develop a kind ofadministration (and its ideology) “where every road would go to himself -so to speak-. In fact, this ideology, developed by him, dominated the spirit of the philosophy ofadministration of the state.

In this general framework he got rid of the image of religion which appearedin social life in the form of “the twinship of state and religion”. While, previously,religion managed to retain its independence and was not a secondary element in theservice of the state, the Conqueror attempted and managed to bring religion understate control; and this, in turn, resulted in an identification of state and religion. As amatter of fact, in terms of its functions and place in the administration he gave theŞeyhü’l-islâmhk a position similar to that of Byzantinian Patriarchate. Therefore, thisinstitution, established as a governmental office, was put in a position to confirm andratify what the central authority was to do6.

Thus, if we leave aside such strong personalities as Zenbilli Ali Efendi, it wasalways to be extremely difficult for the head of this institution to challenge decisions takenby the central authority -at least so long as the Palace remained powerful-. It should be keptin mind that there was a dismissal (‘azl) mechanism at the disposal of the Sultan.

In this identification of state and religion, established by the Conqueror, thereal (original) aim of the political authority was not religious; so, the application ofShari’ah was not the only function of the state. Even though the terms “religion andstate” (dîn ü devlet) were often used together, the protection of the state was the realconcern of the Ottomans. As Şerif Mardin put it, it could not be possible “to ensurethe continuity of a religion that does not bereft from the protective power of a strongstate”7, and the state imposed this idea to its subjects as an unchangeable principle.

194 Fahri Unan


4 This was not only the Conqueror’s opinion. Foreigners, especially the Greeks were sharingthe same opinion. Indeed, in 1466 a Greek scholar, Yorgi Trapezuntis, were telling him this:“No one doubts that you are the Emperor of Romans. The one who legally controls the Capitalof Roman Empire becomes the Emperor and the Capital of Roman Empire is Istanbul.” (See,İnalcik, “Fatih Sultan Mehmet, ...”, pp. 9-10). The Conqueror’s Greek historian Kritovoulos,writes in history book dedicated to the Conqueror himself that: “... bu pâdişâh yalnız hem-’asrıolan mülûk u tâcdârana değil milel-i hâzirâda ve sâlifede yetişmiş hükâmdârâna ve hattâ kendihânedânından zuhûr eden ve her biri ümem-i sâ’ire mülûküne fâ’ik ve müsâbık olanpâdişâhân-ı ‘izâma meziyyet ü fazîlet ve şecâ’at ü besâletde câ’iz-i rütbe-i tevaffuk utekaddümdür.” (See, Tdrîh-i Sultan Mehmed Hân-ı Sânî, translation by Karolidi, Appendix ofTârih-i Osmânî Encümeni Mecmu’ası, İstanbul, 1328 (1510), p. 12); see also Ocak, A. Yaşar,“XV ve XVI. Yüzyıllarda Osmanlı Resmî Dinî İdeolojisi ve Buna Muhalefet Problemi”.İslâmî Araştırmalar, IV73 (Ankara, July, 1990), p. 192.5 İnalcık, “Osmanlı Padişahı”, Ankara Üniversitesi Siyasal Bilgiler Fakültesi Dergisi, XIII/I(Ankara, 1958), p. 68; idem, “Padisah”, İslam Ansiklopedisi, IX (İstanbul, 1964), p. 493; seealso Lewis, Bernard, “Islâm Devlet Müessese ve TelâkkîIeri Üzerinde Bozkır AhalisininTesiri”, İslâm Tedkikleri Enstitüsü Dergisi, 11/2/4 (I960), pp. 209-230.6 Ocak,” .. Osmanlı Resmî Dinî İdeololojisi...” pp. 191-193.7 Mardin, Şerif, Türkiye’de Toplum ve Siyaset, Makaleler 1, Ith edition (ed. M. Türköne - T.Önder), İstanbul, 1990, p. 180.

Such matters as policy of religion an social and legal application of religion remainedwithin the limits set by the central government8.

Irrespective of their religious affiliations, the religious life of all peoples in theEmpire was under the direct supervision of the state. To the extent that it did nottransgress the rules of established order, everybody enjoyed freedom of religion,because the idea of protecting the state was deemed paramount. Needles, to add that“state” and “dynasty” were identical.

It is well-known that the Conqueror had taken various measures to strengthenthe centralist structure of the Ottoman polity. Among these measures were suchmilitary ones as increasing the number of Jannisaries; such economic ones asabsorbing into the timar system wakf and mülk (private property) lands to weaken theposition of religious groups; such political an administrative ones as counterbalancingthe strength of Turkish aristocracy by using the devshirme system9.

The political and administrative system these measures were directed toachieve required a tight control over educational institutions. For this reason, -especially with the opening of the Semâniye medreses- both those medreses foundedbefore his time and the ones established afterwards were to be reorganized and giventhe tasks of formulating official Ottoman ideology and bringing up the personnel(people) to be employed in the dissemination of this ideology among the subjects(tebe’a)10.

The Fatih medreses, the topic of our writing, constituted one of these insti-tutions perhaps the important one until the foundation of the Süleymâniye medreses.

It most be very interesting to examine and evaluate what sort of educationalphilosophy and state-institution relationship this mission exhibited in the Ottomaneducation system, and according to what kind of mechanism the network of humanrelations worked in these institution.

The Sultan, who represented the centralist approach to administrationembodied in the Conqueror, was to rule the state apparatus through a loyal patrimonialbureaucracy. The ‘ulemâ was included in this group. Though essentially with civilianorigins, they would be trained through a process of state-run education as qualifiedstaff for employment by the state, and thus deserved to join in administrative cadres.It was therefore quite natural for any member of the ‘ulemâ to be loyal to the Sultan,his benefactor (or patron)11.

The policy of central authority to kept members of the ruling class under tightcontrol was true for the ‘ulemâ as well. Even though the ‘ulemâ was entrusted by thestate with such activities as teaching, education and judicial affairs and was employedin fiscal and diplomatic areas, it was much more important for the state to use the‘ulemâ in ensuring the loyalty of the re’âya, i.e. the ruled. To wit, the ‘ulemâ wasindispensable for the Sultan to legitimize his rule in the eyes of his subjects.

OFFICIAL OTTOMAN IDEOLOGY ITS SCIENCE INSTITUTIONS IN THE XV AND XVIth CENTURIES: FATIH MEDRESES 195


8 For detailed information see, Ocak, “Kanuni Sultan Süleyman Devrinde Osmanlı ResmîDüşüncesine Karşı Bir Tepki Hareketi: Oğlan Şeyh İsmail-i Mâşûkî”, Osmanlı Araştırmaları,10 (İstanbul, 1990), pp. 49-56; see also idem, “Kanunî Sultan SüIeyman Devrinde Bir OsmanlıHeretiği: Şeyh Muhyiddin-i Karamanî”, Prof. Dr. Bekir KütükoğIu’na Armağan, İstanbul,1991,pp. 473-3S4.9 İnalcık, “Osmanlı İmparatorluğu”, p. 980.10 Ocak, “... Osmanlı Resmî Dinî İdeololojisi...” p. 193, footnote 19.11 Mardin, ibid., p. 179.

The desire of the central authority to know more closely the people it would employprepared the ground for the emergence of extremely complicate relations among theindividuals involved. In particular, the method of protection and recommendation, thoughvalid for the recruitment of non-‘ulemâ bureaucrats, was used extensively within thescience profession (‘ilmiye tariki) as well. More specifically such methods and the likemay be examined under the general title of “patronage relations”12.

Although the state was careful not to ignore regional ‘ulema outside its directcontrol, quite naturally it preferred to employ those scholars recommended bysomeone who was trained and educated through official education channels, provedhis loyalty in the eyes of central authority and was in a high position.

For such a Ottoman scholar, promoted to high office in the administrativestructure by undergoing a lot of tests, the important thing was not to lose theconfidence of the Sultan, and hence not to lose his job. Therefore, from the foundationby Sultan Orhan of the first one Iznik in 133013 partially14 and from the establishmentof the Fâtih medreses to a much greater degree, Ottoman medreses functioned outsideamateurish scientific objectives15. The mission (task) of the formation of officialOttoman ideology can, to a degree, explain why they were inadequate to revivescientific and intellectual life in Islamic world that had begun to fade away after the9th century, why they could not achieve to produce creative scholars or why theywere unable to prepare the ground for the foundation of our modern universitiesthrough a well-founded scientific tradition -which is what western churches andmonasteries achieved in European historical, development-16.

196 Fahri Unan


12 Mardin, ibid., pp. 183-184.13 Uzunçarşılı, İ. Hakki, Osmanlı Devletinin İlmiye Teşkilâtı, 3th edition, Ankara 1988, p. 1. 14 For example, well before the development of the education system and its control by thestate at the time of the construction of Semâniye medreses, the Conqueror invites Hayru’d-dîn Halîl, an ancestor of Şakā’ık’s writer Taşköprülü-zâde on the line of his father, in order toappoint him as a müderris in one of his medreses, he refuses the invitation saying that “... bumansıbda hubb-i câh gibi hatar-ı ‘azîm vardur, anun kabûli mahâ’il-i gavâ’il-i kesîre veşevâ’ib-i nevâ’ib-i gazîreyi mutazammındur.” and he adds that he does not need any post.(See, Mecdî Mehmed Efendi (trans.), Haddâ’iku’ş-Şakā ‘ık (ed. A. Özcan), İstanbul, 1989, p.140. Although in the early periods of the Empire we frequently encounter the personalities whorefused the academic and administrative positions offered 10 them by putting forward suchexcuses and distanced themselves from high government officials, in later periods suchpersonalities are hardly seen. For example, Mevlânâ ‘İzârî, one of the müderrises of theConqueror’s time, feels sad when he hears that famous Hoca-zâde become a kādî (judge).The point that makes him feel sad is that Hoca-zâde accepts this post with great enthusiasm,although the ‘ulemâ usually avoid accepting such posts until that time (see, Mecdî, ibid., p.149). Again in Conqueror’s time, reacting upon the imprisonment of Sinân Paş a, the writerof Tazarru’-nâme and the son of the famous Hızır Beg, forced the Conqueror to release himby threatening thai they wood burn all of their books and leave Ottoman lands (see, Mecdî,ibid., p. 194). It is impossible to see such reactions in the subsequent centuries.15 ‘‘ Ocak, “... Osmanlı Resmî Dinî İdeolojisi...”, p. 193.16 Although it is well known that our universities lack traditions, due perhaps, i think, to SüheylÜnver and several other scholars, the claim that today’s Istanbul University has its origins inthe Fâtih medreses, is not correct. Historically it is meaningless to celebrate five hundred soand so years anniversary of the Istanbul University by leaning on such a view. Because thereis no connection and continuity between Fatih medreses and the Istanbul University in termsof teaching method traditions, let alone any organic relationship between them IstanbulUniversity can only be said to have its origin in the Dâru’l-fünûn, a product of the Tanzîmâtperiod, in this period Fatih medreses were operating in the Nekâhat-hâne (place for

That the central administration viewed medreses as places where loyal officialwere brought up led the ‘ulemâ to consider these institutions not as scientific centersbut as necessary ladders to climb up upper echelons of the bureaucracy. As a matterof fact, some statistical data relating to the Semâniye medreses that will be givenbelow clearly demonstrate this tendency. In fact, the desire of the overwhelmingmajority of Ottoman scholars was to attain a kâdîlık (magistrateship) after completingtheir training and education.

We observe that this desire of the ‘ulemâ became increasingly apparent during theperiod of stagnation and crisis that followed the rise and maturity of the state. Accordingto the translator of Şakā’ık17, Mecdî Mehmed Efendi, out of 105 Sahn professors whodied in mid-16th century only 40 (38 per cent) did not take up any post other thanprofessorship (müderrislik). We further observe that within the fifty-year period from mid-16th century to the beginning of the seventeenth, this proportion decreased into 20.3 percent (34 out of 167), and his percentage remained around 22 throughout the 17 th century(143 out of 648). The majority of medrese-trained persons came to occupy” suchadministrative offices as magistrateship (kādîlık), district (sancak) müftîlik, nakîbü’l-eşraflık (the office that supervised the affairs of the descendants of Prophet Mohammed),şeyhü’l-islâmlık (the office of the Chief Mufti) and soon18.

Ift should be kept in mind that some of those medrese-trained people withoutany job outside medrese could not achieve it, not because they did not wish to do sobut because that died before such an opportunity arose. In fact, many of them died intheir forties or fifties.

It can be argued that this tendency of the ‘ulemâ was closely connected withthe patrimonial government philosophy and the patronage relations fed by it (thisphilosophy). On the other hand, despite the absence of a cast-like system in Ottomansociety to hinder social mobility, the official Ottoman ideology, which legitimizedthese relations, prevented the ‘ulemâ from having an extensive public backing. !naddition, since the ‘ulemâ was placed in a much better position to benefit from socialopportunities, these patronage relations led to a development whereby the social baseof the ‘ulemâ was limited to their immediate milieu, and hence the ‘ulemâ, in time,became inward-looking.

When we glance at the information given by Mecdî Mehmed Efendi19, Nev’i-zade Atayi20 and Şeyhî Mehmed Efendi21, it appears that until the mid-16th century46.5 per cent (49 out of 105), from the rnid-16th century to the beginnings of the 17th29.3 percent (49 out of 167), and in the 17th century 34.1 per cent (221 out of 648)came from humble origins22.



convalescence) or guest house within the tâb-hâne (a kind of guest house), one of the annexesof the Fatih Complex. Tab-hâne medrese survived until the abolition of medreses, in 1924. Onthe other hand. Istanbul University were operating according to the modern educationalprinciples in the same city. The medreses and the universities were moving opposite directions,so to speak.17 Taşköprülü-zâde Ahmed İsâmu’d-dîn’s well-known work; its full name is eş-Şakā’ıku’n-Nu’mâniyye fî Ulemâ’i’d-Devleti’l-Osmâniyye (ed. A. Subhi Furat, İstanbul, 1985): for itstranslation into Ottoman Turkish see, Hadâ’iku’ş-Şakā’ık (ed. A. Özcan, İstanbul, 1989).18 For detailed information see, my Kuruluşundan Günümüze Fâtih Külliyesi (Ph.D., instituteof Social Sciences of Hacettepe University; forthcoming), Ankara, 1993, pp. 354-360.19 For his translated work see, Hadâ ‘iku’ş-Şakā ‘ık (ed. A. Özcan), İstanbul, 1989.20 For his work see, Hadâ’iku’l-Hakā’ık fî Tekmileti’ş-Şakā’ık (ed. A. Özcan), İstanbul 1989.21 For his work see, Vekāyi’u’l-Fuzalâ (ed. A. Özcan), İstanbul 1989.22 For details see, my Fâtih Külliyesi, pp. 212-213 and 221.

It is possible to make a similar analysis in term of birth-place and upbringing.According to the information extracted from these source, while only 2 person out of105 cited by Mecdî were born and bred in Istanbul, the number of ‘ulemâ born andbred in Istanbul increased substantially in the second half of the 16th century (72 outof 167, i.e. 43.1 per cent). It appears that this overall pattern remained more or lessstable throughout the 17th century, for, according to the information given by Atâyîan Şeyhî, 294 out of 648 scholars who died in this century were born and educatedin Istanbul, Thus, it seems that the children of those scholars who gathered in Istanbulin the wake of the conquest filled the overwhelming majority of position in highereducational institutions. Anatolia and Rumelia followed the Capital in supplyingeducated scholars for the Empire23.

The desire of the ‘ulemâ to complete their teaching period as soon as possible andto attain an administrative post was so strong that it seemed impossible for them to say inmedrese for a long time. In point of fact, there were financial interests and prestige tostimulate this desire. It appears that salaries of medrese teachers remained more or less atthe same level throughout the centuries. For instance, the daily salary of müderris inSemâniye medreses (established in 1470) would not exceed 50 aspers (akçe), the amountstipulated in the vakfiye or foundation document, in the 16th, 17th and 18th centuries; thiscan be seen from the Registers of Accounting an Assignments of the Fatih Complex (FâtihKülliyesi Muhâsebe ve Vezâyif Defterleri)24. In the event of the need to increase the salaryof a popular scholar, it would be done not through normal channels but by allocating aspecified amount from what was called zevâ’id (extras or surpluses).25

It can be argued that the inability of medrese teachers to teach at the sameinstitutions for longer periods prevented particular medreses from coming intoprominence, thereby stopping short of a development in which specialization could havebeen achieved, and a scientific tradition and perception could have formed the bases forour modern university. When we evaluate the statistical information cited above from thispoint of view, it will be seen that rarely did a Sahn teacher stay and teach in this medresefor a 5 and 10 years period. So much so that from the 17th century onwards, this averageperiod seems to have shortened to the extent that, in soma cases, it was about a few monthsor even days. Apparently this method was used as a necessary step to attain a kādîlık. Forexample, in order to fulfill the formality of attaining a Sahn post before one could take upone of a Great Kādîlıks, this method was often misused and accepted as a normalprocedure called tahille (legal avoidance) or tafra (a step in promotion).26

In carrying out all these activities, the success of a müderris was closely connectedwith his success in what call patronage relations. We often come across the1 cases ofmedrese teachers whose fortune changed suddenly by the death or dismissal of theirpatrons; there were also those who complained about holding the same post for years27.

198 Fahri Unan


23 For details see. ibid, pp. 214-215 and 222.24 See, Fatih Mehmed II Vakfiyeleri, publication of Vakıflar Gene! Müdürlüğü, Ankara, 1938.p. 263; Sûret-i Vakfiyye-i Ebu’l-feth, Topkapı Sarayı Arşivi (Archives of Topkapı Palace), D.3882, Defter-i Vezâyif, Başbakanlık Osmanlı Arşivi (Prime Ministry Archieves), MâliyedenMüdevver (BOA, MD). Nu. 5305; see also Registers of Accounting (Muhâsebe Defterleri),BOA. MM, Nu. 5973, pp, 67-68, 88. 198, 219, 244, 257. 258: Nu. 6214. p. 6; Nu. 5948. p. 4;Nu, 5019, pp. 5, 48; Nu. 18245, p. 4 and Nu. 21138, p. 3.25 Gökbilgin, M. Tayyip, Edirne ve Paşa Livâsı, İstanbul, 1952, p. 304.26 For details see, my Fâtih Külliyesi, pp. 207-211; see also Uzunçarşılı, ibid., p. 72.27 For various examples, se my Fâtih Külliyesi, pp 1 85-206.

In Ottoman parlance, this sort of “taking refugee”, seen in the ‘ilmiyeprofession, was known as intisâb (joining, adhering). Anyone who saw his future inthis profession had a find an influential figure under whose moral and sometimesmaterial influence he would complete his education. After that he would expect to findof job through his patron’s intercession and feel his support as long as he lived.

It will be sufficient to examine various biographies containing curriculum vitasof Ottoman scholars -and even administrative officials- to see that the panoramicview given above was not a product imagination28.

Given the mission with which Ottoman medreses were entrusted during thefoundation and growth periods of the state, i.e. the task of formulating the theory ofofficial Ottoman ideology, it is fruitless to argue why these institution could not attaina high level of sophistication in terms of their scholarly and intellectual activities, orwhy they were unable to produce the likes of Ibn Sînâ, Fârâbî and Gazzâlî. For, it ispretty obvious that Ottoman medreses an the ‘ulemâ they produced did not have suchobjectives. Most of them came into prominence by virtue of their ranks in theadministrative structure. Thus, the greatness of such scholars as Ibn Kemal and Ebu’s-su’ud, whose reputation has reached our own time, stemmed from the significance oftheir posts and the quality of their assignments rather than their scholarlycontributions.

An important part of Ibn Kemal’s writings was made up of works aimed atdefusing the -unwanted- effects of Shiite- Safevid propaganda which posed a seriousthreat to the Ottomans. Likewise, Ebu’s-su’ud Efendi acquired his reputation notthrough his Tefsîr (Exegesis of Kur’ân), which was nothing more than a goodtranslation of Keşşâf, but through his great achievement in conforming sultanicqānûn-nâmes, (code of laws, customary laws) with Shari’ah29.

Consequently, the objective of the Ottoman scholar, who did not have anyfancy for intellectual activities, was to obtain practical knowledge in handling stateaffairs. He was a pragmatist who gave utmost importance to applying his scientificknowledge to social life. Speculative science whose result might have appearedcenturies later did not therefore attract him; at least, he would think that he hardly hadany time to spare for such sciences. That is why he often spoke of “useful science”(‘ilm-i nâfi’). Thus, philosophical sciences which seemed to have revived in Fatih’stime left their place to practical branches as a result of the fact that their fruits couldnot be obtained in a short while. Clearly, Ottoman administrative mentality played itspart in this process. For this reason, the overwhelming majority of Ottoman scholarsfelt the need to take interest in subjects concerning fıkh or Islamic Law.



28 For some examples, see, Şakā’ıku’n-Nu’mâniye ve Zeyilleri (ed. A. Özcan) , Vol. 1-V,Istanbul, 1989. 29 Ebu’s-Su’ud Efendi’s exegesis İrşâdü’l-Aklı’s-Selîm ilâ Mezâye’l-Kitâbi’l-Kerîm waswritten within the tradition of Râzî school which promoted “reason and judgement” (‘akl ure’y). It is known however that he wrote this work, to a great extent, under the influence ofel-Keşşâf ‘an-Hakā’ıkı’t-Tenzîl by Zemahşerî, who was a well-known scholar (of the XIIthcentury). (For his works and method of tefsîr see, A. Aydemir, Ebussuud Efendi ve TefsirdekiMetodu, publ. Diyanet İşleri Başkanlığı, Ankara, undated). For an Ottoman scholar Şeyhül-islâm Es’ad Efendi, who was highly praised by Atâyî, see, my “Atâyî’nin Gözüyle Bir OsmanlıÂlimi”, Türk Yurdu, X/37 (September 1990. pp. 45-50.

Резиме

ЗВАНИЧНА ОСМАНСКА ИДЕОЛОГИЈА У ЊЕНИМ НАУЧНИМИСТИТУЦИЈАМА XV И XVI ВЕКА - ФАТИХ МЕДРЕСЕ

Османска држава која је настала као погранична кнежевина (üç beyliği) посталаје универзална империја након освајања Константинопоља (1453). Од тог момента,усвојене су радикалне промене у политичкој, социјалној, војној, економској и образовнојсфери, а творац ових промена које ће довести до стварања класичне структуре османскедржаве био је Mehmed II Fatih (Мехмед Освајач). Он ће често бити виђен и као оснивачосманске државе у правом смислу те речи. Несумњиво, Османлије су поседоваленеопходно искуство и традицију за стварање државе, а од њеног оснивања су развилии сопствену филозофију неопходну за оправдање централизоване државе какво је билоОсманско Царство. То је врло јасно манифестовано у kānûn-nâme (закону) МехмедаОсвајача. Комбинацијом исламских, турских и византијских традиција настала јекласична османска држава.

200 Fahri Unan


Иван ЈовановићОрашје

СЕЛО И МАНАСТИР ОРАШЈЕ КОДВАРВАРИНА

Апстракт:У овом раду даје се кратка историја села и манастира Орашје каоједног од најстаријих храмова на подручју Доњег Левча (Темнића).Осим до сада познателитературе коришћени су и необјављени историјски извори.

Кључне речи: Левач, Темнић , Варварин , Орашје , Манастир , Црква..

Село

Орашје са својих 811 становника и 202 куће (према задњем попису из2002 године) спада у ратарско – сточарско и воћарско виноградарско сеосконасеље збијеног типа у подножју планинa Јухора и Благотина на прелазуКаленићке реке, леве притоке Велике Мораве, из планинско-брдског уравничарски ток на 9 км северозападно од Варварина коме је Бог подарио изворминералне воде познате као Орашки кисељак који се налази у непосреднојблизини Цркве Светог Јована Крститеља.

Назив села је по предању фитогеографског порекла и потиче од знатногприсуства стабала ораха којих и данас има.

Село се простире у висинском појасу од 170 – 180 метара и убраја се унајстарија насеља Темнића што потврђују велики број локалитета са траговиманасељености из праисторијског периода као што су локалитети Клисура(пронађене урне ),1 локалитет Гробљиште (пронађени трагови људских костијуу великом броју) и скоро откривени локалитет Чукарак (пронађени остаци 3керамичка суда из бакарног доба , млађи енеолит , фаза Остриковац).2

Првобитно насеље са црквом, коју је по народном предању подигао КраљМилутин, основано је на локалитету Манастирски прњавор.

Нарочити напредак као и сва села Темнића Орашје доживљава крајем XIVи прве половине XV века за време кнеза Лазара и његовог сина Деспота СтефанаЛазаревића да би по доласку Турака у наше крајеве и даље остало једно оддобро насељених места које чак крајем XV века према поузданим турскимпописима има 99 кућа и и што је врло значајно има и трг.3 Према следећемпознатом турском попису из 1516 године село Орашје у Левчу је тимар Давуда


1 С. Ђ.Стаменковић, Географска енциклопедија насеља Србије, 304.2 Душан Рашковић, Археолошк споменици и налазишта на подручју општине Варварин,Крушевац 2007, 11.3 Делове овог и следећих дефтера превела ми је проф др Ема Миљковић на чему јој сена овом месту најсрдачније захваљујем. Поименични дефтер Смедеревског санџака,Истамбул, Тürkiye Cumhuriyeti Basbakanlik Devlet Arsivleri GenetMüdürlügü OsmanliArsivi, Tapu tahrir defterleri.No.16

Абдулаха Данишменда Абдулаха и Мустафе бенака са 80 кућа.4Орашје наставља да живи свој живот под турцима у XVI и XVII што је и

забележено у турским пописима и то пописом Јагодинског кадилука ондашњегЛевча из 1595/96 у дефтеру за овчарину, где се село наводи као Ораше.5

Када је село опустело немамо поузданих података али то се догодило пре1719. године јер о њему нема помена у изворима из времена аустријскевладавине овим крајевима у првој половини XVIII века.

Опустело село и запуштени манастир почињу да се буде тек 1766 године кадамонах Василије игуман манастира Каленић шаље монахе да обнове стари порушениманастир Орашје који jе потом и потпао под Каленић, као његов метох. Орашје ћеостати манастир све до 1813 године када је претворен у мирску цркву.6

У то време 70-их година XVIII века доласком Раона Цинцарина изОхридског краја из Македоније са својих осам синова који саградише 20 кућау средини села поред Каленићке реке са леве и десне стране формирао се центарсадашњег насеља чији потомци сачињавају већину становника данашњегОрашја.

Почетком XIX века све до 1820 године постоје два насеља Орашкипрњавор и Орашје када се спајају у једно село које тада има 33 кућа, 37 порескихи 80 арачких глава, да би се 1953 године број становника попеo на чак 1112 одкада почиње постепено смањење броја становника.

Орашани су дали своје животе у свим ослободилачким ратовима својеотаџбине од српско турског рата 1876 – 1878 године када је умро у пољскојболници Моравског кора Синадин Дина Николић7 и када је велики број жена идеце села Љубтена код Алексинца нашао склониште у селу Орашју од којих јењих неколико тада и умрло и сахрањено на сеоском гробљу.

Најтеже губитке Орашани су имали у ослободилачким ратовима од 1912.до 1918. године где је погинуло на ратишту или умрло у заробљеништву 45орашких ратника а 17 преживелих ратника села понело Албанску споменицу.Удругом светском рату из села је страдало 12 мештана.8

Послератни развој села је пратила миграција становништва у градскесредине, смањење броја становника, гашење поједних домаћинства,осиромашење села и пад наталитета. Данас је Орашје мало насеље са 180домова од којих је 1/3 старачких али и са једним позитивним показатељeм а тоје да се сваке године повећава број деце у основној школи.

Почеци образовања у Орашју почињу 1847 године када је у манастирскојкући поред Цркве Светог Јована Крститеља радила школа и где је учитељ По-повић Милосав учио децу из Орашја , Бачине, Избенице , Цернице и осталихоколних места све до пресељења у Бачину.9 Све до 27 јануара 1911 године ора-шка деца су похађала наставу у Бачини па су Орашани били приморани да одвласти траже дозволу да сазидају школу за своју децу јер је много деце осталонеуписано будући да није имало места у бачинској школи за све ђаке из Орашја.

202 Иван Јовановић


4 Опширни дефтер Смедеревског санџака – Defter-I mufassal –I Livâ –I Semendere l-mahrûsa , Istanbul,Türkiye Cumhuriyeti Baçbakanlik Devlet Arçivleri Genel MüdürlüglüOsmanli Arçivi.Tapu tahrirdefterlerli.No. 1007.5 Ђ. Р. Симоновић, Левач I, Рековац – Београд 1983, 21.6 Б. Перуничић, Крушевац у једном веку, Крушевац 1971, 4897 Врховна команда српске војске, Рат Србије с Турском 1877-1878, 232.8 С. Б. Микић, Темнић у борбама за слободу, Варварин 2010 , 301 и 389.9 Архив Србије , Београд , МПС Ф – IV – N 313/1847

Тако је по одобрењу државних власти 31 јула 1907 године почело са зи-дањем школе у Орашју да би од стране комисије школа примљена 15 маја 1910године и отпочела са радом 27 јануара 1911 године превођењем 12 ученика изОсновне школе у Бачини.10 Због повећаног броја деце 1932 године почиње изгра-дња нове школе која је завршена 1934 године са три учионице, једном канце-ларијом и једним учитељским станом са четири одељења и подрумом. Крозстару и нову школу прошло је много учитеља од Божидара Весића до БиљанеАрсић и Бранкице Михајловић, али треба посебно поменути учитеље БлажуРадовића (1928 – 1935) и брачни пар Добривоја и Станисаву Пантић (1952-1964)који су допринели развоју села не само у просветном већ и у културном домену.

Данас орашка деца похађају наставу у овој четвороразредној школи која јеодељење Основне школе Свети Сава у Бачини и где се настава одвија у двакомбинована одељења са укупно 31 учеником, а школске 1945/46 године ова школаје имала 123 уписана ученика. У школи ради и одељење предшколског образовањаДечје установе Наша радост из Варварина са васпитачицом и 15 предшколаца.

Манастир

У овом селу селу на 9 километра северозападно од Варварина на благомузвишењу где се данас налази црква Светог Јована Крститеља постојао је све до1813 године манастир који се у литератури јавља као манастир Орашје

У Летопису цркве Светог Јована Крститеља у Орашју који се чува у цркве-ној библиотеци пише да је, по народном предању, манастир саградио краљ Милутину XIV веку а да је припрата дело Обреновића.11 По истом предању, ма-настир је биоживописан и имао је и своје конаке који су постојали до Велике сеобе Срба за времеАрсенија Чарнојевића .Тада је, по предању, манастир разорен и попаљен.

Као одраз ове традиције изнад јужних улазних врата цркве у XIX. векупостављена јецрна плоча са записом “Сеи храм воздиже серблем кралМилутин”.У цркви на месту резервисаном за ктиторе у првој зони западногзида урађен је портрет краља Милутина са сигнатуром ”Сти Милутин краљсербски владаше 1279 до 1321 по Хру”. Портрет свакако није стар, насликан јесредином XIX века, када је цела црква била живописана. Да ли је народнатрадиција била толико снажна да је натерала градитеље и зографа дафалсификују ктиторски натпис и портрет или су они урађени по оригиналу кадаје обновљена цела Црква живописана тешко је одговорити.12 Код данашњих ста-новника Орашја сачувано је народно предање да је манастир Орашје никао наместу помирења браће Драгутина и Милутина који су се након вишегодишњегратовања ту измирили а Милутин на месту измерења подигао манастир.

После Свиштовског мира у доба Мустафе паше народ је на иницијативубратства калуђера манастира Каленића обновио манастир у Орашју и од тада пасве до свршетка Првог српског усанка био је метох манастира Каленић. Позавршетку Првог српског устанка манастир је разорен а народ је цркву врлобрзо обновио и поправио јер је већ 1815 године имала свог свештеника попаОгњана који окупљеном народу чита писмо о позиву на устанак.13

СЕЛО И МАНaСТИР ОРАШЈЕ КОД ВАРВАРИНА 203


10 Деатаљније видети у Љ. Бајић, Сто седамдесет година школства Варваринскеопштине 1820-1990, Варварин 1990, на више места.11 Летопис Орашке цркве, 1312 С. Мијатовић, Темнић - Антропогеографска студија, Београд 1905, 358.13 П. Пајкић, “Манастири који су сада парохијске цркве”, Српска православна епархијашумадијска 1947-1997, Крагујевац 1997,стр. 237 и 238.

Шта можемо рећи о томе када је манастир подигнут.В. Кораћ и Н. Петровић претпостављају да је манастир вероватно

подигнут за време Турака на темељима старије грађевине. Остали аутори и неспомињу овај црквени храм.

На основу архитектонског решења можемо рећи да црквени храм имасличности са Ивковачком црквом, Св. Николом у Браљини и још неким. За овајтип цркава наша историја архитектуре нема још одговора када су настале. Св.Никола у Браљини се додуше помиње у Раваничкој повељи. Оно што о њимаможемо рећи то је да због тога што, вероватно нису имале припрату сазидануистовремено са остатком цркве да извесно нису саграђене као манастирскихрамови у време кнеза Лазара а ни у деспотовини. Све остало остаје отворено.Скренули би пажњу и на то народна традиција све њих везује за краљаМилутина а не за кнеза Лазара што је чудно нарочито за цркве из крушевачкогкраја где је традиција о кнезу Лазару врло жива. У сваком случају пошто сеОрашје 1476. године јавља као врло велико село са тргом сасвим је могуће даје ово била мирска црква поготово што се у насељу помиње и поп. Ни положајхрама не одговара уобичајеном положају за средњовековне манастире јер јебуквално поред самог пута који је повезивао крај око Варварина и Сталаћа сасрцем Шумадије и даље западном Србијом.

Али вратимо се османским дефтерима. Као што смо већ навели ми оОрашју и становништву Орашја немамо никаквих података све до поменутогтурског пописа из 1476 године који не пописује ни један манастир у Орашјукоје је припадало као и цео Темнић Левчу. Пописивач Орашје пописује као селокоје припада зеамету Левач кога притежава Хамза бег старешина вратара Исакбега и да у селу има 99 кућа a међу становницима села пописани су поп Јовани његови синови Јован и Радоња.



Crkva u Ora{ju

Према следећем познатом турском попису из 1516 године село Орашје уЛевчу је тимар Давуда Абдулаха, Данишменда Абдулаха и Мустафе бенака са 80кућа а међу становницима села јавља се и Исмаил син попа бенак14 и Хамза синпопа бенак синови попа Јована из 1476 године који су вероватно ранијеспоменути Јован и Радоња.

Занимљиво је овде поменути рад Олге Зиројевић која манастир Орашје сацрквом Св. Јована у нахији Загрлати лоцира у Орашју код Варварина. Она даљеобразлаже да се у два турска пописа јавља манастир Светог Јована у близинисела односно мезре по имену Орашје (нахија Загрлата) и да га требаидентификовати са истоименом црквом у Орашју код Варварина. Она даљенаводи да га је по традицији и сачуваном натпису подигао га је краљ МилутинУ турском попису из 1516 године убележено је у селу Орашју пет манастира.Године 1516 у манастиру Светог Јована живела су два калуђера а приход од њихизносио је 77 акчи и тај број калуђера забележен је и у наредна два пописа из1575/6 и 1584 године само је приход повећан на 450 акчи. Суседна мезра Орашјекоришћена је као сејалиште а у поседу манастира био је и рибњак на Морави.На крају наводи да је манастир обновљен 1797 године.15

Поставља се питање тачне убикације манастира Светог Јована код горенаведене ауторке узимајући у обзир да нахија Загрлата према нашем сазнањуникад није прелазила северно од Западне Мораве.

Не знамо како је манастир (или мирска црква) Орашје живео у XVI и XVIIвеку јер немамо никаквих познатих података о њему током овог периода 16

Не знамо ништа о њему све до 1766 године када су га монаси изманастира Каленић обновили. У Првом српском устанку манастир Орашје је завреме Варваринског боја 1810 године био прихватилиште за рањенике где селечио и чувени јунак Јован Курсула који је задобио ране у мегдану и зборноместо за народ који је ту одржавао везе са хајдуцима из Јухора.17

Године 1992 на месту данашњег магацина за оставу северозападно одцркве приликом ископавања истог пронађена је масовна гробница али нијеутврђено из ког је времена.18

Успомена на прослављеног кнеза Темнића и Јагодине Јевту Касавића изОбрежа била је сачувана и у натпису изнад врата у цркви која воде из нартексау наос. Према том натпису кнез Јевта је патосао манастир и откупио двери 17јуна 1812. године. Јоаким Вујић (1772-1847) дошавши у Орашју на свомпутовању по Србији наводи да се при концу села находи један стари манастиркоји се равно именује Орашје и који нема никаквог калуђера него је потпао подмирску церкву.”Обаче у време рата серпског вожда Г. Петровића бјаше овацрква од Турака попаљена, разорена и многа тиранства и разбојничества по њојпочињена”.19

Један од цењених истраживача Темнићког краја Станоје Мијатовићнаводи да је знатна старина орашка црква коју је подигао Краљ Милутин 1321

СЕЛО И МАНaСТИР ОРАШЈЕ КОД ВАРВАРИНА 205


14 Бенак-термин означава посебан статус хришћанина који је недавно примио ислам иужива пореске олакшице чак и у односу на друге муслимане.15 О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683 године,Историјски институт у Београду, Београд, 15716 Т. Симић, Варварин, Варварин 1996, 173.17 Летопис цркве Орашке, 1418 А. Д. Цветковић, Обреж, Београд 2000, 89.19 Ј. Вујић, Путешествије по Србији, Горњи Милановац 1999, 72

године, да је за време Турака два пута рушена, да ју је обновио обор кнез ЈевтаБркић, да је до другог устанка био манастир јер већ 1815. године поруку сапозивом на устанак у Јагодинској нахији на једној њиви код села Бачине читапоп Филип бивши студенички војвода, а сутрадан порука је прочитана код црквеу Орашју окупљеним сељанима и исту је прочитао поп Огњан.20

Камени натпис на гробници источно од цркве наводи имена калуђераСеравима, Давида, Симеона и Максима до 1812, свештеника Матеа Ђорђевићадо 1822 итд. Сматрамо да су прва четири имена са ове надгробне плоче монасиманастира Орашје а Матеа Ђорђевић свештеник што више уноси нејасноће отоме када јеманастир Орашје претворен у парохијску цркву.

У сваком случају остаје доста простора за истраживање и проучавањеисторије села и манастира Орашје као једног од најстаријих храмова наподручју Доњег Левча (Темнића) а ова кратка историја је само покушај да сепокрене истраживање прошлости села и манастира Орашје.

Summary

VILLAGE AND MONASTERY ORAŠJE NEAR VARVARIN

Orašje is village near Varvarin and has an old church. Based on the architectural design,we can say that the church temple has similarity with Ivkovac church, Sent Nicholas inBraljina and some others. For this type of church architecture, our history has no more answersas they arise. Sent Nicholas in Braljina is indeed mentioned in Ravanica Charter. What can wesay about them is that because we probably did not have the narthex was built simultaneouslywith the rest of the church that certainly are not built as a monastic churches at the time ofPrince Lazar and even the despots. Everything else remains open. To draw attention to the folktradition all of them linked to King Milutin and not to Prince Lazar, which is odd especiallyfor the church in Krusevac area, where the tradition of Prince Lazar vivid. In any case, sincethe 1476th Orasje year appears as a large village with a square it is quite possible that this wasespecially ordinary church which is mentioned in the settlement and priest. The position of thetemple does not correspond to the normal position for the medieval monastery it is literallynext to the road connecting the area around Varvarin and Stalać heart Sumadije continue westSerbia.



20 С. Мијатовић, Насеља српских земаља – Темнић Антропогеографска студија, Београд1905, 358.

академик Владимир СтојанчевићСАНУ, Београд

МЕТОХИЈА У ПЕРИОДУ ПРВОГСРПСКОГ УСТАНКА 1804-1813.

Апстракт: У раду је обрађен положај Метохије у периоду од нешто преизбијања Првог српског устанка па до краја прве владавине књаза МилошаОбреновића. Највећи део рада је урађен на основу страних обавештајнихизвештаја.:

Кључне речи: Метохија, Косово, Призрен, Пећ, Ђаковица, Први српскиустанак

У вези са избијањем Првог српског устанка 1804. године, значајно јепитање да ли се о његовом покретању, и почетним успешним догађајима, зналоу Метохији, као области под турском управом где су се, у народној свести исећању,налазили центри -метрополе државне и црквене организације из временастаре српске државе - царски Призрен, Пећка патријаршија и, у народнимпесмама опевана, стародревна лавра Високи Дечани.

У почетку Српског устанка у Београдском пашалуку, географски положајМетохије није јој одређивао неку значајнију улогу у плановима устаничких вођапрвих година покретања борбе са Турцима. На периферији етничке територијесрпског народа, у ближем залеђу јаке турске тврђаве у Скадру, претежно равнаМетохија - уз то знатно удаљена од центара догађаја у Београдском пашалуку -и није могла ући у жижу збивања Српског устанка 1804. године. Међутим,метохијски Срби нису остајали ни сасвим по страни. Дечански игуман Данило,због заузимања око обнове манастира, био је личност од великог угледа иповерења не само у Метохији већ, уопште, на ширем пространству СтареСрбије, шта више уважаван и од многих муслимана Арбанаса. Стара “царска”задужбина, са својим бројним метосима скоро на целом простору живљењасрпског народа, манастир Дечани је, чак, стајао у центру свих мисаоних ипрактичних активности у вези са збивањима у Београдском пашалуку -северном делу Србије, и могућностима да се, из њега и преко њега, Метохијаприкључи ослободилачкој борби против Турака, ако погодне прилике тамо будуишле на руку. Из историјских извора зна се да је Дечански игуман Данило биоупознат од стране црногорског владике Петра I, још крајем 1803. године, да ћеу 1804. години доћи до једног већег оружаног покрета против Турака, у коме ћеЦркогорци “и са Београдске стране Серби” покушати да извојују слободу засрпски народ, с тим “ако можемо и вас да избавимо”. Игуман Данило требалоје, стога, да предузме мере да се сачува кивот са моштима “светога Краља” -Стевана Дечанског, затим велики Душанов златни крст, као и друге манастирскедрагоцености (“реликвије”). Ако, при томе, другојачије не би могло, владикаПетар I упозоравао је игумана Данила. “да ти је на знање добро да пазиш”, теда се у случају опасности, пренесу на Цетиње ове манастирске драгоцености, и то


преко Васојевића, Куча и Пипера. Извесно је да је Данило поступио на сходанначин. Учени и поуздани хроничар манастира Дечана, његов игуман СерафимРистић (родом Тетовац) тврдио је да је, том приликом Петар I “саобштио” Данилу“план Срба и Црногораца, по коме су имали устати против Турака”. Дечанскиигуман уживао је велики углед не само код српског народа у Старој Србији, већ икод неких крена арбанашких фисова, као што је био неки Рамосић.

Почетни успеси Устанка Срба у Београдском пашалуку узнемирили су несамо Порту већ и многе околне турске заповеднике. Већ 1804. године пећки пашаје са војском долазио у Дечане, сумњајући у везе игумана Данила са српскимустаницима. Серафим Ристић је о томе забележио: “... тада паша пећски дође ивојском у Манастир Дечане, и стане допиткивати игумана има ли каква писама изСрбије и стане искати новаца за издржавање војске. Игуман га је уверавао да немани писама ни новаца, али паша хтео је да глоби манастир”. На заузимање Рамосићаи других арбанашких крена (старешина фисова), паша је одустао од похареманастира “не тражећи од калуђера ни ручка, а камо ли шта друго!”

Да ли је игуман Данило, следећи упозорење владике Петра I, и самбио у каквој тајној вези са устаничким старешинама у Београдском пашалуку,и каква је била његова стварна улога у почетним догађајима Српског устанка осталоје непознато. Исто тако, да ли је неки повереник игумана Данила, можда под видом“писаније” ишао у ослобођену Србију да би успоставио везу са вођама Српскогустанка? На основу онога што је Серафим Ристић писао о збивањима у Дечанимапочетком 1804. године, јасно је да игуман Данило није првих месеци 1804.напуштао Дечане. Али, са друге стране, има података о томе да се јеромонахманастира Дечани Захарија, у време рањавања дахије Аганлије у Дрлупи - штозначи првих дана Устанка - налазио у селима београдске нахије купећи милостињуза свој манастир. По сведочењу добро обавештеног Павла Поповића (потоњегСовјетника) управо тада (“у том случи се”) “... и Хаџи Захарије игуман манастираДечани, бивши потом владика новопазарски, затече се у Сербији милостињу намонастир Дечана просећи”, где је због насталих неповољних прилика остао јоштри недеље. Да ли је Хаџи Захарија, идући у писанију, имао и какву поверљивумисију политичког карактера, и да ли се за то време виђао са Карађорђем икнезовима кнежина београдске нахије - Симом Марковићем, Јанком Катићем илиВасом Чарапићем? Да ли је он, како је Данило знао за упозорење владике Петра I,био послат у Београдски пашалук са задатком да се упозна са првим резултатимаборбе Срба са дахијама? На сва ова питања тешко се може дати сигуран одговор,али је јасно да је Хаџи Захарија морао понети неке поруке за настајатеље манастираСтуденице (такође “царска” лавра) и Високих Дечана, затим Пећке патријаршије,као најпознатијим светињама у српском народу тога времена. Поменути долазакпећког паше у Дечане морао је имати као разлог његово подозрење да се Српскиустанак, под утиском првих успеха, могао проширити и на друге суседне пашалуке(санџаке) у Турској. Наређење које је примио од скадарског везира почетком 1805.године говорило је о томе, пошто је упозорење дошло од Портине стране.

Иако се зна да Српски устанак 1804. године, све до битке на Иванковцу(у лето 1805. године) није имао карактер отвореног сукоба са Портом, постојалесу несумњиве везе српских устаника са појединим народним представницимаи у другим српским крајевима, и оне су настајале спонтаним тежњама српскогнарода за ослобођењем од турске управе.

Још на свршетку зиме 1804/1805. године Порта је предузела обимне мере

208 Владимир Стојанчевић


да поврати свој ауторитет у областима Румелије. Поред војних припрема запоход на српске устанике у Београдском пашалуку, биле су издате наредбе иновопазарском, приштинском и пећком паши да се постарају за безбедносткомуникације, која је везивала Румелију са Босанским пашалуком. Тако је, збогразвоја прилика у Београдском пашалуку Порта издала, у априлу 1805. године,потребна наређења и Ибрахим-паши,скадарском везиру, као новоименованомсераскеру турске румелијске ордије (армије).

У пролеће 1805. године, док се Ибрахим-паша бавио мобилизацијом -скупљањем 70.000 војника за ратовање са српским устаницима, Абдурахман-пашаиз Пећи (“Ipekli Abdurahman Pascha“) имао је његов налог да то спроведе поудаљенијим крајевима Румелије. За то време у Бијелом Пољу (“in dem MarktfleckenAkud“) Ибрахим-паша скупљао je профијант за поход на Србију (“alle nothigen Vor-rathe an Lebensmittel“), за шта је одређена количина намирница била расписана и набогате метохијске казе Призрена, Ђаковице и Пећи. Крајем јуна 1805. Ибрахим-паша био је спреман да крене на Србију, али је одустао бојећи се да владика ПетарI са Црногорцима не изврши напад на Скадар! Тако се свршило да метохијска турскавојска није учествовала у Иванковачкој бици, сем што је, доста времена пре тога.умарту 1805. године један велики одред Арбанаса био послат да упада у пограннчнекрајеве ослобођеног дела Србије (“... Sollen 700 Arnauten in Servien eingefallenseyen“). Једини (негативни) ефекат ове “арнаутске” експедиције био је тај да јеманастир Студеница био попаљен, а неки калуђери побијени што се, наводнодесило и са манастиром Дечани (“auch Sollen die Kloster Visoko und Studenicka inBrand gesteckt und die in selien befindlich gemeste Mönche alle niedergeraacht haben“).Жа ли je овај напад на Дечане, и зла судбина његових калуђера, био у вези са тајнимвезама игумана Данила са владиком Петрoм I, и склањањем манастирскихдрагоцености, питање је које осгаје неодгонетнуто.

У вези са оваквом ситуaцијом, због устанка Срба у Београдскомпашалуку, у Метохији Турци су почели са прогонима сумњивих Срба. Тако је,упразо ове 1805. године, био обешен јеромонах Нићифор, иначе родом изПризренске нахије. Тим поводом јеромонах Герасим Георгијевић, савременикових догађаја, говорећи о овом свом сабрату Нићифору, записао је да јеНићифор, заиста, био у зези са устаницима у Шумадији:

“И Нићифор с њима се дружио, Отаџбини верно послужио, Ал у Пећи Турци г’ уватише,И млоге му муке зададоше.У турској истрази Нићифор је испитиван о својим везама у Србији, о

узроцима Устанкг “што су Шумадинци заратили”. Нићифор је био мучен, затимобешен, пошто је одбио да говори и о другим стварима, свакако и о везама Дечанаса српским Устанком. (“Још о млогим стварима га питаше.”). Несрећни јеромонахНићифор био је, тако, један од првих Метохијаца који је страдао, будући да је биоу Србији на почетку српског Устанка и, по свој прилици, у некаквој тајној акцијичији родољубиви смисао и карактер не подлежу никаквој сумњи.

Развој Устанка који је захватио и већи део новопазарске нахије, односноновопазарске казе, нарочито успели покрет Студеничана још с краја 1805.године, указивао је на могућност сличног покрета и у Метохији, посебно упећком крају. До покрета, међутим, није могло доћи стога што је Порта наредиланову мобилизацију турске војне снаге за нови поход на побуњену Србију.

МЕТОХИЈА У ПЕРИОДУ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА 209


Посебна фетва Реис-ел-улеме, врховног верског поглавара муслимана, била јеупућена и у санџацима северне и средње Албаније, као и у косовско-метохијским санџацима у Старој Србији. Пораз на Иванковцу тражио јемаксималне напоре од муслиманских бораца не би ли се устанак српске“ешкије” (разбојника) овога пута са успехом завршио. У том смислу Порта јенаредила максималну мобилизацију како у Румелији тако и у Босанскомпашалуку. Тако су у лето 1806. године на Србију кренуле две велике царскеордије, које су се са Србима судариле на Мишару и на Делиграду. Као сераскертурске румелијске војске Ибрахим-паша скадарски повео је собом војску однеколико десетина хиљада људи, међу којима су били Турци и муслиманскиАрбанаси из метохијских санџака. По народној песми “Бој на Делиграду” саскадарским пашом биле су и паше их Метохије: Рахман (Абдурахман) паша сасестрићима Дервиш-бегом и Етем-бегом, Мустај-паша из Ђаковице - “Арнаутпазара” и Саит-паша из Призрена. Место концентрације турско-арбанашкевојске било је у Призрену, односно у Подримљу. Ту је, према српској народнојпесми, пећки паша имао да “покупи” “Прекорупље равно”, “Подгор изнадМетохије” и Ругову. Такође, ђаковачки паша водио је људство из “Реке” и“Јуника”, а призренски паша људство Горе, Сириниће, Љуме и Тополе (Опоље). Заједно са контигентима из Драге, Рожаја и Дренице, сва метохијска војскаимала је да се сакупи у Липљану, на Косову, како би затим кренула пут Ниша,односно на српско упориште Делиград.

Историјски извори потврђују ове податке. Међутим, у шестонедељнојбици турска војска је била страховито потучена. Делиградска битка, у августу1806, силно је одјекнула по целој Румелији, не само међу муслиманскимстановништвом. Она је код хришћана побудила велике наде у могућностослобођења од турске вековне власти. У Метохији, мећу тамошњим Србима,као код косовских Срба, одјек великог турског пораза довео је, по свој прилици,до живљег,премда потајног покрета. Долазак Карађорђевих устаника на Рогознуи у Врхлаб, на домак Приштине и Вучитрна, морао је изазвати и извеснеприпреме за самоодбрану код метохијских Срба. Бекство угледних турскихпородица из Приштине чак у Пећ и Призрен, под заштиту тамошњег гарнизона,био је сигуран знак да је опасност по косовско-метохијске хришћане билавелика, очевидна. Услед тога, по француским службеним обавештењима, збогпрогона приштинског Малић-паше, настало је бежање Срба са Косова уослобођени део Србије, углавном, преко Топлице, у Крушевачки крај. Нијенемогуће да су и неки становници пећке нахије ове године пребегли уКарађорђеву Србију, желећи да тако избегну турским прогонима због пораза уДелиградској бици. Слична ситуација била је и на почетку следеће 1807. године,када су српски устаници опет долазили на границе Приштинског пашалука, изправца Куршумлије, и из правца Лесковца. У круговима устаничких старешинау Србији тада се помишљало на ослобођење великих делова српског народа уТурској, посебно у суседним румелијским пашалуцима (санџацима). Примирјесклопљено у Слобозији (августа 1807. године) између Русије и Турске делимичносе односило и на Србију. Тако се политичко-војно питање ослобођења и другихсрпских крајева у Турској одгодило до лочетка 1809. године.

Крај 1808. и почетак 1809. године протекао је у великим припремама заослобођење Срба у Турској, пре свега у Старој Србији. Велики број избеглицаиз турских предела у ослобођени део Србије током 1805-1808. године појачавао



је ове тежње. Констактин Родофиникин, руски представник у Србији, са добримпознавањем проблема Српског устанка и српско-турских односа, у лето 1808.године сматрао је да склапање мира са Турском треба Србији да обезбеди и деоСтаре Србије са Нишом, Скопљем и Новим Пазаром, односно све територије“граничећи с Босном, Албанијом, Македонијом и Бугарском”. Није јасно да лије Родофиникин овде подразумевао и Метохију, али његова тврдња како “одстране Македоније старе границе Србије јесу брегови, што Србију одМакедоније деле”, а Шар-планина је на овој страни била најмаркантнијаприродна међа, што би (уз извесне резерве) упућивало на закључак да је иМетохија била пројектована као територија будуће српске државе. Патријаршијаи Високи Дечани без сумње су одређивали и њихову политичку будућност наштету Турске. Још 1804. године бачки епископ Јован Јовановић сматрао је какоСрбија треба да обухвати и манастир Пећке патријаршије, где би се крунисаобудући српски патријарх, као и Призрен као некадашња царска престоница. Уовом смислу, на почетку 1809. године, у преговорима са књазом Прозоровским,руским главним командантом у Молдавији у Влашкој, српски депутат ИванЈуговић предлагао је да Русија помогне ослобођењу Босне, Херцеговине и СтареСрбије, “јер и Бошњаци, и Херцеговци и житељи Старе Србије, Срби, желе даса себе стресу јарам турски”. Јер, како је Југовић истицао “да је тежња наша, аособито нашег врховног вожда, да и другу браћу нашу Христијане видимоизбављене испод јарма турског”. Односно, “да помишљамо о распрострањењусадање Србије и о ослобођењу од Турака Босне, Херцеговине и Старе Србијеако могуће буде, ми то не кријемо”. Године 1809. врховне установе Србије,заједно са Карађорђем, сматрали су Метохију саставним делом Србије убудућности. О овим плановима устаничких вођа у Србији да се, нарочитоослободе предели Старе Србије, посебно Косово и Метохија, знали су иАустријанци. Из једног извештаја, од Земунског војног команданта, од 11. марта1809. године, за Аустрију није била тајна да је Карађорђе пристајао напријатељске преговоре са Турцима само у случају добијања Старе Србије,заједно са Косовом и Призреном (“Kara George wolle sich nur alsdaftn in friedlicheUnterhandlungen mit deren Tiirken einlassen, wan sie ihna Nisza, Novi-Pazar,Kossova und Prisren abtretten“). Обустава примирја из Слобозије и наставакратовања с пролећа 1809. показали су озбиљност ових вести и намеру српскихустаника да од турске власти ослободе и косовско-метохијске Србе.

Када је у априлу 1809. обновљено српско-турско ратовање, насупротКарађорђу који је са војском ослобађао пределе Старе Рашке (“Стари Влах”),изашао је у сусрет пећки Нуман-паша са неколико хиљада Арбанаса из пећке иђаковачке казе, међу којима је више од половине било коњаника (хатлија), којеје предводио ђаковачки Саид-паша. У веома оштрој и крвавој бици на Суводолу,на Пештери, Нуман-пашина војска била је скоро сатрвена (по аустријскимобавештењима чак “... 4000 todte Tiirken sollen auf dem Schlachtfeld gebliebenwurden“). Допревши преко Рождагина до близу Рожаја (који је био под управомпећког паше) Карађорђева војска нашла се на територији Пећког пашалука,заправо близу међа северног дела Метохије. Био је то најдубљи продор српскеустаничке војске у правцу Метохије, после српских продора на планину Рогозну1807. и ове, 1809. године.

Уопште узев, поход на Метохију и ослобођење двеју великих верскихсветиња, Дечана и Патријаршије, у 1809. години, зависио је од заузимања Новог



Пазара, куда се био упутио и Карађорђе после битке на Суводолу, како би се,потом, имао слободан прилаз за пећку нахију и остали део Метохије. Но, поразна Каменици (код Ниша) и Карађорђев одлазак да брани продор турске војскениз Мораву, осујетили су намере да се Метохија ослободи. Није искључено даје у Карађорђевој војсци било добеглица - добровољаца из Метохије, али се знада је са Карађорђевом војском био Призренац Чолак-Анта Симеуновић, који јете године постао војвода и кога је Карађорђе послао са једним одредом Срба уЦрну Гору, како би се извршило спајање српске и црногорске војске!

У тешким борбама у другој половини 1809. године дуж обала ВеликеМораве и око утврђеног логора Шанац на обали Западне Мораве учествовали суи пребегли Косовци и Метохијци. Такође, и у следећој 1810. години, нарочитоу Варваринској бици, где је турска војска и овог пута доживела тежак пораз.Ови српски успеси омогућавали су да се и даље одржавају тајне везе из Србијеса косовско-метохијским Србима.

Са којим крајевима и местима у Старој Србији су ПравитељствујушчиСовјет и Карађорђе одржавали везе мало се може одређено казати. Али те везесу постојале и оне су, од времена примирја у Слобозији (лето 1807 - пролеће1809. године) бесумње имале, осим обавештајног и пропагандног, још иполитичко-организациони карактер. Иван Југовић је о томе оставио јасне,премда, уопштене податке. У Метохији, скоро да је извесно, да су Призренци иПећанци, први посредством Чолак-Анте Симеуновића, а други посредствомкалуђера манастира Дечана пре свега, били највише у прилици да буду уконтакту са вођама Првог српског устанка. Међутим, и Ђаковци, изгледа, нисубили по страни од политичких збивања.

У овом смислу било је значајно сведочење управо једног Арбанаса -католика из Ђаковице, Анђела Paolo Tona (Анђело Антонов Пауловић), златара(Goldschmied). Он је крајем 1810. или почетком 1811. године прешао из Турскеу Аустрију, а затим боравио у Београду дуже време. По његовом исказу, још од1809. и 1810. године “Србијаци” су у његов завичај, Ђаковицу и околне пределе,упућивали обавештајце, снабдевене новцем, да тамошње хришћане -православне Србе и католике (Арбанасе), подижу на устанак против Typакa. Тајпосао био је поверен Чолак-Анти Симеуновићу, Призренцу, али већих резултатаније било. По Пауловићевом казивању, разлог томе био је тај што католициАрбанаси нису хтели ићи са православним Русима и Србима очекујући,међутим да своје ослобођење постигну помоћу аустријског цара, односноАустрије (“Die Servianer haben vorm Jahr und vor zwei Jahren nach Albanien mii-telst Kundschafters Brief und Gelder an die Kristen geschickt und selbe gegen die Ti-irken, so wie Servien aufzuwiegeln. Die Illyrier waren geneigt, Konnten aber ohneden Katholiken nichts machen, welche sich derowegen besprachen... Der Kund-schafter in diesen Geschaften war Csolak Anton Simonovich, Waffenknecht des CaraGeorgie, welcher aber unlangst zum Woiwoden avanzirt ist. Er ist auch ein Albanieraus Prisren, illyrischer Religion”.). Да ли je, у вези ca оваквим радом Чолак-Антиним било, ипак, каквих резултата, непознато је. Али, готово да је сигурнода је међу Пећанцима и Призренцима, избеглицама у Србији, могло битипосредника и чак учесника - попут Чолак-Анте - на тајном делу ослобођењаовог дела Старе Србије.

У Првом српском устанку запажено је учешће и више знаменитих СрбаМетохијаца. Још је, међу првима, Петар Костић наводио призренског трговца



Андрију - оца касније познатог Сима Андрејевића Игуманова - и његова двасина: Крагуја - Крага и Петра Андрејевића, затим Чолак-Анту Симеуновића(Симоновића), који су се истакли у ратовању у Првом српском устанку. Док јеАндрија (рођен у Призрену око 1760) пред сам почетак устанка преносио оружјеиз Призрена у Београд, дотле су се Крагуј и Петар, прешавши у ослобођени деоСрбије, борили са оружјем у руци против Турака, све до краја Устанка 1813. Попропасти Србије, они су избегли најпре у Аустрију, а затим емигрирали заРусију, заједно са другим српским војним и цивилним старешинама. Крагуј јепри крају ратовања боравио у Крушевцу, са звањем “капетана крушевачкекавалерије” (коњице). За његовог брата Петра Андрејевића, сам Карађорђесведочио је у једном “свидатељству” за службене потребе, како се Петар “храброи мужествено борио” против “општег непријатеља” и храброшћу и преданошћуотечеству” заслужио “всаку чест и награду”.

Чолак-Анта Симеуновић (рођен у Призрену око 1777) пред избијањесрпског Устанка затекао се у Београду као ћурчија са сопственом радњом. Он је,такође, још 1804. године донео Карађорђу седам товара “тешких” пушака.Истакавши се у борбама са Турцима, био је 1809. године постав љен за “војводусеничког”, а 1811. године, јамачно због потребе одржавања устаничке везе саПризреном и Метохијским народним представницима, за крушевачког војводу.Године 1813. прешао је у Аустрију са Карађорђем, а затим у Русију. Карађорђега је 1809. године, заједно са Раком Левајцем слао у Црну Гору да успоставивезу са Црногорцима.

Најзад, познато је име још једног рођеног Призренца учесника у Првомсрпском устанку. То је био ресавски капетан Стојан Костандиновић који је,одмах по почетку српско-турских борби прешао у Београдски пашалук, где сеу Свилајнцу настанио са породицом. Погинуо је када и Стеван Синђелић наКаменици 19/31. маја 1809. године.

Осим ових Призренаца, у збивањима и ратовању Првог српског устанка,истакла се још једна веома значајна личност из Метохије. То је био МилићТомић, кнез ражањске нахије. Рођен у селу Дечанима (око 1740), побегавши од“зла турског” са својим оцем Томом (око 1750. године), Милић Томић је, сасвојим пасторком Стеваном и синовима Стојаном и Дмитром, учествовао уратовашу са Турцима 1806-1813. године. Карађорђе и Совјет слали су га 1812.године - заједно са Стеваном Јевтићем и Јовом Протићем - да преговара саТурцима. По повратку Турака у Србију ухваћен је и убијен - стављен на колац- заједно са сином Дмитром. у релативно бројно знатној заступљености Метохијскеметанастазичке подструје, изазва.ној од краја 18. века, махом (по Цвијићу)историјским (присилним) узроцима, врло, је вероватно да су Метохијски Срби билии у већем броју учесници Првог српског устанка, али сачувани извори нисуприбележили њихово ратовање за оелобођење старог завичаја.

Пропаст Првог српског устанка прекинула. је, за неко време, непосреднеполитичке везе Срба у Београдском пашалуку и Срба у Метохији. Међутим, каопоследица слома устанка, било је забележено депортовање поробљених српскихустаника у разне крајеве Турске, па. и у Метохији, махом као робље тамошњихпашалара и бегова. Било је, изгледа, у већем броју доведених сељака.као раднаснага на чифлуцима (беглуцима) ових пашалара, али се поуздано зна да ,је самопрозренски паша Махмуд Ротул довео собом, поред доста робиња из Србије,донео и једно црквено звоно из Смедерева, које је поставио на сат-кулу у



Цризрену! (То звоно било је изливено у Аустрији у Карађорђево време управоза Смедеревску цркву, и дуго времена сматрало се као знаменитост Призрена иуспомена на ратни поход Махмуд пашае на Србију 1813. године).

Успомена на време устанка у Србији остала је забележеа у “Обштемлисту” Пећске патријаршије, по коме Карађорђе “све Ту(р)це истера од Дунавадо Пазара...па од Зворника до Ниша...” По слому Првог устанка 1813. године уДругом устанку 1815. године кнез Милош је успео да ослободи само пределеБеоградског пашалука. Проћи ће отада скоро две деценије када ће се,ослобеђењем тзв. шест нахија, граница Кнежевине Србије поново на.ћи намеђама Карађорђевог устанка пре 1813. године, преко новопазарске нахије иИбарског Колашина, управо на домак Метохији.

Summary

METOHIA IN FIRST SERBIAN UPRISING 1804-1813

In relation to the outbreak of the First Serbian Uprising 1804th was a dramaticquestion whether about his startup, and initial successful events, known in Metohija,as the area under Turkish rule where, in the national consciousness and memory,found-metropolitan centers of the state and church organizations from the time oldSerbian state - Imperial Prizren, Pec Patriarchate and, in national songs mentioned theantique laura Dečani. At first Serbian uprising in Belgrade pashaluk, geographic lo-cation Metohija is it determined a significant role in the plans of the insurgent leaderfirst year running battle with the Turks. On the outskirts of ethnic territories Serbianpeople, in the immediate hinterland of strong Turkish fortress of Shkodra, mostly flatMetohija - in addition to a considerable distance from the center of events in Belgradepashaluk-and could not enter into the spotlight developments Serbian Uprising 1804thyear. However, Metohija Serbs have remained either completely aside.



Слободан БранковићМегатренд универзитет, Београд

БОЈ НА ВАРВАРИНУ (1810-2010)

Апстракт: Руска војска и српски добровољци, предвођени грофом Орурком, одДунава(Прахово), преко Тимока, Гургусовца(Књажевца), Соко Бање, Делиграда, наМораву, до велике победе код Варварина, у септембру 2010.

Кључне речи: Варварин, бој на Варварину, Јасика, Карађорђе, Орурк, Хуршидпаша, Соко бања, Соко град, Делиград, 1810. година

У време Првог српског устанка било је великих устаничких победаи иостварења на ослобођеној територији, али и падова, криза, па и изазова који супретили сломом.

Неуспеси Карађорђевих устаника у 1809. години, почев од пораза на Чегру,имали су тешке последице. И то не само на устаничком тлу Карађорђеве Србије,него су се оне рефлектовале и у међународним односима. То поготово што су великесиле биле веома заинтересоване за „ово парче ужарене Европе“. Изостала рускапомоћ у 1809. години, принудила је Карађорђа да се обрати Аустрији и Француској.Тражила се, у суштини, заштита устаничког народа у оквирима „Европске Турске“.

Из српског устаничког вођства, с Карађорђем на челу, потекли су предлозиБечу и Паризу о предузимању мера на дипломатском плану. Предочена је могућностда се политичким потезима предупреди злочиначко осветништво Порте премасрпским устаницима, који су се борили за легитимно право побољшањасвакодневног живота под тиранском отоманском влашћу.

Аустрија није била у позицији да интервенише после неуспеха у војнимсударима с Француском. У исто време Француска је процењивала како је најбољеда поступи, с обзиром на Наполеонове амбиције да завлада светом, па, свакако, иовим делом зараћене Европе.

При томе, увек се полазило од стварних и могућих односа Русије премаБалкану, те да за њен уплив је важна словенска природна веза Руса и Срба, као идругих словенских народа. Француска дипломатија је изразила симпатије заиздржљивост и храброст српског народа током Карађорђевог устанка противтроконтиненталне силе, каква је била Отоманска империја. Русија није билазадовољна исходом ратовања на Балкану у 1810. години. Било је јасно да је збогруске кривице устанак у Србији доведен у питање, с обзиром на концентрацијуотоманске силе против Карађорђевих устаника због неактивности руске војске, и тои поред најављене заједничке „братске“ офанзиве против заједничког непријатеља.

Ни Порта није била задовољна војном интервенцијом у устаничкој Србији у1809. године, без обзира на успехе у појединим бојевима. Није био постигнут главнициљ: умирење Карађорђеве Србије! Зараћени су се спремали за продужетак рата,како велике силе, тако и устаници, упоредо са све интензивнијом дипломатскомактивношћу. И то, не само на линији Петрограда и Истанбула, него и змеђу Париза,Беча и Лондона.


Ишчекивања српских устаника у 1809. години нису бла остварена, али седипломатски контакти нису угасили, него су остали отворени за нове иницијативеи подухвате већ од пролећа наредне године.

Стање у Србији је било такво да су се последице отоманског пустошења исва-којаког насиља тешко санирале. Нарочито паљевине и масе избеглица из нахијаи крајева изван устаничке Србије. Било их је из нишке, прокупљанске, лесковачке,врањске, пиротске и знепољске нахије, па и са Софијског поља и Загорја. Све до ле-та 1810. ужурбано се радило на поправци старих и подизању нових утврђења, каои на набавци муниције. Русија је у рату с Отоманским троконтиненталним царствомрачунала на српске устанике у обезбеђењу десног крила своје „Дунавске војске“.

Преко везе са српским устаницима тежила је да оствари што већи утицај урасплету односа великих сила у погледу преуређења Балкана. У плану је билавелика руска офанзива на бугарском тлу у пролеће 1810. године. Војска је зато билаојачана, под новом командом. Цар Александар је, 2. фебруара 1810. године, за новогкоманданта, уместо Багратиона, поставио младог грофа Н. М. Каменског, који сеистакао у рату са Швеђанима у Финској.

Гроф Каменски, заповедник руске војске у Влашкој, упутио је, 30. маја 1810.године, Карађорђу, Совјету и народу прокламацију о испуњењу руских обећања инови позив „Храбрим Србима“ у борбу против Турака. Истовремено је обавестиокако је наредио оделењу руске војске да пређе у Србију и донесе Србима новац имуницију. Српска страна, без обзира што је тражила покровитељство Аустрије иФранцуске, није се удаљавала од Русије. Карађорђе је, користећи лично познанство,тражио помоћ од руског генерала Исаијева, као и од руског цара, преко мисијеархимандрита Спиридона Филиповића. Ангажовање руске војске у Србији у 1810.години била је највећа помоћ Карађорђевој Србији. Сарадња руске војске сасрпским устаницима у 1810 години резултирала је заједничким успесима. Њихововојевање најбоље су описали Петров, с руске стране, а Лазар Арсенијевић Баталакау српској историографији.

После привремене експедиције генерала Исаијева у марту 1810. око Кладоваи даље у Крајини, главни руски командант на Дунаву, гроф Каменски је, у јуну 1810.године, послао грофа Цуката са 4.500 војника(пешака, коњаника и артиљераца) у„Карађорђеву Србију“.

У време када је руски генерал Цукато с руском војском био у Тимочкојкрајини, ситуација у унутрашњости Србије, на „ подручју три Мораве“ погоршаваласе по Карађорђеве устанике. Руски борци и српски устаници већ су били освојилиБрзу Паланку, Прахово и Неготин. Карађорђе је указао руском команданту напотребу усклађивања борбе руске војске са српским устаницима, и то нанајосетљивијем моравском правцу. Било је неопходно да се сузбије Хуршид-паша,руменлијски валија и сераскер нове офанзиве на устаничку Србију. Руска помоћ утој ситуацији била је драгоцена. Карађорђе је послао Хајдук Вељка и члана СовјетаПавла Поповића да усмере најбољим правцем руске снаге на неизвесном путу одТимока до Мораве.

Генерал Цукато је упутио ка Морави пуковника грофа Орурка, са следећимјединицама: Ладошки, с пешадијским пуком, затим пет ескадрона коњице, пуккозака, око 1.500 војника, и 300 српских добровољаца. Овај контигент руске војскеи српских добровољаца, предвођен грофом Орурком, брзо је наступао, освајајућиотоманска утврђења која су му се нашла на путу. Од Прахова на Дунаву, пут је водиодаље на Брегово, па онда на Вршку Чуку и Гургусовац(сада Књажевац). Овај

216 Слободан Бранковић


последњи циљ је освојен без посебне припреме, на мах, како се тада говорило.У разматрању могућности и избора правца даљег наступа, од Тимока ка

Морави, према Делиграду, требало је да се процени најбоља солуција. У томе јепомогао Хајдук Вељко, који је изабрао најмање „видљиву пречицу“, преко планинаи кршева у источној Србији. Тако се интервентна војска неопажено приближилаСоко Бањи, која је била у поседу отоманских трупа, у одсудној одбрани, с ослонцемна шанчеве. Испод Соко Бање била је размештена отоманска коњица. Било је веомаважно занати противнички распоред за планирање напада. Гроф Орурк је наотоманску коњицу усмерио Волинске коњанике. Упоредо с тим нападом, упутио јеЛадошког да са својим војницима заузме вис на супротној страни Соко Бање.

Волински коњаници и козаци су разбили отоманску коњицу. У исто време јеЛадошки запосео положај поврх Соко Бање, што је омогућило удар Орурка на првишанац отоманске одбране. У шанцу је било око 400 отоманских војника, с топом ипосадом. За око пола сата Оруркови јуришници су савладали отоманску одбрану. Одоко 400 бранилаца, само 90 их је преживело, који су се одмах предали.

Када је то видео отомански заповедник главног шанца, предао се, предо-сећајући неминован пораз. Будући да је обећао да неће више ратовати, био је пуштенна слободу. На руско-српској страни било је 126 погинулих. По ослобођењу СокоБање, гроф Орурк, без предаха је, заједно с Хајдук Вељком, наставио пут каДелиграду. Ту га је чекао Карађорђе, са окупљеним устаницима, као и планомнапада на отоманску војску.

Обједињене су Карађорђева и Оруркова војска код Делиграда. Укупно је билооко 7.000 војника, са 12 топова. Први њихов циљ била је Јасика. Ту су радили напоправљању порушених откопа. Чим су то видели отомански војници, одмах су ихнапали. У тим борбама, отомански нападачи претрпели су велике губитке.

У сукобима око Јасике погинуо је сетрић грофа Орурка, с групом рускихсабораца. Сви су сахрањени на гробљу код Јасике. Овај предео је брзо напуштен издва кључна разлога. Због великог броја непокопаних лешева, осећао се неподно-шљив задах. Други разлог је био војничке природе. Гроф Орурк је проценио да нијебило добро бити у долини, у неку руку помало затвореној. Тежио је да изађе изскучене низине на чистину! За то се одлучио за околину Варварина, рачунајући даби великоморавска равница била најбоља за одлучујући окршај с отоманском силом.

Насупрот српских устаника, припремали су се Хуршид-паша и Исмаил-пашаСерезлија, са војском од преко 60.000 јуришника. Гроф Орурк је објективнопроценио да је то далеко моћнија сила с којом предстоји борба. Зато је у припремиза одлучан судар упитао Карађорђа:

„ Што ми црни Ђорђе не рече да има толико Турака, па бих још Московадовео?“

Колика је опасност претила руској војсци и српским устаницима види се и попроценама и евентуалним последицима од могућег пораза.

Како се расуђивало?Хајдук Вељко и гроф Орурк су мислили да је исувише велики ризик да у

борби учествује Карађорђе. Ако би се догодило оно најгоре, што није билонемогуће, онда би Карађорђевом погибијом судбина Србије могла бити запечаћена.

За то је Карађорђе прихватио њихову молбу и одустао од учешћа упредстојећој Варваринској бици. Учествовао је у припреми за борбу, а онда је смалом четом отишао на оближње брдо, одакле је посматрао ток борбе. Затим сеупутио у Шумадију, по нову војску.

БОЈ НА ВАРВАРИНУ (1810 - 2010) 217


Бој на Варварину

Варваринска битка је била изузетно жестока.Гроф Орурк је, по легенди, у гаћама похитао на отоманске јуришнике!

Различити су подаци и различите интерпретације о Варваринској бици. Позната је и под називом Бој на Варварину. Обједињене Карађорђеве о Оруркове снаге разместиле су се на Варваринском

пољу и у околини. То је подручје између Западне и Велике Мораве, села Маскараи Варварина. Четвороугаоног је облика, око 3 квадратна километра. У устаничковреме, било је погодно као поприште за сукобљене војске, с пешадијом, арти-љеријом, коњицом. Српских и руских снага, с једне стране, и отоманских и арба-нашких, с друге стране.

Гроф Орурк се писмом обратио Хуршид-паши да се војском упути на Ва-рваринско поље ради окончања сукоба започетог код Јасике или да заузме положају Крушевачком пољу. На Варваринском пољу, недалеко од места где се састајуЗападна и Јужна Морава, Саставци код Сталаћа, био је још од 1807. устанички логорза одбрану од налета отоманских силника. То је био први ослонац за одбрану.

Гроф Орурк је наредио да се уреди још један шанац, већи, по руском систему.У подизању су помогли и сељаци из оближњих места. Нови шанац је могао даприми 1.000 бораца и 8 топова, са засекама од плански исеченог дрвећа. У припремиза предстојећу борбу, гроф Орурк је тражио да се српска војска преформира у двабатаљона и три ескадрона, као и да се увежба у правилном кретању.

Хуршид- паша, заједно с Исмаил-бегом, као и двојицом паша, пошавши изКрушевца, преко Јасике, села Шанца и Бошњана, стигао је с војском у село Маскаре5.септембра 1810, и посео положај за борбу наспрам српско-руских снага. Сазванимстарешинама показао је српску војску, говорећи, по запису Вука СтефановићаКараџића:

„Све говорите да Србин не сме у поље, него се крије по шуми или се побрдима закопава као свиња; сад ево поља, а ето и Србина, сад видимо ко царевхлеба једе.“

Oднос снага

Однос снага тешко је прецизно утврдити. Наводе се у различитим изворимаразличити подаци. Приближно се може доћи до вероватне цифре на основуупоређивања више, и то валиднијих извора. За отоманску војску може се поузданијенавести да је бројила прек 25.000 припадника. То, по руским изворима. Измеђудругих, донекле то одговара и подацима изнетим у Дневнику грофа Орурка. ГенералГофман, на основу њих, износи да је Хуршид-паша располагао с око 15.000 војникаи Исмаил-бег с око 10.000 војника. Овде треба узети у обзир и војнике још двојицепаше, који су улазили у укупан контигент. То би значило да су наводи Карађорђа, уписму Петру Добрњцу од 5. септембра 1810., од 30.000 отоманских војника, али ибелешка Вука Стефановића Караџића о томе како се тих дана причало да је Туракаи Албанаца под оружјем против Срба и Руса око 35.000. За те услове и околностиратовања ти се подаци могу узимати приближно тачним проценама, поготово штоје број варирао од сукоба до сукоба.

Исто тако тешко је проценити колико је тачно било војника на српској страни.Како су се старешине прикључивале са својим војницима токомприпреме за бој наВарваринском пољу, тако се и укупно бројно стање повећавало. Верује се да је



српска војска бројила 9.000 људи под оружјем. С руске стране, било је преко 3.000војника. То значи укупно 12.000 пешадинаца, артиљераца и коњаника. Наспрамотоманских 12 великих топова, као и 6 кубуза и кумбаре, руске снге су располагалеса 6 топова, а српске са 6 бојних и 3 коњичка топа.

Војске су предводили и командовали у боју на Варваринском пољу: ото-манску, Хуршид-паша. У боју на Варваринском пољу, од значајнијих команданата,учествовали су и Исмаил-бег, серески паша и Малик-паша. С друге стране, српско-руским снагама командовао је гроф Орурк.

Од истакнутијих српских старешина, учествовали су: Хајдук Вељко, МладенМиловановић, Станоје Главаш, Милош Обреновић, Илија Барјактаревић и други.

Интересантно је порекло главних команданата сукобљених војски.Хуршид-паша, нишки везир, био је српског порекла. Рођен је у неком селу уоколини Параћина. Као дете одведен је у Цариград и потурчен! Био је то боланданак у крви за српску рају. У 1809. години био је одређен за заповедика отоманскевојске, која је имала задатак да угуши устанак у Карађорђевој Србији. У почеткупохода имао је успеха. После победа на Каменици и Делиграду, проширио јеофанзиву на источну Србију, а потом и на средишње, моравско подручје, чиме јенамеравао да продре до Београда и избије на Саву и Дунав, до граница аустријскогцарства. Хуршид-паша је успео да угуши српски устанак и запоседне КарађорђевуСрбију, после много напора и стицаја међународних околности, тек у 1813. години.У Цариграду је дочекан као славодобитник, победник над Србима.`

Гроф Орурк је водио порекло од ирског краља који је живео у десетом веку,како наводи Адам Николић. Краљеви потомци завладали су грофовијом Леитрим.Један од њих, Бријен Орурк преселио се, 1688., после Стјуартоваца, у Француску.Џон и Корнелије Орурк, његови унуци, прешли су 1760. у руску службу. Гроф ЈосифКорниљевич(1763-1849), син Корнелијев, познат као гроф Орурк учествовао је умогим борбама, пре него је стигао у Варварин и прославио се у КарађорђевојСрбији бриљантном експедицијом. Време Варваринске битке може се утврдити наоснову различитих извора који казују исто, за разлику од навода из прича инеаргументованих секундарних извора(Петар Јокић 6.и 8. септембар, МилосавРесавац 28. и 29. август, Л. Арсенијевић Баталака да је Варваринска битка била дваузастопнадана...).

Варваринска битка је вођена 6. и 10. септембра 1810. према Дневнику грофаОрурка и запису Вука Стефановића Караџића. То тврди и руски историчар, А.Петров, као и Гофман, Константин Ненадовић, Стојан Новаковић и други.

Распоред супротстављених снага

Уочи Варваринске битке гроф Орурк распоредио српске и руске снаге у двапреуређена шанца, великом и малом. На километар испред, према отоманскомположају, истурио је две каре српских војника и две каре руских војника. Измеђуњих, у развијеном фронту, поставио руске улане.

Коњицу, српску и руску, распоредио је на левом и десном крилу. Српска јебила непосредно уз Западну Мораву, и то под командом Хајдук Вељка. На десномкрилу према Варварину било је 500 коњаника козачке коњице, којом је командоваокапетан Нико Никић. Посебан део коњице био је скривен у оближњој ували. ГрофОрурк је, с обзиром на положај, непосредно командовао истуреном коњицом ипешадијом. Није запоставио ни позадину, коју је добро обезбедио, да би одговориона евентулни отомански покушај опкољавања.



У суштини, био је то плански одбрамбени положај, с ослонцем на доброутврђене шанчеве. Хуршид-паша је распоредио своју војску тако испред селаМаскаре да би офанзивом, са значајном бројчаном предношћу, нарочито коњице, ибез утврђивања, поразио српско-руске снаге под командом грофа Орурка. Рачунаоје да их у првом налету сатера у Велику Мораву.

Ток битке

Шестосептембарски сукоб

Варваринска битка почела је 6.(18)септембра у 07.00 часова, 1810 године.Отоманска војска прва се огласила топовима. Потом у неколико таласа коњаници ипешадинци напали на српско-руске истурене снаге.

Гроф Орурк је препустио противнику иницијативу. Чекао је да се нападачиприближе на домет његових топова и пушака. Када се то догодило, топовском ипушчаном ватром засипао је отоманске јуришнике.

Артиљеријски двобој српско-руске и отоманске војске описао је Чолак-АнтаСимоновић, Карађорђев ађутант, учесник у боју на Варварину. Забележио је причукоју је чуо, како је отоманска војска располагала са 12-15 топова, од којих је једанбио велики, високо уздигнут на табли. Отоманске нишанџије непрестано су туклесавезничке, српско-руске снаге. Ђулад је, међутим, промашивала, зато што топ нијебио добро постављен. Савезничка артиљерија је била много прецизнија. Великигубици изазвали су застој отоманских нападача. Супротно очекивању, као да је тобио сигнал за још снажнију отоманску навалу.

Како је описан гроф Орурк у боју, који је био све жешћи и жешћи?Лазар Арсенијевић Баталака је забележио како је „у средини каре стојећи и

само један прутић у рукама држећи, хладнокрвно командовао и своје(руске-С.Б)војнике као и српске на бодро стајање противу непријатеља одушевљавао“.

У повољном моменту ударио је са бокова српском и козачком коњицом нацентар отоманског напада. Био је то врхунац жестоког сукоба.

Хуршид-паша био је принуђен да се повуче, истовремено упутивши свежупешадију у неизвесну борбу. После неколико часова, претрпела је још веће губиткено минули јуришници. Пораз нападача био је неминован. Први дан Варваринскебитке тако је био окончан око 18.00 часова. Није било победника, иако су губици насрпско-руској страни били минимални, а на отоманској око 1.000 људи.

Припрема за продужетак варваринског сукоба

Варваринска битка је продужена после неколико дана, 10. септембра 1810. Дотада се расправљало о минулој борби и организовале припреме за одлучујућиокршај. Хуршид-паша је планирао да новим ударом реши битку. Предузео јеутврђивање у шанчевима. По околним селима паљевинама и пљачкама застрашиваоје „устаничку базу“, како би прекинуо дотур и ослабио савезничке снаге. Предузеоје осматрање, као неку врсту извиђања како би дошао што тачније процене бројногстања српско-руске војске. Према казивању Анта Протића, Хуршид-паша је, састарешинама, одмах после првог дана битке, изашао на Сталаћ. Свако је осмотриосрпско-руску страну и саопштавао своју процену. Говорило се да има 20.000, али и10.000 српских и руских војника. Најближи у процени био је Хуршид-паша који јеуверавао да их има 12.000.



Гроф Орурк је предузео на другачији начин припреме. Прво је окрепиовојнике јелом и пићем, док је за старешине приредио закуску, предводећи више иниже официре. Три следећа дана преуређивани су шанчеви. Војсци је објаснио: неда би се одсудно бранили, него да би за сваки случај „приуготовљени били“, ако сене би могли у пољу одржати у судару с бројнијом отоманском силом.

Како „ретерирати“, где и како да се задржи непријатељ у евентуалномпродору, све док не стигну очекивана Карађорђева појачања?

Анализиране су различите варијанте како предупредити отоманску навалуна Србију, нарочито с југа и запада, долином Мораве и преко Дрине.

Било је важно да отоманска страна види како стижу појачања„Варваринцима“. Посебно охрабрење било је 8. септембра 1810. када је у логорстигао и Карађорђе.

Двобој Јована Курсуле и Црног Арапина

У време припрема одиграо се двобој између Јована Курсуле и ЦрногАрапина. То је био мегдан, као и други на Исторку, у троконтиненталномОтоманском царству. Осрпских устаника, познатије мегданчије су били: ХајдукВељко, Станије Главаш, Јован Курсула и други.

Мегдан између Јована Курсуле и Црног Арапина на Варваринском пољу, преднаставак варваринске битке, као ниједан други, овековечен је песмом. У частодважног, храброг и несаломивог српског мегданџије, Јован Драгашевић(српскивојни великан, историчар, историчар-географ, први уредник првог српског војноглиста Војин, потом и Ратника, песник, драматург) је спевао песму под насловомКурсула.

Десетосептебарски сукоб

ПроменеДруги део битке на Варваринском пољу био је 10.(22) септембра 1810.Промена плана и распореда сукобљених снагаХуршид-паша је, уочивши да се савезничке снаге налазе између Велике и

Западне Мораве, с мало, или нимало простора за одступање, изменио је стратешкиконцепт и распоред снага. Кључна промена се огледала у комбиновању наступа сфронта и истовременом усмеравању коњице да обухвате оба противничка крила.Тако је требало да се створи ситуација којом би се српско-руске снаге принудиле напредају или пад у Мораву!

Гроф Орурк је прозрео идеју Хуршид-паше. Припремио је адекватан одговор.Артиљеријом и пешадијом је заповеђено да се дејствује из шанчева, док је коњицабила распоређена иза утврђења, спремна да буде усмерена према покретимаотоманских нападача.

Хуршид-паша почео је напад у 09.00 часова 10. септембра 1810. Истовременос фронта-артиљерија, коњица и пешадија, као и с крила коњица. Ватру је отвориоиз 9 оруђа. Гроф Орурк је одговорио ватром из својих топова. Обострана канонадаје трајала око 3 сата.

Изненађење за Хуршид-пашу је било што гроф Орурк није извео војску упоље и кренуо битку. Напротив, гроф Орурк је стрпљиво чекао нападаче да се при-ближе шанчевима. Хуршид-паша је у неочекиваној ситуацији усмерио своје трупетако да обухвати противничко десно крило. Са знатно бројнијом коњицом опко-



љавање се одвијало на делу од северне стране Маскара до ушћа Каленићке реке.Гроф Орурк је благовремено парирао: на своје десно крило усмерио козачку

коњицу под командом капетана Никића, као и на своје лево крило српску коњицупод командом Кутуле, барјактара параћинске војске.

Отоманска коњица је у овом жестоком судару била разбијена и проређенавеликим губицима. Хуршид-паша је не без потешкоћа консолидовао коњицу иизнова ударио на противничко лево крило тик уз Западну Мораву. Ту је одговориоХајдук Вељко са својим бећарима. Иако рањен у левој шаци, „показао чуда одјунаштва“.

После неуспелих напада на центру и крилима, који су трајали до 15.00 часова,Хуршид-паша се повукао с војском у шанчеве код села Маскаре. Српско-рускастрана је очекивала нови напад.

Хуршид-паша је увидео да је изгубио Варваринску битку. Имао је великих губитака у људству, посебно у броју коња. У време битке, од

дима топова и пушака није се могло видети шта је пало у пољу, забележио је у свомДневнику, добровољац из Срема, Нићифор Нинковић: „А кад сутра дан погледамо,бели се оно равно поље од турских коња. Мисли човек да су овце како пасу илилабудови ппали по пољу.“

Руско-српски губици били су изузетно мали. Према руским изворима, рускеснаге су имале само једног погинулог Козака и 37 рањеника, док је на српској странибило 15 погинулих и 49 рањених.

Овакав исход био је резултат, пре свега, вештине и умећа, храбрости,смелости и проницљивости грофа Орурка у стратешки и тактички осмишљеномвођењу борбе. После три пораза, на Јасици и два пута код Варварина, проценио једа нема изгледа на успех.

Положај су напустили 15. септембра и повукли се ка Нишу, Лесковцу, НовомПазару....

Значај српске победе у Варваринској бици

Вест о српској победи у Варваринској бици била је објављена становништвуБеограда 21. септембра 1810. године, у 08.00 часова, са 12 топовских граната.

Тако су пропале вишемесечне припреме и ратовање Хуршид-паше противсрпских устаника, с циљем да угуши устанак и поново запоседне Србију.

Гроф Орурк је у Варваринској бици надвисио Хуршид-пашу као војсковођу.Карађорђе га је назвао Спасиоцем Србије. Од руских официра, посебно су сеистакли пуковник Савоини, командант Ладошког пука, и капетан Нико Никић начелу козачке коњице. Потчињени су доследно спроводили наређења старешина,почев од највишег...Храброст, издржљивост, вера у самоодржање...одликовали сусрпске и руске борце. Највише су се истакли Хајдук Вељко, Станоје Главаш и ЈованКурсула...Карађорђе је опростио грешке Хајдук Вељку почињене у 1809. годинизбог јунаштва у наредној години, нарочито у Боју на Варварину.

За јунаштво у овом боју ресавска војска под командом милосава Ресавца ипараћинска коњица под командом буљубаше Кутуле дариване су са по једнимбарјаком. На једној страни барјака био је натпис: Мачва и свињска глава сазабоденом стрелом у њушци; с друге стране налазио се натпис: Рама и гола рука долакта са исуканом сабљом.

Победом у Варваринској бици повраћено је сампоуздање устаника и вера утријумф слободе.



Отклоњена је велика опасност од отоманске најезде и крвавог покоравањаКарађорђеве Србије, са застрашујућим казнама. Исход у Боју на Варваринузначајнији је ако се посматра у односу на тешке српске поразе у 1809. години исуморно стање у српском устаничком свету. Карађорђева Србија је, супротно црнимпредвиђањима, опстала још три године. Ослобођени део Србије је проширен унаредном периоду, нарочито после победе код Лознице.

Унутар њених граница, осим територије Београдског пашалука, нашла се иКрајина, Црна река, Кључ, Алексинац, Бања(Соко), Параћин, Крушевац, СтариВлах-Студеница, као и Јадар и Рађевина.

Варварински успех је симболизовао заједничку српско-руску борбу умодерно време. Међународни значај „Варваринског савезништва“ изражавао се удубљој побуди борбе за општељудске вредности. Варварин 1810. је симболизоваоослобађање ужареног комада Европе, вишевековно уроњеног у отоманскотиранство и исламску цивилизацију.

Спомен и нада

Гроф Орурк је за Варваринску победу унапређен у чин генерал мајора.Значај победе је био утолико већи што је омогућио повратак српских

устаника на границе од пре пораза на Чегру, крајем маја 1809. У томе су значајанудео имале и снаге које је окупио Карађорђе у Шумадији.

Захвални Темнићани су подигли споменик грофу Орурку на Варваринскомпољу, на месту на коме се одиграла Варваринска битка. Највише старањем изаслугом Одбора под председништвом председника општине Варварин, господинаКонстантина Жикића. Споменик је висок четири и по метра, од гранита, на коме јеурезан натпис:

„Генералу грофу Орурку заповеднику руске војскеи осталој браћи Русима борцимаи јунацима у спомен стогодошњице боја.Захвални Темнићани-1910 год.У слози је Словенима снага.Споменик је освећен на свечаности, 10. септембра 1910. године, у присуству

Њ. В. Краља Петра I и целог Његовог дома, као и руске делегације.У исто време био је освећен и споменик Јовану Курсули у порти варваринске

цркве.Споменик је висине 1 метар и 85 сантиметара, начињен од црног мермера. На

мермеру је урезан натпис:„Јови Курсули и осталим нашим јунацимаИ борцима у спомен стогодишњице боја На Варваринском пољу.Захвални Темнићани 1810-1910.У варошици Варварин једна лепа улица је од септембра 1910. понела име

грофа Орурка

Извори и белешке

* Фрагмент из опсежнијег рада о Устаничком времену(1804-1815) у нововековнојисторији Србије.

Михајло Гавриловић, Из нове српске историје, Београд 1926. године, страна 22.; Грађа за историју Првог српског устанка, Београд 1904;



Алекса Ивић, Списи бечких архива о Првом српском устанку, I-XI, 1935-1977; Грађа из земунских архива за историју Првог српског устанка, Књ. 1-3,Танасије Ж. Илић, Београд 1955-1989; Гргур Јакшић и Војислав Вучковић, Француски документи о Првом и Другом

устанку(1801-1830); Први српски устанак 1804-1813. и Русија, 1-2, Москва 1980-1983 (превод у

Војноисторијском институту); Дневник Грофа Орурка, 604; Леополд Ранке, Српска револуција, Београд 1975; Вук Стефановић Караџић, Грађа за српску историју, Београд 1898;Радослав Перовић, Прилози за историју Првог српског устанка, необјављена грађа,

Београд 1954.; Драгана Самарџић, Казивања о Српском устанку, Београд 1980.А. Петров, Рат Русије с Турском 1806-1812. том 1. Санкт Петербург 1885.;Адам Николић, Битка на Варварину, Историјски гласник, 1/1965, Филозофски факултет,

Београд.Владимир Стојанчевић, Први српски устанак, Војна књига, Београд 1994.; упореди: Гедеон Ернест Маретић, Историја српске револуције, 1814-1813, Београд 2004.Нил Попов, Од Кочине Крајине до св. Андрејске скупштине, Београд 1870; Сен Рене Таљандије, Србија у деветнаестом веку, Београд 1887.Деде Руса Александра КЊИГА о братству Српског, Руског и Црногорксог народа у

прошлости, са 120 слика, Штампарија „Св. Цар константин“, Масариков кеј 7, Ниш 1936.;Извештај грофа Орурка од 27 августа 1810, први пут превела с руског на српски језик А.Михајловић, превод у поседу аутора.

Summary

TWO CENTURY OF VARVARIN BATTLE (1810 - 2010)

News of the Serbian defeat in the Varvarin battle was published population Belgrade21 September 1810th , at 8:00 pm, with 12 cannon shells. So they failed several months ofpreparation and warfare Huršid Pasha against Serbian rebels in order to quell the uprising andre-occupy Serbia. Count Orurk in Varvarin battle surpassed Huršid Pasha as commander of thearmy. Karadjordje called him Savior Serbia. Of Russian officers, were detected in the Col.Savoini, commander Ladoški regiment, and captain Niko Niki led by the Cossack cavalry.Subordinates are consistently carried out the orders of officers, starting from the highest ... Thecourage, endurance, faith in self-preservation ... characterized by the Serbian and Russianfighters. Most were distinguished Hajduk Veljko, Stanoje Glavas and John Kursula ...Karađorđe forgave mistakes Hajduk Veljko committed in the 1809th year for heroism in thenext year, especially in the Battle of Varvarin. For heroism in this color resavs army under thecommand of Milosava Resavca and Paraćin cavalry under the command of the Buljubas Kutdonation with one banner. On one side of the banner was the inscription: Mačva and porkhead with an arrow stuck in the muzzle, on the other hand there was the inscription: Rama andbare arm to the elbow with a drawn sword. Victory in battle Varvarin rebels recovered the es-teem and faith in the triumph of freedom. Removed a big threat from the Ottoman invasionand the bloody conquest Karađorđeve Serbia, with devastating penalties. Outcome in the Bat-tle of Varvarin significant if viewed in relation to the Serbian heavy defeats in the 1809th yearand the grim situation in the Serbian uprising world. Karađorđe’s Serbia, contrary to predic-tions of a black, survived for three more years. Liberated part of Serbia, has been expandedin the future, especially after the victory at Loznica.



Небојша Ђокић, Београд

ВАРВАРИНСКА БИТКАПОКУШАЈ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ

Апстракт: У раду је покушано да се изврши реконструкција тока Варваринске

битке. Најпре се образлаже зашто је ту реч о бици а не боју, затим се даје ток саме битке

и на крају последице.Кључне речи: Први српски устанак, Варваринска битка, гроф Орурк,

Карађорђе

“Срби не могу захтевати да Русија претпостави корист једне мале земље, као штоје Србија, користима простране руске царевине, нити да она за Србију води рат са свимосталим државама, жртвујући себе”

Кнез Позоровски, руски командант на доњем Дунаву 1807-1809. године

Унутрашњом неслогом уздрмана, Србија је једва успела да преживи турскуофанзиву у лето 1809. године. Снажном руском офанзивом септембра 1809. г. наДоњем Дунаву приморана је Порта да повуче гро својих трупа из Србије. Турци суоставили само Гушанца Алију да брани отете крајеве. Ипак, чим се главнинатурских трупа повукла, Срби су убрзо потукли Гушанца и поново ослободилипоробљене крајеве источне Србије. Свима, па и Русима било је јасно да су Србидошли у тешку ситуацију највише руском кривицом. Због тога се пред крај 1809.године у руском главном стану, где су већ стигли неки српски главари, настојало дасе српске старешине измире међу собом и да се поправи што је те године грешено.

Руски цар Александар није био задовољан својим командантима у Влашкој.После смрти кнеза А. А. Прозоровског, цар је поставио, на његово место, кнезаБагратиона.1 Међутим, убрзо је сменио и њега и поставио на његово место грофаКаменског. Ни Порта, није била задовољна исходом ратних операција у 1809.години. Она се није могла помирити са стањем у Србији па је одлучила да коначнореши тај проблем. Због тога је већ крајем 1809. године припремила планове за новинапад на Србију, али је са друге стране покушавала и да преговорима умири Србенудећи им низ уступака. Карађорђе се почетком 1810. године, такође, спремао за рат,али сам није хтео да први почиње операције не само из спољнополитичких већ иунутрашњих разлога.

Тако су све зараћене биле незадовољне исходом ратних операција 1809.године и све су спремале за наставак рата док је истовремено текла живадипломатска активност од Париза до Петрограда и од Лондона до Истанбула.


1 Багратион (Багратион Петр Иванович, 1765-1812), грузијски кнез и руски генерал,учесник у већини ратова Русије од 1788 до 1812. г. Крајем 1809. г. био је врховникомандант руске војске која је оперисала против Турака. У рату 1812. г. командовао јеДругом армијом. Рањен у Бородинској бици и ускоро после тога умро.

Истовремено, руско-француске супротности почеле су се испољавати убрзопосле Тилзита. Сусрет двојице царева у Ерфурту 1808. године их није уклонио.Главни узрок овоме су биле дубока антипатија и нетрпељивост највећег дела рускогплемства и владајућих кругова према француској револуцији и самом Наполеону.Русији је тешко падала и обавеза да примењује континенталну блокаду, која јеруској пољопривреди наносила осетне материјалне штете. Зато се континенталнаблокада из године у годину све више кршила и поред наређења цара Александра.

Рат и коалициони рат

Нема ни малих непријатеља ни малих савезника, које би једна велика држава - маколико моћна- могла да омаловажава.

Жомини, Преглед ратне вештине, Београд, 1952, 45

Најбитнији чинилац у рату су међународни односи. Они су ти који, поправилу, одређују циљ и карактер рата а најчешће и његов исход. Да би војскауспешно остварила постављене циљеве у рату треба створити повољнедипломатске, унутрашњо-политичке и економске односе. Спољно-политичка при-према обухвата склапање савеза, образовање коалиција држава, обезбеђење неу-тралности суседних држава и др. Склапајући савезе и каолиције дипломатија се поправилу руководи принципима чисте добити и користи. При избору савезника онаобично узима у обзир његове снаге, заинтересованост за рат и географски положај.2

Акт расуђивања који врши историчар јесте у томе да рат, који проучава, правилносхвати у овом погледу, да га не сматра или не направи нечим што он по природиодноса не може да буде. Војна историја као забележено искуство, ако се исцрпнопроучи, показује све разнолике чиниоце који чине рат, не заборављајући ни једногод њих. Може се поделити на ратну историју и историју ратне вештине. Прва,детаљно износи сваки рат, са циљем, који се желео постићи сваким маневром иборбом. Поред ратних дејстава даје и преглед политичких збивања везаних уз рат.Историја ратне вештине испитује развитак ратне вештине у разним епохама, а уодносу на политичко и друштвено уређење зараћених држава, водећи рачуна и остратегији, тактици, опреми и наоружању зараћених страна, њиховом економскомпотенцијалу, моралу итд. Њен циљ је да омогући да се дође до општих начела којаваже у рату (на пример начело груписања снага, начела изненађења, начелајединства дејства итд.).3

Теоријски, основни војни циљ рата увек треба да буде савлађивањенепријатеља. За то је потребно разбијање непријатељске војске (ако она нештопредставља) заузимање непријатељске престонице и по могућству окупација целенепријатељске територије.4 Обично је довољно задовољити један од горе поменутихуслова да би се постигла победа у рату, али понекад чак ни задовољење сва триуслова нису довољна.5



2 Соколовски, Војна стратегија, Београд, 1965, 36-373 Л.Л.Бајков, Особине борних елемената и спрема војске за рат, Београд, 1911, 16-17;Свечин, Стратегија, Београд, 1956, 27-294 Клаузевиц, О рату, Београд, 1951, 513; У ствари сваки рат има политички и економскициљ а уништење непријатељке оружане силе је средство да се ти циљеви постигну. Алиовог пута ћемо узети да је то војнички циљ рата који произилази из ова друга два. Видидаље.5 Државна територија Србија је 1915. г. остала без војске која се повукла у иностранство.Државна територија је била окупирана али држава није била поражена. Слично је билои са Белгијом у Првом светском рату.

Овај циљ се препоручује само тада, ако је оружана сила државе која тежитом циљу, довољна да извојује одлучну победу над непријатељем и да изврши напоркоји је потребан да би се победа искористила до оне тачке где успостављењеравнотеже није могуће. Затим, треба водити рачуна о политичкој ситуацији, да сетаквим успехом не присили нека друга држава да интервенише на страни побеђеног.Јасно је, да би једна од зараћених страна имала горњи циљ, мора да има великуморалну и физичку надмоћ.6 У супротном, имамо рат са ограниченим циљем, тј.циљ ратног акта може бити само двојак: освајање неког малог или осредњег деланепријатељске територије или одржавање сопствене до повољнијих тренутака.7

Премда на први поглед изгледа да слабија страна треба да води само одбранбени рат,тј. да има негативни циљ, ипак мања држава може себи поставити себи и позитиванциљ, али она тада мора тако одлучно и радити, тј. мора напасти противника.Ишчекивање и неодлучност у овом случају је апсурдно и погубно.8

Споменули смо раније да је рат политички инструменат, из тога произилазида војнички циљ рата мора бити усклађен са политичким циљем рата и да првитреба да произиђе из другог. Величина захтева и политички односи зараћенихстрана најодлучније утичу на ратоводство. Чести су ратови где су изукрштанимеђусобно супростављени утицаји великих сила. Њихова политика мора имативелики утицај на политику зараћених страна тј. на њихове политичке намере. Садруге стране, политичке намере морају бити одмерене према ратним средствимаса којима се располаже. Дакле, политичари су ти који узимајући у обзир националниинтерес, међународно окружење и реалан однос снага треба да одреде циљ икарактер рата.9

“Задатак је врховне команде уништење непријатељских борбених снага;ратни је циљ да се избори такав мир који одговара захтевима државне политике.Задатак политике је да постави и одреди циљеве које треба остварити помоћу рата,да даје владару савете у том смислу како у току и пре рата; методи решења овогполитичког задатка не могу да не утичу на вођење рата. Путеви и средства вођењарата увек ће зависити од тога да ли се желе постићи већи или мањи резултати, дали ће се захтевати анексија територије или не, да ли се жели освојити неки објекаткао гаранција потраживања и за који временски период.”10

Србија 1810. године није могла имати за циљ савлађивање и уништењенепријатеља тј. Турске, али је ипак могла водити нападни рат са ограниченимциљем. Тај циљ је могао бити непосредно позитиван, тиме што би се освојио једандео непријатељске територије. Корист од тога би била што би се ослободио једандео вековима поробљене територије, за коју би се могло надати да ће позакључивању мира остати у саставу Србије. Поред тога, тим освајањем би сеослабиле турске државне и војне снаге док би се српске повећале. Проблем бинастао при одбрани, која је морала да следи после офанзиве. Ова одбрана је моглапостати изузетно опасна. Слабљење српске оружане снаге би зависило највише одгеографског положаја ослобођеног земљишта. Уколико би оно било допунасопственој територији и уколико би лежало на правцу дејства главних српскихснага, утолико би их мање слабило. Ако би се овај предео, напротив, простираоизмеђу непријатељских области, ако би имао ексцентричан положај и незгодно

ВАРВАРИНСКА БИТКА ПОКУШАЈ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ 227


6 Клаузевиц, н. д, 5147

7 Ибид, 5188 Ибид, 5199 Клаузевиц, н. д, 519-521; Свечин,н. д, 48-49,10 Бизмарк, Ериннерунген II, Берлин, 94- 95

земљиште то слабљење би видно порасло.Међутим, рат 1810. г. је био коалициони рат у коме су заједно учествовале

Русија и Србија. Додуше, Русија је била много јачи партнер, али с обзиром наскромне снаге које је ангажовала у овом рату за њу је била веома значајна сарадњаСрбије, поготово кад се узме општи однос снага на Балкану. Због тога, Србија јемогла да се одлучи и на дефанзиву у циљу да сачува стечено. Сама Русија, збогмеђународног односа снага није могла ни да помишља на рат у коме би покушалада обори Турску. Руски циљ је морао да буде врло ограничен, освајање једног деланепријатељске територије (излазак на Дунав) и обезбеђење независности Србији,а и то су били маскимални циљеви. Додуше, једини ефикасан начин за њиховоиспуњење је било уништење турске армије у Европи што Русима никако нијеполазило за руком.

Основно питање при проучавању рата 1810. г. је да ли је Српска војскатребала да покуша офанзиву у циљу освајања једног дела турске територије, или дадефанзивом очекује решење на главном руском-турском војишту. Затим, без обзирада ли се одлучи на офанзиву или дефанзиву, да ли је способна да издржи јакуреакцију Турске војске а да је ова не избаци из равнотеже. Поред тога, поставља сепитање да ли је Српска војска могла дефанзивним дејствима да сачува територијуна споредним фронтовима, тј. да ли неби на једној другој страни изгубила вишенего што би на другој добила. Треба водити рачуна да се при нападу са ограниченимциљем, много већи значај мора посветити одбрани других тачака, које он не штитинепосредно, него при нападу који је управљен против тежишта непријатељскедржаве или оружане силе. Ово, опет захтева истовремену офанзиву на свимправцима и тиме веома много отежава спровођење начела концентрације снага.11

Планирање ратних дејстава је и Карађорђу и Каменском компликовало и тошто је то био колаициони рат у коме је један члан коалиције био много јачи. Уевропској политичкој традицији је да се државе савезима обавезују на узајманупомоћ за случај напада или одбране али не тако да интереси и непријатељства једнетреба да важе и за другу. Када две државе склапају савез или ратују против трећеобично у читаву операцију улазе као у трговачки посао. Сваки улаже, премавеличини опасности којој има да одоли и користи коју може да очекује, по деоницуод 30.000 до 40.000 људи и поступа тако да при томе може изгубити само овудеоницу.12 Никада нећемо видети да држава која заступа ствар неке друге узима овутако озбиљно као своју сопствену. Ако заједно ратују, шаље јој у помоћ осредњувојску, а ако ова није имала успеха, сматра да је ствар донекле свршена и гледа дасе што јевтиније извуче. То су истине које је знао још Клаузевиц.13 У осталом, каошто је Прозоровски рекао српским депутатима у Јашију јануара/фебруара 1809. г.:“Срби не могу захтевати да Русија претпостави корист једне мале земље, као штоје Србија, користима простране руске царевине, нити да она за Србију води рат сасвим осталим државама, жртвујући себе.”14 На жалост у савезима између Русије иСрбије, прва је ризиковала само углед велике силе а друга и свој опстанак каонезависне државе. О односима Русије и Србије као савезнице, поред већ наведенихречи Прозоровског најбоље објашњење за руски став даје познати руски војнитеоретичар Свечин у свом чувеном делу “Стратегија”: “Мала држава претставља



11 Исто, 527-52812 Исто, 52013 Клаузевиц, О рату, Београд, 1951, 51914 М. Р. Ђорђевић, Србија у устанку 1804-1813, Београд, 1979, 259

вредност у рату само у том случају ако своју војску безусловно потчињавакомандовању велике државе.”15 И даље :“Ми, ни у ком случају, не проповедамовеликодржавну охолост у односу према малим земљама. Савоја је 1706. године билакамен спотицања за освајачки план Луја XIV. Не сме се негирати војни значај Србије1914. године за руски фронт. Но, ако је Русија ступила у рат због свог малогсавезника, није ли она имала право да каналише његову политику и стратегију ? Иако је притисак руске Врховне команде на српску стратегију понекад био неразуман,погрешан, те грешке, као и свака друге, не могу да се супротставе самомпринципу.”16 Међутим, Свечин је потпуно у праву када тврди да слабији савезникне сме да дејствује сасвим самостално и да његова војска не сме да тежи посебнимциљевима.17 Тиме се грубо крши, основно војно начело о концентрацији снага увремену и простору и омогућава непријатељу да туче раздвојене снаге савезника,на исти начин као Наполеон у Италији 1796. г. Треба примети да Турци нису моглида имају неку велику корист од концетрације снага против једног од савезника Србаили Руса. То је показао рат 1809. г. Они су тада постигли одлучујућу надмоћност надСрбима али их је руска офанзива спречила да ову надмоћност искористе уНаполеоновом стилу. Разлог је био у томе што су они били слабији од Руса узетихсамих без Срба тако да ни велики успех против Срба није мога да има пресуданзначај на главном - руском фронту. Наполеон је био слабији од Пијемонтско-аустријске коалиције али је био јачи од сваког члана те колације појединачно, барна италијанском војишту.

Управо ово је имало велики значај за израду турског ратног плана. Рат 1809.г. је дефинитивно показао да се Србија не може војнички оборити док је у савезу саРусијом. Било какава офанзива на Србију није имала смисла ако турске снагеконцентрисане према Русима нису биле у стању да истовремено одрже равнотежуна фронту. А оне то, очигледно, нису биле у стању. Чак ни кад 1811. г. буду готовоу потпуности жртвовали српски фронт и постигли велику надмоћност над Русимана доњем Дунаву, неће бити у стању да потуку Кутузова. Турци ће 14. октобра 1811.г. прихватити битку код Рушчука у којој ће претрпети тежак пораз, после којег ће40.000 турских војника остати у окружењу на десној обали Дунава. Ускоро ћеостаци ове армије (12.000 људи) капитулирати док су остали помрли од глади иболести.18 Ово је приморало Порту на преговоре. Ова битка је потврдила да јенајбоља турска стратегија била у избегавању борбе и чекању повољне међународнеситуације, тј момента када ће Русија морати да изађе из рата због сукоба саНаполеоном. Тада је требало све снаге бацити на Србију, покорити је и ставитиРусе пред свршен чин. Видећемо касније да ли су Турци тако поступили.

Ратне операције Руске војске 1810. године

Пошто није успео да постигне одлучујуће резултате током 1809. годинеБагратион је био принуђен да врати своје трупе у зимовнике у Влашкој иМолдавији. Руско командовање је за пролеће 1810. г. планирало велику офанзиву уБугарској у циљу постизања одлучујуће победе. Армија предвиђена за ову офанзивује знатно ојачана а добила је и новог команданта у лику младог грофа Н. М.Каменског, који се прочуо у рату са Швеђанима у Финској. Међутим, прве операције



15 Свечин, Стратегија, Београд, 1956, 12116 Исто, 121-122 напомена 57.17 Исто, 12218 П. А. Жилин, Фел�дмаршал М.И.Кутузов, Москва, 1987, 132-133

су започеле по раније припремљеном Багратионовом плану. Царским указом од 4. фебруара 1810. године за команданта Молдавске

армије, уместо књаза Багратиона, је постављен Каменски. Пре одласка на ратиштеКаменски је добио упутства од цара у којима је од њега захтевано што пре склопимир са Османским царством и то силом оружја. У то време Молдавска армија јебројала 85000 људи од којих је по наређењу цара 40000 требало употребити заоперације, 25000 оредити посаде за гарнизонаи обезбеђивање мира у Молдавији а20000 поставити у стратегијској резерви у Молдавији. Србе је требало убедити даделују офанзивно а у том циљу треба им послати у помоћ посебан одре подкомандом искусног генерала. Предложен је и офанзивни ратни план али је ипак инаглашено да му се оставља слобода акције на терену, зависно од развоја ситуације.Једино се инсистирало да мора натерати Турке на мир на основу царских 12 тачака.19

Каменски је стигао у Јаши 7. или 12. марта 1810. године. Затекао је армијуод 78000 људи од којих 7500 болесних. Јединице су биле распоређене у Влашкој иМоладавији а корпус С. М. Каменског (старијег брата главнокомандујућег) усеверном делу Добруџе. Турци још нису били спремни за ратне операције. Везирје сконцетрисао 20000 у Шумли, око 10000 се налазило у другим тврђавама наДунаву а исто толико у Пазарџику. Ипак Камнески није мога кренути у наступањеуслед недостатка фури и провијанта. Због тога је морао најпре да снбде војску санајвећим делом потреба као и да покуша да подигне морал који није био баш нанајвећој висини. Крајем априла Каменски је пребацио корпус свога брата каТрајановом валу где је овај 5, маја прешао дунав у Гирсова Куљњев а после четиридана и главнина руских снага је прешла преко Дунава. До средине маја војска јебила спремна за извођење операција и релативно добро снабдевена – на примерпровијанта је било за 40 дана. Коначно 14. маја армија је одмаршовала ка Карасу гдесе 18. маја спојила са корпусом С. М. Каменског. Ту је главнокомандујући извршиоподелу своје армије генералу Уварову је потчињена претходница а у саставу армијесу остали корпуси 1. Маркова, 2. Есена, 3. Рајевског и 4. Левиза. Самосталникорпуси су били под командом С. М. Каменског и Ланжерона.20

Главнина (претходница, 2, 3, 4. и корпус Ланжерона) је 18. i 19. маја кренулака Силистрији. Стaрији Каменски са својим и 1. корпусом Маркова је одмаршеваока Пазарџику који је освојио 22. маја после боја са турским снагама од 10000 људипод командом Пеливан паше.21 У међувремену, 19. маја Зас је овладао Туртукаем изапочео опсаду Рушчука. Главнина је 21. маја пришла Силистрији. Главно-командујући је лично извршио рекогносцирање утврђења, након чега руковођењеопсадом предао Ланжерону потчинивши му и корпус Рајевског. Остале снагеглавнине је, као резерву, распоредио у Калипетри и на путу ка Гирсову. Ноћу 24.маја, пошто је посада Силистрије одбила да се преда, постављени су редути ибатерије. Током 26. маја израђене су и траншеје и започето бомбардовање да би већ



19 За Рско турски рат као основну литературу користили смо А. Н. Петpов, Война Россиис Турцией 1806—1812 гг. Т. 3, Спб., 1887, али пошто је ова књига врло ретка код нас унапоменама смо дали само данас лако доступну литературу. А. А. Керсновский,История Русской армии том I, Москва 1992, 234; Н. А. Шефов, Самые знаменитыевойны и битвы России, Москва 2002, 287, П. М. Андрианов, “Русско-Турецкая война1806–12 гг.“, История русской армии от зарождения Руси до войны 1812 г. СПб.:Полигон, 2003, 28820 А. А. Керсновский, н. д, 234; Н. А. Шефов, н. д, 287, П. М. Андрианов, н. ч, 28921 Руси су изгубили око 1600 људи а Турци око 5000 од чега 2000 заробљених. Н. А.Шефов, н. д, 287, А. А. Керсновский, н. д, 234; П. М. Андрианов, н. ч, 290

30. маја Турци ступили у преговоре након чега се тврђава предала са 190 оруђа ивећом количином муниције. Гарнизон је пуштен да оде у Шумлу. Одмах затим, 1.јуна заузет је и Разград. За заузимање Силистрије, Разграда и Пазарџика Каменскије награђен орденом Св. Владимира 1. степена.22

У међувремену 31. маја везир је послао опуномоћеника Каменском у циљузакључења примирја. Каменски је, као услов за потписивање примирја, захтевао даТурци прихвате раније изнете услове руског цара од којих је најважнији био даТурци признају Дунав као границу између Русије и Турске. Претходница је отишлаза Шумлу а 2. и 3. јуна за њом је следила и главнина која се од тада налазила подСилистријом. Истовремено друге јединице су се приближавале Јени Базару иКозлуџи, полако се припремајући за опсаду Рушчука и Варне. Руске снаге су 10.јуна пришле Шумли на десет врста. Генерал Фридерици је извршиорекогносцирање утврђења и закључио да се оно налази у врло лошем стању па јерешено да се на Шумлу изврши директан напад без предузимања опсадних радова.Планирано је да најпре старији Каменски са 13500 људи нападне на левом крилу (одправца друма из Јени Базара) и на тај начин привуче пажњу на себе а да затим кренуу напад десно крило (6000 људи, Левиз) и центар (16000 људи, Рајевски). Изјутра1. јуна кренуло се у напад који се од самог почетка лоше одвијао. Руски напади итурски контранапади су настављени током целог 11. и 12. јуна без већих резултатапремда су Руси овладали неким турским утврђењима. Током ових борби Руси суизгубили око 750 а Турци око 2000 људи.23

Убедивши се да је немогуће заузети Шумлу на јуриш Каменски је решио даТурску посаду примора на предају глађу. Истовремено је под утиском неуспеха подШумлом писао цару са предлогом да се у преговорима са Турском одустане однеких захтева пре свега везане за уступке кнежевинама (влашкој и молдавској), дасе одустане од контрибуције, да се за Србију уместо независности траже само некадодатна самоуправна права и да граница између Русије и Турске буде на реци Серет.Ови предлози су одбије од стране руског цара. Каменски је започео опсаду Шумлеса 35000 људи док је турски гарнизон бројао 40000 људи. Успео је да доведегарнизон у врло тежак положај јер је Турцима почела да понестаје муниција а ихрана. Више пута су одбијени и турски испади и утврђења. Одбијени су везировипредлози за примирје јер Турци нису прихватали руске услове. Бомбардовањетврђаве је започето 28. јуна из батерија на левом крилу али су баш тог дана Турциуспели да спроведу у Шумлу већи транспорт провијанта обезбедивши посаду такоза још три недеље. Везир 29. јуна објавио како се Порта никад неће сагласити саруским условима за примирје.24

Положај руске армије је озбиљно погоршан. Развучена на фронту од 80 врстаније била у стању да спречава Турке да снабдевају своје опседнуте снаге па да их иојачавају. Опсада Рушчука се развијала врло споро а морала је да се дигне блокадаВарне. Турци су се спремали за офанѕиву у Малој Влашкој а истовремено, поинформацијама које добијао руски штаб, Исмаил бег се спремао да нападне наСрбију. У Варни је прикупљено око 15000 турских војника који су претстављалиозбиљну опасност за главину руске армије.

Каменски је одлучио да остави главину својих снага за обезбеђење својеглавног комуникацијског правца и то као гарнизоне у Разграду и Силистрији саглавним задатком осматрања турских снага у Шумли. Истовремено он сам би



22 Н. А. Шефов, н. д, 287, А. А. Керсновский, н. д, 234; П. М. Андрианов, н. ч, 29023 Н. А. Шефов, н. д, 287 – 88, А. А. Керсновский, н. д, 234; П. М. Андрианов, н. ч, 29124 Н. А. Шефов, н. д, 288, А. А. Керсновский, н. д, 234 – 5; П. М. Андрианов, н. ч, 291

освојио Рушчук и затим прешао планину Балкан. За осматрање ка Шумли и Варниостављено 23 – 24000 људи под командом старијег Каменског, Ланжерон је са 4500људи посео Разград сам главнокомандујући је са 10000 људи кренуо 3. јула каРушчуку. Генерал Зас је покушао да заузме ово утврђење пре доласка Каменског алисе његов напад извршен 6. јула завршио потпуним неуспехом. Када је 9. јулаКаменски стигао до Рушчука успео је да ту концентрише око 22000 људи са 100артиљеријских оруђа. Гарнизон у Рушчуку је бројао око 20000 људи под командомхраброг Бошњак аге. Бомбардовање Рушчука је заполето 11. јула но сва оштећењасу Турци током ноћи поправљали. Изгубивши стрпљење Каменски је решио данападне 18. јула али је због јаке кише напад одложио за 22. јули. Руси су нападзапочели рано изјутра у 3.30 часова у шест колона. Бошњак ага је врло вештораспоредио своје снаге и већ до 8 сати изјутра потпуно разбио руске нападне колоне.Скоро сви команданти колона и већи део официра били су избачени из строја, војскаје почела да се колеба па је у 8 сати изјутра Каменски наредио поблачење. Био је тонајтежи пораз руске војске у том рату. За четири и по сата Руси су имали у убијеними рањеним 363 официра и 8000 нижих чинова.25

Управо у то време и везир у Шумли, који је до тада ту прикупио око 60000људи решио је да крене у офанзиву са циљем да разбије руске снаге око Рушчука.Да би одвратио пажњу руског командовања са главног циља напада наредио јеједном корпусу од око 30000 људи да изврши напад на снаге старијег Каменског. Ноовај напад на Каменског се завршио неуспехом и тусрке снаге су биле принуђене даодступе у Шумлу. Но и Каменски је закључио да није могуће истовремено нападатии Шумлу и Рушчук и длучио је да скоро све снаге концентрише ка Рушчуку.Старијем Каменском су сотављене снаге неопходне само за одбрану а све остало јеконцентрисано ка Рушчуку. Средином августа Каменски је пред Рушчуком имаооко 30000 људи. Међутим, гарнизон овог града очекујући помоћ од везира у Шумлине само да није хтео да се преда већ се и врло активно бранио задајући великепроблеме опсађивачима.26

У то време у Батини било је концентрисано око 30000 Турака који су имализадатак да се споје са главнином сераскера Осман паше која је кренувши из Шумле,преко Разград требало да нападне руску главнину код Рушчука. Сазнавши за овоКаменски је оставио под Рушчуком и Журжеом око 14000 људи а са остатком од21000 војника и 62 артиљеријска оруђа стигао 24. августа пред Батину где се дотада прикупило око 40000 турских војника. Каменски је напао турске положаје 25.августа у 7 сати изјутра и до ноћи су била заузета 4 од 5 турских утврђења док сутурске снаге које су прихватиле битку на отвореном пољу биле у потпуностиразбијене. Изјутра 27. августа турска пешадија која је бранила последње утврђењепредала се. Руски губици су износили око 1400 људи погинулих и рањених док суТурци имали око 5000 погинулих и рањених и 4681 заробљеног. Руси су заробилии 14 артиљеријских оурђа и 78 застава. За тај успех Каменски је награђен орденомСв. Андреје Првозваног. После ове победе одред генерала Сабанејева је таузеоТрнов. Сам Каменски се вратио ка Рушчуку где су 15. јула Турци капитулирали иу Рушчуку и у Журжу. Руси су заробили 247 артиљеријских оруђа са великомколичином муниције и 42 заставе. Турским гарнизонима је допуштен слободниодлазак.27



25 Н. А. Шефов, н. д, 288, А. А. Керсновский, н. д, 235; П. М. Андрианов, н. ч, 29226 Н. А. Шефов, н. д, 288, А. А. Керсновский, н. д, 235 П. М. Андрианов, н. ч, 294 27 Н. А. Шефов, н. д, 288, А. А. Керсновский, н. д, 235; П. М. Андрианов, н. ч, 295

Каменски је био веома забринут са стањем у Србији против које једејствовало око 30000 Турака. У помоћ је послат одред генерала Заса са око 4000људи. По доласку из Русије 9. дивизије Каменски је одлучио да заузме Никопољ иосвоји преостала утврђења на Дунаву до српске границе. Након тога, намеравао једа присили везира на битку на отвореном пољу где би одсудно потукао. Одредкњаза Вјаземског је 28. септембра послао ка Турну а сам је 9. октобра кренуо саглавнином ка Никопољу. Послат из Систова одред грофа Воронцова је овладаоградовима Плевна, Ловче и Селви а затим се спојио са главнином. У међувремену,10. октобра заузет је Турну а 15. октобра су Турци предали и Никопољ и то још пренего што је стигао Каменски са главнином. Почетком октобра и Србија је билаочишћена од турских снага. Са наступањем зиме Каменски је сматрао да нијемогуће наставити ратне операције пре свега због очајног стања друмова а инедостатка фуражи. Оставио је три дивизије у дунавским утврђењима а остале снагеје, средином новембра, разместио у зимске квартире у књажевинама. Главниквартир је пренет у Букурешт.28

Генерал Исајев29 је, у складу са ранијим Багратионовим планом са 2.500војника прешао из Мале Влашке 12. марта, преко Великог Острва у Брзу Паланку.Прелаз је извршио без флотиле на обичним чамовима. Одмах је напао и разрушиошанац у Брзој Паланци. Затим је кренуо у наступање на југ, остављајући Кладовосеби иза леђа. Напредујући ка Прахову очистио је Турке са Зимне и Михајловца, гдесу се ови били јако утврдили. Порушивши и још неке друге, мање шанчеве,шанчиће и куле, већ 13. марта је био пред Праховом. Одатле је јавио Каменском дасу турска утврђења на сваком кораку и да му спречавају напредовање ка Неготину.30

Исајев је убрзо добио наређење да се повуче и концентрише војску на другомположају а у Крајову је упућен генерал Цукато да утврди обичан кордон. Било је тоу складу са новим ратним планом грофа Каменског.

Варваринска битка

Генерал гроф Каменски је у Малу Влашку посла одред под командом генералмајора грофа Цуката.31 Цукато је имао задатак да координра своја дејства са српскимснагама пре свега у правцу Видина. Маја се одред налазио у Малој Влашкој на левојобали Дунава од Турн Северина до ушћа Олте. Цукато је из одреда издвојио посебанодред под командом генерал мајора Исаијева за директно садејство са српскимснагама на десној обали Дунава између Брзе паланке и Неготина.

Пошто је 9. јула 1810. године поразио Турке код Алексинца Карађорђе је сасвојим снага започео опсаду Бање. Истовремено се Цукато плашивши се продора



28 П. М. Андрианов, н. ч, 29629 Иван Иванович Исајев, руски генерал30 Баталака спомиње освајање шанца у Брзој Паланци што Новаковић не спомиње већговори само Зимни и Михајловцу. Руси спомињу сва ова утврђења. Са друге стране М.Ђорђевић говори о неком неуспелом нападу Исајева на Кладово али не наводи извор.У доступној литератури нисмо могли наћи извор том податку. Поред тога, сви другиизвори изричито наводе да се Исајев окренуо ка југу тј Прахову и даље Неготину.Кладово је на сасвим супротном правцу тако да напад на њега није могао да се догодиузгред. Стојан Новаковић, Васкрс државе српске и друге студије, Београд,1986, 123;Лазар Арсенијевић Бталака, Историја српског устанка II, Београд, 1899, 796; МирославР. Ђорђевић, Србија у устанку 1804-1813, Београд, 1979, 298;31 Чак и у руским изворима процена јачине снага грофа Цуката варира од 4000 до преко7000 људи.

Турака из Прахова у Малу Влашку ограничио на блокаду Кладова, Брегова иНеготина. Почетком августа Цукату је као појачање, из Рушчука, стигао одредпуковника грофа Орурка (Ладошки мушкетирски пук32 и 5 ескадрона Вољинскогуланског пука) што му је омогућило да постигне успех против Турака код Брегова.33

Међутим руски неуспух на главном војишту (под Шумлом и Рушчуком)омогућили су Турцима да на српско војиште пребаце са главног војишта значајнеснаге и предузму одсудну офанзиву из два правца – од Ниша и из Босне. На молбуКарађорђа Цукато је Србима 16. августа из Брегова упутио као помоћ одредпуковника грофа Орурка ојачан са Донским козачким пуком Исајева четвртог, двакоњичка топа и одредом Срба од 300 људи.34



32 Ладошки мушкетирски пук је био 3. пук Дњестровске инспекцијске области.Александар Чернушкин, Энциклопедия вооружения и военного костюма, С. Петербург2003, 13833 Военная Энциклопедiя томъ V, Петербург 1911, 23734 А. Н. Петpов, Война России с Турцией 1806—1812 гг. Т. 3, Спб., 1887, 179 - 181

Орурк је 22. августа стигао пред Бању коју је заузео на јуриш изгубишви притом 219 људи (36 погинулих и 176 рањених).35

Гроф Орурк (Ладошки пешадијски пук, 4 ескадрона Бољинског уланскогпука, козачки пук, 600 Арнаута и 10 артиљеријских оруђа, тј око 2500 људи) је 23.августа 1810. године стигао у Делиград где се састао са Карађорђем. Заједничкеснаге су сутрадан 24. августа стигле у Варварин. Овде је Карађорђе успео да убедиОрурка да је неопходно да се поседну раније напуштени шачеви у Јасици. Токомноћи 25/26. август руско српске снаге су стигле у Јасику где су се налазила пар данараније напуштана три српска шанца. Главни српски шанац се налазио на просторуданашње црке. Други шанац се налазио на крају Јасике према Кукљину на потесу



35 ЦГВИА РФ, ф. ВУА, д. 2941, л. 436 – 437, Подлинник; А. Н. Петpов, н. д, 181 – 183;Первое сербско восстание 1804 – 1813 и Русија, Москва 1980, књ. 2, стр. 183 - 185

званом Велика Градина поред потока Оџинца. Трећи шанац је био на брдуЈагодњаку изнад Јасике и Срња. Не знајући за долазак Руса Хуршид паша је раноизјутра 26. августа са својим снагама (око 15.000 људи) кренуо у насилан прелазакЗападне Мораве код Јасике. Треба напоменути да се корито Западне Моравеналазило око 1,5 км јужније од данашњег тј ближе Крушевцу.36 Турци су започелипрелаз Мораве на броду (на данашњем потесу званом Маква) и наступање ка гла-вном српском шанцу код данашње црке. Овај шанац је бранио лично Карађорђе апоред српске пешадије имао је два српска и један руски топ а као непосредна ре-зерва налазио ескадрон Вољинских улана. У резерви, у турском логору, остао јеИсмаил беј са друге стране Руси су чинили другу одбранбену линију. Потиснувшисрпску коњицу на десном крилу Турци су кренули у њихово гоњење али су у то на-летели на Ладошки пук и руску артиљерију. Нашавши се пред неочикаваном пло-тунском пушчаном и артиљеријском ватром Турци су се поколебали и кренули уповлачење. Орурк је наредио да се развије колона у коју је била сконцетрисана ње-гова руска пешадија и крене у напад. Он је командовао центром, десним крилом јекомандовао мајор Воеводски из Вољинског пука а левим крилом потпуковник Са-воин. У исто време руски улани и козаци су напали турско лево крило са тежњомнаткриљавања. Српске јединице су такође кренуле у жесток противнапад и све тоје довело до панике међу Турцима и њиховог паничног бегства. Исмаил бег је при-купљајући бегунце покушао нови напад преко Мораве али овог пута на лево крилосрпско руских снага.37 Прешавши реку његове снаге су напале ладошке каре али сусе нашле под унакрсном пешадијском и артиљеријском ватром. То је довело до но-вог паничног бегства Турака ка Крушевцу. На њихову срећу гроф Орурк није кренуоу њихово гоњење па су Турци успели да око Крушевца среде своје редове. Бој јетрајао око седам сати а Руси и Срби су у њему имали 15 мртвих и 33 рањених.38

Здружене српско руке снаге су се повукле на варваринско поље где су већпостојали српски шанчеви. Орурк је ужурабано ове шанчеве ојачао, истоверемнонаредивши да се село Варварин премести са места где се до тада налазило(отприлике код дашњег руског споменика) на место где се данас налази. Разлог запресељење је био тај што су куће сметале дејству српске и руске артиљерије апретила је и опасност да турска артиљерија запали куће па би дим од запаљенихкућа сметао браниоцима.

Ахмед Хуршид паша је са својим снагама (око 10 - 15.000 људи) кренуо унаступање 5. септембра и 6. септембра одмах из маршевског поретка кренуо у нападна српске и руске положаје. Орурк је сазнавши за долазак Турака на времераспоредио 4 пешачке каре од по 150 људи (две каре из Ладошког пешадијског пукаи две каре српских регулараца) испред главном редутом чији је задатак био да насебе привуку главни турски напад. Главнина Турака је заиста напала ове каре изкојих је најпре испаљено неколико плотуна по непријатељу који је нападао унеуређеној маси. Када се Турци пришли на домет ефикасне картечне ватре каре сусе нагла измакле у страну остављајући простор руској и српској артиљерији заефикасну картечну ватру. Премда су били на моменат заустављени Турци су поново



36 Данашње корито од Читлука па до Мрзенице (тј Шанца) је вештачко, Наиме коритеМораве је двадесетих година, при изградња јасичког моста, исправљено.37 По неким руским подацима у против нападу су учествовале и јединице Малик паше.А. Н. Петpов, н. д, 18538 ЦГВИА РФ, ф. 14209, оп. 5/165, св. 46, д. 17, л. 47 – 49 об. копија; А. Н. Петpов, н. д,184 – 187; Энциклопедıя военныхъ и морскихъ наукъ томъ VIII, С. Петербург 1897, 464;Первое сербско восстание 1804 – 1813 и Русија, Москва 1980, књ. 2, стр. 181 – 183.

кренули у јуриш на главни редут али их је снажна артиљеријска ватра и пушчанаватра псречила да њиме овладају. После више неуспешних напада на редут Хуршидпаша је своју главнину усмерио у напад на српско – руско лево крило под командомпуковника Савојина. Али их је и овде дочекала снажна картечна и пушчана ватра иприморала на повлачење. Приметивши да је у турским редовима настала пометњаОрурк је наредио противнапад који је довео до растројства турске снаге које су кре-нуле у бегство. По Орурковој процени у овој борби Турци су имали преко 1000 љу-ди избачених из строја, Руси једног погинулог козака и 2 официра и 37 војникарањена а Срби 15 погинулих и 49 рањених. Од руских официра контузовани су по-ручници Пишков и Потушински. Руси су имали и 13убијених и 23 рањених коња.39

Сазнавши да ће Турци поново напасти Орурк је 9. септембра наредио саутврђења ојачају. Поред постојећег изграђена су још три мања редута. У 9 сатиизјутра 10. септембра 1810. године Хуршид паша је наредио нови напад на српскоруске снаге. Српско руска артиљерија је одмах отворила ватру на шта је узвратилатурска артиљерија. Артиљеријска канонада је трајала пуна три часа. Видевиши даруско српске снаге немају намеру да напусте утврђења Хуршид паша је наредио дасе започне обхођење српско руског десног крила. Да би ово спречио Орурк јенаредио српској коњици под командом Хајдук Вељка да нападне лево крилотурских снага у наступању. Као противмеру Хуршид паша је наредио својој коњицида нападне далеко малобројнију српску коњицу. Српска коњица је била приморанана постепено повлачење ка сопственим положајима али тако да турски коњанициу гоњењу изложе своје бокове унакрсној ватри. То се управо и десило – турскакоњица је потпала под унакрсну картечну и пешадијску ватру што је изазвалопометњу међу њима. Уочивши то Хајдук Вељко је наредио противнапад који једовео турску коњицу у потпуно ратсројство и панично бегство повукавши са собомдео пешадије. да би спасао ситуацију Хуршид паша је наредио делу коњице коју јесачувао у резерви да нападне српску коњицу са циљем да је одесче и опколи али јеОрурк упутио у помоћ српским коњаницима 4 уланска ескадрона, козачки пукИсаијева и српске добровољце. Турци нису издржали овај напад и повукли су се усвој утврђени логор одакле су убрзо затим наставили повлачење преко Мораве идаље ка Нишу.40

У борбама 10. септембра Руси су имала 2 официра и 25 војника рањена аСрби 3 убијена и 10 рањених. Корнет Вољинског уланског пука Лихатнскиј је рањенпушчаним зрном у ногу акорнет истог пука Познански је контузован у груди. Русиимали и 24 убијених и 16 рањених коња.41

Вест о српској победи у Варваринској бици била је објављена становништвуБеограда 21. септембра 1810. године, у 08.00 часова, са 12 топовских граната. Такосу пропала турски покушаји, с циљем да се угуши устанак и поново запоседнеСрбију. Храброст, издржљивост, вера у самоодржање одликовали су српске и рускевојнике. Највише су се истакли Хајдук Вељко, Станоје Главаш и Јован Курсула. За



39 ЦГВИА РФ, ф. ВУА, д. 2941, л. 466 – 468, Подлинник; А. Н. Петpов, н. д, 190 – 191;Военная Энциклопедiя томъ V, Петербург 1911, 237 – 38; Первое сербско восстание1804 – 1813 и Русија, Москва, 1980, књ. 2, стр. 188 - 19040 ЦГВИА РФ, ф. ВУА, д. 2941, л. 492 – 493, Подлинник; А. Н. Петpов, н. д, 194 - 195;Военная Энциклопедiя томъ V, Петербург 1911, 238; Первое сербско восстание 1804 –1813 и Русија, Москва, 1980, књ. 2, стр. 190 - 19141 ЦГВИА РФ, ф. ВУА, д. 2941, л. 492 – 493, Подлинник; Первое сербско восстание 1804– 1813 и Русија, Москва, 1980, књ. 2, стр. 191

јунаштво у овом боју ресавска војска под командом милосава Ресавца и параћинскакоњица под командом буљубаше Кутуле дариване су са по једним барјаком.Победом у Варваринској бици повраћено је сампоуздање устаника и вера у тријумфслободе. Отклоњена је велика опасност од отоманске најезде и крвавог покоравањаКарађорђеве Србије.

Исход Варваринске битке још је значајнији ако се посматра у односу на тешкесрпске поразе у 1809. години и суморно стање у Србији у те године. Србија је,супротно црним предвиђањима, опстала још три године. Значај победе је биоутолико већи што је омогућио повратак српских устаника на границе од пре поразана Чегру, крајем маја 1809. У томе су значајан удео имале и снаге које је окупиоКарађорђе у Шумадији. Унутар њених граница, осим територије Београдскогпашалука, нашла се и Крајина, Црна река, Кључ, Алексинац, Бања(Соко), Параћин,Крушевац, Стари Влах-Студеница, као и Јадар и Рађевина.

Варваринска битка је остала и вечни симбол заједничке српско-руске борбеза слободу.

Summary

VARVARIN BATTLE - AN ATTEMPT TO RECONSTRUCT

At the request of Karadjordje Russian command was sent to the aid of Serbian forces in the

Morava Count Orurka with about 3,000 soldiers. Orurk, first won and occupied fort Banja, and then

arrived in the Deligrad on 24th August 1810 where he immediately extended to the Varvarin. At

night, 25/26. August 1810 occupied the postions in the village Jasica where the 26th August 1810

defeated the Turkish forces. From here, he retired for the Varvarin, where on two occasions 6th and

10 September, defeated the Turkish forces under the command of Huršid paša.

Outcome in the Battle of Varvarin significant if viewed in relation to the Serbian heavy defeats

in the 1809th year and the grim situation in Serbia at that time. Serbia, contrary to predictions of

a black, survived for three more years. The importance of the victory was all the greater because

the possible return of Serbian rebels on the border of the first defeat of Cegar, in 1809th. In fact a

significant proportion of the forces that had gathered Karađorđe in Sumadija.

Varvarin battle remained the eternal symbol of the joint Serbian-Russian struggle for freedom.







33 Военная Энциклопедiя томъ V, Петербург 1911, 23834 Д. воен. учебн. арх. гл. упр-нiя ген. шт. огл. 2, No 1394; Петровъ, Война Россiи съТурцiей 1806- 1812;





Миломир Стевић,Историјски архив, Крушевац

ЈАСИКА И УСТАНИЧКА 1810. ГОДИНА

Апстракт У раду је обрађен бој на Јасици 1810. године. Дати су мање познатидетаљи овог боа познатог по томе што су се овде први пут у Поморављу раме уз рамеборили српски и руски војници.

Кључне речи Први српски устанак, 1810. година, Јасика, Карађорђе, грофОрурк, Варваринска битка, Крушевац, Шашит паша

Крајем априла 1810. године, око седам хиљада Турака, продрло је изАлбаније, па преко Приштине према реци Ибру, и дуж њене десне обале премаКрушевцу. Турци су прешли преко Мораве, попаливши неколико села иопколили шанац бимбаше Чокића (заповедник над 1000 људи, било их је 800тада) код Крушевца. У помоћ су пристигли кнез Андреја из Крушевца и СтеванЈаковљевић са својим Левчанима, командант на том делу фронта. Устаници супотисли турску војску, али су у оштрим бојевима рањена и сва три устаничкакоманданта. Непријатељ је повео са собом више од хиљаду људи, и велики бројстоке. Српска војска је тада изгубила око 500 бораца. 1

„Али Крушевац је имао да преживи још једну катастрофу 1810. године“.2

У лето 1809. и 1810. године, Расином је пролазила турско – арбанашка војскапод командом Шашит – паше, а у намери да преко Западне Мораве продре уТемнић и Левач и даље према Јагодини, Крагујевцу и Смедереву, уунутрашњост Србије.3 Према утврђеном ратном плану устаника за 1810.годину,4а рачунајући на заједничке операције са Русима, унутрашњост Србијечувале су мале устаничке снаге, па би продор Турака у средиште Србије, довеоу питање њену одбрану.

На путевима погодним за продор, а и за бежање турске војске, Срби су узутврђивање шанчева, вршили и поправке на прилаз према Јагодини, раскрсницикод Гиља и путевима који воде према Крушевцу, Кавадару и Крагујевцу, као ипоправку Цариградског пута који је водио ка Јагодини.

И Срби и Турци одмеравали су време напада. Карађорђе је желео да послеизвршених припрема српске војске за ратовање остане у дефанзиви, а Хуршид– паша није желео да направи грешку из 1809. године, када је споро наступаокроз Србију, иако је устаничка војска била у великој кризи. Он је средином


1 Геоден Ернест Маретић, Историја српске револуције 1804 – 1813, Београд, 2004, стр.222.2 Др Чед. Марјановић, Историјско – културни преглед од постанка до данас, Београд,1933, стр. 16.3 В. Стојанчевић, Жупа и Расина у време Првог српског устанка, Расински анали,Крушевац, бр. 1/2003, стр. 58.4 Д. Јовановић, Јагодинска, Ћупријска и Параћинска нахија у Првом српском устанку,Корени, бр. II, 2004. стр. 71

августа 1810. године, са око 30000 Турака, пошао из Ниша низ Мораву. КодДелиграда је оставио око 6000 војника да држе утврђење под опсадом, а саосталом војском наставио је, да, преко Крушевачке нахије пређе на леву обалуМораве. Тамо су даље, водили путеви за Крагујевац, преко Левча и у Београдпреко Јагодине.

„Нишки паша Хуршид био је опасан двоструко, јер је радио друкчије нопаше што су биле пре њега.“5 Хуршид – паша, нишки везир, био је српскогпорекла, из неког села у околини Параћина. Он је као дете одведен у Царигради тамо потурчен.6 На његов позив, Исмаил – бег је са војском до 10000 Турака,долином Ибра и преко Карановца, дошао чак до Крушевца, заузео га и одатлеударио на Јасику, где је у боју који је трајао седам сати 7разбио устаничку војску.8

Турци су освојили целу Крушевачку нахију. Разорен је шанац код Јасике.Убијено је око 200 српских војника, а међу погинулима, био је и Коста, јасичкивојвода, син војводе Ђорђа Симића,9 фендриха, наставника пешадијске обуке,капетана, и војводе.10

„Ови Турци су чинили страховита пустошења наоколо.“11 Попалили су40 села у Крушевачкој нахији, а и у Темнићу.12 Народ је масовно бежао прекоЗападне Мораве у јагодинску нахију, а и даље у унутрашњост Србије.13

Обавештен о снази турске војске, у Јасику је дошао Карађорђе.14 Он је свеликом муком успео да спречи војнике на Делиграду да дезертирају.15 „Међуустаницима је владао страх од надмоћне турске силе,“16 а и бринули су озбрињавању својих породица. Забринут је био и Карађорђе, па је послао писмоПетру Добрњцу, да дође са својом војском, или, да, умоли Русе да пошаљу једандео своје војске “... Читав опстанак је у питању!“ поручио је Карађорђе.17

На Карађорђев позив у помоћ, руски генерал Цукато је одмах послаопуковника Јосифа Корниловича Орурка, са пуком Козака, Ладошки пук,батаљон улана Волинског пука, две батерије донске артиљерије и 300 српскихдобровољаца из Влашке18 Око 3000 бораца. Са Орурком је пошао и ХајдукВељко Петровић, са својим бећарима.19 За спречавање продора Хуршид – пашеу Јагодинску нахију, одвојено је око 4000 војника из Делиграда. Њих је заменило

240 Миломир Стевић


5 Л. Ранке, Србија и Турска у деветнаестом веку, Београд, 1892, с.142.6 Ђ. Петковић, Ражањска нахија у Првом српском устанку, Ражањ – Параћин, 2006,стр. 52.7 К. Н. Ненадовић, Живот и дела Кара – Ђорђа и његови Војвода и јунака, књ.1, Београд,1971, стр. 2398 С Ристановић, Први српски устанак у историји и традицији, Београд, 2002, стр.149.9 А. Стошић, Под небом Крушевца, Крушевац; Београд, 1996, стр. 238.10 М. Ж. Николић, Устанички шанчеви на Дрини 1804 – 1813, Крушевац, 1998, стр. 6, 14,36, 42, 4411 Л. Ранке, н. д, с. 52312 В. Стојанчевић, н. ч, стр. 58.13 Велибор Берко Савић, Карађорђе, књ. 2, стр. 794.14 Б. Илић, Историја Крушевца 1371 – 1941., Крушевац, 1971, стр. 105.15 Лазар Арсенијевић – Баталака, Историја српског устанка, књ. 2, стр. 799.16 Ђ. Матић Кекеран, Крушевац и његов напредни раднички покрет, Крушевац, 1975,стр. 1217 Л. Ранке (у сарадњи са В. Стеф. Караџићем), Српска револуција, Београд, 2002, стр.124.18 Первое сербско восстание 1804 – 1813 и Русија, Москва, 1980, књ. 2, стр. 181.10 С. Ристановић, н. д, стр. 149.

око 600 мобилисаних војника из Београда, а они су заједно са здруженомвојском20 стали на располагање Карађорђу, а он их је повео, већ сутрадан, 24.августа (5 септембра) на Јасику.Тамо су се разбегли устаници опет окупили, ибило их је заједно Срба и Руса око 10000.

„ ... Први је дошао Ајд. Вељко са 150 коњаника и ставио се на ... моравскуаду, после Станој Главаш с 1200 пешака и коњ: па Младен с млогом војском итоповима: па Пљако с приличном војском и од топовима: па Милан и Милош сприлично војске: па Милоје кнез левачки с 3000 војске; па Илија Барјактаревић,књаз параћински дође из Делиграда: па кнез Ражањ. И Алекс. Милић, бабаСтојана Милићевића с 1000 војске ...“21

Две битке

Удружене снаге биле су распоређене у неколико шанчева. Турци су билипорушили шанчеве на Јасици, а “у њима је било много српских мртваца, накојима се видело да су мучком смрћу помрли“22 Устаници су одмах, и до зорекопали и поправљали шанчеве.23 На месту данашње цркве24, подигнут је малиредут (затворен шанац). У њему су се налазили Срби и Руси заједно, са својимкомандантима Карађорђем25 и Орурком.26 Било је и војске по брду, око овогшанца. У потоку Оџинцу27 била је скривена руска коњица (руски улани). Ималаје и три топа. У шанцу, на брду Јагодњаку били су смештени Срби. Осим овогаподигли су један затворени шанац, по коме се данашње село зове Шанац,28 вишеушћа Расине, у Западну Мораву, а у падини брда Нерезине, баш код утокаШтубељског потока у Западну Мораву. Ту су се налазили Срби, али их тога данаТурци нису напали.

У зору, 26. августа (7. септембра) Хуршид – паша је приметио да су сеСрби вратили у Јасику. Не слутећи да су и Руси дошли, јер је гроф Оруркпоставио своје људе у заклоњено место, паша одмах удари на Србе, у шириниод Гарског брода на Морави, па до спрам брда Јагодњак. Вода на Морави билаје плитка, па су свуда могли да је прегазе.29

Турска војска у јачини од око 15000 војника, пошла је у напад, а Исмаил– бега са његовом војском оставе у резерви. Први напад извршили су на

ЈАСИКА И УСТАНИЧКА 1810. ГОДИНА 241


20 Т. Станојевић, Хајдук Вељко Петровић, Неготин, 1998, стр. 26.21 Г. Десница, Великани Србије у веку, Београд, 1979. Причање протојереја Стојана,Корени 2, 2004, стр. 7422 Л. Ранке, н. д, стр. 523.23 М. Ж. Николић, н. д.24 Митрополит Михаило, Православна србска црква у Књажевству Србији, Београд,1874, стр.29, Црква у Јасици, Храм “Сошествија Св. Духа“, сазидана је 1824. године.25 Н. Стевановић, Вождове командантске особине, Расински анали, бр. 2 / 2004, стр. 7– 20.26 Б. Ковбаско, Скица за хронологију Крушевца од 1805 до 1826. године, Багдала, бр. 12– 13, март – април, 1960, год 2, стр. 24.27 Р. М.Симић, Сто година школе у Шанцу (1896 – 1996.), Јасика, 1996. стр. 4.28 Ј. Мишковић, „Бој и положај код Јасике“, Гласник српског ученог друштва, књ. ,Београд, 1889., стр. 163 – 164.29 Радоје Симић, Расински анали, бр. 6/2008, стр. 315 – 316 „У рату између Аустрије иТурске 1683 – 1690. године, аустријска војска је најпре изградила дрвени мост у реонуЈасике на Морави, а потом га је срушила исте године при повлачењу на север.Послетога мостова на Морави није било, до 1896. год.

истурене српске положаје. Два пута су Турци одбијани, али после доласкапојачања, успели су да потисну браниоце преко Ерских ливада, што је условилоповлачење војске и са Јагодњака. Сматрајући да су већ остварили успех, турскавојска напала је шанац где се налазио Карађорђе са два топа и ескадронВолинског пука са једним топом Донске пољске артиљерије. У напад је кренулатурска пешадија распоређена у стрелце потпомогнута коњицом. Захваћенијаком пушчаном ватром одмах су почели да се повлаче. Поновни напад Турцису извршили према десном крилу удружених снага. Поново су били захваћенипушчаном и топовском ватром, а овога пута су и истовремено нападнути и ко-њицом. Срби и Руси су и овога пута поново потисли турску војску, која се пову-кла преко Мораве.После прикупљања растурене војске, уз помоћ резервнихснага, Турци су поново извршили јуриш, овога пута на лево крило удруженихснага. Јака паљба и јуриш два руска ескадрона приморали су Турке да се повла-че. Удружене снаге гониле су непријатеља, који је бежао без икаквог реда, самодо Мораве, без жеље да се пренесу борбе на другу обалу. Део турске војске утоку битке, извршио је продор уз Мораву, до Хрчиних ливада. Они су опљачкалии попалили села Кукљин и Белу Воду,30 а народ повели са собом као робље.31

Оставши у брдима, Срби су се вратили и заузели стари положај. Сутрадан,у повратку пљачкаша Турака, напао их је код Јагодњака сестрић грофа Орурка,заједно са око 100 Срба које је предводио војвода Стреља из Јасике. „Послепаљења и робљења Турци пред вече почну се враћати у Крушевац. Но један изЈасике Србин названи Стреља, узме стотину добрих Србина и враћајући сеТурке сретне, неколико убије и поплаши, робље и стоку одузме и Карађорђупреда.“32 У овој бици погинуо је сестрић грофа Орурка и још један Рус, асахрањени су на јасичком гробљу.33

У боју код Јасике погинуло је око 700 турских војника, док су Срби и Русиимали 15 мртвих и 35 рањених војника.34 Од Руса погинуо је један улан, тежерањено 11, а лакше 6 војника. Из козачког пука погинуо је један официр и 14козака, а рањено 12. Код Срба погинуо је капетан Симеон Никонић и 8 устаника,а рањено је десетак устаника, међу њима Хајдук Вељко, Димитрије Парезан,Мијајло Турковић, Христа Измалковић. У бојевима на Јасици нарочито су сеистакли Хајдук Вељко и свештеник Анастасије који је преносио наредбе грофаОрурка српској војсци,35 Илија Петровић Стреља, лесковачки војвода, за шта гаје Карађорђе наградио војводством у реду крушевачких војвода, што је потврдиодипломом, коју је Стреља увек носио са собом.36 У боју на Јасици одликовалису се јунаштвом и војничком вештином Милета Радојковић,37 Узун МиркоАпостоловић,38 и многи знани и незнани јунаци.



30 Д. Јовановић, Јагодинска, Ћупријска и Параћинска нахија у Првом српском устанку1804 – 1813, Јагодина, 1994, стр. 51, 52.31 Архив Србије, Београд, Збирка Мите Петровића – 623; В. Лазаревић, Судбинаробињице Милице Југовић из Беле Воде, Расински анали, бр.2/2004, стр. 202 – 204.32 Исто33 Р. М. Симић, Летопис цркве јасичке 1824 – 2000, Крушевац, 2001, стр. 82.34 Д. Јовановић, н.д, стр. 52.35 Д. Јовановић, Битке код Јасике и Варварина, Расински анали бр.2/2004, стр. 4436 М. Сијић, Расински округ и његови народни представници 1804 – 2004, Крушевац,2006, с. 13.37 Ј. Мишковић, н. ч, стр.160.38 Разгледница Задружне књиге – Београд, из приватне колекције Миломира Стевића

„За време борбе на Јасици, неки Пала, главнисрпски тобџија, тако је ваљано гађао, да је једанпутнанишанио два Турчина, на белим атовима, који су скоњи један другом на Багдали ватру додавали, па кадје топ брзак опалио обојим коњима главе је откинуо.Даљина је била на 2000 корака,“39 записао је сачуваоод заборава Јован Мишковић.

Орурк „пак видећи да на Јасици није биломјеста за Руску војску“40 договори се са Карађорђем,па у току једне ноћи, под заштитом устаничкекоњице, пребаце целокупну пешадију и артиљеријуна Варваринско поље.

Јасичко гробље – споменик на битку Срба иРуса против Турске

У боју са Турцима код Јасике, августа 1810.погинули српски и руски војници сахрањивани суна терену од данашњег гвозденог моста до цркве.Ту је био сахрањен и Коста Симић, брат Стојана иАлексе Симића, који су га 1835. (по ослобођењуКрушевца) пренели из Јасике у Крушевац исахранили код цркве Лазарице са јужне стране, гдесе и данас налази надгробна плоча на којојпише:“Овде почивају телесни остаци Косте Симићапогинувшег од Турака у битки на Јасики 12. августа1810. Браћа његова Стојан и Алекса Симићпренесоше му кости и сјединише иј са костима сина његова, младенца Косте,поставише им надгробни овај споменик 1835. године.“41

Милутин Р. Југовић, у свом туристичком водичу, “Кроз Крушевац иоколину“, на страни 75, из овог времена сачувао је причу која вели да су српскиустаници зором последњег дана боја били изули и оно мало нештављенихопанака и онако у чарапама упали међу турске аскере још буновне и подшаторима их све исекли. Потом, вели прича, кад су се Турци спремали уКрушевцу за бој на Варварину, неко од аскера је рекао храбрећи се:“Само Алахда не да да тамо буду они чарапани, онда оде глава Алаху.“ Због ових изувенихустаника остаће назив за све Крушевљане „Чарапани“.

Ова 1810. година, била је срећнија, и устаници су уз помоћ рускогоружја више него руске војске повратили изгубљене позиције. Бању,Гургусовац, Крушевац, Лозницу итд.закључак је наших стручњака.42

ЈАСИКА И УСТАНИЧКА 1810. ГОДИНА 243


39 Ј. Мишковић, н. ч, стр. 16040 В. Караџић, Скупљени историски и етнографски списи, Београд, 1898., стр.88-90.41 Р. М. Симић, н. д, стр. 82, 83.42 Прилози статистичком изучавању Првог српског устанка (1804 – 1813. год.),Прикази 14, Завод за статистику, Београд, 1955, стр. 27.

Summary

JASIKA BATTLE

Turkish army in the strength of about 15,000 soldiers went on 7 September 1810 in theattack on Jasika, Ismail - beg with his army left in reserve. The first attack was done by theprominent Serbian positions. Twice the Turks refused, but after the arrival of reinforcements,they were able to suppress the defenders, which resulted in the withdrawal of the Serbianarmy and from the Jagodnjak. Considering that they have already achieved success, the Turk-ish military attacked the trench where he was Karađorđe with two guns and squadrons Volinskregiment with a gun of Donsk field artillery. The attack set off the Turkish infantry deployedon the score sheet supported by cavalry. Affected by heavy rifle fire immediately began to re-treat. Re-attack the Turks made by the right wing of the coallicion forces. Again, they wereinvolved rifles and cannons, and this time they also attacked the cavalry. Serbs and Russians,and this time again discharge the Turkish army, which withdrew over Morave.After collectingscattered army, assisted by reserve forces, the Turks made assault again, this time the left wingof the joint forces. Heavy fire and attack two Russian squadron forced the Turks to retreat.Joint forces pursue the enemy, who fled without any order, only the Morava, no desire to bringthe fight to the other side.



Ђорђе Петковић,Параћин

ПРИЛОЗИ ПРОУЧАВАЊУ ТЕМНИЋА ИОКРУЖЕЊА ИЗ ВРЕМЕНА

ВАРВАРИНСКЕ БИТКЕ 1810.

Апстракт: Утврђује се статус кнежине Темнић у оквиру Јагодинске нахије инегира надређеност кнеза / војводе Милоја Тодоровића над кнезом / војводом ЈевтомСтано(је)вићем. Указује се на погрешку презимена Бркић која се кнезу Јевти приписује.Само овлаш се указује на учешће у Боју на Варварину, поред Темнићана и Левчана, иустаника из нахија у окружењу (Ресавске, Параћинске, Ражањске, Алексиначке иКрушевачке), с карактеристичним детаљима (награђени барјацима, смрт Стевана Кутулеи сина војводе Ђорђа Симића).

Кључне речи: Кнежина Темнић, Варваринска битка, Јагодинска нахија, кнез /војвода Јевта, кнез / војвода Милоје, гроф Орурк, Хуршид-паша, Илија Барјактаревић,Милић Томић, Стојан Милићевић, Станоје Главаш, Хајдук Вељко, Кара Стева, МилетаРадојковић.

Двестогодишњница Првог српског устанка, односно обележавања великогјубилеја стварања модерне српске државе, укључило ме је, као истраживачазавичајне прошлости, да се огласим прилозима од којих неки јесу, а неки још ни-супубликовани1, да у разлоге не дирамо. Верујем да ће се све то једном публи-ковати,те ћу у овом раду покушати да, уз што мање понављања, уз нове асоцијативе,наставим са основном замисли, да расветљавам оне истори-ографске чињенице којесу или потиснуте, не само због неопходних ширих си-нтеза, или погрешноинтерпретиране, како би се допринос овог дела Поморавља – Подјухорја адекватновалоризовао у историографији.

Овде ће бити речи о Темнићу, једној од 45 кнежина у 12 нахија КарађорђевеСрбије2, с окружењем (граничним нахијама и кнежином Левач, с којом је био уЈагодинској нахији), с асоцијативима на оне догађаје и личности које својуисториографску позицију извлаче и из Варваринске битке 1810. године, светле тачкесрпске историје из времена борбе са Турцима. Тешко је на прстима исте руке, чаки да будемо скромни, набројати славније топониме српске историје новијег времена.Било је и оних који су му клицали чак и испред најславнијег Делиграда.3 Рад ћуградити као својеврсни мозаик од кратких реплика на оно што је у материјалуприсутно.


1 Мислим на научне скупове у Свилајнцу (2008.) и Нишу (2009.)2 Др Ружица Гузина, Кнежина и постанак српске буржоаске државе, Култура,Београд, 1955, XV.3 У литератури сам пронашао речи Драгутина Илића са прославе осамдесетегодишњице Варваринске битке, када он каже да је славно имати Варварин а срамноимати Делиград, с тим што се ја с том оценом не слажем, али није прилика да се овдео томе полемише.

Кнежина Темнић

Темнић је као кнежина у Јагодинској нахији изашао испод турске владавине,како после Првог, тако и после Другог устанка, а по основу турских тефтера првипут прецизније описан од стране Вука Караџића 1822. године. Тада је у књежиниТемнић 59 насељених места, укључујући и седиште нахије (Јагодина), док јекнежина Левач имала 78 села.4 У кнежини, као територијалној јединици, српскинарод је под Турцима имао своју самоуправу, с тим што је она била јакорестриктивна (прикупљање пореза, међусеоске размирице и сл.). свака кнежина јеимала свога кнеза, па и она у којој је нахија (турска власт) била истовремено икнежина (народна самоуправа). Такве су, да их назовем једноставним, у окружењубиле Ресавска (Ћупријска), Параћинска и Ражањска. Постојала је и сеоскасамоуправа (сеоски кнез, кмет). Устанак је ситуацију у вези са кнежинскомсамоуправом у многоме изменио. Карађорђева Србија је била војничка држава илокална (кнежинска и сеоска) самоуправа потиснута је. У први план су избиле војнестарешине побуњеног народа – војводе, на чијем челу се нашао Карађорђе каоврховни вожд (вођа народа српског). Било је доста случајева где су дотадашњикнезови стали на чело устанка (побуњеног народа), у својим кнежинама, какв јеслучај и са кнежинама Темнић (кнез Јевта из Обрежа) и Левач (кнез Милоје изЦрнче). Било је и другачијих ситуација, да се обор кнез више и не помиње, нарочитотамо где је страдао у оквиру турске акције познате као сеча кнезова. Било јеслучајева где су се појавиле војводе, као доминирајуће личности, уз постојање кнезаза обављање цивилних послова, какав је случај са војводом Илијом Барјактаревићеми параћинским кнезом Вељком. Било је и случајева равноправног вођења нахијскихпослова од стране војводе и кнеза, нарочито тамо где је кнез био у поодмаклимгодинама, какав је случај са војводом Ђорђем Крагићем и кнезом Милићем Томићему Ражњу. Тамо где је нахија била сложена, где су постојале најмање две кнежине,какав је случај са Јагодинском нахијом, турска власт је замењена равноправнимсуделовањем у решавању нахијских послова оба кнеза – војводе.

Управо зато што се у литератури појављује у новије време тенденција да сепренагласи улога Милоја Тодоровића, кнеза – војводе кнежине Левач у односу накнеза Јевту из Обрежа (кнежина Темнић), појавила се потреба да се то питање овдеразмотри. Верујем да је до тога дошло због употребе недовољно одређених појмова.То је за мемоарску литературу на коју се историографија за ово време ослања, уодносу на недостатак ваљаних докумената, сасвим разумљиво. Јагодинска нахијачесто се назива Левачком нахијом, без обзира да ли се упоредо наглашава постојањедве кнежине (Темнић и Левач), с тим што уз то иде и често присутна ознака заТемнић као Доњи Левач. На руку томе иде и касније издвајање из ове две кнежиненове организационе јединице (Белица), када су срезови успостављени, те је итериторијална позиција Темнића и Левча измењена. С друге стране, уисториографској литератури ће се наћи назнака да је Милоје Тодоровић кнез –војвода Левачки, што је могло да асоцира, како на кнежину Левач, тако и на нахијуЛевач (Јагодина). Таква терминолошка неуједначеност, могла је и да доведе до тогада се недавно појави и оваква оцена из пера његовог најновијег биографа, иначевеома вредног и афирмисаног млађег историчара из Јагодине:

„Кнез Милоје је са војском која се пружала од Багрдана до Трстеника

246 Ђорђе Петковић


4 Јеремије Д. Митровић, Јагодински округ, Темнићки зборник, I књига, Београд, 1932,11-14.

учествовао у многим бојевима Првог српског устанка. Под његовом командом,између осталих, били су и кнезови и устаничке војсковође – Стеван Јаковљевић изБелушића, Јевта Станковић5 из Обрежа, буљубаше Мијушко и Мијалко Шапонићи други. Сви они, али и бројни незнани јунаци из Јагодинске нахије, нарочито су сеистакли у више јуриша (…) којима је ослобођена Јагодина 1804. године, потом убиткама за ослобођење Крушевца и одбрану Делиграда 1806. године и многимдругим окршајима са Турцима.“6

Из овога је јасно, становиште овог аутора, чији историографски рад изузетноценим, нарочито на биографијама знаменитих људи Поморавља, да је МилојеТодоровић био кнез или војвода, за овај тренутак није битно, за целу Јагодинску(Левачку) нахију а не само за кнежину Левач. Из тога даље следи, да у друге детаљене улазим, да му је подређен кнез – војвода друге кнежине, Јевта Стано(је)вић,односно да су му подређени сва војска и народ са старешинама на територији одБагрдана до Трстеника. То једноставно није тачно, не произилази ни из једногисторијског документа, то је производ, верујем, терминолошких непрецизности,једноставније речено: збрке.

Оба кнеза су истовремено 1811. године добили војводске дипломе, с тим штоја при руци имам препис преписа дипломе Јевте Стано(је)вића. Пошто оригиналније сачуван, морамо се у тумачењу на овај препис ослањати, а тамо јасно пише,пошто су набројана села7 („назначеније села под командом кнеза Јевте“):

„С тим ћеш селима командирати и рачун од свашта давати, у договору савојеводом Милојем Тодоровићем и са кметови, свагде ће вам једне заповестидолазити а понаособ како за војну, тако и за проче. Да изаберете за судије уМагистрату у Јагодину, исте кметове које изаберете да их пошаљете у Совјет гди ћеони примити поученије и наставленије како ће поступати и пресуђивати. У нахијиВашој да учините у Јагодини да коња за мензулану буду и 4 мезулџије буду. Истемезулџије рана и плата да уједанпут уредите што ће им уједанпут требовати загодину како ви за право нађете са кметовима.

Ви војводе да уредите у свакоме селу кнеза сеоскога, који ће са селомоградити кошеве и амбаре за десетке и Вам рачун давати. Ви старешине да се немешате у свјашченически и духовнически чин којим имаде Митрополит да суди. Вистарешине гди се који на суд позовете да одмах оном отидете. А за млађе што којигди учини, поара или убије сваки да га има уфатити и суду предати. Којемумагистрат пресудити не може они ће онакове предати у Совјет.

Завист и противност међу Вама да не буде. Ако би се један другом противиои нашао да ће морати на ответ доћи. И за свашто од Совјета наставленије да иштетеи да опознајете да је он врховна власт …“8

Имао сам прилике да се упознам и са неком другим војводским дипломамаи свуда, тамо где је нахија имала две и више кнежина, упутство о понашању војводаје исто, када је у питању међусобни однос: они су били у свему равнопрвни, онахијским стварима су се морали договарати, о ономе око чега се нису моглидоговорити, морали су се обраћати Совјету, о војним стварима Карађорђу.

ПРИЛОЗИ ПРОУЧАВАЊУ ТЕМНИЋА И ОКРУЖЕЊА ИЗ ВРЕМЕНА ВАРВАРИНСКЕ БИТКЕ 1810. 247


5 Коректорска грешка: Стано(је)вић, о чему ће бити речи касније.6 Нинослав Станојловић, Кнез Милоје Тодоровић (1762-1832) и његови потомци, КорениII, Историјски архив, Јагодина, 2004, 116.7 Међу набројаним насељима (57) нема Јагодине и још неког села, а има Сињег Вира,што указује на каснију интерполацију овог места или да је Сињи Вир фактички већ биоод стране Мораве пребачен на њену леву страну, што би било интересантно истражити.8 Преузето из: Александар Васић, Варварин у времеплову, Милирех, Београд, 2010, 56.

Тако је, по мени нема сумње, у принципу било и пре издавања војводскихдиплома, односно и за време када је одржана славна Варваринска битка, пошто суоба кнеза из турског система изашли као кнезови кнежина Левач и Темнић у саставуЈагодинске нахије, а нашли су се и на челу побуњеног народа, што значи да супостали војводе и пре формалног чина признања те чињенице (добијања дипломе).Војску кнежине Темнић водио је кнез Јевта или неки од његових људи, подручнихстарешна (Стеван Кара из Варварина, Милета Радојковић из Катуна или ко други).Нигде нисам нашао да је ту војску водио Милоје Тодоровић, или неко други изкнежине Левач. Свуда је то била војска кнеза Јевте. За послове који су били за нахијукао целину, кнежински кнезови су се морали договарати, пошто је Јагодинска нахијабила састављена, као што је напред речено, од две кнежине. Тамо где је нахија икнежина била једно исто, јединствена нахија, власт јесте била у рукама једнеличности, кнеза и / или војводе.

Најједноставније је да се ово питање закључи сећањем једног учесникаВарваринског боја, Стојана Млићевића, сина Милића Томића, ражањског кнеза,који је двадесетих година прешао из Ћићевца у Варварин и ту био прота. Он се сећаоних који су довели војску на Варваринско поље, а међу њима су били и јагодинскикнезови: „па Милоје кнез левачки с 3.000 војске; па Јефта кнез Јагодински с 3.000војске.“9 Нема сумње да су цифре високе, али овде то питање је само илустрацијаза равноправност кнежина и њихових кнезова, те се с правом може узети као ваљанисказ Добривоја Јовановића: „У нахији је делио власт (мисли на кнеза Јевту – Ђ.П.) са војводом Милојем Тодоровићем.“10

Дискретно је напред поменуто још једно спорно питање које се може срестиу литератури, то је питање Белице, односно да ли је од свог избора за кнеза кнежинеЛевач Јагодинске нахије кнез Милоје Тодоровић имао под својом влашћу и „областБелице“.11 Наравно, јасно је, најпре у оквирима кнежинске самоупрве а потом каовојвода, вођа народа – устаника. То питање је занимљиво, нарочито у вези саседиштем нахије, Јагодином, чија је позиција под Турцима била јаснија (тамокнезови кнежина нису владали). Под чијом су се заставом (командом) они борили,Јевте из Обрежа или Милоја из Црнче, па и на Варваринском пољу, могуће да их јеи тамо било, тешко је рећи. Да ли у то време, уз Левчане и Темнићане, имамо иБеличане, оне који се тако осећају и називају, такву могућност не треба сасвимискључити. Они су се званично борили као Јагодинци, Левчани или Темнићани, усмислу онога како је о томе писао Јеремија Митровић:

„И заиста храбри Левчани и Темнићани за кратко време очистише цеојагодински крај од Турака, а 16. марта заузеше и Јагодину. Левчани и Темнићаникао и за време Кочине крајине, били су прави борци и прегаоци, јер док је Карађорђепред први напад на Јагодину само прошао кроз Левач, - добио је 2.000 новихвојника. Тако се Јагодинци достојно одазову свом узвишеном позиву. Када суослободили свој крај, онда су могли помоћи и осталој још неослобођеној браћи иборити се у свим бојевима за очување стечене слободе и слободног огњишта.“12

Или, пре њега, кад је управо у вези са Варваринском битком13 писаоКонстантин Н. Ненадовић:



9 Др Гојко Десница, Великани Србије у XVII и XIX веку, Београд, 1939, 71.10 Добривоје Јовановић, Јагодинска, Ћупријска и Параћинска нахија у Првом српскомустанку, Корени, II, Историјски архив, Јагодина, 2004, 98.11 Нинослав Станојловић, исто.12 Јеремија Д. Митровић, исто, 72.13 Други назив често у употреби: Бој на Варварину.

„… и на Јасици одпочне бој са Србима, који је трајао седам сати, гди Турцисузбијени Крушевцу буду, који су предел тај ужасно опустошавали, и у народ ушоје био стра да је бегао куд је који могао и кријо се по шумама, па већа част војникаКрушевачког округа са Левчанима14 оставе шанчеве и разиђу се да своје жене идецу спашавају, гди се та страва почне примицати и Крагујевачкој нахији, те се иКрагујевчани који су бранили Делиград стану бринути о својим кућама.“15

Неспорно је да је Белица постојала као засебна жупа (власт) у Српскојсредњевековној држави, али нема података, бар мени нису познати, када је престалаи колико је дуго била (могуће да јесте) турска нахија, али на размеђи XVIII и XIXвека она то није, за време Првог и Другог српског устанка она није засебнаорганизациона јединица (кнежина), тек се касније у Јагодинском округу формирајутри среза, тако што се од Темнића и Левча одвајају поједина села и стварају трисреза (Левач, Темнић и Белица), што за ову прилику и није битно. Не могу сепреносити у оквиру дијахронијске вертикале ни напред ни назад одређене установеили појаве. У вези са тим је и факцититет вароши Јагодине, као нахијског (у времеУстанка), касније окружног места, да ли је она уживала (вероватно да јесте) посебанстатус у односу на кнежине, али „статистички“, по пореском питању, она се водилакао саставни део кнежине Темнић.

Ова питања су овде само назначена. С једне стране, она потврђују оно штоје о кнежини Темнић речено под првом тачком овог рада, а, с друге стране, позивје да се и та питања ближе осветле у трајању, у времену, у дијахронији, јер се отоме често не води довољно рачуна.

Ово што је напред речено о потреби да се одређене чињенице посматрају усвојој генези, у дијахронијској вертикали, и, уопште, да се води рачуна и о томчињеничком аспекту, може се видети и на примеру седишта кнежина. Није спорнода су нахије у турско време своје седиште имале у вароши или варошици, где јебило седиште турских власти: „У нахијама су постојали турски државни органивласти под именом кадија и муселима. Њима је придодато још неколико пандура иписара и с тим се турска власт у нахијама исцрпљивала.“16 Војску из градова(утврђења, касарни) треба подразумевати. С друге стране, кнежине, као обликнародне самоуправе, нису имале унапред утврђено седиште. Заправо, имале су га,ако је на дужи рок, не само као наследни кнезови бератлије, него и код осталих, акосу бирани по правилу, из исте фамилије, истог места. „Центар кнежине био је тамогде је становао кнез.“17

Ово питање не би завређивало посебну пажњу у овом раду, да се не дешава,још и данас да можемо прочитати, када је кнежина Темнић у питању, овакав исказ:„Варварин као привредни и административни центар Темнићске кнежине, која је сакнежином Левач припадала Јагодинској нахији…“ и то у књизи посвећенојовогодишњем јубилеју Варваринске битке.18

У нашем случају, Јагодина је седиште нахије, и под Турцима и за времеУстаничке државе, а Обреж је седиште (условно речено) кнежине Темнић, поштоје ту живео кнез Јевта. Наравно, за време Другог устанка, то је Катун, одакле је вођеустаника из Темнића Милета Радојковић. По формирању срезова, као сталних



14 Овде се сигурно мисли и на Темнићане.15 Константин Н. Ненадовић, Живот и дела Карађорђа и његових војвода и јунака, I,Беч, 1883, 239-240.16 Др Ружица Гузина, исто, XV.17 Исто, 36.18 Александар Васић, исто, 121.

органа власти, за срез Темнић у почетку је седиште у Бачини, а касније у Варварину(1840.).19

Темнићани у Боју на Варварину

Напред је већ помињан, на одређени начин због њега је и написан предходниодељак, обор – кнез Темнића Јевта Стано(је)вић (Касавић). Он је водио Темнићанеу Боју на Варварину, као што је то чинио и до тада, у другим српским бојевима саТруцима (Јагодина, Иванковац, Делиград…). Било је случајева, када су одлазилимањи одреди, да их воде у његово име њему подручне старешине (Стеван Кара,Бошко Радосављевић, Милета Радојковић…). Да ли је заиста довео на Варвариснкопоље 3.000 устаника, како сам напред навео да је у својим сећањима причао СтојанМилићевић, учесник Боја, тешко је поверовати. Мора се водити рачуна о томе, сједне стране, да се битка води на територији његове кнежине, али, с друге стране,цела кнежина је угрожена пљачкашким излетима Турака, уз Велику и уз ЗападнуМораву, као и уз Каленићку реку, о чему сведочанства у мемоарској литературиима.

Аутор ових редова учинио је један напор, пре пар година, да изнесе својемишљење о контраверзама у вези са појединим личностима из Поморавља спочетка XIX века, па и у вези са кнезом Јевтом.20 Овде ће бити речи само о кнезуЈевти и то више као резиме већ реченог. На почетку сам намерно исписао његовопрезиме као Стано(је)вић, значи у савременој транскрипцији, како би оно сада билонаписано, с тим што сам овај додатак (је) ставио у заграде, пошто су ранијиистраживачи са преписа његове дипломе то име писали као Становић. По моммишљењу, пошто оригинал, па ни препис оригинала нисам видео, неспоразум јенастао захваљујући квржици на слову о. Пошто су дипломе исписиване по рускомсистему презимена (по оцу), он је могао да буде уписан само као Станоевић, поштосе то име до скора код старијих људи изговарало као Станое, сада је то мушко имеСтаноје. Јевта се није нигде тако потписивао, углавном се потписивао као кнез Јевта(из Обрежа, Јагодински и сл.). Само се једном, колико ја знам, и то почеткомУстанка, потписао као Јевта Касавић (и то може да буде погрешно прочитано одКосовић), сигурно није Кисовић, како је то од стране неких истраживача тумаченои касније у литератури преношено. Зашто је он тада, поред свог имена уписао да јеиз Бачине а не из Обрежа, може да буде и однос према Бачини, која је већ шествекова познато место (1411-2011.), значајан привредни и друштвени центар Темнићадо данашњих дана. Може да буде и нешто друго, нпр да је хтео да завара траг. Такосе десило да се он у историографској литератури води као две одвојене личности,вероватно ће тога бити и даље, пошто се грешке тешко исправљају. Ово питање јеразрешио пре више од једног века Станоје Мијатовић, о чему сам раније писао.21

Тамо је разјашњено и од када, уз његово име, у новијој, углавном завичајној,историографској литератури иде и презиме Бркић, као и ко је био Стојан Брка,вероватно нахијски кнез после Првог устанка или после страдања кнеза Јевте, када



19 Топлица Симић, Варварин, монографија општине, Скупштина општине, Варварин,1995, 91.20 Ђорђе Петковић, Покушај разјашњења контраверзи у савременој литератури оисторијским личностима Поморавља с почетка XIX века, Корени, IV, Историјски архив,Јагодина, 2006. 37-46.21 Исто, 38-41.

је угушена Хаџи-Проданова буна.22 То презиме му је придодао Топлица Симић,недавно преминули књижевник и публициста, заслужни истраживач прошлостиТемнића. Подстакнут, с једне стране, чињеницом да се међу Бркићима у Обрежу,одакле је и он, чува успомена на чињеницу да су за претка имали кнеза, а, с другестране, ласкало му је, пошто му је (наводно) мајка из те фамилије, да у разговоримаистиче како и сам има кнежевско порекло. Знајући за познато становиште, да непомињем чије, да и неистина, ако се често понавља, може постати истина, он јевише деценија (најмање две) то понављао.23

Кнез Јевта је био један од 18 Карађорђевих војвода – предводинка српскевојске на Варваринском пољу, како је то неко пребројао и записао. По свему судећи,био је човек у старијим годинама, те се од њега није могло очекивати да сенепосредно, у самим бојевима, пред војском, јуначи. Пошто је Милић Томић, отацСтојана Милићевића, био у истој позицији, нормално је што Стојан Милићевић усвојим сећањима истиче, да је добро што Карађорђе није био присутан у токупоследњег боја, да види неприличан однос Руса према његовим војводама. Он кажеда је Орурк „више пута називао у очи Младена крмачом а његов тиљмач, еремонахТанасије окупио је једног дана и био камџијом Јевту кнеза јагодинског, говорећиму: што не изиђеш и ти у бој са твојима, него стојиш ту у бурдељу.“24 Није приликада се ово питање коментарише, као што се нећу освртати ни на следећу опаску:„Остало је више података да су се војвода Милоје и његов први сарадник, кнезЈевта, током устанка, изузетно обогатили. Међутим, ако је то нека олакшавајућачињеница, треба истаћи да су и остале српске старешине током ових тешких икрвавих устаничких година, дошле до великог иметка.“25

Друга знаменита личност Темнића, Јевтин барјактар Милета Радојковић изКатуна, истакао се и на Варваринском пољу. Његово име бљеснуће много ватренијепосле Другог српског устанка, по њему ће се прославити и једна буна, али оно сене пропушта ни код мемоариста онога времена, скоро увек где је кнез Јевта, ту је иМилета. Сигуран сам да ће неко од референата поклонити више пажње овојличности (она то заслужује). Ја ћу се задржати на једном детаљу који се односи назаставу коју је Милета носио у овом боју. На њу је скренута пажње у „Политици“од 24. августа 1990. у тексту Предрага Милојевића „Карађорђева застава враћа сена Мишар“26. Тамо читамо:

„Карађорђева застава, поклон руског цара Александра, носио је МилетаРадојковић, изузетна личност у српској историји (…). Једино преживело знамење,



22 Исто.23 Када је Топлица Симић Здравку Костићу причао легенде о Темнићу, па и ону оОбрежу, где казује о обор кнезу Јефти Бркићу, тешко је рећи. Оне су објављене у књизи:Здравко Костић, Легенде о Темнић, називи насељених места општине Варварин,Народна Библиотека Крушевац, 1992, 20. С друге стране, у предговору својој књизи –зборнику текстова о Боју на Варварину, Симић каже: „Војску Темнића предводио јекнез Јевта Бркић а његов барјактар био је Милета Радојковић.“ То се налази и у некимтекстовима ове књиге. (Топлица Симић, Бој на Варварину, Одбор за прославу и Фондза информисање општине, Варварин, 1990, 4, 62, 100, 103.). Када сам као рецензентСимићеве књиге Варварин указао на потребу да буде обазрив око презимена кнеза Јевтеи да је Јевта из Бачине и Јевта из Обрежа једна иста личност, он је то делимичноприхватио и у коначној верзији на једном месту уписао Касавић – Бркић, али оставиоје и само Бркић. (Топлица Симић, Варварин, исто, 42, 44…)24 Др Гојко Десница, исто.25 Нинослав Станојловић, исто, 116.26 Податак из: Топлица Симић, Бој на Варварину, исто, 101.

од осам, колико је уз благослов српском Вожду поклонио руски цар Александарвраћа нас у време почетка ослободилачких ратова у Србији, али пут заставе подсећана Уклетог Холанђанина, јер је лутала 184 године од Немачке, преко Аргентине,Грчке и Француске, да би се смирила у шабачко-ваљевској епархији.

Судбина Карађорђеве заставе говори и о патриотизму људи попут господинаЛаврентија, владике шабачко-ваљевске епархије који се деценијама борио да заставаостане у власништво српском народу, сведочи ово знамење и његов пут одонедавним стегама које су водиле у губљење националног идентитета.

Напокон, Карађорђева застава сведочи и о човеку који је са поносом носиозаставу у име народа тенимћког краја Милети Радојковићу, који се уздигао одсеоског чобанчета до другог човека Србије вршећи дужност председника Државногсавета.“27

У вези са овим текстом, постоји једна занимљива опаска Топлице Симића:„Тако су се Темнићани нашли и на Мишарском пољу 1806. године под командомсвога великог кнеза, а предвођени Карађорђевом заставом коју је носио најхрабријимеђу млађим борцима – Милета Радојковић.“28

Нисам ово навео само да бих оповргао ову чињеницу, о учешћу Темнићанаса кнезом Јевтом и Милетом Радојковићем на Мишарском пољу 1806. године, очему нисам наишао на било какав податак у историографској литератури, што бибило изван задате теме овог рада, већ да бих изнео чињеницу да је, по свему судећ,реч о застави која је у Варварину била 1910. године, у време прославе 100.годишњице Варваринске битке. Ево шта сам нашао у једом београдском листу изтог времена:

„После ручка пођем на вежбалиште (вашариште?), али у путу застанем кодједне групе која је разгледала једну стару заставу. Приђем ближе и видим једногинтелигентнијег варошанина где држи десном руком обвијену (?) заставу. Приђемму ближе и представим му се. Он се представи под именом Димитрије Станковић,пензионер из Ниша.

- Па чија је то застава?- упитах га.- Мога прадеде, војводе Милете Радојковића. Отац моје матере рођени је син

био Милетин. Застава ова вила се на Варваринском пољу 1810. г. и носио ју је мојдеда. Она је стара 104 године. Наша је породица чува као светињу ево већ стогодина, а чуваће је и моји потомци, говори ми г. Станковић.

Заинтересован да видим како изгледа, замолих г. Станковића, те је он разви.Једна страна је бела, на њој насликан руски црни орао, испод њега налази се овајнатпис (следи текст на руском). Друга страна је црвене боје и има извезен старисрпски грб а испод њега овај српски текст (следи текст)29.

Застава је свилена, добро очувана и цела.Прекрстих се, целивах заставу и удаљих се, успут премишљајући да ова

застава може говорити имала би много да нам прича о крвавим и љутим бојевима,где је она била.“30

Да, имала би много да прича не само о Првом устанку већ и о путовањимапо иностранству, мада је тај део њене епопеје више него двоструко краћи од напред



27 Исто.28 Исто, 102.29 Нисам цитирао текст са заставе а ставио сам упитнике на местима где нисам сигуранда сам речи добро прочитао, јер имам лошу копију из новина.30 Варваринске свечаности, „Мали журнал“, Београд, среда, 8. септембар 1910, 1.

изреченог (184 године). Застава је из земље вероватно отета за време неког одратова, било Првог, било Другог светског рата.

Постоји још један разлог што сам дао овај простор застави МилетеРадојковића. У наставку текста изнећу податак о још једној застви, такође темићкој,са Варваринског поља.

Реч је о Кара Стевану, хајдуку и устанику, бележе га и као војводу изВарварина. Ја сам се о њему огласио у јубиларној устаничкој години, када сам изнеосвоје мишљење да је он онај Кара о коме у својим сећањима говори Милан Панићиз Сирекова а Милош Милосављевић то коментарише овако: „Чуо сам да јеКарађорђе неког Кару послао ка некој планини Мечки, те је он сву комору и џебанушто је паши из Ниша ишла запљачкао.“ Ради се о времену Иванковачке битке.31

Коментарисао сам и контраверзе о његовом имену у историографској литератури.32

Скренуо сам пажњу на још једну занимљивост, коју сам нашао у историографскојлитератури33 а односи се на заставу коју је наводно носио Кара Стеван за времеВарваринске битке. Ради се о документу из 1867. године, када је учитељ ДрагутинЈовановић, послао једну заставу Министру просвете за музеј, уз писмо, у коме,поред осталог, пише: „… за време мога путовања, нашао сам приложену заставу унеког Мијаила Каре, житеља Варваринског, који ми је на моју молбу уступио тузаставу, да ју Народном музеју предам на чување. Ову заставу је носио у кнезЈевтиној војсци јунак Стеван Кара у битки на Варварину, Делиграду и на Бањи гдеје и погинуо.“34 Ту је Љиљана Симић – Константиновић ставила занимљивупримедбу: „Познато је да Стеван Кара није био барјактар у кнез Јевтиној војсци, већМилета Радојковић, што ипак не значи да и он није могао носити заставу у извеснимприликама.“35 Она, пошто се ради о сумарном чланку, не наводи друге податке озастави, сем што наглашава: „У даљем тексту учитељ моли да се власник заставеизвести да је застава предата Музеју и да му се пошаље одговарајућа награда. Осимовога, занимљиво је колико је историјских података о целој породици изнео учитељЈовановић, који нас овде не занимају посебно, али свакако за проучавање историјенису без значаја.“36

Обрадовало би ме ако се и о овој застави сазна нешто више у зборнику закоји се и овај мој рад припрема. У сваком случају то питање заслужује пажњуисториографа.

Капетан Бошко Радосављевић из Падежа је био учесник Боја на Варварину,на челу са војском из поверених му села, у оквиру војске кнеза Јевте, што се видии из чињенице да је 1844. године међу анкетираним учесницима Битке. Тада суприкупљани подаци о учешћу Руса у борби са Турцима у време Првог српскогустанка.37 Он је са кнезом Јевтом био на Грамади, Јасики и Варварину. На питање,ко је био предводник српске и руске војске, он је одговорио: „На Грамади кнез Јевтаиз Обрежа, барјактар Милета из Катуна и ја (Бошко капетан) из нахије Јагодинске,Мина и Тоша из Тимока, Иван и Стојко из Бање, а на Јасику, Варварин и Бању био



31 Општрније: Ђорђе Петковић, Ражањ пре ослобођења 1805. године, ИсторијскиЗавичајац 1, у: „Завичајац“, 3, Пардик – Ражањ, 4. април 2004, 10 (II) – 11 (III).32 Ђорђе Петковић, Покушај разјашњења контраверзи…, исто, 41.33 Љиљана Симић – Константиновић, Историјска збирка о Првом и Другом српскомустанку, Зборник музеја Првог српског устанка, III-IV, Београд, 1964-1965, 93.34 Исто; Ђорђе Петковић, Ражањ пре ослобођења…, исто, 11 (III). 35 Исто.36 Исто.37 Др Бранко Перуничић, Град Светозарево, Историјски архив Светозарево, 1975, 46-47

је Карађорђе и све војводе његове. Руси пак у сва 4 сраженија имали су неког грофаза предводитеља.“38 О Бошку Радосављевићу имамо сумарну биографију из пераДобривоја Јовановића, најбољег познаваоца овог времена на тлу Поморавља: „ Увреме Првог устанка носио је чин велики капетан, што је по рангу било одмах изавојводе. Био је средњег раста, широких плећа, смеђе косе. Куршум га је погодио ууста па је при говору шушкетао. Њему је кнез Милош понудио да буде обор-кнез усвом крају, али је то он одбио, правдајући се да није за то. Умро је у дубокојстарости.“39 По Вуку, унутар кнежина, више из војничких него из цивилнихпотреба, појављује се и титула капетана: „За времена Карађорђијева, пошто севојска била мало уредила, велике буљубаше назову се капетанима, а подручјеовакога капетана звало се срез у коме је било неколико села и малије буљубаша.“40

Хајдук и устаник Никола Стојановић Мандрда у Темнић је са породицомстигао из Пољанице, са југа Србије и населио се у планинском селу Пајковицу,током Првог српског устанка. У народном памћењу је, па и у литератури41, остаоупамћен углавном из времена Другог српског устанка, а у историјским документимапо хајдучији у почетним годинама владавине кнеза Милоша.42 Нема извора првеврсте о Мандрдином учешћу у боју на Варварину, али приче из народног памћења,посебно о томе да је сам производио барут и да је тај барут коришћен у време овеборбе са Турцима,43 определили су ме да га овде уврстим. Вероватно није био усаставу војске кнеза Јевте, пошто су Јужноморавци имали своје вође, да овде то некоментаришем. Пошто сам се и ја овом личношћу бавио у посебном раду44, овде сена њему нећу задржавати.

Алекса (Лесендра) са најстаријим сином Павлом из Обрежа, забележени сукао учесници Боја на Варварину, по основу занимљиво урађеног породичног стабла,насталог као резултат сећања разгранатих фамилија њихових потомака у Обрежу иу другим местима.45 Алекса се као хајдук у наше крајеве доселио са острва Лесендрана Скадарском језеру, а у Обрежу се настанио у време Кочине крајне у којој јеучествовао. Учествовао је и у оба српска устанка, а забележено је њихово учешћеи у Боју на Варварину. Погинуо је на Љубићу 1815. године.46



38 Исто, 46.39 Добривоје Јовановић, исто, 101.40 Вук Караџић, Српски ријечник, истумачен немачкијем и латинскијем ријечима, III,Београд 1898, 72, 288.41 Панта Срећковић, Сердар Никола Мандрда, победилац Турака код Дебелог дрвета1815, прилог за новију српску историју, Гласник Српског ученог друштва, LV, Београд,1884.42 О. Гавриловић, Ћупријски окружни суд 1815-1865, САНУ, Одељак друштвених наука,извори српског права X, Београд 1991, 110-112; Бранко Перуничић, Горња Ресава 1804-1918, Деспотовац, 1989, 169; С. Војиновић, Никола Мандр(д)а, Лесковачки зборникXXXII, 1992, 97-98; Момчило Златановић, Први српски устанак на Југу Србије уисторији и традицији, Врање, 2004, 28-30.43 Топлица Симић, Бој на Варварину, исто, 71.44 Ђорђе Петковић, Поводом Мандрде Панте Срећковића, Митолошки зборник, 14,Рача, 2005, 259-288.45 Александар Д. Цветковић, Обреж, историјско-топографска монографија, однастанка до 1941. године, КПЗ Републике Србије, Београд, 2000, 76-77, 87.46 Исто, 77.

Кнежина Левач у Боју

Значајан допринос победи Срба у Боју на Варварину дали су и Левчани,предвођени својим првим људима, кнезом Милојем Тодоровићем и војводомСтеваном Јаковљевићем. Њихова равноправност у овом највећем херојскомподухвату, исказана је у напред цитираном сећању проте Стојана Милићевића, кадакаже да су кнезови Темнића и Левча довели по 3.000 војника (устаника), с тим штојош једном наглашавамо да су бројке ове само илустрација. Сем њих двојице,других конкретно поменутих имена из Левча, као учесника Варваринске битке,нема, бар их ја нисам у литератури приметио.

Кнез Милоје Тодоровић, изабран непосредно пред Устанак, са искуствомМихаљевићевог каплара из Кочине крајине, одазвао се Карађорђевом позиву и стаона чело побуњеног народа, постао је фактички њихов војвода, као и кнез Јевта уТемнићу. Војводске дипломе су обојици дате 1811. године, не толико да би сесанкционисало фактичко стање, колико да би се уједначила и учврстилаорганизације нове Устаничке Србије, под заповедништвом (највишом влашћу)Правитељствујућег Совјета Серпског и Вожда Карађорђа. Углавном су, сами илипреко подручних им старешина, водили војску у бојеве и на чување границе премајугу (Делиград, Топољак…), одакле је младој српској држави претила највећаопасност. При крају устанка руководио је уређивањем шанчева у Источној Србији(Гургусовац, Зајечар, Вржогрнци). Предводио је народ свога краја и у Другомсрпском устанку и био на значајним дужностима Милошеве Србије све допензионисања. Умро је 1832. године.47

Стеван Јаковљевић је из Белушића у Левчу Карађорђев побратим, један одпредводника Срба против јаничара пре Устанка. Водио је Јагодинску војску 1797.приликом истеривања Тосун-аге из Јагодине и Ћуприје. Био је планиран заликвидацију током дахијске сече кнезова. Учествовао је током устанка у бројнимбојевима, укључујући и Бој на Варварину. Као и кнез Јевта, учествовао је у Хаџи-Продановој буни. Заједно са својим братом и кнезом Јевтом, уз око 150 Левчана иТемнићана предали су се Турцима на поверење Милошево и у Београду су страдалимученичком смрћу, углавном набијени на колчеве.

Околне нахије у Боју

Како је Јагодинска нахија била у углу између Западне и Велике Мораве, то јењен западни део у односу на Јухор припадао кнежини Левач, а источни кнежиниТемнић. Зато ћу се сада осврнути на учешће суседних нахија (Ресавске-Ћупријске,Параћинске, Ражањске и Крушевачке), не улазећи у детаље, пошто сам уверен даће се у зборнику наћи реферати који ће се тиме студиозније бавити. Важно је дасвако буде по нечему значајнијем поменут, пошто је у питању једна однајзначајнијих победа у Устанку; пошто је у питању колективни херојски чин, свакоје том успеху придонео према својим могућностима. Истичем то јер се дешава, чаки због техничких пропуста, да не говорим о изворима, да буде шупљина које каснијеизазивају неспоразуме у тумачењу догађаја и околности. Ево примера који ми јепри руци, а односи се на Варваринску битку. Адам Николић48 цитира Алексу



47 Видети опширније: Добривоје Јовановић, исто, 99; Нинослав Станојловић, исто, 115-124.48 Адам Николић, Битка на Варварину 1810. године, Посебан отисак из Историјскоггласника, 1 / 1965, 67.

Ивића49 и из цитата је читав ред испао а ради се о распореду српских трупа предВарварински бој. Наравно, то је лако отклонити увидом у репринт издање Ивићевогдела. Међутим, мени тешко пада кад видим да се употребом појма округ који јевероватно превод из немачких докумената или пројекција каснијег времена, те тамоПараћинске, Алексиначке и Ражањске војске нема. Ова опаска ми се може замерити,такве ствари се вероватно и мени дешавају, али, истичем то у доброј намери.

Ћупријска (Ресавска) нахија, односно њена војска, крећем уз Велику Мораву,имала је тешке губитке 1809. године, пошто је на Чегру страдала заједно са својимкнезом – војводом Стеваном Синђелићем. Па ипак, она није одсутна ни саварваринског Боја. Напротив, она са новим војводом Милосавом ЗдравковићемРесавцем на челу, за исказана војна дејства, добила барјак (војничку заставу):„Милосав је учествовао у боју код Варварина 1810. г. због храброг држањаРесавског гарнизона добио је барјак на коме се с једне стране налазио натпис Мачваи свињска глава са забоденом стелом у њушци, а с друге страна натпис Рама и голарука до лакта са исуканом сабљом.“50 Припадао је знаменитој и утицајној фамилијиЗдравковића – Ресаваца, како им је гласио надимак, по коме су били опште познати.Уз њега, за то одликовање, своје заслуге имао је и Рајко Обрадовић – Орватски.51 Биоје барјактар Ресавске војске, вероватно и за време овог боја. С њима је био и СтанкоЋосић, капетан.52

Параћинска војска је на Варваринско поље стигла из Делиграда, предвођенасвојим војводом Илијом Барјактаревићем.53 Они су тамо, заједно са другимустаницима, бранили утврђење. Стојан Милићевић нас о томе обавештава, мада зањега не наводи број војника с којима је дошао.54 Сигурно да није био безначајан,чим је и ова војска добила заставу са истим обележјима, као и Ресавска војска. Увези са њиховим учешћем у бици на Варваринском пољу, посебно треба нагласитињихову коњицу коју је предводио Стеван Кутула из Лешја.

На Варваринском пољу коњаници су, не само параћински, задивили Русе.Као да су се трудили да се такмиче са присутним Козацима, традиционалнопознатим коњаницима: „Турци ударише на Србе с источно-јужне стране, где су себили станили код једног шумарка. Српски коњаници изиђу пред Турке и побију сес њи`овим коњаницима. У овом сраженију ранили се Ајдук-Вељко, Станоје Главаш,Кара Стеван, војвода варварински55 као и многи други у онај дан осим СтеванаКутуле барјактара из Лешја не погину, а узели су три турске главе и 2 барјака иузбили Турке. Граф Орурк извео је том приликом руску војску из шанца и устројио



49 Алекса Ивић, Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра, Књижарница Геце Кона,Београд, 1926, репринт, Просвета, 1984, 33-34.50 О њему опширније у: Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскогнарода новијеа доба, репринт из 1889, Слово Љубве, Београд, 1979, 27-29; МилошМилосављевић, Устаничке биографије, у: Прилози за историју Првог српског устанка,необјављена грађа (у редакцији Радослава Перовића), Народна књига, Београд, 1954, 47-49.; Добривоје Јовановић, исто, 105-106.51 Први устанак према казивањима устаника и савремених посматрача, средиоБожидар Ковачевић, Београд, 1940, 125-126.52 Исто.53 Ђорђе Петковић, Параћински војвода Илија Барјактаревић, у: Делиград од Устанкака независности 1806 – 1876, Зборник радова са међународног научног скупа одржаног2. октобра, 2006. године у Алексинцу, Институт за новију историју Србије, Београд,2007, 201-206.54 Др Гојко Десница, исто.55 У тексту ту стоји реч: нечитка.

(нечитко) па кад се год коњик српски наступи, он је Турке из топова затирао и 6 јетурских топова замућкао, но ту три своја Руса изгубио који су потом у шанцу опелии погребени били.“56 Милићевић на крају разговора, када му је прочитано оно штоје записано, додао је још једну примедбу (примеченије): „Неки Кутула из Мутницезадобио је у Варваринском боју један турски барјак и нешто новца“57 Из овогсведочења је јасно, да је Стеван Кутула био један од оних који су на Варваринскомпољу славно погинули.

Што се Ражањске и Алексиначке војске тиче, ја сам у свом реферату о Чегру,који чека на објављивање, изнео довољно аргумената о томе да су и ове две војскеса војводом Стеваном Синђелићем на Чегру биле и са њим страдале, заједно саражањским војводом Ђорђем Крагићем, односно са Николом Першом који је биона челу Алексинчана. Овде их бележим заједно, пошто их је тако представио у свомсећању више пута цитирани прота Стојан Милићевић. Они су ту дошли подкомандом кнеза ражањског Милића Томића, под чијом командом је био и СтојанМилићевић. За дивљење је сама појава војске из ове две нахије на бојном пољу,после свега онога што се збило 1809. године на Чегру.

Прилика је да се скрене пажња на неке историографске чињенице за којеистраживачи прошлости варваринског краја могу да буду заинтересовани.

Кнез Милић Томић и његови синови Дмитар (Гмитар) и Стојан, јесу они стра-далници са Мечке 1813. године, када су прва двојица на колчевима издахнули, докје Стојан, иначе ћићевачки свештеник, на молбу народа откупљен.58 Стојан Мили-ћевић је коју годину касније, бежећи од потере, прешао у Варварин и био тамошњипрота. Од када тачно, не зна се. Јоаким Вујић га је забележио 1826. године59, штозначи да је он у Варварину највероватније од почетка обнове цркве 1824, а мождаи од 1822. године. Његову улогу у том подухвату ваљало би истражити. Стојан јеоставио, као што је напред писано, значајно сећање о Боју на Варваринском пољу,али, након његове смрти (1853) и његов син, свештеник варварински, Миладин Ми-лићевић оставио је такође свој запис о Варваринској бици са занимљивим подацимао страдању народа. Миладонов син, свештеник Аксентије Милићевић, биће веомаактиван у збрињавању избеглица у време Српско-турског рата 1876. године.60 Овустару српску грађанску породицу ваљало би потпуније истражити, јер је из оногашто је овде укратко речено, јасно да се ради о изузетно заслужним људима.

Ова породица, потомци проте Стојана Милићевића, разграната је уВарварину и под презименом Протић. Од њих је Станоје Цака Протић, знаменитнародни посланик између два рата. Да ли и Стојан Протић. познати политичар,дугогодишњи посланик и председник владе, познат као Крушевљанин, како некимисле?61 Значајно је то истражити и из једног посебног разлога.

Поставља се питање ко је темнићки прота Стојан Протић који је наводнонабијен на колац у Београду заједно са кнезом Јевтом после Хаџи-Проданове буне62;није ли то, ја верујем да јесте, фантомска личност; да се уствари ради о Стојану



56 Гојко Десница, исто.57 Исто58 Милан Ђ. Милићевић, исто, у одредницама о Милићу Томићу и Стојану Милићевићу.59 Јоаким Вујић, Путешествије по Сербији, (репринт), 1999. г, 71-72. Код: Н. Ђокић иО. Дулић, Варварински мостови, Скупштина општине, Варварин, 2009, 29.60 Александар Васић, исто, 261.61 Видети родослов у: Александар Васић, исто, 251-261.62 Слободан Симоновић, Мала енциклопедија крушевачког краја, Librokompany,Краљево, 259; Добривоје Јовановић, исто, 11; Топлица Симић, Варварин, исто, 66.

Милићевићу под другим именом. У питању је, највероватније техничка грешка којасе провлачи из књиге у књигу.

Истраживачи морају постављати питања, чак и онда кад на њих не могу успе-шно да одговоре. Да пруже шансу другима који то могу. Тако треба схватити ове мо-је примедбе. Ако су заиста све то потомци кнеза Милића, оног што је 1813. набијенна колац на Мечки, онда они заслужују да им се Србија на адекватан начин одужи.

Крушевац је незаобилазан, не само као суседна (прекоморавска) нахија; увремену битке он је освојено место и табориште Турско-албанске војске, њихова по-лазна позиција. Страдале су обе суседне нахије опљачкана и спаљена села, одведеноробље). Међутим, зна се да су устаници из Крушевачке нахије, на челу са својим во-јводом Ђорђем Симићем учествовали у Боју на Варварину. Његов син Коста, вођаустаника, страдао је у првом сукобу са Турцима код Јасике,63 непосредно пред Ва-рваринску битку. Није случајно што је у више него скромној енциклопедијској одре-дници о Ђорђу записано: „Као учесник Првог српског устанка Ђорђе се истакао уВарваринској бици.“64

Summary

CONTRIBUTIONS TO THE STUDY OF TEMNIĆ AND ENVIRONMENT INTHE TIME OF VARVARIN BATTLE

Determines the status of the Temnić in Jagodina's district. Denies the superiority of knezMiloje Todorovic over the knez Jevto Stano (je) vić. We can see the error surname Brkic which isattributed to knez Jevta. Only lightly points out the participation in the Battle of Varvarin additionTemnićan’s and Levčan’s, and rebels from neighboring distrcts (Resava, Paraćin, Ražanj, Aleksinacand Krusevac), with characteristic detail (flags awarded, the death of Stevan corner and the son ofkney George Simic) . The author is from our own point of view presented and commented on thematter, with reference to contemporary literature, in order to contribute to a better elucidation ofthe past of his homeland, and this important historical event.



63 Радош Љушић, Вожд Карађорђе биографија, Завод за уџбенике и наставна средства,Београд, 2003, 541; Слободан Симоновић, исто, 287.64 Слободан Симоновић, исто.

Љубодраг ПоповићБеоград

УСТАНИЦИ ГОВОРЕ(мемоарска грађа)

Аутентична казивања савременика о догађајима у I устанку

Апстракт У раду је дато неколико аутентичних приповедања учесникаВарваринске битке. Такође описан је сам начин на који је ова грађа прикупљана као иповод за тај рад.

Кључне речи Први српски устанак, Варваринска битка, 1810. година,мемоарска грађа

I

Прошло је скоро 200 година како су утихнуле ватре оружја у Првом српскомустанку. Но многа питања отворена још тих година немају потпуног одговора, уизлагањима аутора посвећених овом догађају.

«Сваки је народ славан који имаде славна дела. Али поред свију славнихдела, народ може без славе, ако му дела остану незнана. С тога је увек нужно, да сета славна дела искупе и побележе, да се мету у историју, као чуварку народногживота, па да их потомство зна, знајући уважава и поштује, уважавајући ипоштујући подржава. Велики су утицаји на потомство од таквих спомена, и народсе увек с’ достојанством понаша у свету, с карактером влада у животу с јунаштвомулази у посао». Тако износи на једном месту познати војни писац Ј. Драгашевић.

Овоме се мишљењу свога учитеља прикључује и генерал Јован Мишковић,који каже: «Да, дакле сазнамо дела наших предака; да их поштујемо и подржавамоих; да се њима дичимо и поносимо; да нас њихова дела челиче и уздижу; да имамочиме окитити историју и изаћи напоредо пред Европу и остали образовни свет; дапокажемо да и Србија има својих Леонида, својих Темистокла». Па закључује да суто побуде које су га увек руководиле при раду на нашој још неосветљеној историји.

Ове речи изречене још пре више од сто година су биле побуда за овај рад.Оне су ме руководиле да и ја покушам да допринесем још бољем осветљавању досада непознатих догађаја.

I I

Издавању сачуваних извора о Првом српском устанку већ од првихпочетака била је поклоњена велика пажња. Пионир рада на проучавању овогдогађаја, Вук Караџић је започео посао који је, ево већ више од 170 година, некадјаче некад слабије, интересовао истраживаче – научне раднике и са мање или вишеуспеха био од њих прекидан или настављен, све до данашњих дана.

XIX веку, све до пред његов крају, скупљано је релативно доста до-


кумената, како српских так и иностраних. Ипак, почетак XX века довео је до но-вогталаса у овом послу. Прослава стогодишњице устанка 1904. године била је приликада се новим еланом приступи његовом проучавању. Захваљујући овом догађајусрпска историографија добила је више значајних књига, чији су аутори били СтојанНоваковић, Миленко Вукићевић, Љубомир Јовановић и други. Пе-риод између двасветска рата је доба у коме се шири основица за проучавање. Појављује се низрадова који доприносе познавању Устанка. Њихови аутори су скоро 20 научнихрадника. У проучавање Устанка уноси се и нова архивска грађа, како домаћа такои страна – француска и немачка. Међу њом је свакако од најкрупнијег значаја билопет књига «Списа из бечких архива о I устанку» професора Алексе Илића. Позавршетку Другог светског рата настаје краће затишје све до 1954. године, допрославе стопедестогодишњице Устанка. Ова прослава ставила је пред научнераднике више задатака. Један од њих је, да не кажемо први, био да је науци требалодати и што више нове архивске грађе. Захуктали рад је тако 1960. године, можемосликовито рећи «избацио» седам књига грађе са различитог језичког подручја:српског, турског, француског и немачког.

Но са публиковањем докумената није се стало после ових година, већ јенастављено и даље. Они су такође били и са различитих језичких подручја. О њимаовом приликом нећемо говорити, јер су она позната ширем кругу садашњихисторичара. Само можемо укратко рећи да су она проширила аспекте устанка иобогатила научна сазнања о многим питањима из његове историје.

Међутим, скоро сва ова издања архивске грађе су, што је карактеристично,била базирана на званичним документима, било државе или појединаца, или нпр.на штампи. Мемоарским казивањима, као једно од савремених видова истраживањаније било поклоњено довољно пажње.

Мемоарска сећања као део историје Првог српског устанка још ни до данаснису у потпуности исцрпљена, а ни објављена. Многи су својим мемоарскимказивањима покушали да допринесу сагледавању историје самог Устанка. То сеодносило како на Србе из Србије, тако и на оне Србе који су потицали из Аустријскецаревине и других земаља, као нпр. Црне Горе.

Радећи на сређивању и обради фондова у Архиву Србије још од, данасдалеке 1959. године, сусрећемо се са низом докумената која су говорила о многимпитањима наше историје. Једна од тих била су и она која су говорила о Првомсрпском устанку.

Једна ствар у току ових година ме никако није напуштала, а то је задатакархивисте који је стално стајао преда мном. А он је да своје знање о грађи, изворимакоје сам упознао, пренесем и својим колегама и најширој јавности. Из улоге којуимају архиви, а то је да служе потребама друштва у целини, пре свега науци,култури, уметности, политици, привреди, публицистици, и другим облицимадруштвеног живота, произилази и њихов задатак да архивску грађу учинеприступачном јавности и тиме обезбеде научноистраживачки раду у свим доменимадруштвеног живота.

Публиковање архивске грађе има своја оправдања и многоструки значајСтручно издата, она је велика вредност за научног радника, што подразумева ивелику уштеду у времену, као и смањење трошкова на изради многих научнихрадова. Осим тога, њеним издавањем архиви скрећу пажњу јавности на свој рад, аи популаришу архивску службу у целини. Истовремено они доприносе иупознавању најширег круга читалаца с многим збивањима у прошлости. Издавање


260 Љубодраг Поповић

докумената и информација о њима, уједно је и њихово најефикасније чување, какоод оштећења због честе употребе, тако и од других узорка, као што су, нпр. ратнаразарања.

Даље враћање документима Првог српског устанка уследило је током 70-их година прошлог века. Непосредни повод овоме било је формирањеМеђуакадемијског одбора двају института, Балканолошког института САНУ иСлавјановеденије из Москве. Ја сам у том периоду, обрађујући за овај Одборнеколико хиљада докумената, израдио исто толико регистра – картица одокументима везаним за Први српски устанак.

Почетком 90-их година XX века било време и крупнијих излагања сазнањао Првом српском устанку. Она су се манифестовала у два правца.

Уверење да извори – оригинални документи о овим догађајима имају својусопствену снагу и вредност, те да би их требало приказати најширој јавности,Архиву Србије је било основни „мотив за одлучивање о приређивању изложбеустаничка Србија“ 1994. године, чији смо непосредни реализатори били колегиницаВјера Митровић и ја. Истовремено то је био и допринос Архива Србијеобележавању 190. годишњице Првог српског устанка.

Ове године, на научном скупу, организованом од стране Историјскогинститута САНУ, посвећеног овој годишњици, изнео сам своја сазнања о једномнеобрађеном проблему наше историографије везане за овај догађај, а то је проблемнастајања докумената који су пред нама (писмо, њихов састав и настајање; начинадмистрирања и др).

Свих ових година једна мисао у вези са устанком лебдела је преда мномона је имала у основи два сазнања. Оба су се односила на ширем кругу историчаранепозната документа. Једна су се односила на догађаје у Првом српском устанку,односно на прикупљање грађе о учешћу Руса на страни српских устаника у борбамаод 1806. до 1813. године, а друга су била она о обележавању стогодишњице Устанка1904. године.

Како су настала ова документа о којима излажемо

А

Припремајући историју Руско-турског рата од 1806-1812. године Академијанаука у Петрограду се преко тадашњег руског конзула Вашченка, према речимаЛазара Арсенијевића – Баталаке, обратила тадашњем министарству просвете запомоћ. Она је од њега затражила помоћ о војним догађајима, у којима су у истовреме, од 1806-1813. године, на тлу Србије заједнички учествовали и Срби и Руси.

Поступајући по овом захтеву, министарство је у лето 1841. године наложилоокружним начелствима и управи вароши Београд, да на својим територијама,испитају све учеснике и очевице борбе вођених у Првом устанку. То исто требалоје да учине и са онима „који су што о тим борбама од других чули“. Казивања свихони су имали за запишу и пошаљу министарству. Оно ће потом доставити„Росијској академији“, а тиме кроз њу „Целом Словенскоме и тако чрез нас (преконас – ПЉ) Србскоме народу обзнане и обелодане“.

Сам пак налог – распис садржавао је и сет од девет питања на која јетребало одговорити, а „сваког оног, који што причао буде требат ће име, местопребивања и његов Срез записати“.


УСТАНИЦИ ГОВОРЕ 261

Вопроси ови јесу следећи:Које је године, ког дана и месеца, и гди се каково сраженије с Турцима догодило

почињућу од 1806. године?Колико је одприлике турске, колико ли српске и руске војске у коме сраженију

било?Тко је у ком сраженију – битки – предводитељ турске војске био?Тко је предводитељ српске и руске војске био?Како је чија војска гди намештена била? Је ли и колико на коме месту, и какве

феле топова било?Колико је дуго трајао бој, и колико при ком боју отприлике пало Турака колико

Срба и Руса?Колико је отприлике заробљено од турске, колико од србске и руске војске?Чија је војска при коме сраженију надјачала, с каквим успехом? На пример: да ли

је какав град или паланка освојена? Или се другиј који шанац или поглавар с војскомна оном или другом месту бившиј предао, или оданде умећи и побећи? И тако даље.

Шта је по учињеној таквој битки даље следовало?Сваког оног, који што причао буде, треба ће име и презиме, место

пребивања његовог и срез записати.Који је што показао, треба да каже, - да ли је очевидац и у боју био, или он

другог ког о ономе предмету причати слушао. Па ако је од другог кога оно, што јеизпроповедао, чуо то да се и оног другог име и презиме, место пребивања, срез иокруженије запише: иако је он јошт у животу, да се произове, и о показивањунадлежним доста тачно испита.

Председанијем овим позивају се и началник окружниј и срески началници,да и они из ревности своје на славу и одличје имена србског, својим у томе знањемколико је могућно принесу, и да на пред наведене вопросе, што би на њи одговоритии казати знали, писмено Попечитељству Просвештенија до горе опредељеног рокадоставити потруде се и изложивши у том писменом описанију чисту истину, каошто ће му и писмена описанија и одговоре на пред наведене вопросе истинскиприпослати имати. Јербо знати ваља да ће се у историји само истина уважити, и изисте увиђено поћертвованије Срба, а и Руса за отчество, веру и слободу својуучињено њоме – историјом – прославити и овековечити.

Повторитељно препоручује се начелству тачно на горе речено време,неотлагајемо извршеније налога овог, од стране Попечитељства Просвештенија.Одговори на ово стигли су у јесен исте године, али од десет срезова нису дошли.

Осим одговора који су упутили органи власти, своје одговоре послали су ипојединци. То су били Петар Јокић, бивши буљубаша Карађорђеве гарде, тада чланСуда округа ваљевског и Чрезвичајног суда против бунтовника, Ђура Милутиновић– Црногорац, слепи гуслар, „жива архива наше новије историје“, како су ганазивали, човек који је у доба устанка одржавао везу између Карађорђа и владикеПетра I, цењена личност ондашње Србије и Чолак Анта Симоновић, истакнутустаник. Ово прво званично прикупљање мемоарске грађе у историји нове српскедржаве, стварне у XIX веку окупило је више од 90 људи. Од тога њих 10 је било изПожаревачког округа.

Б

Говорећи о своме учешћу у догађајима у устанку њих 27-орица су износилидогађаје везане за војевање са Турцима, на територији Србије.



У највећем броју они говоре о неколико најпознатијих битака. Ово је исасвим разумљиво када се има у виду да се после толико година, велики догађајинајбоље памте.

Сва ова казивања, било да су сакупљена од људи из народа, било од некихстарешина, одликују се и наивношћу њихових аутора, сви они у својим излагањима,наравно славе Устанак и устаничке старешине као њихове вође. Они су билиочевици или учесници и то као обични борци или старешине.

Они су се после 25 година сами присећали оног што се догодило, или су нато били подстицани и од оних који су та сећања бележили – среских начелника.Њихова казивања нису имала основу у историјским знањима која су негде била већзабележена. Казујући о Устанку и бојевима у њему, они су говорили само оног чегасу се стварно сећали. Неки од њих имали су много година, као нпр. ЈованРадосављевић из Јагоштице, маленог села у округу Ужичком, 94 године или МилетаРадојковић из великог села Ратковића у округу Јагодинском, 80 година.

Износећи своја сећања, они нису гледали историјску реалност, јер је и саминису знали. Говорећи својим језиком, они су често, од њих удаљено устаничко добаузимали као савременост, уносећи се што непосредније у време о коме су говорили.У њиховим казивањима и тачних детаља и сасвим верно представљених редоследадогађаја.

Оно што условно можемо назвати грешкама у овим излагањима, јестепогрешно датирање, претеривање у бројчаном односу устаничких и турских снага,затим броју погинулих, нарочито у односу на Турке. Но то није неуобичајено кодоваквих врста излагања. Тако је и човек у кога се сви поуздајемо када о њемуговоримо, Вук Караџић, када је причао Леополду Ранкеу о Устанку, и то самопетнаестак година после, грешио, а зашто не би и ови. При томе треба узети у обзири животно дога оних који су износили сећања. Неке од грешака су вероватно ипоследица релативно кратког рока одређеног „за што верније представљањедогађаја“. Они су сваки износили виђења из свог угла, која у потпуњавају појединедогађаје.

Вредност ових сведочења је да то нису монтиране, писане речи. Њиховиаутори их нису писали, него диктирали у перо. Она имају и још једну позитивнустрану. Лишена су званичног, чиновничког изражавања и представљају прави,сочни народни говор. Као таква она су и важан језички извор за оне који се бавејезиком XIX века.

Казивања, онаква каква су изнета, без обзира у коме облику, сматрамо да суважан извор, нешто што се не може мимоићи. Похрањена у архиву, у недостаткудругих архивских података, представљају њихову потпуну допуну. Све овопосматра се и кроз чињеницу да још увек нема довољно архивске грађе о Устанку.А када се узме и чињеница да је већина устаничке архиве из разних разлога занавекизгубљена, то ова казивања чини још важнијим.

Оно што остаје нејасно и поред досадашњих истраживања јесте како је оваграђа због убрзаног темпа на њеном прикупљању остала у свом оригиналу уМинистарству просвете и као таква и после 1990. године у Архиву. О томе нисмоуспели да нађемо трагова.

Све што се о томе говори је у домену претпоставки. Једна је да је Рускаакадемија наука била заинтересована да се домогне оригиналне архивске грађе извремена Првог српског устанка, а српска влада је, желећи да ово испуни, а свеснада не располаже грађом која је у устаничком борбама, особито 1813. пропала,



покушала да то надокнади на овај начин. Но, да таква грађа „наручиоцу“ нијеодговарала. Друга претпоставка је да би ово све било успешно да то није било добавеома несређених политичких прилика у Србији, које су резултирале познатимдогађајима у 1842. години. Но надамо се да ћемо и то успети да решимо.

В

У години у којој се обележава 200. година од почетка Првог српског устанкадобио сам ретку прилику која се архивисти и историчару пружа. Она је биламогућност да на светло дана, из архивских депоа у којима се чува, изнесем архивскуграђу, до сада највећим делом непознату и самим тим и неискоришћену.

Оваква неуобичајена масовна казивање у XIX веку, насупрот праксиутврђеној према оваквим казивањима у XX веку, заслужују да буду објављена имногоструко коришћена. Зато их са нескривеним одушевљеним желимо да предамона разматрање и коришћење научној и широј јавности.

1. Казивања Степана Миловановића и ЉубисаваРадоичића из Среза туријско-колубарског

Описаније прикљученија свим војним догађајима у којима су Срби заједноса Русима од год. 1806 до 1813. до наденија сирјеч Сербије учествовали.

У 1809-тој години 13 месеца августа на Тамнићу1 у Окружју Јагодинскомскупљено буде отприлике до 50.000 турске војске, а српске свега с Русима око 12.000и тај дан кад су се сразиле предводитељствовао је пред турском неки везир којем садимена не знам. Пред српском је Илија Параћинац са Станојем Главашем, а предруским неки од грофова који је заједно са Параћинцем у пољу са 9 топова понаособстајао, а Главаш са самовољнцима поитивши уз Мораву покрај Аде, и Турцима слеђа удари и тако тиме Турке којој су трећу кару Руса опседнули били, потисне. Утом сраженију који је тај цео дан трајао погинуло је Срба 50, Руса 40, а Турака доставише, но не знам само колико је.

Овде занћившиј Руси су сами себи шанац направили и у њега сместе се, а14. августа ипак буде сраженије у ком су само руски топови на противнике из шанцапуцали и будемо до Мораве под Варварин нагнати. Овај је бој за 4 сата трајао у комсу 4 Руса, 4 Срба мртва и 4 рањена била. Од Турака колико је погинуло то знатинисам могао. По овоме на два сата пред ноћ врате се Турци на своје пристаниште,а Срби са Русима у шанац лежећи код Варварина, покарај Шупље стене због којесе и зове „Варварин“.

15. августа на два сата под зору, запале Турци свој шанац којиј им је поврТемнића до планине, покрај Мораве направљен био, и побегну. За њима у потерудо 600 Срба коњаника под предводитељством Стефана Катића из Рогаче, Среза



1 Борбе у Варваринском пољу вођене су 6. и 8. IX 1810. године, Србе, којих је било 4.000,водили су Вељко и Младен; гроф Орурк је имао 1.800 пешака и шест топова, док суКуршид (Решид)-паша и Исмаил-бег серски водили око 20.000 Турака; оба турсканапада су одбијена. По Петрову Турци су изгубили око 1.000 људи, доке је број убијенихи рањених Срба и Руса био минималан. (Пом. дело , књ. III стр.191; в. Владимир Белић,Ратови српског народа у XIX веку (1788-1918), стр. 44-46; Народна енциклопедија I стр.314-315.

туријско-колубарског до Мораве трчало је и ту иј застану гди се за Крушевацпревозе, и они туда без икакова боја к шанцу поврате се. Овде тај дан у шанцупребудемо, а сутра дан тј. 16. августа сва српска војска је кућама распуштена, а Руситакође отпутују у Београд.

Казивање Милете Радојковића из Ратковића,Среза Левачког

Пошто Рус са Србима бању придобије у Делиград с војском дође, једнунедељу дана војску своју онди одмори, потом на Јасику у Окружју јагодинском насусрет Малић паши Призренском који је већ у Крушевац са Шаши пашомЛесковачки, и другим пашом врањским с 50.000 војника дошао био крене се и дође.Бој на Јасики у суботу2 започе се, Руска се је војска у једну параду пешак спрамаМораве наредила. Руски, а и српски коњаници на сусрет Турака стадоше, а ипешаци, не зна се колико, српски по шанчева наређани, топови су Руски формалнона [__] понамештани. Тек што војска Турска из Крушевца на Јасику дође одмаМораву преброди, без престанка Турци Русе, а и Србе туку, а Руси и топове на Туркебацају с којима су Турке и узбили. Овај је бој од јутра до мрака трајао. Потом Турциод ватрена руски топова у Крушевац на конак вратише, два су руска коњаника и 20српскије војника погинула. Сјутра дан почев повелител војске Гроф увиди, да не наЈасики место за бој неспособно, изда заповест господару Ђорђу Петровићу да се свавојска у Поље варваринско у Срезу темнићком Окружја јагодинског крене, а Малићпаши пише, да тамо дође или у Крушевачко поље да га чека. Овај му одговори даће у Варваринско поље и он доћи. Руси, а и Срби кад у Варваринско поље дођу, упонедоник мало шанчића закопају, и Турци с војском у понедеоник дођу, и поредМораве своје шанце начине. У вторник рано и парадно војске се нареде, а рускипредводитељ нуждне наредбе поставља. Колико се храбро Руси, а Срби са Турциматуку толико хитро речени предводитељ кроз параде промиче, храбрећи војску, голомсабљом сваког плашљивца враћаше, но Турци после подне од свију страна Русе иСрбе опколише, и забунише, нагло су се војници ударали, но руски коњаницимиздрацима на јуриш мало Турке узбунише, а српски пешаци приповатише, док ију своје шанчеве с муком и великим трудом предводители једва повратише, Турцинама топове из шанца бацати почеше, и Руси своје окренуше, и један велики српскитоп бацати на Турке зачеше с којим су 4 топа турска поломили. Сирјеч Руси некису тај дан казивали да је Турака 700 коњаника од топова погинуло, а да Руса и Срба50 људи. Пошто Турци топове своје поломљене видеше, и страданије на себипретеаше Обноћ у Турску преко Крушевца утеку. Срби су бекство Турака опазилибили и хтели су у потеру за њима ићи, но предводитељ Гроф и господар ЂорђеПетровић нису дали потеру учинити. Овде се често похваљени Гроф с војском уРусију натраг поврати, а нешто војника знам да је до 400 Руса господару Ђорђуоставио, с којима он одма и с више Срба на Лозницу спрема Дрине Сулејман пашубосанског везира отиде.

3. Казивање Бошка Радосављевића из Падежа

Прикљученија војениј догађаја од 1806-1813. године у којима су Србљи сРусима противу Турака учествовали показана бившим онда капетаном БошкомРадосављевићем из Падежи, Среза темнићког Окружја јагодинског



2 26. августа 1810.

Пит. 1.Које године, ког дана и месеца и гди се каково сраженија с Турцима догодилопочињући од 1806. године?Одговор.Које је године и ког дана сраженије било не могу се опоменути, него знам да је билопрво сраженије с Русима, противу Турака, на Грамаду, друго на Јасику, треће наВарварин и четврто на Бању.

Пит. 2.Колико је од прилике турске, колико ли српске и руске војске у коме сраженијубило?Одговор.На Грамаду и Јасику колико је Турака било не знам, но на Варварину да је око 70.000и на Бању 1.000 Турака било знам.Србаља пак на Грамаду, Јасику и Варварин било је 2.-3.000 а на Бању скоро 30.000.Руса је у сваком (осим Бање гди је само 200 било) сраженију једно 1.000 војникабило.

Пит. 3.Тко је у ком сраженију предводитељ Турске војске био?Одговор.На Грамади, Јасики и Варварину био је Рушит Везир, а на Бању не знам.

Пит. 4.Тко је преводитељ српске и руске војске био?Одговор.На Грамади кнез Јевта из Обрежи, барјактар Милета из Катуна и ја (Бошко капетан)из Нахије јагодинске, Мина и Тоша из Тимока, Иван и Станко из Бање; а на Јасику,Варварин и Бању био је Карађорђе и све војводе његове. Руси пак у сва четирисраженија имали су неког Грофа за предводитеља.

Пит. 5.Како је чија војска гди намештана била, и колико је на ком месту и од какве фелетопова било?Одговор.Како је чија војска намештана била не умем казати, но колико је гди топова билознам сирјеч: било је на Грамади кнез Јевтини 4 и Руски 5; на Јасики и ВарваринуКарађорђеви 6 и Руски 8, и на Бању Карађорђеви само 4 топа.

Пит. 6.Колико је дуго трајао бој, и колико је при ком боју од прилике пало Турака, коликоСрба и Руса? Одговор.На Грамади је трајало 1 дан; на Јасику 5-6 сати; на Варварину 1 дан, и на Бању 3-4сата. Колико је у ком сраженију Турака пало не знам, а Србаља да је на Грамадуједно 30 пало знам, као ти на Варварину 50 до 60, и на Бању 5 до6. Руса пак наЈасики 3 до 4, а на Варварину 30.



Пит. 7.Колико је отприлике заробљено од Турака, колико ли од Срба и Руса?Одговор.Не знам.

Пит. 8. Чија је војска при ком сраженију надјачала, и с каковим успехом, на пример да лије какав град или паланка освојена, или се други који шанац или поглавар с војскомна оном месту или другом бивши предао, или оданде умаћи и побећи морао итд?Одговор.На Грамаду су надјачали Срби Турке. Тако исто на Јасики и Варварину.

4. Казивање Јелисеја Радичевића и Гаврила Татомирацаиз Среза јасеничког

Сраженије на Варварину

Нешко Петровић из Гараша, среза јасеничког, Окружија крагујевачког оовом сраженију приповеда:Да годину и датум истинито не зна, но од прилике 14. септемвра 1810. године да јесе сраженије на Варварину догодило, у ком су Срби заједно с Русима противуТурака борили се.Турске војске било је отприлике 50.000, српске 20.000, а руске 300.Предводитељ турске војске био је некакав Серез – Бег.Предводитељ српске војске био је господар Ђорђе, а русијске некакав Гроф.Руска и српска војска била је у пољу Варварину, а турска под касабом Јасиком одјуговоисточне стране Варварина. Срби и Руси имали су један шанац, а Турци ниједан. Руси су имали 9 великиј топова, Срби 10, а у Турака не зна колико иј је било.Бој је трајао по мало више дана; но три дана трајао је од јутра до мрака. Туракамртви пало је одприлике 1.000 или и више, а Срба и Руса око 50 душа.Заробљеника ни једна стран није имала.Срби и Руси освојили су овди Турке. Поглавар ни од једне стране није погинуо,није се никакав поглавар или шанац предао; Но турски поглавар Серез – бег сасвојом војском побегао је. Град или паланку никаковој туна Срби и Руси освоји одТурака нису, ни Турци од њи.Турци су по овом сраженију на Крушевац и на Ниш у свој вилает побегли; Срби сукућама распуштени, а Руси у Београд одашли.

Како овај Преднаведениј свидетељ Нешко, тако и веше наведени свидитељиЈелисеј и Гаврил на Малајници бившег сраженија, у сраженијама у овим у којимако сведочи, прави очевидци и војници били су.

Казивања Чолак Анте Симоновића о заједничким бојевимаСрба и Руса против Турака у Првом устанку

7.

Бој с Великим везиром на Јасики и Варваринском пољу, први дана месеца17. августа 1810. године.

Гроф Орурк приспе у Варварин са руском војском, коју онде улогори, иВожд српски Ђорђе Петровић у исто место сву војску коју је у Ћуприји скупио ту



доведе заједно с 60 топова разне величине. Предводитељство исте српске војскепрепоручи војени дела попечитељу Младену Миладиновићу. Но Гроф Орурк примина себе команду над обема војскама, тј. руском и српском, помеша српску пехоту сруском, тако да се по 2 и по 3 српска солдата међу два руска солдата наодила. Сампак Вожд по мудроме совету Грофа Орурка уклони се из места сраженија,отишавши у Крагујевац резерву приправити.

Из Варваринског поља лежећи покрај реке Мораве; с против старог градаСталаћа 3 сата од Крушевца удаљеног пође Гроф Орурк са руском и српскомвојском у Јасику, место, спрам Крушевца с леве стране Мораве лежеће и мање одпо сата од Крушевца удаљено. Овде буде једно сраженије с турском коњицом про-изведено. Премда је исто сраженије сојузно руско српска војска с добрим успехом,а свеликом штетом непријатеља одржала, у коме је сраженију више од 1.000 наброду с топовима подављено, а толико пак пошто су воду прешли побијени су били,непријатељем, и принуђени су се нашли остали у Крушевац натраг вратити. Рускисолдати 20 и официјера 3, и то козачка, а српски такође не мање војника пало јежертвом на бојишту овом. Ништа мање Гроф Орурк проницитељством војеног свогискуства у смотривши да место Јасик, није удобно за веће сраженије и отраженијепротиву пехоте, врати се с војскама у Варваринско поље.

8.

На три дана по своме из Јасике повратку турска војска у разним повећимтрупама буде од Великог везира на сојузне у Варварину војске к нападенију послата.Гроф Орурк коме је, онда свак присуствујући војеној итрости и искуствупризнателан и благодаран показао се, мудру отражавао је – одбијао крвожеднохристијанског непријатеља са приметителном његовом – непријатељском – штетом.Но млого числена војска његова на велике гомиле падше у битки браће својенегелдајући са неустрашимостију силно наваљивала је на војске сојузне. Сраженијеје ово трајало 12 сати, и ознаменовало је великим непријатељским паданијем, аславном победом за руско српско сојузно војинство.

Непријатељ имао је и неко число од 10 до 15 топова међу којима је 1 великитоп, који је издигнут високо на табли будући на сојузне војске палио, више на срећуисте промашивао је свагде због неугодног намештаја. Напротив стога сојузнаартиљерија у овом сраженију показала је велику дејателност своју градећи потрупама непријатељским сокаке и обарајући иј на гомиле. Овог дана рачунало сепадши са непријатељске стране около 1.000, руски војника, 35, а српски 70, нијевише онде жертвом било. Велики везир принуђен се види оног дана повући натрагу Крушевац своју војску. Одржана место сраженија сојузна војска у истомсраженију задобила је 13 барјака.

9.

По овоме пак трећиј дан почну непријатељи противу сојузне у Варваринувојске битку. Иста битка трајала је 6 сати. Непријатељ са знаменитом штетом повучесе опет натраг, оставивши на пољу сраженија до 1.000 падши војника своји, а такођеи коња. Са стране сојузне војске није више у битки овој од 10 улара руски, и 6српски војника пало, и 20 ови последњи рањено.

Видећи Везир Рушид паша, да над сојузним руско српским војскама никакопобеду одржати у стању није, оправи писмо Грофу Орурку и јави му да намерава



из Крушевца, а такође и изван Србије излазити. Благодари му на храбромотражавању и сраженију, изразивши се у истом писму, да је знао да су ту Руси дане би с њима војевао, и моли га да га не би војска и чете српске у путу проследовалеи пут му препјатстовале, и по том на други дан оставивши Крушевац отиде прекоЈанкове Клисуре у Прокупље, и тако очишћен буде Крушевац и предел окружијањегово, опет у руке српског Вожда падне.

6. Казивање Милосава Здравковића Ресавца

После тога отишао је Гроф Орурк са својим војинством опет у Пољаницуу лагер свој, а Господар Младен у Делиград са српском војском. Но међутим какосе је дознало да великиј Везир Рушид – паша, са више нижи паша и са знатнимчислом војске турске од стране Ниша на Србију иде дошао је од Београда кДелиграду сам Вожд Господар Ђорђе Петровић. И путем једнако сабирајућивојводе са њиховим војскама, дошао је у Делиград иставивши онде бившегкоманданта Делиградског г. Илију Барјактаревића с нужним гарнизоном. Крене иГосподара Младена и све проче онде се свише војводе, с војском са 12.000 људи итри топа коњичка, које је господар Ђорђе из Београда довући дао. Овде дошавшидобије известије, да се је велики Везир са свом силом окренуо к страни Крушевца,да је прегазио Моравицу и да намерава преко Суповца и прочи надлежни места уКрушевац отићи и да неће друмом на Делиград ударити. И тим поводом господарЂорђе, а међутим јавивши ову ствар Грофу Орурку, позвао је и њега у помоћ, и такоје пошао преко Среза ражањског, к Морави, да ову пређе и да се у Окружјујагодинскому противу Турака намести. Овако путујућа срела се је недалеко одпаланке Ражња српска војска с пошавшим јој у помоћ Грофом Орурком, који је свусвоју пређашњу силу са 6 топова кренуо. И ту сојединивши се обе ове силе,прегазиле су Мораву код села Катуна у Окружју јагодинскому, изашле су упространо поље Варваринско и прешавши преко овога, отишле су к селу Јасики кМоравици реци, према Крушеву лежеће му. А увечер са својом силом дошавши већу Крушевац, улогорило се по пољу Крушевачкому око реке Расине.

Онда наместивши се обе војске, преноћиле су, па сутра дан 27. августаујутро рано сразиле су се. И Турци са свом силом својом и снајвећим отраженијемополчившиј се противу сојединени војинства, прегазили су Мораву и успели супобити 70 Срба и 12 козака и једног росијеског оберофицира, Грофа Оруркасестрића, ког је Турчин коњаника бегајућа такође на коњу стигао и по полапресекао. И ту је рањен српских војвода г. Вељко Петровић. А затим су Турци чрездва руска топа узбијени тако, да су морали реку прегазити и у свој лагер вратити се,које је онај дан битку свршило. По свршетку битке ове, собрао је Гроф у својемушатору сабор и ту изјаснивши се, да је онде због неудобног места, с турцима боритисе опасно и да им пропаст предстоји, предложеније учинио је да се одма ону ноћ упоље Варваринско иде, да се онде стане и Турке дочекају. Но да господар Ђорђе идеиз логора у вилајет, да он у случају, ако би Турци соједињене војске обсели, помоћобесднутима доведе, пак да се с две стране на Турке нападне. Овому предложенијугосподар Ђорђе као и све српске војводе одмах су следовали, и по том су они у пољеВарваринско отишли, а господар Ђорђе вратио се је у Шумадију. Приспевши уВарваринско поље, станила се је српска војска покрај реке Мораве, наградившисеби мало шанца и прибравши из Ћуприје још 5 велики бојени топова. А Грофнехотевши се обкопавати, стао је у пољу према српске војске, с десне стране, и такосу Турке дочекали, те су онај дан до ноћи, само по мало чаркајући се коњаници



српски с турскима, обе стране за бој наместиле се. Сутра дан тј. 29. августа вечерпоставивши пред својом војском 12 велики бојни топова, 6 кумбуза и 4 кумбарекоје је непрестано пуцало, ударао је са свом својом силом и с највећимнепраженијем и три пута на соједињене војске. Но пехотом росијском уз коју је и6 топова дејствовало, као и ревностним у овом боју участијем српске војске, сва трипута узбијени су са знатном својом штетом Турци. По свршетку онај дан битке,приметивши Гроф Орурк отваженије и прилежно борење Турака, закључио је и уизвршеније довести дао је, своје војинство у опкоп ставити и боље се к боју засутрашњи дан приуготовити. Но они су ноћ Турци побегли и тим се бојварваринскиј свршио. Овде је погинуло росијскиј 7 редова пешака и до 10 спрскијкоњаника који су на коњима и Турке улетали и на њи нападали. По свршетку свегаГроф је опет отишао у Пољаницу, а српске војске нешто у Делиград кподкрепљенију Делиграда, а остале у своја окруженија. 3

7. Казивања Павла Ђуровића, Радосава Јелачанина, Миленка Чурле и Младена Бугарина из Среза

Карановачког, Милете Балтића, Лазара Дугалића, Јакова Плашића и Сима Милосављевића из Среза

Студеничнког и Петронија Перунчића из Среза трнавског

Битка на Варварин пољу Темшићском Предводитељ српске војске био је Карађорђе

Имавши са собом војске до 20.000 Србаља и руске до 2.000 подпредводитељством Грофа ком се сада за име опоменути не може. Турака бивши до60.000. Предводитељ њиов изван прочи био је Рушид паша, који се је с војинствому Крушевац сместио био, а Карађорђе с опоменутим војинством дође на Јасикуспрам Крушевца, одакле Рус Гроф пошаље Рушид – паши човека свог и позове гана Варварин-Темнићско поље да се бије, а онда у Крушевцу гди поља нема да сеон бити не може. Рушид-паша крене се у Маскаре при вру поља Варварина догоре, а Карађорђе с Русом у поље до воде Бугар Мораве себе шанац начини. Турциод свуд опколе после од стране једне воде, Срби су имало до једно 15 топова својији руски 2, а Турци 20 топова и неколико кумбара. Уместе Турци своје топове иједан топ брзак изнесавши једно ? пушкомета пред своју ордију, и јако почнеударати, и српску војску трошити. Тако за 2 сата потраје док Рус потрефи својимтопом и поменути турски топ закује, а потим и колета и целу таблу топа тог срушии обали. Битка је ова трајала од јутра па до заранака. Рушид паша поврати се наквартир у Маскаре, а три Турчина која су нешто у пољу заостали на коњимапотегне Рус с топом и сву троицу одједном убије. Преко ноћ ту, и сутра дан, кренесе Рушид паша у Крушевац, а одатле и са овим оде из Србије у своју земљу.

Карађорђе с војинством натраг поврати се, а Руси којима је абер у истовреме дошао да је њи неки Краљ ударио, поврате се у своју земљу, одвојивши сесамо 300 козака за провидити места Сербије, оду преко Карановца, Чачка, Ужица,



3 На задњој страни налази се оловком забележена (Баталакина) примедба: „Погрешноје и ово казивање Ресавчево, Младен није излазио у сусрет Грофу Орурку у Пољаницу,нити је овај по освојенију Бање опет у Пољаницу повратио се. Грофа Орурка главна јествар била, не да освоји Бању па да се врати натраг, већ да се што пре састави саКарађорђем у Делиграду, па оба са својим војскама да иду пред Рушид-пашу који је састране Крушевца, све освјивши упутио се био са 20.000 војске к Јагодини и даље.“

Ваљева и Шапца, па у Београд сиђу, а одатле опет у Русију оду. На овом сраженијупало је Срба и Руса до 1.000 људи, а Турака и преко 2.000 више. Срба и Русазаробљено је до једно 20, а Турака ни један. После тога на другу годину обновеСрби бојиште на Делиграду и случи се битка.

8. Казивање Ђуре Милутиновића Црногорца

На скоро по овоме умре генерал Исаијев и граф Цукатов и команду њинупријми генерал Засе, а прочу војску српску Вожд нареди следујућиј начин на Дрини:проту Ненадовића, кнеза Симу Марковића, Марка Катића, Луку Лазаревића,Стојана Чупића и проче војводе, који су се поред Дрине налазили, да чувају одБосне. Војводу Милоша Обреновића на Златибор, а сам пође к Делиграду снеколико војвода и прочим војинством. Но 12. августа ударе Турци на Јасику, гдимного штете учине, и ту погине Константин син војводе Ђорђа Симића. Одавдеврате се Турци натраг и накупи се више њина сила, да ударе на Србију. ОвоРазумевши Вожд пише генералу Засу за помоћ. Овај му пошаље графа Орурка својинством 6.-8.000 људиј од прилике, који дође на поље Варваринско. У путу свомек Варварину освоио је он Бању и предао је Србима. Дошавши на Варварин добијеон од главнокомандујућег заповест, да се ретерира натраг, но јави ту вест Вождусрпскоме на које се овај заплаче пред њиме, и рекне му: „ Ако Ви мислите тоучинити, узмите најпре и мене и сав народ српскиј, те баците у воду, па се враћајтенатраг“. Овај храбриј полководац, видећи крајну нужду једнога народа презреповеленије главнокомандујућег и срази се с Турском силом на Варварину, и ту Туркејако разбије. Овде је турске сило било до 40.000, српске пак (не зна).

9. Казивање Станимира Никића из Јагодине,округа Јагодинског

По казивање о причи за турску, српску и руску војску Станимира Никића,житеља Јагодинског, Среза темнићског.Почели су се бити 28. августа 1809. године.Када су пошли од Неготине и ударили су на Бању и онде се побили и Руси учинилијуриш и отелиј шанац и град Бању и топовима кулу запалили и џебану. И туна око17 Турака погорели живиј и 70 из пушака погинули, и 18 Срба и 90 Руса. А било јеод турске војске 60 хиљада, а српска 20.000, а руска 3 хиљаде.Предводитељ турске војске био је Рушит Паша.Србске предводитељ Карађорђе, Младен и Ајдук Вељко, а руске неки Грав.Турска војска намештена у Маскаре 60.000, српска 20.000 и руска 3.000 у Ва-рварину. У турској војски 60 топа били су, а српску 16 топа и у руску 8 били су.Тај дан исти кад су се почели бити трајао је бој цео дан и пало је од Турака 150, аод Срба 30, и од Руса 24.Од робљења није ништа било, но су Руси и Срби од Турака отели барјак.У боју надјачала је српска и руска војска турску с топовима, и Руси све су натурским топовима кола под ни поломили, и тако су турци по ови битки пет данаседели и оданде у Крушевац утекли преко Мораве.По ови битки није могао доказати шта је даље сљедовало.



10. Казивање Стоилка Миленковића, из Јагодинеокруга Јагодинског

По казивање о битки турске, српске и руске војске Стоилка Миленковића,житеља Јагодинског, Среза темнићског, Окружја јагодинског.Почели су се бити 1809. године 29. августа.Турска војска 60 хиљада, Србска 20 хиљада и Руска 3 хиљаде било је.Предводитељ турске војске Рушит Паша био.Предводитељ српске Карађорђе, Младен и Ајдук Вељко.Турска војска 60.000 намештена била у Маскаре, српска 20.000 и турска 3.000 уВарварину. У турској војски били су 2 топа, а у српску и руску 6 топа.Та два дана кад су се почели бити у вторник и у суботу, и у та два дана пало је одТурака 50, а од Срба 7, а за Руси није мога доказати.Од робљења није ништа било но неки Хутула од Турчина отео је барјак.У суботу у боју Турке су Срби и Руси у шанац с битком натерали. После тога вратесе и опет у Маскаре, и туна преседе у недељу и у понедеоник разиђу се.По овој битки даље ништа није могао доказати, шта је воспосљедовало.

Summary

THE REBELS SAY

Speaking about his participation in the events in the uprising 27 participants amountedto events related to warfare with the Turks in Serbia.For the most part they talk about several famous battles. This is quite understandable when onebears in mind that after so many years, many events are remembered best.All of these statements, whether collected from some of the people, whether from some militaryleaders, are characterized by naivete and their authors, all of them in his speeches, of course slaverevolt and rebel commanders as their leaders. They were eye-witnesses or participants and as or-dinary soldiers or officers.

They were after 25 years alone remembered what happened, or are to be encouraged andthose who wrote down these memories - county mayor. Their sayings had no basis in historicalknowledge that have already been recorded somewhere. Saying about the uprising and battles init, they spoke only of what they are really remember. Some of them had a lot of years, for example.Jovan Radosavljevic from Jagoštice, a small village in the district of Uzice, 94 years old or MileRadojković from a large village Ratković in the district Jagodina, 80 old.


272 Љу бодраг Поповић

Радован РадовановићКриминалистичко полицијска академија Београд

ПОЛИЦИЈСКА СЛУЖБАУ ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ

Апстракт: У раду се обрађује развој безбедносних и обавештајних службиустаничке Србије током Првог српског устанка. Нарочита пажња је посвећена доказивањучињеница које потврђују да је настанак тих служби потпуно аутентичан без ангажовањааустријске и руске обавештајне службе.

Кључне речи: Први српски устанак, обавештајне службе, безбедоносне службе

Корени јавне безбедности у обновљеној Србији јављају се током Револуције1804-1813. године. На једнoj од првих устаничких скупштина, одржаној око 21.марта/2. априла 1804, полицијска власт у нахијама поверена је војводама, односно“обор” (“обр”, “обер”) кнезовима, док су у кнежинама главни полицијски органибили локални кнезови. Репресивни инструмент оборкнезова представљали сумомци у њиховој личној служби, тзв. голаћи или бећари. На Скупштини уОстружници, која је трајала од 24. априла/6. маја до 3/15. маја, донета је и одлукада се по нахијама оснују први судови (касније названи ‘’магистрати’‘). По повраткуиз Остружнице, Прота Матеја Ненадовић (1777-1854) упознао је Јакова Ненадовића(1765-1836) са закључцима Скупштине. На основу ових одлука, Ненадовићи су3/15. маја 1804. сазвали скуп народних представника свих села Ваљевске нахије уРељином пољу (код с. Кршина Глава, северно од Бранковине). Народном вољомизабрана су двојица судија и један писар, којима су придодата два пандура, а зањихово стално седиште одређено је брдо Кличевац изнад Ваљева. Тако је основанпрви магистрат (суд) не само у Ваљевској нахији, него и у читавој побуњенојСрбији.1 Поред момака у личној служби обласних старешина, пандури придодатислужбеницима ‘’магистрата’‘, представљали су прве органе јавног реда и мира.

Даља организација државног апарата настављена је на скупштини у Борку3/15 августа 1805. године. Тада је установљен један од првих централних оганавласти, те врховни судски орган, Синод (прво лоциран у Вољавчи, па у Боговађи,потом, од новембра 1805. у Смедереву те, коначно, од децембра 1807, у Београду),који је, између осталог, био задужен и за јавни рeд и мир (полицијске послове). Заово заседање Теодор Филиповић alias Божа Грујовић (1778-1807) израдио је нацртУстроениа Совјета (Синода), у којем је била предвиђена и функција “попечитеља(министра) мира, реда и трудељубиа (привреде), задуженог за внутрени мир у


1 Д. Ђ. Алимпић, Историјски развитак полицијских власти у Србији (1793-1869),Београд 1905, 27-28; М. Петровић, Финансије и установе обновљене Србије до 1842,књ. I, Београд, 1901, 67; Прота Матеја Ненадовић, Мемоари, Београд, 1951, 94; Р.Перовић, Први српски устанак – акта и писма на српском језику, књ.I, година 1804-1808, Београд, 1977, 77-78. Пандур-Wächter der öffentlichen Sicherheit, vitor publicus –чувар јавне сигурности.

вилајету и за добар ред”. Нажалост, Грујовићеве идеје, које су биле испред свогвремена и непримерене реалној ситуацији на терену, нису озбиљније разматране.2

Нова иницијатива потекла је од руског заступника КонстантинаКонстантиновича Родофиникина (1760-1838), који је у Београд стигао 2/18. августа1807. Родофиникин је Карађорђу Петровићу (1752-1817) и Синоду понудио нацртза “Основание правитељства сербскаго” у којем је, под тачком 5, била предвиђена“коњохрањајшча стража... дужна свагда при Сенату бити”. Ово је требало дабуде ембрион неке врсте жандармерије.3 Нацрт је по “надворном саветнику” ПетруПизанију послат руском цару на сагласност. Документ је у Петроград стигао 4/16.децембра 1807. али га Александар I (1777-1825) никада није ратификовао. Директнупоследицу Родофиникиновог (‘’господина генерала’‘) утицаја, међутим,представља Распис Правитељствујушчег совјета од 14/26. октобра 1807, о оснивањусудова (Магистрата) ‘’по целоме вилајету, по свакој вароши и свакоме селу, где сеи најмање обштество налази у Сербији’‘.4 Данас је тешко установити у ком степенује ова наредба спроведена у дело. Претпоставља се да су Магистрати установљениу варошима – седиштима нахија, те да су били другостепени органи у односу премасеоским судовима, а првостепени за подручје саме вароши. Магистрата је било и упојединим кнежинама, односно, након 1811, функционисало их је између 19 и 26.5

Детаљнија шема управе усвојена је на заседању Синода у Београду, 8/20.децембра 1807. године. Сенат (нови назив за Синод), који су чинили представницинахија и 2 писара, био је првостепени орган са судском и извршном влашћу, док судругостепену инстанцу представљали магистрати.6 Сенат је био лоциран у зградиван градских зидина, близу Кизлар агине џамије (отприлике на углу Вишњићеве иЈуговићеве улице, лево од тулбета Шеих Мустафе, подигнутог 1781. године)7 афизичко обезбеђење објекта представљао је “један каваз 8, који је пред вратимасвагда... стајао... с пиштољима и с ножем (јатаганом) за појасом”, најављујући иразоружавајући странке.9 У унутрашњости земље јавни ред и мир и даље суодржавали пандури, које су ангажовали кнезови и магистрати. Сем тога, Београд,

274 Радован Радовановић


2 Д. Јанковић, Правитељствујушчи Совјет, Историјски гласник, 1-2, Београд, 1954. Д.Ђ Алимпић, н.д, 27-28, напомена 1. Грујовић је вероватно имао у виду и Манифеструског цара Александра I од 8. септембра 1802, на основу којег је основаноМинистарство унутрашњих дела. Група аутора, Полиция и Милиция России: страницыистории, Москва, 1995.3 Родофиникин је вероватно на уму имао руску војно-полицијску трупу јачине 25коњаника (25 конных солдат), уведену током реформи које је спровео цар Павле I (1754-1801), исто, 15. 4 Р. Перовић, Први српски устанак – акта и писма на српском језику, књ.I, година 1804-1808, Београд, 1977, 302 –303.5 Б. Милосављевић, Полицијске установе у време Првог срспког устанка, Београд, 2004, 95.6 Исто, 284, 302. Синод је новембра 1805. из Боговађе пресељен у Смедерево. УБеограду се трајно сместио тек 20. новембра/2. децембра 1807, иако су овде заседањаодржавана још од самог ослобођења града. Београдска варош освојена је 30.новембра/12. децембра 1806. Горњи град се предао 14/26. децембра а српска посада јеу њега ушла 27. децембра 1806/8. јануара 1807. године.7 Објекат је први приказао руски инжењеријски мајор Гранберг на свом плану из 1808.године. Д.Перовић, Једно сведочанство о устаничким пограничнимм утврђењима у1808. години, Зборник Историјског музеја Србије, 6, Београд 1969, 26.8 Каваз (тур.kavas) – лични момак, почасни стражар виших чиновника, уопште: стражар,полицајац.

Ваљево, Смедерево, Пожаревац, Ужице и Шабац издвојени су у посебне управнецелине. По свему судећи, на заседању Синода 14/26. октобра 1807, паралелно саодлукама о оснивању Магистрата, разматрано је и питање организације полицијскевласти. У oвим градовима приступило се образовању посебне полицијске службе,подређене магистратима. Сенат је 18/30. децембра 1807. године усвојио шемуорганизације “редовне и сталне полиције” у Београду.10 “Полицајну власт” требалоје да чини “полицајмајстор”)11, неопходан број “ликтора”)12, писари и пандури.13

Овако устројена полиција заживела је већ првих дана 1808. године. Функцију“полицајмајстора” (“магиструалног вицеполицаја”, “interim Pollizey-Director”односно “Polizei (Policey)-(Ober)-Aufseher”14 обављао је руски коњички поручникИлија Новокрешченов (Илъя Феодорович Угричич Требинъский alias БейНовокрещенный). Како је град био подељен на три кварта, за “полицај квартал-мајсторе” (“Polizey-Commissairеn”)15 постављени су Јефта Крстић (кога 16. августа1809, смењује Тодор Поповић), Петар Томић (на овом положају такође до 16.августа 1809) и кнез Јовица Петровић.16

На заседању Синода, одржаном од 22. до 29. новембра (4. до 11. децембра)1808, усвојен је предлог Стевана Живковића о новој војној организацији земље. Утом духу на Народној скупштини, одржаној у Београду већ 14/26. децембра, усвојенје тзв. ‘’Устав‘’, којим је власт нахијских команданата сужена и стављена подконтролу Карађорђа и Совјета.17 Након ових одлука, паралелно са већ започетимформирањем једнообразно униформисане и наоружане тактичке јединицерегуларне војске, експериментисало се и са униформисањем органа јавнебезбедности. Контумацки портир Антон Буркхард Чук (Anton Burghard Csuk),помиње 70 “новоконскрибованих” (унајмљених) и униформисаних бећара. Два данакасније тумач Агамал лично је видео двојицу ових регрута у униформи која серазликовала од униформе регуларне пешадије; носили су црни чаков (клобук) сацрвеном “помпон”-ружицом, тамнозелени спенцер са црвеном крагном ииспускама, широке, тамноплаве панталоне руског типа са црвеним испускама ицокуле мађарске линијске пешадије. Осим тога, одузето им је традиционално,национално оружје занатске израде (“кубуре” и јатагани) и замењено аустријскимпешадијским “комисијским” пушкама 18,3 mm М.1754 и кратким руским сабљама

ПОЛИЦИЈСКА СЛУЖБА У ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ 275


9 Вук Стефановић Караџић, Први и други српски устанак, Београд , 1947, 139.10 Miniteur, No. 76, Paris, 16. mars 1808. (извештај земунског дописника Карла Белошевића).11 Управник или директор полиције.12 Ликтори-lictores-пратиоци и извршиоци државних чиновника судске власти.13 Д. Ђ. Алимпић, н.д, 30-31; Богољуб Милосављевић, Преглед историјског развоја полицијена подручју С.Р.Југославије, Безбедност, бр.3, год.XXXVI, Београд, 1994, 305.14 “Судског вице-полицајца”, “привременог директора полиције”, односно “врховногполицијског надзорника”, како се све назива ова функција у аустријским документима.15 “Полицијски управници квартова” и “полицијски комесари”.16 М. Петровић, н.д, 89; А.Ивић, Списи бечких архива о Првом српском устанку (даље СБА),књ.V – година 1808, Српска Краљевска Академија, Зборник за историју, језик и књижвностсрпског народа, Друго одељење, књ.XIV, Суботица, 1939, 73, 93, 113-114, 387, 414-415; А.Ивић, СБА, књ. VI, година 1809, Београд, 1965, 48-49, 73; Р. Перовић, н.д, 287, 289-290;Вероватно грешком, Алимпић уместо Јовице наводи Милосава Петровића као“магиструалног вице-полицаја“; Д. Ђ. Алимпић, н.д, 36. 17 М. Петровић, н.д, 83, 86; Лазар Арсеноијевић-Баталака, Историја српског народа, Београд,1898, 365-366; А. Ивић, СБА, књ.VI, исто. Изгледа да је формиран само један пешадијскирегуларни пук који је по бројном стању одговарао јачини батаљона.

(“тесацима”) М.1807. Пуковник Фердинанд Перш (Ferdinand Perss, 1746-1821) је5/17. фебруара појаснио да су тамнозелену униформу носили само градски(државни) пандури (“Stadts-Panduren”), којих је у то време (бар у Београду) билосамо четири.18 Градски пандури су финансирани делимично од стране обор-кнезоваа делимично из касе магистрата. Ово се види из члана 8 “Уреждениа Совјетанародна за суд варошки Ваљевске и тоја нахији” од 1/13. јануара 1809, по коме је“... Суду ваљевском опредјељено 9. пандура за већу силу и снагу судску, од коих 6. дасе постара Господ. Јаков Ненандовић... (а) ... проче 3. момка варош Ваљевска даиздржава ”.19

Реформе које су уследиле од краја 1807. до почетка 1809. године значиле супозитиван помак. При том, сама организација полиције представљала је мешавинуруских и аустријских искустава, поједностављених и прилагођених домаћимусловима. Према Упутству за оснивање губернијскиох управа (Учреждение дляуправления губернии), Катарина II (Екатерина II Великая, 1729-1796) је 1775. уунутрашњости Русије, као извршну власт суда ниже месне самоуправе (нижногоземского суда), установила сеоску полицију (селскую полицию). Очити пандан овогсистема представљали су магистрати са пандурима. За разлику од унутрашњеуправе, приликом стварања полицијске организације у градовима занемарен јестари Указ Петра I (Петръ I Великій 1672-1725) о Главной полицмейстерскойканцелярии, а направљена је компилација Устава полицейског из 1782. и елеменатапреузетих након реформи цара Павла I (Павелъ I, 1754-1801). Тада је у рускомглавном граду на чело полиције постављен оберполицмейстер са дваполицмейстера. У осталим градовима установљени су полицмейстеры са по дваподређена службеника (ликтора). У свим градовима извршена је административно-полицијска подела, са квартом као најнижом јединицом. На челу квартова налазилису се квартальные коммисари (у престоници), односно квартальныенадзиратели (у другим градовима). Коначно, сваки део вароши имао је по 25коњичких и 25 пешачких извршних службеника.20.

И организација, односно међусобни односи управне и војне власти, такођесу се заснивали на руским искуствима. Питање ангажовања, надлежности идистинктивне разлике између пандура и гарнизонских бећара, односно принципсубординације и надлежност београдске полиције, био је сличан систему у Ст.Петербургу, где је оберполицмейстер, односно полицмейстер, био потчињенвојном команданту.

Обор-кнез (војни командант) београдске нахије био је Сима Марковић(1757-1817), а совјетник – Павле Поповић. Сими Марковићу су као командантиколубарске, посавске и туријске кнежине били подређени Марко Катић (+1810),Танасије Чарапић (+1810) и Милоје Петровић-Трнавац (1770-1810).21 Како јеБеоград чинио засебну управну целину, титулу војног команданта града носио јепредседник Совјета, Младен Миловановић (+1822), док је гарнизоном (практично,



18 А. Ивић, СБА, књ.VI, година 1809, 48-49, 52-53, 68, 75. Термин “Stadts-Panduren” или јегрешка у оригиналном тексту или је наступила током преписа документа. Наиме, то сумогли бити и градски (Stadts-) и државни (Staats-) пандури.19 М. Петровић, н.д, 94-97.20 Полиция и Милиция..., 4-21.21 Функције председника београдског Магистрата и градоначелника су све време билеобједињене, прво у личности Петра Ичка, па Ладислава Радича-Петровића.

само тврђавом) непосредно командовао (иако кнежински командант?) МилојеПетровић Љубичић–Трнавац. Практично, директор београдске полиције, ИлијаНовокрешчени, у првој инстанци био је подређен Младену Миловановићу. Упракси, све до краја 1807, односно, до оснивања градског магистрата и полицијскеДирекције, Младен Миловановић и Милоје оповић имали су неограничену властнад градском територијом.

Градски гарнизон углавном су сачињавали бећари - плаћеници финансиранииз касе Сената. Сем функције војне посаде, они су представљали и стражузадужену за јавни ред и мир и чување “оно мало добра, које (се) у... граду затеклокада је ослобођен”. Баталака тврди да је одмах по Родофиникиновом доласку уБеоград било “одређено... пет оружаних момака бећара на његово расположење”(нека врста личног обезбеђења).22 Аутор, међутим, не прецизира да ли су овиполицајци, односно државни пандури, изузети из градске посаде (већ плаћане изкасе Сената) или су посебно ангажовани. У сваком случају, крајем априла 1808,чланови Сената су Родофиникину поставили питање да ли је неопходно да јошувек држе “државне пандуре” (“Stats-Panduren”), пошто не располажу (додатним?)фондом из кога би плаћали “полицијску стражу” (“Policey-Wache”).23 Без обзира настав Сената, и ова стража, састављена од бећара, чинила је саставни део градскеполиције или, како се то у Русији звало, војно-полицијске трупе.

Организацију јавне безбедности међу првима су забележили и доста тачнопренели аустријски конфиденти.Овоме се не треба чудити јер, сем изврсноорганизоване царске обавештајне службе, и униформа градских пандурапредстављала је један од ретких сегмената аустријског утицаја на полицију. Наиме,месне градске страже по аустријским градовима (временом развијене у полицијскестраже) такође су носиле тамно-зелене спенцере, црне чакове, пешадијске пушке икратке сабље.24 Овом утицају са севера не треба се чудити јер је велики број Срба“пречана” ступио у службу нове државе. Коначно, и први квартаљници (ЈефтаКрстић и Петар Томић) били су аустријски држављани.25 Међутим, Неселективнопраћење савремених трендова, међутим, имало је и негативних последица. Собзиром на врсту службе и могуће тактичке ситуације, градски полицајци били сунеадекватно наоружани; спредњача М1754 је због своје дужине од 1510 mm у уским“сокацима” српских вароши практично била неупотребљива.

Карађорђе је током 1810. био свестан завере војвода који су подржавали ЛукуЛазаревића. Да би предухитрио планове противника, учврстио личну власт ипокушао да придобије опозиционе прваке (доделом високих звања и премештањему Београд, чиме би их одвојио од присталица из редове војске и народа), одлучиосе да спроведе темељну организацију државне управе. Позив за нову Скупштинуупућен је свим релевантним личностима 19/31. децембра 1810. године. На ужем,неформалном скупу у Београду 2/14.јануара 1811, који је представљао припремуза Скупштину, изнет је већ раније припремљен предлог нових реформи државнеуправе. Према писму које је Карађорђе 11/23. јануара 1811. упутио грофу Каменском



22 Лазар Арсенијевић-Баталака, Историја српског устанка, део први, Београд, 1898, 231-232,309, 610. 23 А. Ивић, СБА, V - год. 1808, 540. У тексту је поново употребљен неправилан термин “Stats-“ (Staats?).24 S. Vrišer, Uniforme meščanskega korpusa in deželne brambe v Mariboru, Kronika-časopis zaslovensko krajevno zgodovino, br. 23, Maribor, 1975, 167-168.

(Каменский Н. М, 1776–1811), команданту руске Дунавске (Молдавске) армије,може се закључити да је сама Скупштина трајала од 6/18. до 12/24. јануара 1811.године.25 Почетку рада Скупштине нису присуствовали Петар Добрњац, МиленкоСтојковић и Јаков Ненадовић. Од тројице опозиционара, најпрагматичнијим сепоказао Јаков; не изјашњавајући се отворено против Карађорђевих реформи, он јејавио да се, наводно због болести, задржао у Палежу, где је, у суштини, чекао развојситуације. Да би о свему био правовремено информисан, а и да би себи пружионеку врсту одступнице, он је у Београд ипак упутио свог сина Јефрема. 27

Рад Скупшине започео је 8/20. јануара, када је вожд одржао једну одзначајних беседа: ‘’Предлагајући вам ове речи (план о реорганизацији, донет јошкрајем 1810. и први пут презентован у Београду 2/14.јануара) које ништ другокромје благополучија народња за собом носе, иштем од вас одговор закључителни,по којем могу ја внутреност земље и устројство убудушће заводити‘’.28

Практично, вожд је од старешина тренутно присутних на Скупштини формалнозатражио право да потпуно преузме у своје руке реорганизацију унутрашње управе.Резултат овог захтева требало је да буде нека врста новог Устава, по којем биКарађорђе био проглашен за врховног поглавара Србије и главнокомандујућег надвојском, што би значило снажну централизацију власти. Истовремено, Синод биформално био преформиран у Правитељствујушчи Совјет Србски, који би, усуштини, чинили само попечители новоустројених попечителстава(министарстава) са шест ресора, између којих и унутрашњих дела.29 За “попечителавнутрени дела” (советника дъл внутрених дел) односно министра унутрашњихпослова, постављен је Јаков Ненадовић (Ьков Стеф. Ненадовичь, 1765-1836).30

Увидевши да су планови опозиционе групе пропали, а задовољан новим



25 Јефта Ристић (Jephtimius Ristics, Јефта Крстић, Јефто Кристић, Jefta Kristich, како се свеназива у документима), рођен је у Трсту 1781. године и био је пасторак Стефана Филиповићаиз Руме. У Новом Саду је завршио Lateinische (Latenischen) Grammmatical-Schulle иколачарски (“лицидерски”) занат. Говорио је српски, немачки, мађарски, италијански илатински језик. У Београд је дошао из Трста, 17/29. јула 1807, са намером да се бавивоскарским занатом. Петар Томић (Petar Tomics алиас Димитрије Стратимиров), родом изВршца, једно време је био судски већник у Новом Саду. У Београд је прешао 2/14. августа1807.26 Група аутора, Первое сербское восстание 1804-1813 гг. И Россия, књ. 2, 1808-1813, Москва1983, 207.27 М. Петровић, Финансије и установе обновљене Србије до 1842, књ. I, Београд, 1901, 100,112. Према В. Стојанчевићу, скупштина старешина трајала је од 3/15. до 11/23. јануара 1811..године (В. Стојанчевић, Уреждение суда за Шабац и шабачку нахију од 12. јануара 1811.године, Зборник Историјског музеја Србије, бр. 11-12, Београд, 1975, 62). Влаимир Ћоровићнаводи да је ‘’на скупштини 11/23. јануара 1811. би примљено то ново уређење (државе)‘’.В. Ћоровић, Историја Срба, 3. део, БИГЗ, Београд, 1989, 53. Према руским изворима,Скупштина је трајала од 6/18. до 12/24. јануара 1811. Група аутора, Первое сербскоевосстание 1804-1813гг. и Россия, књ. 2, 1808-1813, Москва, 1983, 207-208. Вук Стеф.Караџић, Први и Други српски устанак, Београд, 1947, 187. Како је немогуће утврдититачан датум официјелног оснивања првог српског Попечитељства внутрени дел,компромисно је усвојено да је то дан Вождове беседе, 20. јануар 1811. На основу чл.7 Законао унутрашњим пословима (Сл. гласник РС, бр. 44/91, 79/91, 54/69, 25/2000 и 8/2001),министар унутрашњих послова Душан Михајловић је 30. маја 2001. донео Упутство о данубезбедности (01 бр. 2501/2001), по којем укида 13. мај као Дан безбедности, а 20. јануар(Сабор Св. Јована Крститеља) проглашава Даном Министарства унутрашњих послова иРесора државне безбедности.

положајем, али и сазнавши да ће 29. јануара/10. фебруара 1811. у Београд стићиједан фисилирски и један гренадирски батаљон (500 војника) 16. Нејшлотскогмускетирког пука пуковника Александра Феодоровича Бале, прагматични Јаков јена саоницама (била је велика зима и сметови) одмах похитао у Београд. Томе јепогодовала и пауза у раду Скупштине, која у недељу 9/21. јануара није заседала.Тако је стигао да на Решитељное закључение у собрание вождей народа сербскогов 1811. года в 10/22. јануара потверждено, стави свој печат и потпише се као ЈаковНенадовић, попечитель внутрених дел, тајни член Совјета.31 Сви новоизабраничланови Совјета (попечитељи), команданти, кнезови и кметови (укључујући иЈакова), 12/24. јануара су се пред београдским архимандритом Хаџи-МелентијемСтефановићем заклели над Светим Писмом, крстом и две упаљене свеће, на верностКарађорђу и Совјету, чиме је, и de jure, заживела нова организација земље. Већсутрадан, 13/25. јануара, Карађорђе је издао тзв. уведомљеније - правилник о радуновоустројеног Совјета.32 Верховни Народа Сербског вожд Карађорђије Петровићје 18/30. јануара новопостављеном попечитељу унуташњих дела, Јакову Ненаовићу,упутио одговајућу диплому, у којој, између осталог, стоји: ‘’...В знак нашепризнателности а вашег отличија и награжденија обче – согласно избирамо, иименујемо и постављамо вас членом Совјета а попечитељем внутренихдјела...18. Јануариа 1811 у Београду, Вами благонаклони Верховни Народа Сербскогвожд Георгије Петровић‘’.33 Истовремено, Јакову је одређена и годишња плата од6000 гроша (500 дуката), односно 15000 пјастера.34 Јаков се 7/19. фебруара сапородицом преселио у Београд и званично преузео нову дужност.35

У духу новог државног уређења, 8/20. марта 1811, донето је и “Начертаниеустроиства полицајне власти у Београду и прочим местима Отечества”. По свемусудећи оно је статус полиције прилагодило едикту руског цара Павла из 1800, премакојем је полиција постала део цивилне власти (част гражданская), аоберполицмейстер, односно полицмейстер, издвојен из надлежности војнекоманде. Тако је већ првим чланом српског “Начертанија” било предвиђено да се“от правленија града (тврдиње, тврђаве) одузме... полицајна власт конечно, будућида је војни позив једног а полицајна дужност другог рода”. Начелника полицијеили полицајмајстора требало је да именује Попечитељство, а њему би били



28 В. Б. Савић, Карађорђе – документи 1, Горњи Милановац, 1988, 854; Група аутора, Первоесербское восстание 1804-1813 гг. и Россия, књ. 2, 1808-1813, Москва 1983, 214, КарађорђеКаменском 8/20. фебруара 1811.29 Александар I је Манифестом од 8. септембра 1802. први пут у руској историји образоваоосам министарстава, између којих и Министарство унутрашњих дела. Први руски министарунутрашњих послова био је гроф Виктор Павлович Кочубей. Организациона шема, донетана скупштинском заседању јануара 1811, није много одступала од руског узора.Интересантно је да Срби нису пратили све руске потезе, поготово уколико су они билипогрешни. Тако је цар Александар јула 1810. у оквиру МИД-a, основао засебноМинистерство полициии. Прагматични устанички дух није прихатио ово усложњавањефункција. И Руси су убрзо схватили да се ради о погрешном потезу, па је Министарствополиције укинуто 1819. Полиция и Милиция..., 18, 21-22.30 М. Петровић, н.д, 101.31 В. Б. Савић, н.д, 857-858.32 Исто, 905. 33 М. Петровић, н.д, 112.34 Вук Стеф. Караџић, н.д, 195; А. .Ивић, СБА, књ.IX, година 1811, САНУ, Београд, 1971, 108.35 А. Ивић, СБА , књ.IX, год. 1811, Београд, 1971, 43.

подређени ликтори (помоћници, за унутарњу, спољашњу и поверљиву службу),писари, дјеловодитељ (који би у исто време вршио и функцију казначеја, односноблагајника) и пандури (који би чинили) принудну силу полицајне власти.36

Према новој шеми управе, председник Великог суда био је Илија Марковић;чланове (приседнике) представљали су Велислав Станојловић алиас Мишћевић,Павле Поповић, Јанко Ђурђевић и Стојан Раичић, док су дужност писара обављалиГавра Николајевић-Вујановић и Симо Милутиновић. Иван Савић - Југовић јепостављен за градоначелника Београда и председника градског магистрата, а ПајоСретановић представљао је члана (приседника) београдског магистрата. Заподначелника Београда именован је Радич Петрович, а градски писар је био ВасаМатијашевић. Војно заповедништво Београд (војну команду београдске нахије)чинили су Младен Миловановић, Сима Марковић, Никола Катић и АксентијеМиладиновић, док је за команданта саме тврђаве постављен Ђорђе Миловановић.37

Сличну, само упрошћену шему управе, барон Хилер (Hiller) доставио je 18.фебруара/2. марта и кнезу Метерниху (Meternich). Прво одељење Управе или Тајникабинет (geheime Kabinet, у суштини Правитељствујушчи Совјет Србски) чинилису Младен Миловановић, Јаков Ненадовић, Доситеј Обрадовић, кнез Сима Ма-рковић, Милко Радоњић, Михаило Грујевић и Стефан Филиповић; Другом одељењу,односно Великом суду, припадали су врховни судија Илија Марковић, ПавлеПоповић, Јанко Ђурђевић (Janco Georgijevich) и Велислав Станојловић (Welisha).38

Попечитељи су, у принципу, све важније одлуке доносили консенсузом, уСовјету, нису се мешали у одлуке Великог суда, али је зато сваки у свом ресорусамостално управљао пословима и потписивао акта која су се односила на одређениделокруг рада. При томе, право крајњег одлучивања имао је само вожд. Примераради, у Дипломама подељеним кнезовима одређених кнежина било је наглашено даму ‘’у дјелу внутрним... кнежине, што год бива а треба да јавите у Правител.Совјету Г. Попечитељу Јакову Ненадовичу, внутрених дјел, од коего од таковипримаћете настављеније’‘. С друге стране, Карађорђе је 28. септембра/10.новембра 1812. писао ‘’Г:Јакову Ненадовићу (да) За убилца којије момка убио штојерепу Копао Кадсу прошће носили За шарампов да пише у Совјет пак Како изСовјета пресужденије јаћу потврдити’‘.39

Јаков Ненадовић је, водећи бригу о Ваљевској нахији, стекао богата искустваиз ресора унутрашњих послова. Први задатак му је био да, сходно новом уређењудржаве, судску власт изузме из надлежности војних старешина. У том духу требасхватити и његово наређење по коме ‘’...буљукбаше и сви остали у звању каквом, даим се заповеди да од сада у селима да кривим људима да неимају судити, већ датакве шаљу у суд’‘.40

У надлежност министра унутрашњих послова спадало је поштовањезаконитости рада државних органа, сузбијање хајдучије, контрола путева и прелазаи јавни ред и мир. Међутим, задужења и послови којима се бавио Јаков Ненадовић



36 ‘’Полицијски глсник‘’, VII, Београд, 1911, 9, 65 – 66; Ж. Алексић, Криминалистика у Србији1793-1914, Београд, 1997, 78-81; Полиция и Милиция..., 4-21.37 Роберт Пауловић, Судбина српских избеглица после Првог српског устанка према актимаСлавонско-сремске Генералне команде у Петроварадину, 138.38 Алекса Ивић, СБА, књ. IX, година 1911, Београд, 1971, 140.39 М. Петровић, н.д, 108-109; Деловодни протокол, 966, .71.40 В. Б. Савић, Прота Матеја Ненадовић – акти и писма, Горњи Милановац, 1984, 131.

превазилазили су оквире попечитељства унутрашњих послова. У његовунадлежност спадао је увоз, обезбеђење средстава за магистрате, војни испољнополитчки односи (примера ради, преговори са аустријским и рускимвластима око разних питања и разговори са потпуковником А. Пољевим, који је уСрбију дошао у вези амбициозних планова око ‘’Јадранске експедиције’‘).41 Јаковје успоставио и коректне односе са пуковником Балом, што му је помогло да насвом положају представља неку врсту представника средње струје и посредникаизмеђу Карађорђа и Миленкових присталица.42 Мора се признати да његова улога,с обзиром на стално присуство руског гарнизона, неповерење Срба стечено наконнегативних искустава са командантом Српског козачког пука, Петром НиколиномНикићем (кога је Јаков једно време подржавао), притисак аустријских конфиденатаи стална трвења међу старешинама, није била ни мало захвална. У таквимусловима, на његовим плећима били су не само послови из домена јавне, него идржавне безбедности.43

На јануарској скупштини 1811. поново је реорганизована и извршна службапри магистратима. У члану 10. “Уреждениа От верховног Вожда и СовјетаНародња (суда за Шабац и истоимену нахију)” од 12/24. јануара 1811, “...СвакомСуду опредељени (су) Пандури за већу снагу и силу судејску..”. Ови пандури су били“без ајлука (наднице), сем ране (хране) из Беглука (у буквалном смислу – нахије)”,а њихове куће су биле ослобођене кулука и десетка.44 Значи, градским пандуримасу укинуте новчане принадлежности, а враћено им је и народно одело са архаичним,али далеко практичнијим традиционалним оружјем (пиштољи и јатагани).

Попечитељство је са радом престало 10/22. септембра 1813, односно, сапоновним падом Србије у турске руке.

Summary

POLICE DEPARTMENT IN FIRST SERBIAN UPRISING

The development of modern security and in certain forms even intelligence activities in theterritory of Serbia dates from the beginning of the XIX century, namely immediately prior to andduring the First Serbian Uprising.

In 1804, at the very beginning of the Uprising, intelligence work was primarily focused onthe military-political field. The first examples of double-play, i.e. recruitment of Turkish agents andmisinformation with the aim of deluding Turkish population originate from this period. Great im-portance was given to internal security of the Uprising, and treason, defeatism and espionage wereconsidered as extremely grave criminal acts and were severely punished.



41 Јаков Ненадовић је сахрањен у Брановини, крај цркве, у истој гробници са АлексомНенадовићем. Његово име није било уписано на надгробној плочи. Крај гробнице јеподигнута камена пирамида, такође без натписа, за коју се претпоставља да је посвећенапрвом српском министру унутрашњих послова. Гробница првог српског Министраунутрашњих послова достојно је обележено тек 2001.године. На податку, као и коришћењудипломског рада Војвода Јаков Ненадовић – скице за биографију, који је као књигапромовисан 13. јуна 2001, захваљујем господину Владимиру Кривошејеву, директоруНародног музеја у Ваљеву. 42 Алекса Ивић, н.д, 109. 43 Б. Богдановић, Српски козачки пук 1810-1812. године, Историјски часопис Историјскогинсистута САНУ, књ.XLIV, Београд, 1998, 155-165.44 В. Стојанчевић, н.д, 62-64.

The first official document from the era of Karadjordje, important for the development ofintelligence-security activities, is the “Nacertanije” of March 1810. In the Article, I of this documentfor the first time police and military work are separated and the position of the “Head of Police”is established responsible to the Ministry and superior to so-called “liktors” - assistants for the in-terior, foreign and secret services.

At its session in January 1811, the Parliament reached a decision to establish six Ministries,including the Ministry of Interior (“Popeciteljstvo vnutreni dela”).



Marko KljajićŽupnik Sv. Kapistranskog, Novi Beograd

ĐURO QUESAR DE PERSANOVA –ZEMUNSKI ŽUPNIK U VRIJEMEPRVOG

SRPSKOG USTANKA

Apstrakt: U radu je data povijest života katoličkog pučanstva u Zemunu u vremePrvog srpskog ustanka. Data je ukratko i biografija župnika de Persanove koji je opsluživaožupu u Zemunu u to vreme.

Ključne rječi: Zemun, zemunska župa, kapucini, Đura Quesar de Persanova

Duhovnu pastvu nad doseljenim katoličkim pučanstvom u Zemunu preuzelisu kapucini. Njihova misija započela je u srpnju 1721. godine.1 Vrijeme njihovogdjelovanja bilo je tempus missionis (doba misije), a ne redovite pastve. Prvo krštenjezabilježeno je 28. srpnja 1721. godine. Toga dana je rođen i kršten Kristofor Eder, sinMatije Edera krčmara, a kum na krštenju bio mu je Ivan Kristofor Smidth, pivar. Prvovjenčanje zabilježeno je tek u studenom 1727. godine. Kapucini su zadržali misiju uZemunu sve do uvođenja redovite pastve 1744., kada su pastvu predali prvomzemunskom župniku Đuri Adamu Büttneru. No, njihovo vršenje duhovne pastve,koje je trajalo od 1721. do 1744., imalo je prekid. Naime, 1727. godine, kapucinimaje iz nepoznatih razloga bila oduzeta pastva te je predana franjevcimakonventualcima. Matice do studenoga 1727. vodili su kapucini, a u studenome su ihpočeli voditi redovnici konventualci, p. Anacletus Schefftschik i p. Johannes MathiasMasser, ordinis conventualis. U maticama krštenih, vjenčanih i umrlih za mjesecrujan 1728. godine, nalazi se ova bilješka: Hoc anno diei 8. septembris, in festoNativitatis B. Virginis Mariae ex gratia promovente Domino per illustri domino, deKollhund pleni potentiario honorum Zemlinensium altafatae excellentiae nobiscapucinis iterum cappella haec cum honore restituta est, i od te godine kapucini suopet nastavili voditi matice župe.2

Kada su kapucini 1721. godine preuzeli zemunsku misionarsku pastvu, vojnaoblast im je doznačila mjesto boravka, na kojem i danas stoji župna kuća sa župnomcrkvom, stara škola i ostale zgrade. Pri njihovom dolasku to mjesto je bilo pusto, uruševinama s devastiranim zgradama, osim zapuštene osmanske mošeje. Uznapuštenu mošeju, koja je otprilike stajala na mjestu na kojem danas stoji župnacrkva, kapucini su, uz pripomoć vojne vlasti, sagradili kuću u koju su se potomnastanili.3 U to vrijeme srijemski biskup bio je Franjo Vernić (1716. - 1729.), koji jenakon oslobođenja jugoistočnog Srijema od Osmanlija namjeravao podići svojurezidenciju u Zemunu. Nakon 1723., kad mu je iz desetine Srijema (poreza)


1 Josip Bösendorfer navodi da su kapucini u Zemun došli 1738., no po istraživanjima dr.AlojzijaVincetića oni su zapravo došli za vrijeme grofa Schönborna nakon Požarevačkog mira1718. kada su preuzeli pastvu i u nekim mjestima u Srbiji. Kronika župe Zemun, 1925. g, 5.2 Kronika župe Zemun, 1925. godina, 6. – 7.3 Kronika župe Zemun, 1925. godina, 9.

doznačena svota od 1 200 forinti godišnjeg prihoda na istom mjestu gdje su senastanili kapucini počeo je graditi biskupski dvor, no svoj naum nije ostvario do krajajer ga je spriječila iznenadna smrt.4 Vernićevi nasljednici su napustili ideju o Zemunukao biskupskoj rezidenciji, pa je Vernićeva kuća ostala nedograđena i pusta.

Povećavanje broja kapucina zahtijevalo je proširenje samostana. Već su 1735.godine pokraj crkve i oko nje imali certas cellas (sobe) s refektorijem i kuhinjom, aod 1743. godine uz samostan imali su i drugih zgrada, napose školu. Za podizanjezgrada koristili su i materijal od kuće pokojnog biskupa Vernića, čiju su polovicuprvog kata demolirali, bez znanja i dozvole tadašnjeg biskupa.

Vernićeva kuća je kasnije po nalogu oblasnih vlasti preuređena za potrebecarinarnice koja je 1781. godine podignuta na kat. Postojali su spisi sa planovima izkojih se vidjelo da je carinarnica kako je rekao financijski savjetnik g. Franjo Kovačbila jednom kapucinski samostan, tj. dio samostana kao Vernićeva kuća. No, ti suspisi 1918. propali, pretpostavka je da se njihove kopije nalaze u Požunu ili nekomdrugom arhivu, jer je plan i odredba da se carinarnica podigne i proširi napravljen uPožunu 1781. godine. Kako navodi u župnoj Kronici dr. Alojzije Vincetić, do tihdokumenata nije mu bilo moguće doći, ali iz cijelog opisa kapucinske rezidencije,kako se nalazi u kanonskim vizitama iz 1735. i 1743. smatra da je slika prvogkapucinskog samostana vjerno prikazana.5

Saznanja o prvoj zemunskoj crkvi su nejasna i oprečna. Postoji tvrdnja da jecrkva podignuta tek 1734. godine, da bi kasnije zemunski župnik Toma Miklaušić(1780. - 1792.) pozivajući se na kapucine i svjedočenja zemunaca koji su u to dobabili živi, došao do saznanja, da su zemunski katolici oko 1734. godine zaposjelizapuštenu i na pola porušenu osmansku mošeju i pretvorili ju u katoličku crkvu.Međutim, Miklaušićeva tvrdnja nije potpuno utemeljena, jer bilo bi čudno da sukapucini od 1721. do 1734. bili bez crkve ili bez kakvog mjesta za javno bogoslužje.6

Pretpostavlja se da su na početku kapucini u napuštenoj mošeji uredili kakvu sobukao rezidenciju i kapelu koja im je služila kao javna crkva za prve zemunske katoličkevjernike. Zasigurno se to dogodilo iza 1728. kada su kapucini po patronu Schönbornuponovno uvedeni u pastvu. Zemunski katolici su vjerojatno sa znanjem i dozvolom grofaSchönborna, koji je bio dominus terrestris (zemaljski gospodar), zaposjeli zapuštenumošeju, koju su o svom trošku popravili, ponovno pokrili, na njezinim zidovima podignulidrveni toranj, a možda su uz nju nadogradili i sakristiju (ukoliko prostor za sakristiju nijepostojao u mošeji), te ju pretvorili u kršćansku crkvu.7 Može se pretpostaviti da su svojeplanove postepeno izvodili sve do 1734. kada su tu crkvu konačno uredili. Kada je biskupSzőrenyi prvi puta u Zemunu obavio kanonsku vizitaciju 1735., mošeja je već bila potpunouređena kao zemunska župna crkva.8

Kada je mošeja preuređena u župnu crkvu, u nju su iz kuće Ivana KristoforaSchmidta, zemunskog pivara, koji je i novčano najviše doprinio da se troškoviadaptacije podmire, na svetkovinu Presvetog Trojstva 1735. godine svečano uprocesiji prenijeli sliku Blažene Djevice Marije, Pomoćnice kršćana, pod čiju suzaštitu stavili svoju župu. Patrocinium, crkveni god, svetkovali su na dan PohođenjaBlažene Djevice Marije, a godišnjicu posvete, na blagdan Presvetog Trojstva.9 Crkva


284 Marko Kljajić

4 Isto, 10.5 Kronika župe Zemun, 1925. godina, 11.6 Isto, 12.7 Isto, 13.8 Isto, 13. 9 Kronika župe Zemun, 1925. godina, 14.

Blažene Djevice Marije, Pomoćnice kršćana bila je prva župna crkvica u Zemunu ukojoj su kapucini još od 1728. godine obavljali službu Božju. Jednostavna i skučenaprostorom, ali za malu crkvenu zemunsku općinu bila je dovoljna.10

Osim župne crkve Blažene Djevice Marije, u doba misije, u Zemunu nije bilodruge katoličke crkve sve do 1741. godine, kada su činovnici solane (officiales salis)na trgu nedaleko od župne crkve podignuli kapelicu sv. Ivana Nepomuka, koju jebiskup Szőrenyi blagoslovio te u njoj imao prvu misu i proglasio ju pro oratoriopublico, otvorenom za javnost.11

Prema opisu kasnijeg zemunskog župnika Tome Miklaušića (1780. - 1792.)stajala je ta kapela in foro duas plateas respiciens. Kapelu sv. Ivana Nepomukaspominje i prvi zemunski župnik Büttner (1744. - 1779.) u svome bogoslužnom radu,te točno označuje mjesto na kojem je ta kapela bila podignuta. Izvješćujući o putukojim se kretala procesija po Zemunu na Brašančevo 1756. Büttner je zapisao: Poštoje procesija ostavila drugi oltar, koji je bio podignut pred zapovje- dnikovom kućom,pošla je via regia, to jest drumom do kuće, koja je davala smještaj (Zlatna kamila).Pred ovom kućom su skrenuli udesno u ulicu gdje je na početku bio postavljen trećioltar. Tada su išli ovom ulicom, ostavivši kapelu s desne strane, pošli su do kapele kčetvrtom oltaru, gdje je nasuprot ove kapele nedaleko od gradske kuće biopostavljen.12

Zemun je 1756. godine imao magistrat koji se vjerojatno nalazio u današnjojZmaj Jovinoj ulici.13 Kapela sv. Ivana Nepomuka je stajala na lijevoj strani današnjegtrga ili ispred kuća koje danas čine ugao Trga i ulice kralja Aleksandra. Postojala jesve do 1785. godine, kada je, po nalogu ratnog vijeća, porušena zbog preuređenja iproširenja trga.14

Prvi župnik u Zemunu je bio Đuro Adam Büttner koji je u rodnoj biskupijislužio je u pastvi kao kapelan pet godina. Grof Fridrich Carlo Schönborn zemunskivlastelin i ujedno biskup u Bambergu, predložio ga je 1743. za zemunskog župnika.Biskup Szőrenyi odobrio je izbor Büttnera te ga je 25. studenog 1744. svečano uveou župu. Büttner je u travnju 1779. shrvala bolest te je umro 9. svibnja iste godineprimivši bolesničko pomazanje. Biskup je prema kanonskim propisima raspisaonatječaj za župu u biskupskoj auli u Đakovu 3. kolovoza 1779. Njegov kandidat zazemunsku župu bio je Toma Miklaušić, a budući da su vojne vlasti imale svogkandidata, odugovlačilo se s rješenjem tog pitanja godinu dana. Na biskupovuurgenciju konačno je riješeno to pitanje, te je 3. ožujka 1780., potpisan dekret kojimje Toma Miklaušić imenovan za zemunskog župnika. Dekret o imenovanju novogžupnika biskupu je dostavljen tek u rujnu iste godine. Tako je Zemun poslije godinui pol dana opet dobio redovnoga župnika, drugog po redu, a prvoga kojeg jeimenovalo ratno vijeće, koje je u ime kraljice Marije Terezije vršilo patronatsko pravou Zemunu, kao i na području cijele Vojne granice. Toma Miklaušić je preminuo 10.rujna 1792. u 58. godini života i 30 godini svećeničke službe. Ostavio je u župnomarhivu spis s podatcima vezanim za početke župe, u kojem prikazuje stanje i razvojžupe za svog vremena.15

Quesar de Persanova je rođen 1757. u Pečuhu, gdje mu je otac bio županijski


ĐURO QUESAR DE PERSANOVA 285

10 Isto, 16.11 Isto, 17.12 Kronika župe Zemun, 1925. godina, 17.13 Isto, 18.14 Isto, 18.15 Kronika župe Zemun, 1925. godina, 93. – 94.

liječnik. Podrijetlom je iz Španjolske, iz Barcelone. Obitelj njegovog oca pripadalaje španjolskim plemićima prvog reda. Nakon završetka gimnazije ušao je u kapucinskired kao o. Heinrich. Svečane zavjete položio je 25. rujna 1771. godine. Bogoslovijuje učio najprije na akademiji u Linzu, a potom na sveučilištu u Beču. U Beču se 1787.natjecao kao svećenik kapucin za upražnjena mjesta profesora iz morala i pastoralate je bio primljen na oba. Nakon što je buknuo rat protiv Osmanlija, Quesar je 5.studenog 1787. pozvan preuzeti službu vojnog kapelana. Vojno je zvanje smatrao još1795. melior sors (savršenijim zvanjem). Poznavao je i govorio mnoge jezike:latinski, španjolski, njemački, talijanski, francuski, mađarski, engleski, grčki,hebrejski, češki i ilirski (hrvatski), koji je naučio kao zemunski župnik.16

Quesar Georgius de Persanova, militiae aureatae eques, zvučni je naslovMiklaušićevog nasljednika. U Zemun je došao uslijed ratnih prilika. Brzo je postaozemunski župnik, a iz Zemuna je isčeznuo pod vrlo dramatičnim okolnostima.Uspomena na njega i njegov život kasnije je bila fantastično upotrijebljena uzemunskoj beletristici.17 Po završetku rata s Osmanlijama 1791. u Zemun je došlaprva prezidijalna konjanička pukovnija, čiji je vojni kapelan bio o. Heinrich (aliasĐuro Quesar de Persanova), kapucin, koji se sprijateljio s Tomom Miklaušićem,tadašnjim zemunskim župnikom, koji ga je preporučio za svog kapelana srijemskombiskupu Krtici. Biskup je odgovorio da o. Heinrich kao kapucin najprije treba zatražitisekularizaciju.18 To je o. Heinricha potaknulo da ozbiljno poradi na tome, kako bi uzdozvolu Svete Stolice stupio u redove svjetovnih svećenika.

Sljedeće je godine o. Heinrich s pukovnijom otišao u Mantovu, u Italiju, gdjeje osobno zatražio od Svete Stolice sekularizaciju, navodeći da je silom okolnostiušao u red kapucina. Štoviše, u parnici koju je pokrenuo pred Pečuškimkonsistorijem, želio je dokazati da nije potpuno svojevoljno pristupio ocimakapucinima. Tu njegovu tvrdnju oborila su dvojica kapucina svojim svjedočenjem.Sveta (Apostolska) poenitenciaria je 29. lipnja 1792. ovlastila biskupa Mantove ilinjegovog vikara da može o. Heinricha privesti u red svjetovnih svećenika. Tako je o.Heinrich sekulariziran 6. srpnja 1792., nakon čega se Quesar obratio biskupu Krticimoleći da ga primi u biskupiju. Biskup nije mogao ni slutiti da će Quesar iste godinebiti imenovan ne za zemunskog kapelana, nego za župnika. Naime, 10. rujna 1792.nenadano je preminuo Toma Miklaušić, te je zemunska župa ostala ispražnjenaostavljajući mogućnost da Quesar postane njezinim župnikom.19

Zemunski kapelan Celčić je obavijestio biskupa Krticu pismom 18. rujna 1792.o Miklaušićevoj smrti. Istovremeno tu istu vijest biskupu je javio i mitrovački dekanWittmann. Biskup je u oskudici svećenika rumskom župniku Ivi Kovačeviću ponudioda bude novi zemunski župnik. No ovaj je tu biskupovu ponudu bez razmišljanjaodbio, te je biskup privremeno pastvu zemunske župe povjerio kapelanu AntunuCelčiću, a kapelanu Prpiću je naložio da bude Celčićev pomoćnik. Quesar je u tovrijeme bio u Mantovi, ali je ubrzo saznao da je njegov prijatelj Toma Miklaušićpreminuo te je preko svojih prijatelja, koje je stekao za boravka u Zemunu, molio dase zemunski magistrat preko generalne komande u Petrovaradinu zauzme za njegakod biskupa.


286 Marko Kljajić

16 Isto, 94.17 Isto,str. 105.18 Sekularizacija u katolicizmu znači vraćanje zaređene osobe u svjetovni, laički stalež.„Sekularizacija“, Opći Religijski leksikon, 850.19 Kronika župe Zemun, 1925. godina, 100.

Generalna komanda u Petrovaradinu podržala je zamolbu zemunskogmagistrata i proslijedila ju je biskupu 19. listopada 1793., istaknuvši da je Quesar kaovojni svećenik za boravka u Zemunu stekao opće simpatije. Biskup je popustio te jeizmeđu kandidata Martina Gerdenića, Josipa Retkovića, Pavla Vorgića i Quesara, uprvoj polovini prosinca iste godine, imenovao Quesara za zemunskog župnika. Dekretga je zatekao u Mantovi. Novoimenovani župnik je koncem siječnja 1794. obavijestiobiskupa Krticu da ga je Sveta Stolica odlikovala viteškim redom militiae aureatae ipodijelila mu zlatni križ tog reda. Ujedno je javio da na put do Trsta kreće morem, apotom u Beč deležancom te Dunavom u Zemun. U zemunsku župu došao je 8. travnja1794. godine. Dekan Ivan Wittmann 15. kolovoza 1794. svečano ga je uveo užupničku službu.20

De Persenova je sabrao spise koji su se odnosili na sekularizaciju, promaknućeu viteza i imenovanje zemunskim župnikom,21 te se 20. svibnja 1794. predstaviobiskupu Krtici koji se nalazio u kanonskoj vizitaciji u Petrovaradinu. Pred biskupa jestupio bez reverende, odjeven u građansko odijelo, na način kako su se u to dobaodijevali talijanski i španjolski plemići, a na sebi je nosio znakove časti koji su mupripadali kao papinskom vitezu. Nosio je ljubičasti kolar i ljubičaste čarape. BiskupKrtica je s prikrivenom zlovoljom pregledao spise, ne propustivši ga ozbiljnoopomenuti da se strogo drži reskripta penitencijarije.22

Quesar je nastojao što više pojednostaviti Službu Božju. S obzirom da nijepoznavao hrvatski jezik, nakon što je došao u Zemun, zanemario je propovijedi nahrvatskom i katehizaciju, a ni one na njemačkom nije držao kako treba. U SlužbiBožjoj nije se držao crkvenih propisa, nego je imao svoj ritual i svoj osobni misal. Svese to odrazilo na pastvi, koja je počela nazadovati. Svijet se otuđio od crkve, mnogisu ostali bez utjehe vjere na samrtnoj postelji, a nemoral se počeo širiti. Quesar setužio na propadanje ćudorednog života. Pomoć je tražio kod vlasti, umjesto da jemeđu revnim pukom i zdušnim provođenjem crkvenih propisa sam podizao ugledCrkvi, svećenstvu i vjeri.

Podržavao je dobre odnose s uglednijim srpskim građanima. Upotrijebio jesvoje dobre veze s vojnim vlastima, pa je zemunski magistrat dovršio započetugradnju župne crkve. Koncem 1794. godine, kada je Quesar preuzeo župu, zemunskimagistrat je javio biskupu da je župna crkva pod krovom i da bi joj još samo trebalopodignuti toranj. U izvješću se naglašava da će zemunska župna crkva biti najljepšacrkva u Srijemu. Sagrađena je u renesansnom stilu, te je u razmjerju skladna i lijepa,a u ono doba mogla se doista smatrati najljepšom katoličkom crkvom u Srijemu.Sljedeće godine podignut je i toranj ali nije dovršen.Veliki oltar podignut je odmah,a pobočni oltari u lađi crkve nisu bili gotovi do 1798., kada je biskup Krtica kanonskipohodio župu.

U staroj crkvi bilo je mnogo srebrnih i zlatnih zavjetnih darova, koji, u novucrkvu po naredbi namjesničkog Vijeća i Biskupijskog ordinarijata, a nisu prenešenijer su prodani. Utrženi novac predan je vojnoj oblasti, župna crkva je uređenamilodarima Zemunaca.23

Zemunce je zbunjivao zategnuti odnos između župnika Quesara i kapelana



20 Kronika župe Zemun, 1925. godina, 103.21 Papinskim breveom 21. siječnja 1794. imenuje se Quesar de Persanova vitezom militaeaureatae, te mu se podjeljuje dozvola nositi zlatni križ tog reda. Uz navedeno je bila i kraljevadozvola od 13. travnja 1794. da u austrijskoj carevini može nositi papinsko odlikovanje.22 Isto, 106. – 107.23 Kronika župe Zemun, 1925. godina, 110.

Antuna Celčića. Quesar je redovito primao župničke dohotke držeći da kapelanu nijedužan davati hranu i ostala sredstva za uzdržavanje, na što ga je biskup opominjao dakapelana ne zakida ni u čemu. Celčić je zamolio biskupa da mu da župu Slankamen,koja se u međuvremenu ispraznila, ali njegova molba nije bila uslišana. Da bi riješioproblem, biskup je u Zemun poslao generalnog vikara za Srijem, petrovaradinskogžupnika Winklera, nakon čega ga je ovaj izvijestio o čudnom vladanju župnika, kojine vodi redovito kućanstvo.24

Biskup Krtica pohodio je 30. svibnja 1798. Srijem po deveti put. Tom prilikomdošao je i u Zemun, gdje ga nije bilo sedam godina. Župnik ga nije dočekao kakoobičaj nalaže. Kapelan je biskupu pripravio stan kod župljanina Alekse Ratkovića.Došavši drugog dana svoga posjeta u župnu kuću zatekavši ondje nered, biskup sezlovoljan vratio u privatni stan. Pozvao je župnika Quesara i kapelana Celčića snakanom da razriješi spor između njih dvojice. Glede Službe Božje naredio je župnikuda se imaju u župnoj crkvi držati propovijedi i kateheze na hrvatskom i njemačkomjeziku, kako je to nekada bilo običaj u staroj crkvi. Strogo je naredio da se i u službii u privatnom životu odijeva kao i ostali svećenici.25 Celčića je premjestio u Karlovce,a Quesaru je dopustio da sam nađe duhovnog pomoćnika. Čini se da je to Quesar iželio. Brzo se nagodio s franjevcima, koji su mu obećali pomagati uz nagradu od 160forinti. Biskup Krtica je još dva puta obišao Srijemsku biskupiju, 1800. i 1803.godine. U Zemun nije dolazio jer njegove odredbe Quesar nije izvršio, Krtica, inačečovjek blage naravi, ustručavao se poduzeti disciplinske mjere.26

Biskupa Krticu, nakon njegove smrti 1805. naslijedio je biskup Antun Mandić.Namjesničko vijeće ga je u jesen 1806. pismeno izvijestilo o zanemarenoj pastvi uZemunu, s pitanjem je li ondje potrebno zadržati franjevački samostan. Biskup seodlučio na licu mjesta uvjeriti u tamošnje prilike te je pošao u Zemun, gdje je stigaouoči Sv. Tri Kralja 1807. godine. Odsjeo je u carinarnici. Ozbiljniji župljani su gaupoznali s problemima u župi. Biskup je potom pozvao ugledne Zemunce i upozorioih na potrebu njihove darežljivosti kako bi dobili kapelana. Župljani su se obvezali utu svrhu izdvojiti 150 forinti godišnje, o čemu je i sklopljen ugovor.

Biskup Mandić je osobno uručio župniku Quesaru nalog u kojem je točnoodređen red Službe Božje, kojeg se odsad imao strogo pridržavati. Župnik seispričavao da ne može držati kapelana, jer nema sredstava za njegovo uzdržavanje.Tužio se na zemunski magistrat da mu ne ide na ruku. Ostavljao je dojam da će sepokoriti biskupovim odredbama. Odmah po biskupovom odlasku iz Zemuna, župnikse obratio načelniku te je od njega ishodio svjedodžbu koju su potpisali i mnogigrađani, a koja potvrđuje da je zdušno vršio pastvu u Zemunu i da njemu, pokrajfranjevaca, ne treba kapelan. Također je zemunskom magistratu lukavo predočio, daje biskup tajno, bez znanja poglavarstva, sazvao građane i održao s njima sastanak.

Vrativši se u Đakovo, biskup je izvijestio Namjesničko vijeće o potrebi da sezadrži franjevački samostan u Zemunu. Također je zahtijevao da se iz župne kućeisele stanari. Tom njegovu zahtjevu bilo je udovoljeno. Cijela kuća predana ježupniku. Već u veljači 1807., biskup Mandić je za zemunskog kapelana poslao


288 Marko Kljajić

24 Kapelan Celčić je stanovao u prizemlju župne kuće, u sobici uz kuhinju, a preostale dvije sobebile su krcate grahom, suhim mesom i sl. Na prvom katu stanovao je župnik, a u ostalim sobamana prvom katu bili su podstanari. Kronika župe Zemun, 1925. godina, 111.25 Quesar je dao sašiti svećeničku haljinu posebne vrste. Bila je to neka crna vreća bez rukava,koju je počevši od 18. siječnja oblačio kod Službe Božje, a kada je išao bolesnicima nosio ju jesavijenu pod rukom. Na ukope je išao u građanskom odijelu, a ni u svakodnevnom životu nije seu javnosti pokazivao drukčije. Kronika župe Zemun, 1925. godina, 111.26Kronika župe Zemun, 1925. godina, 115. - 116.

Andriju Filipovića. Župnik ga je zlovoljno primio, postupajući s njim kao sprethodnim kapelanima. Župljani, željni redovite duhovne pastve, prigrlili sukapelana. Doznavši za sve to biskup Mandić je ondje poslao generalnog vikara IvanaWittmanna i dekana Franju Kolunđića da provjere stanje i o tome naprave zapisnik.27

Wittmann je početkom ožujka 1807. naredio Quesaru da po biskupovom naloguodmah pođe u Đakovo. Quesar je 9. ožujka u pratnji nekoliko građana ostavio Zemun,ali je pritom umjesto u Đakovo krenuo u Petrovaradin tražiti zaštitu generalnogzapovjednika. Saznavši za to, biskup je zamolio generala da Quesara dovede podvojnom pratnjom u Đakovo, na što je ovaj savjetovao Quesaru da se pokori biskupu.Quesar je početkom travnja došao u Đakovo.

Biskup Mandić je Quesara zatočio (internirao) u bogoslovnom sjemeništu 9.travnja 1807., a potom priredivši sve potrebno za podizanje parnice protiv odmetnutogžupnika, otputovao u Budimpeštu. Generalnom vikaru Wittmannu biskup Mandić jeostavio naloge glede parnice protiv Quesara, a sam je sastavio tužbu te je FranjiJakobiju dijecezanskom fiskusu, naredio da ju prepiše i čim prije pokrene parnicupred konzistorijem. Jakobi je oklijevao. Quesar je za to vrijeme u sjemeništu tražio inašao branitelja. Bio je to Bartol Fischer, profesor crkvenog prava. Fischer je molioda se Quesar pusti na slobodu kako bi pribavio dokumente za obranu, jer je spiseostavio u Zemunu. Prosvjedovao je što je Quesar bez prethodne osude, po nalogugeneralnog vikara, a u odsutnosti biskupa, zatočen u sjemeništu među bogoslovimakoji se odgajaju za svećenike.

Wittmann je priloživši Fischerovu molbu pismeno izvijestio biskupa uBudimpešti tražeći daljnje upute. Biskup je naredio da Jakobi u roku od 24 satapodigne tužbu protiv Quesara. U protivnom neka vrati izvorni biskupov konceptbiskupovom odvjetniku Baltasaru Hochreiteru. Fischeru je zabranio da budeQuesarov branitelj. Naredio je da se Quesara ne smije pustiti na slobodu. Izlazak izsjemeništa dozvoljava mu se u pratnji jednog svećenika samo radi zdravlja. Bude lito zlorabio, neka mu se posve zabrani izlazak iz sjemeništa. Quesaru je u sjemeništuodređena i soba u kojoj je sam trebao blagovati.

Odvjetnik Hochreiter je 25. svibnja 1807. podnio tužbu pred generalnimvikarom kao sucem, te je zahtijevao da Quesar osobno pristupi pred sud. Kako samQuesar primjećuje u aktima parnice ad evidandam poenam contumaciae, svoju izjavupopraćuje Chronogramom, Protector Mihi De Vs. Conteret haec. Optuženi je potražiodrugog odvjetnika. Bio je to Marko Kozić de Jerebić, međutim i on ga je ubrzonapusto, te se Quesar odlučio braniti sam. Parnica se protegnula u nedogled.28 Quesarje istovremeno tražio pomoć od vojnih vlasti. Namjesničko vijeće zauzelo se za njegazahtijevajući od biskupa da ga pusti na slobodu te mu dozvoli opet preuzeti župuZemun. Biskup je u opširnom izvješću razložio Namjesničkom vijeću da ne možeudovoljiti zahtjevu dok se parnica ne dovrši. Presuda je izrečena 20. prosinca 1808.



27 Wittmann je ustanovio da se Quesar nije držao biskupove naredbe glede svećeničkog odijela niposlije 18. siječnja, zatim da je upotrijebio Magistrat protiv biskupa i građana koji bijahu sbiskupom, a koje sada zbog toga Magistrat progoni. Napose je načelnik navalio na crkvenog ocaAntuna Bergera koji je sazivao građane prijeteći da će mu kuću prodati i iz Zemuna ga protjerati.U istrazi se ustanovilo, kako se neki sumišljenik župnikov javno pred crkvom rugao biskupovimnaredbama, pobijajući svetost sv. Ivana Nepomuka i izvrgavajući pobožnost smijehu. Kronikažupe Zemun, 1925. godina, 117.28 Quesar je protestirao protiv zatočeništva jer je povrijeđeno njegovo pravo koje je imao kaoplemić, protestirao je i protiv sudaca koji mu nisu bili ravni po krvi. Kada sve to nije koristilo,nastojao se braniti, odgađajući obranu koliko je više mogao, od inkriminacija navednih u tužbi.Pokušao je dokazati da nije pao u suspenziju, jer je do 18. siječnja dao načiniti svećeničko odijelo.Kada je ovaj izgovor bio odbačen, tužio se potom kako je držan u nedostojnom zatvoru što njegovtalar nije imao rukava. Kronika župe Zemun, 1925. godina, 126.

godine. Proglašen je iregularnim jer je kao suspendirani svećenik vršio svećeničkedužnosti te mu se oduzima župa. Quesar je uložio priziv na nadbiskupa kaločkoga,koji je fungirao kao druga instanca. Nakon priziva Quesar je pušten na slobodu. Pošaoje u Petrovaradin, a potom i u Zemun, gdje je iz svoje sobe u župnoj kući, koja jebila zapečaćena, uzeo neke spise.29 Parnica protiv Quesara u Kaloči započela je usvibnju 1809. i otegla se do 1812. godine. Potvrđena je osuda koja je izrečena uĐakovu. Quesar se ponovo obratio k Petrovaradinskoj prefekturi koja je zamolilabiskupa da revidira parnicu. Biskup je molbu odbio. Quesar je otputovao u Beč gdjeje preko rodbinskih veza pokušao i od dvorske kancelarije tražiti pomoć. No biskupMandić je opširno informirao dvorsku kancelariju, kojoj je na uvid poslao spisparnice. Odgovor dvorske kancelarije biskupu bio je prigovor što se parnica takodugo vodila i što je Quesar držan u zatvoru u sjemeništu. Zemunska župa jeproglašena ispražnjenom, a Quesaru je doznačena mirovina od 300 forinti, koju imaprimati u Đakovu, gdje bi prema osudi trebao boraviti dok mu traje suspenzija. Kadamu suspenzija bude skinuta moći će župnicima pomagati u Službi Božjoj i u pastvi.Quesar se još jednom obratio biskupu da promijeni odluku glede zemunske župe.Uzalud. Posljednji put se ponizno obratio biskupu iz Beča s molbom, da zbog bolestiposljednje dane života proživi među rođacima u Beču, te da mu se mirovina ondjeisplaćuje. Biskup je na to pristao. Quesar nije dugo uživao doznačenu mirovinu, jermu je 1814. Ignjat Gyalaj, tadašnji hrvatski ban, dodijelio župu Uypánat u Aradskojžupaniji, gdje ga je Ladislav Nadasdy, Csanadski biskup, primio u svoju biskupiju.Ondje je ostao do smrti 29. siječnja 1825. godine ostavivši župnoj crkvi 1000 forinti.30

Od ožujka 1807. do 1813., dok nije okončana parnica protiv Quesarova i dokzemunska župa nije postala kanonski ispražnjena, biskup je u Zemun poslao zaupravitelja župe Ignaca Achtera, prebendara stolne crkve u Đakovu.31

Summary

ĐURO QUESAR DE PERSANOVA – ZEMUN PRIEST IN TIME OF FIRSTSERBIAN UPRISING

The General Command of the Petrovaradin supported the request of the Zemun mag-istrate and forwarded her bishop 19th Octobar 1793rd, adding that the military Quesar as apriest to stay in Zemun gained general approval. The bishop relented and is among the can-didates Gerdenića Martin, Joseph Retkovića, Paul Vorgic Quesara and, in the first half of De-cember the same year, appointed to the Zemun Quesara pastor. Decree it is found in Mantua.In Zemun parish came 8th April 1794th year. Dean John Wittmann 15th August 1794th for-mally introduced him to his parish duties. Since it is not known Croatian, after he came inZemun, ignored the sermon on the Croatian, nor those in the German did not hold properly.Supported good relations with prominent Serbian citizens. He used his good connections withthe military authorities, and the magistrate Zemun completed start construction of the parishchurch. Bishop Mandic was detained Quesara (interning) in the Theological Seminary 9thApril 1807th, and then staged everything you need to raise proceedings against the renegadepriest, traveled to Budapest. The verdict was passed 20th December 1808th year. Was declaredirregular as it is suspended as a priest exercised his priestly duties and the confiscation ofparishes. Quesar filed a complaint on the archbishop of Kalocsa, who was as a secondinstance. After the appeal Quesar was released. Litigation against the Quesara in Kaloch beganin May 1809th and finished in 1812th year. Zemun parish was declared vacated, and Quesaruis allocated pension of 300 florins.


290 Marko Kljajić

29 Isto, 126.30 Kronika župe Zemun, 1925. godina, 127.31 Isto, 130.

Бранко ЗлатковићИнститут за књижевност и уметност у Београду

КАЗИВАЊА И АНЕГДОТЕ О СРПСКО-РУСКИМ ОДНОСИМА У ПРВОМ

СРПСКОМ УСТАНКУ1

Апстракт: На основу разноврсне традицијске, документаристичке и књижевно-историографске грађе, у раду се издвајају и тумаче неколики казивачко-анегдотски садржајикоји на занимљив, упечатљив и карактеристичан начин осликавају српско-руске, односноруско-српске, односе и везе у Првом српском устанку (1804–1813).

Кључне речи: усмена казивања, анегдоте, приповедање, хроника,историографија, Србија, Русија, Први српски устанак.

Избијањем Српске револуције 1804. године и изградњом нововековнедржаве стварани су услови за успостављање односа према другим државама.Тако, половином маја 1804, устаничке вође молбом су затражиле руску заштиту,а већ септембра месеца упутили су депутацију руској влади. Један од члановадепутације, Прота Матеја Ненадовић, у својим гласовитим Мемоарима, ду-ховито описује пут у Петроград. Отискујући се чамцем из Србије низ Дунав, унеизвестан и далек пут, Прота рекне: Овако се навезао Колумб са својомдружином на сиње море, да нађе Америку и упозна је са Европом; а ми сенавозимо данас на тихи Дунав да нађемо Росију за коју ништа не знамо где је,но само што смо у песни чули да је има, и да Србију упознамо са Росијом!2 У Пе-трограду је руски министар иностраних послова, кнез Адам Чарториски, обећаодепутатима да ће молбу устаника за увођење српске самоуправе подржати кодПорте у Цариграду. Али, по повратку из Русије, депутати су отуда донели уСрбију и идеју о стварању Правитељствујушчег совјета. Замисао је нарочиторазрадио Божа Грујовић (право име Теодор Филиповић), учени Србин, про-фесор Харковског универзитета, који је дошао у Србију на позив устаничких де-путата. За Скупштину у Борку, приликом конституисања Правитељствујушчегсовјета 1805. године, Грујовић је припремио леп говор који је почињао следећимречима: Закон је воља вилајетска... Први, дакле, Господар и судија у Народу је-сте закон! Слушајући те речи, а знајући како стоје ствари у земљи и око ње, аи да му се хоће ограничити власт, Карађорђе рече: Коекуде, ласно је том вашемГосподару закону господарити у топлој соби, за столом; али да видимо сутракад ударе Турци, ко ће њих дочекати и разбити! Сапет коњ не трчи кочије!3

Односи са Русијом су се нарочито продубили отпочињањем руско-турскограта (1807–1812), када Србија постаје и званични руски савезник. Када Срби


1 Ова студија резултат је рада на пројекту Српско усмено стваралаштво (148023) којисе реализује у Институту за књижевност и уметност у Београду. 2 Прота Матеја Ненадовић, Мемоари, Матица српска–СКЗ, Н. Сад–Београд, 1969, 125.3 Милан Ђ. Милићевић, Карађорђе у говору и у твору, Београд, 1904, 46.

чују да је руска војска прешла преко Дњестра, веома се обрадују, јер бехууверени да ће пасти турска влада. Срби се тада, уверава историчар ЛеополдРанке, сложно и драговољно заклеше „да ће се тући за веру, која је и руска, зачасни крст, и за православног руског цара“.4

Две војске су се први пут спојиле код Старе Оршаве 22. јуна 1807. године.О томе сусрету занимљиво сведочи и једно казивање. То је било о Петровомпосту 1807. године, када је Карађорђе пред Русе на састанак упутио 300 српскихкоњаника. Руса је било 600 пешака са два топа и 200 козака које је предводиоАлександар, син руског генерала Ивана Ивановича Исајева. Када су Руси стиглимеђу Србе, хроничар Анта Протић вели да је „овде било грљења и љубљења, каода су два брата била изгубљена, па тек онда састали се, видели и познали“.Такође се казује како је један део ондашњих српских војника мало полагао наскромно опремљене Русе, говорећи: Голи и нигди ништа нема кроме шоце!(пушка с бајонетом, прим. Б. З.). А други су били понесенији, па су имузвраћали: Е, мој брате, регула њега јунаком чини, а не токе и позлаћенипиштољи!5

Првог дана месеца јула 1807. године, руски одред, под командом генералаИсајева, помаже устаницима, предвођеним Миленком Стојковићем и ПетромДобрњцем, да у бојевима на Малајници и Штубику (места код Неготина) потукуТурке. Из најкрвавијих устаничких бојева удружене српско-руске војске, турскипредводник, видински Мула-паша, једва је из ватре изнео живу главу, утекавшина једној брзој „влашкој“ бедевији. Анегдота вели да је Хајдук Вељко пашугонио све до Видина и стигао би га да се није, у часу, затворила видинска капијакоју је Вељко засекао ударцем сабље у спомен свог јунаштва и славе српскогоружја.6 После боја на Малајници укрепило се поуздање Срба у Русе. СамКарађорђе, који је претходно био хладан према команданту руске Дунавскевојске, Ивану Ивановичу Михељсону, сада је наједанпут постао према њемуљубазан. И кад год би се сретао с Русима, Вожд би увек питао: Има ли ту мојебраће? Тако је звао Олонецки батаљон који је Турке јуришом натерао у бег.Налазећи се потом са војницима и официрима из тога пука, Карађорђе се љубиоса њима и питао се за здравље.7

Намах после малајничког боја, Карађорђу је у Неготин приспео маркизФилип Осипович Паулучи, као непосредна веза Руса са вођом устанка. Он је затри дана израдио један споразум, тзв. Паулучијеву конвенцију. Међутим, Вождсе из неготинског логора упутио на дринско ратиште, одбивши да стави потписна ту „руско-српску конвенцију“ која му није ишла на руку и чије су гаполитичке одредбе истискивале из власти. Каснији покушаји да се прикријеВождов недостатак упорности у политичким преговорима, створили су анегдотупо којој је Карађорђе на вешт и духовит начин избегао потписивање неповољногакта, изговоривши се да је заборавио печат.8


292 Бранко Златановић

4 Леополд Ранке, Историја српске револуције, превео С. Новаковић, Београд, 1864, 211.5 Казивања о српском устанку, прир. Драгана Самарџић, СКЗ, Београд, 1980, 284.6 Казивања савременика, мемоарска грађа о Првом српском устанку, прир. ЉубодрагПоповић, Фонд „Први српски устанак“, Аранђеловац, 176; Константин Ненадовић,Живот и дела Карађорђа и његови војвода и јунака I, Беч, 1883, 180. 7 Л. Ранке, нав. дело, 213.8 Вук Стеф. Караџић, Историјски списи II, Сабрана дела Вука Караџића, XVI, Просвета,Београд, 1969, 68; Уп. Лазар Арсенијевић Баталака, Историја српског устанка I,Просвета, Београд, 1988, 267; Карађорђе у говору и у твору, нав. дело, 58.

Већ следећег, августа, месеца, у Београд је стигао и руски дипломатскипредсавник, Грк Константин Константинович Родофиникин. Његово грчкопорекло било је веома спорно. У устаничкој Србији владало је уверење опостојању некаквог „грчког антисрпског плана“ којим се, између осталог,објашњавала и српска катастрофа из 1809. године.9 Анегдоте сведоче да је иКарађорђе делио ово опште мишљење. Незадовољан избором личности заруског представника није присуствовао Родофиникиновом дочеку у Београду.Ускраћен Карађорђеве пажње, Родофиникин је у Тополу послао свога тумачаРостија, такође, Грка. Када је Карађорђе угледао Ростија, одевеног по начинуцариградских Грка, у „великој тантули и у црвенијем шалварама и жутијеммествама“ и папучама, изјавио је: Та ми оваке гонимо између себе. Преплашендочеком, Рости се из Тополе вратио у Београд „полумртав“.10 ИсторичарМиленко Вукићевић је другачије од Вука пренео Карађорђев коментар. Огорченруским поступцима, када је видео Родофиникиновог изасланика Ростија уТополи, Карађорђе је љутито изјавио: Све би вас требало исећи; мени требавојска, а ње не видим. Шта ми је хасна од тога што су ми га (Рододфиникина)послали? Што је он дошао?11

Нерасположење је временом постало обострано. Родофиникин није цениоКарађорђеву ћутљивост и претерану затвореност. Убрзо се зближио са Кара-ђорђевом опозицијом и њеним главним експонентом, војводом Миленком Сто-јковићем, који је у ширењу руског утицаја видео начин сузбијања Вождовевласти. И без обзира на сурењивост, Карађорђе је најпосле, ипак, потпао подутицај Грка. Окретни дипломата Родофиникин убрзо је успео да придобије Во-ждово поверење и да се током 1808. године наметне, готово, за његовог савла-дара у Београду. На основу више забележених изјава јасно се опажа до које семере Карађорђе, чак, потчињавао Родофиникину. Једном му се, наводно, по-верио следећим речима: Ти треба да се на нас сажалиш и нас поучиш, а не дасе љутиш на наше глупости. Ти си једини који нас може извући из невоље, мојживот је у твојим рукама.12

Свакако да Родофиникину није било нимало лако у устаничкој Србији, укојој се водила веома примитивна политичка борба. Особито је имао невоља саМладеном Миловановићем који је, после Карађорђа, био први човек устаничкеСрбије. О томе има и читавих прича. Наиме, вели се да је Родофиникин, подоласку у Београд, добио на поклон срну коју је припитомио и веома заволео.Међутим, срна је, неким случајем, залутала у двориште Младена Миловановићаи то баш за Божић, када је уобичајено да се Срби часте каквом укусном пе-ченицом. Наводно „необавештен“ о пореклу дивљачи, Младен је појаву лепоухрањене и неговане срне протумачио Божјом милошћу и дао ју је одмах у ку-хињу да се приготови за вечеру.13 Такође, у ондашњим београдским круговима,


КАЗИВАЊА И АНЕГДОТЕ О СРПСКО-РУСКИМ ОДНОСИМА У ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ 293

9 Вук Караџић грчко-српски антагонизам објашњава „што Грци све остале људе држе занезналице и варваре, а друго, што су Срби према њима заиста били сви простаци инезналице“ (Скупљени историјски и етнографски списи, Београд, 1898, 78). Вид. иВуков чланак: Срби и Грци, Историјски списи I, Сабрана дела Вука Караџића, XV,Просвета, Београд, 1969, 225–227. 10 Историјски списи II, нав. дело, 68. 11 Миленко Вукићевић, Карађорђе II, Београд, 1912, 587. 12 Нав. према: Радош Љушић, Вожд Карађорђе I, С. Паланка, 1993, 245; Л. А. Баталака,нав. дело, 370.13 Баталака, 335–336.

сматрало се да је Младен заједно са трговцем Стефаном Живковићем Нишлијомстајао иза свирепог убиства једне девојке, покрштене Туркиње и њене мајке. Омотивима злочина различито се приповедало, између осталог и то да је Младенхтео тиме да пакости Родофиникину који је био интиман са убијеном девојком.14

Међутим, мноштво је сведочанстава која указују како се руски посланику Београду ванредно сналазио. Он се свакојако довијао како би задобио по-верење и благонаклоност „свирепих“ Срба, па је, збори једна прича, за постољесвог баштенског стола у Београду искористио четири турска надгробна спо-меника. Ако је поклонити поверење тврдњи путописца Димитрија НиколајевичаБантиша-Каменског, Срби су били „ван себе“ од радости због овога стола.15

Збори се да се Родофиникин заносио и мишљу да одвикне Вожда одпрекомерног пијења ракије, те је покушао да у њега створи навику пијења чајаи послао му је уз чај упутство како се напитак припрема и уз то још и рума. Башкада се Вожд привикао на чај, понестало је рума и он се поново приволеоракији.16 Међутим, како други извори тврде, и руски је посланик био склон пићу.Лазар Арсенијевић Баталака је описао неколико чувених пијанстава Родо-финикина и Тодора Ивановича Недобе, такође руског политичког представникау Србији. У конаку Младена Миловановића у Београду 1807. године, Родо-финикин и Недоба су се опили до „беспамјатства“. Недоба је играче и играчицеу колу све једнако песницом иза врата ударао, а Родофиникин је отео од Циганасвирача све њихове „скрипке (чеманета, виолине)“, излупао све о патос, ногамау мрве претворио, па им је зато сваком по два дуката дао да нове „скрипке“купе.17 Исти аутор мисли да је Родофиникин знатне руске расходе у Србији пра-вдао лажним трошковима. Једном саопштава главнокомандујућем Прозо-ровском како је Русија наводно исплатила недостајући новац за довршење црквеу Београду 1808. године. Баталака се потом пита где је та црква, јер она „јединастара црква коју је Родофиникин у Београду затекао, остала је та иста и јединаи онда када је он из Србије побегао, и никаква се друга нова до 1834. године, ни-је подигла“. Другом приликом извештава како је он био принуђен, на „касени ра-чун свога двора“, одевати и издржавати Карађорђевог сина, видећи га сасвимиздрпаног, и његовог васпитача Доситеја Обрадовића, који је у Србији био ли-шен сваке плате.18 Међутим, макако да су потоњи садржаји сумњиве веродосто-јности, они ипак сведоче да је Родофиникин уживао особито Карађорђевоповерење.

Карађорђе је почетком 1809. обавестио Родофиникина о предлогурумелијског везира Хуршид-паше о сепратном миру између Турске и Србије.Родофиникин је тада изразио сумњу у турску искреност, те је Карађорђеодговорио паши да ће оно што буде договорено у Јашију (3. марта 1809) упреговорима са Русима бити Србима светиња. У Јашију је српска делегацијаиздејствовала потписивање тајног документа којим ће Русија гарантоватиСрбији самосталност. Међутим, казује се како је тада командант Дунавске руске



14 Исто, 380.15 Јелена Вукићевић, Писма једног Руса о Србији за време устанка 1808. године, Звезда,Београд, 1901, 172.16 Радослав Перовић, Први српски устанак, акта и писма на српском језику 1804–1808,књ. I, Београд, 1977, 399 и 403; Л. А. Баталака, Историја српског устанка II, Просвета,Београд, 1988, 595. 17 Баталака, I, 379.18 Исто, 405. и 448–449.

војске, велики кнез Александар Александрович Прозоровски, био љут на Србезбог превеликих захтева, оптужујући их како желе да заваде Русију са целимсветом, зарад идеје о обнови старог српског царства. Вођа српских преговарача,Иван Југовић, вешто је преговарао, па када га је Прозоровски љутито упитао:Чији ће бити Цариград?, анегдота вели да му је Југовић у шали одговорио: Поправди ваљало би наш (српски) да буде, јер ви имате столицу.19

Иван Југовић је био познат по томе што је јавно критиковао српсковезивање за Русију. Био је чврсто уверен у исправност своје политичкеорјентације, коју је, како се преноси, јемчио и сопственим животом: Баците меу кулу Небојшу, окујте ме што можете тврђе, па ме онда питајте, и радитекако вам кажем, иако у чем ударите на зло, одмах ме уморите најстрашнијомсмрћу.20 Анегдота је отргла од заборава и једно особито Југовићево пророштвокоје је изрекао српским старешинама: То је проблемо математическо, да Србијапасти мора, ако се не буде чинило оно што треба да се чини. По његовоммишљењу, требало је прихватити турску понуду за мир и приближити сеАустрији и Француској, а не Русији.21

Политички аустрофилски орјентисан, Југовић се противио Доситеју, закога се сматрало да је привржен Русији. Доситеј је у знак посебне пажње рускомцару и руском представнику у Србији, Родофиникину, честитао нову 1808.годину похвалним стиховима. Песму је свечано интерпретирао ондашњи по-знати певач, Петар Томић. Када је Томић сутрадан о томе обавестио Југовића,он се, како анегдота преноси, подсмехнуо Доситеју. Препричао је саговорникусвој тобожњи алегоријски сан: Сад ти реци да је сан ништа! Ја ноћас сним гдјесе на сокаку чује прекрасна музика. Кад промолим главу кроз пенђер да видимшта је, а то се гологуз човјек натрћио па остраг задио трумбету те свира. Тоје тај ваш посао.22

Међутим, Југовић је највише нападао устаничког дипломату, Петра Нова-ковића Чардаклију, за кога се веровало да је био најзаслужнији ширењу рускогутицаја у Србији. Када је Чардаклија 1808. године преминуо у Београду, његоводани пријатељ Доситеј саставио му је натпис за надгробје. На то је Југовићодговорио познатим пародичним епитафом, алудирајући како је Родофиникиннаговорио Чардаклију да саветује Карађорђа да убије Младена:

Овде лежи ЧардаклијаВ сербском крилу гадна змија.Арнаутин љути бјаше,Скотски свагда и живљаше.Закон, веру, он погази,Сербље браћу он омрази... итд.23

У марту 1809, Прозоровски је позвао Карађорђа да се и српски устанициприпреме за рат, јер је руско примирје са Турском прекинуто. Српска војска је



19 Историјски списи II, 216; Баталака, II, нав. дело, 505–506.20 М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба,Београд, 1888, 217; Симо Милутиновић Сарајлија, Сербијанка, прир. Д. Иванић,LXXXV, књ. 1, СКЗ, Београд, бр. 61, 25–33.21 Баталака, II, 905.22 Историјски списи, II, 108–109; Боривоје Маринковић, Доситеј у говору и твору,збирка записа и анегдота, Нолит, Београд, 1987, 56.23 Историјски списи, II, 106; Баталака, I, 404.

једновремено кренула на четири фронта, те је офанзива трагично кулминиралаустаничким поразом у боју на брду Чегру код Ниша, маја 1809. године. До тогаје довела сурењивост, неслога и издајство војвода – Милоја Петровића Трнавцаи Петра Теодоровића Добрњца. Чегарска пропаст омогућила је Карађорђу дакривицу баци на Русе, пошто је изостала очекивана војна помоћ. Руски агент уСрбији, Родофиникин, извештен о Карађорђевим претњама, није смео да сачекаВожда у Београду. У Букурешту, правдајући свој бег из Србије, Родофиникин јебацао тешке оптужбе на рачун Вожда.

Србија је после чегарског пораза и бекства руског посланика из Србијеушла у кризу савезничких односа са Русијом. Док је Карађорђе преиспитиваосрпску спољну политику, опозиција је будућност Србије једино видела узаштити Русије. Кавга се међу устаничким старешинама заметнула још надомакбосанске границе, у лозничком логору, чим су Турци били измакли. ЈаковНенадовић упита: Ко ће од јако бранити ове границе? А Карађорђе му одговори:Онај, који је и до сад. – Ја нећу одговори Јаков – јер је то њему припадало –боље нек огледа онај, који нам навлачи на врат непријатеља а одбија помоћ састране. На то скупи своју војску, па изведе пред њу свога синовца ПротуМатеју: Ето браћо, повиче он, ја сам послао овога, па вам је он нашаомилостива цара (руског). Али Младен и Милоје презиру тако закриље, они хоћеда сами буду цареви и краљеви.24 Потом, о Скупштини одржаној у Београду,крајем 1809. године, опозиција, чији је утицај превладао, залагала се за опцијутрајног боравка руских трупа у Србији. Тада је Јаков Ненадовић довео подоружјем шест стотина момака Ваљеваца који су скандирали Београдом: Хоћемоцара!25 Карађорђе није успео да сакрије велико незадовољство. Према наводимааустријског обавештајног официра, Ернеста Гедеона Маретића, Карађорђе једраматично реаговао: Мени сад не преостаје ништа друго него да се упутимили у аустријске земље или у Црну Гору.26 Вук Караџић другачије преносиКарађорђеве речи: А кад сви хоћете цара, хоћу га и ја, и ти господару Миленкои ти Кума-Милане (к Милану Обреновићу) и ти господине Мелентије (кРачанском архимандриту, Хаџији-Мелентију), идите у Каравлашку, тетражите цара и доведите Русе у Србију, па, којекуде, нека најприје ... мојужену (јер се говорило да Руски војници силују жене и дјевојке).27 ЛазарАрсенијевић Баталака, који је са великим симпатијама гледао на Карађорђеводело, приписивао је Вожду много више дипломатске културе и вештине. Остационирању руске војске у Србији и повратку лица која су 1809. године билаизбегла заједно са Родофиникином, овај историчар Првог српског устанканаводи како се Карађорђе руководио у духу народне мудрости: Шта сам знаорадити, морао сам пристати да дођу (Леонтије и Недоба), јер као што нашапословица каже: кога ваља молити, тога не треба срдити.28

Током прве половине 1810. године, нови командант руске Дунавскеармије, гроф Николај Михајлович Каменски, више је пута (у марту, мају и јуну)упућивао српским устаницима прокламације да буду сложни и да отпочну ратнадејства против Турака. Тако су се 17. јуна 1810. на дунавском Великом острву



24 Л. Ранке, 172.25 Исто, 173.26 Гедеон Ернест Маретић, Историја српске револуције 1804–1813, Филип Вишњић,Београд, 1987, 246.27 Историјски списи, II, 74.28 Баталака, II, 835, 852.

састале две савезничке војске. У заједничким акцијама ослободили су вишеградова у Источној Србији. Између осталих, капитулирала је и тврђаваФетислам (Кладово), а Турцима се дозволи несметано повлачење из града.Напуштајући утврђење, турски диздар (заповедник тврђаве) пољуби на градскојкапији праг и даде кључеве руском старешини, говорећи: На! алал-олсун сана!(Нека је благословено, прим. Б. З.), а Петру Добрњцу: Арам-олсун (Нека јепроклето, прим. Б. З.)! На то Рус запита: Што кричи Турок? Пошто му саопштешта је диздар говорио, он рече: Всво равно: што Рус то Срб, што Срб то Рус.29

Недуго затим, Срби и Руси су 22. сепембра, у бици код Варварина, откада сенавршило равно два столећа, зауставили војску румелијског везира Хуршид-паше и приморали је да се повуче ка Нишу и Прокупљу. Према једном казивању,генерал Осип Корниловић Орурк на Варварину је добио заповест одглавнокомандујућег руске војске да се повуче натраг. Када Орурк саопштиКарађорђу ту вест, Вожд се заплаче пред њим и рекне му: Ако ви мислите тоучинити, узмите најпре и мене и сав народ српскиј, те баците у воду, па севраћајте натраг. Видећи крајњу нужду Срба, овај храбри генерал не послушазапосвест свога главнокомандујућег, него се сукоби и разбије турску војску наВарварину.30 У овоме се боју, како сведочи Вук Караџић, предводник српскевојске, Хајдук Вељко Петровић, „ранио у лијеву руку, и потом у шаци малоостао сакат (нити је могао прста добро скупити, ни исправити)“. У бици сеодликовао и војвода из Рудничке нахије, Јован Курсула. Он је у својствуКарађорђевог „епског заточника“, „невредим“, у српски логор донео главу некогстрашног турског јунака коме на мегдан није смео да изађе ни Хајдук Вељко.31

Овим јунаштвом, Курсула је, казује се, задивио и савезничку руску војску.Међутим, како пише Вук Караџић, Руси су особито ценили јунаштво и храбростХајдук Вељка Петровића и признања су му за то каткад одавали и вреднимпоклонима. Вели се да му је генерал Марков поклонио Пеливан-пашин бињишод два лица, с једне стране црвен, а с друге плаветан, искићен сребрним ипозлаћеним плочама и титреикама.32 Но, и Вељко је љубио Русе и знао је да имузврати наклоност. Када је у лето 1810. негде од Турака задобио врло лепусабљу, оковану сребром и златом и искићену камењем, он ју је преко ондашњегзаповедника руске војске послао фелдмаршалу Каменском на дар, но он му јеврати натраг, изговарајући се, да он није вредан такву сабљу носити, него некаје паше онај јунак, који ју је од Турака и задобио и пошаље му 200 дуката надар.33 Но, Вељко је, збори даље Вук, од Руса попримио и многе обичаје, например „с астала јести, косу стрићи, мараму око врата носити, пунч пити,мрсити, карте играти итд. Само није ћео од њи да прими, да жену посади сасобом за астал, него је она морала с његовим снаама (а са својим јетрвама)пољевати гостима да се умивају, доносити јело, дворити и тањире мијењати. Абудући да му се и војска Руска врло допала, зато је био начинио неколико козака,с копљима и са сабљама какогођ што су Руски, а пјешаци су му се морали



29 Казивања о српском устанку 1804, нав. дело, 300.30 Казивања савременика, мемоарска грађа о Првом српском устанку, нав. дело, 213–214.31 Константин Ненадовић, Живот и дела Карађорђа и његови војвода и јунака, II, Беч,1884, 281. 32 В. С. Караџић, Даница, Сабрана дела Вука Караџића, VIII, Просвета, Београд, 1969,76.33 Исто, 71.

ексерцирати сваки дан и јутром и вечером. Он је о Руској непобједимоститолико био увјерен, да никако није могао вјеровати, да су Французи дошли уМоскву, нити му је ко смијо то поменути, док се гођ нијесу натраг вратили. Кадасе 1812. године гласало, да ће Срби по Букурешком миру да предаду Турцимаоружје, он је говорио, да ће са својим момцима ићи преко Каравлашке уРусију“.34

И одиста, пошто је Русија ушла у рат против Наполеонове војске, она јеу Букурешту 16. маја 1812. године закључила мир са Турском. Осма тачкауговора односила се на Србију, али је предвиђала повратак пуне турске управеу ослобођеној Србији. Тако је већ наредне године и дошло до коначног сломаПрвог српског устанка.

Дакле, и на основу само неколико издвојених садржаја који припадајусрпској казивачкој и усменој хроничарској традицији, даје се уочити сваколикасложеност односа, веза и суживота два народа који су, иако просторно удаљени,ипак историјски и традицијски веома блиски и чврсто повезани.

Summary

NARRATIVES, AND ANECDOTES ABOUT THE SERBIAN-RUSSIAN RELATIONS IN THE FIRST SERBIAN UPRISING

Based on a variety of traditional, documentary and literary-historical book collection,the paper points out and interpreted several of the anecdotal contents in an interesting, mem-orable and distinctive way reflect the Serbo-Russian and Russian-Serbian, relationships andconnections in the First Serbian Uprising (1804 -1813).



34 Исто, 76.

Предраг Јашовић, Параћин

ДВЕ ПЕСМЕ „БОЈ НА ВАРВАРИНУ“

Апстракт: У раду анализирамо две песме „Бој на Варварину“. Прва песма јенародна, а друга песма је спевана на „народну“ спевао ју је Јанко Новић Оточанин 1860.године. Ове две песме се знатно разликују, пре свега по дужини. Тематски су ове двепесме комплементарне, како у односу на тематику одређену насловом „Бој наВарварину“, тако и у односу на тематику која је обухваћена самом садржином песме.Практично народна песма „Бој на Варварину“ представља сижејну окосницу песмеспеване на „народну“. У раду утврђујемо у којим се све везама налазе ове две песме.

Кључне речи: Народна песма „Бој на Варварину“, песма спевана на народну,Јанко Новић Оточанин.

Први српски устанак је уз косовски бој један од најзначајних догађаја засрпски народ. Штавише, у односу на догађајни, историјски значај и испољенојунаштво, Први српски устанак, српска ослободилачка револуција, која умногоме траје и данас представља својеврсни наставак косовског боја. Као штосу у косовском боју главним актерима представљени кнез Лазар, који ћеначинити косовско опредељење и Милош Обилић који ће се, као витез,руководити тим опредељењем, као уосталом и читав народ, тако ће и у Првомсрпском устанку Карађорђе Петровић, као војсковођа и Хајдук Вељко Петровић,као јунак, представљати врхунске етичке и витешке нормативе, којима ће сеСрби, па и други народи на Балкану1 инспирисати све док буду трајалиослободилачки ратови.

Сразмерно значају и величини победе боја на Варварину, мало је писано.Тачно је да записа о самом боју има, они су углавном узгредни,2 што нам,уосталом, доказује и публицистичка, рекли би хрестоматија текстова о боју наВарварину, коју је 1990. године приредио Топлица Симић поводом прославе 180година од битке. Што се тиче белетристичког стваралаштва, ситуација нијеништа боља. У народној поезији на тему варваринског боја налазимо само једну


1 Између осталих, то нам доказује и Вукашин Станисављевић који доказује да је Хајдук-Вељко Петровић био омиљен мотив у народној поезији код Бугара, Влаха, Македнаца(„Хајдук Вељко у народној песми“, Научна књига, Београд, 1988.)2 У такве записе рецимо убрајамо записе Ото Дубислава Пирха, Вука СтефановићаКараџића, Јеремије Д. Митровића, Константина Н. Ненадовића, МилутинаРадовановића, Гојка Деснице, МИлутина Р. Југовића, Фелукса Каница и других.(видети: Топлица Симић, „Бој на Варварини“, Фонд за информисање општинеВарварин, Варварин, 1990).

песму средње дужине. На истоимену песму наилазимо и код Јанка НовићаОточанина коју је спевао руководећи се народним стихом, еуфонијом, ритмоми стилским обртима 1860. године.

Народна песма „Бој на варварину“ почиње увођењем лика госпође Јеленеистицањем њене стрепње док ишчекује вести са стратишта:

„Везак везла госпођа Јелена,Верна љуба Петровић Ђорђа,У Тополи на тананој кули,Везак везла, сузе пролевала:Отишо јој на Мораву Ђрђе,На Мораву бије бојак љути,Бојак бије са Куршидом везиромИ његовом силовитом војском,“

Насупрот љуби Кулин капетана, која је самоуверена док ишчекује вестио своме господару „кој` је глава над сто хиљад` војске“ („Бој на Мишару“),„верна љуба Петровића Ђорђа“ није самоуверена. Док чека, њу мори брига омогућем исходу битке, јер се знало да је турска војска моногобројна и да ју јетешко надвладати малобројном српском војском.

Опет посматрано са естетичког аспекта, распршена илузија надмоћиверне љубе кулин-капетана, а не потврђена слутња Карађорђеве љубе,доприноси да песма „Бој на Мишару“ на естетичком плану буде далекоуспешнија, а српска победа поетички делотворнија. Наиме, стихови:

„Нити иде Кулин капетане,Нити иде, нити ће ти доћи,Нит` се надај нити га погледај,Рани сина, пак шаљи на војску:Србија се умирит не може!“,

антитетички указују на једну индивидуалну трагедију и на једнонезадрживо слободарско колективно буђење, народа који је пет вековаробовао.

Завршни стихови песме „Бој на Варварину гласе:

„А шта чини војевода Вељко!Бог да прости ко га је родио!Он остави спомен вековати,Да се прича Вељково јунаштво,Док је Срба, док је Варварина!“

Овим стиховима се истиче тек један топоним једна личност. Суштински

300 Предраг Јашовић


тек топоним кореспондира са испољеном стрепњом госпође Јелене са почеткапесме и то, не на нивоу исприповеданог, већ на нивоу својеврсног присећања.Индивидуална стрепња госпође Јелене је обесмишљења чином победе српскевојске која је:

„Српска војска турско надвладала,Славан спомен роду оставила.“

Практично победом се показује узалудност њене бриге. Са друге стране,са војничког аспекта гледано, ми тек узгредно сазнајемо да је Ђорђе учествоваоу боју:

„Ђорђе ти је здраво и весело,И он ме је теби оправио, Да ти добре ја доносим гласе:Уз њега сам љут бојак биоИ у боју рана допануо:Лаке ране, забава јунаку.Стада њојзи Рајић казивати:Госпо моја Петровића Љубо!Кад Срби Турке надвладаше,Сташе бежат` уз Мораву Турци;За њима се Ђорђе натуриоПа и гони Нишу бијеломе;Надај му се скоро ће ти доћи.“

Дакле, из наведених стихова, видимо да се оме Ђорђа Петровићанепосредно за бој веже само два пута: кад Рајић извештава да је Ђорђе „здравои весело“ и кад каже да „гони Турке нишу бијеломе“. Нигде више нема нипомена о Ђорђевом војевању, јунаштву, нити о стратешким способностима.

На другој страни можемо рећи да је народни певач у песми дао простораКарађорђу колико је дао и другим актерима у овом боју – Младену Везиру,Пљакићу зету Ђорђеву, Вулићевић Вују, Станоју Главашу, тек можда нештовише истиче Курсулу, јунака који је делио мегдан са Омер-агом и ту је:

„Омер-аги главу укинио,Српско име јунак прославио.“

Тек последњих двадесет и шест стихова песме, која је насловним знакомпосвећена варваринској бици, посвећено је опису лика Хајдук ВељкаПетровића. То ће рећи да је лику овог јунака посвећена четвртина песме, док јесам лик главног војсковође, Карађорђа, опеван тек у неколико стихова, што јеслучај и са осталим актерима ове битке. По свему судећи народни певач је био

ДВЕ ПЕСМЕ „БОЈ НА ВАРВАРИНУ“ 301


наклоњенији лику Хајдук Вељка Петровића. Поред одређивања извора тенаклоности, нама је занимљива ова ситуација и са структуралног аспекта. Тихдвадесет и шест стихова у којима је искључиво средишњи мотив Хајдук Вељко,практично представља песму у песми. Другим речима то је народна песма оХајдук Вељку у песми „Бој на Варварину“. И заиста уопште није искључено даје ова песма настала из две мање песме. Једна песма је била о боју, а друга јебила о Хајдук Вељку. Због истоветне тематике, временом су народни певачи оведве песме спојили у једну у којој оквирно тематски јесте бој на Варварину, алиструктурално, на семантичком плану, Хајдук Вељко доживљава далеко шируафирмацију, него остали учесници у бици.

По свему судећи до овога је дошло јер је лик хајдук Вељка Петровића биоврло развијен, као и приповедања о његовим јунаштвима, тако да је народномпевачу он бо много ближи од осталих учесника у овом боју. Зато завршнистихови песме „Бој на Варварину“, који су заправо завршни стихови засебнеструктуралне целине која егзистира у оквиру песме учинили стрепњу госпођеЈелене анемичном, јер је она у односу на победу, али и истакнутуиндивидуалност Хајдук Вељка, која нема везе са стрепњом госпође Јелене,доживљајно и семантички умањена до минорности.

Јоксим Новић Оточанин је по угледу на народну спевао песму „Бој наВарварину“.3 Иако насловни знак песме упућује на варваринску битку. Овајисторијски догађај је тек био повод за настанак песме, а централна тематикајесте опис јунаштва које Хајдук Вељко исказао у варваринској бици. Теоријскимуопштавањем форме4, можемо рећи да је варваринска битка сижејни оквирпесме, а централни мотив песме јесте лик Хајдук Вељка. Зато није изненађујућешто се од 720 стихова, Карађорђе као вођа Првог српског устанка, нигде неспомиње, чак се не спомињу ни други актери са српске стране.

Карактеристично је да за бој на Варварину и за турску силу. Хајдук Вељконе сазнаје од претпостављених, већ се њему у Оточаниновој песми обраћа вила:

„Дознао је јунак Хајдук ВељкоОд његове горске посестримеПосестриме свилокосе виле,За муку је б`јелој вили било,Те са Јастрепца покликну планинеПобратима дозивала свога:‘Побратиме Петровић Вељко!“



3 Ова песма се налази у збирци: „Хајдук Вељко, Васо Чарапић, Јанко Катић и СтанојеГлаваш“, Нови Сад, 1860. Ми смо за наше потребе користили песму из књигеВукашина Станисављевића, „Хајдук Вељко у народној песми“, Научна књига,Београд, 1988.4 Миливој Солар, „Теорија књижевности“, Школска књига, Загреб, 1990.

На црне слутње своје побратимке виле, да ће Турци освојити прекоПоморавља, Браничево све до Београда, Хајдук Вељко, тек лаконски одговара:

„то се слабо у мене поуздаваш.Ни Варварин оплијенит` неће,Акамоли доћи Параћину;Бог је с нама, није са Турчином,“

Ови стихови показују да Хајдук Вељкова самоувереност није резултатхајдучке бахатости већ уверења, пре би рекли сазнања да је Бога са нама. Каошто је некад давно, пре Хајдук Вељка, кнез Лазар знао да је бог са њиме, јер сеопределио за царство небеско, тако је и Хајдук Вељко још увек руковођен тимопредељењем био уверен у Божију наклоност српским ослободилачкимподухватима.

То се види и из благослова. Поред Оруковог благослова где благословомОрурук констатује да је са Вељком на својој страни лако ратовати кад је он„војсци и срце ид душа“, у односу на косовско опредељење које се као подтекстналази у Хајдук Вељковој убеђености у божју наклоност Србима истиче себлагослов Крушевца:

„И Крушевац, благосиља Вељка:Жив нам био, Петровићу Вељко!Жив и сретан роду на захвалу!Бог ти дао, што у њег` искаоИ кнез Лазар наш светитељ српски,“

Већ ови стихови говоре да је Хајдук Вељко у свести народа имао значајну,рекли осветничку функцију. Није он био само хајдук и устаник, он је биопродужена, осветничка рука народа. Он је представља испуњење косовскогзавета. На крају, могли постави и питања оваквог односа према Хајдук Вељку.Чини нам се да је Хајдук Вељко својим поступцима највише одговарао народнојпредстави витештва. Зато је он и најопеванија личност из Првог српскогустанка. Опет и чињеница да је у бици код Варварина он спроводио рускевојнике, без којих није био могућ отпор Турцима, много је допринео да у овојбици истакне Хајдук Вељка, као војсковођу иако то није био.

Занимљиво је да у овим двема песмама по којима насловни знак не одговорасадржини песме наилазимо на различит однос према историји. У народној песми„Бој на Варварину“ наилазимо на далеко већу веродостојност нега у песмиОточанина која је спевана на народну. Разлог оваквој ситуацији налазимо у краткомвременском растојању од догађаја, кад је у питању народна песма, а што се тичеОточанина, он се више руководио сопственом импресијом, него историјскомистином. Чак можемо да констатујемо колико је народна песма ближа историјскојистини, толико је мање успела на естетичком плану као уметнина.

ДВЕ ПЕСМЕ „БОЈ НА ВАРВАРИНУ“ 303


Литература:

Вукашин Станисављевић, „Хајдук Вељко у народној песми“, Научна књига,Београд, 1988.

Вукашин Станисављевић, „Наша народна књижевност“, Пирг, Београд, 2001.Топлица Симић, „Бој на Варварину“, Варварин, 1990.Миливој Солар, „Теорија књижевности“, Школска књига, Загреб, 1990.Радмила Пешић, Нада Милошевић-Ђорђевић, „Народна књижевност“,

Требник, Београд, 1997.

Summary

TWO SONGS, "THE BATTLE OF VARVARIN"

The paper analyzed the two songs "The Battle of Varvarin. The first song was folksong, and the second song is composed by the "folk song" by Janko Nović Otočan 1860thyear. These two songs are very different, especially in length. Thematically, these two songsare complementary, both in relation to a particular topic titled "The Battle of Varvarin, and inrelation to the topics covered by the content of the songs. As the next color Varvarin thematicbackbone of the songs takes a character Hajduk Veljko Petrovic was the title character in a folksong in a kind of discrepancy with the marked content songs. Similarly with the song that iscomposed by the "people", with the exception that this discrepancy is even greater. Moreover,we can say that it is proportional to the length of songs



Dragi{a Kosti}Narodni muzej Leskovac

PROSLAVA STOGODI[WICE VARVARINSKOG BOJA 1910. GODINEPREMA PISAWU SRPSKIH NOVINA

Saètak: U vremenu kada se sve mawe ili se uop{te ne objavquju izvorio Prvom srpskom ustanku, {to zbog nemogu}nosti da se do|e do wih, {to zbogmaterijalnih sredstava, svaki objavqeni dokument dobija vi{e na zna~aju. Uradu je dat prepis {est dokumenata iz Srspkih novina, koji govore o pripremiproslave stogodi{wice Varvarinskog boja, a u kra}em osvrtu na feqtonMilenka Vuki}evi}a u listu Politika, ozna~ene su potencijalne ~iwenicekao zna~ajne za istraìva~e.

Kqu~ne re~i: boj, vojska, izvori, proslava, odbor, faktografija

U Varvarinu, 5. novembra 1903, odràn je Zbor na kome je izabranGlavni odbor za podizawe spomenika Kara|or|u, Jovi Kursuli i drugimsrpskim i ruskim vojnicima poginulim u ovom boju. Odbor je postaviosebi za ciq da se u celoj zemqi osnivaju pododbori koji }e prikupqatipriloge za spomenik i ovom prilikom uputio je poziv celom narodu.1

Iz slu`benog lista Kraqevine Srbije ne vidi se da li je to zaista iostvareno, kao {to je to bilo sa spomenikom Kosovskim junacima uKru{evcu i kada je 1890. godina Srpskih novina bila ispuwenarubrikama o dobrovoqnim prilozima. I sam, budu}i kraq Petaru~estvovao je iz inostranstva sa prilogom, a prilikom proslave 100-godi{wice Varvarinskog boja nije zaboravio da se time i podi~i.2

Posle sedmogodi{we pripreme i prikupqawa priloga, Odbor je priveokraju svoj posao i spomenici bi}e sve~ano otkriveni na dan proslavestogodi{wice.

Sto godina posle tog doga|aja, na dvestogodi{wici varvarinskogboja, na{a istoriografija i daqe ima problema: sa hronolo{kim po-dacima, brojem poginulih i na jednoj i drugoj strani, u~e{}em poje-dinih srpskih vojvoda i ruskih komandanata, brojem srpskih, ruskih iturskih snaga, imenima turskih vojskovo|a u~esnicima bojeva na Jasikii Varvarinskom poqu. Problemi su faktografske prirode, {to po-drazumeva i nedostatak izvora. Zadatak istraìva~a je da ukaè na po-tencijalne izvore i, tako|e, da ih objavi, jer i najmawa sitnica ponekadpostaje veoma zna~ajna za sagledavawe nepoznatog. Me|utim, tema ovograda jesu delimi~no navedeni faktografski problemi, a najve}i deo


1 Srpske novine, br. 259, 13.11.19032 Srpske novine, br. 201, 12.9.1910

ima dodirnih ta~aka sa objavqivawem izvora koji se ti~u proslave sto-godi{wice Varvarinskog boja. Aleksandar Vasi} prezentovao je deodokumenata o ovoj temi u delu Varvarin u vremeplovu (Kru{evac, 2010),gde je na osnovu pisawa lista Politika prikazao atmosferu naproslavi stogodi{wice, {to je potkrepqeno velikim brojem fotograf-skih priloga. Sumwamo da se u bilo kom arhivu mogu na}i ovako aut-enti~ni utisci sa proslave, pogotovo {to su zapisani od stranenovinara, sa druge strne, uvereni smo da se u op{tinskoj arhivi nemogu na}i izvori koji govore o pripremama za ovu proslavu kao i po-jedini govori izre~eni tom prilikom. Prema tome, rad je i dopuna delaAleksandra Vasi}a koji nije koristio Srpske novine, a prepisi kojislede jesu prvorazredni izvori, pogotovo {to su objavqeni u slu`benomlistu Kraqevine Srbije. Zato su i autenti~an dokument vremena prebalkanskih ratova, pro{losti koja nam nije tako daleko, a aktuelni sui danas pogotovo {to direktno korespondiraju sa potomstvom posle 100godina, odnosno sa nama (govor Muravjeva, otpravnika poslova ruskogposlanstva, dok. br. 6). Uostalom, o wihovom zna~aju i verodostojnostisudi}e istraìva~i, a na{ zadatak i prilika je na dvestogodi{wiciVarvarinskog boja, da ih objavimo.

Sude}i po pisawu novinara Politike, koji je sa dozom kri-ti~nosti opisao atmosferu, proslava je izuzetno bila uspe{na i to za-hvaquju}i Odboru za proslavu, a naro~ito dr Hranislavu M.Joksi-movi}u lekaru sreza temni}kog, jednom od dva predsednika Odb-ora, koji je neposredno posle proslave odlikovan Ordenom Svetog Save4. stepena. Istim Ordenom odlikovni su drugi predsednik Lazar B.Bogi}evi} upravnik poreskog odeqewa u Varvarinu i \or|e Dimitri-jevi} trgovac iz Varvarina. Ordenom Svetog Save 5. stepena odlikovanisu Vladislav Vu~i} predsednik op{tine sela Varvarin i Konstantin@iki} predsednik op{tine Varo{ice Varvarin. Zlatnom medaqom zagra|anske zasluge odlikovan je Milorad Proki} trgovac iz Varvarinai Srebrnim Medaqama za gra|anske zasluge ostali ~lanovi Odbora:Mihailo Bo{kovac, Mihailo Mileti}, Milan Ka~arevi} i MihailoPavi} svi zemqoradnici iz Varvarina. Pored ovih qudi sa nesu-mwivom zaslugom za uspe{no organizovanu proslavu, odlikovani suOrdenom Svetog Save 5. stepena i potomci Jove Kursule: unuci Ve-limir i Vladimir Kursuli} iz Cvetaka.3 Ne{to kasnije, istim Orde-nom odlikovan je posmrtno i unuk Qubomir Kursuli} trgovac izRa{ke4, ~iji je sin i praunuk Jove Kursule, Tanasije kafexija u Kragu-jevcu, prisustvovao proslavi.5 Na samoj proslavi, Ordenom Svetog Save1. stepena sa lentom, Kraq je odlikovao grofa Nikolaja M. O Rurka,unuka grofa Josifa Kornelijevi~a O Rurka komandanta sjediwenihsrpskih ustanika i ruskih vojnika na Varvarinskom poqu.6 Kasnije(1911), Ordenom Svetog Save 5. stepena odlikovan je i Milan Uro{evi}

306 Драгиша Костић


3 Srpske novine, br. 215, 30.9.1910; 4 Srpske novine, br. 1, 1.1.1911; 5 Politika, br. 2385, 8.9.1910;6 Politika, br. 2384, 7.9.1910;

trgovac iz Varvarina koji je tako|e bio ukqu~en u organizacijuproslave.7

Veliki broj odlikovawa svedo~i o zadovoqstvu Kraqa i Vladezbog odli~no obavqenog posla i zato smatramo da bi trebalo, pre negodamo prepise iz Srpskih novina, ne{to re}i o predsednicima OdboraHranislavu M. Joksimovi}u i Lazaru B. Bogi}evi}u. Lazar je rodom izJagodine i u vreme proslave bio je upravnik poreskog odeqewa u Var-varinu. Avgusta 1911. postavqen je za sekretara 3. klase odeqewa za tr-govinu, radinost i saobra}aj Ministarstva narodne privrede.8 DrHranislav Joksimovi} rodom je iz poznate porodice Joksimovi}(~etvorica uspe{ne bra}e: Dragoqub advokat, êdomir inèwer,Hranislav lekar i Dragi} advokat) iz Ba~ine kod Varvarina, a {kolo-vao se u Para}inu, Pirotu i Kru{evcu. Kao be~ki student medicinestekao je vrhunsko obrazovawe, a potom se usavr{avao u Berlinu iponovo u Be~u. Profesionalnu karijeru otpo~eo je u temni}kom srezukao lekar, a pola godine posle proslave stogodi{wice postavqen je zalekara sreza podunavskog, a potom, 1914, i za fizikusa okruga vrawskog.9

U~esnik je Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Posle rata postaoje fizikus okruga beogradskog, a radio je u Ribarskoj Bawi i Skopqu gdega je zatekla okupacija 1941. kada se ponovo vratio u Beograd gde ostajedo smrti. Preminuo je u 89. godini ìvota u Beogradu 1967. i za sobomje ostavio ve}i broj stru~nih dela.10 Biografiji sada moèmo dodati iizuzetne organizatorske sposobnosti, gde ni{ta nije prepu{tenoslu~aju i improvizaciji o ~emu svedo~i slede}a gra|a.

PREPISI DOKUMENATA

1.

“Podizawe spomenika Kra|or|u na Vrvarinskom Poqu:U Varvarinu je 5. o. m. odràt zbor, na kome je izabrat Glavni

odbor za podizawe spomenika Kara|or|u, Jovi Kursuli i ostalim srp-skim i ruskim vitezovima, koji su se 1810. godine juna~ki borili pro-tiv silne i nadmo}nije turske vojske na varvarinskom Poqu, gde jejuna~ni Jova Kursula odneo megdan nad Crnim Arapinom. Glavni odbornasta}e, da se u celoj zemqi osnuju pododbori za prikupqawe dobrovo-qnih priloga i u tom smislu uputio je poziv celom srpskom narodu.“(Srpske novine, 259, 13.11.1903)

2.

Proglas Odbora za proslavu stogodi{wice boja na Varvarinskom Poqu:

Srbi,

U kratkom vremenu od 1804. godine, kada je planula prva pu{ka za

PROSLAVA STOGODI[WICE VARVARINSKOG BOJA 1910. GODINE PREMA PISAWU SRPSKIH NOVINA 307


7 Srpske novine, br. 3, 4.1.1912; 8 Srpske novine, br. 176, 13.8.1911; 9 Srpske novine, br. 122, 5.6.1914;10 Srpski biografski re~nik, kw. 4, str. 714;

slobodu i nezavisnost na{u, pa do 1813. god., kada je ova na{a borbazavr{ena privremenim porazom na{im, svaki kraj na{e mile Otaxbinemogao je da se podi~i i pohvali ili velikim sinovima svojim, koji supu{kom i perom radili na oslobo|ewu i zbacivawu sramnog ropstva,ili mestom na kome se odigrala koja znamenita bitka i koje je porp-skano i natopqeno krvqu na{ih predaka. Cela dana{wa slobodna Sr-bija predstavqa popri{te negda{wih krvavih bojeva i bitaka, i svakikuti} i kraj podse}a nas na doba srpskog heroizma i qubavi prema slo-bodi, te i danas budi svest i ose}awe o tome: kako je slatko umreti zaOtaxbinu, i pobu|uje nas, da se ~esto se}amo i pomiwemo imena i delaslavnih predaka na{ih, koja nam i danas mogu sluìti za uzor.

U ovoj na{oj velikoj borbi bilo je qudi i naroda izvan kruga na{enarodnosti, koji su nam svuda i svakom prilikom ometali ovo velikodelo na{eg oslobo|ewa. I wih je bilo mnogo. Bilo je i onih, koji sunam i savetom i materijalno, pa i samom krvqu svojom pomagali. I wihje bilo malo. U ovom malom broju navidnije mesto zauzimaju velikaslovenska bra}a Rusi, koji su nam uvek bili prijateqski pomaga~i naposlu za narodno oslobo|ewe.

Blago onom narodu, koji je imao i ima velikh sinova svojih!Poznijim nara{tijam je du`nost, da se se}aju i odaju po{tovawe ve-likim i zaslu`nim sinovima za na{u narodnu stvar. Ne samo to.Dana{we i potqwe nara{taje treba i pripremati i osposobqavati zanastavqawe zapo~etog i nedovr{enog dela oslobo|ewa i nezavisnostisve na{e bra}e, neguju}i u wima rodoqubqe, qubav ka slobodi i razvi-jaju}i u wima vite{ke vrline i osobine, koje su preko potrebne svakomnarodu, a ponajvi{e na{em, koji u sinovima zdravog tela i zdrave du{egleda ostvarewe svojih èqa i narodnih ideala.

Da bi se u~inio pomen junacima i palim borcima za narodnu slo-bodu, da bi im se odalo zaslu`no po{tovawe i zahvalnost i da bi se se-}awem na velike sinove na{e i velika dela wihova budilo rodoqubqei svest o potrebi za razvi}em svih ovih vrlina kod dana{we i potowihgeneracija, koje su potrebne za delo oslobo|ewa sve na{e bra}e.Temni}ani, a naro~ito gra}ani varo{ice i sela Varvarina, pro-slavqaju u septembru stogodi{wicu ~uvenog boja na Varvarinskom Po-qu, gde su udruèni Srbi i Rusi odneli sjajnu pobedu nad neprijateqem.

Proslava }e biti obeleèna otkrivawem dvaju spomenika i to:jednog u varo{ici Varvarinu Jovi Kursuli, koji je vite{tvom ijuna{tvom svojim proslavio ovaj boj i pomogao te je neprijateq potu~en,kao i ostalim palim srpskim borcima, a drugi bra}i Rusima na samombojnom Varvarinskom Poqu, u neposrednoj blizini sastava Ju`ne i Za-padne Morave, kako bi spajawe ovih dveju srpskih reka u veliku rekuMoravu oli~avalo slogu i uzajamno potpomagawe slovenskih naroda. spomo}u kojih samo oni mogu biti veliki i sna`ni, i kako bi VelikaMorava, proti~u}i pokraj toga spomenika i nose}i vale Ju`ne Moraveod Kosova Poqa, a u wima suze i krv na{ega napa}enoga plemena, uli-vaju}i se Dunavom u Crno More koje zapquskuje obale bratske Rusije,



mogla pripovedati bra}i Rusima o stalnoj i toploj zahvalnosti, {to ihgajimo prema wima, i o mukama i patwama na{e neoslobo|ene bra}e.

Odbor za proslavu stogodi{wice ~uvenog i slavnog boja na Var-varinskom Poqu obra}a se ovim proglasom Srbima i prijateqima srp-skog naroda, gde ih god bude bilo, da uzmu u~e{}e u ovoj slavi iproslavi pobede za op{tu srpsku stvar, kako bi ista ispala dostojnadela velikih qudi na{ih, kako bi ona oli~avala jednu veliku srpkupatriotsku manifestaciju i pokazala svetu kulturni napredak koji jeSrbija postigla za ovih sto godina i kako bi veli~nstveno{}uproslavqawa moglo da se objavi neprijateqima na{e slobode: da jeSrbin jo{ ìv i da se nikoga ne boji.

Proslava }e se izvr{iti u varo{ici i selu Varvarinu u nedequ,5. septembra ove godine. Program proslave objavi}e se na deset danapred sve~anost. U ime Temni}ana, Odbor za proslavu:

3. avgusta 1910. god.U Varvarinu.

Predsednici:Dr. Hran. M. Joksimovi} Laza B. Bogi}evi}

Sekretar,Milorad Proki}, trg.

Blagajnik,Mihailo Mileti}, ekon.

^lanovi:Vladislav Vu~i}, predsed. op{tine sela Varvarina; Kostantin

@iki}, predsednik op{tine varo{ice Varvarina; \or|e Dimitir-jevi}, trgovac; Mihailo Bo{kovac, ekonom; Miladin Ka~arevi},ekonom; M. Pavi}, ekonom;

(Srpske novine, 170, 5.8.1910)

3.

Konkurs

Povodom proslave stogodi{wice boja na Varvarinskom Poqu,koja }e se izvr{iti 5-og septembra tek. godine, odbor za proslavuraspisuje za sada ove nagrade:

1.) Za najboqi istorijski spis o boju na Varvarinskom Poqu,koji }e iznositi od 1/2 - 1 {tampanog tabaka 100 din.;

2.) Za najboqi novinarski ~lanak o zna~aju proslave i wenomuticaju na bu|ewe i razvijawe slovenske solidarnosti 50 din.;



3.) Za najboqu prigodnu pesmu povodom ove proslave, ~ija }e temabiti: vite{tvo, slovenska sloga, du`nost po{tovawe prema velikimsinovima ove zemqe, qubav ka slobodi i.t.d. 50 din.;

Sve radove treba uputiti odboru za proslavu u Varvarin do 28-og avgusta tek. god., zakqu~no. Odbor }e se postarati za lica kojima }ese poveriti ocena. Nagradni radovi objavi}e se na dan proslave a inagrada }e se odmah isplatiti.

4.) U~eniku-ci IV. razreda osnovne {kole u Temni}u, koji }enajboqe na dan proslave izdeklamovati ~uvenu deklamacijuDraga{evi}evu: Varvarinsko poqe, - da}e se sva dosadawa izdawa“Zdravqa“ i “Narodne novine“ u tvrdom povezu;

5.) Onim doma}inima u selu Varvarinu, sreza Temni}skog, kojido 3. septembra ove god. udese ku}u i uku}nicu tako da je primerna u redui ~isto}i: prva nagrada 50, druga 25 dinara. Blià uputstva za tu na-gradu propisa}e odbor.

7. avgusta 1910 god. Varvarin.

Odbor za proslavu stogodi{wice Varvarinskog boja (Srpske novine, 175, 12.8.1910)

4.Program

Odbora za proslavu stogodi{wice juna~kog boja na VarvarinskomPoqu na kome je odnela sjajnu pobedu nad Turcima udruèna srpska iruska vojska

ISve~anost se otvara u subotu 4. septembra ove godine, sve~anim

nagradnim ga|awem iz pu{aka, koje prire|uje Odbor za proslavu poduputstvom i rukovo|ewem Glavnog Streqa~kog Saveza iz Beograda.Ga|awa po~iwu u 8 ~asova izjutra. Uz odrasle osobe ga|awe }e vr{itii |aci narodnih {kola. Nagrada }e bit: u oru`ju, poqoprivrednimspravama i |a~kim potrebama. Deqewe nagrada 5. septembra u 5 ~asovapo podne u prisustvu Wegovog Veli~anstva Kraqa i ostalih visokihgostiju i naroda.

IIU 3 ~asa po podne do~ek u ]i}evcu Wegovog Visokopreosve{ten-

stva Episkopa i Mitropolita Srbije g. Dimitrija.

IIIU 5 ~asova op{tinski odbor varo{ice Varvarina drì u sudnici

sve~anu odborsku sednicu, na kojoj utvr|uje nazive ulicama svojevaro{ice i donosi odluku da se 5. septembar svake godine proslavqakao narodni praznik za wihovo mesto.



IV5. septembra do~ek gostiju na }i}eva~koj ̀ elezni~koj stanici, koja

je kolima pola sah. udaqena od Varvarina. Vozovi iz Beograda dolazejedan u 4, jedan u 5 ~as. izjutra, iz Ni{a u 8 ~asova. Uz naro~ito pozvateosobe vi{ih dru{tvenih poloàja o~ekuju se toga jutra izaslanici: uni-verzitetske omladine; dru{tva Srpske Bra}e“, sokolskih dru{tavaDu{an Silni, gimnasti~kog kluba; streqa~kih i peva~kih dru{tava,kola “Srpskih Sestara“ Knegiwe Qubice i.t.d i.t.d.

VSve~ana arhijerejska slu`ba u varvarinskoj crkvi po~iwe u 8 i po

~asova izjutra.

VIU 10 ~asova sve~ani do~ek u ]i}evcu Wegovog Veli~anstva Kraqa

i Wegovog Kraqevskog Viso~anstva Prestolonaslednika koji u tovreme, sa svitama, dolaze zasebnim dvorskim vozom.

VIIDo~ek Kraqevske Vlade, ~lanova Carskog-Ruskog Poslanstva iz

Beograda, zatim Grofa Orurka, unuka starog Grofa Orurka, glavnoga za-povednika vojske u boju na Varvarinu i, eventulano, izaslanika onihvojnih odreda, koji su se borili na Varvarinskom Poqu.

VIIIU 11 ~asova parastos u Varvarinu i na Varvarinskom Poqu izgin-

ulim borcima. Zatim otkrivawe spomenika grofu Orurku i ostalojbra}i Rusima. Pre otkrivawa drì govor g. dr. Hranislav M. Joksi-movi}.

IXU 12 ~asova otkrivawe spomenika Jovi Kursuli u varo{ici Var-

varinu. Pre otkrivawa drì govor g. Lazar B. Bogi}evi}. Jedno |a~edeklamuje Draga{evi}evu pesmu Varvarinsko poqe. Zatim defilovawepored W. Vel. Kraqa: |aka osnovnih {kola, sokolaca, narodne garde,vojske: pe{adije, kowice i artilerije.

XU 1 sahat banket.

XINa podne narodno i de~je veseqe u parku u kome je spomenik Jovi

Kursuli uz svirawe vojne muzike.

XIINa prostranom placu u Varvarinu u 3 sah. po~iwu ve`be i utak-

mice iz raznih grana vite{tva, koje izvode ~lanovi sokolskog dru{tva“Du{an Silni“ iz Beograda, Ni{a i Kragujevca, |aci i gra|ani izVarvarina i okoline. Pe{a~ke trke. Odbor izdaje vi{e nagrada. Upogledu utakmica podrobnija obave{tewa dobi}e se na sam dan



proslave. Posle ovog ~itawe imena lica onih radova koji }e u}i uSpomenicu i deqewe nagrada.

XIIIIspra}aj gostiju u 8 ~asova u ve~e. Ispra}aj gostiju koji putuju ka

Ni{u. Oko 11 ~asova ispra}aj gostiju za Beograd. Tada idu u kratkimrazmacima dva voza.

XIVU 8 1/2 ~asova u varo{ici vatromet uz koncerat vojne muzike za

me{tane. Odbor se postarao u dovoqnoj meri za ìvotne namirnice i sao-

bra}ajna sredstva izme|u ]i}evca i Varvarina i natrag. Daqaobave{tewa objavqiva}e se preko dnevnih listova.

Odbor(Srpske novine, 191, 31.8.1910)

5.

Sa varvarinske proslave

Za vreme banketa na proslavi stogodi{wice varvarinskog bojaWegovo Veli~anstvo Kraq odrào je ovaj govor:

Gospodo i Bra}o,Pre 20 god., na dana{wi dan, Ja sam se sa Svojim najtoplijim

èqama pridruìo iz daqine, onim vrlim Srbima okupqenim na ovomistom mestu da podignu hvale na{im slavnim pretcima koji nam svojomkrvqu izvojeva{e slobodu. Danas Bo`jom milo{}u Ja sam u sredi Svoganaroda, po voqi wegovoj. Na srcu Mi je, da se s wime zajedno pobo`nosetim na{ih starih. Posle 100 god., iz tog doga|aja, koji je tako bogatkrepkim primerima za na{e dana{we pokoqewe, vaqa nam izvu}ipouku za rad na dobru na{e zemqe. Danas je taja zadatak na nama a trebada ga dostojno predamo svojoj deci.

îtavo je stole}e kako se na ovom poqu lila dragocena krv srp-skih seqaka i wegovih di~nih vo|a. A sa wome zajedno prolivala se ikrv plemenitih Rusa, koji, vo|eni idejom bratske slovenske zajednice,pohita{e u pomo} sirotoj golorukoj raji. Du`nost nam je s dubokimpo{tovawem i ve~nom zahvalno{}u pomenuti ovaj slavni dokaz, kakonevoqe na{ih naroda nalaze odjeka u na{e bra}e Rusa. Slava neka jepoginulim ruskim junacima! Slava silnoj Rusiji i wenom gospodaruW. Im. V. Caru Nikoli!

Pred sobom vidim ovoliko na{ih vrsnih qudi, ovoliko predsed-nika humanih, patriotskih i vite{kih udruèwa, okupqenih na pozivvrdnog odbora za ovu lepu proslavu. Vidim ih sve proète u ovom ~asujednom istom mi{qu, istim ose}ajima tuge i ponosa. S toga sam uveren,da, slavni borci za nezavisnost ove srpske zemqe, imaju dostojne po-tomke, da wihovo delo svim àrom prihvate i daqe povedu.



Verujte, bra}o, ovo {to }u vam re}i. Ovo vam govori va{ Kraq iukazuje vam na primere onih velikih qudi iz na{eg ustanka, ~ijispomen danas proslavqamo.

Ni~eg nema nad qubavi prema otaxbini, ni~eg sla|eg nego za svojuzemqu `rtvovati, sve, pa i ìvot.

Da nije bilo te krajwe predanosti zar bi danas bilo ovo ne{tokrova nad ovom srpskom slobodnom zemqicom? Neukog srpskog seqakau na{im ustancima vodija je jedna velika ideja, prosta, ali ba{ prosto-tom svojom velika. Mi smo danas obrazovaniji od wih {kolama po-dignutim wihovim velikim ̀ rtvama. Uìvamo u miru, koji su nam onisvojom krvqu otkupili, te se moèmo razvijati u svima pravcima. Pazar mi, danas, da budemo mawi pregaoci kad se ti~e dobra na{e ku}e?

Star sam ~ovek a video podosta dobra i zla u svetu, vi{e zla negodobra, ali ipak daleko sam od mra~nih misli, - na protiv Ja imam nade,i to ~vrste nade, u daleku budu}nost. I ta nada, to je ono najdragocenijeblago, koje vaqa da imate svi u svome srcu i da ga bri`qivo ~uvate.

Ali, uvek zadahnuti ovom nadom, mi vaqa da znamo i to, da jebudu}nost na{a u rukama na{im. Od na{e qubavi prema svojoj zemqi inarodu, od na{ega rada i istrajnosti; od na{e gotovosti da se ̀ rtvujemoza svoj narod, poglavito zavisi, {ta }e biti od nas u budu}nosti. Za tomila bra}o Moja, i deco Moja, pregnimo svojski na posao za dobro svojezemqe i naroda svoga. Radite svaki svoj posao; radite ga {to boqe umete.Jer samo tako oduì}emo se na{oj savesti i zemqi, i svojim slo`nimradom dobi}emo da nam ona postane sre|ena i jaka, - jaka svojomjuna~kom i dobro spremnom vojskom, jaka svojom prosvetom i sveko-likom kulturom, jaka svojom privredom.

Drugo je vreme nastalo, ali je slu`ba otaxbini uvek ista.Blaènim senima na{ih starih najboqe }emo ugoditi, ako ono,

{to oni tako predano po~e{e, nastavimo s istom odano{}u. Tada tekwihove `rtve ne bi bile uzaman i tada bi smo tek bili dostojni po-tomci tih velikih qudi, kojima neka je slava, ve~ita slava.

Slava im.

G. Muravjev, otpravnik poslova ovd. ruskog poslanstva i iza-slanik ruskog Cara napio je ovu zdravicu:

Va{e Veli~anstvo,

Mi smo sre}ni, {to je ovaj za Va{e Veli~anstvo i sav srpskinarod zna~ajan dan ujedno s tim rusko-srpska svetkovina. Mi smosretni {to nam je jo{ jedanput data mogu}nost da izrazimo, izjavimo,proglasimo, da oni ose}aji koji su pre sto godina pokrenuli na{epretke na obale Morave, ìve u nama i sada s takvom istom silom,ìve}e, uvereni smo, u na{oj deci posle stotinu godina.

Na bojnom poqu rodila se zajednica rusko-srpska. Krstili su jeneprijateqski ma~evi, opevala je lupa dobo{a i grmqavina topova. Wuje osve{tala velikodu{no prolivena vrela krv.



Sad su se prilike promenile. Probu|en pregnu}em VelikogaKara|or|a i wegovih saradnika - hrabri srpski narod vaskrsnuo jesvoju staru slobodu i slavu. Hvala budi Svevi{wem Bogu, minule suratne patwe i Rusija i Srbija ìve sada u miru sa svojim susedima, ina prvome mestu sad su i na{i i va{i iskreni prijateqi biv{i nepri-jateqi na Varvarinskom poqu.

No rusko-srpska zajednica nije se izmenila za sto godina, ve} seona razvila i o~vrsla. Ono {to je ranije postizavano ubojnim dru-garstvom vojske, sad se postizava na poqu mirnoga sudelovawa srodnihnaroda. U kolu dràva, na kulturnoj stazi, Rusija i Srbija idu uporedovezane uspomenama svoje istoriske pro{losti, vezane tvrdom verom ubudu}u veli~inu plemenite slovenske ideje.

Nismo samo mi ̀ ivi na ovome mestu. Ovde nevidqivo prisustvujuseni Crnoga \or|a i drugih velikih varvarinskih junaka. Oni su sadovde me|u nama u ovome istorijskom danu. Neka oni vide dana{we na{ebratimqewe, neka vide kako potomci dovr{uju {to je zapo~eto, is-puwuju zavete svojih nezaboravqenih otaca! Neka ~uju kako grmi ovamona 150 miliona Rusa jednodu{an, neodoqiv pokli~:

Neka ve~ito òvi uspomena srpskih junaka! @ivela draga nambratska Srbija! @iveo Kara|ore|ev naslednik, Vrhovnog Vo`da slavnogSrpskog Naroda, Weg. Veli~anstvo Kraq Petar!

Na dan Varvarinske proslave Wegovo Veli~anstvo Kraq poslaoje Wegovom Veli~anstvu Caru Nikoli slede}i telegram:

“ Stogodi{wica bitke na Varvarinskom poqu u kojoj su ruski ju-naci stekli slavu bore}i se rame uz rame sa Srbima, daje Mi radosnupriliku da ponovim Va{em Veli~anstvu izraze ose}aja vernosti i pri-jateqskog priznawa kojima smo obuzeti Ja i Moj narod prema uzvi{enojli~nosti Va{ega Veli~anstva i na{e mo}ne slovenske sestre “.

Wegovo Veli~anstvo Car Nikola odgovorio je WegovomVeli~anstvu Kraqu ovim telegramom:

“ Srda~no blagodarim Va{em Veli~anstvu na qubaznom telegramui molim Ga da veruje u Moje najìvqe prijateqstvo kako prema Wemutako i prema Srbiji, kojim sam proèt se}awem na bratstvo oru`ja obana{a naroda na Varvarinskom poqu “.

(Srpske novine, 201, 12.9.1910)

Na kraju, ukratko o navedenim faktograsfkim problemima, iakonisu deo na{e teme. Me|utim, u sklopu proslave i napisa objavqenihu listu Politika, objavqena je iscrpno napisana biografija grofaJosifa O Rurka. Autor ove biografije nije potpisan i ostao je nepoz-nat javnosti, a pretpostavqamo da je pisac, istori~ar Prvog srpskog us-tanka, Milenko M. Vuki}evi} koji je u istom broju objavio i feqton“Pre sto godina - od Kamenice do Varvarina“11 Biografija je objavqenau navedenoj kwizi Aleksandra Vasi}a, Varvarin u vremeplovu, a sledi



11 Politika, br. 2382, 5.9.1910;

kra}i osvrt na feqton Milenka Vuki}evi}a. Uop{te, faktografija u na{oj istoriografiji, nije dovoqno za-

stupqena i ne vodi se dovoqno ra~una, {to zbog velikog posla kojitreba uraditi, {to zbog nedostatka izvora. Za ovu konstataciju, dobarprimer predstavqa Varvarinski boj, gde je pored problema sahronologijom, prisutna i nepoznanica u broju i imenima prisutnihsrpskih vojvoda na varvarinskom poqu. U literaturi i izvorima navodise da ih je bilo 18, a ponegde i 19.12 Broj je svakako preuveli~an, izuzev,ako se mislilo na vojskovo|e gde ra~unamo i buqukba{e, knezove ikapetane, barjaktare, i one buqukba{e i knezove koji su kasnije imen-ovani vojvodama.13 Sa druge strane, tako|e nepoznanica su i imenaruskog komandnog kadra u ovom boju pored toga {to znamo za generalaJosifa O Rurka, pukovnika Petra Niki}a, {tapskog oficira sestri}agrofa O Rurka (ime ostalo nepoznato). Daqe, u izvorima se pomiwu~etvorica pa{e koji su po{li iz Ni{a na Kru{evac.14 Mi iz litera-ture i izvora saznajemo sigurno za imena jedva dvojice predvodnika:Mehmed Hur{id Pa{u i Ismail Bega Sereskog, a ostali se pomiwu uz-gred na osnovu nepouzdanih izvora. Prema tome, feqton Milenka M.Vuki}evi}a zna~ajan je istraìva~ima najmawe iz dva razloga.

Koriste}i poznate izvore u dotada{woj srpskoj istoriografiji,autor feqtona nije se mnogo upu{tao u polemiku sa wima, a nije bilaprilika za tako ne{to. Me|utim, takav na~in pisawa dovodi nas u ne-doumicu o pojedinim, ~iwenicama jer se ne mogu proveriti u izvorima,a zna~ajni su za izu~avawe Varvarinskog boja. Re~ je o navo|ewu ruskogpukovnika Savojinija kao predvodnika levog krila sjediwene srpskoruske vojske na Varvarinskom poqu, a sa druge strane, pored do tadapoznatih turskih vojskovo|a, navodi kao u~esnika boja na Jasiki i Var-varinskom poqu i Mali} Pa{u Prizrenskog koji je pred jasi~kim{ancima do{ao sa sveìm snagama.15 Bilo kako, ove ~iwenice su



12 Konstantin N. Nenadovi}, @ivot i dela velikog \or|a Petrovi}a Kara-\or|a Vrhovnog Vo`da, oslobodioca i Vladara Srbije i ìvot wegovi Vojvoda ijunaka, Be~, 1883, kw. 1 (Fototipsko izdawe, Beograd 1971); 13 U do sada objavqenim izvorima i literaturi, navodi se da su u Varvarinskomboju u~estvovali: Kara|or|e, Hajduk Veqko, Stanoje Glava{, Milan i Milo{Obrenovi}, Petar Joki}, Mladen Milovanovi}, Ilija Barjaktarevi}, MilisavZdravkovi}, Miloje Todorovi}, Paul Mateji}, Uzun Mirko Apostolovi}, knezjagodinski Jefta, knez suvodolski Jovan Sava, buqukba{a Ilija Petrovi}Streqa, barjaktar Mileta Radojkovi}, Stevan Kutula iz Le{ja barjaktar IlijeBarjaktarevi}a, barjaktar smederevski Milo{ Ivanovi}, resavski kapetaniStanko ]osi} iz Stewevca i Rajko Obradovi} Orvatski iz Svilajnca, kapetankru{eva~ki Kosta Simi} (sin \or|a Simi}a), kapetan Milovan Gara{anin,kapetan Kosta Dijamandi}, hajduk Milovan Stojadinovi} iz Velike Plane.Pored wih tu je i junak Jova Kursula. 14 Dr Dragoslav Jankovi}, Francuska {tampa o Prvom srpskom ustanku, Beograd,1959;15 Mali} Pa{u Prizrenskog, [a{it Pa{u Leskova~kog i vrawskog Pa{u kaou~esnike boja na Vravarinskom poqu, pomiwe samo Mileta Radojkovi} u svomse}awu (Qubodrag Popovi}, Memoarska gra|a o Prvom srpskom ustanku - kazi-vawa savremenika o doga|ajima na Deligradu, Pe{~anik, 4, Ni{, 2006);

zna~ajne istraìva~ima i zato vredi identifikovati izvore koji otome govore.

Summary

CELEBRATING THE CENTENARY OF VARVARIN BATTLE 1910TH THE ACCORDING TO THE SERBIAN NEWSPAPERS

Celebrations one century by battles and struggles of the First Serbian Uprising gain in im-portance of, particularly today when the two century after our historiografy recapitulate the achieve-ments Have in mind that this worthy celebration by the presence of King and Government, theRussian embassy in Belgrade, the grandson of a Russian general, chief comanders in Varvarinbattle eg the field, the Count Joseph O'Rourke, the sons of famous hero John Kursule and greetingtelegram to the Russian Emperor Nicholas, gives the impression of a very important term eventsin 1910, which is impeccably organized, although the celebrations at a high level mainly been spe-ciality the capital of Serbia. The published copies of documents showing a successful organizationof the Board in whose members are not well-known personalities or personalities that have had ex-perience in organizing such events, and the other showing the relationship of the Serbian peopleto the past and the way in which with respect to the main actors.va~ima i koje u dosada{wimizvorima i literaturi nisu dovoqno rasvetqene.



Драгош ПетровићАрхив Југославије

СТО ГОДИНА ПОСЛЕ БИТКЕ НАВАРВАРИНСКОМ ПОЉУ

Апстракт: После збацивања са власти династије Обреновића и повраткадинастије Карађорђевића у Србију, отпочело је обележавање стогодишњице избијањаПрвог српског устанка и његових победа подизањем споменика погинулим устаницимаиз тих битака у част. Поводом битке код Варварина, у касно лето 1810, коју сузаједнички Срби устаници и Руси на челу са грофом О’Рурком победили Турску војскуса југоистока, почетком септембра 1910. одржана је свечаност у Варварину саоткривањем споменика. Присуство краља Петра, престолонаследника Александра ипринца Ђорђа, чланова владе, као и присуство потомка грофа О’Рурка и представникаруског посланства, дало је велики значај овој свечаности и увеличало обележавањезаједничке победе над Турцима, што су пренели тадашњи листови.

Кључне речи: стогодишњица, свечаност, споменик, Варваринско поље,Варварин, Карађорђе, Јован Курсула, гроф О’Рурк, краљ Петар, Политика, Срби и Руси.

Током XIX века, одмах иза Првог и Другог српског устанка дошло удуховне јавне свечаности дошло је до укључивања националног елемента, каоједан од најистакнутијих видова свечаности, које су брзо попримиле идинастичке карактеристике. Овакав вид свечаности појавио се у Србији још увреме прве владавине кнеза Милоша, приликом читања Хатишерифа 1830. наСветог Андрију Првозваног и проглашења првог српског Устава 1835. наСретење. Посебан вид јавних свечаности забележен је код Палилулске цркве,који је продужен и у доцнијим временима, када су у спомен на читањеХатишерифа на Св. Андреју Првозваног, дан стицања аутономије и дан патронацркве Св. Марка, обележавани великим слављем. Тада је после литургије, којојсу присуствовали кнез, државни савет, министри и мноштво народа, држаносвенародно славље.1

За време кнеза Милоша Стицањем аутономије, када је установљавананаследност династије Обреновића, отпочело је да се обележава неколиковажних датума. Посебно значајан датум представљао је дан када је покренутДруги српски устанак на Цвети 1815. године. Збацивање кнеза Милоша, а потоми кнеза Михаила довело је до постављања Карађорђевог сина АлександраКарађорђевића за кнеза. У време кнеза Александра и Уставобранитеља, радиизградње своје власти, обележаван је дан када је покренут Први српски устанак,такође су прослављани свечано и дани као Видовдан, Свети Андреја Првозвании владарев дан рођења, док су већи духовни празници слављени као у времеОбреновића.


1 Феликс Каниц, Србија, земља и становништво, књ. 1, Београд 1985, стр. 80-81.

Поред обележавања истакнутих празника из времена Првог и Другогсрпског устанка, средином XIX века дошло је до изражаја и подизањеспоменика који су имали и ангажовану националну функцију која се одражаваламеморијалним вредностима и чији је утицај доприносио изградњи нације.Поред тога изградња споменика и посета владара давали су посебан политичкизначај.2 У Србији се тад подижу национални споменици херојима и значајнимисторијским догађајима из блиске прошлости XIX века, из устаничког периодаратовања са Турском. Њихово подизање било је условљевно актуалнимкултурним и националним, а посебно династичким, потребама. У време кнезаАлександра Карађорђевића подигнут је 1848, у сред Врачарског парка, споменикпогинулима у борби за ослобођење Београда 1806, обликованог у видумонументалног крста.

Повратком династије Обреновића на власт у Србији, у циљу јачања властидинастије Обреновића, на 50-годишњицу избијања Другог српског устанка,Таковска црква добила је истакнут споменички и национални карактер,3 а уБеограду, на Кошутњаку, одржане су велике свечаности у славу династијеОбреновића и обновљен је празник Цвети који је обележаван све до пропастиОбреновића 1903. године.

Доласком Петра Карађорђевића на место краља Србије већ почетком1904. дошло је до обележавања стогодишњице од избијања Првог српскогустанка и том приликом отпочело је подизање споменика који су носилиискључиво национално династички карактер.4 Прослављање стогодишњицеПрвог српског устанка практично је трајало све до избијања Првог светскограта, обележавањем значајних догађаја, битака и бојева из устанка са бројнимсвечаностима пропраћених откривањем импозантних споменика. Тако јеповодом боја на Мишару 1906. подигнут споменик у облику стуба победе начијем врху се налази двоглави орао раширених крила. Потом је 1908. расписанконкурс за подизање споменика Карађорђу на Калемегдану који је урадиоПашко Вучетић,5 израђен још 1912, али због избијања балканских ратова,откривен је тек у лето 1913. године.

Један од значајнијих догађаја из Првог српског устанка, који је јошобележен пред Балканске ратове и Први светски рат, био је одржан наВарваринском пољу где су век раније ту заједно ратовали Срби и Руси противТурака. После тешког пораза на Чегру 1809, пустошења и пада више српскихместа, српски устаници су се током те године нашли у тешком положају и усталној дефанзиви. Ишчекивали су даљи развој догађаја почетком 1810,интезивно су обнављали опустошену територију и погранична утврђења, која супретходне године тешко страдала. У Србији је до лета 1810. ужурбанонабављана и муниција, поново су утврђивани Бања и Делиград, а тражена је ипомоћ од Руса.6 Руси су се током 1810. знатно више ангажовали у односу напретходне године и заједно са Србима садејствовали против Турака у источној

318 Драгош Петровић


2 Ненад Макуљевић, Уметност и национална идеја у XIX веку, Београд 2006, с. 274-275.3 Ненад Макуљевић, наведено дело, стр. 287.4 Исто, стр. 299.5 Мила Јевтовић, Споменик Карађорђу Пашка Вучетића, Наслеђе, бр. III, Београд 2001,стр. 181-191.6 Историја српског народа, Београд 2000, књ. V-1, стр. 51.

Србији. Средином лета 16/17. јула 1810. одред руске војске око 3500 људипрешао је Дунав и спојио се са Србима под командом Петра Добрњца.Заједничким операцијама ослобођена је почетком августа Брза паланка, атврђаве Кладово и Прахово опседнути.7 Срби су заједно са Русима тада освојилии ослободили Кладово и Црну реку. Трупе Хуршид паше из Ниша напале су уто време Делиград. На Карађорђев позив да сузбије Хуршид пашу, један одредРуса од око 1500 пешака, 300 козака и улана стигао је у Делиград под командомгрофа О’Рурка,8 у пратњи Совјета Павла Поповића и Хајдук Вељка. После

СТО ГОДИНА ПОСЛЕ БИТКЕ НА ВАРВАРИНСКОМ ПОЉУ 319


7 Енциклопедија Југославије, Загреб 1965, књ. 6, Мак-Пут, стр. 639.8 Политика 5.9.1910, бр. 2382, стр. 1. Породица графова О’Рурк. Јосиф Корнилович ОРурк (Joseph Cornelius O’Rourk) Гроф О’Рурк водио је порекло из Ирске, где су некадањегови преци били и краљеви. Касније један од грофова прешао је да живи уФранцуској, а његови потомци преселили су се за време царице Јелисавете у Балтичкеземље. Гроф Јосиф Корнелијевич О’Рурк рођен је 6. децембра 1762. (или 1772. године)у Дерпту (или Дериту). По обичајима, који су владали у оно време, гроф Јосиф је јошбио малолетан када је примљен у царску гарду. После обуке гроф Јосиф О’Рурк записанје да се налазио у коњичком пуку од 1. јануара 1776, одакле је премештен у Исмаилскипук, потом 1790. у Псовски драгонски пук као капетан, а 4. јула 1797. преведен је уПавловградски хусарски пук. Учествовао је од 1790. у готово свим ратовима које јеимала Русија. Учествовао је у руско швесдском рату 1789-1790, потом у сукобима сапољским конфедералистима 1792. и 1794. године. У време Наполеонових ратова, грофЈосиф О’Рурк 1798. био је упућен у корпус француских емиграната Римски-Корсаков уШвајцарску, који је септембра 1799. поражен код Циришког језера. Вратио се у Русију1800. са чином потпуковника. Поново се налазио у сукобима са Французима 1805. уАустрији, када је одликован је орденом Светог Ђорђа четвртог степена и унапређен учин пуковника, а потом је ратовао 1806-1807. у Пруској и све време се налазио у војсцигенерала Кутузова. Током рата са Наполеоном, истакао се 1807. у борби код ПројзишАјпауа. Окончањем рата добио је задатак да формира нову формацију уланског пука,који је добио назив Волински пук, који је неколико година касније учествовао наВарваринском пољу. Овај пук је гроф О’Рурк формирао од својих средстава. Када јебило потребно, пук грофа О’Рурка послат је на Балканско полуострво у рат са Турцима,за потпору руске војске, тј. Дунавске (Молдавске) армије. Долазак грофа О’Рурка ињеговог пука на Балкан донеле су му славу. Већ почетком августа 1810. учествовао је уборбама код Брзе Паланке и Прахова, а на јуриш је освојио Соко Бању. За ове успехегроф О’Рурк награђен је чином генерал-мајора и одликован орденом Светог Ђорђатрећег степена. Уследила је битка код Јасике и на Варваринском пољу. За те успехедобио је највише дворско признање и орден Свете Ане првог степена, а за последњитурски покушај да разбију руско српску војску, гроф О’Рурк је награђен златном сабљомса драгим камењем. Крајем 1811. поново је био у Србији као инспектор рускихгарнизона у Београду и у Шапцу. Пред лето 1812. налазио се у делиграду и Алексинцувршећу осматрање Турске војске у Нишу. После закључења Букурешког миракомандовао је засебним одредом у Чичаговљевој армији и у време повлачења Рускевојске 1812, услед Наполеоновог напада на Русију, гроф О’Рурк је остао у саставуДунавске армије. Учествовао је у пресецању француских линија у долини реке Буг доБрест-Литовска. Деловао је даље против Француза код Вилна и Ковна када је уследилоНаполеоново повлачење, а почетком 1813. водио је коњичке пукове и учествовао уборбама код Дрездена и при блокирању Магдебурга. Нарочито се истакао у мају кодЛајпцига и заслужено је унапређен 28. септембра 1813. за генерал-лајтнанта. Радипобојшања северне војске премештен је и имао мање учешће у биткама код Гросберена,Деневица, Витенберга, Касела и Лајпцига. Успеси су у тој и наредној години утицалису да је добио орден Светог Александра Невског. Постао је 1814. комадант Другеуланске дивизије, командовао Литванском уланском дивизијом, потом је 1819. бионачелник Прве хусарске дивизије и коначно комадант Првог пешадијског корпуса. У

њиховог састанка и израде ратног плана, Карађорђе је отишао у Шумадију понову војску, а О’Рурк је са Малденом Миловановићем и Хајдук Вељком стигаона Варваринско поље. Ту је средином септембра дошло до вишедневне жестокебитке између удружених Срба и Руса против Турака.9 Заједно са КарађорђемРуси и Срби су код Јасике одбацили јаче турске снаге према Јужној Морави, апотом је уследила битка код Варварина.10 Турци су били потпуно поражени иразбијени се повлачили иза Јастребца, ка Прокупљу, Нишу и Лесковцу,11 а докраја октобра потпуно су истерани из Србије. Тако је турска офанзива на јужномфронту Србије претрпела потпуни пораз. Иако су Руси напустили Србију уновембру, оставили су своје гарнизоне у појединим српским градовимаНеготину, Кладову, Шапцу и Београду.

Овај датум битке на Варваринском пољу, био је један од важнијих задинастију Карађорђевића и српску владу у циљу обележавања стогодишњицеизбијања Првог српског устанка, јер је она по обиму и значају била једна однајвећих у тогу целог Првог српског устанка, а још су у њему заједничкиучествовали Срби и Руси против Турака. Зато се у обележавање стогодишњицеукључила и влада која је очигледно дала и значајна средства за израдуспоменика. Због значаја овог догађаја и како би ободрио српски народ на југубило је предвиђено да у Варварин на свечаности дође краљ Петар, његовисинови, чланови владе, високи гости из Русије, представници престонице идругих места из унутрашњости. Поред њих предвиђено је и присуство потомакакомаданта руских војника грофа О’Рурка и српског јунака мегданџије ЈованаКурсуле, којима је и били предвиђено подизање споменика. Због тог значаја овајдогађај у Варварину из септембра 1910. пратило је више домаћих новинара иизвештача. Пред свечаности, међу првима су се сместили извештачи изунутрашњости, који су стигли дан раније у Варварин, док су новинари већихбеоградских листова дошли ноћним возом пред саму прославу. Била је посебнаприлика и варошица Варварин специјално се спремала за дочек краља, његовихсинова и других високих руских и домаћих гостију.

Новинари који су већ били у Варварину извештавали су своје читаоце оместу одакле су извештавали да је она већ од раног јутра била су у свечаномруху, са великим тробојкама које су се виле на лаганом ветру, прошаране рускимзаставама. Истовремено врата и прозори кућа, као и државна и општинска здањабила су украшена искићена цвећем са истакнутим српским и руским грбовима.Већ од 4. септембра 1910, од јутра су се одржавале народне игре и гађања, укојима су учествовала и деца. Свечана седници Општинског одбора истог данаодлучила је да се 5. септембар прогласи за народни празник, који је установљенда народ тог краја сваке године прославља. 12



време пољског устанка 1831. био налазио се у резерви. Вишегодишњи војни успесидовели су да је 10. априла 1841. произведен и у чин коњичког генерала. После бурногживота гроф О’Рурк је утихнуо 10. марта 1849. на свом имању у Веселубу у Минскојгубернији (Белорусија) и иза себе је оставио пет синова и многобројне унуке9 Историја српског народа, Београд 2000, књ. V-1, стр. 52.10 Енциклопедија Југославије, Загреб 1965, књ. 6, Мак-Пут, стр. 639.11 Историја српског народа, Београд 2000, књ. V-1, стр. 52.12 Политика 5.9.1910, бр. 2382, стр. 2, Варваринска прослава.

Дан пре свечаности у Варварин је стигао митрополит Димитрије. Дочеканје свечано 4. септембра, поподне у Тећелцу, од свештенства и изасланика одбораза прославу као и мноштва народа Варварина и Темнићког краја.13 У Ћићевацстизало се возом, а потом кочијама истог дана у Варварин и околину стигло јемноштво гостију. Очекивао се и поподневни долазак „Сокола“ из Београда, алису они стигли тек ноћним возом.

Поводом стогодишњице битке на Варваринском пољу и лист Политикаобјавио је низ чланака о српско-руској победи над Турцима и обележавањустогодишњице битке код Варварина као што су били текстови „СтогодишњицаВарваринског боја,“ „Породица графова О’Рурк,“ фељтон од Миленка М.Вукићевић из књиге Карађорђе „Пре сто година од Каменице до Варварина“и друге.14

Већ унапред се знала сатница прославе на Варваринском пољу и уВарварину где је било предвиђено да се изврши парастос и откривањеспоменика, прво споменик руском генералу грофу О’Рурку, браћи Русима ипогинулим устаницима, а други споменик је био посвећен српском јунаку имегданџији Јовану Курсули.15

На сам дан Варваринске прославе краљ Петар је послао руском цару



13 Политика 5.9.1910, бр. 2382, стр. 2, Варварин 5. септембра, 4 часа по подне.14 Политика 5.9.1910, бр. 2382, стр. 1-3.15 Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи српског народа новијег доба,Београд 1979, стр.284-285; Енциклопедија Југославије, Загреб 1962, књ. 5 Југ-Мак, стр457; Маринко Пауновић, Срби биографије знаменитих, Београд 1998, стр. 124-125.Јован Курсула (Горња Горјевица, рудничка нахија 1768 – Делиград 16/28. август 1813)био је ратник мегданџија и за успехе у бојевима награђен је титулом војводе. Када јебукнуо Први срски устанак 1804, међу првима је устао против Турака и ударио на Чачаки на Карановац када је добио чин војводе. Учествовао је у ослобођењу пожешке иужичке нахије, а највише у борбама крај Дрине. Припадао је одредима Лазара Мутапа,али се није покоравао одредбама војничког позива и зато није добијао никакву команду.Јахао је добре коње, увек носио поуздано оружије и свуда где је војевао делио је мегдане,о чему је народна традиција сачувала помен на овог јунака. Прославио се посебно умегданима, приликом продора у Санџак, на Црном Врху 1809. и пред Варваринску битку1810, који су и опевани од стране Симе Милутиновића Сарајлије и Јована Драгашевића.Сима Милутиновић, који је и учествовао у Првом српском устанку, доцније је опеваосрпску победу на Црном Врху овим стиховима:„Сам Гушанац мучно деси трага,Но да брже стигне на селамет,Окупе га чете Србадије,Хитре пусте, на ноге лаке,Испрате га и јездаци неки,Особито Јоване Курсула.“Нарочито се истакао јунаштвом на Варваринском пољу 1810, у једној од највећих битакапротив Турака, када је задивио и браћу Русе. Курсула је пред распад устанка остао најужном делу фронта, у шанцу код Делиграда, где је одолевао турским налетима, алитукући се са Турцима задобио је много рана. Пренет је тешко рањен из Делиграда уродно село где је убрзо преминуо од задобијених рана.

Николају Другом Романов телеграм са следећим текстом: „Стогодишњицабитке на Варваринском пољу у којој су руски јунаци стекли славу борећи се рамеуз раме са Србима, даје Ми радосну прилику да поновим вашем Величанствуизразе осећаја верности и пријатељског признања којима смо обузети ја и Мојнарод према узвишеној личности Вашег Величанства и наше моћне словенскесестре.“ После честитки и сам цар Николај Други Романов је одговорио краљуПетру: „Срдачно благодарим Вашем величанству на љубазном телеграму имолим Га да верује у Моје најживље пријатељство како према Њему тако ипрема Србији, којим сам прожет сећањем на братство оружја оба нашанарода на Варваринском пољу.“16

Посебана пажња, тадашње српске штампе, била је усмерена на владараСрбије, остарелог краља Петра Карађорђевића, који се спремао да дође напрославу стогодишњице Варваринске битке.17 Српска штампа је такопропратила његов рано јутарњи полазак из Београда ка југу Србије.Специјалним возом краљ Петар и његова свита стигли су у Ћићевац око деветчасова, а одатле су кренули дворским колима за Варварин. У краљевој свитиналазили су се његови синови, престолонаследник Александар и принц Ђорђе,председник Народне скупштине, готово целокупна српска влада, сем министараЉубомира Јовановића и Стојана Протића, док их је пратило и више другихвеликодостојника као и гости из Русије. Због дугог пута, чим су прешли пешицепреко понтонског моста, краљ је морао да се одмори крај моста, а поред његасу затали Пашић, министри и ађутанти разговарајући међусобно. Затајање крајМораве, уз краћи одмор, пропраћено је, по краљевој жељи, тако што је једанвојник пловио понтоном по Морави. Потом је цела калвалкада кренула крозварош на Варваринско поље дочекана шпалирима мноштва раздраганих људиу свечаним народним ношњама који су поздрављали краља и његове синовемахањем рукама са по којом тробојком и узвицима „Добродошао!“ или „Живеокраљ Петар и династија Карађорђевића,“ што је маса народа гласноодобравала. Коначно нешто пре једанаест часова краљ Петар, његова свита игости из Русије су приспели на Варваринско поље.18

Долазак најважнијих личности на свечаност најавио је трубач свирајућии прошло је једно одељење коњаника, а за њима фијакери краља Петра сапуковником Павлом Јуришићем Штурмом, престолонаследника Александра саордонансом, принца Ђорђа са ађутантом потпуковником Зечевићем, министраиностраних послова Милована Миловановић са руским отправником послова

Муравјевом и други, редом све по двоје у колима.19

Поводом свечаности стогодишњице битке на Варваринском пољу закраља Петра, његову свиту и високе госте саграђена је специјална бина са левестране према споменику. Краљ Петар, његова свита и високи гости, попели сусе на бину одакле су посматрали простор око споменика и масу народа који једошао да изрази задовољство присуством краљ Петра, његове свите и високихгостију који су дошли у њихов крај да се поклоне сенима изгинулих Срба и



16 Српске новине 12.9.1910, бр. 201, стр. 2/1082. Са Варваринске свечаности.17 Политика 5.9.1910, бр. 2382, стр. 2, Дневне вести – Краљ на прослави.18 Политика 8.9.1910, бр. 2385, стр. 2, Пред спомеником јунацима.19 Исто.

Руса. Краљ је стајао на средини бине, поред су били његови синови,престолонаследник Алексдандар и принц Ђорђе, а потом руски отправникпослова Муравјев и српски министри.

Међу важним гостима налазио се, иза самог краља Петра, гроф О’Рурк,унук генерала О’Рурка, у парадној генералској униформи. Руски војсковођагроф О’Рурк из Првог српског устанка имао је петорицу синова, који су у времепрославе битке на Варваринском пољу, били стари и у деветој деценији живота.Међутим, они иако су позвани на свечаности, касно су примили позив и нисумогли да се спреме и дођу у Варварин. Ипак на је прославу у Варварин стигаогроф Николај О’Рурк, унук славног војсковође и генерала грофа О’Рурка.Николај је рођен 25. јуна 1834. и на свечаности у Варварину једини је дошао одфамилије грофа О’Рурка, иако је био већ стар човек имао 76 година. ГрофНиколај О’Рурк као голобради младић по узору на деду ступио је 1853. у војску,у руску морнарицу, на фрегату „Аурора.“ Тада је отпочео и Кримски рат у комје и он учествовао са двадесет година. Приликом напада здружене енглеско-француске ескадре утврђења Петропавловска, на Камчатки, гроф НиколајО’Рурк био је веома запажен при његовој одбрани. Поводом тога је био инаграђен чином бичмана и одличјем војничког крста Светог Ђорђа. Потом је1856. пловио са руском ескадром по Средоземном мору, али је већ 1862.пензионисан као капетан-лајтнант. Тада се оженио кнегињом Гаком изБукурешта, рођаком румунског владара. После војничког позива, гроф НиколајО’Рурк се укључио и у политику. Изабран је тако 1883. за представникаплемства у Пирјатинском округу у Кијевској губернији. Потом је биран у седамтрогодишњих мандата и водио племство свог округа. Гроф је напредовао 1902,када је постављен за тајног саветника, а истовремено је био још и почаснисудија у Кијевско Пирјатинском судском округу. Гроф Николај О’Рурк имао једва сина, један је постао официр, а други железнички инжињер.20

У краљевој свити налазио се још као гост и руски морнарички поручникса крстарице „Рурик“ Николај Димитријевић Каластов у свечаној униформи.Каластов је кренуо из Цариграда назад у Русију и када је сазнао за прославустогодишњицу битке код Варварина и упознат о њеном значају, прекинуо је путкако би могао и сам да учествује у свечаности.21

Откривање првог споменика на Варваринском пољу код саме обалеМораве, одржано је у једанаест часова, иако је првобитно било предвиђено дасе одржи у тринаест часова. Споменик на Варваринском пољу направљен је нависоком постољу, у виду зарубљене купе зидане од четвртастог камена, нештовишег од једног метра а на постољу је била равнострана пирамида од сивоггранита. Део пирамиде који је био окренут од Вараваринског поља премаВарварину, био је са урезаним златним словима: „Генералу грофу О’Рурку,заповеднику руске војске у боју на Варваринском пољу и осталој браћи Русимаборцима и јунацима на Варваринском пољу, у спомен стогодишњице бојазахвални Темнићани 1810-1910.“ Испод тога су у бојеном емаљлу налазиле сусе укрштене руска и српска ратна застава, над њима златно сунце, испод њихцрна купа топовских ђулади и над њима у луку златним словима исписане речи:



20 Политика 5.9.1910, бр. 2382, стр. 1. Породица графова О’Рурк.21 Политика 8.9.1910, бр. 2385, стр. 3. Пред спомеником јунацима.

„У слози је Словенима снага.“ Споменик је био и ограђен белом гвозденомоградом.22

Пред спомеником налазило се свештенство са митрополитом Димитријемна челу, који су се спремили да одрже парастос и освећење споменика. Поредњих пред самим спомеником стајали унук и праунук војводе Јована Курсуле,који је био највећи јунак и мегданџија битке на Варваринском пољу. Унук сезвао Владимир Курсула, живео је у селу Цветак, већ тада је имао 60-так година,седих обешених бркова и седе косе, а у новинама је записано да је имао шестсинова и четири кћери. Поред њега стајао је његов млађи рођак, ТанасијеКурсула, Курсулин праунук, а син Љубомира Курсуле. Он је био снажан човек,црних бркова и француске брадице, а обучен у богато украшено народно оделои на себи је имао „џемадан“ (свечани чојани прслук) прадеде Јована Курсуле.Танасије је тада радио као кафеџија у Крагујевцу.23

Поред саме ограде споменика налазили су се новински извештачи извише српских листова. Према бини где су се налазили краљ Петар, њега свитаи високи гости, као и према споменику, били су постављени чланови певачкогдруштва „Станковић“ из Београда, а према њима окренути Соколци. Иза сагорње и доње стране налазио се народа Варварина и околине.

Када је стигао краљ Петар са свитом и високим гостима, митрополитДимитрије је отпочео парастос и освећење споменика уз помоћ шесторицесвештеника. У току свечаног чина митрополит је изговарао прикладне речи ипрелио споменик завршавајући са речима: „Вечнаја памјат ђенералу ЈосифуО’Рурку, врховном вожду Карађорђу, војводи Хајдук Вељку, Јовану Курсули иосталим погинулим јунацима.“ Кроз мртву тишину, из народа се чуо тужануздах „Вечнаја памјат,“ а назад у крају где се налазила војна музика чули сусе тактови жалосног марша. Потом је одред пешадије испалио плотун, док јекраљ Петар прилазио споменику, који је у том тренутку откривен, дубоко сепоклонио и целивао. и. Приликом полагања венца изговорио је кратко топлимречима „Слава нека је јунацима!“ Краљев венац био је од ловоровог лишћа санатписом на тракама „На варваринском пољу изгинулим за слободу јунацима.Петар.“ После краља на споменик је положио венац гроф О’Рурка, направљенод ситних црвених зимских ружа, са белим тракама и руским натписом„Славним сербским геројем от внука графа О’Рурка.“ У име руског цараНиколаја Другог и руског посланства положио је венце отправник пословаМуравјев, један од палмових грана са тробојним тракама и натписом „Павшимза свободу братској Сербији руским војнам от императорске мисији в Сербији“и други од палмових гранчица с натписом „Павшим за отечество сербскимгеројем.“ Заступник председника београдске општине положио је венац одловоровог лишћа с тробојним тракама и натписом „Грофу О’Рурку и осталојбраћи Русима, славом увенчаним борцима за слободу српског народа.“ Поредсвих ових службених венаца гроф О’Рурк положио је венац од крупних зимскихружа који је био са једноставним натписом: „Внук деду.“24

Испред споменика др Јоксимовић, члан организационог одбора прославе,



22 Исто.23 Исто.24 Исто.

одржао је краћи говор указујући на значај битке код Варварина. Завршавајућиговор са „Вечнаја памјат“ из далека су се чули звуци жалосног марша, док сеВарваринским пољем разлегла почасна пушчана и топовска паљба. Краљ Петарокренуо се ка унуку грофа О’Рурка, доделио орден и руковао, а потом су мупредседник владе Милован Миловановић, Никола Пашић и други министричеститали.

Свечаност на Варваринском пољу била је завршена и тада су свипохитали да се врате у варош, у центар Варварина, где је требало да се одржиосвећење другог споменика. Међутим, према писању тадашње штампе, тада јенастао општи метеж, људи су трчали лево-десно, све живо је појурило кафијакерима, колима и запрегама, не обраћајући пажњу чија су, како би што престигли у Варварин. Зато су многи, као и поједини новинари, остали без превозаи морали су да се врате пешице у варош. Поред свих невоља они су стигли уВарварин тек када је завршено освећење споменика Јовану Курсули.

Споменик у Варварину био је нешто мањи од првог, окренут према улазуу црквену порту и налазио се на углу две улице. Имао је ниско камено постоље,на коме се налазила пљосната пирамида од мрко-црвенкастог гранита, а на њојсу златним словима урезане следеће речи: „Јови Курсули и осталим јунацима иборцима у спомен стогодишњице боја на Варваринском пољу захвалниТемнићани 1810-1910.“25 Споменик су са задње стране красили и стихови изДрагашевићеве песме „Бој на Варварину,“26 који су описивали мегданџију и



25 Политика 6.9.1910, бр. 2383, стр. 2-3, Варваринска свечаност и Пред споменикомјунацима.26 Српски биографски речник, Нови Сад 2007, књ.3 Д-З, стр. 364-365. Јован Драгашевић(Пожаревац, 16. фебруар 1836 – Ниш, 14. јул 1915) био је по својем професионалномопредељењу официр са чином генерала, док се стручно бавио географијом икњижевношћу. Потицао је од породице Апостоловић, са мајчине стране, а рано јеизгубио оца. У Београду је завршио гимназију (шест разреда), уписао се као питомац3. класе Артиљеријске официрске школе, у тадашњу Војну академију, коју је учио од1855. до 1860. године. Завршетком Академије августа 1860. унапређен је запопоручника, потом 1862. за поручника и 1866. за капетана. У време турскогбомбардовања Београда 1862. налазио се на месту командира Лицејске легије на Варошкапији, а потом организатор и комадант Бугарске легије 1867. године. Тада је положиоиспит за генералштабног официра и преведен децембра 1867. у генералштабну струку.Добио је 1870. чин капетана прве класе, 1874. мајора, а 1876. постао је потпуковниккада је избио Први српско-турски рат. У рату против Турске 1876. био је у служби штабаВрховне команде, а у Другом рату против Турске 1877-1878. био је начелникАђутантског одељења Штаба Врховне команде. По његовом завршетку био је члансрпске делегације на Берлинском конгресу, у својству експерта и секретара. Постао једецембра 1880. пуковник, а у рату са Бугарском 1885-1886. налазио се на меступомоћника начелника Штаба Врховне команде. Коначно је пензионисан априла 1888, апосле једне деценије 1900. именован је за почасног (резервног) генерала. Умирнодопско време обављао је педагошке и оперативне дужности. Већ у самом почеткупримећен је као даровити предавач и доведен је у Војну академију да предаје млашима.Био је професор на Војној академији са мањим прекидима од 1865. до 1885. и предаваоје географију, статистику, општу историју, историју ратне вештине, стилистику истратегију. Био је такође професор Лицеја и Велике школе. После завршетка ратнихоперација 1876. био је током 1877. в.д. начелника Главног генералштаба и после српско-турских ратова начелник новоформираног Историјског одељења Главног генералштаба1878-1885. и помоћник начелника Главног генералштаба. Знао је колика је важност

јунака Јована Курсулу.27 Освећење споменика Јовану Курсули одржано јесвечано и са истим обредима, око тринаест часова, које су обавили митрополитДимитрије и свештенство. Потом су испред споменика положени дивни великивенци краља Петра Карађорђевића, грофа О’Рурка, испред руског цара ипосланства отправник послова Муравјев, заступника београдске општине исрпских комита. Уследио је затим патриотски и песнички говор ЛазараБогићевића, управник тамошњег пореског одељења и председникорганизационог одбора, који је има као и др Јоксимовић велике заслуге заодржавање ове прославу.

Освећењу споменика у Варварину присуствовао је батаљон пешадије,један коњички вод и батерија артиљерије из Ћуприје. У један час по подне подвењаком у порти, код самог Курсулиног споменика, одржан је велики банкет иручак ком су присуствовали краљ Петар, његови синови, чланови владе и бројнигости из земље и иностранства. У току ручка краљ Петар је наздравио свимаприсутнима, а посебно представнику руског посланства Муравјеву. Краљ је усвојој подужој здравици говорио о значају тога дана, о општем народномповратку и добри и о задатку млађе генерације, на којој је, да свој народ подигнеи прослави у сваком погледу.28 За време тога банкета у порти, на вашаришту иу опште у целој варошици све је врило од раздраганог народа. Механе и вењациили су дупке пуни, на све стране чула се песма и музика, а потом се вило коло.29

За време банкета испред црквене порте, на прослави стогодишњице битке наВарваринском пољу, краљ Петар је одржао говор овим речима: „Господо и браћо,Пре 20 година, на данашњи дан, Ја сам се са Својим најтоплијим жељамапридружио из даљине, оним врлим Србима окупљеним на овом истом месту даподигну хвале нашим славним претцима који нам својом крвљу извојеваше слободу.Данас Божјом милошћу Ја сам у среди Свога народа, по вољи његовој. На срцу Мије, да се с њиме заједно побожно сетим наших старих. После сто година, из тогдогађаја, који је тако богат крепким примерима за наше данашње покољење, ваљанам извући поуку за рад на добру наше земље. Данас је тај задатак на нама а требада га достојно предамо својој деци.



бележење, прикупљање и чување грађе и колико је важно за наставу и обуку учење наискуствима ратова. Тај његов рад оставио је видног трага како на страницама војноглиста Ратника тако и многих посебних издања. Био је утемељивач Историјског одељењаГлавног генералштаба и сакупљањем војне литературе и архивске грађе, што је доцнијеутицало да се формира Војни музеј и Војни архив. Још као млад поручник Драгашевићје под утицајима Друштва Српске словесности сакупљао архивску грађу и писао радовеиз националне историје. Саставио је 1865. план и поднео предлог како да се у Србијиорганизује војно-историјска делатност. Када је покренуто издавање војног часописРатник Драгашевић је постао њен први уредник, а такође је уређивао и листове Војини Дарданија. Поред текстова у војним листовима сарађивао је у више часописа и листовау Великој Србији, Вили, Даници и Шумадинки. У току његовог живота написао је око20-так књига различите тематике од уџбеника за географију, историју и стилистику докњижевних дела. Припадао је романтизмом надахнутој генерацији, због чега је још каопитомац почео да се бавити књижевношћу и већ 60-тих година изашле су његове збиркепесама, драме и друга дела романтичарског садржаја као што су Јека од гусала, ЈованКурсула, Косово, Рајић на топу, Бој на Неготину или Смрт Ајдук-Вељкова и друга.27 Политика 8.9.1910, бр. 2385, стр. 3. Пред спомеником јунацима.28 Политика 6.9.1910, бр. 2383, стр. 2, Варваринска свечаност.29 Политика 8.9.1910, бр. 2385, стр. 3. Пред спомеником јунацима.

Читаво столеће како се на овом пољу лила драгоцена крв српског сељакаи његових дичних вођа. А са њоме заједно проливала се и крв племенитих Руса,који вођени идејом братске словенске заједнице похиташе у помоћ сиротојголорукој раји. Дужност нам је с дубоким поштовањем и вечном захвалношћупоменути овај сјајни доказ, како невоље наших народа налазе одјека у нашебраће Руса. Слава нека је погинулим руским јунацима! Слава силној Русији ињеном господару Његовом императорском Величанству Цару Николи!

Пред собом видим оволико наших врсних људи, оволико представникахуманих, патриотских и витешких удружења, окупљених на позив вредногодбора за ову лепу прославу. Видим их све прожете у овом часу једном истоммишљу, истим осећајима туге и поноса. С тпога сам уверен, да славни борциза независност ове српске земље, имају достојне потомке, да њихово дело свимжаром прихвате и даље поведу.

Верујте, браћо, овоме што ћу вам рећи. Ово вам говори ваш Краљ иуказује вам на примере оних великих људи из нашег устанка, чији спомен данаспрослављамо.

Ничег нема као љубави према отаџбини, ничег слађе него за своју земљужртвовати све, па и живот.

Да није било те крајње преданости, зар би данас било ово нешто крованад овом српском слободном земљицом? Неуког српског сељака у нашимустанцима водила је једна велика идеја, проста, али баш простотом својомвелика. Ми смо данас образованији од њих у школама подигнутим њиховимвеликим жртвама. Уживамо у миру, коју су нам они својом крвљу откупили,те се можемо развијати у свим правцима. Па зар ми, данас, да будемо мањипрегаоци кад се тиче добра наше куће?

Стар сам човек а видео сам подоста добра и зла у свету, више зла негодобра, али ипак далеко сам од мрачних мисли, напротив Ја имам наде, и точврсте наде, у далеку будућност. И та нада, то је оно најдрагоценије благо,које ваља да имате сви у своме срцу и да га брижљиво чувате.

Али, увек задахнути овом надом, ми ваља да знамо и то, да је будућностнаша у рукама нашим. Од наше љубави према својој земљи и народу, од нашеграда и истрајности, од наше готовости да се жртвујемо за свој народ,поглавито зависи, шта ће бити од нас у будућности. За то, мила браћо Моја,и децо Моја, прегнимо својски на посао за добро своје земље и народа свога.Радите сваки свој посао, радите га што боље умете. јер само тако одужићемосе нашој савести и земљи, и својим сложним радом добићемо да нам онапостане и сређена и јака, јака својом јуначком и добро спремном војском, јакасвојом просветом и свеколиком културом, јака својом привредом.

Друго је време настало, али је служба отаџбини увек иста.Блаженим сенима наших старих најбоље ће мо угодити, ако оно, што

они тако предано почеше, наставимо с истом оданошћу. Тада тек њиховежртве не би биле узамак и тада бисмо тек били достојни потомци тих великихљуди, којима нека је слава, вечита слава.

Слава им.“30



30 Српске новине 12.9.1910, бр. 201, стр. 2/1082. Са Варваринске прославе.

После лепих речи краља Петра, говорио је отправник послова и секретарруског посланства Муравјев.31 Његов говор је био од срца и изазва је општеодушевљење, пошто је у неколико реченица изнео на који су начин Руси и Србидошли до блиских контаката и веза, да пре сто година заједнички ратују инагласио ватреним речима, да то, што је било раније, постоји и после сто година.Он је наздравио следећом здравицом: „Ваше Величанство, Ми смо срећни, штоје овај за ваше Величанство и сав српски народ значајан дан уједно с тим руско-српска светковина. Ми смо сретни што нам је још једанпут дата могућностда изразимо, изјавимо, прогласимо, да они осећаји, који су пре сто годинапокренули наше претке на обале Мораве, живе у нама и сада с таквом истомсилом, живеће, уверени смо, у нашој деци после стотину година.

На бојном пољу родила се заједница руско-српска. Крстили су јенепријатељски мачеви, опевала је лупа добоша и грмљавина топова. Њу јеосвештала великодушно проливена врела крв.

Сад су се прилике промениле. Пробуђен прегнућем Великог Карађорђа ињегових сарадника, храбри српски народ васкрснуо је своју стару слободу иславу. Хвала буди Свевишњем Богу, минуле су ратне патње и Русија и Србијаживе сада у миру са својим суседима, и на првом месту сад су и наши и вашиискрени пријатељи бивши непријатељи на Варваринском пољу.

Но руско-српска заједница није се изменила за сто година, већ се онаразвила и очврсла. Оно што је раније постизавано убојним другарством војске,сад се постиже на пољу мировног суделовања сродних народа. У колу држава,на културној стази, Русија и Србија иду упоредо везане успоменама својеисторијске прошлости, везане тврдом вером у будућну величину племенитесловенске идеје.

Нисмо само ми живи на овом месту. Овде невидљиво присуствују сениЦрнога Ђорђа и других великих варваринских јунака. Они су сад овде међу намау овоме историском дану. Нека они виде данашње, наше братимљење, нека видекако потомци довршују што је започето, испуњују завете својихнезаборављених отаца! Нека чују како грми овамо на 150 милиона Русаједнодушан, неодољив поклич:

Нека вечито живи успомена српских јунака! Живела драга нам братскаСрбија! Живео Карађорђев наследник, Врховног Вожда славног СрпскогНарода, Његово Величанство Краљ Петар!“32

После здравице отправника послова Муравјева, говорили су још дрЈоксимовић и Лазар Богићевић, чланови организационог одбора варваринскихсвечаности, који су се захвалили краљу Петру, члановима владе и високимгостима, који су јој дали велики значај и увеличали прославу својим присуством.

Након ручка се на тргу који је за ову прилику претворен у правовашариште искупио се разноврстан свет, који је гледао са уживањем како



31 Владимир Муравјев-Апостол-Коробин као руски дипломатски службеник налазио сеу руском посланству у Београду, у време посланика Николаја Чарикова, на месту конзулаод 30. фебруара 1902. до почетка 1905, а поново је дошао у Београд, у време посланикаХартвига, на место другог секретара крајем 1909. и остао на том положају све досептембра 1911. године. У време док је посланик Хартиг био одсутан из БеоградаМуравјев је повремено имао дужност да буде отправник послова руског посланства.32 Српске новине 12.9.1910, бр. 201, стр. 2/1082. Са Варваринске прославе.

Соколци изводе разне гимнастичке вежбе и фигуре. Око пола три на истом пољупред краљем Петром, његовом свитом и високим гостима одржан је у друштвуСоколаца дефиле пешадије (батаљон од 500 људи), коњичког вода и првекоњичке батерије из Ћуприје. Током дефилеа, у једном тренутку, артиљерија јеу трку наступала испред краља, када се један коњ упетљао, пребацивањем ногупреко штранге и пао преко јахача, којег је притиснуо, док су њега остали коњивукли. Већина није могла доћи себи, а као најприбранији притрчао је принцЂорђе и трчећи уз топ, брзо је скидао штранге са палог коња, како би извукаовојника под њим. Прискочили су му и други, чак и сам краљ Петар који је стаоса подигнутом руком и повикао наредном воду војника, који је наилазио, дастану, како их не би прегазио.33

Коначно у три часа по подне, када се завршио и дефиле, краљ Петар ињегова пратња испраћени су за Ћићевац, одакле су дворским возом отпутовализа Београд. Краљ Петар још исте вечери се вратио у Београд.

После одласка високих гостију настављено је народно весеље уВарварину и продужило се до касног поподнева и дуже. Ипак остали гости изБеограда и других места морали су у пола пет да крену за Ћићевац, одакле су ушест часова наставили пут возом ка Београду.34 Према писању штампе изгледада је на прослави стогодишњице најдуже остао митрополит Димитрије, који сеиз Варварина вратио тек у ноћ, посебним возом, који је био пуштен збогпрославе.35

Поред ових новинских извештаја са свечаности у Варварину, тадашњасрпска штампа донела је и низ других пропратних текстова који су се односилина прославу стогодишњице Варваринске битке. Између осталог поменуто је ида се по подне у Народном позоришту у Београду на тај дан, поводом прославестогодишњице Варваринске битке играла представа Хајдук Вељко, по драмиЈована Драгашевића у три чина, са песмом о победи на Варваринском пољу.Ова драма настала је пола века раније и одиграна први пут 1860. у сали Великепиваре.36 У току истога дана, пре подне, пред свим српским пуковима у Београдуи унутрашњости, одржана су предавања о значају Варваринске битке.37

Успешно организовање прославе учинио је организациони одбор самихљуди из Варварина и околине, преко др Јоксимовића и Лазар Богићевић, али јеу томе сигурно имала велики значај и српска влада, која је овом прославомзапочињала дугогодишње намере српске елите и интелигенције да се српскадржава прошири на југ. После окупације Босне и Херцеговине од странеАустроугарске, а посебно након анексије Босне и Херцеговине 1908, опстанакКраљевине Србије био је угрожен због чега је морала да пронађе нови пут, штоју је довело да тражи решење у ширењу према југу и избије на обале Јадранскогмора. Због тога се Србија удружила са другим малим балканским земљама иистисла Турску са Балканског полуострва само пар година након овевеличанствене варваринске свечаности.



33 Политика 8.9.1910, бр. 2385, стр. 3. Пред спомеником јунацима.34 Исто.35 Политика 6.9.1910, бр. 2383, стр. 2. Дневне вести – Митрополитов повратак.36 Политика 5.9.1910, бр. 2382, стр. 3. Позориште, Јуначки дан.37 Политика 6.9.1910, бр. 2383, стр. 2. Дневне вести – Предавања о Варваринском боју.

Summary

ONE HUNDRED YEARS AFTER THE BATTLE ON THE VARVARIN FIELD

During the nineteenth century were intertwined from the tumultuous events inSerbian history, shrouded by dynastic conflicts that are expressed and the celebrationof important feasts and holidays in Serbia. So at the time of Obrenovic have labeledas the beginning of the Second Serbian uprising on Palm Sunday, and at the timeKaradjordjevica start the First Serbian Uprising of Visitation. Marking these feastsoften is followed by erection of monuments in relation to this event or some importantperson. Their withdrawal was conditioned by current cultural and national, especiallydynastic needs.



А.В. ПоповЦентaр по изучению русского зарубежья Института политического и военного анализа, Москва

РУССКАЯ ПРАВОСЛАВНАЯ ЦЕРКОВЬ ЗАГРАНИЦЕЙ:

ОБРАЗОВАНИЕ И РАСКОЛ (1920 – 1934 гг.)

Апстракт:Статья посвящена формированию Русской Православной Церкви вЮгославии, ее работа в изгнании, и раскол, которые произошли 1934. гг.

Ключивые слова: Русская Православная Церковь за границе, Сремски Карло-вци, Временная высшая церковная управления, митрополит Антоний (Храповицкий)

Предыстория Зарубежной Церкви связана с событиями Гражданской войныи образованием Временных высших церковных управлений (ВВЦУ) натерриториях, контролируемых белыми правительствами.

В деятельности ВВЦУ на юге России в 1919 - 1920 гг. закладывались основытого, что впоследствии стало именоваться Русской Православной Церковью заграницей (РПЦЗ). В этот период происходила апробация новых форм и методовцерковного управления в условиях отсутствия руководства со стороны высшейцерковной власти в лице Патриарха и Священного Синода. Таким образом, ВВЦУявились первым опытом автономного церковного управления в обход высшихорганов власти РПЦ. А учрежденное на Соборе ВВЦУ юго-востока России с самогоначала своей деятельности оказалось вполне реальной альтернативой патриаршейвласти.1

ВВЦУ юго-востока России возникло как временное учреждение, котороепосле восстановления связи с Патриархом и отчета о всех своих деяниях должнобыло прекратить свою деятельность. Но многое, задумываемое как временное, всилу политических и других причин стало постоянным. Впоследствии это привелок трагическому расколу некогда единой Русской Православной Церкви на нескольковетвей и юрисдикций.

Оно было эвакуировано из Крыма вместе с Русской армией в Конста-нтинополь. И почти сразу же после прибытия в Константинополь было пере-именовано в Высшее русское церковное управление за границей. С этого моментаи начинается история РПЦЗ.

Среди почти 150 000 русских беженцев, прибывших к берегам Турции вноябре 1920 г., был и митрополит Антоний (Храповицкий) с группой архиереев исвященнослужителей юга России.2

По первоначальному убеждению митрополита Антония, русские правосла-


1 Энеева Н.Т. Судьбы Русской Православной Церкви в годы Гражданской войны (1918– 1920 гг.) и истоки юрисдикционного раскола // Русский исход. СПб., 2004. С. 299 -300.2 Никон (Рклицкий), епископ. Жизнеописание и творения Блаженнейшего Антония,Митрополита Киевского и Галицкого. Т. 5. Н.-Й., 1959. С. 5.

вные беженцы должны были влиться в Поместные Православные Церкви по меступроживания. Но в результате влияния окружения его планы изменились. 6(19)ноября на пароходе «Великий князь Александр Михайлович» в Босфорскомпроливе состоялось первое (за границей) заседание бывшего ВВЦУ юго-востокаРоссии. В его работе приняли участие митрополит Антоний, митрополитХерсонский и Одесский Платон (Рождественский), архиепископ Полтавский иПереяславский Феофан (Быстров), управляющий военным и морскимдуховенством епископ Вениамин (Федченков). На заседании присутствовал такжепротоиерей Георгий Спасский из Севастополя.

Было постановлено: «Ввиду сосредоточения огромного количества беженцевв различных государствах и частях света, не имеющих общения с советской Россиейи не могущих сноситься с Высшим Церковным Управлением при СвятейшемПатриархе, а также вследствие необходимости попечения о Русской армии,выехавшей из Крыма, –

а) продолжить полномочия членов Высшего Церковного Управления собслуживанием всех сторон церковной жизни беженцев и Армии во всехгосударствах, не имеющих сношения со Святейшим Патриархом;

б) местом действия Управления избрать г. Константинополь, как наиболеецентральный пункт;

в) снестись с Константинопольской Патриархией для выясненияканонического взаимоотношения;

г) определить состав членов Управления из наличных епископов его, ввидуотсутствия других членов – протоиерея о. С. Булгакова и А.А. Апраксина,выехавшего в Сербию, и протоиерея о. Георгия Спасского, отправляющегося сфлотом во французские порты, и неудобства в настоящее время организацииУправления иными способами;

д) уведомить всеми возможными путями о сих постановлениях СвятейшегоПатриарха Московского и всея России Тихона, а также и все церковные центры,подлежащие попечению Русского Церковного Управления в г. Константинополе;

е) обратиться с просьбой к Главнокомандующему генералу Врангелю,передавшему через епископа Вениамина о своем желании и соображениях онеобходимости иметь Высший орган Церковного Управления по делам церковнойжизни беженцев и Армии, – об обращении с его стороны к Наместнику СвятейшегоПатриарха Константинопольского Митрополиту Брусскому Дорофею по вопросуоб организации Управления в Константинополе;

ж) назначить продолжение заседания Церковного Управления в городе(Константинополе. – Авт.) на 9 ноября».

На этом же заседании ВВЦУ юго-востока Росси было переименовано вВысшее Русское Церковное Управление за границей (ВРЦУ).

Второе заседание Управления состоялось 9(22) ноября уже в самомКонстантинополе. В состав Управления было решено пригласить архиепископаКишиневского и Хотинского Анастасия, у которого митрополит Антоний нашелприют. Приглашение было принято, и владыка Анастасий тотчас же принял участиев заседаниях ВРЦУ.

На третьем заседании, 16(29) ноября, митрополиту Антонию и епископуВениамину было поручено выяснить вопрос о каноническом взаимоотношении сКонстантинопольской Патриархией и передать заместителю ВселенскогоПатриарха митрополиту Брусскому Дорофею письмо главнокомандующего Русской

332 А. В. Попов


армией по этому вопросу. В тот же день митрополит Антоний с епископомВениамином отправились в Константинопольскую Патриархию. МитрополитДорофей обещал обсудить этот вопрос со своим Синодом.

22 декабря 1920 г. последовала грамота Вселенской Патриархии за № 9084,которой «русским иерархам» было предоставлено право «исполнять для русскихправославных беженцев все, что требуется Церковью и религией для утешения иободрения православных русских беженцев».

На прошение митрополита Антония о легализации ВРЦУ 2 декабря былполучен ответ, в котором русским архиереям разрешалось «образовать дляпастырского служения временную церковную комиссию («эпитропию») подвысшим управлением Вселенской Патриархии для надзора и руководства общейцерковной жизнью русских церковных колоний, в пределах православных стран, атакже для русских воинов… Вы будете озабочены посылкой им иереев,антиминсов, проповедников и всего необходимого, стараться лично посещать их,чтобы разрешать возникающие недоумения, усмирять распри, и вообще делать все,что требует вера и Церковь для ободрения упомянутых русских христиан».Бракоразводные дела предписывалось передавать суду Вселенского Престола илисудам тех Православных Церквей, где проживали русские беженцы.

Таким образом, этим постановлением Константинопольской Патриархиивозможность существования Высшего Русского Церковного Управления заграницей полностью исключалась. Русские епископы подчинялись ВысшемуУправлению Константинопольской Церкви, и их права ограничивались чистопастырскими функциями.

Тем не менее ВРЦУ на своих заседаниях 6(19) и 8(21) апреля 1921 г.постановило провести собрания представителей РПЦ за границей для объединения,урегулирования и оживления церковной деятельности.3 Такие собрания прошли вКонстантинопольском, Сербском, Болгарском и Западно-Европейском русскихЦерковных округах за границей.

ВРЦУ, которое еще оставалось в Константинополе, на своих заседанияхобсудило и вопрос о наиболее подходящем месте для резиденции ВРЦУ. Исходя изтого, «ч то самым мощным центром по плотности и по количеству русских людейявляется безусловно Сербия,

что эта страна занимает центральное географическое положение на Балканах,чем облегчаются сношения,

что в Сербии же находится наибольшее число русских иерархов,что там же сосредоточены по преимуществу русские просвещенные силы,что Русская Армия, центральные органы управления и Главно-командующий

переходят туда же и перевозка уже начата и закончится в течение месяца,что здесь, в Константинополе, в связи с мало-азиатской Турецкой войной

создается весьма неопределенное и непрочное положение для наших учреждений,что непрочность этого положения усугубляется общим отношением к

русским со стороны иностранцев западно-европейских держав, изменяющимся вхудшую сторону,

что, наконец, в Сербии Высшее Русское Церковное Управление соединитсясо своим Председателем владыкой митрополитом Антонием, отсутствиеавторитетного голоса которого часто заставляет медлить с решением важных

РУССКАЯ ПРАВОСЛАВНАЯ ЦЕРКОВЬ ЗА ГРАНИЦЕЙ 333


3 Заграничное русское церковное собрание: Материалы подготовительной комиссии.Вып. 1. Константинополь, 1921. С. 1.

вопросов, требующих предварительного письменного с Его Высокопрео-священством сношения, – Высшее Русское Церковное Управление заграницейпостановило: перевести свое местопребывание в Сербию, если со стороны владыкимитрополита Антония последует на то согласие, и в положительном случае проситьЕго Высокопреосвященство выяснить этот вопрос у Святейшего ПатриархаСербского, дабы осуществить переезд в ближайшее время, о чем и послатьВысокопреосвященному митрополиту Антонию доклад».

Последнее заседание ВРЦУ в Константинополе состоялось 29 апреля (12мая) 1921 г. Первое заседание ВРЦУ в Сербии, в Сремских Карловцах, состоялось8(21) июля 1921 г. под председательством митрополита Антония. На нем былопринято решение о созыве Заграничного Собрания Российских Церквей.

Необходимость в созыве Собора за границей мотивировалась расстройствомрусских церковных дел за границей, отсутствием связей с всероссийской церковнойцентральной властью и заботой о наилучшем пастырском окормлении русскихбеженцев и частей Русской армии. В деяниях Собора подчеркивалось, что ВРЦУ заграницей «а) является правопреемником Высшего Русского Церковного Управленияна Юго-Востоке России, большинство членов которого эвакуировалось с югаРоссии за границу; б) действует с благословения Вселенской Патриархии иПатриарха Сербского; в) признано Его Святейшеством Святейшим ТихономПатриархом Московским и Всея Руси (Указ Священного Синода ВсероссийскойПравославной Церкви 26 марта – 8 апреля 1921 г., № 424)».4

В Положении «О созыве Заграничного Собрания Российских Церквей»говорилось:

«1. Высшее Русское Церковное Управление постановило в заседании своемот 6/19 – 8/21 организовать собрание представителей Русской Православной Церквиза границей для объединения и оживления церковной деятельности.

2. В состав Собрания входят в качестве членов представители всехзаграничных автономных церквей, епархий, округов и миссий, пребывающих вподчинении Святейшему Патриарху Всероссийскому.

3. Собрание признает над собой полную во всех отношенияхархипастырскую власть Патриарха Московского.

4. Все постановления Собрания поступают на утверждение СвятейшегоПатриарха, а до утверждения в нужных случаях проводятся как временная мерараспоряжения Высшего Русского Церковного Управления.

5. Собрание состоит из епископов, клириков и мирян».5

Еще в период подготовки Собрания со стороны правительства КСХСвозникли опасения, что оно может превратиться в политическую трибуну.Российский посланник в Белграде В.Н. Штрандтман писал митрополиту Антонию(Храповицкому) о том, что королевское правительство и Министерство ино-странных дел СХС предупреждают русских иерархов: Собор был разрешенисключительно для обсуждения русских церковных вопросов, не касаясь вопросовполитических.6

Открытие Совещания (Собора) состоялось 21 ноября 1921 г., а рабочиезаседания начались на следующий день. Собор закончил свою работу 12 декабря.



4 Деяния Русского Всезаграничного Церковного Собора, состоявшегося 8 - 20 ноября (21ноября – 3 декабря) 1921 года в Сремских Карловцах в Королевстве СХС. СремскиеКарловцы, 1922. С. 1.5 Там же. С. 3 - 4.6 ГА РФ. Ф. 6343. Оп. 1. Д. 1. Л. 116.

В составе его было 95 действительных и 6 почетных членов (трое русских и троесербов). В нем были следующие отделы:

1. Высшего и окружного церковного управления (председателем был избранархиепископ Евлогий, а до его прибытия временно исполнял обязанностимитрополит Антоний);

2. Приходской (епископ Михаил);3. Хозяйственный (епископ Аполлинарий);4. Судебный (епископ Феофан);5. Просветительский (епископ Гавриил);6. Миссионерский (епископ Серафим);7. Военно-церковный (епископ Вениамин);8. Духовного возрождения (архиепископ Анастасий).Были также образованы две комиссии: 1. По проверке документов делегатов (епископ Гавриил) и2. По изысканию средств на нужды Церкви (епископ Вениамин).На Соборе был заслушан Наказ Собору, приняты послания «Чадам Русской

Православной Церкви в рассеянии и изгнании сущим», «Христолюбивомувоинству Русской Армии и Доблестному Вождю», «К Мировой Конференции», «Ковсем верующим в Бога правительствам и народам мира», «Ко всем русскимправославным беженцам заграницей», «Русским старообрядцам в Лондоне изаграничных городах и весях» и другие документы. Было также принятоПоложение о русских заграничных епархиальных управлениях (на заседанииСобора 17(30) ноября).

Обращения Собора к чадам Русской Церкви и к Мировой Конференциивызвали бурные возражения части членов Собора.

В первом говорилось о восстановлении на всероссийском престоле законногоправославного царя из дома Романовых: «Да вернет (Господь) на всероссийскийПрестол Помазанника, сильного любовию народа, законного Православного Царяиз Дома Романовых».7 В прениях выступил епископ Вениамин (Федченков),который заявил: «Большинство членов думает, что оно делает церковное и полезноедело, стоя не на политической почве. Я говорю не для убеждения других, а для того,чтобы нас услышали за этими стенами. Я не хочу быть человеком прошлого, но ибудущего. Большинство полагает, что стоит на церковной почве, но несомненно,что точка зрения большинства политическая. Церковь должна быть сугубоосторожной. Церковная точка зрения должна быть полезной. Большинство же стоитна точке зрения целесообразности, которая, по моему мнению, вредна и поэтомудолжна быть отвергнута. …Мы не Церковный Собор всей России, мы лишьничтожное меньшинство России… До сих пор думали, что строить государствоможно только политически. Большинство и стоит на этой почве, но СвятейшийПатриарх сказал епископам, чтобы они были вне политики и стояли на духовнойпочве». Архиепископ Евлогий также призывал: «Поберегите Церковь, Патриарха.Заявление несвоевременно. Из провозглашения ничего не выйдет. А как мы отягчимположение! Патриарху и так тяжело!».

34 члена Собора сделали письменное заявление с осуждением послания,указав, что постановка вопроса о восстановлении монархии носит политическийхарактер и не может обсуждаться на церковном собрании. Тем не менее посланиебыло принято двумя третями голосов. Архиепископ Евлогий комментирует это так:



7 Деяния Русского Всезаграничного Церковного Собора… С. 82 - 83.

«Мои опасения за Церковь и Патриарха, увы, впоследствии оправдались.Митрополит Антоний, в политических вопросах детски наивный, не мог учестьпоследствий рокового Обращения к православным русским беженцам за границей,явно монархического по содержанию и продиктованного эмигрантскимиполитическими страстями».8

Призывы Всезаграничного Собора осложнили положение Русской Церквиза рубежом и в России. И послужили первопричиной раскола русской церкви. 5 мая1922 г. в Москве на соединенном присутствии Священного Синода и Высшегоцерковного совета под председательством Патриарха Тихона было вынесенопостановление, которое в виде указа Патриарха было выслано возведенному в санмитрополита Евлогию для передачи в ВЦУ:

«Председателю Высшего Церковного Управления за границейПреосвященному Антонию, Митрополиту Киевскому и Галицкому

По благословению Святейшего Патриарха Священный Синод и Высшийцерковный Совет в соединенном присутствии слушали: предложение СвятейшегоПатриарха от 28 марта (10 апреля) сего года следующего содержания: Предлагаюпри сем №№ «Нового времени» от 3 и 4 декабря 1921 года и 1 марта 1922 года. Вних напечатаны послания Карловацкого Собора и обращение к мировойКонференции. Акты эти носят характер политический и, как таковые, онипротиворечат моему посланию от 25 сентября 1919 года. Посему:

1. Я признаю Карловацкий Собор заграничного русского духовенства имирян не имеющим канонического значения и послание его о восстановлениидинастии Романовых и обращение к Генуэзской Конференции не выражающимофициального голоса Русской Православной Церкви;

2. Ввиду того, что заграничное Русское Церковное Управление увлекается вобласть политического выступления, – а с другой стороны, заграничные русскиеприходы уже поручены попечению проживающего в Германии ПреосвященногоМитрополита Евлогия, Высшее Церковное Управление за границей упразднить;

3. Священному Синоду иметь суждение о церковной ответственностинекоторых духовных лиц за границей за их политические от имени Церквивыступления.

По обсуждению изложенного предложения Святейшего Патриарха,Постановлено:1. Признать «Послание Всезаграничного Церковного Собора чадам Русской

Православной Церкви в рассеянии и изгнании сущим» о восстановлении в Россиимонархии с царем из дома Романовых, напечатанное в «Новом времени» от 3декабря 1921 г, № 184, и «Послание мировой Конференции от имени РусскогоВсезаграничного Собора», напечатанное в том же «Новом времени» от 1 марта сегогода за № 254, за подписью Вашего Преосвященства, – актами, не выражающимиофициального голоса Русской Православной Церкви и, ввиду их чистополитического характера, не имеющими церковно-канонического значения,

2. ввиду допущенных Высшим Русским Церковным Управлением заграницей означенных от имени Церкви выступлений и принимая во внимание, что,за назначением тем же Управлением Преосвященного Митрополита Евлогия



8 Евлогий (Георгиевский), митрополит. Путь моей жизни. М., 1994. С. 362.

заведующим русскими православными церквями за границей, собственно дляВысшего Церковного Управления там не остается уже области, в которой оно моглопроявить свою деятельность, означенное Высшее Церковное Управлениеупразднить, сохранив временно управление русскими заграничными приходами заМитрополитом Евлогием и поручить ему представить соображения о порядкеуправления названными церквами,

3. для суждения о церковной ответственности некоторых духовных лиц заграницей за их политические от имени Церкви выступления озаботитьсяполучением необходимых для сего материалов, и самое суждение, ввидупринадлежности некоторых из указанных лиц к епископату, иметь повозобновлению нормальной деятельности Священного Синода, при полном,указанном в соборных правилах, числе его членов. О чем, для зависящих попредмету данного постановления распоряжений, уведомить Ваше Преосвященство.

5 мая (22 апреля) 1922 года. № 348Член Священного Синода Архиепископ ФаддейДелопроизводитель Н. Нумеров»9

Митрополит Евлогий вспоминает, что указ произвел на него ошеломляющеевпечатление. Он сразу же написал письмо митрополиту Антонию и приложил кнему копию указа. В ответ получил телеграмму: «Волю Патриарха необходимовыполнить, немедленно приезжайте». Из-за болезни митрополит Евлогий смогприехать в Карловцы только спустя четыре недели. Но настроение в Карловцахизменилось: сформировалась оппозиция указу Патриарха. Митрополит Евлогий назаседании ВРЦУ сделал доклад об указе. Содокладчиком был секретарьУправления Махараблидзе, который привел доводы в пользу того, что с указомможно не считаться.10 Митрополит Евлогий заявил, что взят недопустимый тон вотношении Патриарха, и покинул заседание.

Последующие свои действия митрополит Евлогий называет «самой главнойошибкой своей жизни», своим «самым большим грехом перед Богом, передматерью Русской Церковью и перед Святейшим Патриархом Тихоном»: «Тут мнеследовало и проявить власть, заявить, что отныне указы Карловацкого Синода дляменя силы не имеют, что я исполню волю Патриарха… Но я, ради братскогоотношения к собратьям-архиереям, закинутым в эмиграцию, во имя любви кмитрополиту Антонию, старейшему зарубежному иерарху, с которым менясвязывала долголетняя духовная дружба, ради всех этих сердечных, может бытьсентиментальных, побуждений… пренебрег Правдой – волей Патриарха». Именнов этом митрополит Евлогий видел причину не только своих личных бед, но иисточник всех дальнейших нестроений в жизни зарубежной Церкви.11

Указ породил множество толкований и мнений о возможности иправомерности его исполнения. В частности, митрополит Антоний сначала решилбезоговорочно подчиниться указу, снять с себя полномочия председателя ВРЦУ изатвориться в монастыре на Афоне. Однако большинство членов ВРЦУ склонялиськ тому, чтобы не исполнять волю Патриарха, считая, что указ был подписан под



9 ГА РФ. Ф. 6343. Оп. 1. Д. 4. Л. 5.10Копия доклада Махараблидзе отложилась в фонде Архиерейского Синода Русскойправославной церкви за границей (ГА РФ. Ф. 6343. Оп. 1. Д. 4).11 Евлогий (Георгиевский), митрополит. Указ. соч. С. 371.

давлением большевиков. В русских зарубежных приходах начался сбор подписейпод обращениями к митрополиту Антонию с просьбой не уходить на покой.

1 сентября 1922 г. состоялось заседание ВРЦУ, на котором его секретарьМахараблидзе сделал подробный доклад об указе Патриарха. Он высказалсомнение в подлинности указа, обратив внимание на его каноническую«безграмотность». И отметил: «Суровый тон и заметная поспешность инеобдуманность в составлении предложения показывают, что его писал человек несвободнодействовавший». Далее он сказал: «Свободна была ли воля Патриарха?Скорей всего нет, скоропалительность решения, что несвойственно Тихону, ясно,что предложение написано им под давлением и даже в присутствии большевиков».12

В заключение он сделал вывод: «нельзя указ провести в жизнь немедленно бездополнительных разъяснений и указаний. Нельзя, во-первых, потому, чтоподлинность указа все-таки надо предварительно проверить; во-вторых, нельзяпотому, что указ построен на явных недоразумениях».13

На следующий день, 2 сентября, состоялся Архиерейский Собор, которыйрешил лишь формально исполнить волю Патриарха. Собор упразднил ВРЦУ иобразовал Временный Заграничный Священный Синод РПЦ. Решение Соборагласило:

«1. Во исполнение Указа его Святейшества Святейшего Тихона ПатриархаМосковского и всея Руси и Святейшего при нем Синода от 24 апреля (5 мая) 1922года за № 348 существующее Высшее Русское Церковное Управление упразднить;

2. Для организации новой Высшей церковной власти созвать РусскийВсезаграничный Собор 21 ноября 1922 года;

3. В целях сохранения правопреемства Высшей Церковной власти образоватьВременный Заграничный Архиерейский Синод РПЦ за границей с обязательнымучастием митрополита Евлогия, каковому Синоду и передать все права иполномочия Русского Церковного Управления за границей;

4. Состав Временного Заграничного Архиерейского Синода определить в 5человек;

5. Названному Синоду принять зависящие от него меры к созыву РусскогоВсезаграничного Церковного Собора;

6. Об образовании Временного Архиерейского Синода довести до сведенияСвятейшего Патриарха Тихона и всех глав Автокефальных церквей, а такжероссийских посланников».14

В мае 1923 г. в Сремских Карловцах состоялся очередной АрхиерейскийСобор. На нем присутствовало 12 епископов. 16 епископов прислали письменныеответы на вопросы митрополита Антония:

«1. Признаете ли Вы необходимость существования высшего церковногоинститута для управления заграничными церквями епархиями или считаетевозможным, чтобы иерархи управляли своими епархиями автономно?

2. Если Вы признаете необходимость высшего соборного органа дляуправления зарубежной церковью, то в каком составе Вы полагали бы егоорганизовать: то есть в составе ли только Епископов Синода, или же с участиемпресвитеров и мирян?

3. Кого из живущих за рубежом иерархов Вы указали бы в качестве членов



12 ГА РФ. Ф. 6343. Оп. 1. Д. 4. Л. 43.13 Там же. Л. 45.14 Там же. Л. 88 - 89.

Синода?4. Кто, по Вашему мнению, должен быть председателем Синода?5. В виду отсутствия в настоящее время высшего церковного органа для

управления церковной деятельностью в России, не представляете ли возможным ижелательным распространение высшего церковного управления за границей и нацерковную жизнь в пределах России в той мере, в какой это возможно по существуи по практической жизни?».15

На Архиерейском Соборе, состоявшемся в мае 1923 г., обсуждался проектреорганизации церковного управления, предложенный митрополитом Евлогием.Его главные предложения состояли в следующем: «Твердо признавая незыблемуюобязательность Патриаршей воли, изложенной в Указе № 348, обсудить вопрос обустройстве центрального органа заграничной русской церкви. По сему вопросу яполагал необходимым: признать положение, что Представители епархий, нахо-дящихся за пределами России, в их совокупности выражают голоса свободной Ру-сской заграничной церкви, но ни отдельное лицо, ни собор иерархов этих епархийне представляет собою власти, которой принадлежали бы права, во всей полнотепринадлежащие Всероссийской церкви в ее полной совокупности. Идею объе-динения согласовать с принципом внутреннего самоуправления… Устройство це-нтрального органа должно основаться на указаниях Патриаршего указа № 362.Новый орган не может и не должен быть простым повторением прежнего ВЦУ спростой переменой названия. Основываясь на этих предпосылках мое предложениезаключается в следующем: все находящиеся за пределами России епархии -неразрывная часть автокефалии Московского Патриархата. Означенные епархии вцерковно-административном отношении представляют из себя группу автономныхмитрополий-архиепископий – С.-Американскую, Японскую, Китайскую, Харби-нскую, Западно-Европейскую, Забайкальскую и др. Центральный орган – ежего-дный собор епископов, председательствует старейший по сану из архипастырей».16

В соответствии с этим докладом главное предложение митрополита Евлогиясостояло в том, чтобы «немедленно просить Вселенского Патриарха о созывеЦерковного Собора с участием представителей и других автокефальных церквей».Он подчеркивал: «Только на этот собор, созванный на такой нейтральной почве итаким авторитетным лицом, как Вселенский Патриарх, смогут прибыть илиприслать своих представителей главы автономных церквей новых государственныхобъединений наших окраин. Финляндия, Литва и даже Польша прибудут сюда».Для понимания умонастроений митрополита Евлогия того периода важна егомысль: «…В деле церковном мы должны умереть, конечно, временно в этомполитико-национальном отношении именно для того, чтобы воскреснуть ицерковно, и государственно, и национально».

Предложения митрополита Евлогия не нашли поддержки у членовАрхиерейского Собора. Так, секретарь Синода Махараблидзе считал: «…В докладе(Евлогия) есть данные, совершенно не соответствующие действительности илинедостаточно обоснованные, проектируемый Синод сводится к положениюпростой канцелярии за спиной Митрополита Евлогия». В докладе управляющегорусскими православными общинами в Болгарии Епископа Серафима обращалосьвнимание на осторожное отношение к указу № 348 и необоснованность претензиймитрополита Евлогия на управление всей зарубежной церковью.



15 ГА РФ. Ф. 6343. Оп. 1. Д. 3. Л. 4 - 516 ГА РФ. Ф. 6343. Оп. 1. Д. 5. Л. 5 - 15, 21.

Анализ анкет и выступлений русских иерархов показывает, что митрополитЕвлогий остался в меньшинстве. Ни один из иерархов не поддержал его в вопросео созыве Собора всех православных церквей под эгидой Вселенского Патриарха.Более того, только два епископа поддержали организацию Собора с участиеммирян. Особое мнение выразил Епископ Бруклинский Евфилий: «Собор не нуженвообще. Достаточно признать Высокопреосвященным митрополита Евлогия длявсей заграницы (кроме Америки) и Платона для Америки».

На Соборе, состоявшемся 17 октября 1924 г., было решено упразднитьавтономию Западноевропейского округа и подчинить его Архиерейскому СинодуРПЦЗ. Опираясь на патриарший указ № 348, митрополит Евлогий все же отстоялавтономию своего округа, но не сумел воспротивиться подчинению своегоберлинского викария епископа Тихона (Лященко) непосредственно Синоду РПЦЗ,что в дальнейшем привело к отторжению от Западно-европейского митрополичьегоокруга германских приходов.

Окончательный разрыв Архиерейского Синода РПЦЗ, с одной стороны, имитрополитов Евлогия и Платона (Рождественского), с другой, произошел в 1926г. во время заседания очередного Собора РПЦЗ. Митрополит Евлогий пишет, чтоон предчувствовал недоброе и не хотел ехать на Собор, но братские чувства ипреданность митрополиту Антонию пересилили, и он все-таки принял участие в егозаседаниях. Во время резкой полемики выяснилось, что митрополиты Евлогий иПлатон признают за Синодом лишь морально-общественное значение, но отнюдьне каноническое и не судебно-административное. После обсуждения докладамитрополита Платона об устройстве Русской Церкви в Америке митрополитПлатон отказался подписать протокол, в котором его обвиняли в сепаратизме, ипокинул заседание Собора. На следующий день покинул Собор и сам митрополитЕвлогий. Он не признал последующее решение Собора о выделении германскихприходов в самостоятельную епархию как противоречащее воле патриарха Тихона.

Главное противоречие между митрополитом Евлогием и зарубежнымСинодом заключалось в различном толковании следующего пункта указаПатриарха № 348: «за назначением тем же Управлением ПреосвященногоМитрополита Евлогия заведующим русскими православными церквями заграницей, собственно для Высшего Церковного Управления там не остается ужеобласти, в которой оно могло проявить свою деятельность, означенное ВысшееЦерковное Управление упразднить, сохранив временно управление русскимизаграничными приходами за Митрополитом Евлогием и поручить ему представитьсоображения о порядке управления названными церквами». Если митрополитЕвлогий считал, что этот пункт указа дает ему законное основание длянеподчинения зарубежному Синоду и возглавления всей зарубежной церкви, тозарубежный Синод расценивал этот пункт лишь как подтверждение постановленияВРЦУ за границей о назначении Архиепископа Евлогия управляющимзаграничными русскими церквями в Западной Европе.

Митрополит Евлогий так писал митрополиту Сергию (Страгородскому) в1927 г. о своих разногласиях с Архиерейским Синодом РПЦЗ: «Коренная разницанаших взглядов состояла в следующем. Архиерейский Синод стремился под новымнаименованием остаться прежним Заграничным Высшим ЦерковнымУправлением. Он желал иметь всю полноту прав прежнего СвятейшегоПравительствующего Синода по отношению к заграничному епископату и церквам.Не довольствуюсь этим, он искал воспринять полноту прав Всероссийской



Церковной власти как за рубежом, так и по отношению к России, и вопрос этот былпоставлен на повестке всех Архиерейских Соборов 1923, 1924 и 1926 гг.Архиерейский Синод и Собор стремился стать законченной церковнойорганизацией типа поместной Церкви с полнотой соответствующих прав. Мояточка зрения была противоположной. Я видел и вижу основное условие нашегоцерковного бытия за рубежом в органической связи с матерью ЦерковьюВсероссийской, безусловном признании авторитета власти МосковскогоПатриаршего Престола и безоговорочном ему подчинении. Посему я не допускаюни автокефалии заграничной Церкви, ни восприятия ею тех прав, кои принадлежатлишь центральной Всероссийской Церковной власти. Я почитаю заграничные нашицерковные учреждения второстепенными, подчиненными органами, обладающимименьшим объемом канонических прав и более узким кругом действия. В частности,я не допускаю изменений положений, установленных властью Патриарха, как,например, изменение пределов епархии без волеизъявления законныхправопреемников Патриарха, т.е. его Местоблюстителя или ЗаместителяМестоблюстителя».17

После постановления Архиерейского Собора РПЦЗ от 26 января 1927 г. озапрещении в служении митрополита Евлогия разрыв дошел до крайней точки. Наэто постановление митрополит Евлогий ответил «Обращением к духовенству иприходам», в котором объявил, что запрещение и другие меры по отношению кнему не имеют канонической силы. О наложенном на него запрещении митрополитЕвлогий оповестил митрополита Сергия в письме от 12 сентября 1927 г. Тот ответилпостановлением № 104 от 9 мая 1928 г., в котором говорилось о запрещении:«Запрещение, наложенное на Преосвященного Митрополита Евлогия и др.архипастырей и клириков, признать не имеющим силы и неподчинение такомузапрещению – не подле-жащим взысканию».

Вскоре после разрыва с РПЦЗ на грани разрыва оказались и отношениямитрополита Евлогия с Московской Патриархией. Летом 1927 г. митрополитЕвлогий получил послание митрополита Сергия (Страгородского) от 29 июля стребованием к заграничному духовенству о предоставлении письменныхобязательств о лояльности к Советской власти. В послании указывалось:«Предложить Управляющему русскими заграничными церквами в Зап. ЕвропеПреосвященному Евлогию, а через него и всем заграничным русскимархипастырям и прочим священнослужителям – дать письменное обязательство втакой форме: “Я, Нижеподписавшийся, даю настоящее обязательство в том, чтоныне состоя в ведении Московской Патриархии, не допущу в своей деятельностиобщественной, в особенности же церковно-пастырской, ничего такого, что можетбыть принято за выражение моей нелояльности к Советскому Правительству”».

Митрополит Евлогий вспоминает, что это требование вызвало в его паствебурю политических страстей. Тем не менее он заверил митрополита Сергия в своемотказе от политических выступлений и собрал подписи большинства подчиненногоему духовенства, став таким образом единственным эмигрантским церковнымлидером, приславшим письменное обязательство политической лояльности.Подписка была дана с определенными оговорками: под лояльностью понималась



17 Из переписки заместителя патриаршего местоблюстителя митрополита Ниже-ородского Сергея (Страгородского) и митрополита Евлогия (Георгиевского),управляющего Православными Русскими Церквами в Западной Европе, 1927 - 1928(Документы из архива Отдела внешних сношений Московского патриархата) // Церковьи время. 1998. № 2(5). С. 85 - 86.

аполитичность эмигрантской церкви, а не политическая лояльность к СССР,гражданами которого эмигранты не являлись. Обязательства митрополита Евлогиязафиксированы в его письме митрополиту Сергию от 12 сентября 1927 г.: «Поэтому,в осознании своего долга пред Матерью-Церковью, во имя моей безграничнойлюбви к ней, я обязуюсь твердо стоять на установившемся уже у нас, согласнозаветам Святейшего Патриарха Тихона, положении о невмешательстве Церкви вполитическую жизнь и не допускать, чтобы в подведомых мне храмах церковныйамвон обращался в политическую трибуну».18

Митрополит Сергий счел приемлемыми условия и форму обязательствамитрополита Евлогия. Но это лишь отсрочило окончательный разрыв.

За участие в межконфессиональных молениях за гонимых в СССРверующих, прошедших в Англии, митрополит Сергий указом от 11 июля 1930 г. №1518 уволил митрополита Евлогия от управления Русской Церковью в ЗападнойЕвропе, предписав передать все дела архиепископу Владимиру. После отказаархиепископа Владимира принять дела управление было поручено митрополитуЛитовскому Елевферию.

После своего увольнения митрополит Евлогий сделал подробный иобстоятельный доклад митрополиту Сергию, в котором доказывалнесправедливость его решения, а также просил отменить указ до решенияцерковного суда. Митрополит Сергий не внял представленным доводам иподтвердил увольнение.

После этого митрополит Евлогий принял решение перейти под юрисдикциюКонстантинопольского Патриарха. 17 февраля 1931 г. состоялась встречамитрополита Евлогия с Вселенским Патриархом Фотием в Константинополе. Вовремя встречи митрополит Евлогий получил грамоту Вселенского Патриарха оприеме Западно-европейских русских церквей в юрисдикцию ВселенскогоПатриарха и своем назначении Экзархом Вселенского Патриарха. Сам митрополитЕвлогий объясняет свое решение следующим образом: «Каждая церковь и каждыйепископ имеют право апеллировать ко Вселенскому Патриарху в тех случаях, когдаони не находят справедливости у своей церковной власти».

На наш взгляд, канонических оснований для перехода под омофорВселенского Патриарха не было. Видимо, понимал это и митрополит Евлогий. Всвоих воспоминаниях он отмечал, что этот новый порядок управления русскимицерквями, подчинение Константинопольскому престолу носит временный характери после восстановления общепризнанной церковной власти и нормальнойцерковной жизни в России русские приходы в Европе вернутся в лоно Матери-Церкви. 29 июля 1927 г. митрополит Сергий опубликовал свое послание, вошедшеев церковную историю под именем Декларации митрополита Сергия.

Д ва пункта этого послания вызвали наибольшее неприятие клира и паствыРПЦЗ:

1. «Выразим всенародно нашу благодарность и советскому правительству затакое внимание к духовным нуждам православного населения, а вместе с темзаверим правительство, что мы не употребим во зло оказанного нам доверия».

2. «Мы хотим быть православными и в то же время сознавать СоветскийСоюз нашей гражданской родиной, радости и успехи которой – наши радости иуспехи, а неудачи – наши неудачи».

В эмиграции аксиомой стало такое толкование этих пунктов послания: «…В



18 Там же. С. 82.

декларации митрополита Сергия встречаются такие мысли и выражения, которыевполне понятны в устах безбожника, комсомольца или коммуниста, но никак не клицу Первоиерарху, хотя и временному, Русской Православной Церкви. Так,например, митрополит Сергий в своем воззвании уверяет чад Православной Церквив том, что радости и скорби, удачи и неудачи социалистического пролетариата иЦеркви Христовой совпадают. Дальше кажется и идти некуда». Н о дают ли этипункты из текста декларации основание для такого толкования?

Как нам представляется, абсолютно нет. И вот почему. Во-первых, в ней даженамеком не содержится мысль о «подчинении гражданским властям». О властях игосударстве здесь и речи нет. А «радости и успехи» по прямому стилистическомусмыслу отнесены к Родине, которая у нас одна, и которая не связана неразрывнымиузами с формой государственного управления или той или иной властью. Слово«которой» соединяет «радости и успехи» только с Родиной и ни с чем иным. Можнозаметить здесь, что эта фраза была сформулирована как будто по благодатномуозарению: большевики ее поняли именно так, как до сих пор толкуют в ЗарубежнойЦеркви, не считающей Патриархию вообще Церковью, а на самом деле нималейших оснований у них для такого понимания не было.

Следует отметить, что уже в Окружном послании Собора архиереев РПЦЗ(ответе на декларацию митрополита Сергия) эта фраза была фальсифицирована инаписана так: «Сознавать советский союз гражданской родиной, радости и успехикоторого (Выделено нами. – Авт.) – наши радости и успехи, а неудачи – нашинеудачи».

Ч то касается первой фразы, о благодарности Советскому правительству, то вовсех исключительно критических отзывах присутствует явная недобросовестность:либо опускается, либо игнорируется слово «такое», чем опять же в корнеизменяется смысл. Слово «такое» указывает не на вообще «отношение власти кЦеркви», а на частное ее проявление – именно на легализацию церковногоуправления, - о чем и говорится в предыдущем параграфе. И не более. Та же самаяошибка присутствует и в «Окружном Послании» Зарубежного Собора.19

Лично митрополит Сергий в беседе с митрополитом Елевферием дал этимсловам следующее толкование (и мы не имеем права искажать смысл и пониматьих иначе):

«– Ч то особенно взволновало русскую эмиграцию в вашей декларации – этоваши слова: «радости и успехи власти – наши радости и успехи, а неудачи – нашинеудачи». Вы не можете себе представить, какое негодование возбудили в ней этислова против вас, – сказал я ему, прохаживаясь с ним в его келии.

Он остановился, вскинул на меня свой пристальный взгляд и с едва заметнойна лице улыбкой спросил меня:

– А вы читали мою декларацию?– А как же? Читал.– Там ведь нет тех слов, какие вы мне приписываете. Там есть: «радости и

успехи нашей родины – наши радости и успехи, неудачи ее – наши неудачи». Еслибудут на нашей Родине неурожай, голод, повальные болезни, кровавыемеждоусобицы, ослабляющие наш народ, то, конечно, этому народному горю мыне будем радоваться. А если под управлением Советской власти страна наша будет



19 Русак В.С. Декларация митрополита Сергия 16/29 июля 1927 года // Макарьевскиечтения: Материалы второй международной конференции (21 - 22 ноября 2003 года).Горно-Алтайск, 2004. С. 152 - 154.

преуспевать, богатеть, улучшаться, то мы этими успехами не будем огорчаться, какогорчались враги Советской Республики. Но, разумеется, если в стране нашей будетувеличиваться неверие, Церковь будет преследоваться, то мы не можем этомурадоваться, как об этом заявлено мною в письме от 1/14 марта 1928 года».20

Собор РПЦЗ, состоявшийся 9 сентября 1927 г., обратился к пастве сОкружным посланием, в котором говорилось: «…Тщательно рассмотрев посланиеЗаместителя Патриаршего Местоблюстителя и Временного Патриаршего Синода иприняв во внимание, что высшая церковная власть в России находится в тяжкомпленении у врагов Церкви, несвободна в своих деяниях, а также то, что у нас нетвозможности иметь с нею нормальные сношения, Священный Собор АрхиереевРусской Православной Церкви за границей определил: 1) Заграничная частьВсероссийской Церкви должна прекратить сношения с Московской церковнойвластью ввиду невозможности нормальных сношений с нею и ввиду порабощенияее безбожной советской властью, лишающей ее свободы в своих волеизъявленияхи канонического управления Церковью. 2) Чтобы освободить нашу иерархию отответственности за непризнание советской власти заграничной частью нашейЦеркви, впредь до восстановления нормальных отношений с Россией доосвобождения нашей Церкви от гонений безбожной советской власти, Заграничнаячасть нашей Церкви должна управляться сама согласно священным канонам,определениям Священного Собора Всероссийской Поместной ПравославнойЦеркви 1917 - 1918 гг. и постановлением Свят. Патриарха Тихона, СвященногоСинода и Высшего Совета от 7/20 ноября 1920 года…».

Попытка митрополита Сергия примирить с собой зарубежную часть РусскойПравославной Церкви в 1933 г. к успеху не привела и 22 июля 1934 г. митрополитСергий и Священный Синод при нем подвели последнюю черту вовзаимоотношениях с Зарубежной Церковью. Был издан указ № 944, согласнокоторому митрополит Антоний и еще 7 русских заграничных иерархов запрещалисьв священнослужении.

Получив этот указ, владыка Антоний на бланке председателя АрхиерейскогоСинода РПЦЗ 7(20) августа 1934 г. за № 4036 отправил митрополиту Елевферию,через которого был получен указ, ответ. В нем говорилось: «…Отрицая всякуюсилу за постановлениями митрополита Сергия и его “Синода”, я глубоко скорблю,что мой бывший ученик и друг находится в таком не только физическом, но инравственном пленении у безбожников. Признаю деяния его преступными иподлежащими суду будущего свободного Всероссийского Собора. Если же ни он,ни я до такого не доживем, то рассудит нас Сам Пастыреначальник Господь, ккоторому возношу молитву о помиловании митрополита Сергия».21 АрхиерейскийСобор 1934 г., одобрив личный ответ владыки Антония на указ митрополита Сергияо наложенных им на заграничных русских иерархов запрещениях, счел нео-бходимым обратиться по этому поводу с Окружным посланием к зарубежнойпастве, в котором говорилось: «В силу условий русской жизни нет возможностиустановить, где действует подлинное волеизъявление Высшей Церковной власти вРоссии, а где действует злая воля. Единственным выходом из этого нео-пределенного и мучительного положения было объявить Зарубежную часть Ру-



20 Елевферий, митрополит. Неделя в Патриархии: Впечатления и наблюдения отпоездки в Москву // Из истории христианской церкви на родине и за рубежом в ХХстолетии. М., 1995. С. 216.21 Никон (Рклицкий), епископ. Жизнеописание и творения Блаженнейшего Антония,Митрополита Киевского и Галицкого. Т. 7. Н.-Й., 1961. С. 357.

сской Церкви временно независимой от Московской Патриархии, как это и сделаноСобором в 1927 году».

С этого момента берет начало окончательный разрыв РПЦЗ от РПЦМосковского Патриархата.

Образование Американской Православной Церкви имеет другую историю.После Октябрьского переворота и Гражданской войны Русская ПравославнаяЦерковь в Америке переживала глубокий кризис: нормальная связь Американскойепархии с церковным центром в России оборвалась, финансовая помощь из Россиипрекратилась, из-за чего административный центр в Нью-Йорке и отдельные при-ходы испытывали большие материальные затруднения. Кроме того, американскаяепархия оказалась без правящего архиерея. Ее последний возглавитель, назна-ченный Святейшим Синодом до революции, архиепископ Евдоким (Ме щерский) несмог вернуться в Америку со Всероссийского поместного собора (1917 - 1918 гг.),а его обязанности незаконно исполнял епископ Канадский Александр (Немо-ловский), уехавший в 1922 г. в Европу.22

События в России и рост националистических настроений после Первоймировой войны привели к раздроблению единой Русской православной епархиина американском континенте. От осколков этой епархии образовалось десятьнезависимых самостоятельных национальных юрисдикций: три русских, двеарабских, а также сербская, албанская, румынская, украинская и карпато-русская.23

Единство православия в Америке было потеряно. Идеи панславизма уступилиместо национализму. Каждая группа православных хотела иметь свою наци-ональную церковь. Деление некогда единой Православной Церкви продолжалосьи в последующие годы, приведя к появлению белорусских, болгарских, маке-донских, эстонских и других православных юрисдикций. В ре-зультате в Америкесложилась неканоническая ситуация, когда на территории одного города могло бытьнесколько православных епископов, на одной терри-тории могло находитьсянесколько православных округов различных юрисди-кций. Неканоническоеположение привело к падению авторитета православия в Америке, породилосомнения в универсальности православной веры.

Такое сложное явление, не имеющее аналогов в истории, хорошоиллюстрирует послание Вселенского Патриарха Афинагора митрополитуКрутицкому Пимену, в котором говорилось: «С начала второй половины XIX века,когда русские переселенцы в Америке стали спускаться из северных районов к югу,к промышленным центрам континентальной Америки, преимущественно начинаяс первых десятилетий нашего века, православные почти из всех православныхстран массами эмигрировали в Новый Мир, создавая таким образом православныеюрисдикции, ныне существующие в Америке. Это есть новое явление в историиПравославной Церкви, новый вид диаспоры, положение исключительное инеобычное, ибо оно допускает существование нескольких Митрополитов на однойтерритории, иногда действующих с одинаковым титулом церковной юрисдикциинад отдельными национальностями. Это находится в противоречии с яснымиканоническими требованиями, как например, 21-е правило IV ВселенскогоХалкидонского Собора, которое определяет, что «не бывает двух митрополитов воединой области». Хотя это положение противоречит основному догматическому



22 Окунцов И.К. Русская эмиграция в Северной и Южной Америке. Буэнос-Айрес, 1967.С. 101 - 157.23 Stokoe M., Kishkovsky L. Orthodox Christians in North America, 1794 - 1994. OrthodoxChristians Publications Center, 1995. C. 55.

принципу православной экклезиологии, согласно коему в основе церковнойорганизации лежит единство верующих, живущих в одном месте, в единомцерковном организме, имеющем во главе епископа, который укрепляет единствонарода Божия, в коем «несть еллин, ни иудей… но всяческая и во всем Христос»,хотя это положение противоречит самому строю Церкви и ее священномузаконодательству, тем не менее это, поскольку касается чрезвычайного явления,отдельного и временного, оно рассматривается и принимается нашим СвятейшимАпостольским Вселенским Престолом в духе крайней вынужденности,снисхождения и терпимости для того, что служить миру и единству междуЦерквами-сестрами, защищать его и распространять, пока нельзя будет этот вопрософициально рассматривать на будущем Святом и Великом Соборе ПравославнойЦеркви, коему он предается общеправославным решением».24

Указом Патриарха Тихона от 14(27) апреля 1922 г. митрополит Платон(Рождественский) возглавил Североамериканскую епархию (он возглавлял этуепархию ранее в 1907 - 1914 гг.). В 1924 г. IV Всеамериканское церковное собраниепровозгласило временное самоуправление Церкви в Америке, которое должносуществовать до того момента, когда можно будет восстановить нормальныеотношения с Церковью в России. Также Собрание постановило приступить кразработке постоянного, полного устава Американской Православной Церкви. В1926 г. после разрыва с РПЦЗ митрополит Платон, формально подчиняясь РПЦМосковского Патриархата, взял курс на автономию. В марте 1927 г. Загранич ныйСинод наложил запрещение на митрополита Североамерикан ского Платона ивместо него назначил епископа Апполинария, бывшего викария митрополитаПлатона, таким образом создав параллельную цер ковную организацию в Америке.Митрополит Платон, встав фактически на путь самовольной автономии, формальнозаверял церковные власти в Москве в своей полной лояльности и апеллировал кней в своих разногласиях с карловацкими архиереями. Он писал митрополитуСергию в 1927 г.: «Карловчане требуют от меня… признания их власти надо мнойи моей епархией. Но могу ли я это сделать без ведома и разрешения моей церковнойвласти, пребывающей в Москве и таковою существующей для моей епархии уже127 лет? Не было ли бы это изменой с моей стороны и предательством, подобнымтому отречению, которое имело место во дворе Каифы!?».

В 1933 г. архиепископ Вениамин с благословения митрополита Сергияотправился с циклом лекций в США, получив от него поручение выяснить позициюмитрополита Платона в Америке. И в случае его отделения от ПравославнойЦеркви Московского Патриархата остаться там управляющим, а потом и правящимархиереем. Во время встреч архиепископа Вениамина с митрополитом Платономпоследний заверил его в неизменном послушании Русской Церкви и место-блюстителю патриаршего престола митрополиту Сергию. Митрополит Платонсогласился выполнить требование митрополита Сергия и дать подписку олояльности, но своего обещания не выполнил.

А после требования митрополита Сергия дать письменное подтверждениеподчинения Патриархии и опубликовать его в газетах митрополит Платон пошел наокончательный разрыв с Матерью-Церковью: он организовал в Свято-Ханаанскоммонастыре в Пенсильвании совещание с американским духовенством, на которомбыло принято решение об окончательном разрыве с Московской Патриархией, а



24 Послание Патриарха Афинагора Митрополиту Крутицкому Пимену от 24 июня 1970г. // Гуль Р.Б. Я унес Россию: Апология эмиграции. Т. III. М., 2001. С. 306 - 307.

Североамериканская епархия была самовольно объявлена автономной.25 Послеэтого митрополит Сергий был вынужден своим определением от 16 августа 1933г. уволить митрополита Платона от управления епархией и назначить владыку Ве-ниамина временным американским экзархом, архиепископом Алеутским и Северо-Американским. В постановлении митрополита Сергия от 24 августа 1933 г.,дополнившем определение от 16 августа, подчеркивалось: «Образованное митр.Платоном и его соумышленниками “самочинное сборище” объявить раскольни-ческим обществом и всех остающихся в составе этого общества – отлученными отобщения в молитвах и таинствах церковных». Митрополита Платона предпи-сывалось предать церковному суду. Однако митрополит Платон не подчинился волеМосковской Патриархии, и его поддержала большая часть епархии. К экзарху Мо-сковской Патриархии перешел только архиепископ Вашингтонский Антоний (По-кровский). Таким образом, в Северной Америке возникла еще одна церковнаяюрисдикция, Русский Патриарший Экзархат, — епархия, воз главляемая архи-епископом Вениамином (Федченковым), перешедшим в юрисдикцию МосковскойПатриархии. В 1934 г. митрополит Платон скончался, после чего было созваноЦерковное собрание, которое подтвердило временное самоуправление Амери-канской Церкви, а ее главой был избран архиепископ Феофил (Пашковский). Онстал митрополитом всея Америки и Канады.

Таким образом, в Северной Америке сложилась ситуация, когда на еетерритории действовали приходы, подчинявшиеся Синоду Зарубежной Церкви,Московской Патриархии и автономной Американской Митрополии. Подобнаяситуация «чересполосицы» юрисдикций характерна для русского зарубежного



25 Вениамин (Федченков), митрополит. Раскол или единство? (Материалы для решениявопроса об Американской Церкви) // Церковно-исторический вестник. 1999. № 4-5.С.18.

Митрополит Антоний (Храповицкий) епископ Вениамин (Федченков)

рассеяния в целом. Так наметились три главные ветви российского зарубежногоправославия: подчиненные Архиерейскому Синоду РПЦ за границей; перешедшиев новое качество как нерусские церкви (Американская Митрополия); перешедшиепод юрисдикцию Вселенского Патриарха (Западно-Европейский Экзархат).Одновременно за рубежом существовали русские православные приходы,подчиненные Московскому Патриархату.

Резиме

РУСКА ЗАГРАНИЧНА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАНАСТАНАК И РАСКОЛ

Након октобарске револуције 1917. између 2 и 10 милиона Руса напустило сеРусију. 1921. У Сремским Карловцима одржан је први велики сабор РПЗЦ, и одатле јеупућена Посланица деци Руске цркве. Том приликом организована је „Врховна црквенаадминистрација ван Русије“ касније познатија као Руска загранична црква. ПочетакДругог светског рата и касније приближавање Црвене армије Југославији, алармиралису Синод Руске заграничне цркве и верни народ да се преко Европе пресели у СједињенеАмеричке Државе, где је дошло до поновног устројавања Синода и осталих црквенихструктура. У Дијаспори, Руска Загранична Црква, поставила се од самог почеткаСергијанизма, 1927. године, на чврсту анти-сергијанистичку позицију, и у бројнимприликама је изражавала своју солидарност са Истинском Православном Црквом уРусији, одбијајући свако општење са Московским Патријархатом. Њена беско-мпромисност и чврст традиционализам у овој, али и у другим стварима, нису били поукусу неколицини руских јерарха, Западне Европе и Америке, који су билипријемчивији за „реформистичке“ догађаје у Православљу двадесетог века, одвојивишисе у различитим периодима од Руске Заграничне Цркве, стварајући тако садашње„јурисдиксцијске“ разлике Руске Дијаспоре.



Драгиша Милошевић Историјски архив Крушевац

УЧЕШЋЕ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ УОСЛОБАЂАЊУ КРУШЕВЦА,14. ОКТОБРА 1944. ГОДИНЕ

Апстракт У раду су обрађени догађаји који су непосредно претходилиослобожењу Крушевца као и сам ток ослобађања. Аутор је покушао да разреши некенедоумице које постоје око овог догађаја као и да укаже најчешће намерне илиненамерне грешке које се чине при опси ових дгађаја.

Кључне речи Крушевац, 14. октобар 1944, Црвена армија, Југословенскавојска у отаџбини, НОВЈ, Кесеровић, Вермахт

После троипогодишње окупације Србије, од априла 1941. године, Крушевацје по шести пут ослобођен од страних окупационих трупа.

Ниме, већ првог дана априлског рата, 6. априла 1941. године, нема-чкибомбардери су бомбардовали Крушевац, а посебно Војно-технички завод „Оби-лићево”,а недељу дана касније, 13. априла, у Крушевац су ушле окупационе трупенемачког Вермахта. Одмах по окупацији, у граду је формирана Крајскоманда, каонајвишиокупациони орган управе на нивоу округа, као политичка, привредна ивојна установа. Првог дана успостављања окупационе власти, у граду су похапшеневиђеније личности, заједно са председником Градског Поглаварства, Крстом Нова-ковићем, али су сви после неколико дана били ослобођени, пошто у граду није билоникаквог отпора упереног против окупационих власти.1

Живот у граду био је веома тежак. Много је припадника бивше Југословенскевојске интенирано у Немачку. Патроле Команде Фе-лджандамерије непрекидно сукрстариле градом, хапсиле и затварале младе људе, углавном скојевце и другасумњива лица, тако да су, за кратко време, и Окружни и Срески затвор били пунизатвореника. Поред наведених, у Крушевцу је постојао и специјално опремљенизатвор при Крајскоманди, у подруму зграде крајскомандатуре.

После заједничког напада четника Драгутина Кесеровића и Расинског парти-занског одреда, 22. септембра 1941. године, на немачки гарнизон у Круше-вцу,тачније на сам град Крушевац у циљу његовог ослобођења, када је погинулонеколиконемачких војника, а више их је рањено, већ 23. септембра по граду јенастала хајка над становништвом. Без икакввог саслушања, или суђења, у граду јеубијено око 6о лица, углавном ромске националности, пошто је највише Немаца истрадало у крају где ониимају своје насеље, тзв. „Грштак” или „ Циган-мала”.

У то време, концентрациони логор „Казнени завод” још није био оформљен,мада је зграда била изграђена пред сам рат, а била је намењена за Окружни затвор.Због недостатка простора у затворима, око 80 затвореника је, из поменутих градскихзатвора, спроводно пребачено у нишки логор на Црвеном крсту. Међутим, хапшења


1 Крста Милосављевић, Тамо где је Слободиште, Нови Сад, 1960, стр. 10

по граду и околини нису престајала, тако да су поменути затвори непрекиднопопуњавани. Бројне оружане акције у и око града, навеле су окупационе власти даубрзају поступак око опремања зграде казненог завода у концентрациони логор,намењен искључиво за политичке затворенике и таоце, а што је било у складу саНаредбом немачке 717. дивизије, делимично стациониране у Крушевцу, а која јепредвиђала хапшење талаца, паљење кућа, па чак и уништавања читавих насеља.2

Званично концентрациони логор „Казнени завод” почео је организовано даприма затворенике од априла 1942. године. За читаво време свог постојања, Логорје био редовно пун. После сваког стрељања затвореника, или њиховог транспо-ртовања у друге логоре (Београд, Ниш, Смедеревска Паланка, и др.), или слања уинтернацију, Логор је одмах попуњаван новим затвореницима. Више од 1500затвореника прошло је кроз овај Логор, од којих је стрељано око 1200 људи. Многизатвореници Логора дочекали су ослобођење града, 14. октобра 1944. године, уњему, пошто су Немци, тога дана, дефинитивно напустили Крушевац и повукли сепрема Краљеву.

Борбе за коначно ослобођење Крушеваца, октобра 1944. године, започеле сумного раније, односно већ након продора оперативне групе дивизија (ОГД) прекоИбра, почетком августа 1944. године, разбијања 4. групе четничких јуришнихкорпуса на Копаонику, и ослобођења Александровца, 10. августа 1944. године.

После разбијања 4. групе јуришних корпуса под командом ДрагутинаКесеровића, Немци су у Крушевцу непрекидно држали доста јаке снаге. Имајућиу виду стратегијски значај Крушевца за даљи опстанак немачких јединица командеза Југоисток, стациониране у Врњачкој Бањи, срачунате на природне препреке заодбрану града - Јужна и Западна Морава и Расина, у Крушевцу се, септембра иоктобра 1944. године, налазе: 3. батаљон 3. немачког полицијског пука из Краљева,Алармни батаљон (као привремена формација), вод тенкова и делови 803. батаљоназа обезбеђење железничког саобраћаја, као и ојачани вод фелджандармерије приКрајскоманди Крушевац. Немци су ангажовали и знатне Недићеве снаге: 500припадника Српске државне страже и 400 четника старијих годишта. Пореднаведених, у граду је била и Самостална четничка бригада, формирана 12. октобра1944. године, са јуришним батаљоном као специјалном формацијом.3

Поменута Расинско-топличка група корпуса, основана је наредбом Министравојске, морнарице и ваздухопловства и Начелника штаба Врховне команде,Драгољуба Драже Михајловића, бр. 571, од 30. априла 1944. године, а сачињавалису је Расински, Јастребачки и Топлички корпус. За команданта Групе корпусапостављен је п.пуковникДрагутин Кесеровић, до тада командант Расинског ко-рпуса, а за комананданта овог корпуса постављен је жандармериски п. пуковникЂорђе Вујичић4. Тада, у Крушевцу, бугарских снага није било.

Доста реалну слику о стварном стању у Крушевцу и његовој околини дајеизвештај од 1. јула 1944. године, по коме је обавештајни орган утврдио да су: „ ...комунисти посели десну обалу Расине и извршили мобилизацију по селимаудаљеним 6 км. од Крушевца ... 4. Да се Немци и добровољци у Крушевцу слажудобро док „недићевци” СДС не чине ништа више него што морају ... 5. Да су

350 Драгиша Милошевић


2 Исто, стр. 253 Jово Вукотић, Друга пролетерска дивизија, Београд, 1972. стр. 453-4544 Војни архив - Архива непријатељских јединииа, - С-В-12090 (даље у тексту Војниархив -анј -сигнатура)

комунисти тачно... утврдили у којим се зградама налазе штабови немачких, српскихи бугарских трупа. „ (У ово време, у Крушевцу још увек има Бугара). Истовременообавештајни орган наглашава да „ ...леву обалу Расине држе припадници ДражеМихајловића... Одос између њих и партизана је непроменљив, а са Немцима имајувезе када је у питању акција против партизана они иду у помоћ Немцима и боре сепротив партизана. Тешкоће имају у томе што немају оружје, али за овакве потребедају им га Немци, за односну акцију...5“

Разбијени од стране јединица ОГД приликом ослобађања Александровца, уноћи 9/10 августа 1944. године, продором 15. мајевичке бригаде 17. источнобосанскедивизије и делова 2. пролетерске бригаде на простору: с. Новаци - с.Витково - с. Љубинци - С. Ботуња - с. М. Врбница, и затварања правцаАлександровац - Крушевац делови групе четничких корпуса прешли су ЗападнуМораву код Трстеника и посели положаје, као размештај на спољној линији одбранеграда Крушевца. По наређењу команданта Николе Гордића, а у вези ново насталеситуације, јединицама је издато наређење за распоред, и то: „ ...8. Други Косовскикорпус налази се у селу Кукљину, Јастребачки у селу Јасици а Топлички у ВеликојДренови ...”.6

С обзиром да су наведене јединице представљале спољну линију одбранеграда са његове северозападне стране, његову спољну линију одбране са југозапада,југа и југоистока држале су такође четничке јединице, и то: Прва и Друга Расинскачетничка бригада под командом поручника Мирка Томашевића, са размештајем напростору: Багдала (тг-209) - Пањевац - с. Лазарица - Равњак - с. Пакашница - леваобала Расине - „Обилићево” - Паруновац.7

Немци су, дакле, спољну одбрану Крушевца уредили тако да те положаједрже искључиво четничке јединице. Уосталом, то Немцима није било нипроблематично ни неизводљиво, поготову што се у самом граду налазе пре-дставници организације Драже Михајловића, а под командом п. пуковника Кесе-ровића. Једна од тих личности био је п. поручник Милан Ружић, официр за везу саНемцима и Недићем.

Колико је, почетком септембра 1944. године, ситуација око Крушевца занемачке окупационе власти била озбиљна, говори и чињеница да су они (Немци)дозволили Кесеровићу да, заједно са својим командантима, пресели своју командуса штабовима у сам Крушевац. У складу са ситуацијом Николе Гордића је наредбом,од 21. августа 1944. године, коју је пред наступајућим јединицама НОВЈ, упутиосвим командантима батаљона, захтевао формирање једне специјалне јединице одљудства из свих батаљона. У Наредби се каже : „ ...У циљу што бржег и ефикаснијегуништења непријатеља Српског народа (комуниста) ...

Наређујем: Да команданти батаљона најхитније мобилишу и то: I батаљон 20обвезника, II батаљон 20 обвезника, III батаљон 30 обвезника, IV батаљон 30обвезника, V батаљон 20 обвезника и VI батаљон 20 обвезника ... Сваки обвезникда буде добро опремљен. Спровешће их командант VI батаљона преко Крушевца,где ће се пријавити г. Ружићу (напред поменути Милан Ружић - прим. Д. М.) којиће му дати правац....”8 Ова специјална летећа јединица добила је правац селоСтанишинци (групација под командом Љубомира Милисављевића) и село

УЧЕШЋЕ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ У ОСЛОБАЂАЊУ КРУШЕВЦА 351


5 Војни архив - анј - К-1810, и 5-IV18136 Војни архив -анј-8-У-12297 Ј. Вукотић, н. д.8 Војни архивI -анј-8-У- 2121

Риђевштица (групација под командом Живка Живковића), са задатком да извршиудар на јединице НОВЈ у том рејону, а затим да се врати у Крушевац као јединицаза специјалну употребу.

За то време у самом Крушевцу је већ обезбеђиван простор за смештајкоманде и штабова јединица из Кесеровићеве надлежности. Штаб Расинско-топличке групе корпуса, са Кесеровићем, смештен је у улици Цара Лазара, док јеКесеровић становао у својој породичној кући у Пећкој улици. Штаб Расинскогкорпуса, са командантом Зораном Антонијевићем, био је смештен у Душановојулици (данас улица Милоја Закића), у згради на углу са Обилићевом улицом (где секасније налазио Антитурбекулозни диспанзер). Штабови његових бригада били су:Штаб Мирка Томашевића (I и II Расинска бригада) био је смештен у Бивољу, укућама недалеко од моста на Расини према „Обилићеву” (данас „Трајал”Корпорација), док је Штаб команданта Васс Васовића (II Крушевачка бригада) биосмештен у Доњој Пакашници, недалеко од командс Корпуса. Коњушнице заштапске коње биле су у шталама кафане „Муса и Марко”, у Старој чаршији. Осталебригаде из Групе корпуса налазиле су се у позадини града, истурене преманаступајућим јединицама ОГД-а.

Како се у то време ири Штабу Групе корпуса налазио и представник америчкеВојне миспје при Врховној команди Драже Михајловића, поручник Крамер, истије, према изјави Предрага Богдановића, Кесеровићевог пратиоца, био смештен укући Тиле Пушкара, у Балшићсвој улици.9

У мећувремену, док Кесеровић размешта своје штабове на погодна места,утврђујући своје положаје, првенствено на правцима источно и југоисточно одграда, јединице 2. пролетерске дивизије све више се приближавају граду. То најбољепотврђује депеша Д. Кесеровића упућена Врховној команди, 6. септембра. сапресеком ситуације на дан 5. септембра 1944. године, где се каже: ,,Комунисти сеналазе на линији: село Плоче - Плеш - Папратна - Поглед - Рићевштица - Голубовац- Парлог - Жабаре - Гари - Головоде - Паруновац - Капиџија - Текија - Трубарево -Ђунис, и даље Јужном Моравом до Топлице...”10

За читаво ово време, сем спорадичних испада, Немци готово да непредузимају никакве акције, већ максимално користе присуство четничких јединицаза безбедно повлачење према Краљеву. О томе, у поменутој депеши Врховној ко-манди, Кесеровић каже: „ ... Комунисти мобилишу и врше припреме за напад наКрушевац. Преузео сам потребно за одбрану Крушевца. Ако изврше напад са овимснагама питање је да ли ћу моћи издржати. Ако Крушевац пустимо, изгубићемомного. Немци полако напуштају Крушевац. Рачи није оставио ништа на овом тере-ну. Муницију морам чувати јер немам ни једног извора за попуну... подп.Кесеровић”11

Истог дана када Кесеровић обавештава Врховну команду о стању и ситуацијиу Крушевцу и околини, Д. Михајловић издаје наредбу по којој све јединице Српскедржавне страже, Граничне страже, Градске полиције и милиције, као и другејединице из „националне службе”, улазе у састав јединица Југословенске војске уОтаџбини. Сходно овом наређењу, командант Групе трстеничких бригада, НиколаГордић, свим својим јединицама издаје нарећење „ ...Све напред наведене јединице



9 ИАК, З/НД - 20710 Војни архив, Књига депеша Расинског четничког корпуса Д. Кесеровића Врховнојкоманди ДМ11 Војни архив, Књига депеша ВК..

које се налазе на територији округа Крушевачког и у Топлици имају од данас чинитиједну целину са јединицама Расинско-топличке групе корпуса ...

Сва моја нарећења имају се безусловно извршавати. За одступања од овогнарећења кривац ће бити стављен под преки војни суд.

Крушевац, престоница цара Лазара има да се брани по сваку цену... Трупе уКрушевцу морају бити појачане...

Сва нарећења трупама у Крушевцу достављаћу преко команданта места уКрушевцу п. пуковника Билајића...”12

Опкољавањем са свих страна, сем у приобаљу леве стране Западне Мораве,било је само питање дана када ће започети борбе за коначно ослобоћење Крушевцаиако су четници упорно настојали да одрже своје позиције у приградском окружењу,а посебне проблеме чинили су им чести препади мањих јединица НОВЈ из ширегокружења града. С тим у вези, командант Расинског-топлачке групе копуса, п.пуковник Кесеровић, својим нарећењем стр. пов. бр. 489, од 11. септембра 1944.године, нарећује оно што, 12. септембра Никола Гордић реализује својим нарећењемпотчињеним јединицама. У наређењу каже: „... У области Крушевца, Дедине,Капиџије, Паруновца, Головода, Мудраковца, Гари, Лукавца, Вучка, Пакашнице иЛазарице налазе се мања комунистичка оделења ... која сваке ноћи ... изазивају нашетрупе... Због тога НАРЕЂУЈЕМ: Командант Топличког корпуса извршиће претреси чишћење у области села: Пепељевац - Треботин - Врбница - Жабаре - Церова -Мешево - Липовац – Горњи и Доњи Степош.

Водити рачуна и чувати се сваког изненађења... Водити рачуна о нашимјединицама код Крушевца... „13

За ово време Немци су и даље само пасивни поматрачи свега што се догађаоко града, истовремено извлачећи своје јединице, по деловима, ка Краљеву. У томеим иде на руку и држање Кесеровића, који чак забрањује сваку интервенцију премаНемцима, јер својим упозорењем од 15. септембра 1944. године, под тачком 1, каже:„ ... Мада још 150.000 Немаца који се повлаче са југа, било долином Мораве, билодолином Ибра, ... сваки пренагљен случај између наших јединица и њих (Немаца)могао би довести до врло тешких последица не само по наше јединице него и по цеонаш народ...”14

Како је ситуација из дана у дан постојала све озбиљнија за „браниоце града”,то се у њиховим редовима све отвореније испољавала недисцинлина и самовоља,па и самоиницијативно напуштање положаја од стране војника Југословенске војскеу Отаџбини, ради одласка у град (Крушевац - прим. Д.М.), ради „ ... пијанчења,коцкања и скитања...”. Да би се та појава спречила, б. д. команданта Групетрстеничких бригада, резервни наредник Бранко Дамњановић, издао је наређење укоме каже: „ ... Ја сам у више махова наређивао да наши војници без нарочитепотребе не долазе у Крушевац...

1. Ни један војник не сме без одобрења и објаве команданта корпуса иликоманданта округа долазити у Крушевац.

2. Команданти корпуса или команданта округа упућиваћеу Крушевац војнике само у случају крајње потребе... За потребе свршавања хитнихи нужних послова у Крушевцу, команданти бригада одредиће по двојицуподофицира... и доставити им имена њихова да би их могао снабдети објавама....”15



12 Војни архив-анј-С-V-1213313 Војни архив-анј-С-V-12143

У честим, свакодневним борбама и сукобима између „бранилаца града” ијединица НОВЈ, на релативно малом простору у градском окружењу, било је достарањених или оболелих и на једној и на другој страни. И, док су јединице ОГД-асвоје рањенике и болеснике смештали, углавном, по сеоским кућама, дотле сурањеници из редова националних снага смештани у болничке кревете, иако јеКрушевац још увек пун немачких војника. То питање смештаја рањеника регу-лисано је наредбом четничке команде у Крушевцу, бр. 146, од 6. октобра 1944. годи-не, где се каже: … Ове војнике којима је потребно неопходно болничко лечење и сверањенике упућивати у болнице у Крушевац и Велика Дренова. У Врњачку Бању уболницу упућивати само рањенике и болеснике са већим фрактурама...”16 Међутим,не треба заборавити да се у то време у Врњачкој Бањи још увек налази немачкакоманда за Југоисток.

Истог дана, дакле 6. октобра 1944. године, информисан преко свогобавештајног органа, командант Никола Гордић обавештава своје потчињене ко-манданте о предстојећем нападу јединица НОВЈ на Крушевац. У обавештењу бр.163, Гордић каже: „ ... Према обавештењима које је прикупио командант IIIтрстеничке бригаде преко једне жене из села Буци црвени ће вршити напад наКрушевац. Наредите највећу приправност и будите обазриви да Вам се не десиникакво изненађење. О овоме обавестите суседе. По сваку цену положаји се морајузадржати... Командант Ник. Јов. Гордић”17

Један од последњих договора са својим командантима за одбрану Крушевца,пред његово коначно ослобођење, Кесеровић је имао 10. октобра1944. године, каошто се види из Обавештења бр. (службено), где се каже: „Команданту Моравскебригаде: Данас 10. о. м. у 14 часова сви команданти бригада, тј. командант I Добри-чке бригаде, Моравске бригаде и командант Расинске групе бригада доћи ће на Ба-гдалу ради уређења линије за одбрану Крушевца. У исто време тамо ће доћи икомандант... П.З. (по заповести - прим. ДМ) команданта, Нач. штаба арт. поручникЂуровић.”18

Поред јединица ОГД-а, које су већ дуже време држале у окружењу Крушевацса околином, граду су се приближавале и јединице Црвене армије, што челнике иД. Кесеровића није изненадило. Наиме, о покретима руских снага они су билиблаговремено обавештени преко свог обавештајног органа из команде ЈВУО. Наоснову тих сазнања, команда Расинско - топличке групе четничких копуса одмах сепотрудила да организује дочек црвеноармејаца као савезничке војске. У том циљу,командант Групе трстениких четничких бригада, Никола Гордић, издао је својимјединицама наређење са инструкцијама о понашању у новонасталој ситуацији. Идок је једна колона 223. дивизије Црвене армије већ наступала од Варварина прекоШанца за Крушевац, Гордић у свом наређењу каже: „... Савезничка руска војскадошла је у нашу земљу и наш крај и донела нам слободу. Да не би сметали правиланрад оперативне војске и да савезници Руси не би помислили да ми Југословенскавојска имамо ма шта противу савезника и браће Руса, до регулисања нашег питања,наређујем: ... Команданти батаљона остаће на своме терену и чувати ред и мир,безбеност и ни у ком случају ни са једним гестом не сме се ометати рад савезника



14 Војни архив-анј-С-V-1214415 Војни архив-анј- рег. бр. 39, Г-5, к-80 а16 Војни архив-анј-С-V-1215917 Војни архив-анј- рег. бр. 32, Ф-5, к-80 а18 Војни архив- анј-рег. бр. 34, Ф-5, к-83

и браће Руса ... Верујемо у нашу праведну ствар за коју се боримо пуне три и погодине... Водите рачуна да се оружје сачува ... сву муницију и спрему склоните насигурно место ... Командант Ник. Јов. Гордић.”19

Сходно одредбама овог наређења, а много више неупућеношћу нижегкомандног кадра у совјетским јединицама, 14. октобра 1944. године, четници ицрвеноармејци постају савезници. Али то, њихово савезништво трајало је веомакратко. Једва неколико сати, јер је било засновано на самим лажима и преварама, паје пристизањем више команде и разобличено. Наиме, команданту 223. дивизијеЦрвене армије, није била непозната улога четника у дотадашњем периоду рата, паму није било тешко да схвати с ким има посла. Зато, зближавању, односно„пријатељству”, а затим и брзом разилажењу између Кесеровићевих четника ицрвеноармејаца претходиле су и одређене радње, које треба поменути.

Да би на Русе, као савезнике, оставили што убедљивији утисак, као војскакоја се „три ипо године бори за слободу”, Кесеровић је„ заједно са угледнимграђанима Крушевца, већ од јутра, 14. октобра 1944. године, организоваосвечаности поводом доласка „ослободилаца”. У част ослободилаца, у граду јеформирана делегација коју су сачињавали угледни грађани и представнициКесеровићевих четника. Делегација је именована као Одбор за дочек Руса, а нањеном челу налазио се крушевачки свештеник, поп Весић. Поворка је формиранакод Доње ваге (данас Трг мира) одакле је, са савезничким заставама, кренулаглавном улицом према Споменику косовским јунацима, у центру града. У свечанојповорци, поред свештеника Весића и четника били су још: Сотир Дунда, СтрашаБудимовић, књижар из Крушевца, Бора Михајловић, професор, Бранко Милошевић,Раша, геометар, Драги Николић „Брда”, кафеџија, и други. О свему овоме, својимизвештајем Стр. пов. бр. службено упућеном Начелнику штаба Врховне каманде,Кесеровић каже: У Крушевцу је формиран одбор од највиђенијих грађана, издатпроглас народу и организован свечани улазак Руских трупа у Крушевац...”20

Савезничке заставе, које је Одбор за дочек носио тога дана, а касније их иистакао на Споменик косовским јунацима, тог јутра су и сашивене. О томе, БожинИвић, из Крушевца, учесник у тим догађајима, каже: „ ... Негде око 8 сати пре подне.тог 14. октобра, позвао ме је Станоје Милојевић, абаџија из Крушевца, да помогућству пронађем место где ће бити урађене заставе. Предочио ми је да он имаобезбеђен материјал, скицу застава и шиваћу машину. Пошто сам добро познаваозграду бившег Начелства (данас СО Крушевац - прим. Д.М.), предложио сам са дасе то може урадити у поткровљу те зграде. Станоје Милојевић звани „Сташа”, довеоје и Вељу Милошевића, кројача из Крушевца ... Одмах се прешло на израду тихзастава које су биле готове око 9 сати... Помоћу стуба које је обезбедио Веља Илић„Жути”, ја сам се попео на Споменик и поставио ове заставе... док су они, ВељаИлић и Левча Спасић, фотограф, држали стубе... У Крушевцу су се још налазилиНемци... Тада су Немци, видевши заставе на Споменику пуцали митраљезом изједне танкете са циљем да оборе заставе, али су погодили ногу Бошка Југовића...”21

У Крушевац су 14. октобра 1944. године продрле две колоне црвеноармејаца,и то: „прва колона правцем - Варварин - с. Шанац - с. Јасика, а друга колона правцемс. Ђунис- с. Гаглово - Војно-технички завод (ВТЗ) „Обилићево” - Бивоље. Обеколоне биле су из састава 223. дивизије Црвене армије, са штабом у Ћићевцу.



19 Војни архив-анј-С-V-1216420 Војни архивI-анј-С-V- 1218921ИАК - МГ-ХХIХ- 1615

И, док се Немци неометано повлаче из града према Краљеву, Кесеровић спро-води у дело наређење своје Врховне команде о дочеку Руса, где се каже: „ ... Све суприпреме учињене да се руске трупе по наређењу Врховне команде дочекају као са-везничке трупе...”22, а у циљу успостављању контакта са штабом 223. дивизијеЦрвене армије, у Ћићевац се шаље п.поручника Александра Златковића, пре-поручујући се руском команданту као савезник, јер се он (Кесеровић - прим. ДМ),са својим трупама „бори против Немаца још од 1941. године, а да партизани - кому-нисти то не чине, већ се искључиво боре против четника.”23 Међутим, искусни кома-ндант, генерал Миљајев, није се дао преварити. На постављено питање п.поручникуЗлатковићу „да ли ће се они (четници) борити против њих (Руса)“, Златковић јеодговорио: „Па ми смо савезници, зашто да се тучемо?”, на шта му је генерал краткоодговорио: „Не, ми нисмо савезници.”24 Очигледно да је вишој команди руских тру-па била позната улога четника у дотадашњем периоду ратовања на просторима Ју-гославије. То, међутим, није било познато нижој команди наступајуће рускејединице која је већ била на домаку Кушевца, па је та колона, из правца села Јасике,у град ушла већ око 11 сати пре подне. За то време, п.поручник Златковић је још увекпреговарао у руском штабу, са којим је, у међувремену, из Ћићевца прешао у Ва-рварин. Последњи одговор од руског генерала Миљајева, за Кесеровића, био је улти-мативни захтев да четници „ ... до 16 часова, 14. октобра, разоружају Немце уКрушевцу, а потом и сами положе оружје пред рускимтрупама...”25

За разлику од цитираних делова из Кесеровићевог извештаја, у њему се очи-тава и очигледана супротност ономе што је напред речено. У свом извештају, писа-номом пет и по месеци после предметних догађаја, Кесеровић каже: „ ... Већинанемачких јединица предала је оружје без борбе... а преостале немачке јединицедесетковане су на путу за Краљево... Запљењено је у Крушевцу 25 тешких мино-бацача, 96 пушкомитраљеза, 8 тешких митраљеза, око 200 митраљеза, 15 вагонамуниције, око 1200 пушака и око 200 вагона разног материјала... Код Стопање иПочековине заплењено је 73 пушкомитраљеза, 14 тешких минобацача, 170 митра-љета и око 2000 пушака..., - а затим додаје - Одмах су Руске трупе обавештене дасу Немци истерани из Крушевца ...”26

Очигледно је, дакле, да је извештај, писан тек 3. априла 1945. године, при-мерен потреби да га Врховна команда ЈВУО што повољнијеприхвати, јер је четни-чки покрет у то време већ био у потпуном расулу.

С обзиром да су Немци око 10 сати дефинитивно напустили Крушевац иотишли према Краљеву, у граду су остале само четничке јединице, под командомДрагутина Кесеровића. Тада је на Тргу Косовских јунака организован збор грађана,четници су себе прогласили „ослободиоцима” и организовали дочек Руса, чије супретходнице у то време већ биле код Фабрике вагона (данас ИМК „14. Октобар” -прим. ДМ). Одређена је и делегација која ће да сачека „браћу Русе” и изрази имдобродошлицу. Кесеровић, са поручником Крамером, сачекао их је код СпоменикаКосовским јунацима а затим су сви заједно отишли у хотел „Париз”. Са балконахотела „Париз”, окупљеним граћанима је одржан говор о „ослобођењу града”, очему Кесеровић, у свом извештају, каже: „ ... Поред осталих говорио сам прво ја и



22 Војни архив-анј-С-V- 1218923 Исто24 Исто25 Исто26 Исто

изнео нашу борбу и захвалио савезницима на помоћи коју су нам указали да бимогли да ослободимо Крушевац...“27

Друга колона из састава 223. совјетске дивизије, у свом наступању премаКрушевцу, сусрела се око поднева, у селу Гаглову, са јединицама 3. Српске бригаде,која је држала положаје на линији с. Дедина - с. Текија - с. Гаглово - с. Пасјак.Команда црвеноармејаца је информисана да Крушевац држе у блокади четничкеснаге п. пуковника Драгутина Кесеровића, те да се на левој обали реке Расиненалазе добро утврђене снаге I и II Расинске четничке бригаде, под командомкапетана Мирка Томашевића. Мећутим, Руси нису томе придавали вели значај већсу наставили наступање без потребног бочног обезбећења и претходнице, па је уселу Капиџији дошло до сусретне борбе са једним истуреним четничким одељењем,и том приликом су погинула три совјетска војника. Одмах је, потом, издатонарећење за напад на четнике. Развијени у борбени поредак, борци Црвене армијеи 3. српске бригаде, брзо су разбили поменуто одељење и снаге у кругу ВТЗ„Обилићево”, а онда се развила борба са утврћеним снагама на Расини. Најжешћеборбе воћење су за мостове на путним правцима ВТЗ „Обилићево - с. Бивоље, исело Дедина - село Бивоље, као предграће Крушевца. Четници су ове објекте упорнобранили, па су употребљени и лаки топови за разбијање утврђења. Тек тада сучетници попустили у одбрани и почели са повлачењем, које се претворило у бежањепрема Прњавору, а затим преко Грштака (Циганмале) према Багдали и даље премаселу Мачковац. Мањи број четника је заробљен. Губитака је било и једној и надругој страни. Мећу црвеноармејцима било је 14 погинулих бораца. Изгинулимцрвеноармејцима у Крушевцу је после рата подигнут споменик у центру града саименима 18 погинулих бораца, рачунајући и једног који је погинуо у Порти црквеЛазарице, приликом разоружавања четника.

Док се ова борба водила на Расини, у граду је одржаван поменути збор„грађана” код Споменика косовским јунацима. О томе, Кесеровић у свом извештајуВрховној команди каже: „ ... За време одржавања збора партизани су вршили нападна сектор капетана Томашевића. Одмах сам поставио питање руском п.пуковникуда ли случајно има руских снага које наилазе из правца села Дедина. П.пуковник јеенергично одговорио да, осим снага које су дошле из правца Јасике, никакве њиховеснаге од Сталаћа нема према Крушевцу...”28

Могуће је да у том тренутку Кесеровић није знао за другу колону Руса унаступању према Крушевцу, на „сектору капетана Томашевића”, али да то није знаони командант руских трупа, мало је веровато. Јер, како би иначе одржаваликоординацију у акцији, ако једана колона не зна за другу, оносно за правац њеногнаступања на терену?! Очигледно да је Кесеровић ту чињеницу испустио из видакада је, 3. априла 1945. године, писао свој извештај за Врховну команду ЈВУО.

Док се на прилазима граду, са његове јужне и источне стране воде поменутеборбе, а обавештен о томе да у град стиже и командант 223. совјетске дивизије,Кесеровић олучује да му поће у сусрет. Срели су се на путу према селу Јасици,испод Фабрике вагона. Приликом поздрава, Кесеровићу је одмах било јасно да једошао крај дотадашњим лажима и обманама, што је могао да примети из држањагенерала Миљајева. Том приликом, Кесеровић је, заједно са својом пратњом, готовоспроводно, поново дошао у хотел „Париз”. О том сусрету, Кесеровић пише: „...Пошли смо аутомобилима и измећу Крушевца и Јасике срели команданта дивизије



27 Исто28 Исто

који се са мном руковао веома хладно и надуто, а моме помоћнику није хтео нируку да пружи... Тада смо кренули према Крушевцу... Одмах смо отишли у хотел„Париз” у једну собу где је дошао и поручник Крамер са тумечем, трговцемЈаковљевићем из Крушевца (Радомир Јаковљевић „ Американац” - прим. ДМ)...Руски командант ме је питао које положаје држе моје јединице... На то ја сам муодговорио да се један део мојих снага налази у самом Крушевцу и око њега, а други.... на вероватним правцима одакле би Немци могли покушати напад наКрушевац...”29 Очигледно је, да је Кесеровић и даље играо на карту „борбе противНемаца” и ако су они у мећувремену већ готово стигли до Краљева. Разлог за таконешто могао би бити само у добијању времену.

Обавештен преко курира о стању на „сектору капетана Томашевића”Кесеровић је настојао да се што пре извуче из Крушевца. О томе, Кесеровић пише:„...Видећи какве су његове намере (мисли на команданта совјетске дивизије - прим.ДМ), ја сам се неопажено извукао из клозета и споредним излазом напустио хотел„Париз” и отишао у свој штаб... Већ у то време Крушевац је био пун кумуниста ...Под изговором да врше поседање положаја ... Руси су заједно са комунистимахватали наше војнике на улици, у локалима и по кућама и разоружавали их..Уколико је било могуће обавестио сам људство да се у ситним деловима извлачи изкомунистичко-руске блокаде и да крене у правцу Жељина и Гоча... Видећи да јењегов циљ да ме ухвати и преда комунистима ... кренуо сам са најужом пратњом управцу села Мачковац... “30

Од јединица НОВЈ, у операцијама за ослобођење Крушевца, учествовале сујединице 2. пролетерске дивизије, из састава Оперативне групе дивизија (ОГД) којусу чиниле 2. пролетерска, 5. крајишка и 17. источнобосанска дивизија. Ужиоперативни простор око Крушевца држале су 3. и 6. српска ударна и 4. црногорскапролетерска бригада, на сектору источно, јужно и западно од града.

Имајући у виду стратегијски значај Крушевца на правцу извлачењанепријатељских, првенствено немачких снага, према северозападу, штабНародноослободилачке војске и партизанских одреда Србије, 11. октобра 1944.године, наређењем Оп. бр. 75, мења своју првобитну одлуку од 8. октобра, да овимснагама поседне простор Сталаћ - Ниш - Прокупље, већ је тај задатак поверен 24.српској ударној дивизији, а Штабу 2. пролетерске дивизије је наређено да одмахпочне са припремама за ослобоћење Крушевца и пресецање комуникације Сталаћ-Крушевац - Краљево долином Западне Мораве. У вези с тим, Штаб 2. пролетерскедивизије, 12. октобра 1944. године, наређењем Оп. бр. 186 штабу 6. српске ударнебригаде, која се тада налазила на сектору Ђунис - Трњане - Дреновац - Житковац,наређује: „...Одмах по добијању овог наређења са целом бригадом пребаците се насектор : с. Позлата - с. Здравиње - с. Пољаци ...”, док 3. српској бригади, која сеналазила на сектору Ђунис - Трубарево - Сталаћ, наређењем Оп. бр. 187, наређеноје „ ...да са вашом бригадом поседнете сектор Сталаћ - Крушевац и поседнетекомуникацију са заседама... “31

Како је у међувремену дошло до веће концентрације четничких снага заодбрану Крушевца, са циљем за одржавање комуникације Крушевац - Разбојна, каоправца излачења немачких трупа разбијених око Ниша и Прокупља, Штаб 2.пролетерске дивизије 113. октобра 1944. године издаје ново наређење ради



29 Исто30 Исто31 Зборник НОР, Том I, књ, 13. док. бр. 127

прегруписавања снага, и то: уместо 3. српске, на сектору Сталаћ - Крушевацпребачена је 17. српска бригада 24. српске ударне дивизије, а 3. српска бригада јеупућена на простор села Ломница - с. Буковица - с. Наупара, са задатком затварањатог правца; 6. српска је пребаченана сектор села Витановац - с. Јабланица - с. Купци,са ослонцем десно на 3. српску, а лево на 4. црногорску пролетерску бригаду, којаје била распоређена на сектору село Глободер - с. Мачковац - с. Пепељевац -Лукавачко брдо (тт 296). Оваквим распоредом бригада у виду потковице, мадаудаљених од града и до 10 км, створени су услови за извршење ошптег напада наодбрамбене положаје на периферији града, које су држали четници, и његовоконачно ослобођење. Били су то, у ствари, полазни положаји јединица 2.пролетерске дивизије за ослобођење Крушевца, са линије: с. Дедина - с. Паруновац- с. Головоде - с. Липовац - Лукавачко брдо (тт 296) - с. Пепељевац - с. Мачковац -с. Глободер. Северно од града, према Јасици и Кукљину, није било јединица НОВЈ.32

Наређење за напад на Крушевац, свим бригадама, издао је штаб 2.пролетерске дивизије ујутро, 14. октобра 1944. године, са назнаком за почетакнапада у 16,00 часова.33

И, док се јединице 2. пролетерске дивизије припремају на полазнимположајима за извршење напада у 16,00 часова, у град су већ ушле јединице 223.совјетске дивизије из правца села Јасика, а са истока му прилазила и друга колонаисте дивизије, али под борбом са снагама I и II Расинске четничке бригаде подкомандом Мирка Томашевића. О овоме, као и о чињеници да су Немци већ билинапустили Крушевац, штаб 2. Пролетерске дивизије у селу Буци није знаоништа. Из тих разлога, штаб Дивизије тражи од штаба 3. српске бригаде даизвиди ситуацију у и око Крушевца. С тим у вези, у нарећењу, које су потписалиСредоје Урошевић и Милинко Ђуровић, од штаба 3. српске бригаде се тражи:„ ...настојте да још у току ноћи сазнате тачну ситуацију у Крушевцу. У случајуда су Руси већ ушли у град ви се са бригадом пребаците на сектор: Пепељевац-Мачковац - Глободер. Један свој батаљон упутите у Крушевац који ће бити засада каопосада града... Ми ћемо сутра око 8 сати преко Модрице кренути заКрушевац.”

У ово време, дакле када штаб 2. пролетерске дивизије тражи овеинформације од штаба 3,. српске бригаде, Крушевац је већ био ослобоћенпробијањем четничке одбране на јужним и источним прилазима граду. У градсу ушле јединице друге колоне совјетске 223. дивизије и делови 3. и 6. српскеударне бригаде.

Summary

PARTICIPATION OF THE RED ARMY IN LIBERATING KRUSEVAC14. OCTOBER 1944

In Krusevac, from the middle of August to 14 October 1944, addition to Germans,Nedic`s Chetniks, Ljotic`s Chetniks, there are also Chetniks of Dragutin Keserovic - fourgroups Assault Corps with complete headquarters. Keserovic knows that the headquarters ofthe 223rd division of the Red Army was located in Cicevac, where he sends second lieutenantZlatkovic, to make the agreement, introducing oneself to the Red Army as a war ally. On 14October 1944, in the morning, by order of Keserovic`s headquarters, the Committee of emi-nent citizens of Krusevac was formed to welcome the Red Army, and for the occasion Amer-ican, Soviet and Serbian flag was sewed and than pointed out on the Monument to Kosovo



heroes. Around 10 am the Germans definitely leaves Krusevac and went to Kraljevo. In thetime between 10 am and 11 am, in Krusevac only armed forces were Dragutin Keserovic`sChetniks. Around 11 am, from the direction of the village of Jasika, into the city, without afight, enters the first group of Red Army soldiers from the composition of the 223rd Division.After greeting and “general mood”, around 12 am, at hotel “Paris” goes: Keserovic, with anescort, the commander of Russian forces that entered the city, and lieutenant Cramer, officerat the U. S. Mission to the Supreme Command Headquarters of Yugoslav Army in the Father-land, and around 1 am, from the balcony of the hotel they keep greeting talks to the “gatheredcitizens”. At the same time, which is around 1 pm, the second group of the Red Army soldiers,of the same 223rd Division, forwarding from the direction of the village Gaglovo – VTZ“Obilicevo”, enters into battle on the river Rasina with the 1st and 2nd Rasina Chetniksbrigade, under the command of Captain Mirko Tomasevic, in the area of the villages Dedina,Bivolje and Mudrakovac. Except the Red Army, in this struggle also participates parts of 3rdand 6th Serbian striking Brigade (up to two lines), who met with the Red Army in the area ofthe village Gaglovo, as a forward Brigade security. Around 3 pm in Krusevac arrives the head-quarters of 223rd Soviet Red Army division, who immediately gave an order to disarm Chet-niks, which practically was realized until 4 pm. Dissatisfied with the “attitude of the Sovietgeneral”, about 4 pm Keserovic leaving hotel “Paris” unnoticed, and went to Goc via Lazaricaand Mackovac. Forces of the 4th Montenegrin Proletarian Brigade did not have combat op-erations on the city, but until evening they led the struggle at the sector of the villages Mack-ovac – Globoder – Stopanja with the Chetniks who were withdrawing from Krusevac. So,even after the withdrawal of the Germans, Krusevac still remained under occupation by troopsof the 4th Group of the Assault Corps of Yugoslav Army in the Fatherland – Chetniks. Bybreaking the Chetniks blockade on the Rasina River, from the second group of the 223rd di-vision of the Red Army, Chetniks were expelled to Goc and Zeljin, and Krusevac was defi-nitely become free city. In these battles, 18 soldiers from the 223rd Division were killed. So,on 14 October 1944, the units of 223rd Soviet Red Army division freed Krusevac.



32 Зборник НОР, Том I, књ, 13. док. бр. 18733 Зборник НОР, Том 1, књ, 13. док. бр. 182 и 187

Константин Ефимович Скурат профессор Московской духовной академии

СНОШЕНИЯ СЕРБСКОЙ И РУССКОЙ ПРАВОСЛАВНЫХ ЦЕРКВЕЙ

Апстракт: Взаимоотношения Сербской и Русской Православных Церквейосновываются на давних, твердо установившихся добрых традициях братской дружбы.За весь период истории эти отношения можно охарактеризовать как отношения любви..

Ключивые слова: Русская Православная Церковь, Србская ПравославнаяЦерковь, Пантелеимоновски монастыр на Афоне, Хилендарский монастырь

Корни взаимоотношений двух Церквей-Сестер уходят в глубь веков. Оникрепко связаны знаменательным событием конца XII столетия: принятиеммонашества в русском Пантелеимоновском монастыре на Афоне сербскимцаревичем Растко (в монашестве святой Савва), впоследствии возведенным напост первого предстоятеля Автокефальной Сербской Православной Церкви.

В 1347 году могущественный сербский царь Стефан Душан прислал вафонскую Пантелеимоновскую обитель честную главу святого великомученикаи целителя Пантелеймона. А в следующем, 1348 году, посетив монастыриАфона, Стефан Душан особое внимание уделил обители святого Пантелеймона,приняв на себя звание ее ктитора1. Не оставляли Пантелеимоновскую обительсвоими милостями и последующие сербские правители: Стефан Урош, Лазарь,Драгош, Костадин...2

По свидетельству московского летописца, в 1404 году в Москве трудилсясербский инок Лазарь, который по просьбе великого князя ВасилияДмитриевича поставил часы на княжеском дворе за Благовещенским собором.«Сии же часник наречется часомерье; на всякий же час ударяет молотком вколокол, размеряя и рассчитал часы нощныя и дневныя; не бо человек ударяше,но человековидно, самозвонно и... преухищренно. Мастер же и художник семубеяше некоторый чернец, иже от Святыя Горы пришедший, родом сербин,именем Лазарь; цена же сему беяше вящьше полувтораста рублей»3.

С покорением Балканского полуострова турками православныеславянские народы обращают свой взор к единоверной и единоплеменной сними Московской Руси. В 1509 году к великому князю Василию Ивановичуприбыли от Белградского Митрополита Феофана три старца с просьбой обоказании помощи, ибо, писал Митрополит, «попустил благий Господь Сербскоегосподство в руки иноплеменных, и монастырь сей долу низвергся, и оскуделамилостыня, и нет милователей». Из дальнейшего содержания письмавыясняется, что Белградская митрополия уже получала помощь и раньше от


1 Флоринский Т. Памятники законодательной деятельности Душана, царя сербов игреков. Киев, 1888. С. 63. 2 Митрович Ч. О братском союзе русских и сербов. М, 1893. С. 8 — 9.3 Полное собрание русских летописей (ПСРЛ). Т. XVIII. С. 281.

Ивана III, что и ныне у нее есть един покровитель — русский государь4. Подобно тому как в годы татарского ига на Руси сербский царь Стефан

Душан стал покровителем русской обители на Афоне, так теперь в сторонуМосквы смотрели старцы Хилендарского монастыря. Они величали русскогоцаря Ивана IV «солнцем христианским», сияющим и озаряющим всю подсо-лнечную. В 1555 году ими было направлено специальное посольство в Москвус просьбой, чтобы царь взял Хилендарский монастырь под свое покро-вительство, «чтобы его богомолья была другая во святой Горе» после первойПантелеимоновской.5 Ходатайство было удовлетворено — сербский монастырьполучил щедрые дары.

В том же году прибыл в «великую Русиу ка благочестивому цару Иоануи светому Макарию, митрополиту Московскому», митрополит РашскийСеливестр «и тамо принесох много добро и урьковну красоту у Хиландарь»6.

Начиная с XVI века, православные сербы пользовались сначаларукописными, а затем и печатными церковными книгами, издаваемыми вМосковской Руси.7 В свою очередь, южные славяне содействовали передаче наРусь духовного наследия Византии, содействуя таким образом духовному ростуРусской Православной Церкви. «Должно признать, — утверждает В.М.Истрин,— что большое количество византийских произведений пришло на Русь уже вготовом, южнославянском переводе, и притом в древнейшее время — впереводах болгарских. Они продолжали переходить и позже, когда на Русиразвилась уже своя письменность, а к переводам болгарским стали присо-единяться переводы и сербские».8

В 1641 году митрополит Скопийский Симеон получил разрешение вМоскве на сбор пожертвований в пользу страдающего сербского народа. С этоговремени иерархи Сербской Церкви неоднократно приезжали в Россию иувозили отсюда доброхотные дары русских людей. А Патриарх Гавриил I (Раич)в течение двух лет жил в Москве. (После возвращения в Сербию он былобвинен в государственной измене и в 1659 году повешен турками.) Нашелприют в России и бежавший от гнева турок Патриарх Василий Бркич. В 1772году он скончался в Петербурге, где в Лавре и был похоронен. В XVIII столетиив пределах нынешней Украины нашли приют тысячи православных сербов.Когда-то они покинули родину из-за турецкого гнета и переехали в Австро-Венгрию, но и там встретили унижение и несправедливость.

Братское отношение юго-западных славян к единоверным и едино-кровным русским людям выразилось в ответе Митрополита

Черногорского Петра I французам, предложившим по указанию Ватиканаотказаться от сношений с Россией взамен на предоставление ему титула

362 К. Е. Скурат


4 Сношения России с Востоком по делам церковным. Ч. 1. СПб., 1885. С. 15, 18 — 20. 5 ПСРЛ. Т. XX, ч. 2. С. 558. 6 Степанович Л. Стари српски записи и натписи. Кнь. 4. Ср. Карловци, 1923.- С. 56. 7 Целый ряд таких печатных изданий с пометкой о привозе их «от царствующего градаМосквы» находим в сербских и болгарских монастырях», — свидетельствует Af. H.Тихомиров. Его же. Исторические связи России со славянскими странами и Византией.М: «Наука», 1969. С. 164. 8 Истрин В. М. Очерки истории древнерусской литературы домосковского периода XI-Х11вв..Пг., 1922. С. 14.

Патриарха всех сербов и 200 тысяч франков. «Русские нам не враги, — говорилМитрополит, а братья по вере и племени, любят нас, как и мы любим их...Славяне лишь от союза с могущественной и родной Россией ждут себе спасенияи славы... Без русских — пропасть и всем другим славянам!».9

О том, что черногорцы получали поддержку от братского православногорусского народа, В.В.Макушев (XIX в.) свидетельствует так: «При посещениимною Черногории в 1865 году в ней было 12 школ — главная четырехкласснаяв Цетине (Цетинье) и 11 меньших с 2 классами в более населенных местностях.Тогда предполагалось открыть еще три школы; ныне же насчитывается до 30школ с 2000 учеников. Школы содержатся из монастырских доходов и насуммы, получаемые из России».10 Когда в 1836 году в Белграде было открытодуховное учебное заведение «Богословие», были присланы сюда двапреподавателя из окончивших Мо-сковскую Духовную Академию. С 1840 годабыл введен обычай посылать лу-чших выпускников «Богословия» в ДуховныеАкадемии Русской Православной Церкви.

В 1920 — 1925 годах русская инокиня Екатерина (в миру ЕвгенияБорисовна Ефимовская, родом из г. Москвы), прибыв в Сербию с группойинокинь Леснинской обители и став игуменией монастыря Хопово на Фрушкойгоре, явилась возродительницей сербского женского иночества. Многие ееученицы были впоследствии игумениями женских обителей в Сербии.

В1923 году протоиерей Стефан Димитриевич, в прошлом ближайшийпомощник и сотрудник Сербского Митрополита Михаила (1826 -1898),председателя Сербского Общества Красного Креста (основан в 1876 г.), всоставе миссии сербов, хорватов и словенцев оказывал помощь голодающимОдесской и Екатеринославской губерний. 6 января 1924 года в «Красной ниве»был помещен его снимок, запечатлевший момент беседы отца протоиерея средактором «Известий» Ю. М. Стекловым. Здесь же была помещена заметка одеятельности протоиерея С. Димитриевича и его миссии.

В 20-е, а затем в 30-е годы, когда единству Русской Православной Церквиугрожали внутренние раскольники, главным образом «обновленцы», СербскаяЦерковь одна из первых решительно высказалась в поддержку ПатриархаМосковского и всея России Тихона и осудила раскольников как нарушителейсвятых канонов и отступников от чистоты святого Православия.

Патриарх Сербский Варнава, выпускник Петербургской ДуховнойАкадемии и постриженник Александре-Неве ко и Лавры, всегда сохранялдружеские отношения с Местоблюстителем Патриаршего престола Митро-политом Московским и Коломенским Сергием (Страгородским). В свое время,в связи с антиканоническими действиями Константинопольского престола,направленными к подчинению себе всей православной диаспоры, в том числеи русских заграничных приходов, Патриарх Варнава в письме к МитрополитЕлевферию (Богоявленскому) от 14 февраля 1932 года осудил эти папистскиеустремления Константинополя.

Трудным, для решения вопросом, несколько осложнявшим добрыеотношения двух Церквей, был так называемый «карловацкий вопрос». Получив

СНОШЕНИЯ СЕРБСКОЙ И РУССКОЙ ПРАВОСЛАВНЫХ ЦЕРКВЕЙ 363


9 Будилович А., проф. Очерки из Сербской истории. «Славянский сборник». Т. II.1877.С. 325. 10 Отдел рукописей Российской Государственной библиотеки. Ф. 156 В. М. К.1, л. 37(наоб.).

пристанище в Королевстве сербов, хорвате и словенцев, группа русскихархиереев-эмигрантов в ноябре-декабре 1921 года в г. Сремские Карловцы(отсюда «карловчане») составила церковный Собор, который учредил«Архиерейский Синод» во главе с митрополитом бывшим Киевским Антонием(Храповицким самовольно принявшим титул «Наместника СвятейшегоПатриарх Всероссийского». Отныне «карловчане» стали выступать от лицаРусской Церкви во вред ей. Хотя раскольники в своей деятельности находилиподдержку тогдашнего королевского правительства, тем не менее СербскаяЦерковь брала на себя подвиг посредничества в переговорах с нимиМестоблюстителя Патриаршего престола. Если и не был достигнут желаемыйрезультат, то виновны в это раскольники, отвергнувшие принимаемые меры кумиротворению.

После Второй мировой войны Святосаввская Церковь сохраню братскиеотношения с Русской Церковью. Так, на Поместно Соборе РусскойПравославной Церкви в 1945 году присутствовал делегация Сербской Церквиво главе с заместителем Патриарха митрополитом Скопийским Иосифом.

В апреле 1945 г. Сербскую Православную Церковь посели делегацияРусской Православной Церкви во главе с епископом Кировоградским Сергием(Лариным). В том же году он еще раз посетил Сербскую Церковь. В октябре1945 г. архипастыри Сербской Церкви удовлетворили желание православныхзакарпатцев Мукачевской епархии о возвращении их в лоно родной РусскойЦеркви, от которой их насильно отторгли более 700 лет тому назад.11

В 1946 году было достигнуто соглашение о передаче Сербской Церковьюправославных приходов в Чехии в юрисдикцию Русской Церкви, а в 1954 годухрамы, клир и приходы благочиния Московской Патриархии в Югославии, заисключением Свято-Троицкого храма — подворья в Белграде, были переданыв юрисдикцию Сербской Церкви.

На торжествах, посвященных 500-летию автокефалии Русской Церкви, ина Совещании Глав и Представителей Поместных Православных Церквей вМоскве (июль, 1948 г) делегацию Святосаввской Церкви возглавлял ПатриархГавриил.

В 1956 году гостем Русской Церкви был Патриарх Викентий, прибывшийв Советский Союз с группой деятелей Сербской Церкви. А в октябреследующего года Святосаввскую Православную Церковь с ответным визитомпосетил Святейший Патриарх Алексий I в сопровождении архиереев РусскойПравославной Церкви. Во время пребывания в Югославии СвятейшийПатриарх Алексий I посетил Белградский Богословский факультет, наторжественном заседании которого было оглашено постановление Совета этогофакультета о присвоении Патриарху Алексию I звания почетного докторабогословия. 30 октября 1956 г. оба Патриарха подписали совместноекоммюнике, в котором нашло отражение единство взглядов обеих Церквей повопросам церковного сотрудничества и борьбы за мир.

В 1958 году в Москве на торжествах по случаю 40-летия восстановленияпатриаршества в России присутствовала делегация Сербской ПравославнойЦеркви во главе с епископом Нишским Иоанном. Святейший Патриарх Герман,по приглашению Святейшего Патриарха Алексия I, в октябре 1961 года посетил



11 См.: ЖМП. 1945. № 11. С. 20.

Русскую Православную Церковь. Во время пребывания его в Москве междуобоими Патриархами состоялись встречи и беседы, прошедшие в атмосферебратской любви и полного взаимопонимания. Результатом бесед явилосьпринятие коммюнике, в котором было отмечено стремление Русской и СербскойПравославных Церквей укреплять братские связи с остальными ПоместнымиПравославными и инославными

Церквами и объединениями, а также содействовать установлению мира вовсем мире. Патриарх Герман был избран почетным членом Московской Духо-вной Академии.

В мае 1962 года Патриарх Алексий I вторично нанес визит СербскойПравославной Церкви. Патриархи снова подписали коммюнике об укреплениисоюза обеих Церквей-Сестер и о необходимости прилагать все усилия дляутверждения на земле прочного и справедливого мира.

На юбилейных торжествах в Москве в 1963 году по случаю 50-летияархиерейского служения Патриарха Алексия I делегацию СербскойПравославной Церкви также возглавлял Патриарх Сербский Герман.

В сентябре 1965 года Московскую Патриархию посетила делегацияСербской Православной Церкви во главе с епископом Нишским Иоанном.

Летом 1968 года делегация Сербской Православной Церкви во главе сПатриархом Германом принимала участие в торжественном праздновании РусскойПравославной Церковью пятидесятилетия восстановления патриаршества.

На торжествах избрания Поместным Собором Русской ПравославнойЦеркви и интронизации нового Патриарха Московского и всея Руси Пимена вмае-июне 1971 года Сербская Православная Церковь была представленаделегацией во главе с митрополитом Добробосанским Владиславом.

В связи с вступлением на Московский Патриарший престол СвятейшийПатриарх Пимен вместе с высокими делегатами Русской Православной Церквиво второй половине октября 1972 года посетил Сербскую ПравославнуюЦерковь, а также Элладскую и Румынскую Православные Церкви. «Припосещении Сербской, Элладской и Румынской Православных Церквей, —сообщает ЖМП, — имели место беседы между Предстоятелями этих Церквейи Предстоятелем Русской Православной Церкви по вопросам, интересующимбратские Поместные Церкви и относящимся к межправославным иэкуменическим проблемам и к служению Церквей благу человечества».12

В октябре 1974 года гостями Русской Православной Церкви былиделегаты Сербской Православной Церкви во главе с Патриархом Германом.Ровно через год (в октябре 1975 года) в Советском Союзе находилисьпредставители сербских Духовных школ, которые ознакомились с жизньюДуховных школ Москвы, Ленинграда и Одессы.

В марте 1992 года Святейший Патриарх Московский и всея Руси АлексийII встречался в Фанаре (Стамбул) со Святейшим Патриархом Сербским Павлом,когда Предстоятели четырнадцати Поместных Православных Церквейподписали Послание, где выразили свои позиции по волнующим сегодня ихристианский, и нехристианский мир вопросам.13

Многократные взаимные визиты деятелей Русской и Сербской

СНОШЕНИЯ СЕРБСКОЙ И РУССКОЙ ПРАВОСЛАВНЫХ ЦЕРКВЕЙ 365


12 ЖМП. 1972. № 12. С. 4. 13 См. текст в ЖМП. 1992. № 9. С. II -V

Православных Церквей, обмен мнениями по важнейшим церковным вопросам,обмен праздничными посланиями Предстоятелей Церквей к РождествуХристову и Святой Пасхе, братские приветствия по случаю важнейшихцерковных событий Церквей-Сестер, обмен церковными изданиями, обучениев наших Духовных школах студентов Сербской Православной Церкви и др. —все это свидетельствует, что между обеими Церквами не прерываютсятрадиционные живые братские отношения.

Резиме

ОДНОСИ РУСКЕ И СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Митрополита Московског Св. Кипријана Цамблака, који је у периоду од1390. до 1406.г, управљао Руском црквом најчешће називају Бугарином, јер јебио родом из Великог Трнова, престонице другог Бугарског царства. Међутимруски Никоновски летопис овог знаменитог првојерарха, директно називаСрбином. Веома плодотворни светогорски јеромонах Пахомије Србин, који јепрешао у Русију, у 15 веку, и ту између осталог, написао и три житија једног однајвећих Руских Светитеља, Сергија Радоњешког као и преко 30 различитихсочињенија. Ту углавном спадају разне службе и житија неких рускихсветитељима тога доба. Мало је пак позната и чињеница да су Српски цареви икраљеви директно помагали Русију па и руску цркву у најтеже време монголо-татарског ропства. Нешто касније, Русија је као једина моћна и слободнаправославна земља у свету, крајем 15. века постала прибежиште многим Србимаса окупираног Балкана. Столећима потом, на десетине српских монаха изСрбије и Свете Горе, у наручју и загрљају Русије налазило је речи утехе иохрабрења, као и честу материјалну помоћ за од Турака опљачкане и разоренесрпске цркве и манастире. Примера ради, тако је средином 17. века, 1653 г., уМоскву због добијања помоћи за Српску Цркву и стварања савеза противТурске, дошао и сам српски патријарх Гаврило, где је био веома лепо примљени од цара Алексија Михајловича и од патријарха руског Никона. Он је у Русијипровео пуних 6 година, где је 1655 г. заједно са Руским патријархом Никоном,Антиохијским патријархом Макаријем и руским архијерејима, учествовао нацрквеном Московском сабору. Патријарх српски Гаврило је, по благословупатријарха Никона, у појединим приликама, замењивао и самог Рускогпрвојерарха. Не заборавимо и то да је управо у Србији 1922. г., у СремскимКарловцима, основана и Руска загранична црква, на челу са МитрополитомАнтонијем Храповицким. Сетимо се само таквог духовног дива као што је светивладика Јован (Максимович) Шангајски и Сан Францискански. Овај мудри ибескрајно благи Рус са древним српским коренима, кога многи сматрају инајвећим светитељем и чудотворцем 20. века, и који је теолошки факултетзавршио управо у Србији а једно време предавао и у Битољској богословијиСПЦ, оствио је за собом дубокога трага у духовном животу не само нашегнарода већ и читавог модерног света. Управо је талас руске емиграције даоСрбији нове духовне силе и освежио српско монаштво десетинама рускихподвижника и подвижница.



М. А. ПоликарповМосква

РУССКИЕ ДОБРОВОЛЬЦЫ ВЮГОСЛАВИИ 1991 - 1999

Апстракт: Эта статья анализирует участия русских добровольцев во время войн вбывшей Югославии. Он также предоставляет подробный обзор их единицы. Особоевнимание уделяется боевых действий в Боснии.

Ключивые слова: Югославии, русских добровольцев, войны в 1991 году - 1999. ,Агрессии НАТО в 1999 году, Боснии и Герцеговине, Косово и Метохии

Полагаю, каждый человек живет различными мифами, прочноукоренившимися в сознании, которые и формируют представление об окружающейего действительности. Например, крайне мифологизированы войны. В первуюочередь на память приходят пресловутые “белые колготки” - женщины-снайперыиз Прибалтики, современный аналог амазонок. Далее, в реальному бою тяжелоувидеть противника - и тем более крайне редки случаи рукопашных схваток,поэтому знание всяких единоборств и даже умение метать нож бесполезны. Сгранатой под танк в настоящей войне тоже не бросаются. И противника “пачками”не убивают. Война - это своеобразная лотерея, игра в карты со Смертью. Какие-тошансы даются тебе - убить, и какие-то шансы погибнуть. А вообще-то война - этостиль жизни для тех, кто вольно или невольно сделал подобный выбор.

Многие полагают, что в “горячих точках” воюют “наемники” - эдакиенакачанные Рэмбо, “загребающие” приличные деньги. На самом деле наемничествов классическом понимании этого термина сейчас существует, наверное, только всреде высококвалифицированных специалистов - в первую очередь, летчиков иавиатехников. Так, в мае 1995 сербами в районе Бихача (северо-запад Боснии) былсбит вертолет армии БиГ, перевозивший высших чиновников мусульманскогоправительства. Погибли три пилота - с украинскими фамилиями и российскимипаспортами, документы и тела при этом попали в руки сербов. Сами летчикичислились за “Бориспольскими авиалиниями” (Украина) и должны были возитьгрузы в Австрии.

Масштабы участия русских добровольцев в гражданской войне натерритории Югославии, прежде всего в Боснии, усилиями политиков ижурналистов очень раздуты. В 93-м хорваты говорили о полутора тысячах русских,якобы воюющих за сербов. Мусульмане в Боснии в 1994 заявили о пяти тысячахрусских “наемников”, сражающихся на сербской стороне в тот момент. Я попробуюрассказать в этой статье, что же было на самом деле.

В 1992-1995 гг. на территории Боснии постоянно действовали два-тринебольших русских подразделения. Суммарное число русских волонтеров нафронте лишь сравнительно недолгое время - зимой-весной 1993 года - превышалополсотни. Всего же, по моим расчетам, через эту войну прошло несколько сотен


добровольцев из республик бывшего СССР; как минимум сорок погибли, еще околодвадцати стали инвалидами в результате тяжелых ранений.

Необходимо понять, что армии в классическом понимании этого слова усербов в Боснии не было. Структура их могла быть с натяжкой названатерриториально-милицейской. Помимо ополченцев и полиции, выпо-лнявшейармейские функции, следует отметить такой элемент как ударные (“юречные”,“интервентные”) отряды. Именно они аккумулировали в себе отчаянных бойцов-сорвиголов, добровольцев из Сербии и Черногории. Смертность и “текучесть”кадров там были достаточно высокими. В составе ударных отрядов, как правило,действовали и русские.

Эффект многочисленности русских достигался (в том числе) благодаря тому,что мелкие их группы использовались в качестве ударных и диверсионно -разведывательных подразделений, которые появлялись на различных участкахфронта. И даже пара русских бойцов в отряде давала переходивший линию фронтаслух - “русы на линии” - и вселяла в “турок” (боснийских мусульман) уверенность,что им противостоят многочисленные русские подразделения.

Русские добровольцы участвовали еще в конфликте на территории Хорватии,но наибольшее распространение это явление получило именно в Боснии.Немаловажным фактором стало окончание летом 1992 года боев в Приднестровье.Тогда, напомню, в 1991-92 годах незыблемый дотоле Мир рухнул, наша страна (каки Югославия) распалась, вспыхнув кострами локальных конфликтов. Эти войныне оставили многих людей безучастными - те определили для себя, кто свой, кточужой, и поехали отстаивать свою правоту, мстить за обиды с оружием в руках.Именно тогда в России появилась определенная категория лиц, для которых войнастала - нет, не родным занятием, но способом самовыражения. Летом 1992 года этилюди еще “не остыли” от боев, были уверены в своих силах (они ведь победили,отстояли свободу Приднестровья!), им не нашлось места на гражданке. Они былиготовы к новому “делу”... Так, в конце лета первые добровольцы, которые смоглиполучить загранпаспорта, поехали в новую горячую точку, на этот раз - за пределы“одной шестой”...

Русский Добровольческий...

В сентябре 1992 года в Герцеговине был сформирован первый Русскийдобровольческий отряд (известный как РДО-1). Основу его составили шестьчеловек, приехавших из Санкт-Петербурга при помощи питерской охранной фирмы“Рубикон”, возглавляемой Юрием Беляевым, также известным в то время как лидеродной из небольших партий националистического толка. Кроме того, к РДОприбились одиночки, которые действовали в Боснии с лета. Возглавил отрядбывший морпех Валерий Власенко, ветеран Приднестровья. Всего численностьэтой боевой единицы достигала человек пятнадцати, но судьба РДО-1 быланедолгой. К концу 1992 года он распался, добровольцы разъехались - кто в Россию,кто - в другие сербские подразделения.

В конце 1992 - начале 1993 годов была сделана удачная попытка организоватьпереправку русских добровольцев в Боснию и Герцеговину для участия в боевыхдействиях на стороне сербов (точнее, Армии Республики Сербской). При этом на

368 М. А. Поликарпов


средства сербских общин городов Горажде и Вишеграда были оформленыроссийские загранпаспорта и приобретены железнодорожные билеты длянескольких десятков человек. Из Белграда русских на автотранспортеперебрасывали в Восточную Боснию. Организационную помощь в России сербамоказали три человека - уже упоминавшийся Юрий Беляев, Ярослав Ястребов, атакже Александр Загребов. Сербские и югославские спецслужбы, видимо, были вкурсе и не чинили препятствий прибытию добровольцев.

Для людей непосвященных опять-таки встает резонный вопрос: “Зачемрусские поехали воевать в чужие горы?”. Мотивов было, конечно, несколько. И онимогли сочетаться в одном человеке. Моральные, религиозные, политические... Изглубин сознания всплыло восприятие сербов как братьев. Проводя параллели ссудьбой своей Родины, люди не смогли остаться равнодушными к происходящему- и решили дать “бой злу”, как они его понимали. Искупить вину России, предавшейсербов. У русских это уже стало традицией. Кто-то, впрочем, искал приключений.Кто-то скрывался от мафии, от милиции, от себя...

На той войне профи были редкостью, зато часто оказывались лю-ди свысшим образованием - они ехали туда, во всем разобравшись и все себе доказав.А потом... они “заболевали” этой войной. Ведь война - это наркотик. Онаопустошает людей, выталкивает их назад, в мир, от которого они отвыкли, и затемзатягивает обратно... Туда, где все так просто. Вот - враг, а вот - друг. Смысл жизнипредельно ясен, и больше не нужно ломать голову над сложными проблемами. ВедьМир устроен несправедливо, и самый простой способ его изменить, сделав добро,- это убить зло. И каждый решает для себя, как это сделать.

Так, 1 ноября 1992 года под Вишеградом, небольшим городом на Дрине вВосточной Боснии, был сформирован второй русский добровольческий отряд(РДО-2), более известный как “Царские волки”. Ядро его составили прошедшиеПриднестровье добровольцы. Название отряд получил из-за монархическихубеждений нескольких человек. Во главе “волков” встал 27-летний сибирякАлександр, более известный как Ас, получивший боевой опыт в Приднестровьевесной-летом 1992 года. По образованию Ас был поваром. Примечательно, что онпо состоянию здоровья в Советскую армию не призывался и оружие в руки взялвпервые в Приднестровье.

Добровольцы получили обмундирование и оружие с сербских складов, атакже были поставлены на довольствие. Русские были в привилегированномположении по сравнению с собственно сербскими бойцами. Кроме обычногожалования, который получали местные ополченцы, в 20-30 дойчмарок в месяц,вышеупомянутые сербские спонсоры доплачивали еще по несколько десятков DM- расчеты на территории Югославии велись не в привычных нам долларах США, ав немецких марках.

С господствующих над городом высот Вишеград в конце 92-го чуть ли не вупор расстреливался мусульманами, а сельская округа его подвергаласьбезжалостными карательными акциями “турок”. В ноябре-декабре в районеВишеграда отряд, действуя как самостоятельно, так и совместно с сербами, провелсерию удачных диверсионных и разведывательных операций, по-сербски - “акций”.

Сам РДО достиг в декабре численности 14 человек. Отряд благополучнопережил болезнь роста и внутреннюю борьбу за власть. Это явление - неизбежное

РУССКИЕ ДОБРОВОЛЬЦЫ В ЮГОСЛАВИИ 1991 - 1999 369


в подобных структурах, где действуют законы “военной демократии” - идобровольцы сами себе выбирают командира, доверяя тому свои жизни.

Казаки

Если вначале курировавшие приезд добровольцев в Боснию сер-бы, видимо,рассчитывали на использование нескольких небольших русских единиц наответственных участках фронта, в первую очередь, для подъема боевого духасербских ополченцев, то в конце 1992 года появилась идея собрать в районеВишеграда значительное количество уже хорошо зарекомендовавших себя в бояхрусских. Отныне их набирали сроком на два месяца, причем им были обещаны - ивыплачены определенные суммы денег. Так, с 1 января 1993 года в Вишеградепараллельно с РДО-2 появился и действовал казачий отряд численностью околосорока человек, так называемая Первая казачья сотня во главе с человеком, болееизвестным как Александр Загребов. Люди приехали в основном из Ростовскойобласти, Поволжья и Москвы. Казаки действовали, как и РДО-2, в качествеударного отряда пехоты. Сам Загребов в 1992 году воевал на стороне сербов вСербской Краине. Он сумел сочетать в себе функции вербовщика и командираотряда, то есть смог организовать отправку в Боснию нескольких десятков человек,а в течение января 1993 командовал уже упомянутым казачьим отрядом. И общийязык с сербами он находить умел очень хорошо, видимо, сказался предыдущийопыт. По моим данным, Загребов продолжил выступать в роли вербовщика и послеокончания этой войны.

Той же зимой в Скелани - небольшом поселке при ГЭС ниже по течениюДрины - появилась группа, состоящая из бойцов, организованных - в том числе -при помощи уже упоминавшегося Юрия Беляева. Это подразделение действовалопротив мусульман, закрепившихся в укрепрайоне Сребреница. Командовал группойстарший лейтенант-артиллерист Александр Александров. Ранее он такжеучаствовал в боевых действиях в Приднестровье. Возглавляя группу во времядиверсионного рейда, 21 мая 1993 года Александр подорвался на мине-растяжке,преграждавшей тропу. После гибели командира скеланийская группа распалась постандартному сценарию - часть уехала в Россию, несколько человек ушли в другиерусские подразделения.

В Вишеграде отношения РДО и казаков первой сотни не сложи-лись; ихсовместные операции первоначально успеха не имели. Загребов, как “боевойофицер” и командир более крупного отряда, претендовал на командование всемидобровольцами; “Царских волков” такая ситуация не устраивала. Взаимнаянеприязнь очень мешала. В связи с этим, согласно достигнутому соглашению, вконце января РДО-2 ушел в Прибой, город в северо-восточной Боснии. Ас отошелот командования, обидевшись на всех, и остался в Вишеграде в качестве частноголица.

В городке в качестве единственной русской боевой единицы остались казаки.После ранения Загребова казачий отряд разделился на две группы, во главе каждойиз которых был поставлен свой атаман. Одна из этих них, которую возглавлялдонской казак Геннадий Котов, провела несколько удачных диверсионныхопераций, но затем попала в засаду. В ходе боя Котов погиб.



В марте 1993 года в казачьих группах основательно поменялся состав. Стараясмена уехала, приехала новая, также сроком на два месяца. Реально прибыло околотридцати, в основном “необстрелянных” добровольцев, лишь объединенныхтермином “казаки”. Казаки недолюбливали “ненастоящих” казаков - “мужиков” (поих определению), поэтому произо-шло фактическое разделение отряда на трисмены - казачью, “мужицкую” и смешанную.

В начале весны 93-го сербы в том районе провели ряд удачныхнаступательных операций, успехи которых были сведены на нет нехваткой сил иначавшимся мусульманским контрнаступлением. “Турки” в тот момент получилибольшое количество военного снаряжения с гу-манитарными конвоями ООН иповысили свою боеспособность. Вер-нувшийся из “отпуска” Ас в течение мартавозглавлял сводный сербо-русский отряд, куда входили и все “казаки” второйсмены. 30 марта Александр уехал в Россию, сопровождая тяжелораненого бойца.В дальнейшем Ас приезжал в Боснию, а в 1999 - в Косово.

12 апреля 1993-го именно этим русским пришлось участвовать в самомтяжелом бою - за высоту Заглавак. Тогда десяток русских добровольцев “мужицкой”смены и несколько сербов, защищая ключевую высоту, выдержали серию атакмусульман. В пелене снежной бури озверевшие от крови и близости победымоджахеды неоднократно бросались на позиции русских. Бой длился четыре часа.Обороняясь в полуокружении, добровольцы понесли самые тяжелые потери за всювойну (в рамках одного боя): трое бойцов было убито и еще трое получили тяжелыеранения. Впоследствии мусульмане признали гибель в ходе боя более семидесяти(!) своих бойцов, в том числе командира бригады. Около сотни “турок” получилиранения. По меркам той войны такие потери ударных подра-зделений считалисьсерьезными. Так, в ходе боев за стратегически важную гряду Игман в июле 1993года сербские ударные подразделения потеряли 64 человека убитыми и околодвухсот ранеными.

Высота была разблокирована подошедшими казаками; и оборо-нявшиесярусские получили возможность отойти. После этого Заглавак на какое-то время былзанят мусульманами, но схватка обескровила их ударные отряды и на этом участкефронта воцарилось затишье...

На фоне мирной передышки произошел очередной раскол и в са-мих группахрусских добровольцев. Причиной его были взаимное неприятие казаков и“мужиков”, отсутствие сильного лидера, а также обида на местное сербскоекомандование за пассивное поведение во время боя 12 апреля. Часть русских - поокончании двух месяцев на фронте - уехала в Россию, оставшиеся вошли в составразличных сербских подразделений.

Всего в Вишеграде сейчас девять могил русских добровольцев, одна из улицгорода носит имя Козачка - она названа в честь казаков, воевавших там в 1993 году.Как признают сербы, именно русским принадлежит заслуга в том, что Вишеградсейчас не в руках мусульман.

Волчья тропа

В течение февраля-марта 1993 года “Царские волки” действовали противТузлинской группировки в Прибое, где на тот момент шла позиционная война и



РДО-2 участвовал в ряде тактических наступательных операций. Командиромотряда добровольцы избрали опытного майора-“афганца, “Эдика”. За время егоруководства отрядом РДО-2 потерял одного человека: 10 марта в бою за селоПреловина погиб молодой москвич Дмитрий Чекалин. В конце марта отрядпередислоцировался на юг, в Илиджу (пригород Сараева), но не нашел там “общегоязыка” с сербами и вскоре уехал в Подграб, где вошел в состав гарнизона Прачи ипровел несколько удачных операций против Горажданской группировки. В маеЭдик уехал в Россию. В дальнейшем он работал в России в охранных структурах,в 1999 году участвовал в боевых действиях в Косово, получив там множественныеосколочные ранения.

Во главе отряда встал, сменив Эдика, капитан-десантник Михаил Трофимов,также “афганец”. Только что приехавший в Боснию и сразу же избранныйкомандиром, Михаил погиб 7 июня 1993 года, в первом своем бою здесь припопытке взять “языка” в тылу противника.

На фронте установилось затишье. В августе 1993 года, во время очередногоперемирия, деятельность РДО-2 была добровольцами при-остановлена.Монархическое черно-желто-белое знамя отряда сдали на хранение в Храм СвятойТроицы в Белграде, а остававшиеся на тот момент в Боснии бойцы перевезли гробс телом Михаила Трофимова в Одессу.

“Царские волки” были наиболее успешным русским отрядом. За восемьмесяцев боев они провели множество боевых операций, уничтожив несколькодесятков бойцов противника и потеряв при этом четыре человека убитыми. Тогдаже, летом 1993 года, в храме была установлена мраморная доска с именами десятирусских, погибших за Сербию. Правда, реально, к этому моменту, их было ужебольше...

Эпилог

Так закончился период массового участия русских в той войне, совпавший спереходом всей войны в вялотекущую фазу. В дальнейшем количество русских вРеспублике Сербской значительно уменьшилось, что было вызвано, с однойстороны, переходом войны в позиционную стадию, а с другой - проблемами приоформлении паспортов и приобретении билетов до Боснии у, как правило,малоимущих желающих туда отправиться.

Русские в Боснии сформировали некую субкультуру, с сербо-русскимслэнгом, с неписаным кодексом чести, не допускавшим, например, убийствапленных или женщин, предполагавшим обязательный вынос раненых с поля боя,месть за павших. Добровольцы сами себя часто называли не по именам, а покличкам. Группы бойцов обычно состояли из семи-пятнадцати человек - болеекрупные отряды вскоре неизбежно раскалывались, бойцы группировались вокругновых лидеров.

Обычно люди приезжали на пару месяцев, а потом возвращались опять.Рекорд беспрерывного пребывания на фронте поставил уроженец Гродно,выпускник экономического факультета Ленинградского унив-ерситета ВалерийГаврилин, который приехал в Боснию в ноябре 1992 года - и 21 апреля 1995-гопогиб в боях за Сараево.



Летом 1993 года была попытка организовать интернациональный отряд подэгидой Русского Национального Легиона (РНЛ), но она закончилась неудачей.Вопреки утверждениям многих журналистов, “баркашевцы” - боевики РНЕ - вбоевых действиях участия не принимали. Это - типичный пример того, как прессапыталась сделать “антирекламу” добровольцам.

В дальнейшем наибольшую известность получил базировавшийся впригороде Сараева и действовавший в различных районах Боснии РДО-3 во главес Александром Шкрабовым (погиб в июне 1994). С осени 94-го русские волонтерыдействовали в составе сербского ударного подразделения “Белые волки”, а такжеряда других сербских частей. Журналисты порой путают “Белых волков” и“Царских волков”. Это два разные подразделения. “Белые волки” - это собственносербский ударный отряд (порядка роты), “Царские...” - исключительно русский (довзвода), отряды к тому же существовали в разные годы.

После окончания конфликта основная масса бойцов вернулась домой. Накладбище Дони Милечи под Сараево сейчас находится семнадцать могил русскихдобровольцев, преимущественно из состава РДО-3 и “Белых волков”, погибших вбоях в 1994-1995 годах. Часть русских получили сербское гражданство и осталисьжить там или в “большой” Сербии.

Добровольцы очень не любили, когда на их крови наживаются. Воевавшиев Боснии небезосновательно считали, что вербовщики при-своили себезначительную часть денег, выделенных сербами.

После окончания войны большинство добровольцев вернулось в Россию, гдеони как-то пытались себя найти в мирной жизни, чаще всего работая в охранныхструктурах или на других работах, не требующих особой квалификации. Какправило, в криминал они не пошли, никаких профессиональных “солдат удачи” изих среды также не вышло.

Весной 1999 года русские, в том числе ветераны боснийского конфликта,воевали в Косово в составе нескольких отрядов. “Русские” - это конечно, условно- там было очень много парней с Украины. В боях с албанцами добровольцыпонесли потери - погибло как минимум трое ребят, было много раненых. Несколькорусских также участвовали в боевых действиях с албанцами и в Македонии осенью2000 года. Ко-совский конфликт еще раз подтвердил, что в России по-прежнемусохраняются те условия и социальная среда, когда значительное количество людейготовы были поехать в другую страну воевать. В первую очередь, по идео-логическим причинам, но если есть определенное финансирование и кто-тозанимается организацией, то можно найти удивительно большое количество людей,готовых пойти на смертельный риск... В принципе, эта среда является тойсоциальной базой, на которой можно построить регулярную армию. Остается,правда, открытым вопрос, как будет выглядеть эта самая профессиональная армия- приобретет ли она черты нормального армейского коллектива или будет служитьсвоеобразным прибежищем для разного рода “диких гусей”, воюющих за “боевые”,пока их платят... Конечно, добровольцы - не очень дисциплинированные люди, нои современная Российская армия строгой дисциплиной также не отличается.



Резиме

РУСКИ ДОБРОВОЉЦИ У ЈУГОСЛАВИЈИ 1991 - 1995.

У 1992-1995. на територији Босне непрестано су деловала две или три мале рускејединице. Укупан број руских добровољаца је само током зиме - пролећа 1993. године -износио више од педесет у једном моменту. Укупно у рату је учествовало неколико стотинадобровољаца из бивших совјетских република, најмање четрдесет је убијено и око двадесетостали тешки инвалиди. Септембра 1992. године је у Херцеговини формиран први Рускидоброброваљачки одред (РДО -1) а 1. новембра 1992. године је код Вишеграда формирандруги Руски добровољачки одред (РДО -2) познат и као Царски вукови. Касније упредградђу Сарајева формиран је трећи руски Добровољачки одред (РДО – 3) а постојалесу и неке друге мање руске добровољачке јединице. Руски добровољци су се борили и усрпским јединицама. Интересантно је да су се руским добровољцима борили и добровољцииз Бугарске. Руских доборовољаца је било и у време НАТО агресије на Југославију 1999.године.



Анатолий Исаевич КудрявицкийДублин, Ирландия

ИРЛАНДСКИЕ ГРАФЫ НА ЦАРСКОЙ СЛУЖБЕ

Апстракт: Эта статья рассказывает об истории семьи О’Рурк с момента ее пе-рвого упоминания в Ирландии по сей день. Особое внимание было уделено ИосифуО’Рурку русских генерала, который сражался в Варварин битве

Ключивые слова: О’Рурк, О’Рурка Иосиф Корнилович, Ирландия, Волынскийуланский полк, Варварин, Сербия,

В петербургском Эрмитаже на одном из портретов героев войны 1812изображен генерал русской армии по имени я. В том же музее хранятся материалыо службе этого человека и других членов его семьи в россиийской армии. Из нихследует, что члены ирландской дворянской семьи О’Рурк были заметными людьмив России 18-го и 19-го веков.

Имя О’Рурк в списке наиболее часто встречающихся фамилий Ирландиистоит на восемьдесят пятом месте. Однако в ирландской истории это имязнаменитое. С девятого по одиннадцатый век носители этого имени, сыновья ивнуки кельтского вождя по имени Рурк, были властителями Коннахта, то есть всейзападной Ирландии. Их земли звались Брефни (в переводе с ирландского –холмистая земля) О’Рурк, и в лучшие годы этого клана они простирались от Слайгона западном побережья до городка Келлс в графстве Мит. Семья О’Рурк постоянновраждовала с кланами О’Коннор и О’Райли, и то захватывала больше земель, торасставалась со своими. Все же они были одними из самых богатых и могу-щественных землевладельцев средневековой Ирландии. В 16 веке английскийгенерал - губернатор, представлявший в Ирландии особу королевы Елизаветы, пер-еименовал Брефни О’Рурк в графство Литрим, владения же семьи О’Райлли сталиназываться графством Каван. Земли, однако же, по прежнему принадлежали членамобоих семей, хотя после долгих войн с захватчиками-норманнами они были ужене такими обширными, как раньше, а англичане также норовили отобрать земли уирландской знати – под разными законными, а иногда и незаконными предлогами.

В 1649 году Оливер Кромвель, подавивший бунты, а впоследствии и вообщевсяческое сопротивление ирландцев, начал политику конфискаций. Большинствовладений семьи О’Рурк было отобрано. Многие члены семьи, как и представителидругих влиятельных гэльских семей, бежали на континент – в основном, воФранцию.

Граф Джон О’Рурк, рожденный в 1728 году в графстве Литрим, попал воФранцию через Англию, где он пять лет служил младшим офицером в надеждеотличиться и сделать удачную воинскую карьеру. Англичане стали, однако,«очищать» свою армию от офицеров-католиков, и юного Джона О’Рурка отправилив отставку. Он прибыл в Париж и представил французскому королю петицию, вкоторой, упомянув достоинства своего происхождения, просил об офицерском


чине. Этот чин ему и был немедленно дан: его сделали капитаном знаменитой «шо-тландской гвардии», так ярко описанной Вальтером Скоттом в романе «КвентинДорвард». Офицеры-шотландцы и их друзья-французы были недовольны этим на-значением, и не приминули выказать это свое недовольство. Джону О’Рурку при-шлось сражаться на четырех дуэлях – и это в течение двух дней! Он вышелпобе-дителем во всех четырех. Поняв, что спокойной жизни ему здесь не дадут,граф О’Рурк попросил короля Франции рекомендовать его монарху одной из сою-зных стран. Король дал ему письмо к русской царице, с которым О’Рурк и прибылко двору в Санкт-Петербурге. Россия в то время воевала с Пруссией, а во времявойны офицеру отличиться, как известно, легче. Джон О’Рурк был назначенмайором конных кирасиров. Также на русской военной службе к этому времениуже состоял его брат Корнелиус О’Рурк. Корнелиус был женат на племянницеавстрийского фельдмаршала де Лэйси, семья которого происходила из ирландскогографства Мит. Австрийской императрице Марии-Терезии служили в то время идвоюродные братья О’Рурков, обоих звали Оуэн О’Рурк, и оба также были графы.

«Русские» О’Рурки скоро отличились на воинской службе, и в 1760 годуцарица Елизавета подтвердила графские титулы обоих. Джон О’Рурк сыгралособую роль во время осады Берлина, а после взятия города был недолгое время еговоенным комендантом – и обложил город контрибуцией, которую пруссакам –хочешь не хочешь – пришлось платить. Прусский король, на которого действияО’Рурка произвели немалое впечатление, после окончания проигранной войныпригласил его на аудиенцию. «Как вам пришло в голову, что Берлин можно взятьштурмом? – спросил его король. – Все военные эксперты говорили мне, что этоневозможно». – «На то нужна была Божья воля, - ответил О’Рурк, - и еще приказкомандования. Если мне прикажут, я буду штурмовать даже твердыни небес».Прусский король не отпустил храброго офицера без подарка – ему была врученаинкрустированая бриллиантами шпага.

Война, однако, была окончена, и Джон О’Рурк решил вернуться во Францию,что он вскоре и сделал. С собой он вез рекомендательные письма от русского царяПетра Третьего, фельдмаршала Суворова и генерала князя Волконского. О’Руркасделали полковником французской кавалерии и внесли его имя в списокфранцузского дворянства. В 1774 году французский король наградил его орденомсвятого Людовика. О’Рурк в эти годы писал свой «Трактат о военном искусстве»,который был вскоре опубликован в Лондоне – О’Рурк к тому времени переселилсятуда. Лорд Стормонт представил его английскому королю, который вскоре возвелего в рыцарское достоинство. Служить при английском дворе, однако, О’Рурк нехотел, а английская военная элита смотрела на него – ирландца и полковникафранцузской армии – с нелюбовью и подозрением. Нелюбовь эта, надо сказать,была взаимной. О’Рурк умер в Лондоне в 1786 году, в возрасте 58 лет. Пространныйнекролог занял почти целую страницу в лондонской газете «Таймс».

Брат его Корнелиус так и остался жить и служить в России – и дослужилсядо звания генерал-майора, в каковом чине и вышел в отставку. В 1770 году у негородился сын Джозеф, который, повзрослев, также решил посвятить себя военнойслужбе. В те годы дворян в армию записывали с младенчества. В 1776 записансержантом в лейб-гвардии Конный полк. Затем переведен в лейб-гвардииИзмайловский полк, а в 1790 выпущен капитаном в Псковский драгунский полк.Участник русско-шведской войны 1789—90, военных действий в Польше в 1792 и1794, Итальянского похода А.В. Суворова (1799). В кампанию 1805 командовал в

376 Анатолий Кудрявицкий


арьергарде австрийского ген. Ностица 2 эскадронами Павлоградского и 2эскадронами Мариупольского гусарских полков. Отличился в сражениях приШенграбене, Аустерлице, Голымине, Прейсиш-Эйлау. При Альт-Этинге (1805),былокружен, но смог прорваться к главным силам, нанеся противнику большой урон.За это О. был награжден, орденом Св. Георгия 4-й степени. В 1808 сформировалВолынский уланский полк и был назначен его командиром. Во главе полка сражалсяна полях русско-турецкой войны 1806—12, отличился при Туртукае, Бани,Калафате. За отличия был произведен в генерал-майоры и награжден орденом Св.Георгия 3-й степени. Во время Отечественной войны 1812 находился в Дунайскойармии. Отряду О. (3 пехотных полка, 12 эскадронов и 12 тыс. сербов) было по-ручено действовать на границе Боснии. На 2-м этапе войны организовал пре-следование французов вдоль Буга до Брест-Литовска. Занял Пружаны и вБеловежской пуще разгромил авангард ген. Мора. В сражении на Березинедействовал в авангарде армии адмирала Чичагова. С 17 нояб. командовал 62эскадронами кавалерии в авангарде 3-й Западной армии. Организовалпреследование франц. армии через Моло-дечно, Ошмяны, Вильно, Ковно и т.д.,взял несколько тыс. пленных и 180 орудий. В 1813 сражался у Дрездена и на Одере,блокировал крепость Мерзебург. Отличился в сражении при Лейпциге. 26.5.1813произведен в генерал-лейтенанты. В дек. 1813 во главе отряда (18-я пехотнаядивизия, Волынский уланский и Финляндский драгунский полки, 4 казачьих полка)блокировал крепость Везель. С янв. 1814 командовал отдельным кавалерийскимкорпусом Северной армии; отличился в сражениях при Крао-не, Амлеесе (где взял2,5 тыс. пленных и 41 орудие), Сен-Дизье, Бар-сюр-Об, Лаоне, Париже. С авг. 1814командир 2-й уланской дивизии. Во время Венского конгресса, в числе особоотличившихся генералов, состоял в свите Александра I. С 1819 начальник 1-й гу-сарской дивизии и командующий 1-м пехотным корпусом. В конце 1819 вышел вотставку. Наверное, за это время он устал, потому что стал подумывать об отставке.Прошло еще четыре года, и он оставил службу, чтобы стать помещиком. Его земли– около 20 тысяч акров – были в Белоруссии, в Минской губернии. В его владениявходил небольшой городок Усялуб и пять деревень. В 1830 году в губерниивспыхнул крестьянский бунт, как всегда, «бессмысленный и беспощадный». О’Руркорганизовал ополчение из числа резервистов и «очистил район от бунтарей». Заэто царь Николай Первый присвоил отставному генералу еше более высокийгенеральский чин – случай небывалый в российской военной истории.

Русские звали О’Рурка Иосиф Корнилович – сам он произнести это не мог,как ни старался. В 1948 году он ходатайствовал перед царем, чтобы ему и егопотомкам было разрешено именоваться ирландскими графами. Николай Первыйначертал на прошении: «Так тому и быть». Так в Белоруссии появились ирландскиеграфы! Джозеф О’Рурк скончался в 1849 году. Его дети и племянники оставалисьв Белоруссии в качестве землевладельцев. В ревизских сказках за 1858 год значится,что в имении было 236 крепостных душ. Некоторые из потомков братьев О’Рурктакже служили в российской армии: генерал-майор Вольдемар Джордж О’Рурк,полковники Мориц и Корнелиус О’Рурк, штабс-капитан кавалерии ПатрикАлександр О’Рурк, лейтенанты Константин и Патрик Энтони О’Рурк. В 1896 годубелорусские ирландцы Эдвард Александр и Джозеф Константин О’Руркходатайствовали перед минским Дворянским Собранием о сохранении их титулаирландских графов, и в 1897 году их прошение было удовлетворено.

Судьба Эдварда Александра О’Рурка также во многом примечательна.

ИРЛАНДСКИЕ ГРАФЫ НА ЦАРСКОЙ СЛУЖБЕ 377


Рожденный в Белоруссии в 1876 году, он воспитывался в польской иезуитскойгимназии, затем изучал экономику в Риге. Поступив в университет городаИннсбрука в Австрии, он изучал там теологию и иностранные языки, а потом егопригласили преподавать там эти предметы. Он был членом Общества Иисуса, тоесть иезуитом, и вскоре стал епископом в Вильно, потом в Риге. Когда в Гданьскебыла учреждена католическая епархия, он был назначен первым в историигданьским епископом и в этом качестве служил долгие годы, окруженный всеобщейлюбовью. В 1920-х годах он занялся изучением истории своей семьи и посетилграфство Литрим, откуда вышел его род. Результатом поездки явилась книга«Документы и материалы к истории рода О’Рурк», которую он вскоре издал. Когданачалась Вторая мировая война, Эдвард Александр О’Рурк покинул Польшу ипоселился в Риме, где и умер в 1943 году. В 1970 годах его останки были перевезеныв Польшу и торжественно захоронены в Гданьском «епископском склепе».

Однако члены семьи О’Рурк были не только офицерами, землевладельцамии церковными деятелями. Уильям Майкл О’Рурк (1794 – 1847) жил в Дублине ибыл известен как композитор под именем Уильям Майкл Рук. Также живший вИрландии Эдмунд О’Рурк (1814 – 1879) был известным драматургом, актером итеатральным режиссером, его знали под псевдонимом Эдмунд Фолконер.Эмигрировавшие в Америку члены клана О’Рурк также не остались в тени:рожденный в графстве Каван Патрик О’Рурк (1837 – 1863) был привезен в Америкумладенцем. Выпускник военной академии Уэст-Пойнт, он служил полковником вармии северян во время гражданской войны и был убит в битве под Геттисбергом.Констанс О’Рурк (1885 – 1941), рожденная уже в Америке – в Кливленде, Огайо,стала писательницей, ее романы и биографии знаменитых людей были популярныв первой половине 20 века. Джон О’Рурк спланировал и построил нью-йоркскоеметро. Сегодня члены семьи, или скорее клана О’Рурк снова на виду. Стив О’Руркбыл продюсером знаменитой рок-группы «Пинк Флойд», а потом стал известнымавтогонщиком. Актер Микки Рурк, снимавшийся в культовых фильмах «Сердцеангела» и «Поминальная молитва», также в представлении не нуждается.

Библиография

Дворянский матрикул Эстляндской губернии V часть родословных книг Курской и Полтавской губернииМатериалы в петербургском Эрмитаже о службе генерала Джозефа О’РуркаВоен. галлерея 1812. г., С. Петерсбург 1912. г.Некролог, Рус. Инвалид Но. 118, 123 и 124, С. Петерсбург 1849. г.

Резиме

ИРСКИ ГРОФОВИ У ЦАРСКОЈ СЛУЖБИ

Породица графова О’Рурк. Јосиф Корнилович О Рурк (Joseph Cornelius O’Rourk)Гроф О’Рурк водио је порекло из Ирске, где су некада његови преци били и краљеви.Касније један од грофова прешао је да живи у Француској, а његови потомци преселилису се за време царице Јелисавете у Балтичке земље. Гроф Јосиф Корнелијевич О’Руркрођен је 6. децембра 1762. (или 1772. године) у Дерпту (или Дериту). Ушествовао је уготово свим ратовима које је Русија водила крајем XVIII и почетком XIX века. Послебурног живота гроф О’Рурк је умро 10. марта 1849. на свом имању у Веселубу уМинској губернији (Белорусија) и иза себе је оставио пет синова и многобројне унуке.

378 Анатолий Кудрявицкий


Нинослав СтанојловићЈагодина

ЈЕДАН НАРАТИВНИ ИЗВОР О БОЈУ НА ВАРВАРИНУ 1810. ГОДИНЕ

Апстракт: У раду се презентује један, до сада , непознати наративни извор оварваринском боју 1810. године. Реч је о сећању Милоша Рашића на казивање свог деде,учесника овог знаменитог догађаја, које је сачувано у заоставштини проф. Емила Ј.Цветића, похрањеној у Архиву САНУ.

Кључне речи: Први српски устанак, бој на Варварину , наративни извор

Међу рукописима и белешкама1 Емила Ј. Цветића ( Београд, 1876 –Београд, 1930), дугогодишњег професора Мушке учитељске школе јагодинскеи преданог истраживача богате прошлости Јагодине, аутора више оригиналнихнаучних радова, заснованих на архивској грађи, налази се и сећање јагодинскогтрговца Милоша Рашића ( Сиоковац код Јагодине, 1825 – Јагодина, 1911).Професор Цветић је црним мастилом на каро папиру, на 43 стране исписаоуспомене на Јагодину и Јагодинце у XIX веку ,поменутог Рашића, чији је тастбио Милисав Митровић Ћата(?, 1780 – Јагодина, 1868), Хајдук Вељков писар.

Рашићево сећање на казивање његовог неименованог деде, ученика бојана Варварину 1810. налази се на две стране поменутих успомена ( 36 – 37 стр.)и представља, до сада, непубликовани историјски ( писани, наративни) извор2.

У наставку изнећемо поменуто сећање на Варваринску битку 1810. године.,,Код Варварина је био бој 1810. и у њему су били Карађорђе, Вељко,

Милан, Милош, Руси и друге старешине, био је и мој таст Ћата Милисав. Јошкад су пошли од крајине они ударе на Бању која је била под Турцима и ту ихТурци опколе и затворе. Њима у помоћ дође Миленко из Кличевца и ослободи их,па се они пробију кроз Турке и почну бежати. У томе боју буде рањен мој дедапо оцу, куршум му пробије десни лист. Вељко је хтео да га поштеди од даљеганапора, али он узме један лист и мокраћом испере рану, увије је у лист, па накоња и оде заједно са осталима. Рана му је зарасла за месец дана.

Кад су дошли на варваринско поље, Турци још не беху прешли преко Моравеод Крушевца. Срби начине у равници шанчеве и у том се и Турци појаве. Бој није биоисувише страшан. О Курсули једва зна да је ту био. Пошто су Турци надбијени ипочели бежати ка Морави да пређу на Крушевачку страну, Срби појуре за њима,


1 Архив САНУ, Историјска збирка, 14475/1-14 2 Емило Цветић је ово сећање на варваринску битку насловио ,, Чича Милошприча 15. августа 1910. о боју на Варварину‘’

али их Руси задрже говорећи ,, Пустите их нека беже и останите на миру’‘.У овоме боју рањен је био Вељко у руку и лечио се у Јагодини, где је био

дошао после тога боја. Кад је бој свршен био, старешине се раздвоје на странуи полежу на земљи. У томе дође из војске и Милош на одличном коњу и саодличном опремом. Карађорђе се беше нешто замислио, па угледавши Милошарече осталима: ,, Овај ће све свршити и уредити’‘. Остали се згледаше јер неразумеше његове речи. Из Варварина Руси су се вратили у своју земљу, јер су сеФранцузи спремали већ на Русију.

Међу старешинама није било јаких веза, није било дисциплине, већ јесваки радио на своју руку и хтео да буде најстарији3.’‘

Иако горе наведени извор не спада у праворазредне документе, сматралисмо да завређује да буде публикован у поводу обележавања великог јубилеја –двестагодишњице знаменитог боја на Варварину.

Summary

ONE NARRATIVE SOURCE OF THE VARVARIN BATTLE 1810TH

In memory of Milos Rasic on telling his grandfather about the famous Varvarinbattle 1810th represents a small but important contribution to the study of this mem-orable occasion of the First Serbian Uprising.

380 Нинослав Станојловић


3 Архив САНУ, Историјска збирка, 14475/6

Бранко НадовезаИнститут за новију историју Србије, Београд

ЈЕДНО РАЗМИШЉАЊЕ О КАРАКТЕРУПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА

Апстракт: У раду аутор разматра ослободилачку и државотворну компонентуустанка, које су не само уско повезане, него које проистичу једна из друге и условљавајуједна другу. На основу тога даје своје мишљење о карактеру устанка.

Кључне речи: Први српски устанка, карактерустанка, Србија

Први српски устанак од 1804-1913 има и ослободилачку и државотворнукомпоненту, које су не само уско повезане, него које проистичу једна из друге иусловљавају једна другу.

Свакако, узроци устанка су врло комплексни. Устанак је непосредно почеокао побуна не против турске државе, већ против стања у једном делу те државе,али је временом попримио сасвим други карактер. Устанак 1804. године није биоспонтан, јер га је повела елита једног народа. „У пред устаничком периоду (1791-1804), створени су били услови који су омогућили израстање и формирање тзв.сеоске буржоазије, која ће бити иницијатор револуције, стваралац прве српскеустаничке државе и истовремено први владајући слој у њој“.1 Разни аутори су оспо-равали државноправни какактер устанка и функци-онисање устаничке творевине1804-1813; по некима је то само једна већа побуна угушена интервенцијомСулејман-пашине војске 1813. године. Главном аутору то-ком XIX века су писалио ослободилачком карактеру устанка у смислу рушења турске империје на Балкану,а касније током XX века су писали о државотворном каректеру устанка.

То се односи: Прво, с обзиром на временско важење устаничке власти; друго,с обзиром на просторно важење нове устаничке власти у Србији, треће, с обзиромна међународно правни положај Србије и четврто, да ли на тој територији постојипосебна организација политичке власти. Многи сматрају да пошто ни Русија нијепризнала Србију, иако је са њом од 1807. године била савезник, да Србија није биладржава јер није била фактор међународних односа, јер чланом 8. Букурештанскогуговора из 1812. године, за њу је предвиђена само аутономија у оквиру Турске,слично Јонским острвима. Постојање посебне политичке власти није спорно; „та севласт кроз све вријеме устанка постепено изграђивала на читавом тада ослобођеномтериторију Србије, те је дакле представљала и у просторном и временском погледустварни континуитет“.2

Устаничка Србија је имала и своју спољну и унутрашњу независност. Одстварања Правитељствујућег Совјета почела је правна изградња српске државе.


1 Драгослав Јанковић, Српска држава првог устанка, Београд 1984, стр. 55.2 Чулиновић Фердо, Неки државно правни проблеми Првог српског устанка, ЗборникПравног факултета у Загребу, год. IV, бр. 1-2, Загреб 1954, стр. 121.

Правним актима (14. децембра 1808. године и 8. јануара 1811. године) који имајууставни карактер и којим сви остали органи и појединци признају врховну властКарађорђа, се може рећи да представљају изградњу правне државе. Због тога семоже рећи „1. да је у Карађорђевој Србији у Првом српском устанку, створена и даје на свима тадашњим секторима јавног живота ослобођене земље ђеловала српскадржава с непобитним елементима њезине унутрашње и вањске независности, да-кле, суверенитета, иако она тада није била изричито признати субјект међународнихправних односа, 2. да се истовремено с изградњом основне конструкције ове новедржавне власти ослобођене Србије тада у почетним линијама развијало и новосрпско право. Тако изграђивано државоправно стање Карађорђеве Србије носилоје по својим класним моментима обележја раногбуржоаског система“.3

Пошто су устаници били претешно сељаци, сматрало се да је то превасходноњихов устанак, јер осталих слојева или није било у Србији, или су били тек узачетку, а ако их је и било да нису јасно подржали устанак. И то су многи ауториоспоравали, пошто „још пре устанка, појавили су се, поред сељака тј. оних који сусе бавили само земљорадњом и сточарством, и сеоски трговци који су се бавили имарвеном трговином и који ће касније, током устанка почети да прелазе у градове.Поред те две најзначајније категорије становништва у предустаничкој и устаничкојСрбији живели су и радили још и занатлије, попови и игумани и интелигенција(условно речено - тачније: писмени људи, ови последњи тек у устанку)“.4 Сматралосе да Срби углавном живе на селу, неписмени, а у градовима живе странци и тоуглавном Турци, а сам град подразумева разне слојеве становништва. Неоспорно једа је почетак, трајање и крај Српског устанка 1804-1813. није исти по циљевима.Временом се изграђивао правни систем и све оно што карактерише нову државу.„Срби нису почели свој устанак из жудње за превратима, нису ни због какве макарколико нејасне замисли о буди којем савршеном положењу, које би ваљалоизвојевати; њих је натерала на устанак невоља и што је већ до живота дошло, доноката догорело: они су били устали на очигледне непријатеље свога господара“.5

У почетку је устанак имао ограничене економске и политичке циљеве.Економски се односе на укидање читлука, уз укидање носилаца читлука дахије,„нити да се чује за име чифлук“, затим да се харач (порез) тј. данак држави ифеудалне дажбине спахијама, ограниче на висину утврђену споразумима из 1793.и 1794. године, уз обећање да се никакви нови намети неће доносити, и да сеСрбима дозволи слободна трговина, тј. да своје производе продају по најповољнијојцени и да се слободно крећу кроз државу. Политички циљеви, повластице, односесе на унутрашњу самоуправу. Тражи се да се врати на снагу хатишериф из 1793; дасе кнезови слободно бирају као „начелници раје“ који су признати од везира и справом да утичу на кадије, затим, да врховног кнеза бира „цели род српски“, каопосредник између порте и Срба, врховни кнез би стално боравио у Цариграду, дасе данак купи преко кнезова и врховног кнеза, да се суђење врши по закону и свакаказна изврши по судској одлуци, да се Србима поштују верска и обичајна права, даслободно граде цркве и манастире, тј. црквена аутономија.

Пошто је током устанка, поготову на почетку 1804-1805. године и послеБукурештанског споразума 1812. године, било више контаката устаника са султаном

382 Бранко Надовеза


3 Исто, стр. 137.4 Исто као нап. 1, стр. 231.5 Леополд Ранке, Историја српске револуције, Београд 1864, стр. 100.

у смислу примирја и аутономије, сматрало се да су им циљеви ограничени. „Новуфазу у развитку преговора са Турцима, и то са представницима централне власти,представљају преговори са Бећир-пашом и новим београдским везиром Сулејман-пашом. У овој фази се већ назире суштина схватања устанка о њиховој борби каоборби за законити поредак и султанову власт против одметника и насилника“.6

Дахијска владавина је у сваком погледу уништавала Београдски пашалукразним злоупотребама и насиљем, да је дошло до ситуације да нестане српски народили да се уклоне дахије, „или дахијског свевлашћа које се граничило с деспотизмомнајгорих примера, или кнежинске (народне) аутономије која се сваки час рапидноубила, и сводила на сенку својих некадашњих привилегија“.7

Свакако српски устанак из 1804. године, има своју предисторију, која јеинспирисана догађајима у Европи (буржоаским револуцијама), историјскогмитологији српског народа од Косовског боја и стварања косовске легенде,хајдуковања па све до антитурских акција европских сила крајем XVIII века; анепосредан узрок је стање у београдском пашалуку уочи устанка. Прва годинаустанка није само „Буна на дахије“ већ и уопште поприма антитурски карактер;избором врховног вожда Карађорђа, насилним уништавањем турских локалнихоргана власти, уништењем ханова и убијањем субаша, затим оснивањем локалнихоблика судства и акцијама проте Матије Ненадовића а потогову оснивањемСкупштине у Остружници, устаничка Србија добија карактер државе.

Током 1805. и 1806. године, оснивањем трећег органа власти, прави-тељствујућег Совјета, учвршћује се српска државност. Доласком у Србију ДоситејаОбрадовића и утицаја митрополита Стратимировића, устакан поприма општесрпски карактер. Писма султану у Цариград априла и маја 1805. године и Ичковиммиром из 1806. године, српски устаници су на неки начин признати као међу-народни фактор. Устанак је масовно захватио целокупни српски народ. Гедеон Ма-ретић је писао: „Војна сила Срба, која је непрестано расла, будила је све већу пажњубеоградских турака и крджалија“. Због тога су Турци већ почетком устанка разми-шљали о акцији против устаника. Тако је Бећир-паша (18. марта 1805.) „ставио дознања да ће са знатном војном силом продрети у Србију као непријатељ, пошто суСрби без разлога прекршили привремени мир до којег је његовим посредовањемдошло крајем прошле године. Болест која га је касније ухватила, спасила је Србе тепретње, а у срцима Срба је овај глас појачао мржњу и огорчење на све Турке. Нестаоје сав страначки дух, који је у почетку спутавао брзо окупљање бораца“.8

Стварање српске државотворности ишао је повремено. Устаници и вождКарађорђе били су свесни ситуације и у Србији и у Турској а и у Европи. Тако сетоком 1805. и 1806. године, тражиле везе са свим европским силама. Писале су семолбе и руском конзулу у Цариград, као и осталим великим силама; „у свима јемолбама и писмима један садржај. свуда је молба да се на Србију не напада, јернарод крив није, већ да се сврши и умири испуњењем жеља народних, које сураније, те исте године, већ биле формулисане. Свуда се тражи за Србију правааутономија, под заштитом или јемством које гот велике силе“.9

ЈЕДНО РАЗМИШЉАЊЕ О КАРАКТЕРУ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА 383


6 Душан Перовић, Основни циљеви првог устанка, Беорад 1976, 537 Владимир Стојанчевић, Србија у време Првог устанка 1804-1813, Лесковац 1980, 16.8 Гедеон Ернест Маретић, Историја српске револуције 1804-1813, Београд 1987, стр. 72.9 Стојан Новаковић, Васкрс државе Српске, Београд 1954, стр. 82.

Турци су током своје вишевековне владавине лако гушили буне хришћанскогстановништва на Балкану, пре свега јер су те буне биле локалне, спорадичне,неорганизоване и малобројне, али српску буну из 1804. године, Турци су схватилиозбиљно јер је била у свему супротност са наведеним. Срби су одбили током 1804.и 1805. године све споразуме о примирју јер им нису одговарали, њихови циљевибили су већи од пристанка порте да дахије не врати на власт у Београдскомпашалуку. „Устаници су заоштравали однос према Турцима у Београду, али премапорти су били још уздржани. Наводи се да се новембра налазила у Цариградуустаничка депутација која је поднела представнику порте да се Србија уреди поугледу на Влашку и Молдавију и да се потврди кнез изабран међу Србима.10

Током 1807. и 1808. године, почиње велики утицај Русије на устаничкуСрбију. Пре свега, основа тог утицаја је у том што остале европске силе поготовуФранцуска нису биле заинтересоване за догађаје у Србији. У то време Русија јебила претежно аграрна сиромашна земља, и сама није могла опремити великувојску, а била је у сукобу са моћном Наполеоновом армијом. Родофиникин, каоруски изасланик је покушавао да створи српску државност унутар Турске, нарочитоакцијом оснивања „правитељства серпског“ које је делимично заживело иодређивањем граница Србије све до Новог Пазара и Скопља, гранично са рекомДрином, руска иницијатива је узела маха, а и сам руски цар се заинтересовано засрпско питање. Увек се постављало питање да ли је руска политика нанела вишештете или користи српском устанку? Због спољних фактора, али и услед опозицијеКарађорђу (Миленко Стојковић у источној и Јакоб Ненадовић у западној Србији),Родофиникин је 1809. напустио Србију, а тим је и опао руски утицај. Али, „доиста,већ сутрадан после Родофиникиновог одласка Карађорђе, иако је дотле признаваоРусију као покровитеља устаничке Србије, обратио се другим великим државама:Аустрији и Француској, тражећи њихово покровитељство“.11 Дакле, српска спољнаполитика није била толико неспремна и неспособна, као што је створена погрешнапредстава. Карађорђе је Аустрији понудио покровитељство, чак да аустријска војсказапоседне шабац, Смедерево и Београд, „уз поштовање граница Србије и њенесамоуправе, а у оквиру вазалног односа према Порти“.

Период између 1808. и 1811. године, представља период унутрашње борбе завласт, вођене између централних и локалних органа власти, односно измеђуКарађорђа и локалних моћника око основних смерница државног уређења. Стога„ако се држава посматра као политичка творевина једног друштва које је својимделовањем и својом свешћу доспело до тог нивоа, унутрашњи односи у Србији исви они војни поступци устаника који су ишли за тим да се организује државнавласт сведоће о израстању нове државне српске творевине која је, да би посталазавршено дело, још само захтевала прецизније конституисање својих закона иинституција и формално међународно јавно признање“.12

Пораз устаника 1813. године се може више свести на његове објективне негосубјективне околности. Неупоредива надмоћ Турске војске и неспремност великихсила да помогну српским устаницима, више су утицали на пораз устаника, негоунутрашња борба за власт и неорганизованост настале српске државе. Тако у једном



10 Мирослав Ђорђевић, Србија у устанку 1804-1813, Београд 1979, 117.11 Исто као нап. 1, 162.12 Гојко Десница, Стварање српске државе у револуцији (1804-1813), Београд 1977, 318.

турском документу из тих времена пише: „Из босанског алајета тј. из Херцеговине,Крајине, Посавине, Бања Луке, Травника, Зворника, Сарајева и Новог Пазара, бипописано да море поћи на војску преко 60.000 војника“.13 Може се ондапретпоставити колика је сила кренула са источне стране из Бугарске или из Нишана српске устанике. Што се тиче Букурештанског уговора из 1812. године, и члана8. који се односи на Србију, он је историјски и правно различито тумачен. Поједнима то је неуспех и ликвидација устанка, а други су тумачили да је њимесачувана основа устанка. Одредбе тог уговора најбоље је искористио МилошОбреновић хатишерифима из 1830. и 1833. године.

Уговор није изазивао наду код Срба; „тај утисак уговор је изазивао у српскихстарешина, јер је оно што се за Србију њиме утврђивало било мање и од онога штоје 1806. П. Ичко уговорио у Цариграду, а куд камо мање од онога што се споуздањем спремало да се за Србију утврди уговором о миру спреманим 1809. и1810. од стране самих Руса“.14

Да ли је 8. тачка Букурештанског уговора из 1812. била искључиво везана заликвидацију устанка из 1804. или је у суштини изазвала позитивне последице посрпску државност тешко је рећи, али у датом времену је значило више прво негодруго; „Као што се из наведене садржине 8. осмог члана види, одредбе о завођењумира у Србији и њеном поседању Турском војском много су одређеније од одредабао самоуправи Србије“.15 Све дипломатске акције Карађорђа и устаника после Буку-рештанског уговора крајем 1812. и током 1813. биле су узалудне (да остану границекако се налазе, да Карађорђе буде врховни српски старешина, да се обезбедиунутрашња самостална управа за Србију, да буде један везир или паша у Београдуи одређен број Турака, само један годишњи данак ономе кога порта одреди).

Година 1813. је једна од најкатастрофалнијих у историји српског народа. „Тако су српски устаници, који су се осам година храбро носили са Турцима,

и извојевали много великих и славних победа, осећали да су усамљени, изгубиливеру у успех. У првом почетку турске навале на Србију, Срби су још давали погдегдеснажан отпор Турцима, али после првих неуспеха, српска је војска прсла на свестране; градови и утврђења, које су некада Срби са необичном храброшћу савеликим напорима освајали, предавали су се Турцима готово без отпора“.16

Узалуд су се српски емигранти залагали за српско питање по метрополамавеликих сила, али нису наишли на разумевање, јер Европа је била заузета својимпроблемима, пре свега Наполеоном.

„Од десет године борбе, остао је само члан 8. Букурешког мира (1812) којимје Порта „само по властитом осећању самилости и да би слугама дала доказ својевеликодушности“ дозволила да сами оганизују унутрашњу управу земље. То је биломало, али је из тог члана произашла независност Краљевине. Почиње нови периодсрпске историје у коме ће дипломати и политичари водити главну реч“.17

Српско питање није наишло на разумеваје, поготову после Бечког конгреса,када је било загарантовано фактичко стање у Европи, а самим тим и државнегранице. Турска је остала на Балкану. Енглески публициста и путопоисац ЕдмондСпенсер је написао у једном делу:

ЈЕДНО РАЗМИШЉАЊЕ О КАРАКТЕРУ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА 385


13 Први српски устанак по турским изворима, Сарајево 1916, 333.14 Исто као нап. 9, 181.15 Исто као нап. 10, 319.16 Станоје Станојевић, Историја српског народа, Београд 1926, 339.17 Ернест Дени, Велика Србија, Српска слободарска мисао год. III, 13, Београд 2002, 58.

„Како су страшни били изгледи (на успех)! Једна шачица чобана и хајдукапротив читавог царства! Грчки бој против Турака пратила је глорија класичнихуспомена која је побудила за Грке симпатије целог хришћанства; ови јадни Срби,пак, једнако Хришћани али непознати великом свету борили су се и крварили безичије помоћи, и истераше сопственом храброшћу тлачитеље из своје земље, коју сутако дуго времена у праг газили све што је човеку драго, његову веру и народност“.18

Ипак, српски народ је својим шумадијским делом постао весник ослобођењабалканских народа од Османлијског ропства а шумадија центар акције заослобођење и уједињење целог српског народа.

„Поред тога што је себе сматрала независном државом, Србија Карађорђевавремена сматрала је већ тада себе и носиоца мисли за народно ослобођење, односнокао главни стожер националне акције“.19 Србија није постала независна, алиисторијски напори крунисани устанком и изградњом независности и државностинису остали узалудни. „Кључна тековина устанка био је духовни преображајсрпског народа, који се огледао у прихватању идеје о коначном ослобођењу иуспостављању слободне државе. чак и 8. чланом Букурешког уговора, без обзирашто га Турска није прихватила, Србији је призната одређена унутрашња аутономија,а испуњење овог уговора јемчила је Русија. Та тековина, мада није одмах уочена,само годину дана доцније постала је ослонац Милошеве дипломатске борбе“.20

Устанак 1804. године и оружане, правне и културне акције српског народа упериоду до 1813. представљају период уједињења српског народа и стварањењегове државности.

„Између устаничког програма и идеја, с једне стране и устаничке ратнеполитике с друге стране, нема разлика. Устаници су планирали и покушали даостваре уједињење Срба на просторима Србије, Црне Горе, Босне, Херцеговине иСтаре Србије. Устанички планови и идеје и њихов ратни напор могу сеоквалификовати само српским, а ни у ком случају великосрпским“.21

Устанак 1804. године је почетак стварања модерне српске државе, саинституцијама које је прихватила европска хришћанска култура. То је почетакњеговог државотворног покрета на Балкану и борбе за свој етнички, просторни,национални и културни идентитет.

Summary

ONE REFLECTION OF THE CHARACTER OF THE FIRST SERBIAN UPRISING

Between insurgent programs and ideas, on the one hand and the rebel war policy on theother hand, there is no difference. The rebels had planned to try to achieve the unification ofSerbs in Serbia, Montenegro, Bosnia, Herzegovina and Old Serbia. Rebels' plans and ideas andtheir war effort can be characterized only Serbian, but by no means the Greater. Uprising1804th The beginning of the modern Serbian state, the institutions adopted by the EuropeanChristian culture. This is the beginning of his state-building movement in the Balkans andthe fight for their ethnic, urban, national and cultural identity



18 Лазо М. Костић, Образовање и одржање српске нације, Сабрана дела, В том, Српсканационална свест, Београд 2002, 100.19 Владимир ћоровић, Велика Србија, Београд 1990, 32.20 Душан Батаковић, Нова историја српског народа, Београд 2002, 142.21 Радош Љушић, Српска, Великосрпска и Југословенска државна политика Србије(1804-1918), Зборник „Велика Србија, истина-заблуде-злоупотребе“, Београд 2003, 291

Милорад П. РадусиновићБеоград

ЧЕТИРИ ВИЈЕСТИ РУСКОГ ЧАСОПИСАО КАРАЂОРЂЕВОЈ СРБИЈИ

1807-1808. ГОДИНЕ

Сажетак: Санктпетербуршки часопис „Гений времен“ објавио је четиривијести током 1807-1808. године о Карађорђевој Србији. Дио вијести се односио наборбу српских устаника, а дио и на вожда Карађорђа и Правитељствујушчи совјет. Такоје руска читалачка публика могла да сазна нешто о Србији, савезници Русије у борбипротив Турака. У руској јавности су биле у порасту симпатије према српскимустаницима, а све популарнији је био и њихов вођа Карађорђе Петровић.

Кључне ријечи: Карађорђе, Срби, Турци, Правитељствујушчи совјет.

Историјски и политички часопис „Гений времен“ (Гениј времјон – премаизговору) је 1807-1809. излазио у Санкт Петербургу, а издавачи су му билиФјодор Шредер и Иван Делакроа, а штампан је у штампарији Иверсона, што јеочигледно показивало да су и редактори и власник штампарије били страног,неруског поријекла.

Па ипак, трудили су се да своје читаоце обавијесте о Сплиту (Спалатро),Дубровнику (Рагуза), али нису пропустили да оставе и четири занимљивевијести о Карађорђевој Србији. Ове вијести ћемо изложити хронолошкимредом. Све објављене вијести о Србији претходно је одобрила руска цензура.

IПрва вијест је објелодањена у броју 32 поменутог часописа 18. септембра.

1807. године и ми је доносимо у цјелини:„Према вијестима из Београда сазнаје се да је генерал аншеф1 Ђорђе

Петровић Црни2 (вожд Срба) 10. августа обавијештен да су Турци опетнарушили примирје.3 Он је одмах отишао из Београда у армију, а ускоро наконтога се десила велика битка у којој је велики везир у потпуности поражен ипотиснут, а изгубио је и 12000 људи (из „Презбуршких новости“).“4


1 Овај германизам који се односи на појам врховног команданта временом је ишчезао изруског језика, у овом случају ради се о врховном вожду Карађорђу.2 Ово је једна варијанта Карађорђевог имена у руској штампи (Милорад Радусиновић,Историјско и легендарно у руским вијестима о Карађорђу (1804-1018), Митолошкизборник, бр. 4, Рача 2001, с. 41).3 Након Тилзитског мира 25. јуна/7. јула 1807. Руси су, поражени од Наполеона, моралида иду на примирје и са Турском које је потписано 10/24 августа 1807. у Слобозији, алису Турци одбили да прихвате да се то примирје примјењује и на Карађорђеву Србију.Руси су се трудили да то примирје бар обухвати источну Србију, гдје је и дошло доруско-српске војне сарадње (в. Первое сербское восстаније 1804-1813 гг. и Россия, I,Москва 1980, с. 408-409).4 Очигледно да се ради о претјеривању и бројке треба примити с резервом. Презбург(њемачки назив за Пожун, данас Братислава), Гений времен, среда, 18 сентября 1807,№32, с. 132.

IIНешто доцније 18.XII 1807. поново се писало о Карађорђу и његовим

устаницима у рубрици „Новости“ сљедеће:„С аустријско-турске границе од 7. новембра – Вијест да се примирје међу

Турцима и Србима прекинуло се потврдила. Петнаестог октобра Турци су кодзамка Соко5 потпуно били поражени од храброг Црног Ђорђа који се одмахпослије тога покренуо са својом војском ка Сарајеву, пријестоници Босне“.6

IIIУ истом часопису током 1808. појавиле су се двије нешто опширније

вијести. Прва вијест се односила на самог Црног Ђорђа, а публикована је 8. II-1808. у броју 12 на посљедњој, 48. страници:

„Нешто о Црном Ђорђу.У лајпцишком модном листу пласирана је сљедећа вијест о главном

команданту Срба Црном Ђорђу Петровићу. Већ неколико година Срби привлачепажњу у цијеле Европе својим супротстављањем турској власти и уз срећу којаим то омогућује. Срби, који се раније нису знали да служе оружјем, а нису зналини за ратне ужасе, сад се не плаше ни мука, ни смрти, него храбро улазе у свеопасности и истребљују све који исповиједају муслиманску вјеру. СтановнициСрбије првенствено се баве сточарством и земљорадњом, до данашњег дана суводили спокојан и миран живот, али су их непрекидна, несносна угњетавањаТурака принудила да се супротставе; они су напали Турке, који су се налазилиу њиховим крајевима, протјерали турске чиновнике и управљаче и отпочели ратса цјелокупном турском војском коју су до сада непрестано побјеђивали својомсналажљивошћу, вјештином и храброшћу. Својим многобројним успјесима имада захвале свом врховном команданту Ђорђу Петровићу Црном кога су Турци,још прије српске побуне, покушали да убију у сопственој кући и без икаквогразлога. Захваљујући својој храбрости и срећи, уздигао се до положаја врховногкомаданта. Црни Ђорђе иако је суров, мало просвјећен и мало упућен у наукеипак је истовремено, при свему томе, отворен, частан и храбар. Благодет Србијепредставља његову главну бригу и он се свим средствима стара да својој нацијиобезбиједи бољу судбину. Он је у младости добио толико лоше васпитање, пане умије ни да чита, ни да пише, али је истовремено веома проницљив и обдарентаквим присуством духа да у трену добија о неком питању тачно сазнање иодмах зна да пронађе најпоузданија средства како би постигао неки циљ. Он незна шта је опасност и при испуњавању својих подухвата исто тако је опрезанколико и смион. Свјестан је својих недостатака и јавно се жали што је добиотакво образовање. Он је чврсто одлучио да радије изгуби свој живот, него дасвој народ поново подвргне турском насиљу, чак иако зна с каквим тешкоћамаје скопчано ово питање. Срби до најнижих њихових вођа готово га обожавајузбог његове храбрости и праведности, сви га воле, мада непријатељи налазе инеке слабости код њега. Прије него што је почео устанак, Ђорђе је живио у селуРаменицки7 које се налази у београдском округу. Србија има око 900.000становника. И тако се лако може запазити да у српској војсци, која броји између80,000 и 100.000 бораца, треба да служи готово сваки одрасли житељ. Ђорђе

388 Милорад П. Радусиновић


5 У руском оригиналном тексту умјесто Соко писало је Закко.6 Гений времен, № 58, среда 18.12. 1807, Санкт Петербург, с. 236.7 Раменицка или Раменица није свакако Топола и није јасно како је дошло до оваквегрешке у часопису.

носи увијек за појасом пар пиштоља и јатаган “.8

IVЈедина вијест која се односила на унутрашње уређење устаничке Србије

појавила се 7. октобра 1808. године, а потиче из Аустрије: „Свакојаке занимљивости

Из „Презбуршких новости“, број 79, Земун9 од 26. септембра.17.-ог овог мјесеца дошао је државном савјетнику Родофиникину10 у

Београд руски курир из Јашија с депешама у којима су се осим многихпријатних вијести налазиле и мање промјене начина руковођења Србијом. Тогистог дана овај исти г. државни савјетник упознао је с овим депешама Српскисенат који је тим поводом имао засједање 19. и 20. као и 21. септембра. А 22. јеупутио Сенат циркуларно писмо свим службеним мјестима и управама у Србијиу којем је било предочено да „пошто из српске историје произлази да се оваземља од најстаријих времена називала Србијом, то и убудуће слиједи да се онаназива не Сервијом, него Србијом, а становници не Серви, него Серби. Уиздатим хартијама као и у извјештајима, молбама и сл. Сенат има да се називана сљедећи начин: Високи, правитељствујушчи Совјет Сербије“.

Као посљедица друге одлуке од 24. септембра, обзнањене од високогПравитељствујушчег Совјета Сербије11, све жалбе и тужбе становника приградским судовима или од стране чиновника морају да буду рјешавани усмено,док се у Високом совјету у Београду саопштава и у писменој форми“.12

ЧЕТИРИ ВИЈЕСТИ РУСКОГ ЧАСОПИСА О КАРАЂОРЂЕВОЈ СРБИЈИ 1807-1808. ГОДИНЕ 389


8 Гений времен, № 12, 8.2.1808., с. 48. Руски Карађорђеви савременици, било да су сесусрели с њим или да су чули о њему од других Срба, Руса или других странаца, мање–више су га слично описивали, мијешајући историјско с легендарним (Милорад П.Радусиновић, Наслаге легенди о Карађорђу у руској јавности XIX вијека, Митолошкизборник број 7, Рача 2002, с.с. 95-108; Д. Н. Бантиш-Каменский, Путешествие вМолдавию, Валахию и Сербию, Москва 1810; Милорад П. Радусиновић, Рускипутописац о Миленку Стојковићу и његовој средини, Виминациум 8-9, Пожаревац 1994;П.И. Свинин, Писмо к брату, Отечественныя записки, С. Петербург 1818; I часть. 57;М.П. Радусиновић, Једно руско свједочанство о Карађорђу, Историјски гласник 1-2,Београд 1984.)9 Руси су и овдје употребили њемачки облик Землин.10 Константин Константинович Родофиникин (1760-1838), Грк у руској дипломатскојслужби, у Цариграду 1806. године, затим у Влашкој и Молдавији при руској армији, аонда руски дипломатски агент у Србији (1807-1810). Некад склон интригама, навукаоје Карађорђев бијес, па се склонио 1809. у часу кад је држао да му је угрожен живот,домогао се Аустрије и Влашке, али га Карађорђе, код кога је изгубио повјерење, нијевише хтио да позове у Србију.11 У руским изворима се појавио и оригинални назив: Правитељствујушчиј совјетсербскиј.12 Гений времен, № 89, субота, 7. 10. 1808., с. 354-355.

Резюме

ЧЕТЫРЕ СООБЩЕНИЯ, ОПУБЛИКОВАННЫЕ В РУССКОМЖУРНАЛЕ, О КАРАГЕОРГИЕВСКОЙ СЕРБИИ 1807-1808 ГГ.

Санктпетербургский журнал „Гений времен“ опубликовал четыре сообщения,относящиеся к периоду 1807-1808 гг, о Карагеоргиевской Сербии. Часть новостейзатрагивала борьбу сербских повстанцев, а другая касалась вождя Карагеоргия иПравительствующего совета. Таким образом, русский читатель мог ознакомиться снекоторой информацией о Сербии, союзницей России против турков. В русскойобщественности возрастало расположение к сербским мятежникам и, одновременно,популярность к их вождю, Карагеоргию Петровичу.

390 Драган Николић


Драган НиколићСвилајнац

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ ПРВОГСРПСКОГ УСТАНКА У РЕСАВИ

Апстракт: У раду су обрађене биографије две мање познате личности уРесави у време Првог српског устанка. Јереј Станиша је био један од организатораустанка али се касније на захтев митрополита Стратимировића заједно са многимдругим свештеницима повука из саме борбе. Кнез Петар из Гложана је једнанајзначајнијих личности предустаничке Србије. По неким сведочењима једно време јебио и главни кнез у Србији.

Кључне речи: јере Станиша Алексић, кнез Петар из Гложана, први српскиустанак, Ресава.

Јереј Станиша Алексић

Јереј Станиша Алексић је постао свештеник у Црквенцу, код Свилајнца,негде после Кочине крајине. Родио се у неготинској Крајини а одрастао уТропоњу, у Ресави, где су се његови доселили. Поп Станиша је узео учешћа усрпским јединицама које је формирао Мустафа-паша, а током Првог и Другогсрпског устанка је био писар, најпре код Стевана Синђелића (све до његовепогибије на Каменици 1809. године) а затим и код других старешина.1

Поп Станиша је по ослобођењу о свом трошку просекао крај Мораве путдуг 200 хвати2 да би се лакше могло стићи у Миљков манастир, јер се до тадаморало ићи преко брда. За пут је поп Станиша Крајинац платио 200 дукатацесарских3, а пут је све до краја 19-ог века био познат као поп Станишин пут4

Иначе, сам поп Станиша је био развијен човек, крупне главе и очију жуто–,,граорастих“,густих обрва, дуге косе и широке браде. Носио је за оно времегосподско одело: шалваре, кратку антерију, ћурче на ћурак, кубуре и о појасупиштољ, а о бедрима сабљу.5

Премда Перовић наводи сећања како је поп Станиша умро некако одмахнакон Ђаконове буне1825. године објављена архивска грађа нам казује да се тодогодило 1823. године.6 Наиме, Ружици жени попа Станише из Црквенца од


1 Архив Србије, Књажеска канцеларија-Ћупријска нахија- XXXI-155; РадославПеровић, Прилози за историју Првог српског устанка, Београд, 1954,с.672 Вероватно је реч о аустријским хватовима који су имали 0,527 м па је пут значи биодугачак нешто више од 100 м тј око 105 метара. Метарске мере, Београд,(безгодине),с.156 3 Код Веселића пише Милош Крајинац али је јасно да се ради о попу Станиши Крајинцу.Јосиф Веселић, Опис манастира у Србији, част И, Београд, 1867, с.1184 Радослав Перовић, Прилози за историју Првог српског устанка, Београд, 1954, с.685 Радослав Перовић, Прилози за историју Првог српског устанка, Београд, 1954, с.67-686 Радослав Перовић, Прилози за историју Првог српског устанка, Београд, 1954, с.68

ђурђевског пореза 1823. године издата је годишња плата од 100 гроша.7 Премдасе не зна тачан датум када је то било, то се вероватно догодило негде усептембру или октобру 1823. године, што је значило да је у то време Станишавећ био мртав. Са друге стране на основу једне белешке коју је исписао ФиларетПетровић а коју су објавили и он и Љ. Стојановић сазнајемода је 5/17. фебруара1823.године јерејСтаниша Алексић још увек био жив. То значи да је умроизмеђу5/17 фебруара и септембра/октобра 1823.године.

Станиша је сахрањен у Миљковом манастиру, крај левог јужног зида.Оставио је за собом два сина, Јована и Стевана. Попадија Ружица је , најмање,још десетак година примала пензију од књаза Милоша. Умрла је 8/20 . априла1837. године. 8

На његовој надгробној плочи постављеној споља, са јужне странеприпрате манастира, уклесан је занимљив и неуобичејен натпис који овде дајемоу преводу на савремен српски језик и без скраћеница:“ Исус Христос Ника. Раббожји. Овде почива свештенојереј Станиша Алексић од села Црквенца у Ресави,био је муж у животу својем и благодатељ многим хришћанима. Био је славнинамесник у Ресави и многе је задужбине начинио као конак прекрасни кодманастира Миљкова и ниже манастира код Мораве преко стене пресече пут зааратлук народу који долази и болесним и здравим а себи за душу и свомероду....“ и овде се текст прекида.

Од јереја Станише је сачувано и једно писмо у Архиву Србије, од23.јула/4. августа 1821. г. , 9 у коме се он правда књазу Милошу од оптужби датиранише народ. У писму нема занимљивих историјских чињеница, јер се попСтаниша само уопштено позива на своје заслуге за народ, без конкретнихчињеница. Међутим, писмо показује да је поп Станиша био прилично писменчовек, мада су му и језик и правопис, чак и за оно време прилично архаични(али је, зато , имао читак рукопис).10

Обoр кнез РесавскиПетар Петровић из села Гложана код Свилајнца

Обoр кнез Петар Петровић, кнез ресавски, син је Ђурђа Петровића па сеу литератури јавља и са презименом Ђурђевић. Његова породица је биладосељена из Херцеговине у Кремну код Ужица, а одатле у село Гложане кодСвилајнца у другој половини осамнаестог века.

По предању, четри брата Поповића доселила су се у Ужички крај изХерцеговине, из околине Мостара.Од њих је постала фамилија Поповића уГложану у којој су неки касније и променили презиме. По доласку у ужичкикрај први брат се настанио у село Кремну, и његови потомци су касније



7 Мита Петровић, Финансије и установе обновљене Србије до 1842. књ.II , Београд,1898. г, с. 3008 Историјски архив Јагодине, Матична књига умрлих Гложане 1837-1852 . , с.19 Нисмо сигурни да ли писмо није датирано 23.јуна/5. јула 1821. године , јер се тешкоразазнаје да ли је у питању јуни или јули месец.10 АС-КК-XXXI-155.Писмо Станише Алексића књазу Милошу од 23.јула( или јуна)1821. године писано у Црквенцу. Интересантно је да се у овом писму потписао каоСтаниша Алексијевић.

променили презиме у Петровић, а одатле су касније прешли у Ресавски крај, усело Гложане. Други брат се настанио у селу Каран, северно од Ужица и звао сеСвета, био је свештеник. Његово потомство је променило презиме у Поповић ,а његов син Јован такође је прешао у Гложане.Од њих је настала фамилијаПоповићи, тзв. Ерчићи и они имају за крсну славу Светог апостола Луку. Токомвремена неки од ове фамилије су променили презиме у Панић, Јаковљевић,Стојановић, Стевановић, Илић, Радисављевић, Јовановић и Јеремић. Трећи братсе настанио у селу Субјел, такође код Ужица, и његови потомци носили супрезиме Поповић. Четврти брат се замонашио у једном од манастира у Овчарско–Кабларској клисури и звао се Сава.

Кнез Петар је био учесник рата са турцима у Кочиној Крајини. У времепред Први српски устанак као један од најугледнијих људи у доњој Ресави а иу целој тадашњој Србији био је међу кандидатима за вођу устанка што бивероватно и био да није трагично настрадао у сечи кнезова. Наиме, на преварује ухваћен од стране турака и посечен код Ћуприје. По предању, његовообезглављено тело је бачено у Велику Мораву и вода га је избацила код селаЛаништа. Препознала га је његова сестра која је у Ланишту била удата и тајнога је пренела и сахранила на сеоском гробљу у Гложану. И данас се поуздано зназа његов гроб али је надгробни споменик померен и натпис је дотрајао нагрижензубом времена тако да се ништа не разазнаје. Кнеза Петра је после погибијенаследио Стеван Синђелић, познати Ресавски јунак, мученички и јуначкипострадао на Чегру 1809.године.

Породично стабло Петра Петровића обер кнеза Ресаве11

кнез Петар

Кнез Петар је имао два сина Милића и Мицка.

Милић П.ПетровићСин кнеза Петра рођен у Гложану имао једног сина Јакова.

Јаков П. ПетровићСин Милића П Петровића, рођен у Гложану, бавио се земљорадњом . Имао троје деце:Настаса-Нацу, Кату и Јулу.

1.1.1.1.Настас ЈаковљевићСин Јакова Петровића, бавио се земљорадњом.Касније промени презиме у Јаковљевић.Оженио се Цојком и имао троје деце: Лазара , Владимира и Кадивку.

1.1.1.1.1.Лазар Н ЈаковљевићСин Настаса, био резервни капетан Југословенске војске и деловођа општинеГложанске. Са женом Миком имао троје деце: Милана, Животу и Живку.

1.1.1.1.2. Владимир Н. Јаковљевић

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА У РЕСАВИ 393


11 Породично стабло кнеза Петра саставио парох Црквеначки Јереј Драган Николић наоснову необјављеног рукописа Божидара Г. Поповића из 1984.године.

Син Настаса, бавио се земљорадњом. Био ожењен Јелом и имао једног сина, Јована.

1.1.1.1.1.1.Милан Ј. ЈаковљевићСин Лазара, бавио се земљорадњом , ожењен Катом и имао троје деце:Душана ,Ружицуи Милијану.

1.1.1.1.1.2.Живота Л. ЈаковљевићСин Лазара, био ожењен али није имао потомства.

1.1.1.1.2.1.Јован В. ЈаковљевићСин Владимира, рођен у Гложану бавио се змљорадњом,оженио се Наталијом и имаочетворо деце: Ратомира, Радомира,Олгу и Валентину.

1.1.1.1.1.1.1.Душан М. ЈаковљевићСин Милана, бавио се земљорадњом, оженио се Персом и имао три кћери: Љиљану,Радицу и Надицу.

1.1.1.1.2.1.1.Ратомир Ј. ЈаковљевићСин Јована, земљорадник, имао троје деце: Мирослава,Верицу и Гордану.

1.1.1.1.2.1.2.Радомир Ј. ЈаковљевићСин Јована, бавио се земљорадњом,имао троје деце:Јовицу,Миланку и Анђелку.

1.1.1.1.2.1.1.1.Мирослав Р.ЈаковљевићСин Ратомира рођен у Гложану где и данас живи.

1.1.1.1.2.1.2.1.Јовица Р. ЈаковљевићСин Радомира рођен у Гложану где и данас живи.

1.2.Мицко ПетровићДруги син кнеза Петра. Имао је једног сина, Пану.

1.2.1.Пана М ПетровићСин Мицка, рођен у Гложану и бавио се земљорадњом. Имао једног сина Милана.

1.2.1.1.Милан П. Панић

Син Пане по коме је узео презиме Панић и по коме данашњиПанићи у Гложану водепорекло. Био је ожењен Ланком и имао троје деце:Драгутина, Милутина и Јегду.

1.2.1.1.1.Драгутин М. Панић1.2.1.1.2.Милутин М. ПанићСинови Милана Панића, били су жандармеријски службеници, нису се женили.

Summary

CONTRIBUTIONS TO THE HISTORY OF THE FIRST SERBIAN UPRISING IN RESAVA

In this paper we analyzed two biographies of lesser-known figures in Resava duringthe First Serbian Uprising. Staniša priest was one of the organizers of the uprising, but laterat the request of the Metropolitan Stratimirovića along with many other priests, backed awayfrom the fighting. Prince Peter of Gložan is one the most important figures predustaničke Ser-bia. According to some testimony at one time was the chief prince of Serbia



Олег В. Валецкий Москва

СПИСОК ИНОСТРАННЫХДОБРОВОЛЬЦЕВ - СОЛДАТ И

ОФИЦЕРОВ ВОЙСКА РЕСПУБЛИКИСЕРБСКОЙ И СЕРБСКОГО ВОЙСКА

КРАИНЫ, ПОГИБШИХ С 1991 ПО 1995ГОД, А ТАК ЖЕ ИНОСТРАННЫХ

ДОБРОВОЛЬЦЕВ ПОГИБШИХ В 1999ГОДУ НА КОСОВО И МЕТОХИИ

Апстракт: В статье приводится список погибших русских добровольцев вовремя войн в бывшей Югославии с 1991 по 1999 год. данном месте и время смертикаждого добровольца, а также еще несколько другую информацию. Данныепредставлены и болгарских ополченцев

Ключивые слова: Югославии, Боснии и Герцеговины, Республики Сербской,агрессии НАТО в 1999 году, русских добровольцев, болгарских ополченцев

1. Список иностранных добровольцев - солдат и офицеров ВойскаРеспублики Сербской, погибших с 1992 по 1995 год на территории

Боснии и Герцеговины.

1. Андриан Дима (Род. 1970 Румыния). Служил в силах спецназначенияРумыниию С 1993 г. воевал в Сербской Крайне(в том числе в центре “капитанаДрагана”.В Республике Сербской с конца 1994 г. Воевал в разведотряде “БелыеВолки”(Пале-Яхорина) Сараевско-Романийского корпуса. Погиб в бою нагорном массиве Трескавица 03.05.1995 г. Похоронен на кладбище Пале.

2. Анисимов Валерий (род. 1956 Петербург. Погиб в 1995 .Перезахороненв России).

3. Александров Александр (род. 1961.Петербург.Россия) Офицер-артиллерист,атаман Невской казачьй станицы: ветеран Приднестровья иАбхазии. Командир русского интервентного отряда, действовшего под Скелании в Сараево (Хреш) Погиб 21.05.1993 г в районе Бория подорвался на мине вовремя разведрейда. Похоронен на кладбище с. Хреш.

4. Мерешко Сергей Владимирович (род. 29.07.1965 г. Мин. Воды. Россия)Служил в ОМОНе города Риги.Воевал в 1 РДО (Герцеговинский корпус). Погиб30.09.1992 г в районе Гацко,подорвавшись в сербском БТР на мине.Похороненна кладбище г. Билеча

5. Астапенков Анатолий Сергеевич (род. 17.11.1968 г. Пермь. Россия) В


Боснии с начала 1993 г. Воевал в сербском юришном отряде (Власеница),русском интервентном отряде Александрова (Скелани), 2 РДО(Прача.Подграбский батальон 1 Романийской бригады (Пале)), 3РДО(Интервентный взвод 3 батальона (Гырбовица-Еврейское Гробле)) 1 Сараевскойбригады (Сербское Ново Сараево). Погиб в составе 3РДО в бою в районеЗлатиште при штурме неприятельских позиций (отель Осмица/Анжина куча)24.01.1994 г. Похоронен в Сараево на кладбище Дони Миливичи.

6. Баталин Сергей Юрьевич (род. 14.09.1961 г.Москва. Россия) Служилдоктором в 1 казачьем отряде (Интервентный взвод Вишеградской бригады(Вишеград)), Подорвался на мине при штурме неприятельских позиций подТвыртковичи, умер в 1993 г в Вишеграде. Похоронен на кладбище г. Вишеград.

7. Богословский Константин Михайлович (род. 04.02.1973 г. Москва.Россия) В Боснии с марта 1993 г Воевал в составе 2 казачьего отряда(Интервентный взвод Горажданской бригады (Сербское Горажде)). Погиб в боюна Заглавке и Столце при отражении неприятельского штурма 12.04.1993 г.Похоронен на кладбище г. Вишеград.

8. Бондарец Олег Дмитриевич (род. 1969 г. Киев. Украина) В Боснии ссентября 1994 г. Работас в военнй больнице Коран,воевал в русскихинтервентных отрядах 1 (Касиндол) и 2 (Озренская улица) батальонов 1Сараевской бригады (Сербское Ново Сараево) и в разведотряде “Белые Волки”(Пале-Яхорина) Сараевско-Романийского корпуса. Убит 20.11.1995 г. в Сараевона улице Озренской. Похоронен в Сараево на кладбище Дони Миливичи.

9. Бочкарёв Александр Юрьевич (род. 06.04.1971 г.Белгород.) Погиб10.02.1994 г. 3 РДО (.Интервентный взвод 3 батальона (Гырбовица-ЕврейскоеГробле) 1 Сараевской бригады (Сербское Ново Сараево)) Погиб в районеЕврейског Гробля в Сараево. Похоронен в Сараево на кладбище ДониМиливичи.

10. Быков Валерий (род. 1962 г. Петербург Россия) Старший лейтенантСоветской армии,. Погиб в районе Добриня-1 в Сараево в августе 1995 г. ВБоснии с 1992 г. Воевал в 2 РДО (Интервентный взвод Вишеградская бригада(Вишеград), затем.во время нахождения 2 РДО в Праче в составе Подграбскогбатальона 1 Романийской бригады (Пале)), 3РДО (Интервентный взвод 3батальона (Гырбовица-Еврейское Гробле)1 Сараевской бригады (Сербское НовоСараево)), танковом батальоне 1 Сараевской бригады. Похоронен в Сараево накладбище Дони Миливичи.)

11. Гаврилин Валерий Дмитриевич (Род. 1963 г. Белоруссия). В Боснии сноября 1992 г. Воевал в 2 РДО (Интервентный взвод Вишеградской бригады(Вишеград)), 3РДО (Интервентный взвод 3 батальона (Гырбовица-ЕврейскоеГробле) 1 Сараевской бригады (Сербское Ново Сараево)), в артилерииВишеградской бригады. Убит 1995 г на Гырбавице Похоронен в Сараево накладбище Доньи Миливичи)

12. Ганиевский Василий Викторович (род. 16.01.1960 г. Саратов. Россия)В Боснии с декабря 1992 г. Воевал в в 1 казачьем отряде (Интервентный взводВишеградской бригады (Вишеград)). Погиб под г.Вишеградом при штурменеприятельских позиций под Твыртковичи 12.01.1993 г. Похоронен на кладбищег. Вишеград.

396 Олег В. Валецкий


13. Гешатов Виктор 14. Десятов Виктор Николаевич (род. 12.02.1955 г. Екатеринбург. Россия)

Казак В Боснии с марта 1993 г.Воевал в составе 2 казачьего отряда(Интервентный взвод Горажданской бригады), 2 РДО (Прача.Подграбскийбатальон 1 Романийской бригады (Пале)), 3 РДО (Интервентный взвод.3батальона (Гырбовица-Еврейское Гробле) 1 Сараевской бригады (СербскоеНово Сараево)). Погиб 06.01.1994 г вытаскивая под огнем раненную женщинуна улице Охридска (Еврейское Гробле) Похоронен в Сараево на кладбище ДониМиливичи.

15. Желинский Мечислав (род. Польша) воевал в составе разведотряда“Волки с Дрины” (Зворник) Дринского корпуса погиб при отражениинеприятельского штурма в районе г. Санский Мост в 1995 г., Похоронен накладбище г. Зворник)

16. Иванов Сергей Евгеньевич (род. С-Пб. Россия) Воевал в интервентномотряде (Озренская улица) 2 батальона 1 Сараевской бригады(Сербское НовоСараево)). Погиб в Сараево в 1995 г,подорвавшись на мине.

17. Котов Геннадий Петрович (род. 1960 г. Волгодонск. Россия)) В Босниис декабря 1992 г Командир 1 казачьего отряда (Интервентный взводВишеградской бригаде) Погиб 09.02.1993 г. в неприятельской засаде подг.Вишеградом. Перезахоронен в России

18. Куцаров Йордан (род. 1968 г. Болгария, Стара Загора). Воевал вразведотряде “Белые Волки” (Пале-Яхорина) Сараевско-Романийского корпуса.Погиб в бою на горном массиве Трескавица 04.07.1995 г Перезахоронен вБолгарии.

19. Лучинский Леонид (род. 1970 г. Адлер. Россия). Погиб в 1995 г.Перезахоронен в России

20. Малышев Роман Серафимович. (род. 20.02.1970 г. Вятка (Киров)Россия). Монах. В Боснии с августа 1994 г. Воевал в 3 РДО (Интервентныйвзвод.3 батальона (Гырбовица-Еврейское Гробле) 1 Сараевской бригады(Сербское Ново Сараево)), в разведотряде “Белые Волки” (Пале-Яхорина)Сараевско-Романийского корпуса.. Погиб 15.10. 1994 г при отражениинеприятельского штурма Мошевичко Брдо (Нишичское плато) в составе отряда“Белые Волки”. Похоронен в Сараево на кладбище Дони Миливичи.

21. Малышев Пётр Анатольевич (род. 25.06.1967 г. Москва Россия) КазакМосковского землячества. В Боснии с декабря 1992 г. Воевал в 2 РДО(Интервентный взвод Вишеградской бригады,затем.во время нахождения 2 РДОв районе Лопаре-Маевица и в Праче в составе Подграбског батальона 1Романийской бригады (Пале)), 3РДО (Интервентный взвод 3 батальона(Гырбовица-Еврейское Гробле) 1 Сараевской бригады (Сербское НовоСараево)),. Погиб 03.10.1994 г. в бою при штурме неприятельских позиций нагоре Полом (Нишичское плато) в составе разведотряде “Белые Волки” (Пале-Яхорина) Сараевско-Романийского корпуса. Похоронен в Сараево на кладбищеДоньи Миливичи.

22. Мирончук Сергей Александрович (род. 1970 г. Одесса.Украина)Служил в милиции г. Одессы. В Боснии с начала 1995 г. Воевал в. 3 РДО(Интервентный взвод 3 батальона (Гырбовица-Еврейское Гробле) 1 Сараевской

СПИСОК ИНОСТРАННЫХ ДОБРОВОЛЬЦЕВ ПОГИБШИХ С 1991 ПО 1995 ГОД, А ТАК ЖЕ В 1999 ГОДУ 397


бригады), в русском интервентном отряде 1 (Касиндол) батальона 1 Сараевскойбригады(Сербское Ново Сараево)). Взят в плен в бою на горном массивеТрескавица 19.06.1995 г. раненым, зверски замучен неприятелем. Тело егообменяли. Похоронен в Сараево на кладбище Доньи Миливичи.

23. Неoменко Борис Владимирович (род. 1963. Россия) В Боснии с июня1993 г. Воевал в . Воевал в. 3 РДО (Интервентный взвод 3 батальона(Гырбовица-Еврейское Гробле) 1 Сараевской бригады (Сербское НовоСараево)). Убит 1994 г на Гырбавице.Похоронен в Сараево на кладбище ДоньиМиливичи.

24. Нименко Андрей Николаевич (род. 10.09.1971 г. Москва. Россия) ВБоснии с ноября 1992 г. . Воевал в 2 РДО (Интервентный взвод Вишеградскойбригады (Вишеград)) Погиб в бою под г. Вишеградом 03.12.1992 г.. Похороненна кладбище г. Вишеград

25. Петраш Юрий Сергеевич (Род. 1967 г. Белоруссия.) Офицер войскПВО. В Боснии с августа 1995 г. Воевал в разведотряде “Белые Волки” (Пале-Яхорина) Сараевско-Романийского корпуса. Погиб в бою на высоте Хум нагорном массиве Трескавица 11.10.1995 г. Похоронен на кладбище ДоньиМиливичи в Сараево.

27. Пилипичик Юрий Павлович (род. 03.03.1967 г. Кишинев Молдавия.-Одесса. Украина) Воевал в интервентной роте Илияшской бригады(Илияш).Погиб 16.06.1995 г. в районе Мошевичко Брдо (Нишичское плато) приотражении неприятельского нападения. Похоронен на кладбище г. Соколац.

28. Сафонов Владимир (род. 12.11.1957 г. Петербург.Россия) В Боснии сянваря 1993 г.Командир “питерского” отделения интервентного взводаГоражданской бригады (Сербское Горажде)) Погиб в бою на Заглавке и Столцепри отражении неприятельского штурма 12.04.1993 г. Похоронен на кладбищег. Вишеград.

29. Самойлов Виктор (род. 1965г. Новосибирск. Россия) Погиб в 1995 гПерезахоронен в России.

30. Сапоненко Андрей (род. 1956 г. Ростов-на-Дону. Россия) Погиб в 1995г Перезахоронен в России.

31. Славин Олег Станиславович (род. 10.04.1970 г.Донецк. Украина) ВБоснии с лета 1995 г. . Воевал в в русском интервентном отряде 1 (Касиндол)батальона 1 Сараевской бригады (Сербское Ново Сараево)), разведотряде“Белые Волки” (Пале-Яхорина) Сараевско-Романийского корпуса. Погиб24.07.1995 г. при взятии мусульманского анклава Жепа. Похоронен на кладбищег. Миличи.

32. Попов Димитрий (род. 1969 г. ПетербургРоссия). В Боснии с января1993 г.Воевал в “питерском” отделении интервентного взвода Горажданскойбригады Погиб в бою на Заглавке и Столце при отражении неприятельскогоштурма 12.04.1993 г. Похоронен на кладбище г. Вишеград.

33. Сычёв Юрий (род. 1967 г. Курган. Россия) Погиб в 1995.Перезахоронен в Россию.

36. Тептин Александр Георгиевич (род. 12.09.1969 г. Пермь. Россия). ВБоснии с начала 1993 г. Воевал в сербском юришном отряде (Власеница), ру-сском интервентном отряде Александрова (Скелани),2 РДО (Прача Подграбский



батальон 1 Романийской бригады (Пале)) В ходе рейда РДО-2 в районе Челопек(село Дятели), недалеко от Сараева пропал без вести 07.06.1993 г.

34. Тамилин Алексей Валерьевич. (род. 09.07.1961 г. Житомир Украина-Красноярск. Россия) Капитан милиции, служил в облуправлении по борьбе соргпреступностью г. Красноярск. В Боснии с сентября 1994 г. Воевал в 3РДО(Интервентный взвод 3 батальона (Гырбовица-Еврейское Гробле) 1 Сараевскойбригады (Сербское Ново Сараево), в разведотряде “Белые Волки” (Пале-Яхорина) Сараевско-Романийского корпуса.Погиб 14.12.1994 г. у с. Пресеницана горе Белашница при отражении неприятельского нападения Похоронен вСараево на кладбище Дони Миливичи.

35. Трофимов Михаил Викторович (род. 16.02.1963 г. Виница Украина-Одесса, Украина) Капитан ВДВ, ветеран Афганистана, Командир РДО-2 в концевесны-начале лета 1993 г (Прача.Подграбский батальон 1 Романийской бригады(Пале)). В ходе рейда РДО-2 в районе Челопек (село Дятели), недалеко отСараева погиб 07.06.1993 г.

Перезахоронен на Украине 36. Чекалин Димитрий Евгениевич (Московская область. Россия) Воевал

в 2 РДО (Интервентный взвод Вишеградской бригады, затем.во времянахождения 2 РДО в районе Лопаре-Маевица). Погиб 10.03.1993 г. в бою нагорном массиве Маевица (Подорвал себя гранатой в неприятельскомокружении) Похоронен на кладбище г. Прибой.

37. Шашинов Владимир 38. Шкрабов Александр Владимирович (род. 04.04.1954 г. Литва-

Керчь,Украина) Служил в спецназе ВМФ СССР (Ветеран боевых действий вАнголе и Грузии). В Боснии с августа 1993 г. Командир РДО-3 (Интервентныйвзвод 3 батальона (Гырбовица-Еврейское Гробле) 1 Сараевской бригады(Сербское Ново Сараево)).Погиб 04.06.1994 г. в бою при штурме непри-ятельских позиций на Мошевичко брдо (Нишичское плато).. Похоронен накладбище Доньи Милевичи в Сараево

39. Янгоневич Виктор Валерьевич (род. 1960) Погиб в1995 г. 40. Сашо Любенов. Гражданин Болгарии .(погиб 09-10.1995 г. Возуча-

Озрен.Добой) Перезахоронен в Болгарии.

2.Список погибших иностранных добровольцевв Республике Сербской Краине (1991-95)

1. Маринов Валентино (Эмилия).Гражданин Болгарии (род.1964.Никополь-Болгария).(Погиб 09/06/1993 года.Похоронен на кладбище Колибы врайоне Колибы (Республика Сербская Краина)

2. Лазаров Пламен (Николов).Гражданин Болгарии (род.1953. София-Болгария).(Погиб 02/03/1994 года.) Похоронен на кладбище Враца в Болгарии.

3. Якуловский Игорь Валерьевич.Гражданин России (род.1967. Пермь-Россия). (Погиб 15/05/1995 года.) Похоронен на кладбище Вырлица в Книне(Республика Сербская Краина)

СПИСОК ИНОСТРАННЫХ ДОБРОВОЛЬЦЕВ ПОГИБШИХ С 1991 ПО 1995 ГОД, А ТАК ЖЕ В 1999 ГОДУ 399


3.Список русских добровольцев, погибших в 1999 г. на Косово и Метохиив составе вооруженных сил Союзной Республики Югославии.

1. Виктор Булах .Погиб на границе с Албанией. Перезахоронен в России 2. Сергей Старцев (Черкассы, Украина) Служил в милиции г.

Днепропетровска). Воевал в русском интервентном отряде танкового батальона37-ой моторизованной бригады (Рашка). Пропал без вести в бою с албанскимибоевиками и по непроверенным данным погиб в районе Дреницы

3. Федор Шульга (Россия) Погиб на границе с Албанией. Перезахороненв России

Резиме

СПИСАК СТРАНИХ ДОБРОВОЉАЦА ПОГУИНУЛИХ ОД 1991. ДО1995. ГОДИНЕ КАО И 1999. ГОДИНЕ

Током ратних дејстава на тлу бивче Југославије у саставу јединица ВојскеРепублике Српске као и саставу Војске Савезне Републике Југославијеучествовали су и страни добровољци пре свега грађани република бившегСССР - а. Многи од њих су и оставили своје животе борећи се за српску ствар.од добровољаца припадника Војске Републике Српске погинуло је њих 40 (одкојих двојица из Бугарске и по један из Румуније и Пољске), у Војсци РепубликеСрпске Крајине тројица (од којих двојица из Бугарске) и такође тројица усаставу Војске Савезне Републике Југославије.



др Павле Б. Бубања,Универзитет у Нишу

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Желим да на овом значајном, научном скупу, изнесем своја скромнавиђења о једном историјском догађају и важном историјском контексту свихнаших бивања, ратовања, страдања, промишљања, предвиђања.

Када кажемо Темнић у борбама за слободу, ту, пре свега можемо навестибројне топониме наше националне, културне, духовне, страдалничке ислободарске историје. Тако од Космета, а и пре њега, па све до наших дана. Штоби се по руски рекло: Всегда так била и бивала, таков из древње бели свјат,угодних многа, умних мала, знакомих тм-а друга њет.

Двеста година у континуитету историје једног народа и није тако великиисторијски период, али јесте озбиљна прилика да се промисли историјски ходнарода, или народа у време садашње, а за будућност. Боље је тако, него да сепотомци нерадо сећају својих предака.

Када промишљамо Бој на Варварину, илити битку од 1810. године ивојевања и страдања војника, деце, односно становништва, све то заједно,имамо у виду једно веома тешко питање, егзистенциално тешко: Умеју линароди једнога доба, све једно којег, да уче из своје историје која се догодила,а све то зарад боље садашњости и прижељкиване будућности која се још ниједогодила. Примери из националне историје нашег и руског народа, по нашемскромном уверењу, казују доста оптужујућег, и поред величанственог ународносном ходу и догађањима који теже процени.

Значајна студија генерала Микића, бар имам такав утисак, сведочи оједном времену, збивањима, догађајима за наук. Таквих дела и таквихпромишљања имамо много у свету историографије и осталих дисциплина, којатраже не само вредновање, но и једно дубинско превредновање читавог једногсистема вредности, збивања и догађаја. То најпре, зарад самог смисла нашегтрајања и напредовања ка бољем и праведнијем свету.

Сада смо у прилици, бар тако држим, да у једном мирнијем времену и сахладнијим резоном сагледамо нека стратегијска места од значаја за напредовањепојединца, народа.

Једна од тих стратегијских места, дакле, јесте и Карађорђево војевање1810. на Варваринском пољу у садејству са руском војском која је дала значајандопринос да та битка уђе целовито, и у детаљима, у војевање Срба и Руса заегзистацијалне вредности, духовност и културу.

Масовна страдања од стране агресора и окупатора, све до наших дана,сведоче о визији једног народа, како процењује догађаје, уме ли да вредноснимсудовима докучи задатке и циљеве опстанка, рада и развоја на њиви мира ипросперитета као трајних преокупација на плану егзистенције са смислом. Бојна Варварину речито сведочи да проблеми и тешкоће разних врста и нивоа нисубили посве довољни, као и ратишта, да се мирно и са дубинском логиком и


војним потенцијалима допре до једног радикалнијег новума и оптимизма уфилософији мудрости једног народа. Подвлачим: У философији мудростиједног народа, чије капацитете нисмо довољно промислили, каналисали иупотребили за наше лепше, боље и праведније данас.

Ратови су, зна се, једно велико губилиште људских живота, али ниједаннарод, колико се зна, није домислио узроке и последице масовних изгинућа,страдања. Тешко је данас објаснити зашто се историја човечанства потпунопоклапа са историјом ратова, или: Историја човечанства једнака је историјиратова. Мир нема своју историју. Питање је да ли ће исту икада завредити. Дали је људски род заинтересован и способан за таква прегнућа да крене, уизградњу једне мапе мира у свом народу, па тек онда да промишљаприкључивање осталим цивилизацијама, ако таквих има, а које имају шта дакажу о вредности трајања, трајања са смислом.

Уместо научних дефиниција и класификација ратова, најбоље би било,ако је то могуће, а држимо да јесте, на оправдане и не оправдане, да ратова небуде, да људски ум, геније људсог ума, буде на делу и да ратови припаднумузејима историје. То је већ теже. Научни институти за истраживање мирасведоче да Земља може да остане без човека због нагомиланог и смтроносногоружја – бар двадесет пута, кажу научници. Да ли то најмеродавније умове светазабрињава?

Једно о кључних питања, по нашем резоновању, и у материји којупромишљамо јесте: Зашто су данас бивши завојевачи, родитељи робства,неслободе и понижавања народа опет на делу? Истим путевима, ратничким изавојевачким, отимају територије малих и слабијих народа? Зар се мир шириогњем и мачем, или можда умом - највећим људским капиталом?

Меродавне институције и појединци данашњег доба добро су промислилии запазили да људски род није баш толико одговоран према мериторнимпитањима и проблемима данашњег света. И у праву су. (Једна горка шала којаје вековима у оптицају, а припада некој врсти философије народа, мудростинарода, слови: Црногорци су мали народ, али се тешко мире са томквалификацијом, па су то решили народном логиком – Колико вас Црногорацаима? – Одговор: Нас и Руса двеста милиона! Додуше, невољно су погрешили.Руса има данас свега сто милиона мање! Можда се и овде налази нека сфингакоју треба промишљати зарад живих и долазећих нараштаја.)

Свега три питања, на самом крају ових наших вредновања:Хоће ли и када наш народ смоћи снаге да радикалним поступком

успостави задатке и циљеве на темељу своје ратне и мале мирнодопске историје,а зарад истинског напредовања појединца, људи, државе?

„Темнић у борбама за слободу“, као и бројни други извори, готово насприморавају да учинимо један коперникански заокрет у правцу другачијегнапредовања снагом и јунаштвом Карађорђа и Јове Курсуле, и толиких другихјунака из тог и ранијих бојева, а за један миран, конструктиван и зналачки путу трајању.

Тешко је то рећи, али је доста истинито: Зашто руски и српски народснагом свог народног историјског генија нису учинили много више радећи насеби? Трагати за одговором.

402 Павле Бубања


САДРЖАЈ

Душан РашковићНародни музеј КрушевацГордана ЧађеновићНародни музеј Крушевац

АРХЕОЛОГИЈА ВАРВАРИНА И ВАРВАРИНСКОГ КРАЈА .................................7

Александар БулатовићАрхеолошки институт Београд

РУТЕВАЦ И ОКОЛИНА У ПРАИСТОРИЈИ ...........................................................35

Дрязгунов К. В.Центр изучения истории армии и государства Древнего Рима, Калуга

О НЕКОТОРЫХ ЭПИЗОДАХ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ V МАКЕДОНСКОГО ЛЕГИОНА ................................................................................45

А.В. СимоненкоИнститут Археологии НАНУ

НЕКОТОРЫЕ ДИСКУССИОННЫЕ ВОПРОСЫ СОВРЕМЕННОГО САРМАТОВЕДЕНИЯ ................................................................51

Небојша ЂокићБеоград

ДА ЛИ ЈЕ БЕЛА ЦРКВА У БЕОГРАДСКОЈ ЕПАРХИЈИ ИЗ ПОВЕЉЕ ВАСЛИЈА II ДАНАШЊИ ВАРВАРИН ............................................65

Ференц МаккGraduate School of History of the University of Szeged

К ВОПРОСУ О ХРОНОЛОГИИ ВЕНГЕРСКО-ВИЗАНТИЙСКИХСТОЛКНОВЕНИЙ ВО ВРЕМЯ ПРАВЛЕНИЯ ГЕЗЫ II (1141 — 1162) ..............73

Bernard S. BachrachUniversity of Minnesota, USA

MEDIEVAL SIEGE WARFARE INTRODUCTION....................................................89

Denis SinorDepartment of Central Eurasian Studies, Indiana University, Bloomington

THE MONGOLS INVASION OF HUNGARY............................................................101

István VásáryLoránd Eötvös University, Budapest

ОДНОСИ СРБИЈЕ СА КУМАНИМА И ТАТАРИМА ..........................................107

Синиша МишићФилозофски факултет Београд

ПЕТРУШКО И ЛИПОВАЧКО КРАЈИШТЕ ОД ПОЛОВИНЕ XIV ВЕКА ДО 1459. ГОДИНЕ.....................................................................................121


Dan Ioan MureşanEcole des Hautes Etudes en Sciences Sociales, Paris

LA CAMPAGNE DE 1395 POUR LE CONTRÔLE DU BAS-DANUBE .................129

Оливера ДумићБеоградГордан БојковићПожаревац

ПРИЛОГ ИЗУЧАВАЊУ ИСТОРИЈЕ ПАРАЋИНА ..............................................145

Марија ВушковићБеоград

ЖЕНСКО МОНАШТВО У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ ..............................167

Geza PerjesBudapest

OTTOMAN ARMY IN CAMPAIGN IN 1526 ............................................................181

Fahri UNANHacettepe Üniversitesi

OFFICIAL OTTOMAN IDEOLOGY ITS SCIENCE INSTITUTIONS IN THE XV AND XVIth CENTURIES: FATIH MEDRESES ..................................193

Иван ЈовановићВарварин

СЕЛО И МАНAСТИР ОРАШЈЕ КОД ВАРВАРИНА ............................................201

Владимир СтојанчевићСАНУ, Београд

МЕТОХИЈА У ВРЕМЕ ПРВОГ СРПКОГ УСТАНКА ..........................................207

Слободан БранковићМегатренд университет Београд

БОЈ НА ВАРВАРИНУ (1810-2010) ...........................................................................215

Небојша ЂокићБеоград

ВАРВАРИНСКА БИТКА – ПОКУШАЈ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ ...........................225

Миломир СтевићИсторијски архив Крушевац

ЈАСИКА И УСТАНИЧКА 1810...................................................................................239

Ђорђе Петковић,Параћин

ПРИЛОЗИ ПРОУЧАВАЊУ ТЕМНИЋА И ОКРУЖЕЊА ИЗ ВРЕМЕНА ВАРВАРИНСКЕ БИТКЕ 1810 .........................................................245

Љубодраг ПоповићБеоград

УСТАНИЦИ ГОВОРЕ – МЕМОАРСКА ГРАЂА ...................................................259

404 САДРЖАЈ


Радован РадовановићКриминалистичко полицијска академија Београд

ПОЛИЦИЈСКА СЛУЖБА У ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ ...........................273

Marko KljajićSurčin

ĐURO QUESAR DE PERSANOVA – ZEMUNSKI ŽUPNIK U VRIJEME PRVOG SRPSKOG USTANKA ............................................................283

Бранко ЗлатковићИнститут за књижевност и уметност Београд

КАЗИВАЊА И АНЕГДОТЕ О СРПСКО-РУСКИМ ОДНОСИМА У ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ ..................................................291

Предраг ЈашовићПараћин

ДВЕ ПЕСМЕ „БОЈ НА ВАРВАРИНУ“ ....................................................................299

Драгиша КостићНародни музеј Лесковац

ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ ВАРВАРИНСКОГ БОЈА 1910. ГОДИНЕ .................................................................305

Драгош ПетровићАрхив Југославије

СТО ГОДИНА ПОСЛЕ БИТКЕ НА ВАРВАРИНСКОМ ПОЉУ...................................................................................317

А.В. ПоповЦентaр по изучению русского зарубежья Института политического и военного анализа

РУССКАЯ ПРАВОСЛАВНАЯ ЦЕРКОВЬ ЗА ГРАНИЦЕЙ:ОБРАЗОВАНИЕ И РАСКОЛ (1920 – 1934) .............................................................331

Драгиша Милошевић Историјски архив Крушевац

УЧЕШЋЕ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ У ОСЛОБАЂАЊУ КРУШЕВЦА, 14. ОКТОБРА 1944. ГОДИНЕ ....................................................................................349

Константин Ефимович Скурат профессор Московской духовной академии

СНОШЕНИЯ СЕРБСКОЙ И РУССКОЙ ПРАВОСЛАВНЫХ ЦЕРКВЕЙ .................................................................................. 361

М. А. Поликарпов

РУССКИЕ ДОБРОВОЛЬЦЫ В ЮГОСЛАВИИ 1991 – 1999 ................................367

Анатолий Исаевич КудрявицкийДублин, Ирландия

ИРЛАНДСКИЕ ГРАФЫ НА ЦАРСКОЙ СЛУЖБЕ ..............................................375

САДРЖАЈ 405


Нинослав СтанојловићЈагодина

ЈЕДАН НАРАТИВНИ ИЗВОР О БОЈУ НА ВАРВАРИНУ 1810. ГОДИНЕ ..............................................................................379

Бранко НадовезаИнститут за новију историју Србије, Београд

ЈЕДНО РАЗМИШЉАЊЕ О КАРАКТЕРУ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА ..................................................................................381

Милорад П. РадусиновићБеоград

ЧЕТИРИ ВИЈЕСТИ РУСКОГ ЧАСОПИСА О КАРАЂОРЂЕВОЈ СРБИЈИ 1807-1808. ГОДИНЕ ..............................................387

Драган НиколићСвилајнац

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА У РЕСАВИ ...........391

Олег В. Валецкий

СПИСОК ИНОСТРАННЫХ ДОБРОВОЛЬЦЕВ - СОЛДАТ И ОФИЦЕРОВ ВОЙСКА РЕСПУБЛИКИ СЕРБСКОЙ И СЕРБСКОГО ВОЙСКА КРАИНЫ, ПОГИБШИХ С 1991 ПО 1995 ГОД, А ТАК ЖЕИНОСТРАННЫХ ДОБРОВОЛЬЦЕВ ПОГИБШИХ В 1999 ГОДУ НА КОСОВО И МЕТОХИИ ........................................................................................395

Павле БубањаУниверзитет у Нишу

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА ................................................................................................401

406 САДРЖАЈ
