Istorija društvenog komuniciranja

IstorijaNauka koja proučava prošlost ljudskog društva (Tucaković, 2000)

Izvori:Pi i t iPisani tragoviMaterijalni spomeniciUsmena predanja (priče  legende  mitovi)Usmena predanja (priče, legende, mitovi)

KomuniciranjeMaterijalno Duhovno

Mediji

Mediji – posrednici pri komuniciranju Mas‐medijiIstorija komuniciranja=istorija medija

Period istorije

Stari vijek ‐ od pojave pisma do pada ZRC, kraj 5. vijeka (476. godina)S d ji  ij k  k     di   d  d  RC d   d  Srednji vijek – oko 1000 godina, od pada RC do pada Vizantije (1453. godine)1492  godina  otkriće Amerike1492. godina – otkriće Amerike1453. godina – štamparijeNovi vijek – posljednjih 500 godinaNovi vijek  posljednjih 500 godina

Predcivilizacijski i civilizacijski period – stanje ljudske kultureP i ij ki  i dPraistorijski period

paleolitneolitneolitbronzano doba

U početku – jednostavni komunikacijski znakovi –optički i akustički kodovi

Optički: mimika, gest, pokretAk ički   k  š  k ik   ij čAkustički: zvuk, šum, krik, riječ

Kasnije – pojačivači: svjetlosni i zvučni znaci

Svjetlosni: vatra, dimni signaliZvučni: bubnjevi, trube od kore drveta, rogovi ži i jživotinja

P t b    ši i  i f ij      i  bliž  Potreba za širim informacijama, ne samo iz bliže okoline – trgovina i moreplovstvo

Društvo

Skup odnosa među ljudima kao i odnosa ljudi prema prirodid š i  d i  č j k   i d   d đ j društveni odnosi =čovjekova pripadnost određenoj grupi (porodica, preduzeće, škola itd.) 

Društvene grupe

Grupa ljudi koji međusobno djelujuPovezani su zajedničkim ciljemNormama ponašanjaStavovima i vjerovanjimaUstaljen sistem odnosa i uloga

JavnoJavno

opšte dostupno svimaotvoreno, poznato, pristupačno narodno

Javno i javnost ‐ Häberle: res publicae=stvar publike, naroda, “međupodručje između državnog i privatnog

Javnost

Pojam javnost (engl. public, fran. publique, njem. öffentlichkeit ili öffentlich) ima porijeklo od latinske riječi

bli (javan)publicus (javan). "U ranoj uporabi te riječi prepoznaju se dva osnovna značenja: jedno je sadržano u terminu res publica, a odnosi j j j p ,se na opću dostupnost, otvorenost i pristupačnost narodu, u smislu javnog mjesta; u drugom slučaju termin je povezan sa stvarima od općeg interesa ili još određenije sa službenimsa stvarima od općeg interesa ili još određenije sa službenim i državnim poslovima" (V. Lamza Posavec: Javno mnijenje, 1995, 14.)

Wikipediapojmu "javnosti" pripadaju svi građani i udruženja građana koji razmišljaju i razgovaraju o zajednici u kojoj žive te ta razmišljanja formuliraju u kritiku i odbijanje, prijedloge i prihvaćanje koje javno izražavaju i zastupajuprijedloge i prihvaćanje, koje javno izražavaju i zastupaju, te i na taj način pokušavaju utjecati na javno mnijenje

Javnost

Java ‐ pojavni svijet koji se može čulima opazitiJavno zato označava obznanjenost i opštu i čpristupačnost

P litičk   č j   ij či j t  d l ti kih  ij či Političko značenje riječi javnost ‐ od latinskih riječi publicus (javan) i populus (narod).

Navedite pojmove koji nose prefiks JAVNO/A

Javna zgrada

Javna zgrada= ustanova u kojoj su smještene državne institucije, ali ne 

  št  d  b d   t    j tmora uopšte da bude otvorena za javnost

Javna ličnost

Navedite neka odličja javne ličnosti?

Javna ličnost= označava vrstu popularnosti, odnosno, publiciteta koji 

ži   k   buživa neka osoba

Kontradiktornost!!!!!!!!!!!!!Kontradiktornost!!!!!!!!!!!!!

javna škola

javna škola= ukazuje na činjenicu da je obrazovanje u njoj besplatno

Javna kuća

Žena u javnosti ‐ javna žena

Javno okupljanjeJavno debataJavna osuda

Javno okupljanjeJavno debataJavna osuda

k k k k= značenje javnog koje se konstituiše preko kategorije, javnog mnijenja

javno mišljenje" krajem XVIII‐ „javno mišljenje  ‐ krajem XVIII vijekavijeka

Privatno

N dit j k ji i j fikNavedite pojmove koji imaju prefiks PRIVATNO

Pojam privatno

L   i  lič  i i  lišLat. privatus= ličan, intiman, lišen

U rimskoj porodici predstavljao je simboličku zaštićenost od upliva javnosti i lišen mogućnosti da zaštićenost od upliva javnosti i lišen mogućnosti da prodre u javnu sferu

Privatno vlasništvoPrivatne stvariPrivatni račun u banci

Državni i privatni fakulteti

Kategorije JAVNO i PRIVATNOjavljaju se još u staroj Grčkoj  u kojoj je sfera POLISAj d ičk   i  i    d j   d  f  KUĆEzajednička svima i strogo odvojena od sfere KUĆE

Agore i forumi, retoričari i oratoriAristotel – javnost i javni život polje za isticanje i j j p j jprimanje priznanja

Dominantni način komuniciranja!!!!!!!!!

Riječi postaju političko oružje i sredstvo vladanja d i  (S k   č j  i  )drugima (Sokrat – učenje i smrt)

Srednji vijek “reprezentativna javnost”

predstavlja obilježje statusa atributi ličnosti kao sto su:

insignije (grbovi, oružje), g j (g , j ),habitus (odijevanje, frizura), maniri (način pozdravljanja, ponašanja) i retorika (oslovljavanje  govor sa formalitetima uopšte)retorika (oslovljavanje, govor sa formalitetima uopšte)

strogi kodeks plemićkog ponašanja

Nosioci “reprezentativne javnosti” bili su crkva i plemićki stalež

“reprezentativna javnost” stvara prostor za jednu drugu sferu koja je povezana sa pojmom javnosti u modernom smislu‐ “javna vlast”

Javna vlast se ispoljava kroz formiranje vojske,  formiranje stalne uprave i isključenju “privatnih ljudi” iz učešća u bilo kakvom odlučivanjuodlučivanju

Ko su “privatni ljudi”?p j

Kategorija JAVNO pretvara se u sinonim DRŽAVNO.

Privatni ljudi potčinjeni su javnoj vlasti i predstavljaju samo publiku.

Prema Habermasu – konačna podjela u građanskom društvu

Literarna javnost formira se u engleskim kafanama i francuskim salonima

Ova javnost predstavlja “vježbalište” javnog mišljenja

INTERNET ‐ javno ili privatno?

Zašto je lakše danas biti javna ličnost?Zašto je lakše danas biti javna ličnost?

U antičkom svijetu bogataši su se uvijek osjećali kao javne ličnosti

To su iskazivali putem raznih donacija (terme, putevi, spomenici) ili plaćenim javnim gozbama

srednji vijek  ‐ crkveni ktitori

Srednji vijek

Dominantni medij komuniciranja!!! 

Crkva – institucija, okruženje i medij javnog komuniciranja

Govor, govorništvo – crkvene propovjedit   i iti    k i i jvrsta primitivnog masovnog komuniciranja

Crkvenim propovjedima prisustvovale su žene, djeca i muškarciU antičkim vremenima ženama je bilo zabranjeno prisustvo u javnom životu

naučnici su tek u eri radija počeli da shvataju koliko je važna bila usmena komunikacija u antičkoj Grčkoj i srednjem vijeku srednjem vijeku 

Početak ere televizije 50 ih godina XX vijeka uveo je i Početak ere televizije 50‐ih godina XX vijeka uveo je i vizuelnu komunikaciju

Današnje televizijske serije slijede model serija na radiju ‐ nastavlja se model priča koje su izlazile u nastavcima u časopisima u XIX vijekunastavcima u časopisima u XIX vijeku

pravila za pravljenje stripova iz XX vijeka  oblačići s pravila za pravljenje stripova iz XX vijeka ‐ oblačići s tekstom mogu da se pronađu i na grafikama iz XVIII vijeka ‐ prilagođeni „svici s tekstom" koji izlaze iz usta j p g jBogorodice i ostalih likova na srednjovjekovnim vjerskim umjetninama

Jakopo Tintoreto ‐ Sveti Marko spasava roba

sv. Marko je, obrušavajući se naglavce S neba kako bi spasao zarobljenog hrišćanina, predstavljen kao iSupermen u stripovima nastalim četiri stotine godinaSupermen u stripovima nastalim četiri stotine godinakasnije

italijanski istoričar Karlo Ćipola ‐ doprinos pismenosti razvoju industrijalizacije , „napretku" i „civilizaciji“

vjera u „modernizaciju“

Internet –„demokratski“ medij

Srednjovjekovni rukopisi

Vrijednost rukopisa prisutna je i u eri štampe, kao što je i vrijednost knjiga i radija ostala i u eri televizije. 

Na medije mora da segleda kao na sistem, koji se stalno mijenja i u kojem različiti elementi imaju veće stalno mijenja i u kojem različiti elementi imaju veće ili manje uloge.

Harold Inis Asirsko carstvo bilo jedno od prvih u kojima su se 

dili “ i”   k j l  d     š lj i  gradili “autoputevi”: poruka je mogla da se pošalje iz bilo kog dijela carstva u glavni grad i da se dobije odgovor u roku od nedjelju danaodgovor u roku od nedjelju dana.materijal za komuniciranje:  trajni materijali, (pergament, glina i kamen), nesigurni i kratkotrajni, p g g g j(papirus i papir)

k išć j   dih  ij l  k    A i iji  d l  j  d  korišćenje tvrdih materijala, kao u Asiriji, dovelo je do kulturnih sklonosti ka poštovanju vremena i vjerskih organizacija, organizacija, Lakši materijali, koji su brže mogli da se prenose na većim razdaljinama, doveli do sklonosti ka poštovanju j jprostora i političkih organizacija.

što se tiče antičke Grčke, Inis je veći akcenat stavio na govor nego na alfabetG čk   i ili ij bil  j   d   ć ži   ij či "„Grčka civilizacija bila je odraz moć žive riječi."

Govori u skupštini u Atini, kao i predstave koje su se održavale u amfiteatrima na otvorenom ‐ važan dio antičke grčke civilizacije, U usmenim kulturama, pjesme i priče nisu imale određene forme  a stvaralaštvo je bilo kolektivno određene forme, a stvaralaštvo je bilo kolektivno ‐pjevači i pripovjedači neprestano preuzimali teme i fraze jedni od drugih i istovremeno ih mijenjali. j g j j

To isto rade i naučnici danas, mada se plagijatorstvo osuđuje i naše poimanje intelektualne svojine zahtijeva da se izvor pozajmljenog materijala objavi 

Aleksandar Veliki je u kovčegu za dragocjenosti nosio Homerovu Ilijadu na sve svoje ekspedicije, a velika biblioteka sa otprilike pola miliona svitaka osnovana je biblioteka sa otprilike pola miliona svitaka osnovana je u Aleksandriji, gradu nazvanom po njemu.

U antičkom svijetu (Rim, za vrijeme Avgustinove vladavine) slike, a naročito statue, predstavljale su još jedan važan vid komunikacije i propagandejedan važan vid komunikacije i propagande.

Umjetnost zvaničnog Rima uticaće na ikonografiju u d k l k b lranom periodu crkve: npr. slika „uzvišenog" Hrista bila 

je adaptacija slike imperatora. 

Hrišćani su slike koristili kao medij prenošenja informacija, ali i kao medij za ubjeđivanje. 

Grčki teolog Bazil od Cezareje : „Umjetnici svojim slikama pomažu religiji onoliko koliko to govornici slikama pomažu religiji onoliko koliko to govornici čine svojim riječima." Papa Grigorije Veliki ‐ slike pomažu nepismenima, Papa Grigorije Veliki  slike pomažu nepismenima, kojih je bilo mnogo više, kao što to riječi čine pismenima.

taktilni aspekt slika‐ ljubljenje slike ili statue bio je p j j j juobičajen način za izražavanje odanosti, i to se još čini u katoličkom i pravoslavnom svijetu.

Vizantijska kultura bila je predstavljena slikanim ik  H i t  B di  i  t  ikonama Hrista, Bogorodice i svetaca 

Na mozaicima koji su ukrašavali unutrašnjost kupola Na mozaicima koji su ukrašavali unutrašnjost kupola vizantijskih crkava Hrist je prikazivan kao pantokrator („vladar svega“) ( g )

„Jevanđelja su ispisana riječima, ali su ikone ispisane zlatom", VIII vijek, opat

Ikonografija – XX vijek, pop‐kultura, ikona –svjetovna slavna ličnost (Madona  ime iz hrišćanske religije)slavna ličnost (Madona – ime iz hrišćanske religije)

Tapiserija iz Bajea (12. v) – normansko osvajanje Engleske, 70 m, priča u slikama (filmske tehnike, kontinuirana naracija)kontinuirana naracija)

Likovi urezani u drvo, bronzane i kamene statue, vitraži itd – vid komunikacije

Viktor Igo ‐ poredeći katedralu i knjigu – „ovo će ubiti ono“

Emil Mal ‐ francuski istoričar umjetnosti ‐ „u srednjem vijeku umjetnost je bila didaktična" vijeku umjetnost je bila didaktična  Ljudi su sa slika učili „sve što je bilo potrebno da znaju ‐ istoriju svijeta od postanja, vjerske dogme, djela istoriju svijeta od postanja, vjerske dogme, djela svetaca, hijerarhiju vrlina, raznovrsnost nauka, umjetnosti i rukotvorine; sve ovo su učili sa prozora u k i ili  d      i"crkvi ili od svetaca u porti".

Ri l  ž   d j j k i  dijRitual ‐ važan srednjovjekovni medij

O  št   ij   l  d     č   l  j  d    Ono što nije moglo da se sačuva moralo je do se zapamti, a ono što je trebalo da se zapamti moralo je da bude prikazano na upečatljiv način. da bude p a a o a upečat j v ač .

Složeni i dramatični rituali, kao što su krunisanje , jkraljeva i odavanje počasti klečanjem vazala (slugi)pred gospodarima u sjedećem položaju, 

št li    i  k ji   t   l d li d    d dil  saopštavali su onima koji su to gledali da se dogodilo nešto značajno. 

Prenošenje vlasništva nad zemljom bilo bi propraćeno darovanjem simboličnih predmeta, kao što su grumen zemlje ili mač  zemlje ili mač. 

Ritual  sa svojom snažnom vizuelnom komponentom  Ritual, sa svojom snažnom vizuelnom komponentom, bio je glavni oblik publiciteta, kao što će biti i u eri televizije sa događajima poput krunisanja kraljice j g j p p j jElizabete II.  

„spektakl“

Prodiranje pisma u svakodnovni život u poznom Prodiranje pisma u svakodnovni život u poznom srednjem vijeku imalo je važne posljedice: 

zamjena tradicionalnih običaja pisanim zakonima,porast falsifikata, činovnici (pismeni sveštenici) počinju da kontrolišu administraciju , pojavljuju se jeretici koji su svoje neortodoksne stavove pojavljuju se jeretici koji su svoje neortodoksne stavove opravdavali pozivajući se na biblijske tekstove, prijeteći tako “monopolu" nad znanjem srednjovjekovnog sveštenstva.

promjene u medijima imale su bitne društvene i k l   lj di  kulturne posljedice. 

K k     i d  i  bi  t   lj di ?Kakve su prirode i obima te posljedice?

Da li su primarno političke ili psihološke? Da li su primarno političke ili psihološke? 

Posmatrano iz ugla politike, da li su išle u prilog demokratiji ili diktaturi? demokratiji ili diktaturi? „Era radija" nije bila samo era Ruzvelta i Čerčila, već i Hitlera, Musolinija i Staljina. 

Gledano iz ugla psihologije, da li čitanje, slušanje ili gledanje podstiču empatiju prema drugima ili 

l č j     t i  ij t? povlačenje u sopstveni svijet? 

Da li televizija ili „net" uništavaju zajednice ili stvaraju nove  vrste zajednica u kojima je prostorna blizina manje  važna?manje  važna?

Turska vođa države Kemal Ataturk 1929  naredio da se Turska‐ vođa države Kemal Ataturk 1929. naredio da se arapsko pismo zamijeni zapadnjačkim alfabetom ‐želja da pismom i razmišljanjem pokaže da zemljaj p j j p jpripada “civilizovanom svijetu". 

Promjena ‐ način komuniciranja, simboličnoPovezana je s pitanjem pamćenja‐ Ataturk je želeo da 

d i j   j   lj   j   i   li  k  modernizuje svoju zemlju promjenom pisma, ali tako je mlađoj generaciji onemogućio pristup pisanoj tradiciji. tradiciji. Međutim, u školama Kurana u Turskoj i u Iranu, tradicionalno arapsko pismo se i dalje uči.

Brigs, Asa i Berk, Piter. (2006). Društvena istorija medija. Beograd: Clio.

Javnost (23. listopada 2007). Preuzeto 17.9.2009. sa http://hrwikipedia org/wiki/Javnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Javnost.

Tucaković  Šemso   (2000)  Historija komuniciranja  Tucaković, Šemso . (2000). Historija komuniciranja. Sarajevo: Studentska štamparija.