istocnoj Stolicama Bosni poslije savjetovanja 1941. godine

ZDRAVKO ANTONIC

о ustanku u

u

istocnoj Stolicama

Bosni poslije savjetovanja 1941. godine*

Као ј ostale jиgoslovenske zemlje, i Bosna ј Hercegovina pocinjи, poslije sloma stare gradanske Jugoslavije, svojи socijalistickи revolиcijи ni­zom regionalnih иstanaka koji se postepeno slivaju i prerastajи и jedinstveni narodnooslobodilacki pokret. Ove ustanke organizovala је Komиnisticka par­tija J.иgoslavije, Јюја је u vJ'ijeme njihovog pokretanja imala и Bosni i Her­cegovini oko 830 organizovanih clanova Partije i oko 3.000 clanova SKOJ-a. Ti clanovi na сеlи sa svojim mjesnim, sreskim i oЬlasnim komitetima djelo­vali sи ро oЬlastima: Bosanskoj krajini, Hercegovini i istocnoj Bosni, а nji­lюvim radom и cjelini rukovodio је Pokraji.nski komitet za Bosnи li Her­cegovinи.

U ovom radи rijec је sашо о иstankи и istocnoj Bosni poslije Sep­tembarskog savjetovanja и Stolicama, о kojem nije dovoljno pisano и nasoj istoriografskoj literaturi. Sire se ne govori о pripremama, pokretanjи i ra­zvojи иstanka na spomenиtom podrucju do kraja mjeseca septembra 1941. godine, jer sи ta pitanja, uglavnom, ranije obradena.

U prethodnim napomenama valja .istaci jedino to da је иstanak и istocnoj Bosni zapoceo u znakи sitnijih diverzija i manjih akcija, ali da se ubrzo rasplamsao i pretvorio u snaian pokret pobиnjenog naroda protiv oku­patora. Tokom avgusta i septeшbra mjeseca щtanici s Roшanije, Jahorine, Zv.ijezde, Birca, Majevice, Semberije i Ozrena oslobodili sи privremeno ili stalno: $ekovice, Milice, Drinjacu, Vlasenicи, Han Pijesak, Sokolac, Lopare,

') Ovaj rad prcdstavJja ne~to izmijenjcn i dopunjcn ocJjeJjak iz шоје јо~ нeobja\•ljene doktot·ske disertacijc •Ustanak u istoenoj i centra!noj Bosni 1941. godinc• .

187

Doboj, Maglaj, Gгacanicu, Srednje i lik,ridirali okupatorsko-ustasku vlast na znatпom dijelu teritorije. Razruseni su bili brojпi objekti i komиnikacije, а oko jacil1 пcprijateljski\1 gaгnizona н Z\rorпiku, Кlаdпји, Rogatici i па drн­gim mjcstima formirani sи иstan.icki frontovi.

Dakle, od izbljanja, ра do kraja septembra, иstanak u istocnoj Bo­sni razvijao se iпtenzivпo sa tendencijom stalnog sirenj a i џzajamnog po­vezivanja. Na пjegov razvitak нticaii Stl bгojni faktori medu koje, svakako, spada ј podizanje иstanka tt zapadnoj Srbiji.

Ustaпak tt zapadnoj SrЬiji izЬio је jos srediпom јиlа i od pocetka је Ьiо plaпski i organizovan. Djejstvima srpskih иstanika partizana stvorena је prostгaпa slobodna teritorija izmedtt Drine, Sa\re, КоlиЬаге i planiпe Po­vleп па koju su, srediпom septembra, izasli: Glavni stab naгodnooslobodi­lackф. partizanskih odreda Jugoslavije i Centralni komitet КРЈ.

Na njihovtl iпicijativи odrzano је, 26. septembra и Stolicama kой Krupnja, vojno-politicko sa,rjetovanje, па kome sи prisиstvovali i preclstav­nici stabova NOP odreda Srblje, Bosnc i Heгcegoviпe, Hrvatske i Sloveпije, kao i izvjestan broj rukovodilaca susjedniћ paгtizanskih odгeda iz zapadne SrЬije.

Savjetovanje је sazvano sa ciljem da se па njemи izvrsi aпaliza voj­nЉ, politickih, orgaпizacionЉ i drugil1 pitanja koja је nametnиo tromjesecni razvitak иstanka i da se, na osnovu toga, doпesu zakljиcci i odluke о daljem vodenjи oruzane borbc protiv okupatora.

Radom savjetovaпja rиkovodio је Ј. В. Tito davsi па pocetkи и uvod­noj rijeci пacelni osvrt па meduпarodnи sitиacijи i orиzanu ЬогЬн и Jugo­slav.iji. Zatim sи rиkovodioci oslobodilackog pokreta iz SrЬije (S. Z.ujovic), Bosne i Hercegovine (S. Vиkmanovic), Hrvatske (R. Копсаr i V. Popovic) i Slovenije (М. Marinko) podnijeli izvjestaje о stanjи i razvojи oslobodilacke borbe u kraje,rima iz kojih su doSli. u tokн diskиsije, и kojoj sи uzeli ace­sca gotOVO SVi prisutni, precisceni SU Stavovi О razпim pitanjiшa ј USYOjeni odgovarajuci zakljttcci. О ovim zakljuccima, odnosno odlttkama vec је pi­saпo') i oni se, иglavnom, svocle na sljeclece:

Prvo, и ciljи vodenja jos нspjesnije borbe protiv okиpatora i ostva­rivanja jedinstveпog komandovaпja, dotadasnji glavni stab NOP odreda Jи­goslavije prerasta и Vrhovпi stab, а pojedina zemaljska vojna rukovodstva (koja sи sc clo tada razlicito naz,jvala) tt glavne stabove pojedinih pokra­jina. U vezi s tim i Zemaljsko rнkovodstvo иstanka u Bosni i Hercegovini preimeпovano је и Glavni stab NOP odreda za Bosпu i Hercegovinu. Ova odlнka imala је ne samo veliki vojni vec i polit.icki zпасај. Nјоше su pokra­jine Bosna i Hercegovina dobile prvi риt svoje jedinstveno rнkovodstvo, sto 11ije Ьiо samo izraz priznanja za ЬоrЬи protiv okиpatora nego i garancija od najviseg vojnog Ј politickog rukovodstva иstanka da се naгodi оvЉ pokгa­jina Ьiti ravnopravni sa ostalim narodima Jugoslavije.

Drнgo, ва savjetovanju је izradeп plan stvaraпja novЉ sloboclвЉ terito:ija i markirani glavni pravci predstojecЉ vojпih djejstava partizaв-

1) Op!irпije о radu Savjetovanja: J ovan Marjanovic, Usta11ak i нarodнoos/obodi/acki rat " SrЫji 1941, Beograd 1963, 228-237; Ре1·о Moraca, Jugoslavija 1941, Bcograd 1971, 479-489; Rodoljub Со· Jakovic, Zapisi iz oslobodilackog t·ara, I, Bcogгad 1956, 292-299. ..

188 .

skiћ oclreda. U tome kontektsи stю,ljeno је и zadatak rukovodiocima иstanka u Bosni i Hercegovini da sto prije likvidirajи okt1patorsko-kvislinske garni­zonc i иporista и Zvornikи, Kladпju, Olovи, Knelini, Rogatici, MesiCima, Praci, Sjetlini, Palama, Visegradи i da na taj naciп cvrsce povezи vec posto­jecи oslobo<1enи teritorijи.

Trece, na osпovt1 iskиstva и Srblji, defiпisaпo је da odгed Ьиdе naj­veca partizaпska vojna formacija. Оп operise па odredeпoj teritoriji i dijeli se na bataljone, cete i vodove. $tab cete, bataljoпa ј odreda sacinjavajи ko­maпdir, оdпоsпо komaпdaпt i пjegov zamjenik, politicki komesar i njegov zamjenik. Osim toga, иvedena је i funkcija cetпog ekonoma, odпosno inteп­daпta bataljoпa i partizaпskog odreda, а и stabи odreda i fипkcija ljekara i vod za vezи. Na ovaj nacin odredena је strиktura partizaпskog odreda za S\'e krajeve Jugoslavije. Stolacko savjetovanje donijelo је i niz drugih zaklju­caka iz domeпa иstanicke vojne organizacije i nаёiпа komandovanja. Njihova primjeпa и praksi borbe ро raznim krajevima Jиgoslavije dovcsce do daljnjcg jacanja odreda, а potom i do formiranja prvih brigada.

tctvrto, na sastankи и Stolicama иsvojena sи i neka rjesenja о Ol'f1ai1izacionoj strukturi КРЈ u partizanskim jedinicama. Odlиceno је da sc t1brzanije srvaraju mгeze rиkovodstava i organizacija Paгtije na te1·enи, а osobito tamo gdje su \'ес postojale oslobodene teritorije. Iz ovog vreшena <.latira i stav da oЬlasni, pokrajiпski i ccntralni komiteti prenose svoja sje­dista na oslobodenu teгitorijи i da se u okиpiranim gradovima ostavljaju manja operativna rukovodstva КРЈ. Ova рошјеrапја Ьila su иslovljeпa razvo­jem ustanka i zadacima Partije и vezi s tim.

Peto, odluceno је da se pиtem stavaranja narodnooslobodilackih od­bora i jacanja narodnog fronta, t.1 najsirem sшislи rijeci, izvrsi prosirenje baze ustanka i da se NOO tretiraju, и prvom redu, kao organi borbe protiv okupatora.

$esto, savjetovanje је ocijenilo da, u interesu sto uspjesnijeg vo<1enja borbe protiv okupatora, treba i dalje nastaviti pregovore sa predstavnicima cetnickog pokreta и SrЬiji i и tom pogledи dalo odgovarajиca uputstva i svojim delegatima iz drugih pokrajina.

Ро povratkн Svetozaгa Vukшanovica i Slobodana Principa, sa ko­jima је, ро odobrenju Vrћovnog staba, dosao и Bosnu i Hercegovinи i Ro­cloljиb tolakovic, odrzani sи sastanci sa politickiш i vojniш 1·ukovoclstvoш ustanka istocne Bosne i zapocele sи da se sprovode и djelo pojedine odlиke i zakljucci sa savjetovanja u Stolicama. PretJюdni razvitak ustanka u ovoj uЬiasti izbacio је u prvi plan sljedeca pitanja:

а) stvaranje partizanskЉ odгeda i njilюvu aktivnost; Ь) rad partijske organizacije na ucvrscenju ustanickih jed·inica -

formiranje okruznih komiteta i

с) Organizacijи fronta i pozadine.

а) Stvaranje partizanskih odreda i njihova aktivnost

Da Ьi dosljedno moglo sprovesti u djelo ostale odlиke Septembar­skog savjetovanja, postojeee vojno-poblticko rukovodstvo t1stanka u istocnoj Bosni predнzelo је sve koгake kako Ьi па svom podrucju sto prije izvrsilo '

189

reorganizaciju jediпica i formiralo partizaпske odrede. Ove, vojпo-orgaпizaci. опе mjere doЬile su prioritetпo mjesto u radu i zbog toga sto ustaпicke jedinice nisu u to ''rijeme Ьile jos uvijek ustrojeпe u pravim odredskim for­macijama. Razliciti politicko-orgaпizacioпi, kulturпi, privredпi i drugi nivoi pojedinih ustaпickih centara, kao i odsustvo jasnije koпcepcije u pogledu vojne orgaпizacije, 'uveliko su uticali da је ustanak u istocпoj Bosпi zapoceo orufanim sпagama koje su sve do septembra пosile razliCite пazive. Tako је, па primjer, na Romaniji evolucija .tekla: prvo orufane grupe, zatim ceta (po­d·ijeljeпa па odrede) i Ьitaljoп (podijeljen na cete); u gоrпјеш toku rijeke Воsпе: odred, vodovi, cete; u kalinovacko-jahoriпskom kraju: orufaпe grupe, vodovi, cete; u Bircu: desetine, grupe, odredi, cete; na Majevici sa Semberi­jom: oruzane grupe; Ozreпu: ustanicke grupe prema nazivu pojediпih sela, vodovi, cete, bataljoп. Dakle, iz izlozeпog se vidi da nijedan ustanicki ceпtar u istocпoj i ceпtralnoj Bosпi пiје imao, u vrijeme Septembarskog savjeto­vanja, oruzaпu formaciju u formi: odred, bataljoп, cete, vodovi. Ali, to opet пiukoliko ne utice na tok razvitka ustaпka tt ovim oЬlastima, jer njegova snaga i nije lezala u nazivima пеgо u sposobпosti ustaпickih jedinica (koja, S\7akako nije Ьila mala) da uпistavaju ustasko-domobt-aпske garnizoпe i stva­гaju поvе slobodne prostore.

Ра ipak, zakljucak Septembarskog savjetovaпja - da se oruzaпa sпaga narodпooslobodilacke borbe ustroji u odredskoj formaciji - ima svoj duboki smisao i ne smije se tumaciti nikakvim lokalпim ttspjesima i pobu­dama. Prelaz па cvrsce vојпе formacije kroz odrectivaпje jediпstvene struk­ture odreda, bataljona i ceta, za sve krajeve Jugoslavije, nije, u stvari, пista drugo do def.inisanje i davaпje forme jednom procesu (sustini) koji se sve vise, logikom razvitka, oslobadao mnostva razпolicnosti i pretvarao u vШ stepeп vojnog organizovanja. Сiпјепiса sto neki ustanicki centri (kakvih је Ьilo i u .istocnoj Bosпi) пisu jos uvijek Ьili ispunili sve uslove za formiraпje odreda u onom smislu, kako је to Ьilo zacrtaпo па Septembarskom savjeto­vanju, пimalo ne umanjuje zпасај ovih mjera, jer su njima Ьile date samo osnovne forme jediпstveпe vojne organizacij e, а sve drugo је ostalo u kom­peteпciji lokalnih vojnih rukovodstava i пjihovih stvarпih moguenosti. Gle­dano iz ugla razvitka diпamike oruzane borbe, odluka о formiraпju odreda kao jedinstvenih vojпih formacija imala је svoj zпасај i u tome sto su nje­nim ozivotvoreпjem, odstranjena mпogobrojna lutaпja nizih vojпih rнkovod­stava oko izпalazeпja пajpogodпijih rjeseпja orgaпizacioпe prirode. Ра i pored toga, reorganizacija jedinica u istocnoj Bosni i uvodeпje jednoobrazne odredske strukture nije tekla tako brzo i jedпostavno. Nedovoljпa poveza­пost ustaпickih centara, svakodпevne borbe sa ustasko-domobranskim sпa­gama, пedostatak komandnog kadra, slabe kurirske veze, kao i пeki drugi cinioci, usporili su proces stvaraпja partizaпskih odreda.

Da Ьi se ove teskoce prevazisle i da Ьi рошоgао rukovodstvima па tereпu da sto prije izvrse reorgaпizaciju jediпica, Glavni stab NOP odreda Воsпе i Hercegovine izdao је 19. oktobra - Uputstvo о zakljuccima vojпog savjetovanja u Stolicama, u kоше је objasnio kako trcba da izgleda struk­tura vojпih jedinica. Prema Uputstvu, osпovna takticka jedinica odreda jeste ceta, Јсоја se sastoj•i od 80 do 100 boraca, i dalje se dijeli .па vodove i desetine. Nekoliko takvih ceta (оЬiспо od 2-4) sacinjavaju bataljon, а 3-4 bataljoпa

190

sacinjavaju odred. Uputstvo predvida, ukoliko to vojna situacija nalaze, da se odredi mogu udruzivati u tzv. grиpe odreda, u tom slucaju se odredska I·иkOVOdStVa potCinjavaju Stabи grиpe odreda.

u domenu komandovanja predvideno је da stab cete sacinjavajи komandir i zamjenik, politicki komesar i zamjenik. Pored toga и svakoj ceti trebalo је da postoji komesar za ishranu, cetni ekonom i potreban broj kиrira. $tab bataljona sacinjavaju komandant i zamjenik, politicki komesar i zamjenik. Bataljon је trebalo da ima intendanta, pomocno osoЬlje i potre­ban broj kиrira. $tab odreda sacinjavaju komandant i zamjenik, politicki komesar i zamjenik. Osim ovog rukovodstva, koje za svoj rad odgovara d.i­rektno Glavnom stabи NOP odreda za Bosnи i Hercegovinu, stab odreda tre­balo је da ima ljekara, vod za vezu, intendanta sa potrebnim brojem pomoc­nog osoЬlja i odgovarajиCi broj kurira.

U Uputstvu је dalje skrenиta posebna paznja podredenim stabovima da se postaraju sto vise о vojnoj оЬисi jedinica i uzdizanju rukovodeceg kadra .iz ustanicke mase. U vezi sa posljednjim pitanjem, Glavni stab је pisao: »Виdисi da se nasi odredi naglo povecavajи, pitanje rukovodeceg kadra postavlja se vrlo ostro. Mi ga nemaшo odakle иzeti osim iz nasih vla­stitih odreda. Stoga је neophodno potrebno da se posveti posebna paznja vojnicima i desetarima, da se иsavrsava njihovo vojno ~anje i da se ospo­sobe da predиzimaju komandu и C.etama. Potrebno је uvesti kao pravilo savjetovanje komandanata bataljona sa stabom odreda, te komandira ceta sa stabom bataljona. Takva savjetovanja narocito su vazna pred svakи krupnи operaciju«').

Upиtstvo od 19. oktobra sadrzi i citav niz drиgih porиka, cija је raz­rada i pravilna primjena trebalo doprinijeti vojnickom јасаnји odreda i podizanju njegove moralno-politicke svijesti na visi stepen. Tako se podvlaci da disciplinu u odredи treba ucvrsCivati kroz svakodnevno vaspitanje ljud­stva i predиzimanje ostrijih mjera protiv onih koji је krse. Radi jaeanja morala, treba forsirati svakodnevnи aktivnost odreda i djelovati Iicnim pri­mjerom. Na predavanjima borcima ne gиЬiti vrijeme и visokoиcenom stilи, nego u prvi plan staviti sitna - svakodnevna pitanja i objasnjavati ih oЬic­nim narodnim jezikom. Da Ьi se razЬila monotonija vojnickog zivota, stabo­vima је predlozeno da sto cesce organizиju priredbe, zidne novine, pjevanje borbenih pjesama i dr. U vezi s ostvarivanjem postavljenih zadataka, istice se posebna uloga politickog komesara za koga se kaze: »ТгеЬа svoJim pri­mjerom, а ne samo govorima, da prednjaci svima u naporи i liSavanju, smje­losti i pozrtvovanosti«3

).

ImajuCi u vidи da uspjeh oruzane borbe zavisi и mnogome od orga­nizacije pozadine i naklonosti mjesnog stanovnistva, od odreda se trazi da: >юdnos prema stanovnistvи mora Ьiti takav da ono osjeti u nama svoje prave borce i zastitnike od fasistickog nasilja«').

') Zbornik dok11menata i podataka о narodi!Ooslobodi/ackom ratu jugos/ovenskih naroda (daljc: Zh. NOR·a), 70 m IV knj. 2, str. 104.

3) Jsto. 105. ') Isto, 106.

191

U Upиtstvи se dalje govori о obavjestajnoj slиzЬi, organizactJl veze, sпabdijevaпja, рisапји izvjestaja, partizaпskom pozdravи i amblemima.')

Gledaпo и cjelini, Upиtstvo Glavпog staba NOP odreda za BiH od 19. oktobra 1941. godiпe imalo је izиzetaп zпасај za пiza vojпo-politicka rtt­kovodstva, jer -im је omogucilo da se bolje postave и izgradпji mreze vојпе organizacije. Опо је narocito dobro doslo oпim иstaпickim jedinicama koje su teritorijalпo Ьile иdаlјепе od sjedista Glavпog staba i Pokrajinskog ko­шiteta. Prilikom primjeпe ovoga Upиtstva и praksi, morajи se imati и vjdи koпkretne lokalne prilike i пi,,о razvitka иstaпka и svakom krajи gdje sc zapoceo stvarati partizanski odred. Drиgacijc је, · npr. bilo primijeniti okto­barsko Upиtstvo na Romanjji ilj Оzrепи, gdje sи vec odranije postojali izи­zetno snaznj bataljoni (koj•i sи Уес Ьili preras1i и odrede) nego, npr., и kali­novacko-jahoгinskom kraju, prostoгu buduceg odreda »Zvijezda« Ш na Ma­jc"ici, gdje sи jos иvijek ustaпicke jediпice bile па пivои ceta i vodova.

Da bi se doЬila sveнkиpna predstava razvitka иstaпka и istocnoj ј ccntralnoj Bosni, poslije Scptembarskog savjctovaпja i da bi se vidjelo kako sи priшjenjivana иpвtstva о stvaraпjи odrecla ј пjihovom иstrojstvн, neop­ћodno је prethoclпo pogledati kako је taj razvitak tekao tl pojediпim

rcgionima.

. U dиhн zakljucaka savjctovanja tt Stolicama, forшirano је na pro-storи istocne i ceпtralne Воsпе, do kraja 1941. godiпe, sest NOP odreda, i to: Romanijskj, Kalinovicki, Semizovacki »Zvijezda«, Bircanski, Ozгenski i Ma­jevicki.

Ustanak па Romaniji bio је tokom avgиsta .i septembra mjeseca и stalnoш нsропu i Roшanijski partizanski bataljoп imao је, krajeш septem­bra, · oko 1.250 boraca. Ove okolпos ti, kao i dolazak Slobodana Principa na Romanijи, poslije Septembarskog savjetovanja,· иveliko sи doprinijeli da је Romandjski partizaпski bataljon росео da se reorganizuje i pretvara u odred jos pocetkom oktobra mjeseca. · ·

•. Iako se u arhivskoj gradi пiје sacиvao tekst naredbe kojom је Gla,rni

stab NOP odrcda Bosne i Hercegovine пaredio Stabu sarajevske oЬlasti da pristupi formiranju narodnooslobodilackog partizanskog odreda »Romanija«, pouzdano se zna da је formiraпje toga odreda uslijedilo 5. oktobra 1941. godine. О tomc nedvojbeno govori naredenje komaпdanta Romanlijskog ba­taljona•), ирuсооо komaпdil1ll Romanijske cete, и kome se kaze od kojih се se jedinica i na koji nacin foпnirati Narodnooslobodilacki partizanski odred »Roшanija<<.')

S obzirom na to da nije sacuvaпa oruginalna zapovijest Staba sara­jevske oЬlasti kojom је naredeno formiranje NOP odreda »Roшanija<<, tesko је precizno utvrditi kako је izgledao komandni sastav Staba odreda. Zna se da је ·na celo novoformiranog odreda od 5. oktobra dosao Slavisa Vajer -

S) •Nasa zastava u Bosni i Hercego,•ini Ьiсе: za s1·pske k1·ajeve srpska, а za h1·vatskc hгvatska, sa petokrakom - cгvenom zvijczdom u sredini zastave preko S\•C tri Ьоје. Na subш·i se !'?Si petokrnka zvijezda, а ispod nje srpska, odпosno hrvatska troЬojka«. ZIJ. NOR-a, t-IV/1, 106. ·

') Zb. NOR-a, t-IV/2, 60. 7) S obzirom па to da sc NO odгcd »Romanija• u prзksi ''i~e zvao Romanijski odt·ed i mi

Ccmo sc sluZiti tim ш1zivoп1.

192

cica, da је politicki koшesar Ьiо Pavle Goranin - Шја, i da је zaшjenik ili poшocnik koшandanta odreda Ыо Mika Fliker"), ali ko sи Ьili ostali clanovi, manje је poznato.

Iz sacиvane Naredbe br. 1 Staba partizanskog odreda »Romanija« od 8. oktobra 1941. godine, victi se <:la је za koшandanta Mok.ranjskog bata­ljona postavljen Oskar Danon-J ovo, а za politickog koшesara f>uro Spolja­ric; za komandanta Romanijskog bataljona postavljen је Midhat Насаш, а za politickog komesara Milenko Verkic i za komandanta Rogatickog bata­ljona postavljen је Nikola Prodanovic, а za politickog komesara Zlatko Trp­kovie'). Istim naredenjem data је inicijativa novopostavljenim politickim ko­шesarima bataljona da p1·edloze Stabи odreda ljude za koje smatrajи da Ьi mogli uspjesno obavljati dиznosti politickih komesara ceta. Radi organizacije sto cvrsce odbrane slobodne teritorije, naredenjem је predvideno stvaranje tz\r. frontova. Tako se и tekstu kaze da је za komaпdanta Roшaпijskog fron­ta Ьiо postavljen Мidhat Hacam pod cijom se komandom nalaze sve jediпice koje se u datorn trenutkи bore na tom prostorи. Nikola Prodanovic, koman­dant Rogatickog bataljona Ьiо је ujedno komandaпt tzv. rogatickog fгопtа i imao је iste kompetencije kao i Midhat Hacarn. Mokranjskom bataljonu stavljeno је и zadatak da stiti desni bok tzv. romanijskog fronta'0).

U naredbl Staba .odreda »Romanija«, od 8. oktobгa, nista · , ne govori о Pracanskoj ceti, iako se pottzdano zna da је ona formirana и procesu na­stanka ostalih romanijskih ceta i da је, prije formiranja odreda, Ьila pod komandoш Staba romaпijskog bataljona. Sve sи indicije da је O•Va ceta na celu sa Tomom Manjkalovicem, u vrijeme fo~miranja tzv. bosanskih bri­gada, Ьila izdvojena iz sastava Romanijskog bataljona i ukljucena, zajedno sa ostalim partizanskim jedinicama na Jahorini i oko Kalinovika, и tzv. Bo­sansko-hercegovackи brigadи. Poslije odbaaivanja ideja da se иstanicke jedi­nice u Bosni i Hercegovini reorganizиjи и brigadnoj formaciji i formiranja Kalinovackog NOP odreda, ceta је i dalje ostala и njegovorn sastavи, ali је. и drиgoj polovini oktobra, prerasla и Pracanski bataljon, ko}i је и vojnom i politickom pogledи odigrao znacajnи иlоgи, jer se иklapao и akcije dva partizanska odreda i kontrolisao, ро neprijatelja izиzetno vazan dio teri­torije").

Veliki znacaj za potpиniju i jasnijи reorganizaciju partizanskЉ jedi­nica na Romaniji imalo је vec poшenuto Upиtstvo Glavnog staba NOP od­reda za BiH. Iako опо ovdje nije iniciralo reorganizaciju, jer је ооа vec ra­nije zapocela, sadrzaj Uputstva је doprinio da se proces reorganizacije иbrza i dosljednije sprovede.

Uskoro poslije izdavanja Uputstva od 19. oktobra, Glavni stab NOP odreda za BiH izradio је i dostavio Romanijskoш partizanskom odredu tekst partizanske zakletve i uputstvo о nacinи njenog polaganja.12

)

Forшiranje Roшanijskog NOP odreda, trazenje i primjenjivanje naj­pogodnijЉ organizacionih rjesenja, odvijalo se иporedo sa svakodnevnom

' ) Arћiv Vojnoistor ijskog institula (daJje AVJJ), Fond NOP, !0/7, k-1998 ') Zb. NOR·a, t. IV/2, 60.

10) Isto. 11) Isto, 90 ") Isto, 89.

193

aktivnoscu jedinica ovog Odreda na brojlna .nep11ija.teljska upor.ista. Tako su dijelovi Romanijskog bataljona vodili 26. septeшbra vrlo ostre ЬогЬе na Crve­пirn Stijenarna sa nekoliko dornobranskih satnija"). Pocetkorn oktobra, ne­pr ijatelj је ulagao velike napore da uspostavi saobracaj na pruzi Sarajevo­-Visegrad, kao i cvrscu vezu sa svojirn garnizonirna duz pruge i и Mokrom, Rogatici i Visegradu. Romanijski partizani su, pak, nastojali, i u dobroj mjeri иspijevali, da osиjete te namjere okupatora. Svakodnevni napadi 1·omaпijskiћ partizana iscrpljivali sи neprijateljske posadne snage i sve vise slaЬili иsta­sko-domobranski sistem odbrane. Da Ьi, bar donekle, popravilo postojcce stanje i koliko-toliko paralisalo snage NOP-a, koje sи se pocetkom oktobra Ьile orijentisale prema Mokroш, zapovjednistvo Bosanske divizije predиzelo је 2. oktobra, zajedno s njemackim motorizovanim snagэ.шa, sin1 akcijн protiv romanijskih partizana. Osim deЬlokiranja S\'Oga garnizona и Mokroш i spaljivanja nekoliko sela,") ove zdl-uzene njeшacko-domobranske sпage nisи postigle clrt1ge, vece иspjehe. (;im sн se povratile tl Sarajevo, roшanijski par­tizani ponovo stl ugrozili posadпi garnizon tl Mokrom. Slicna situacija se dogadala i u drt1gim opkoljenim gaшizoп.iшa. tetvrtog oktobra romanijski partizani su zapalili strazaru izmedu Staшbolcica i Sjetline i na vise mjesta ostetili zeljeznickи рrиgи"). ~estog oktobra bila је ponovo, na nekoliko mje­sta, porusena zeljeznicka prt1ga izmcdu Stambolcica i lvancice. Tom prilikom ostecen је nepгijateljski oklopni voz. Devetog oktobra na putи Sarajevo -Mok.ro napadnoиta је иstasko · domobranska komora koja је nosila mШlicijи i hrапи svom garnizonи u Mokrom.'•) Dvanaestog oktobra Bjelogoricka ceta Mokranjskog bataljona izvrsila је vrlo иspjesan napad na t1stasko domobran­sko uporiste Kosa и Ьlizini Mokrog. tetiri dana kasnije ista ceta је likvidirala neprijateljsku posadu na brdи Glog koja је Ьila udaljena svega pet kilome­tara od Sarajeva").

Svakodnevna aktivnost romanijiskih иstanika, kao i mnogobrojne molЬe ugrozenih иstasko-domobranskЉ garnizona da im se salju nova poja­canja, dovodile su u tezak polozaj komadanta Bosanske domobranske divi­zij e. Ne mogavsi da vlastitim snagama rijesi postojece proЬleme, оп se obra­ca Ministarstvu hrvatskog domobranstva. U izvjestaju glavara Glavnog sto­zera, general-porucnika Vladimira Lakse, za podrиcje na kоше је djelovao Romanijski partizanski odred, zapisano је 13. oktobra sljedece: »Кгiticna је sitиacija kod Rogatice, Gorazda, Prace а narocito Visegrada. Brzoglasne veze izmedи Sarajeva i Visegrada prekinute sи . Posade kao i gradanstvo ovih шjesta nemaju vise hrane, а borbe bez prestanka traju, snabdijevanje zrac­nim putem usljed loseg vremena (snijega) sada је nemoguce. Snage upllcene iz Stambolciea na istok radi иspostavljanja veze sa ovim posadama иsljed jake nadmocnosti cetnika nisu se uspjele problti. Za olaksanje situacije za­povijedeno је zapovjedniku tog divizijskog podrucja da upotrijebl raspolozi­ve snage sarajevske posade, nasto ја,тlја da su mt1 sve snage vezane«.18

)

13) AVII, Memoat·ska gracta (dalje MG) 10/7, k. 1998, str. 26. ") Spaljena sela Brezovice i Njemanjica, АVП, MG, 10/7, k. 1998, stt·. 27. ") Isto, 28. ••) Abdulah Sarajli~. Ustanak 11а Romaнiji i rщvitak Ron1anijskog paт·rizaнskog odre<la 194/,

GodiJnjak istorijskog drustva Bos11e i Hercego\1ine, Sarajevo 1951, 155. 1') AVII, MG, 10/7, k. 1998, str. 29. 18) AVII, MG, 10/7, k. 1998, str. 29; А. Sш·ajli~, isto 155.

194

Gla\fni objekat napada Romanijskog partizanskog odreda, sгcdinoш oktobra, postao је иstasko-doшob.ranski garnizon и Rogatici. lnicijativи za oslobodenje ovoga шjesta i unistenje neprijateljskog garnizona и пјети dao је Glavni stab NOP odreda Bosne i Hercegovinc na osnovи realпe procjcne snaga Roшanijskog odreda. Borbe za Rogaticu otpocele su izmedu 10-12 oktobra i uklapale sи se u sire planove kojiш se tezilo da se oslobodenjem Rogatice, Visegrada, Zvornika, Olova i Kladnja, cvrsce poveze oslobodena tcritorija istocпe Bosne. U пapadu ла Rogaticu ucestvovalo је 12 ceta Roшa­nijskog partizanskog odreda19

) i јеdап broj cetnika шајоrа Boska Todorovica (bataljoп Radivoja Kosoriea). Snage za napad Ьile su podijeljene и dva se­ktora: zapadnim sektorom komandovao је Naиm Zafirovski, а istocnim Ni­kola Prodaпovic. Pored пjih, и пapadu sи иcestvovali i gotovo svi clanovi Romanijskog p artizanskog odreda i neki clanovi Glavnog s taba BiH."') Posto Sl.t jedinicc Roшanijskog odreda, za nekoliko dana, ooistil e okol.na sela od иstaske milicijc i ovladale svim spoljniш upor istima, predиzele sџ 13. oktobгa direktan параd па Rogaticи. Neprijateljski garпizoп и Rogatici, и to vrije­me, saei!njavala је 2. bojna Vојпс krajine ојасапа sa 700-800 pripadnika ustas­ke milicije, oruznika i finauca"). Znacajno је i staci da se .џ sv.im mcшoarskim sjecanjiшa u cesnika koji govore о napaclи па Rogaticн istice kako su borbc za ovo mjesto Ьile \feoma teske.

Cetrnaestog oktobra, kada је Rogatica Ьila роtрипо blokirana, uри­сеп је zajednicki partizansko-cetnicki proglas opkoljenoш garnizoпu i naro­du Rogatice od kojih је traZeno da predaju grad. Ali, kako пiје doЬiven po­tvrdan odgovor, borbe sи nastavljene nesшanjenoш zestinom. Uoci 16. oktob­ra partizanska komaпda је ponovo иpиtila apel gradaniшa Rogatice и kоше је trazila da istjerajи tиde placeпike iz svoga grada22

). Posto odgovora nije Ьilo, и tokи noCi izvrsen је jedan od ·najzescih napada, ali i poslije t oga, иspjeh nije pos tignиt. Borciшa је osoЬito Ьilo tesko sto nisи znali kako da se оЬrасипаји sa пeprijateljem koji se braпio iz zidanih kиса i иtvrdeпih po­Iozaja. Od teskog naoru:lanja oni sи tada iшali samo jedan neispravaп top i dva miпobacaca. Uz to neprijateljske snage iz Sarajeva, gotovo svakodnev­no, пapadale sи isturene dijelove Roшanijskog odreda u пашјеri da prodrи u Rogaticu. Narocito su vodene zestoke borbe izшedи 16- 19. oktobra sa oniш neprijateljskim jediпkama koje sи nadirale preko Pala, Sipa i Prace ka slobodnoj teritoriji Romanijskog odreda.") Najjace snage рrеша slobodnoj teritoriji ovog odreda upнtilo је zapovj ednistvo Bosanskog divizijskog pod­rиcja 22. oktobra sa ciljem da ociste teгen izmedџ Pala , Mokrog, Rogatice, Gorazda i da omogнce uspostavljaпje zeljeznickog i drшnskog saobracaja na

••) Romanjjska. Prva i Dt·uga glasinacka. Gucevska, Socj~ka l.acteviпska Mcsicka Seljan,ka Sjemeeka. Kopitska. Pljcsevi~ka i De\'l;tatka. ' ' ' ' ЛVII, MG, 5.57/4, k. 1997.

20} Rodoljub colakO\•ic, Zapisi iz os/obotlilackog rata, I . 427. 21} 0.~/obodi/atki rat naroda Jugoslavije 1941-1945, Vojnoistorijski institщ Beogt·ad, 1963, 145. :n) U <1pe\u sc jsti te:

•. . . Gra.:l::нti Rogatice. osvjjestite se, istjeraj tc tщ!е placc11ike ј bandjte jz svoga grada. Zаг nijeste jos uvidje li da sc samo preko vasil1 lella ј vaiie krvi koristc tl·ccj? Zapamtite da је na<a Ь01·Ьа neo­doJjjva, da Narodnooslobodilacku vojsku partizru1a niko joii rlijc pobijcdio i da је sa п3Ша S\'e pтa­vedno i po~teno na cijc\oj zemaljskoj kugli .. . « .

21) U tim Ьorbama d jjclovi Romanijskog O<.iгeda nanijeli Stl yel ike gubitkc tisf asko-doшo· branskim snagarna, a li su jzgublli i dosta svojih boraca. А. Sarajlic, isto, 157.

195

tim relacijama." ) Medutim, zahvaljujuCi Zilavoj odbrani dijelova Romanijskog odreda i pristizanju novih rezervi, nakon pada Rogatice, ovaj mane\rar zdru­zenih иstasko-domobranskih jedinica nije dao zeljene rezultate.

Konacni preokret u borЬi za Rogaticи иslijedio је izmedи 23/24. oktobra kada su ustanici, ро uputstvima koja su stigla iz Uzica, za osvajanje utvrdenih mjesta иpotrijeЬili benzinske flase kao neku vrstи Ьасаса plamena. Ргеmа memoarskim sjecanjima иcesnika, ustasko-domobraпski garпizoп и Rogatici izgиЬio је и visednevnim borbama oko 200 vojnika, oko 500 Ьilo је raпjeпih, а Romanijski partizaпksi odred imao је 40 pogiпulih15) i 120 ranje­пih. Ргi oslobodeпjи Rogatice zaplijeпjeпo је oko 1.000 pиsaka, 10 mitraljeza, 1 teski miпobacac i zпatne kolicine drиgog ratпog materijala, поvса i prehram­beпih artikala.")

Nakoп oslobodeпja, u Rogatici је formirana partizaпska komancla mjcsta па сеlи sa Milosem Skoricem. Uporedo sa ovom, formirana је i cet­nicka komaпda шjesta kojom је rukovodio Mica Staпar.")

Ро oslobodenjи Rogatice, glavne sпage Romanijskog odгeda Ьile su usmjerene u pravcи Visegrada i Sarajeva. Nadiraпje Romaпijskog odгecla prema oviш mjestima Ьilo је u dtthи паrеdепја Vrhovnog staba. U zclji cla sto prije poveze slobodnи teritorijtt и Crnoj Gori i Bosni i Hercegoviпi sa slobodnom teritorijom u SrЬiji, Vrhovпi stab, је posredstvom Glavпog staba za Воsпи i Hercegovinи, пaredio Romaпijskom partizanskom odredu da svo­ja glavпa djejstva okrene prema jrugozapadи ka Sarajevu i Visegradи.") S tim и vezi, а i u vezi s namjerom da svojи teritoriju sto vise prosiгi, Roma­пijski odred је sam i u zajednici s Kalinovickim odredom, tokom novembra i decembra mjeseca, ulagao maksimalпe пароrе kako Ьi likvidirao sva ne­prijateljska иporista na liniji Sarajevo-Mokro-Pale-Praca-Mesici-Vise­grad. S druge strane, posto su, tokom oktobra, propali svi pokusaji ustasko­·domobranske komande u Sarajevu da se obracuпa sa romanijskim parti­zaпima i da spasi svoj garnizon u Rogatici, tokom narednih mjeseci ona se orijentisala na stvaranje cvrstog sistema odbraпe u svim mjestima gdje su jos Ьili пјепi garnizoni. U vezi s tim posebno veliki znacaj su doЬili Mokro (па putu Sarajevo-Sokolac), Pale, Stambolcic, Praca i nekoliko drugih mjesta па pruzi Sarajevo-Visegrad. Isto tako, preduzete su eпergicпe mjere da sc pojacaju i dobro utvrde sva ustasko-domobranska uporista u spoljпoj odbraпi Sara ј eva. 29

)

Prvu vеси oruzanu borbu, poslije oslobodeпja Rogatice, vodile sи jedinice Roшanijskog odreda sa ustasko-domobranskiш snagama (dijelovi IX

. ") Т~ sпage ~tl se sastojale. ос\ gгupc ptlkovnika Zc~•ka (dije!ovi 13. pjesacke pukovnijc. kom-bшol:aпa. Ь.ојnа 7. pJ:sa~kc pukC?VПIJC, JCdna satщJa 2. Ъ,ОЈПС 1 .. рЈе~аё~.с pukovшje, jedna bnt~1·iju lшub1ca 1 jcdno odJelJeПJC b1·dsloh topova), g1·upe pukovшka $1m1~a (di'IJC boJne 9. pje~ackt: puko1·. n ije i jedan vod brdskih topo1•a) i g1·upe •Gregot·ic• (4. Ь.ојпа Vojne krajinc) · А. Saгajlic, isto, 157.

") Medu poginulim partizanima Ьili sн: Milcnko Vitomir, komandir р,-,,с гomnnijskc cct~·· Zivko Cetkovic, Milovan ECimovic, Veljko Zivkovic, Obrad PlaninЊ:, Rajko Mat·ic, Milal) .Ма•·•с . Masan Kovaёevic, Rajko Kosoric, Dordo Ba~ovic, Rade Batinic. Nikola Karadfic. Rade f>ш·ov•~. VOJIIl Durovic, Tod01· Jolovic, Peгisa Delic, Vcso Bakmaz, Veso Ccranic, Branko Dobrilovic. А VII, MG, 5-57/4, k. 1997, str. 44-45.

196

") А VII, MG, 10/7, k. 1998, str. 31; А. Sarnjlic, isto, 158. 21) А VII, MG, 5-57/4, k. 1997. 28) А VII, MG, ~/7. k. 1998, str. 5. 29) А. Sarajlic, isto, 158-159.

i XIII pjcsadijske pukovпije) od 26. do 30. oktobra na Prutiпama, Gracaпici, DоЬгој Vodi i Kosmaju."') Snage Romaпijskog odrcda па celu sa Nikolom Pгodaпovicem, koje su Ьile uрнсепе prema Visegradu, uspjele su da za nc­koliko dава zauzmu D. i G. Lijeskн i da pod vatru stave шost н Visegradu. 1 bas и vrijeme kada је sa bosanske stгane Ьiо pripremljen, параd na Vi­segrad u SгЬiji је otpocela пjemacka ofaпziva, tako da jedinicc srpskih par­tjzana пisu шogle da se јасе koпcentгisu od Uzica prema Visegraclu.")

Dvedeset devetog oktobra нspjeli &u dijelovi Romaпijskog odrec\a osloboc\Ш Kпezinu , koja se nalazi Sjeverozapadлo od Sokoca ј prosiriti svo­ju teritoriju sve do Olova.

Veliku aktivnost prerna Sarajevн narocito је pokazivao Mokra.njski [)ataljon Roшanijskog partizanskog odгeda. Brojпi hrabri ljudi iz ceta ovoga bataljoпa licШ su na prave u skoke. Ne пюgavsi da osvoje dobro utvrdeпi нstasko-donюbranski garnizoп и Mokrom, oni su ga zaoЬisli i izvodili akcije u nepOSl"ednom predgradu Sarajeva. Tako su 7. novembra zauzeli neprijatelj­ske polozaje u reonu Нап Bulog (oko 5 kilometara istocno od Sarajeva). 10. пovernbra пapali su Ljнbogostu (oko 10 kilometara istocno od Sarajeva) i doveli tl pitanje snabdijevaпje нstasko·cloпюbranskЉ garnizona н Mokrom i Palama. Tek 18. novembra zdrнzeпiш пjemacko-ustaskim snagama poslo је za rukom da ovo нporiste povrate.")

Najzesce borbe, tokom novembra i decembra mjeseca, vodio је Ro­шaпijski partizanski odred па liпiji Pale-Praca-Mesici sa ciljem da oCisti ovu teritoriju. Prvi direktan параd па Pale i Kalovita brda preduzet је 11. decembra, pod ruko,,odstvom komaпdaпta odreda Slavise Vajпera-Cice. Prije параdа uspostavljen је i izvjestaп kontakt sa nekim dошоЬгапskiш oficiгi­шa па Раlаша sa ciljem da опi olaksaju zauzimanje uporista, ali su tu vezu Nijemci otkrili i sve na vrijemc sprijecili. U napadu, koji пiје uspio, zarob­Ijeпo је 15 partizana koj.i su zajedпo sa З domobranska oficira odmah stri­jcJjani.")

Cetгnaestog decembra пapadnuto је ustasko-domobraпsko uporiste Шstrica, а dva dana kasпijc ропоvо Pale. Medutiш, i ovi, poнovljcпi пapadi, пisu uspjeli, jer је odbraпa pгuzala jak otpor.

Najzпacajnija uspjela akcija dijelova Roшaпijskog odreda (Kпeziп­ska, Bjelogoгicka i Crepoljs.ka ceta) i od·reda »Zvijezda<< (Nisicki, Crnovrski bataljoп i Vlaћinjska ceta) izvedeпa је 17. decembra 1941. godiпe kојош pri­Jikoш је razЬijena нstasko.domobraпska posada u Olovu.")

"') U toj buJ"bi zаюЫјспu је 117 ncprij3tclj>kЉ Y<•jnika ј 10 оtјсјЈЋ ј zaplijeпjcпu 2 tupa , Ьасаё. 150 pu~ak ... v i>ic mitt·aljcza i dt·щ~e ''uјпс Ор!·сшс. Dijelo,·j Rumanijskog шlreda iшali stt 9 nнtviћ i ЈЗ 1·anjcnih. А VII, MG, 8·3/4, k-1998. s tt·. 3.

" ) А VII, MG, 4--6{7, k-1998. " ) Da Ьi <lcЬiokirala svuje garnizuпc u Моkгuш i Pulama, koma11<la IJI clumubransl.uo· zЬuл:t

p•·edщela ј~ 18. novembra jedпu ' 'ccu akcij u isluё11u <XI Sю·ajevu u kujuj su u~cst vuvalc 4- bojnc, baterjja ltaublca ј 4 tenka. А. S:trajJ jc, isto, 165; Os/olюtlilacki га/ нamda lt~gosla••ijc 1941-1945, 146.

") А VII, MG, 8-6/ 4, k. 1998. "') Posadu u Oluvu saёiajavali su domaea usta>ku milicija, 4. sut11iju Saraje\•skc tlukпudnc

bojne i 17. satnija 6. pjesacke pukovnijc. I sto, 166.

197

Oslobodenjem Olova Romanijski odred је dosao u neposredni kon­takt sa odredom »Zv.ijezda<<. Njegove snage, tokom decembra, narasle su ла 8 bataljon&, nekoliko desetina ceta i brojale sи oko 3.000 ljиdi. То је, svakako, krajeш 1941. godine, Ьiо jedan od najvecih part.izanskih odreda и Bosni i Hercegovini.35

)

Kalinovacki NOP odred cloblo је svoj naziv ро шјеstи Kalinovik и cijoj Ьlizini је i лastao. Jedno vrijeme ovaj Odred se zvao i Ka!inovacko­·jahorinsk.i, jer sи n jegove jedinice kontrolisale i jahorinsko podrиcje, ali је kasnije preovladao лaziv Kalinovicki odred.

Osnovni boracki sastav ovoga Odreda sacinja\'ali sи seljaci iz oko­liпe Jalюrine, T.rnova, Kalinovika, Presjanice i drugil1 mjesta. RukovodeCi kadar Oclreda popиnjavan је pretezno ljиdiшa koje sн slali na ovo podrнcje partijska organizacija iz Sarajeva i ~tab romaлijskog partizanskog odreda.

Podaci о nastankи Kalinovackog odreda veoma sи oskudni. Njegova aгhiva nije sасиvала. Ostalo је samo nekoliko telegrafskih izvjestaja о bor­benim akcijama i oni su vecinom objavljeп.i. и zbornicima dokиmeлata. Sva nastojanja da se nedostatak primarne aтhivske grade, nadoknadi meшoar­skim sjecanjima, nisи dala zadovoljavajиce rezиltate. Sјесалја Ramiza Sla­dica, Pere Kosorica, Slobodana Kezuпovica i nekih drugih pripadn.i.ka Odre­da, predstavljajи koгisne priloge, ali su nedovoljna da Ьi se mogla steCi cjelovita slika о nastanku, razvitku i djelovanjи ovoga Odrecla. U ustasko­domobranskoj arhivi, kao i u dokumenбma iz provenijencije italijanskЉ je­dinica, takode пеша mnogo podataka о оvош Odredн.

Nedostatak aгhivske i druge grade ostavio је svoj pecat i na istorio· grafsku literaturu. U S\'im radoviшa u kojiшa је predmet proнcavanja NOR i revolнcija и Bosni i Hercegovini, odnosno и kojima se govori о nastanku i razvitkи pojedinih odreda, glavna paznja se obr-aea na one odrede za koje se smatra da sи dostigli najvisi domet, dok se и Kaliпovackom NOP ockedu govori oskudпc.

Рrеша sjecanju Sloboclaпa Kezunovica, foгmiranje Kalinovackog par­tizanskog odreda иslijedilo је nakon oslobode.пja Тшоvа 31. oktobra. Аиtог пavodi kako SLl tom prilikom Trebevicka, Kijevska, Trnovska i Zagorska ceta preiшenovane и bataljone i istovremeno је formiraп ~tab odreda н sastavu: Rade Hamovic komaпclaпt, Borisa Kovacevic, politicki komesa·r, Petar Ko­soric, zaшjeлik komaшlaпta i Vojo Dokic, nacelnik ~taba"') .

Medиtim, iz jednog .naredenja ~taba kalinovackog odreda ocl 13. oktobra - komandiru Jahorinske cete, vidi sc da је pomeвuti odrecl jos tada pos tojao i da mu је koшanclant Ьiо Rade Hamovic. Da li је Kalinovacki partizanski odгed пastao 13. oktobra, ili nesto kasnije, danas је tesko иtvrditi. Zna se jedino da је jos krajem avgusta Svetozaг Vukшa111ovic obavijestio ~tab saгajevske oЬlasti kako се se na podrucju Trebevickog bataljona for­шirati Bosaпskohercegovacka brigada. U rиkovodstvo te brigade пaimenovani stt Rade Haшovic i Bot·isa Kovacevic. Oni sи, do 6. septeшbra, izradili Upttt-

35) Os/obodilai!ki rat tшroda Jugoslavije 1941-1945, st•·· 145. 36) Slobodnn Ke~unovie, Prve borbe KaЊ10vackog partizaпskog odredц, Ustaнak нaroda Jugo­

slavije 1941, Zbomik, V. Vojno delo, Beograd 1964, 319.

198

stvo о reorganizaciji postojecih jedinica i odгedili и kakvom sastavu treba formirati cete i bataljone buduce Ьrigade. Da li se па osnovu ovoga Uputstva vrsila reorganizacija postojecih jedinica па podrucju Jahorine i Kalinovika, nismo mogli utvrditi. Stab bosanskohercegovacke brigade izdao је jos jedno naгedenje 6. oktobra, а zatim se njegov naziv vise ne pominje. Kada је ideja о stvaranju bosansko-heгcegovacke brigade, nakon Septembaгskog savjetova­nja, Ьila пapustena, Rade Hamovic i Borisa Kovacevic doЬili su zadatak da formirajtt Kalinovacki partizanski odred i da njime гukovode. S obzirom па to da su pomeпuti гukovodioci stigli u okolinн Kalinovika bas н vrijeшe (po­cetak oktob1-a) kada ustanicke snage пisu Ьile jos иvijek oporavljene od neuspjelog napada na Kalinovik, oni nisи mogli odmah pristиpiti foпniranjи odreda. Tek poslije nekoliko dana, kada је Stabu odreda иspjelo da uspostavi \'СZи sa sviш ustanickiш dijelovima na sirokoш prostorи Jalюrine, Trnova i Kalinovika i da ih ојаса i cvJ-sce poveze, stvoreni su preduslovi za formira­пje odreda. Gledano vremenski, formiгanje Kalinovackog odreda podudara se sa krajem mjeseca oktobra.

Proces formiranja Kolinovackog paтtizanskog odreda tekao је upo­redo sa izvodenjem vojnih akcija i njegovom svakodnevnom aktivnoscи na komunikaciji Sarajevo-Kalinovik-Foca. Ovn komunikaciju sи ustasko-do­mobranske snage uporno branile, јеа- im је to Ьila jedina Hnija za snabdi­jevanje garnizoпa и Foci, Goгazdu i Visegradu. Dvadeset treceg oktobra dvije cete (Tгebevicka i Kije\ISka) ovoga Odreda и Grapskim sиmama- kod sela КЈаnас napali su neprijateljsku kolo.nu koja је brojala 376 domobrana. Tom prilikom pogiш.tlo је preko 50 domobrana, а viSe desetina је zaroЬljeno37).

Samo пekoliko dana kasnije (31. oktobra) jedinice Kalinovackog NOP odreda izvгsile su konce.ntrican параd na ttstasko-domobranski garnizoп u Tгnovu i uspjele da ga гazЬiju.")

Oslobodeпjem Trnova i огiјепtisапјеш dijelova Kalinovackog i Roma­пijskog odreda prema Foci, Gorazdu i Vjsegradи, kao i presijecanjem glav­nill komuпikacija izmedи Sarajeva i tih шjesta, Ьili su stvoreпi пeophodni pгedнslovi za oslobodeпje goгnjeg toka doliпe .rijeke Dгine i povezivanje slo­bodne teгitorije istocne Bosne, SrЬije i Crne Gore. Postizanje krajпjeg cilja lt ovom pravcu osujetili su cetnici majora Boska Todorovica koji sи se to­kom novembra i dccerubra mjeseca takode koncentrisali na ovom prostorи i povezali sa italijaпskim vojnim koшandama и Visegradu i Foci. Na podruc­ju Kalinovackog paтtizaпskog odreda пaroCito је Ыlа aktivпa cetпicka grupa porucnika Slavka Z;:~.gorca koja и propagandi i ЬогЬi protiv NOP-a nije Ьirala sredstva."') Vecu vojпicku i politicku aktivпost ovoga Odreda spreeavali SLt i Italijani гeokupacijoш tzv. druge i trece zone, kao i odredi Milana Nedica koji sн povremeno prelazili u istocпu Bosвu. Ра i рогеd nepovoljпih uslova za razvitak, Kalinovacki NOP odгecl iшао је k.rajeш 1941. godiпe oko 1000 Ьогаса, razvrstanЉ u sest bataljoпa, odnosпo cetrпaest ceta. Ove jedinice sи oslobodile i stavile pod svoju koпtrolu veliki dio teritorije sarajevskog, fo­canskog i djelimicno rogatickog Sl'eza.

") Ostobvdilacki rat r1ar·uda Jugos/avijc, 1941-1945, 140; S. Кашюviс, isto, 318. ") Zb. NOR-a, t. IV /2, 385; Oslobodila~ki rat naгocla Jugosla\•ije 1941-1945, 140; S. Kezunovi~.

isto, 318. "') Arhiv Instituta za istoriju radnickog pokreta, Sarajevo (dalje: AJRPS), fond СК КРЈ BiH

(Kongresпi roaterijali) br. 4028/48.

199

Tokom januara 1942. god-ine dijelovi ovoga odreda vodili su veoma ostre borbe sa ustasko-domobranskim i italijanskim snagama kod sela Voj­kovica i na sirokom pгostoru T-гeskavice i planine Jahorine. Krajem januara, kada su jedinice Kaliпovackog odreda Ьile prilicno zanюre.ne - иsljed vi­sedпevnih borЬi, tt ovaj kraj stigao је VrћO\IJ'li stab sa dijeloviJшa 1 proleterskc brigade .i stanje se ponovo popra,rilo и korist Odreda. U periodu februю· -apr il, Kalinovacki partizanski odred, usljed prisustva glavnine snaga NOP-a sa centrorn и Foci, Ьiо је u stalnorn usponu. Na osnovu uputstva visih ru­kovodstava, u Odredu је 1. marta forrniran Prvi udarni bataljon »Ranko DJ.,rljanin" - jacine cetiri cete. Polovinom marta Trebcvicki bataljo.n Kali­novackog odreda Ьiо је toliko brojan da su od njega forrnirana dva bataljona.

U prvoj polovini 1942. godine jedinice Kalinovackog NOP odreda izvodile su, uglavnorn, svoje akcije u skloptt sirih planova V.rhovnog staba. Tokom aprila one su, zajedno sa cr.nogorskirn, hercegovackim i srpskiш par­tizanima, ucestvovale и oslobodenju Borca, ciscenju neprijateljskiћ uporista u dolini rijeke Neretve i drugiш borbama ... )

Dugotrajne iscrpljujuce borbe, vodene izvan ranije zone djejstva O\roga Od·reda, ро pravilu sн zaшarale borce i negativнo se odrazavale па пji­lюv moral. Usljed pojacane cetnioke propagande i jakih borЬi sa italijanskoш divizijom Tayirinense, vodenih na Pandиrici, Rogoju i dгнgim rnjestima, u Odredu se pojavilo osiparnje boraca ·i velika unutrasnja kriza. Tokom maja, u Kalinovackorn odredu је ostalo svega oko 50 boraca, а sve drugo se pasi­,riziralo ili preslo u cetnicke redove.

Cjelokupni raniji razvitak ustanka na prostoru Sarajevo - Kiseljak - Visoko- Breza- Semizovac- podnozje planine Ozrena - Vogosca­Sarajevo, predstavljao је preduslov za formiranje NOP odreda ,,zvijezda«. Odred је doЬio naziv prema istoimenoj planini, iako је poznato da su njegov пas tanak, а narocito aktivnost, vezani za mnogo vecu teritoriju. Osnovnu bo­racku rnasu za forrnaranje ovoga odreda dala su okolna srpska sela, а ruko­vodeci kadaг organizacije КРЈ .iz susjedniћ industl"ijskih centara. Dobar broj koшaпdnog kadra, narocito desetara, vodпika, komandira ceta ра i bataljo­пa, izrastao је iz boracke sredine и procesu oruzane borbe.'')

Precizan datиm formiranja NOP odreda »Zvijezda« nije lako иtvr­diti. Ovo tim prije sto УеСiпа odreclske aгhive iz 1941. godiпe nije sacuvana, а sjecanja ucesnika su и dobroj mjeri oprecna. Prema Colak·ovicu, koji је u Zapisima иkratko izlozio podatke о formiranju sviћ sest NOP odreda u istoc­пoj Boэni, proizilaz:i da se na prostorи sjeverozapadno od Sarajeva јютilа

potreba za formiraпjem posebnog odrcda jos srediпom avgusta.")

U sjecanju grupe ucesnika - r ukovodilaca koji su nepos.redno radili па formiranju i unutrasnjoj Yojno-politickoj izg.radпji odreda »Zvijezda«, iznesenom 1951. godine, kaze se da је .istoimeni odred formiran polovinoш

.,) Voj11a e11ciklopedija, knj. IV, Beograd 1961 , 324. ") Zb. NOR-a, t. IV /1, 389. - Izvje~taj Hasana Brkica - Stal'u sarajevske oЬiasti od 19. septem­

bra 1941. ") Colakovic, isto, 477.

200

septeiпbra. Ргеша ovom SJecanjи, Stab odrccla su tada sacinjю,ali: Eгvin Salcberger-Stanko, komandaпt, i Hasan Bгkic, politicki komesar. Odred је l1 svom sastavи iшао oko 350 boraca razvrstanih и cetiri cete.")

Mcdиtiш, iz izvjestaja Hasana Brkica od 19. septembra 1941. godine ,,idi se cla ustanicke snage bнduccg odгeda »Zvijezda<< nisu tada jos uvijek tljelovale и ргаvој odredskoj formaciji.")

B1·ojna neprijateljska uporista, kao i .ncke subjektivne slabosti ru­kovodstva ustanka, omeli su u оvош kraju koncentraciju ustanickih snaga oko jednog sгedista. Razdvajanjeш pгvoЬitnog ustanickog jezgra na nekoliko !!rupa, koje su kasnije prerasle u posebne cete i bataljone (Semizovacku, Iamansku, Visocku, Varesku i dr.) i ЬiЈс medusol>no udaljene, rukovodstvo

t:> ustaпka sjeverozapadno od Sarajeva nije imalo mogucнosti da jos od pocet-ka ostvaruje sve teorijske zaшisli reorganizacije partizanskih jedinica. Igman­ska ceta vezala је svoju aktivnost za podnozje planine Igmam. Semizovacka za okolinu Semizovca, Visocka za ' 'isocke sume itd. Dakle, ono sto posebno kaгakterise razvitak ustanka sjeverozapadno od Saгajeva, jeste njegov siroki шanevarski prostor koji је, u organizacionom pogledu, Ьilo vrlo tesko po­yezati i stopiti u jediпstvenu ustani6ku cjelinu. Usljed mnogobrojnih lokalnil1 specificnosti, ustanak sjeverozapadno od Sarajeva doblo је poseban tok i ne шоzе se tгetirati identicno sa гazvitkoш иstaпka па Romaniji Ш susjednoш Bircu. Osnovna razlika sastoji se и tome sto је u ovo111 kraju prvoЬitno нsta­nicko srediste - gornji tok rijeke Bosne - dobro koпtrolisano od strane okupatora i sto su se vreшeпom morali javiti novi иstanicki centгi. Njilюv гazvitak nije toliko zavisio od zajednicke koшande koliko od sposobnosti Jokalnog vojпog i politickog rukovodstva da kroz akcije i ideolosko-politicku aktivпost moЬilise JJ.ove ustanicke sпage. Stavljanje ustanickih snaga sjeve­гozapadno od Sarajeva pod jedinstvenи koma.ndu - Stab odreda »Zvijezda<<, - teklo је sporo, jer је Ьilo po,,ezano sa nizom teskoca.

NOP odred »Zvijezda«, u smislu Septcmbarstkog savjetovanja, for­шiraп ј е krajem okto:Ьra ili pocetkom nove.шbra. Prvi koшadant ovog odreda Ьiо је Ervin Salcberger-Stanko, ali ga је иskoro zamijenio Oskaг Danon. Medиtim, i Oskar Danon nije dиgo ostao па ovom mjestu, vec је ubrzo ргеи­zео dиznosl nacelnika Staba, а komandant је postao Miloracl Novosel. Stalni politicki koшesar Odгeda Ьiо је Наsап Brkic").

U vrijeme reorganizacije i forшi.raпja NOP odreda »Zvijezda«, pod oruzjem је Ьilo, ne racunajuCi Semizovacku cetu, oko 400 boraca, гazvrstanih u cetiri cetc, i to: Cшovгsku (komandir Vojo LjLljic, politicki komesar Miгko Davidovic), Semizovacku (koшaпdir Milan Rodic, politicki komesar Andelko

о1Ј) А . VII, MG, Ьг. · reg. 1-Z, k-1997. Zajedнicko sjeca11je Nisi11щ Alba/•щ·ija Hasarю П•·kica 1fase Radica, Milorada Dokica i Voji11a Vnk011iea. ' '

. .U) Pretna tom izvjcltaju, ustanicke snage sjeveгozapatlno оо Sarajeva imalc su: Stab bata-IIOI1a (u sastavu: Milaп Celvic, komaпdant, Мапојlо Popic , politi~ki kошеsш· i Joso Radic intcndant), Vogo~eansku cetu (koja је upt-avo u to vrijeme vrsila iiiru moЬilizaciju ljudstva i vcc i~ala u svom ~aыavu oko 90 boraca) l gmansku cctu (oko 36 Ь01-аса) Semizova~ku cctu (nepoznat broj boraca) Visoeki odred (Ьiо tek u razi rormiranja) i Odrcd u Vojkovicima. Zb. NOR-t, IV / 1, 96, 105, 2Ь8 i 389.

") А VII NOP, MG, br. reg. 1-Z, k-1997; А. Sat-ajlic, Pr·~glcd stvaraнja bosallsko-/,ercegovai':kill је. diнica NOV Jнgoslavije, Vescli11 Masleiia, Sarajevo 1958, 61.

201

Tvrtkovic), Visocku (komandiг Milorad Balorda, politicki komesaг Janko Balorda), i Vaгesku (komandir Milorad Novosel i politicki komesaг Joso Radic.'")

1ntenzivan politicki rad kao i svakodnevna vojnicka aktivпost mnogo su dopri.nijeli da postojece cete odreda ,,zvijezda«, tokom novembra, prerastu u bataljonske formacije i da u sirem podrucju Odreda nikne jos nekoliko novih ustanickih jedinica.

U konacnoj formaciji Stab NOP odreda »Zvijezda« imao је tri bata­ljona (Crnov.rski, Vareski i Nisicki) sa 13 ceta:") Osim ceta k~je su pr!p~dale пekom od postojecih bataljoпa, и sirem podrucju Odreda dJelovalo Је 1 ne­koliko samosta1nih ceta '(Ozrenska, Skakovacka, Sarajevska), i manjih gгupa koje su Ьile na putu da prerastu u vece jediпice. Cim se situacija oko Se­mizovca, Visokog, Varesa i okolnih шjesta staЬilizovala, stab odreda је pre­duzeo пiz mjera da uz pomoc vec postojecih kadrova foгmira nove jediпice. U otm cilju blli su, пovembra mjeseca, upuceпi u okolinu Zeпice Omer Mas­lic, Mirko Davidovic, Gojko Uzelac, а ne5to kasnije i Manojlo Popic. Njima је poslo za rukoш da, uz pomoc vec postojecih ustanickih grupa koje su djelovale u tош kraju, formiraju Prvu zenicku partizansku cetu, а kasnije i Drugu. U januaru 1942. godiпe u oklini Zenice formiran је partizanski ba­taljon koji se sastojao od tri cete.")

Formiгanje NOP odreda »Zvijezda« teklo је uporedo sa svakodnev­noш borbenom aktiv.noscu njegovih jedinica na komunikacije i neprijateljska uporista. Od sitnill diverzija i malih akcija u pocetku ol'u:lanog ustaпka u ovom kraju, kada su ustanicke jedinice postale vece i iskusnije 11 partizan­skoj borЬi, postepeno se preslo па rusenje komunikacija (osoЬito mostova i zeljeznickih pl·opнsta), zatim na likvidaciju ·nepпjateljskih uporista koja su ometala sjedinjavanje slobodne teritorije, а specijalnost pojedinih bataljona

.. ) А VII, MG, br. 1·eg. 1-2, k-1997. ") Коrшшdапt Cшovt·skog ћаtаlјшш ћiu је: Voju Ljtrjic, а puliticki kum~•a•· Bajic lkaпko -

»Ваја•. U sasla\•U Ьиtаlјшш djetuvalc su : l'гva спю\•r,;kа ёсtа (k.omaJ1claпt Racluv"п Su~ш·, politicki komcsar, Којо Tudorovic), DL"uga crnuvrska c~ta (komaщli1· Dar.ilo Tudoгovic, politicki korncsaг Bla· goje Pejanuvic), StuЫi11ska ceta (konшndir Vojiп Vukovic, polrtiёki kom~ar· Nik.ola Aпd,·ic) , Рп·а nahш·cvska ccta (komaпdir Rajko Mikic, politiёki kumc•a•· Caslav Siшic), Dпtsa nahore,•ska c~ta (kumar1di1· Krsto Pe1·ic, politicki komesaг Lazar· Sucuг) i Semizo\ a~ka ccta (kum:шclir Mil<tп Rodic, ::r politi~ki komesar Aпdelko Ћ•L"tkovic). Komaпdaпt Vaгe>kog bataljuпa Ьiо је Milo1-ad Novoscl, а polit1~ki komesar Joso H.adic. U sastavtt ovog bataljona djclo,·ale su: PJ-va var-cska ccta (k.omarrdit· 13ogclш1 Simaпic, politicki ko111csю· Ju,ip Hrvat) Drug:-. vareska ceta (komaпdil' Slavko Duшjaпovic, polllнoki kumesaг Bur-a Packovski zamiic11iu ga kasпij~ Svcta Vujadiпovic iz Sю·ajcva, jel' је S. Pa~kuvski pп:w.cu duzпo~t politic kug koш~s;11 а Vш·c>kog ћataljona) i Vlaћijska ceta (komandit· Todor GojniC, lшsnije S<tmojlu Radic, puliticki Ј..о. mcsar J\olomir Balot·da). Komaпdanl Nik>ickog bataljona Ьiu је Sreto Er·ic, а politicki kщncsar· Kazir11i1· Fгaпko1•ic. U ><bl:t1•u bataljoпa djelovalt su: Prva ni!iicka ccta (komaлdir Vlado Pejic) ј Dr·uga пi!.icka ceta (koшar1clir Kгstu BulnJic, politjcki komesar Vladu Vuku,•ic - kasnjj~ ga zашiјешо Nc<!o Stojшюvic) А. VII, NOP, MG, br. reg. 1-2, k-1997.

") Rukovoclioci ustanka u Bosпi i Hcr·ccguvini, usobito S\•еtодн· Vukmaнul'i C:, u putetku >U pulagali velike паdе u zeпicki lu-aj. Онi sв jos u fazi p1·ip•·ema trstaнka !ra:Шi od paгtijske огgапi· zacije u Zenici da [огmiга raclпickc bataljoпc, porusi iпdu>ll'ijska postrojcпja i <1:. tako postaпe k~<~ma ostalih uslanickih sпaga u doliпi rijckc Воsпе. Mellutim, пjibovi plaпovi Ьili su пerealni, је•· шdnicka klasa Zcnice i njena partijska orgaпizacija пisu јо~ moglc cla sa okupatorom stupe u пajostriji \•id borbc - oгuzaпu borbu. I опо ~to је ovdje pokusшю, Ьilo је па \•гijcme ustrjcceпo ос! stгапе oku· pator·a i placeno velikim zгtvama. U provali koju је izн~io Fпшјо Lег, pocctkoш avgusta, puћapiieп је znataп broj kumunista i · simpatizel'tl Paгtije. s~mo mali bi'Oj uspiu sc spasiti bjekstvum i tljclo'•au .ie ili u Ыiziпi Zcnice ili u susjednim parti1.anskim odгcdima. К.аdа је pomcпuta gгupa, па cclu sa Omeгom Masliccm, stigla u zeniёkj kral·, tamo sc puvezala sa vec postojeeim grupama koje su pred· vcdili Tucloг Butiпa, Ostoja Jocic i Ме епtа Во~пјаk. Op~irпije о provali u Zeпici i ra7.vitku ustaпka u zcnickuш kгaju, vid. Rajko Kovaёevic ј Marko Rajic, Zeпicka ilcgalпa partijska orgaпit.acija i SKOJ u 1941. ј 1942. godini, BiЪlioteka »Zcпica - juce i daпas•, Zcnica 1958, 67-128; А VII, NOP, MG. br. reg. 1-2, k-1997, camil Kazazovic, Zeпicki partizaпski odred, . zenica juce i daпas•, Ю-50. ·

202

(Crпovrskog) Odreda »Zvijezda« - narocito su postali napadi па zeljeznicke konvoje i drиga transportna sredstva, - odakle se, ро pгavilи, sticao najveCi p1ijen u паоrиzаnји, hrani i vojnoj opremi. Napadi na -.:ozove оЬiспо sи pre­dиzimali onda kada se, na osnovи podataka od ilegalnih partijskih radnika i sopstvenih obavjestajnЉ centara, pouzdano znalo da se и njima transpor­tuje orиije ili drиga .roba. ZahvaljиjиCi ovakvoj, иsko specijalizovanoj, aktiv­nosti jedinice Odreda »Zvijezda« nisи nikada oskttdijevale и naorиzanju i municiji. Tako је, na primjer, Crnovrski bataljon pomenиtog Odreda imao ne samo dovolj.no naoruzanja za svoje potrebe nego ga је cak, dijelio drugim - susjednim jedinicama ili ilegalnim radnicima").

О vojnim akcijama partizana NOP odreda »Zvijezda« sacиvani su prilicno oskudni podaci. Arhiva Odreda iz perioda .kada su njegove jedinice Ьile najaktivnije (oktobra, decembra 1941) u potpиnosti је unistena и toku rata. Istгazivacima jedino preostaje da se sluze podacima iz neprijateljske provenijencije i sjecanjima prezi\'jelih ucesnika. Ра i na OSПOVl1 tЉ podataka vidi se da su jedinice Odreda »Z\'ijezda« ispoljavale veliku borbenи aktivnost i uпistavale znacajne potencijale okнpatora.

U noci 10ј11. oktobra Crnovrska ceta је porнsila tri mosta па pгuzi Semizovac-IvanciCi i razorila soo· metara prнge. lsta ceta је 14. oktobгa ро drug.i put oslobodila selo Srednje i и nјепш zaplijenilavelike koliCine zivot­niћ namirnica od cega је dobar dio stab cete podijelio siromasniш gradani­ma."') Deset dana kasnije par.tizani Odreda >>Zvijezda« zaustavili sн na putu Podlugovi-Vares putnicki voz, izveli putn.ike i pod parom pustili koшpozi­cijи prema Varesu. Odnos partizana ргеша putnicima, bez obzira na nacio­nalnost i pol, bio је sasvim korektan, о сети govore i вeprijateljski doku­menti").

Кrајеш oktobra i pocetkom noveшbra izvrseno је jos ne.koliko slic­пЉ параdа na neprijateljske vozove. Tako su dijelovi Crnovrskog bataljona napali 4/5. novembra lokalni putnicki voz н selн Vogosca н neposrednoj Ьli­zini Sarajeva. Istom prilikom oni su popalili i rюn1sili nekoliko mostova i zeljeznickih propнsta.")

Velika aktivnost partizana NOP odrcda »Zvijezda« i na drнgim pгav­cima prisilila је njemacko-ustaske komande u Sarajevu da па seшizovaбko podrucje Ьасе znatпe vojne koпtigeџte i da tako oslabe svoja djejstva prema Romaniji i Kaliпoviku. Ргv-Љ dапа пovembra, komaпda !П clomobranskog zbora и Sarajevu ocijenila је da »Pobuпjeпici vladaju potpuno seliшa и pro­stoги: Olovo - Vares - Breza - Visoko i sjevrпo od Saгajeva«. U istoш izvjestajн koji је рощеnнtа kошапdа uputila Ministaгstvu ћгvatskog domo braпstva kaz~ se: »Ovo vladanjc prostoroш desnc obale rijeke Bosne nastav­lja se prcma sjeveru (па podrнcje П zЬога) cak do Doboja. Pobuпjenici ovog prostora traze vezu sa grupama cetnika koji se sa sjeveгozapada (pтostor istocno i jugoistocno od Banja Luke) pгiЬlizuju dolini 1·ijeke Bosne«. Na

... ) Prilikom fогmiпшја \'al'e,kug bat<~ljona <lata su istum, o>im pu~ka, ~ mitt-aljcza. р, ·..,ща izjavi Voje Ljujica, datoj aвtoru 19. 8. 1969.

50) А. VII, Fond NDH, 54/16-1, k-152; Zb. NOR, t. IV/2, 356. 51) Zb. NOR, t. IV /2, 362. 52) Tom prilikom zapaljen је mo•t u selu Donja Vogosca 11:1 putu Sarэje\•o-Semizovac most

nэ ,·ijeci Bosпi kod sela Donji Male~iCi. А VII, NDH, ЗО/1а-1, k. 150; Zb. NOR, t. IV/2, 392.

203

kraju svog izvjestaja zapovjedпik III domobraпskog zЬога geneгal Lukic је zakljucio da: »Povremcno nocno uzпemiravanje Sarajeva, nastojanje u pog­ledu zauzimaпja okolnih sгezova, kao i prikupljanje vcceg Ьгоја odmctnika daje naslutiti namjeru cetnika, da stegnu sto vise obruc oko Sarajeva u cilju kasnijeg napada<<").

Skup cinjenica koje su govorile о velikoj ustanickoj aktivnosti u пc­posгcctnoj Ьliziпi Saгajeva, Ьlokadi Viscgrada, Visokog, Kaknja i Olova i о sve veciш izgledima da ustanici ovladaju doliпoш rijeke Bosne i tako odsjeku Sarajevo, naveo је mjeгodavne vojne faktore u Sarajevu da 10. novembra pгedtiZШU ciscenje desne obale rijeke Воsпе i napad na jedinice NOP odreda »Zvijezda«. U planiranoj akciji ucestvovali su bataljon Nijemaca, 2. bataljon doпюbraпskc XIII pjesadijske pukovnije, 400 ustasa na celu s Franceticem, baterija tapova, vod oklopnih kola, kao i S\'e lokalne ustasko-orиznicke P9-sade i seoska milicija. Rezultat ove akcije Ьiо је djelimicno privremeno za­posjedaпje slobodne teritorije Odгeda >>Zvijezda«, brojпi zlociпi nad seoskiш stanovnistvom, spaljivanje nekoliko desetina sela (Bioce, Malesici, Krivoglav­ci, Svrake i dr.) i zapljena velikog broja seoske stoke").

Da se sitиacija и korist okиpatora nije izmijenila ni poslije ove ak­cije, vicli se iz narednog izvjestaja generala Lukica u kome se i dalje tvrdi da se cijelo podrucje od гijeke Bosne i zeljeznicke pruge Sarajevo-Bosanski Вгоd, рrеша istoku do rijeke Drine, zatim na sjever do rijeke Sp1·ece, nalazi u rиkama pobunjenika. Autor izvjestaja пapominje kako su jos »slobodna« samo mjesta Zenica, ZavidoviCi, Olovo, Kladaпj, Vares i Breza, ali се i ona, kako kaze Lukic, pasti ukoliko ne stigпe potrebna. pomoc.")

Ne mogavsi da se energicno obracunaju sa ustanicima NOP odreda »Zvjjezda« па sirokim prostoriшa, а и namjeri da Ьi sacuvale znacajne indиs­tгijske centre (Ze:nicи, Vares, Brezu, Visoko, ZavidoviCe i dr.) njemacko-ustas­ke komande н Sarajevи preduzele su, tokoш noveшbra i pocetkom decembra, niz mjera odbrambene prirode. Tako је па konшnikacijaшa pojacana patгol­na i izvidaCika slиzba, gradovi-industrijski centri opasivani su bodljivakom zi­com, izgradeni su bи,nkeri, pojacana је policijska kontrola i propaganda nad stanovnistvom i radnistvom, ubacivani su spijиni u protivnicke redove, dije­ljeno је orиzje nшsliшanskiш i hrvatskim selima i dr. lako su ove шјеrе okиpatora privremeno smaпjile vojnicku aktivnost ustanika, one пisu mogle zпatnije иticati na sustiпsku promjenu stanja. Borbe jedinica Odгeda >>Zvi­jezda« sa neprijateljskim posadama kojc su cиvale privredпe i druge objekte пastavljene su tokom пovembra i decembra mjeseca jos vecom zestiпoш. Pocetkom noveшbra 1941. godiпe, naredio је Glavni stab NOP odreda za Bos­nи i Hercegovinи - Stabu odreda >>Zvijezda« da jos vise ројаса svoju aktiv­nost prema susjednim indиstrijskim centrima. U sklopu tih sirih planova jedinice Odгeda >>Zvijezda«, 13. пovembra preduzele su napad па Vares. BOI·­be za ovo mjesto vodene su od 13. do 18. novembra, ali nisu dale ocekivane rezultate, jer su neprijateljske posade pruzale zilav otpo1·."')

53) А Vll, NDH, 10/1·11, k-4; Zb. NOR, t. IV/2 396 54) А VII, NDH, 33/la·l, k-150; 22/1-1, k·ISS; Zb. NOR, t. IV/2, 408-409. ") ?· . : U izgledu је, ako ne do.:le cfikasna i na vrijeme ро111ос, da се i ovo mjesto pasti u

ruke pobunJeшka«. А Vll, NDH, 50}16, k·61a.

'") Zb. NOR, t. IV /2, 424, 461.

204

Poslije neuspjelih pokusaja da sc oslobodi Vares, preduzcto је ci~ce­nje шапјih ·пeprijateljskih posada ро musliшanskim selima ј izvodcпi su cliverzaпtski napadi па vozove. Tako је 24. пo,,embra .napadnu t putnicki voz kod Pajtov Hana.") ·

Po~etkom decembra izvrsen је jedan od najuspjelijЉ napada na brzi. \'OZ izmedu zeljeznicke stanice Neшila i Bcgova Hana, Којош prilikom је unisteno sedam vagona i zaplijenjena yeJika koliciпa robe.!') Desetog decembra, gotovo sve jedinice Odreda »Zvijezda<< , potpomognute Muslimanskim bata­ljon om iz Romanijskog odrecla, zapocelc su ро drugi put serijtt napada u cilju solobo<!enja Varesa. U toku noci 13/ 14. deceшbra oёekivalo se da се grad Ьiti oslobodeп, ali је odbranu, u poslednjem casu, spasio pristigli njemaёki bataljon jz Sarajeva i neka ustasko-domobranska pojacanja iz sнsjednih gra­dova"). Pokusaji Operativnog staba opsade Varc§a da putem proglasa utice na stanov.nistvo i odbra·nн da predaju grad takode nistt ttspjeli, јег su Nijemci stavili u Varesu sve odbrambene s-nage pod svoju komandu i na vrijeme spri­jecili svaku dezorganizaciju"').

Nakoп propalih pokusaja da se zauzme Vares, bataljani Odreda »Zvi­jezda« vracaju se ponovo na ranije poJozajc i 11astavJjaju clalje uoЬicajene napac1c па zcljeznicke pruge. Jedan dio jedinica ovog odreda (Niksicki ba­taljoл) ucest\'OVaO је и borbama za oslobodeлje Olova.

Krajem 1941. godine NOP odred »Zvijezda« imao је oko 700 boraca i raspolagao је sa vrlo brojnim lakim naoruzanjem. Njegove jedinice kontroli­sale su teritoriju izmec!u Sarajeva, Visokog, Zenice, Breze, Varesa, Olova i пanosile znacajne udarce okupatoru. Ali, potrebno је istaci da i ovaj Odred пiје mogao os tati iшun od cetnickog иticaja. Prvi dokaz da sи cetnicki ele­menti zapoceli voditi svojи politiku па slobodnom роdrисји Odreda Ьilo је vrlo misteriozno иЬistvo Krste Kosarca, jednog od istaknиtih partizaniskih radnika u pozadi-ni. Koristeci se skolpljenim sporazumom sa Glavnim staboш NOP odreda za BiH, шајог Jezdimir Dangic i Bosko Todorovic slali sи u nckoliko navrata svoje ljнde и ovaj kraj i trazШ od njih da predиzmu komand­ne pozicije nad partizanskim jedinicama. Medu prvima ovamo је stigao po­rucnik Jovica Orozovic, ali је Stab crnovrskog bataljona, u kojem se Oro­zovic prvo pojavio, Ьlagovremeno prozreo njegove namjere i. protjerao ga sa S\'Oje teritorije. Procetnicki agi.tatori narocito sн izvrsili veliki uticaj nad borciшa Vaгeskog i Niksi.ckog bataljona, jer је u oviш jedinicaшa bilo шаlо izгaslih politickiћ rac\nika i Clanova КРЈ.

U 1942. godinи NOP odred »Zvijczda« ·u sao је sa znatniш vojnim snagama, ali i s lozenim tшиtrasnje politickiш prcviranjima.

Mnoga pitanja 1z per:ioda nastanka i .razvit·ka B~rcanskog pa.rtiza.n­skog odreda jos sн uvijek otvorena и nasoj is toriografskoj literatиri. Naroci­to nedostaju potpuniji podaci о razvojн i organizacionoj strнktиri ovoga

Я) Is to, 461. " ) А VII, NDH , 7/3·1 , k·SI . ••) А VII, NDH, 13/1·1, k·S; 4/9-1, k-143a i Zb. NOR, t . IV/ 2, 174. 202, 575. "'Ј Zb. NOR, t. IV/ 2, 193-194.

205

odreda. U sjecanjiшa Milosa Zekica istice se kako је Odred forшiran izшedu 15. i 20. avgusta. Potpuniju .rekonstrukciju otezava okolnost sto se nigdje ne kaie kako је izgledao sastav Staba Ьircanskog odreda.61

)

u opisanim sjecanjiшa Brane Savica kaze se da је Bircanski parti­zanski odred formiran odшah poslije dizanja ustanka i da mu је prvi ko­mandant Ьiо Ivan Maгkovic-Irac, zamjenik Milos Zekic, politicki koшesar Cvijetin Mijatovic а njegov zamjenik Brano Savic. Isto tako istice se da је Odred imao cetiri cete i da su prvi komandiri tih ceta Ьili: Drago Melezovic, Teso Piljanovic, Andrija Markovic i 2arko Mitrovic•2

).

Dakle, ako se prЉvati tvrdnja Milosa Zekica о formiranju NOP od­reda, i ako se ona poveie sa podacima koje је dao Brano Savic, onda izlazi da је komandant Staba za tuzlansku oЬlast - Ivan Markovic-Irac vrsio isto­vremeno i duznost komanclanta Bircanskog partizanskog odreda. Jsto tako, politicki komesar OЬiasnog staba Cvijetin Mijatovic Ьiо је ujedno i prvi po­!iticki komesar Biгcanskog odreda. Iz ovoga slijedi zakljucak da је Stab tuz· Janske oЬlasti, u prvim шjesec.ima ustanka, direktno rukovodio i Bircanskim partizanskim odredom. Sitвacija u pogledu rukovodenja izmijenila se tek kгajem septembra kada је Stab za tuzlanskв oЬlast Ьiо rasformiran, а Bir­canski partizanski odred doЬio, uglavnom, svoje trajnije rukovodstvo i pot­pвn iјн organizacijtt.

Ocigledno је, dakle, da шedu Гttkovodiociшa ustanka в Bircв i Stabu za tuzlansku obalst nije Ьilo jasпije predstave о fizionomiji partizanskog od­reda sve do savjetovanja u Stolicama. Odred se razvijao onako kako mн је to omog;нcavala konkretna politicko-vojna sitвacija i onako kako su to sшa­tгali njegovi rвkovodioci. Tek od pocetka oktobra Odred se razvija ро istiш forшama kao i drugi susjedni odredi.

Za dalji razvitak Bircanskog partizanskog odreda osoЬito је znacaj­na okolnost sto su nakon Septembarskog savjetovanja stigli na podrucje Birca clanovi Glavnog staba za Bosnu i Hercegovinu Svetozar Vukmanovic i Rodoljub colakovic (oko 3. oktob.ra), koji su na sastaniku sa politickim i vojnim rukovodiocima ustanka direktno pгecizirali organizacionu strukturu Odreda. OsvrcuCi se u Zapisiшa iz oslobodilackog rata na ovaj sastarnak, R. colakovic istice kako su ovom prilikom Ьili prisutni clanovi Staba Ьircan· skog partizansikog odreda u sastavu: Mihailo Milosavljevic - ~panac, Jcoшa­dant, Cvijetin Mijatovic - Мајо, politicki komesar, Мilos Zekic zamjenik ko­mandanta i Brano Savic, zamjenik politicikom koшesara. Kod colakovica пе­ша podataka о tоше: da li је Stab odreda н оvош sastavu postojao jos od­гanije ili је formiran tek nakon dolaska u Birac pomenutih clanova Glavnog staba.63

)

Sve indicije upucuju na zakljucak da је Stab Ьireanskog odreda u gornjem sastavu nastao krajem septembra tj. u ono vrijeme kada је Ivan Markovic-Irac ро odluci Svetozara Vukmanovica, Ьiо upucen za komandanta Bosansikosremske brigade, odnsno kas.nije Majevickog NOP odreda. Na nje­govo mjesto u Bircanskom NOP odredu је dosao Mihailo Milosavljevic tako­de ро odluci Svetozara Vuikmanovica.

61) Milos Zekic, Ustanak zt Birczt 1941. godi11e, C/anci i grada :<а k11ltmmt istorijll lstoc11e Bos11e, V. Beograd 1961, 37.

206

62) А IRPS MG, fond РК КРЈ BiH (Kongre~ni mateгijali) bt·. 4028/48, stг. З. 63) Colakovit, isto, 329.

U svojoj konacnoj strukturi Bircanski partizanski odred је imao: stab odreda, tri bataljoпa (Sekovicki, Sprecanski i Stиparski) i dvije samo­stalne cete (Cikotsktt i Udarnu i1i Proletersktl cettt). Pocetkom oktobra u Bir­canskom odredu је Ьilo 350 boraca, ali se kasnije - krajem 1941. godine i pocetkom 1942. jacina Odreda stalno mijenjala »S jedne strane иsljed priliva (novih) boraca, а s druge stranc ttsljed gиЬitka i djclimicnog prelaza и ce­tnike«. Bilo је pojedinih perioda kada је и Bircanskom odredtt Ьilo okиplje­no i ро 700 boraca, ali је и novu 1942. godinи Odred иsао sa oko 500 boraca razvrstanih и dva bataljona sa ро tri cete i dvije samostalne cete. Na сеlи Odreda nalazio se stab koji је svoje akcije planirao i izvodio samostalno ili u sadjejstvи sa sиsjednim partizanskim odredima. Uzи teritorijи Boreanskog partizanskog odreda sacinjavala sи mjesta: Sekovici, Brainci, planina Javor­nik, Strmnica, Tmovo, Tupanari, Grabov.ica, Vlasenica, Gornji i Donji Zalиko­vik, МШСi, Cerska, Kamenica, Papraca, Borogovo, 1i neka drиga mjesta, ali и vojnickom i politickom smislи, njegov uticaj је Ьiо mnogo siri. Moze se tvrdi­ti da је и pojedinim periodima, aktivnost Bircanskog partizanskog odreda prevazi1azila geogгafsko-istorijski pojam Birca.'"')

Prilikom sastanka clanova Glavnog staba NOP-a za Воsпв i Hercego­vinи sa clanoviшa Staba Ьircanskog odreda, pocetkoш oktobra, na kome sи pгisиstvovali i politicki komesari Ozrenskog odгeda i Odreda >>Zvijezda« Ьilo је dogovoreno da partizanske snage ovih odreda zajedno sa snagaшa Roma­nijskog odreda pristupe oslobodenjи svih onih mjesta u istocnoj Bosni и kojima sи se jos nalazili njemacki i иstasko-domobranski garnizoni. U sklo­pu tih sirih planova Bircanski odred је imao zadatak da и saradnji sa Ozren­skim odredom pristupi oslobodenjи Kladnja, а zatim da svoja djejst,,a us­mjeri prema Zvornikи.

Tok priprema Bircanskog odreda za napad na Kladanj donekle sи poremetile jedinice IV domobranske divizije koje su, narocito и prvoj polo­vini oktobra, иlagale velike napore za deЬ!okadи puta Tuzla-Zvornik. Pos­lije koncentracije nekoliko ustasko-domobranskih bojni и dolini rijeke Spre­ce i па liniji Capardi-Snagovo, preduzet је 6. oktobra koncentrican napad na Bircanski partizanski odred. Ali zahvaljиjиCi izuzetnoj hrabrosti boraca ovoga Odreda, kao i dobroj komandi, neprijatelj је zaustavljen, а nesto kas­nije i prisiljen na povlacenje. Od 7. do 9. oktobra voc1ene sи borbe sa prom­jcnljivom srecom. Tek 9. oktobra kada sи Nijemci иzeli stvar и svoje rиke, jedinice Bircanskog odreda Ьile su prisiljene da se povlace na ranije polo­zaje. Tokom 10. oktobra Nijemcima је poslo za rukom da ovladajи dijelom slobodne teritorije (oko Osmaka i Velje Glave) i dijelom partizanskih polo­zaja na brdu Rudnik. U nekoliko protivпapada snage Bircanskog odгeda su иspjele da neprijatelja ponovo odbace па liniju Tuzla-Zvornik. Poslije 12. oktobra njematko-domobranske snage na liniji Tиzla-Zvornik odиstale su od daljih napada prema slobodnoj teritoriji Bircanskog odгeda i presle na sistem odbrane i cиvanja komиnikacija.65)

") А VII, MG, 9-15/7 i 9-16ј7, k-1998, М. Zekic, isto. 37-43. ") U borbama od ~12. oktobra kod se1a Capardi i na Rudniku, Bir~anski partizanski odred

i1.bacio је iz stroja oko 70 neprijateljskih vojnika, zaplijenio 1 protivtenkovski top, 2 pu§komitraljeza, 70 pu~aka, 8 sanduka municije i vece kolicine druge opreme. Pnrtizani ~u imali 2 poginula i 7 ranjenill. Voj11a eнciklopct/ija, knj. I , Bcograd 1958, 666; М. Zeki~. isto, 39-40; Oslobodila~ki таt naroda Jugo­'la\ ijc 1941-1945, 138-145.

207

Krajem oktobra i narednih mjeseci nepгijatelj је, naroCito и selu Capardana 1 na Snagovu, izgradio nekoliko veoma cvrstih utvrdenja, ali se za duze vrijeme nije usudivao da prelazi и napade.

Relativan mir na sjevernoj strani omoguCio је Bircanskom oclredu da krajem oktobra usmjer i svoja glютna cljejstva ka Kladnju. Posto su pro­pali raniji pokusaji ovoga Odreda da vlastitim snagama ili и zajednici sa cet­nicima zauzme Kladanj, bllo је odluceno da krajem oktobra u oslobodenju Kladnja u cestvuju i snage Ozrenskog odreda. Jos na savjetovanju u Sekovi­cima, politicki komesar Ozrenskog NOP oclreda doblo је tt tom pogledu od­govarajuca uputstva. Da Ы pomogao Bircan skom odredu u zauzimanju Klacl­nja, Ozrenski oclred ј е 25. oktobra uputio u reon Kladnja 150 boraca na celu sa Pasagom Mandzicem i Todorom Panicem. Krajem oktobra, na putu Zivi­nice-Кladanj, doslo је do spajanja snaga dvaju odreda i do likvidacije Ci­tavog niza ustasko-domobranskih пporista , sto је predstavljalo stvaranje pre­duslova za opkoljavaлje neprijateljskog garnizona u Кladnju. Borci Ozren­skog odreda minirali su r ezervoare tuzlanskog vodovoda i jedan veCi most (na Klasnicama) na putu Tuzla-Kla danj, а snage Bircanskog odreda t1 ener­gicnom naletu razblle su ustasko-clomobranske posade oko Stupara (u pred­jelu Brgula-Loncic) i sela MatijeviCi. U ovim borbama razbljena је 1. bojna 8. pjesadijske pukovnije i zaplijenjena dva teska mitraljeza, oko 30 pusaka, 5 sanduka municije i znatne kolicine razne druge vojne opreme66

). Komanda IV clomobranske divizije, posredstvoш odredenih obavjestajnih kanala, otkri­Ja ј е pravac kretanja Ozrenskih boraca ka put u Tuzla- Kladanj . Ali, sve to nije pomoglo da se osujete pomenuti napadi. Tek nakon primitka poraza­vajucih izvjestaja od prezivjelih domobrana, uoceni su ucinjeni propusti i pгed-uzete mjere da se odbrana Кladnja ројаса i povrate ranije izguЬljena uporis ta!') Do 4. novembra ustasko-domobranskim snagama је poslo za ru­kom da ponovo ovladaju komunikacijom Tuzla-Кladanj i da na taj nacin sprijece planirano zauzimanje Кlad.nja. Valja istaCi da s u i ovom prilikom cetniбki komandanti iznevjerili svoje obecanje, jer nisu poslali potrebne sna­ge koje је trebalo da u cestvuju u razЬijanju neprijateljskog garnizona.")

Poslije petog neuspjesnog pokusaja da se oslobodi Kladanj i sve komplikovanijih odnosa sa cetnicima, Bircanski partizanski od.red se, tokom вovembra i decembra mjeseca, uglavnom ogranicio na odbraвu vec posto­jece slobodne teritorjje i n a izvodenje manj.ih diverzantskih akcija duz ko­munikacija Tuzla-Zvorn ik i Tuzla-Кladanj. Veca vojna aktivnost ovoga Odreda u pomenlltim mjestima nije se mogla preduzimati zbog toga sto se Odred morao boriti protiv cetnicke p.ropagaвde koja је nastojala da ga mo­ralno podrije. Krajem 1941. godine cetnicima је uspjelo da jedan dio boraca iz ov.og Odreda privuku na svoju stranu. Ali, valja istaCi da u Bircanskoш partizanskшn odredu .nije bllo toliko unutrrasпje polarizacije snaga i politicke

66) Milos Zekic, isto, 40; Т. Vujasinovic, Ozre11ski partiza11ski odred Vojnoistorijski institut lleograd 1%2, 121-128. ' · '

67) Jos 23. oktobr·a iz ovc komande .ie javtjeno: •Sa Ozrena sptrstaju se odmetnici ka Stupaгima

i Kladnju, te napadaju Hcrkice i Stupare. Vjer·o,,atno tefe da sa grupom oko Vlasenice uhvate vezu«. U izvjestaju NDH kaze sc: •Situacija na pr·avcu Тtrzla-Кiadaлj ne шо~е Ьiti ozЬiljnija nego sto је ~ada. Molim da se nase predstavke za pojacanje najzurnije udovolje•. Jz izvjeiitaja istog ministarstva od 1, 2 i З. novernbra vidi se koje su sve mјеге preduzete da Ьi se deЬiokir·a1a komunikacija Tuzla-К:Iadanj , po~ratila izguЬljena uporista i ро]аса1а odbr·ana Кladnj<~. А VII, NDH, 29/1-18, 1 30/1-8, k-3, 1/ 1-3, k-4,

") Т. Vujasinovic, isto, 128.

208

koleЬljivosti u redovima boraca kakva је, np.r. zaЬiljezena nesto kasnije kod nekih drиgih partizanskih odгeda и istoenoj Bosni. Vrijednost ovoga Odreda, krajem 1941. i pocetkom 1942. godine, nije sc zasnivala toliko и njegovoj brojnosti, koliko u иnиtrasnjoj snazi i rijesenosti ne samo rukovodstva nego i velikog dijela borackog sastava, da se odlиcno odиpre sviш vrstaшa cet­niбkog иticaja. Razloge za ovo treba traziti u Cinjenici sto se ovaj Odred nije гazvijao jednostrano, nego је, uporedo sa vojnim akcijama, tekao proces noпnalno-politickog odgoja njegovЉ boraca. Isto tako, ne smije se izgиblti iz vida okolnost sto је Stab ovog odreda, narocito njegov politicki dio, Ьiо и mogиcnosti da iz Ыizine prati sve cetnicke politicke mahinacije i da Ьlago· vremeno, na osnovи njih, izvlaci odredene zakljиcke i trazi najadekvatnija rjesenja. Podrska Stabu odreda dolazila је i iz redova samih boraca koji sи iщali prilike da se na vlasititoj kozi иvjere kako sи im cetnici neiskreni sa­radnici. Dokumenti pot,,rdujн da losa iskиstva sa cctnicima nisи osjetili samo rпkovodioci i borci ovog Odreda nego i narod Sekoviea i okoline. Iz nacina regиlisanja citavog niza ekonomskЉ pitanja (nabavka hrane, soli, dиvana, lijekova i drиgog materijala) koja sн se jedno vгijeme rjesavala и zajednickoj paгtizansko·cetnickoj koшaпdi и Vlaseпici, i, ро praviltl, isla na stetп sekov· Ijanskih seljaka, shvacena је cetшicka taktika. Kada sи cetnioke mahinacije pгozreli ne samo borci пеgо i Ьircanski seljaci, Odred је odnio moralno-po· litickи роЬјеdи паd cetniciшa i sve sto је poslije toga tiolazi]o nije moglo Ьitnije иticati па postojecи konstelaciju snaga. Bitka za mase и korist NOP. dobljena је na podrucju Birca jos krajem 1941. godine.

Ustanak na sjeve.rnim padinama planine Majevice, u Semberiji i Bo­saпskoj Posavini kretao se u prvoj fazi svog razvitka и znaku niza lokalnih specifiCпosti. Velike koncentracije ustasko-domobranskih snaga u okolnim garnizonima, kao i ceste akcije »ciscenja« иstanickih terena, onemogucavale sи rиkovodstvи ustanka na Majevici da иspostavi cvrsce kontakte sa svojim oruzanim grupama. Za razliku od Romanije, Вiгса Ш Ozrena, gdje sи od pocetka ustanka svi napadi planirani i izvodeni iz jedinstvenog centra na Majevici se dиgo ostalo na nivou primjene partizanske taktike iznenadenja u kojoj s-u igrala presudna uloga rukovodstva pojedinih grнpa, odnosno ceta.69

)

Prvi ozblljniji иdarac Majevickom stabu nanesen је 1. septembra kada sи tlstasko-doшobranske snage iz zdruga pukovnika Gruma uspjele da

· iz Semberije protjeraju jednu partizansku cetu.70) Ali kako se ustanicka ak­

tivnost u sirem reonu planine Majevice, Semberije i Bosanske Posavine i da­lje nije smaпjivala, ustasko-domobranske koшande pгedиzele sи nove mjere. Od 11. do 13. septeшbra, na Majevici stt djelovala tri ttstasko-doшobranska

• 69) Tako su Jusuf Jakubo\•ic, Ste\•o Popovic i Cvijetin Cvjetinovic rukovO<Jili grupom koja је operJ~la u . sjevernoш podнofjtt . planine Majeyic~. Fadil Ja!tiё - S~anac, n.eposrecJno је rukovO<J]o sa ~rJ usta_шtke grupe u SembcriJI. Pero Cuskн: ЈС stvaгao 1 J'Uko\•odio ustaщtkom grupom u Bosan· skOJ Posavш1. Stevo Popo\•ic, Majevi~ki partiza11i, Svjetlost, Sarajevo 1951, 64.

70) Poslije izvrsene divcrzije na pruzi Bijcljina-Rata. Bijcljinska ustanitka ~eta (u ja~ini 35

Ьо•·аса) Ьila је otkri\·ena. Ро;ао nijc mogla da se odr'Zi па pros1oru SemЬerijc (s jeveroistoeno od Bijcljine) tcta se morala, pod borbom, probljati preko rijcke Drine. Tom prilikom ]е poginuo Srbo Sekul!c - Ca.ruga, miн·alje>.ac cete. Nakon pгelaza u Srblju, ccta se ukljucila tt Macvanski parti· zansk1 ocJred Ј na nJego\юm prostoгu djelo,·ala oko mjesec dana. U tuktt ЬогЬi tt Sгblji iz ove cete stt poginuli: Braпko Jak!iic, Vttka$in Pajkano,•iC i Bшnko Gavгic , ~tudcnti iz Dijeljine, Buki Kablljo, mctalski radпik iz Bijeljioe i Stevan Joko,•ic, seljak iz Glogo,•ca. U Мас\ i, ceti sc prikljucilo oko 10 пovih Ь01·аса - mahom ranijih izbjeglica iz Bosnc. Koman<lir О\'С cctc Ыо је Mir·ko Filipo\•ic, prщ•пik , а komesa.r Stevo Pcric, student. Stevo Popovic, isto, 153; S. Micaпovic, isto, 52-53.

209

zdrиga kojima је po~lo za rиkom da и prilicnoj mjeri dez01·ganizиjи иstanicke snage. Nemogavsi da se cvrsce оdирrи mnogo nadomcnijem neprijateljи, vecina majev.ickih иstanika se povttkla и pravcи brda Medvjednika i tи se гazdvojila. Procetnicki orijentisani elementi пapиstili sи Majevictt i otiS!i и pravcи SrЬije, а borci koji stt i dalje ostali vezani za planinи МајеvЈои пisи ispoljavali vеси aktivnost tokom septembra.71

)

Posredstvom Јиsиfа Jakubovica i njegovih drиgova, koji su se na­kon Iokalne иstasko-domobranske ofanzive preЬacili и sekoviCe, OЬ!asni ko­mitet i stab za tuzlanskи oЬ!ast иpoznati sи sa teskim stanjem na Majevici. О tome је Ьiо obavijesten i ~okrajinski komitet КРЈ za Bosnи i Hercegovinи. u takvoj sitиaciji Svetozar Vиkmallovic salje па Majevicи lvalla MarkO\Iica sa zadatkom da sredi ustanicke redove i formira Majevacki partizanski odred. Zajedno sa Markoviceш poSli sи i svi Olli ttstanici koji su nesto ranije bili doSli и sekovice.")

Krajem septembгa ili pocetkom oktohra grupa boraca ла се\и s Maгkovicem stigla је na Majevicи i spojila se sa grиpom Steve Popovica, Реге cuskica i Fadi\a Jahica. Nakon povezivanja svih ustanickih grиpa, po­novo se zapoёelo sa .akcijama i formiran је Majevicki partizanski odгed. О formiranjи Odreda ne postoje пikakva pisa11a dokumenta. Zato је tesko utvr­diti datum njegovog nastanka.

Memoarska, kao i jedan dio grael:e neprijateljske provenijencije ири­снје па zakljиcak da је formiranje Majevickog odreda иslijedilo izmedu 5. i 10. oktobra. Odred је formiran na sjeveшim padinama planine Majevice i и trenutkи polaganja zakletve imao је oko 50 boraca.")

U radи »Majevicki partizani« Stevo Popovic istice kako је tom pri­likom ljиdstvo Odreda Ьilo razvrstano u tri cete koje sи imale od 15 do 20 boraca. Prema istom izvorи, komandiri ceta sи postali: f ,ranjo Herljevic, Јиsиf Jakиbovic i Dorel:e Dojic.")

U sjecanjи Ratka Perica, zamjenika komandanta Odreda kaze se da је ljиdstvo Odreda Ьilo razvrstano и cetiri cete: Prvи, Drиgи, Bijeljinskи i Brcooskи сеtи i da је komandir Ргvе cete Ьiо Krsto Bjeletic - Krcun, Druge Franjo Herljevic, Trece (Вijeljiпske) Mirko Filipovic i Cetvrte (Razlje­\'acko-brcanske) Veljko Lиkic- Kurjak.")

Na osnovи konsиltovanja i nekih drиgЉ izvora, stekJi sшо иvjerenje da sи оЬа aиtora dali taone podatke о Ьrоји ceta i njihoviш komandirirna, ali se podaci Steve Popovica odnose na stanje и Majevickoш partizanskom odredи iz pocetka oktobra, dok Ratko Peric шisli na broj ceta koje је isti odred imao Јшајеш oktobra i1i pocetkom :novembra. U pogledи kornautdnog kadra Majevickog odreda, и иzem srnislи, ne postoji nikakva dilema. Njegov koшandant sve do 20. februara 1942. godine Ьiо је Ivaut Maгkovic - Irac, а politicki komesar Fadil Jahic - Spanac. Intendantskи dиznost и Odredи

71) Zb. NOR, t. ТV/1 . 377-379; S. Popovic, isto, 139. 12) S. Popovic, isto, 144. 7:1) А VII, NDH, 26/3, - К. 143; S. Popovic, isto, 147. 7<) S. Popovic, isto, 147. 75

) Ratko Peric, Na Maje••ici, l stocua Bos11a и NOB-11 1941-1945 - sjeca11ja ~~~es11ika, knj. I, Beograc! 1971, 356.

210

obavljao је Slavko Мicic, zvaпi »Brko«, а pomocпik komaпdanta Odreda Ьiо је Ratko Peric. U Stabu odreda radili su jos: dr Mustafa Mujbegovic, kao odredski ljekar, Jusuf Jakubovi6 - Mrki, kao sekretar Okruznog komiteta za Majevicu, Semberiju i Bosansku P.osavinu, Pero Cuskic, clan Okruzпog komiteta Ј sekreta·r Sreskog komiteta za Brcaпski srez, АlЬiп Herljevic, Сlап ОК za Majevicu, Kosta Popov, profesor, rukovodilac agitacije i propagande, Svetolik Gospic i Stevo Popovic, claпovi Okruzпog komiteta, dr Rosa Hadzi­vиkovic, ljekar, Sejfo Karamehmedovic, Mevla Jakиbovic, Slobodaп Jovaпo­vic, Апtоп Maca·n i Sandor Isidor, kao claпovi staba.'•)

Prilikom formiranja Maje\'ickog odreda, svi borci sи polozili parti­zaпskи zakletvи, а zatim sи Ьili razv:rstani и cete i ирисеni na polozaje. Tako је Prva ceta Majevickog odreda doЬila zadatak da se prebaci и selo Vakиf, odakle је mogla koпtrolisati риt Brcko-Tиzla i voditi borbe sa ustasko­-domobrans.k.im snagama koje sи prodirale sa sjevera па slobodпн teritoriju Majevice. Drиga ceta је zaposjela selo Peljave, sa ciljeш da odatle ometa пadiranje ustasko-domobraпskih snaga iz pravca Teocak-Mezg.raja. Krajem oktobra i pocetkom novembra Drиga ceta Majevickog od.reda Ьila је povи­cena iz Peljava i prebacena па Povrsnice, Treca ceta (Bijeljinsko-brcanska) Majevickog odreda Ьila је, poslije formiranja Odreda, ропоvо v.racena и reon Semberije i Posaviпe, gdje је rnastavila svoju aktivпost. !<.rajem ok­tobra Majevicki odred је ројаса.п Bijeljinskom cetom, koja је паkоп dvo­mjesecnih borЬi ро Macvi i Bircu иspjela ponovo da se vrati и reon Ma­jevice i Semberije.")

Ро dolasku Bijeljinske cete, stab odreda је forrnirao Bijeljinsko­-brcanski bataljon, u koji sи usle ceta Mirka Filipovica i vec postojeca Bije­ljinsko-b.rcanska ceta. Za koma:nd.aпta bataljona Jlaimeпovan је Mi.rko F-ili­povic, а za politickog komesara Stevo Peric.")

Od Prve i Drиge cete, koje .su djelovale и podnozjи Majevice, f()r­miran је Majevicki bataljon. Tako је Majevicki partizanski odred, tokom oktobra i novembra mjeseca, doЬio svojи fizionomiju: imaQ је oko 200 bo­raca razv.rstanih и cetiri cete, odnosпo dva bataljona. Pored toga, Stab odrcda је odrzavao vezu sa nekoliko partizanskih borbenЉ grиpa koje sи operisale van нzе teritoгije Odreda. Ljиdstvo и Majeviбkom odredu poпajviSe sи saCi­пjavali studeпti, daci i јеdап broj radпika iz Tuzle, Bijeljine i Brckog, koje sи na ovo podrиcje upиtile шjesne pшrtijske organizacije i celije. Меdи njima Ыlо је pr.ipadnika svih пacionalnosti. Drиgi dio ljudstva saciпjavali sи ma­jevicki, semberski i posavski seljaci - SrЬi, koj.i sи Ьili iii claпovi Partije Ш пјепi simpatizeri. U moralno-politickom pogleclu Majevicki odred је Ьiо veoma cvrst i razvijao se bez vecih tшutrasnjih previra,пja.

Vojnicka aktivпost Majevickog Qd.reda odvijala se uporedo sa nje­govom uпutrasnjom izgradпjom. Krilno orиzпi6ko zapovjedJli~tvo и Tuzli ot­krilo је jos 6. oktobra kako se na Majevici ponovo koпsoliduju ustan.icke snage. О tome sи ЬШ Ьlagovremeno obavijesteпi i sиsjedni gamizoni и Brc­kom i Bijeljiпi. Pretjera.na osjetljivost иstasko-domobraпskih komaпdi па

'•) R<odivoje Kova~evic, Cetni~ki параd на Stab Majevickog partitaнskog otlreda, Istocнa Bo­Sila и NOB-u 1941- 1945 - sje~arljrl ul:es11ika, knj. Ј , Beograd 1971, 486-496; S. Popo,•ic, isto 253-260.

" ) S. Popovic, isto, 153. ") Isto 154.

211

ozivljavanje ustanickog pokreta u тeonu Majevice i Semberije mога se po­smatrati u sklopu njihovih sirih planova i namjera. u te sire planove nesum­njivo је dolazio tl obzir i obracun sa иstanicima и okolini Ozrena, Kladnja i Zvornika. Da Ы se akcijama u ovim reonima mogao obezЫjediti potreban uspjeh, bilo је neophodno da se prethodno иniste sve ustanicke snage -na planini Majevici. U vezi s tim naredeno је ustasko-domobranskim jedini­cama, koje su · se nalazile и Tиzli, Brckom, Celicи i Bijelj1ni, kao i okolim orиznickim postajama, da ројасаји svojи aktivnost prema иstanickim zari­stima. Na izvrsavanjи doЬijenih zadataka osoЫto se isticala ustasko-domo­branska posada stacionirana u selи Celicи. Iz Celica sи skoro svakodncvno иpиcivane ojacane ustaske patrole da pretresajи oko1na sela. Dijelovi Ma­jevickog odreda pocetkom oktobra razЬili sн jednu takvи patrolи н selн Mackovcu i nanijeli јој znatne guЬitke.") U dnevnom izvjestajи Ministarstva hrvatskog domobranstva od 10. oktobra tvrdi se da sи иstanici istom prili­kom onesposoЫli most па риtи Celic-Lopare i da sи opkolili selo Celic."')

Spomenиte akcije иbrzale sн ranije planiranи operacijи tlstasko-do­mobranskih snaga na majevicko podrucje. Nakon sto је izvedena, izvjestavao је zapovjednik orиznicke postaje iz Celica: >>U selima Pirkovcima, Mackovcu, Kozjaku i Loparama nije naden ni,ko ni ljнdi, ni zene ni djeca, vec је S\'e

pobjeglo н sиmu, te sam miSljenja da Ьi trebalo ova sela unistiti, hranu sa zemlje obrati, stokи okupirati i na taj nacin odmetnike prisiliti ·na predaju.«") Samo nekoliko dana kasnije (17. novembra) iz sela za koja је konstatovщ1o da »nije nadeп nikO<<, posli sи dijelovi Majevickog partizanskog odreda, za­jedno sa seljacima-mjestaniшa, u napad na orиzniokи kasarпи tl sЉosnici. Iako Majevicki odred nije mogao da u ovom napadи angazнje sve svoje snage, јег је marao da ostavlja obezbjec:tenja i na drugim pravcima, poslo ти је za шkom da upo.riste и SiЬosnici и potpиnosti likvidilra.82

) Napad na oru:lnickн postaju u SiЬosnici иslijedio је иpravo и ono vrijeme kada је za­povjednik 8. pjesacke pиkovnije, pиkovnik Раја, vec Ыо preduzeo akciju ciscenja ustaniclюg terena u reonu Simin Han, Pozarnica, Zlo Selo, Lipovice, Mackovac, Vakиr'). U isto vrijeme kretale su se iz Brckog prema Loparama jedinice potpukovnika Markovica. Posto је Ьlagov.remeno prozreo plan nepri­jatelja, Stab majevickog odreda је sa ugrozenog prostora povukao svoje jedi­nice. Akcija tzv. Loparskog zdruga kojom је rukovodio pokuvnik Раја, nij e dala zeljene rezultate. Jedino је иstaskoj miliciji, koja је sacinjavala dio snaga Loparskog zdruga, poslo za rukom da pohvata grupи partijskih rad­nika ,koji su imali namjeru da se prebace iz Tuzle н Majevioki partizanski odred. Sa ovom grupom iSao је i clan Pokrajinskog komiteta КРЈ za Bosnu i Hercegovinu Mahmut Bиsatlija, koji је istom prilikom uhvacen"'). Nakon povratka u~tasko-domobranskih snaga и svoje garnizone, na Majevici је opet

79) А VJI, NDH, 9/1-10, k-103; S. Popo,rit, isto, 1~151.

"') А YJI, NDH, 10/1-6, k-3. ") А VII, NDH, 9/17-1, k-152. 82

) Tom prilikom zaroьtjeno је oko 20 oruznika sa vojnom opremom, zaplijeпjeno nckoliko bala vojni<'!ke odjece i veea koli~ioa !i\•Ot11ih namirnica. ' R . Perit, isto, 13.

83) U о'•ој akciji utestvovale su tri satnije 2. bojnc, 8. pje~a~ke pukovпije, 1 satпija Tuzlan­ske doknadne bojne, usta~ka milicija iz Gornje Tuzle i dojavni l'Oj iz stozerпe satnije 8. pjeiia~kc pukovnije . А УП, NDH, 40/~2, k-143.

84) А УП, NDH, 48/18-l, 2, З, k-4; AriU\• grada Tuzle, kat. br. 2276/48, str. 14.

212

postao gospodar sitttaCIJe Majevicki partizanski odred. Dvadesetog oktobгa dio snaga ovoga Odreda ponovo је izvrsio prepad na иstasko-domobгaпskи раtгоlи па риtи Celic-Lopare i nanio јој osjetne gиbltke. Pet dana kasnije grиpa partizaпa iz B.ijeljinsko-brcanskog bataljona napala је na риtи Hrcko ~ Celic, kod sela Pиkisa, teretni aиtomobll koji је pod pratnjom prevozio l1ranu domobraпskoj posadi u Celicи. U ovom napadu kamion је spalj eп, а domobraпi rastjeraпi i djelimicпo pohvataпi. Odmal1 poslije ovoga doga­uaja, formiraпa su ојасапа ustasko-donюbraпska odjcljeпja u Brckom, Ce­licи i Brezovom Polju koja sи izasla na lice mjesta.") Posto пisu dosli u »kontakt<< sa dijelovima Majevickog odreda, nastavili su pretres ро okolпim selima i 26. oktobra poblli и selи Saпdicima oko 30 seljaka-mjestana, kvalifi­IшjиCi ih kao иstanike. Napad Majevickih partizaпa па ustasko-domobraпski kamioп и Ьlizini sela Pukisa, kao i nekoliko drugil1, slicпih napada, izvrseni u Ьliziпi Brckog, os.tavio је utisak -па ustasko-domobraпsku komaпdи и gradu da se radi па pripremama za napad na Brcko. U vezi s tim treba tuшaciti i izvjestaj zapovjedпika 4. orиiпicke pиkov.пije koji је 29, oktob,ra t,razio od Miпistarstva ћrvatskog domobraпstva da se za »akcijи и Posaviпi<< ириti kompletna oruzпicka pukovпija"').

Vjesto maпevгisaпje sпaga MajeYiбkog partJiza.nskog odreda koje su osoblto krajeш oktobra ispoljavale veliku aktivпost i па terenu Ьijeljiпskog sreza, dovelo је иstasko-domobraпski g-arnizoп и Bijeljiпi, а narocito пjegove istureпe posade, u vrlo tezak polozaj").

Pojacana aktivnost Majevickog partizanskog odreda шЈе se osjecala samo u ь.ijeljiпskom i brcanskom srezu пеgо se cesto preпosila i па stre pгostore. Pocetkoш novembra, druga ceta ovoga Odreda presla је planiпu Majcvicи i па pиtu Tuzla-Zv·ornik izvrsila пekoliko akcija.")

Poslije visebrojnih, mahoш diverzaпtskЉ akcija, stab majevickog udreda predиzeo је, tokom novembra i decembra mjeseca, opsezne m jere za likvidiraпje ustasko-domobrans.kih ga.rnizo.na u Koraju, Celicи, Teocaka i па Povrsnicama. Tim akcijama trebalo је P·ГOsiriti oslobodenи teгitor.ijи i cv.rsce povezati ilegaLni pokret и susjednim gradovima sa jedinicama na terenи.

Kako је и to vrijeшe na Majevici Ьilo i izvjesпЉ cetпickЉ snaga, koje sи

8') А VII, NDH, 25/ l-4, k-3; 40/3-1, k-142 i 34/2-l, k-152. '•) А УП, NDH, 29/l-12, k-3; . "Ј U dле\•11<)111 izџje;;t.,ju Miпist;н·stva llпatskug doшubJ'ШISiva ud 29. ЈО. 1941 . i»lice ~е: ,.ро.

Ьнпа >jevci"ПO, sjCYCmuzapadпo i jugozapadno od Bijcljinc sta!пo se ~iri L<tko da је ugгui~ш1 cije!a Posa,·iпa. Pobнnj~nici su upkolili J:н·ezovu Polje, gtljc \T.S~ пapatle па putu z<t lJt·cko а '"tnija koja se пalazi u Ugljeviku, od1·czana је od Bijeljiлc po~to sн odmctnici razrusili :!cljemicku prugн kocl На\·ноg Polja. Zato - г<t<.Ji p1·o~ iseavanja puta Bijcljiпa--Bгcko, iz Bijcljiпe је uрнсспа jed n a i ро satnij a kojc su pod jakuш borbom izblle du scla Dragaljevc<t. Zapovij edeno је da se svim raspolozvim s nagama pгudнi.i napad prt:m<l Brezovom Polju. I sto\•rcшeпo је zapovijec1cнo zapo,•j edniku и Br~kom da щ\щаl1 upu ti s<~tпiju iz 3. Ьојпс 6. pjciiacke pнkovnijc pojacanu dijc\ovirna iz Pionir·ske bojnc, ргеmа Bгczuvorn Polju i da radi u sadejst\'U sa tiijelш·iшa i1. 13ijcljiпe. ZзpoYijcdeпo је potpukuvпiku Gгumu da odm<>h stupi и vezu sa Brezu,·im Puljem i Bг~kom i d~ н clogovuгu preduzmc dalje akcije р•·еnш Bгezovom Poljtt. Od sela Mezgгaje p t·ema Suhom Poljtt zapazen pok,·et ргеkо 1.000 pubuвjenika. Ka ko sc ,·idi, s tan j..: u Posaviпi S\'akim daпom је sve gorc te da Ьi sc ntoglo pгedнzct i сi~еепјс terena m oJim d a se s to zш·11ijc posalju j ai;e snage u I'сјол Bijeljina- Br(;ko, koje Ъi prueistile Posaviпн . Svaki dап udlaganja i·de s\·e viS<: tt p r·ilog pobuпjcnicima«. А VH , NDH, 28/l- 3, k-3.

") U toku povlaccnja iz cete su poginuli clano\•i КРЈ Mlal1en To jic i Vujo Boi ic. S . Popovic. istu, 167- 168.

213

djelovale nezavisno od partizanskih, ~tab odreda se obгatio njlihovoj komandi i predloZio јој da se akcije па pomenuta нporista izvode zajednicki"). Na paгtizansko-cetnickoj konferenciji, odrzanoj 23. novembra н selu Vukosav­cima kod Lopara, postignuta је saglasnost da partizanske i cetndcke snage sinhronizovano napadnu ustasko-domobran.sko uporiste u selu Koraju. Istom prШkom, formiran је zajednicki Operativni stab ciji је zadatak Ьiо da ruko­vodi napadom ,i da potom sprijeci ma Jcakvo nasilje u osvojenorn rnjestu. Napad na Koraj zapoceo је 27. novernbгa i' odvijao se ро vec ;ranije utvrde­nom planu."') P.osadu u Koraju је sacinjavalo 11 OГUZ'llika i oko 150 rnilicio­nera••). Osjetivsi da .nece rnoci izdrzati pritisak protiv.n.ika, odbrana se povu­kla u pravcu Celica. Prilikoш napada na Koraj cetnici sи iskorlstili ovaj tre­nutak za svoje sovinisticko divljanje prerna Muslimanirna i napravili su pravi masakr nad golorukim stanovnistvom. Selo је opljackano i oko polo­''ina kuca је sagorjela u plarnenи. Sve sи inidicije da је u napadu na Koraj ttcestvovala i rnasa seljaJca iz sиsjednih sгpskih sela, koje sи иstase ranije maltrctirale i nernilosrdno uЬijale:') Vjerovatпo Ьi zlocini cetnika i neobu­zdanih seljaka Ьili jos veci da nije istoga dana doslo do vojnick.og preokreta. ёim sи saznale da је Когај zaиzet, iz ёelica sи pojurile· dvije satnije 3. bojne 6. pjesacke pu.kovnije koje stt stupile u borbu sa partrizansko-cetnickirn sna­garna. Razocaгani nedjelirna cetnika, partizani su se povиkli, а cetnici su morali da prest.anи sa zloCinirna."') Borbe u okolini Koraja su vodene jos пckoliko dana, ali posto и tom pravcи иstase nisи rirnale uspjeha, Ьijes је iskaljen nad pohvatanim civilima-Sгbirna i taocima koji su ve6 ranije bili deportovani и ustaЭke logore.")

О napadи na Koraj. postoje br.ojni dokuшenti. Medu njima је naro­cito znacajan izvjestaj zupana Velike zире Posavje dr Sabolica, koji је 30. novembra boravio и Коrаји. U torn izvjestajи veliki zupan pise: >>U napadu (па Koraj) sudjelovalo је nekoliko hiljada osoba i to ne samo oboruZa.nih odшetnici sposobn·i za ЬоrЬи пеgо i sve gr.ko-istocno ziteljstvo zene, djeca, шиskо i zensko iz svih sela jиzno i sjeverno od Koraja u kojima stanиjи grko-istocnjaci а to su sva sela osiш Koraja i Celica н kojima stanиju samo М usliшaнi. « 95

)

Gledano u cjelini, napad na Koraj izazvao је razlicite koшcntare џ us tasko-dornobranskiш ·krџgovima. Na okraju se: ipak, sve svelo па to da sи u ovo mjesto upu6ene јасе dornobranske snage i da је razuzdanost ustaskih kolovoda Ьila u priliCлoj rnjeri obuzdana, i to bas od oпih koji su је ranije podsticavali. Ustaska stampa kor1istila se neko v·rijerne rnasakrom cetпika nad stanovnistvom Koraja и politicke svrhe, ali је i to, tokoш п.ovih dogadaja,

"') .cetnitka ~jelataos~. па M~jcvici zapotcla је avgusta 1941. katla је па ovo pot!rucjc dosao kap.etзn R1sto ~ukovн~ , Posi~JC. pt·•ttska .. нstasko-domobran:~k•h snaga. (11: septe mbra) ~ukovlc је sa SVOJOm g•·upom napustJO MaJCVICtl. Posl•Je odlaska Cukuv1ca, па MaJCVICI sc poJavio kapetan Ste,·an Damja~ovic - ~cko .oko koga. s u s.e ?k"!pili Асо Medtf.пic, LjubC? Petr?vic, k.apetan Rade Tomin~evic, RadiVO.JC KerovJC 1 JCdan broJ 111ЗJCVItkih seljaka kOJ1111a "' biie v.пmamiJIVe paro!e cetni~kog po­kreta. U drugoj polovini novembra па Majevici је Ьilo oko 150 naoruiamh <:etпika. S. Popovic, isto, 170.

)!14

"') R. Peric, isto, 360; S. Popovic, isto, 176. ") А VII, NDH, 15/~5. k-245; А IRPS, MF 16/603 i 404. 92) А Vll, NDH, 15/3-5, k-245. 93) А VII, NDH, 27/1-2, З, k-4. ••) А VII, NDH, 28/1--4, k-4. 9') А VII, NDH, 21/11-2, k-174.

pripalo proslosti. Jedi.no је Muratbeg Pasic jos dugo vreшena drzao politicke govore ро шusliшanskiш seliшa Ьijeljinskog sreza i гaspaljivao zajednicku orgaпizovanu borbu Musliшana protiv Srba ... )

stab Majevickog partizaпskog odreda, poslije вараdа na Koraj, na­sao se и slozenoj situaciji, jer пiје znao kakav da zauzшe stav рrеша cet­пiciшa. Napadati ponovo s njiшa ustasko-doшobranska upo.r.ista, koja su Ьi!а locirana prctezno u шusliшanskiш seliшa, znaci!o Ьi jos vise se kompro­шitovati. Isto tako, гaskinuti saradnju, za koj1..1 su se zalagali seljaoi-Srbi, bilo bi пepopularno, јег Ьi cetпici па toj osnovi pokusali da d.oЬiju politicku i \Юjnicku prevagu. U .izпalazenju najadekvatnijih rjesenja proticalo је dra­gocjeno vrijeme. Da Ьi se postojeca situacija donekle izшijenila, preduziшane su nove oruzane akcijc. Treceg deceшbra napadnuto је, zajedno s cctni­ciшa, ustasko-domobransko uporiste u Tcocaku, ali su гezultati ЬШ шi­niшalni.97)

Nakoп ovoga napada, partizansko-cetnicki odnosi na Majevici s~ jos ''ise zaostravaju. Svi pokusaji staba шajevickog odгeda da se, u interesu uspjesпije borbe protiv okнpatora i нstasa, pгevaz,idu postojece suprotnosti sa cetniciшa zavrseni su ·Пeuspjesno. Dvadesetog februara 1942. cetnici su шucki napali Majevicki stab i tiшe se definitivno i trajno potvrdili kao izdaj­nici narodnooslobodilackog pokreta.

Za гazliku od nekЉ dгugih ustanickih centara, gdje је forшiranju odreda, kao zavrS.пom ciпu odredenog procesa u razvitku oruzanih snaga NOP-a, pretlюdio niz poslova organizacione ргiгоdе, uslovi za nastavak Ozren­skog partizaпskog odreda Ьili su pr.ilicпo poyoljni. Takav zakljucak moze se donijeti па bazi Сiпјепiсе sto је lokalпo rukovodstvo usta;пka na Ozrenu гaspolagalo u vrijeшe opste direktive о stvaranjн NOP odreda, solidniш ele­meпtiшa vојпе orgaпizacije. Naiшe, ovdje se od prvog dana oruzane oorbc sa okupatoroш ustanici orgamizuju tako sto uпutar svojiћ 1·edova stvaraju oclrede (desetine), vod.ove, cete i bataljone. Posto је bas ta forшa vojne orga· nizacije prihvacena i u zakljнcciшa Septeшbarskog savjetovanja i нputstviшa о гeorgaпizaciji vojniЬ jediпica, to se na Ozrenu i nije шoralo шnogo sta шijenjati.

Рrошјепа u kvalitativ.nnoш sшislu bilo је i te kako mnogo, ali one пisu dolazile kao rezultat diгektiva пadredenih partizaпskih stabova nego kao posljedica razvitka ustanka i nastojanja lokalnog rukovodstva da svakom пагаslош sadrzaju vojne organizacije da odgovarajucu forrnu. Кгајеш sep­tembi·a na 0Zl"enu postoje tri jakc partizanske cete, jedan pokretni vod i citav пiz шаnјЉ jedinica (zvaniћ odredi) objedinjenih pod koшandoш tzv. П bataljona NOP odreda tuzlasnke oЫasti. Iпtencije о forшiranju odreda и dulш Septeшbarskog savjetovanja lokalono rukovodstvo нstanka na Ozreпu је sprovelo tako sto је postojece male odгede preirnenovalo и vodo\re, vo­<.love tl cetc, cete u bataljone, а Stab 11 bataljona и Stab ozrenskog NOP odreda. Nakon izvrsene reorganizacije, Ozrenski part:izanski od·гed је iшао nekoliko desetina vodova, 11 ceta, tri bataljona, Stab odreda i orgame poza­dine. Vodovi Odreda ро pravHu su nosili пaziv sela iz koga је Ьila vecina

%) А VII, NDH, 15/ 3--5, k·245. " ) А VII, NDH, 36/8-1, 2, З, k·l43a.

215

njilюvih boraca ili stt se zvali ро komandiпt koji је stajao na njihovoш celu. U toku borЬi oni su se rasporedivali tako da је vod doticnog sela, ро pravilu, branio svoje seljane. Nekoliko ovak,,ih vodova, iz sиsjedнih sela, sacinjavalo је сеtи. Uloga stabova ceta narocito је dolazila do izt-azaja onda kada је Ьiо и pita.пju napad па neprJ.jateljske objekte sirih гаzшјеrа ili kada sи akcije оkираtога na slobodли teritoгijи Ыlе sveobuhvatnije. Na istom prin­cipи pocivale sи i bataljonske strиkture Ozrenskog odreda. Iznad cetnih i bataljonskih stabova stajao је Stab ozrenskog NOP odreda. U pocetkи је njegovo sjediste Ьilo tашо gdje sи se nalazili koшandant i politicki komesar, a li se tokoш septembra ustalilo и seiи Brezicaшa ispod planine Ozt·eп. Za cijelo vrijeme postojaпja ovoga Odreda, na njegoYom celu је Ьiо Todor Vи­jasinovic i, prema svim raspolozivim dokшnentiшa odredske arhive, оп је Ьiо nюzak Odreda. U tokи pripreшa иstanka, а narocito и prviш orиZaniш akcijama Todor Vujasinovic se uspio tako sjediпiti sa ozгcnskiш ustaniciшa, da se kasnije, bez obzira na unиtrasnje i spoljne krize Odreda, nikada nije postavljalo pitanje njegova aиtoriteta. Zalog njegovog иgleda, kao koman­danta, lezao је prije svega, tt tоше sto је znao da se vjesto ophodi prema ljиdiшa i sto је posjedovao sposobnost da brzo i energicno reaguje i ргi

razrjesavanjи najslozeпijih vojnЉ pitanja pred kojima se nalazio Odгed.

Valja istaCi i to da se Ozrenski partizanski odгed razvijao tt specificnim usloviшa. Pritisnиt sa tri strane jakim пeprijateljskim sпagama, а sa cetvrte, masiviшa planine Ozrena, оо .nije imao mogucnosti da se јасе povezuje sa ostalim partizanskiш odrediшa. Iz istih razloga Odred је bio slaЬije pove­zan i sa Pokraji.ns.kim komitetom i Glavniш stabom NOP odreda za Bosnu i Hercegovinи. Zbog svega spoшenиtog, lokalno rиkovodstvo ovog ockeda (а narocito n jegov komandant) na5lo se и situaciji ili da poklekne pred okиpa­torom ili da izvore za svoj opstaпak i nove poduhvate trazi и vlastitoj snazi. Posto је poznato da se опо 11ije dalo lako иnistiti, nego је na teritoriji Ozreпa razvilo jedan od najjacih partizanskЉ odreda н Bosпi i Hercegovini, to је i ugled komandanta - Todora Vujasinovica - porastao do same legende.

Pasaga MandziC, politicki koшesar Odreda, stigao је na Ozren upravo u onom treлиtku (18. avgнsta) kada su pripreшe za ustanak Ьile vec izvrsooe i kada је trebal.o poCi н prve oruzanc akcije. Do toga vreшena оп је za ozrcпskc ustanike Ьiо, manje-vise, anoпimna lienost, ali је za kratko vrijeшe, zahvaljujuCi dobrim sposobnost.iшa orgaпizatora i licnoj hrabгosti u borЬi, uspio steCi veliko povjcrenje. Na sastaпkи vојпiћ i poloitickiћ pred­stav,пika ustaпka, odrzanom и septeшbгu и sе!и Вгсziсаша, Pasaga Mandzic је odlukom prisнtпih prihvacen za politickog komesara Odгeda.98) Ovtt dtt­zпost vrsio је sve do aprila шјеsеса 1942. godine, ali је zbog ranjavanja tl borbama kod Kladпja i odlaska na razпa vojno-polit•icka savjetovaлja, Ьiо prilicno dugo odsutan od svojih boraca na Ozrenu.

Desna гuka komandaпta Odreda Ьiо је пjegov zamjenik Todor Ра­пiс, Ьivsi пaredпik. Voj.nicko zпапје Todora Рапiса doslo је do izrazaja н prviш oruzaniш ЬоrЬаша, а kasnije se sve vise potvrdivalo. Dнzпost sekre­tara Staba odreda obavljao је Mico Vajic, иcitelj, а rad odredske bolпice u pocetku је pocivao па mediciпskoш zпаnји Dusankc Vajic, uciteljice!')

216

98) Т. Vujasinovic, isto, 82. ") Т. Vujasinovic, isto, 73.

Gotovo sav ostali (bataljoпski, cetni i vodni) koшandni kadar St ab odreda је obezbjedivao ili od ljиdi koji sи napиstili ilegalni partijski rad и susjednim gradovima, ili (sto је Ьila mnogo cesca praksa) od neposrednil1 seljaka-иstanika. Pod .kraj 1941. godine stiglo је na ozrenskи teritorijи i ne­koliko koшиnista koje sи иpи6iva1i Glavni stab NOP - odreda za Bosnи i Hercegovinи i Pokrajinski koшitet kao ispomoc rиkovodstvu иstanka па Ozrenи.

Меdи prvima, narocito su se istakli Fikret Dcdic, Ivo Bojanovic, Isшet Kapetanovic, Josip Jovanovic, Petar Dokic i Dedo TrampiC"").

Iz redova doшacih ljudi izblle su и prvi plan desetine izuzetno hra­briћ boraca, koji sи и konacnoj strиktиri Odreda pos tali koшandiri vodova, ceta i bataljona'0' ). Njiћov dolazak па ova mjesta zavisio је najvise od licnog isticanja и borbl, ugleda шеdи borciшa, poznavanja vojne vjestine i spo­sobnosti samostalnog rиkovodenja jedinicoш и odsиdnim trenиcima napada ili odbrane . Drиgo, osim manjiћ izиzetaka, za komandire vodova ili ceta do­lazili sи ljиdi koji sи i sami Ьili iz istih sela odakle i veCina njihovih boraca. Pгaksa potvrdиje, и ·nizи slucajeva koje sшо ispiti,,ali, cla se pri izborи O\'Oga kadra nije mnogo gledalo па politicki pгofil i odanost stvari КРЈ.

, GorиCi proЬlem Odreda, za cijelo vrijeme njegovog postojanja, Ьiо је и tome sto se on nije mogao nikako osloboditi nedostatka cv,rsto izgгa­denih partijskih kadrova koji Ьi Ьlagovreшeno иticali па podizanje politic­kih svijesti boraбke mase. Osim Тоdога Vиjastnovica i Pasage Mandzica, Odred nije imao drиgih, iskиsnijih paгtijskih r-adnika koji Ьi svakodnev.no IJdili medи borcima i radili na njihovom idejnom izgгadivanju. Naknadni partijski kadrovi koji sи stizali ла ovo podrиcje kao ispomoc Pokrajinskog koшiteta i Glavnog staba NOP odreda za Bosnи i Hercegovinи nisu и potpu­nos ti пюgli odgovoriti zeljenoj nan1jeni, jer sи ili dolazili prekasno, ili, и nekim slиcajevima, Ьili lose odabrani.1

"')

Mora se takode istaci da i partijski kadrovi koji SLt od prvoga dana s tajali na raspolaganjи Stabи odreda nisи иvijek шogli Ьiti ade k·vatno upo­trijeЬljeni kao politicki radnici, Usljed velikog pritiska okиpatora na slobod­rш teritorijи, sve raspolozive snage Octreda morale sи se и potpunosti posve­tШ vојпој proЬlematici. U иslovjma (kakvi su Ьili na Ozrenи) gdje se Citava slobodna teritorija moгala povojniciti, jer sи ЬогЬе i akcij e trajale neprestano nije Ьilo шnogo vreшona za sistematski politicki rad. I sami politi6ki ko­шcsari jedinica, koji sи za оvи djelatnost Ьili najviSe odgovoП1i, moгali sa сlапiша bdje ti na polozajн i napadati objektc ili odЬijati jшise neprijatelja.

I s tina , Ьilo је rijeseno na sastankи komandnog kadra П bataljoпa NOP odreda - odnosno bиduceg Ozrenskog odreda, odгzanom 18. septemb.ra

"") Т. Vujasino1•ic, 16. 26, 32, 130. 101

) Mc<lu пj ima s u Ьili : Spasojevic Boio , Pan ic St:o.n ko, Mal iпov ic Simo, Malinuvic Savo, N~dic Milos,Vuketic J ov:o.n, Jelis ic Ne<Io, Duric Petko, Radojcic Jgnjat, K:o.dojtic Реtю·, Radojcic Veso, Јао· h.uvoc SpasoJe, Jaпkovic Todot·, Panic Luka, Panic Vojio , La7.<1re1•ic Mitoi>, Gajic Mituvan, Lukic Sinю, Todic Cvijetin, Momirovic Savo, Sarcevic Zarko, Popic Bo~ko, Pc<Ia Rclja , Gavric Bogdan, Bajkanovic Jovan, Kt·;;ic Veljko, Pejic Мiсап, Panic Јо1•ав , Stani;;ic Du;;an, Staпo)cvic Mitutin, Duric Rado, DUI'icic Rado, Kopit Dгago, Radojkic Spasojc, Radojcic Petar, Milic Mitos, GraCaпlija Duiia n, Katllino1•ic Bozo, Nikolic Luka, .l'ctkovic Bozo, Nikolic Bta:lo, Gavric Mitan , S tanoje1•ic Mitutш, Gavгic Bogd;ш i dt·. Т. Vujasinovic, i sto, 24, 26, 108, 110, 130 141.

оо>) т. Vujasinovic, 171.

217

1941. godine, da se krajeш istoga mjeseca napravi izvjestan predah и pogle­dи vodenja orиzanih akcija. Ali, razlog za to nije politicke prirode nego zelja гukovodstva ustanka da se smaпjenjem oruzanЉ akcija poveca izvlaceпje h rane na slobodnи teritorijи iz doliпe rijeke Bosne i Sprece. Ра i tada, dok su b orci zajedno s .narodom, na jednoj strani "fronta« izvalicili hrапи, na drugoj Stl vodene zestoke borbe sa neprijateljskim posadaшa."")

f Od akcija koje su izveli dijelovi Ozrenskog odreda, krajem шјеsеса

septembra i pocetkom oktobra, па tzv. maglaj skom sektoru, valja posebno istaci:

- 28. sерtешЬга параd na donюbгansku posadи и selu BrodiCima kod Maglaja;

29. septembra vise uzastop.пill napada па domobгa~skи posadи _i ~e­ljeznicku staпicu и selи Tгbuk, иsljed cega је doslo do prek1da u saobracaJu ;

30. septembгa napad па sve vozove koji su saobracali па relaciji Maglaj-Doboj, i potpuna obиstava saobracaja onesposoЬljavanjem pruge;

- izmedu 1/2. oktobra prekid zeljezпicke prиge na relaciji Sevarlije - Tгhuk i izbacivaпje iz saobracaja teгetпog voza Ьгој 167;

- izшedu 1;'2. oktobra demonstrativni napad па Maglaj; - 2. oktobra параd na sve иstasko-domobraпske posade i ieljez-

nicke stanice izmedи Sevarlija i Tгbuka; - 3. oktobra kidaпje zeljeznicke pruge izmedu zeljeznickih stanica

Sjenica-Trbuk, izbacivanje iz saobracaja oklopnog voza i potpuni prekid prometa;

- isti dan napad na brzi voz izmedtl Trbuka i Sevaгlija и ·kome su sc pгcvozile njemacke trиpe.

Serija poшenutiћ napada, od kojiћ stl neki izvedeni veoma иspesno, naiSla је na sirok odjek u ustaпickoj pozadini i ubrzala priliv novili boraca tl redove NOP-a.

Na suprotnoj strani kod mjerodav.nih oгgana NDH i nekЉпjeunackih komandi - aktivnost ozrenskih partizana shvacena је kao »krajпja drskost cetnicko-komu-nistickill bandi« '"') i preduzimane su najraznovrs-nije mjere da se 011а suzblje.

Od preduzetil1 mjera tokom mjeseca sep tembгa treba роsеЬпо istaci napore Glavnog stozera doшobranstva, koji ј е, u ciljи иgиsivanja иstanka,

ЈОЈ) Opsirnije о pomenutiш napadima: А VII, NDH, 4/Ј-18, k-3; Zb. NOR, t. IV/2, 254-257; Т. Vujasiпovic, isto, 106-107.

'"') Tako npr., u izvjcstaju kotaгskog pгedstojnika za нсz Maglaj upuccпog Velikoj zupi Usoгa i Soli, od 4. oktobгa 1941. godine stoji: •Kako se ir. prednjega vidi ~etnicko-komunist icka banda zauzela је na svojim poloiajima velikog maha ovih zadnjil1 darш' i noei sa svojim cest im napadajima na vlakove •·ugeci prugu, te ugгoiava mnogo promet i javnu sigui'ПOSt putлika, naгocilo na otsjeku Rjecice-T•·buk-Sevarlije, nanoseci veliku ~tetu ла prugama i ' 'lako,•ima. Na ovim mjestima cct . ko­mtJnisticka Ьалdа zaurela је vrlo dobre utvrde i poloiaje, iz kojih se sa na~im malim \'Ojnim snagama ne mogu isrjeгati. Prema doЬivenim podacima ta banda је пaorulana sa velikim Ьгојеm pusaka, •·ucnim bombama i mtшicijom , а navodno da su prije nckih 15 dana za \•rijeme napadaja na Bos. Petro\•O Selo do~li i do dva topa, tri mitraljeza i tovara municije koje su iznijeli u Ozren. Nadalje, da је u toku ove noci ponova ta banda pucala na na~c straze kod ielj. mosta preko rijeke Bosne u Maglaju, ali su odЬijeni . Da Ьi se jednom u~inio kraj tom zlu, potrebno (је) da se vcc jednom, ako је moguce zapoene sa temeljitim ciscenjem terena па kojem se nalazi ta b::tnda, tj. citav predjel s desne strane Bosne od Zavidovica do Doboja prema Oz•·enu, јег ovako se nika ko nece doei do kraja s nji.ma«. Zb. NOR, t. IV/2, 256.

218

naredio da se и Doboj (dakle u neposrednи bllzinu ustaпka) prebaci kошапdа IV domobranske divizije kako Ы odatle mogla lak.Se rиkovoditi opeгacijama S\'Oj ih jedШica.105)

Medиtim, bez obziгa па povecaпu koпceпtracija jediпica NDH и dolini гijeke Bosne i Sргесе i nараге geпerala Klajica, komandanta IV do­mobгaпske divizije da svojim operativno-taktickim zahvatima ргеmа иstani· ckoj teritoгiji osиjeti aktivnost ozrcnskih partizana, si•tиacija se и аУош dije­lи Bosne nije dala шnogo izmijeniti. I ·nc samo .Sto se пisи mogle иnistiti »Cetnicko-komunisticke Ьапdе« poYecanom koncentracijom jedinica nego se tom mjerom nije moglo rijesiti пi osnovno pita.nje - obezbjedenje nesme­tanog prometa dolinom гijeke Bosne.

Na trecern savjeto,raпjи komandnog kaclra Ozгenskog odгeda, оdгzа-1ЮШ pocetkom oktobra, rиko\тodstvo ozrcnskog ustaпka stavilo је и zadatak svojirn cetama da jos cesce i energicnije rиse pruge Doboj-Maglaj i Doboj - Tиzla i da svakodnevпo napadaju ncprijateljske posade.

Tak<J su б. i 7. oktobгa napdani vojni traпspoгti. Osшog oktobra izv1·­seпa su takode ct-v·a параdа, i to јеdап па vo'z: domobrana, а dгugi na tгan­spoгt Nijemaca kojom prilikom sи im пanijeti osjet•ni guЬici."")

Uporedo sa napadima na ''ozove neki borci su nosili sa sobom letke i dijelili ih zaroЬljenim domobraniшa ili staвoYпi.Stvи ро шusliшanskim selima.107

)

Neprijatelju је bllo osoblto tesko poprav.iti pгuge ili telefonske lini­je, kada Ьi ih ozrenski partizaпi poгиsili, јег је to nюralo da se izvodi иz jaka vојпа obezbedenja. Svakи manju grupu dошоЬгаnа koja Ьi radi.la na uspostavljanjи saobracaja, paгtizani sи redovпo napadali i и vise slиcajeva zaroЬljavali'08) .

Kada su шjcrodavni faktori NDH Llvidjeli da se sa partizaпima necc шосi lako obracиnati oruzanim putern, опdа sи pokusali da to postigлtt pro­pagandnirn sredstvima. Oktobгa шјеsеса rastнra11i sи u vise navrata progla­si u kojima se trazilo da ustanici i narod Ozrena odlozc oгuzje i da se vrate svojim kucaшa""). Na ove proglasc иstaпici su ро pravilн odgovorili поviш, jos zescim napadima na лeprijateljske posade i objekte.

Da Ы, bar donekle, podigao шoral svojih jedinica koje sи blle sta­cioniraлe na pruzi Doboj-Tuzla, koшaпdant IV domobгaпske divizi.je genc­ral Кlajic је 20. oktobra posjetio svaku od ·njih. Nakon oЫlaska, napisao ј е iz\•jestaj MШistaгstvн ћrvatskog domobranstva u kоше је glavnu kгivicu za

105) Preb:.~lvanje komande 4. domoћгan$kC c\iyizijc i т. O>ij~k~ Ll Duboj tts lijedilu је tt $k\opu ii ire . poJiti_ck'!·operativnc 1'09j~Ie te1·i~o~ije. NDH do _koje је cloglu н .. d•·щ,юј po)ovinl · septeпibп•. Cilj Le podJele Ь10 Је da se postoJe<:Jm d!VЩJskнll podгttCJima Lacno defш"u zone dJCJSt\·a 1 precizno od1·edc bor~;>,eni ~da~j· Prema nare~en.j~ Gl~''nog stoZ~гa _dornobyanst\~a , od 19. ~epteп~bra, gг~ра ge~1er;:t~a KlaJICA, CIJe Ј" pлvremeno SJedl$lC b1lo u DohoJU, •mala Је 7.aclatak da pokпva 1 kontrul1se teп\oTI J LI $jc\•eroistocne Воsпе i da oЬer.Ьijedi nesшetaп promet zelj<.:znicшn па p1·uzi B•·o<I-Za\•idovici i Dubu.i - Tuzla. R.adi e fi kasnije upol!·cbe postojecih jectinica, u okviru g1·upe genet"ala Кlajica (koja је pre· ras la u novu, 4. domobransku cti\'17.ij u) fш·шirane su cetil'i groшade. i to: g.~·oшada •Mata!ia•. па prostoru Der vente, gromadu •Раја• na pras to ru Tнzla-Bosaпsko Pelrovo Selo i Tuzla-Kladanj; gю· mada •Grum«, na prosturu Rзca-Zvornik i groшada •BosпiC<< na p1·usluгu Maglaj-Zavidovici. А VII, NDH, 25/1-1, k-2; 27/1-3, k·З i 20/5-2 k-67.

106) Т. Vujasinovic, i$tO, 107. IO>) А VII, NDH , 9/1~. k-3. loe) Zb. NOR, t . IV / 2, 310. "") А VП. NDH, 20/ 1- 7, k-3.

219

dotada~nje neuspjche bacio na пШ komandni kadar koji је, kako kaie, neod­govoran i slabo inicijativan. Za vojnike је konstatovao da ne znaju svoje duz­nosti, da nemaju zaklone, da su prljavi, пeobrijani i slabo obuceпi. Na kraju izvjestaja zakljucio је: >>Kakva је siguгnost i zasto је bilo toliko zrtava i zaroЬljenill, nije trebalo ni govoriti«."")

U izvjestaju generala КlajiCa, kao i nekim dгugiш izvjestajima, koji poticu sa ozrenskog podrucja ne otkrivaju sc pravi razlozi neuspjeha doшo­branskiћ jedinica. Umjesto da se otvoгeno prizna snaga i hrabrost protivnika uzroci se traie na sporednoш kolosijeku.

Poneseni velikim, pocet-niш, »uspjesima driavC<< kojoj su sluzili i llspjesima svojih sюreznika, jedan broj generala NDH, malюm Ьivsih austro­ugarskih oficira, юiје mogao dugo vremena da shvati da unutar Treceg Rајћа, а pogotovo unutar novoformirane NDH, moze postojati neka vojna snaga ko­joj Ьi trebalo priznati status protivnika. u takvu grupu ocigledno је spadao i sаш general Klajic, koji се ozrenske partizane redovno nazvati »Cetnicko-ko­munisticki banditi«, mada је i sam najbolje znao tla to пе odgovaгa stvar.nosti.

Ne osvrcuCi se пшоgо na to kako ih naz.iva protiv:nik i sta о .njima шisli stampa NDH, ozrenski partizani su - tokom oktobra mjeseca - strikt­no sprovodili и djelo svoj plan o.ruzanih akcija. Da Ьi sto izazovnije demon­strirali svoju snagu, oni se vise nisu zadovoljavali samo uoblcajenim napadi­ma na izolovane domobranske posade i slablje obezbljedene vozove, nego su vrsili i Citav niz borbenih djejstava u neposrednoj Ьlizini Doboja. Tako su, прr., borci Lipacke cete pod komandom Petka Durica i Bogdana Gav-riea du­go vremena driali visove sela Lipac i odatle ugrozavali sаоЬгасај na zelje­znickoj pruzi Doboj-BoljaпiCi i Doboj-Tгbuk.

Mcdu borcima ove cete, kao i nckiћ dгugih ceta Ozrenskog odгeda, postcpeno su se javili takvi specijalisti za presijecanje zeljeznickih pruga i ш1i~tava.nje neprijateljskih vozova da im .nisu Ьili rav:ni пi najbolje skolovani iпzenjerci."')

Njilюvom inicijativom ozгenskl partizaпi su, usred dana 20. oktobra, izbacili iz sina njemacki t1·anspoгt izmedu Karaпovca i Sulюg Polja i tom prilikom .nanijeli velike gubltke okupatoru. Sedaщ dana kasnije izvrseп је uspjesan · napad na voz domobraпa kojom prilikom је Ьilo dosta шrtviћ i гanjenih vojnika."')

Рrеша izvje~taju NDH od 31. oktobra, saznajemo da је istoga dana, izшedu zelje:z.nicke stanice Donja Pakle11ica - Doboj, izbacen iz saobracaja brzi voz sa njemackim vojnicima i da је »Ьilo mnogo zaroЬljenih i pogi­nulih<<.113)

"•) А VII, NDH, 6/ lSa-l, k·ll8. 111) Na tome poslu нarocilo su sc i stic<~li kurnaвdir Lipackc ccte Bщ;dan Gavric, Jgnjal, Veso

i Rado Radojcic. Т. Vujasinovic, isto, 108.

220

'") А VII, NDH, 27/1-S, k-3; Т. VujasiпoYic, isto, 109. '") А VII, NDH, 41/4--3, k· l43.

Ovaj, kao i иspJesan napad Lipacke cete ла jedan drиgi t·ransport, izvrsen dan kasnije и пeposrednoj Ьlizini Doboja,"•) najbolje sп potvrdili sna­gн i borbenн vrijednost ozrenskih partizana. NemajиCi dovoljпo jedinica da se obracиnaju sa »Cetnicko-kom1.1nistickim bandama« - kako sи ih tada jos иvijek nazivali - иstaske ''lasti sи morale prЉjeCi drugim mjerama. Od po­cetka novembra gotovo u potptшosti је obиstavljen •noeni saobracaj, а to­kom dana оп se odvijao и sistemи koпvoja, koje sи, ро pravilu, pratili spc­cijalni oklopni vozovi i jaka vojna obezbjcdenja. U isto vrijeme, duz prиge, а narocito pored mostova i propиsta, izgraden је niz betonskih bиnkera i иtvrdenja gdje sи smjestena odjeljenja za obezbjedenje prиge. Uporedo sa ovim, vojпim mjerama, vlasti NDH ponovo sи pokиsale da иspostave »koп­takt« sa rиkovodstvom иstaпka i da ga privole na predajи"'). Medutim, slicno nekim ranijiш pokиsaj.ima, i ovoga риtа, namjere sп propale.

Mnogo brojne orиzane akcije koje sи izvele cete Ozrenskog odreda tokom mjeseca oktobra, pozitivno sи se odrazile и vise pravaca. ВоrЬош је, и prvoш redtt, prosirena slobodna teritorija, steceno borbeno sikиstvo, oteto ПОVО orиzje, pojaca.n pri\iv boraca, formira.ne •ПО\'С Cete, иspostavljeпa CVГSCa orgaпska veza izmedи pojediпill jedinica i jedinica kao cjeline i Staba odreda. Dalje, иspjesna borba је do,rela do cvrsceg jedinstva izmedи fronta i poza­diпe, razvijanja kurirske i obavjestajne i drиge slиZЬe, intenzivпije organiza­cije pozadiпe, jacanja opsteg morala иstaпicke mase, intenziYnijeg razvijanja pratecih ustaпova i jednom rјесји, - produЬljivanja иvjerenja <ia se samo tim pиtem, tj. pиtem borbe- moze izaci .na -kraj sa okиpatorom.

Osiш ипutгasnjih uspjel1a, Ozrenski partizanski odred ·tokoш oktobra mjeseca afirmisao se i па sirem plaпu. Na njega је osoЬito rасипао Glavni stab NOP odreda za Bosпu i Негсеgоviпн kada је pravio svoje plaпove za oslobodenje Kladnja, prodiraпje и centralпи Воsпи i za cvrsce medиsobno povezivanje vec postojece slobodne teritorije u istocnoj Bosni. U dиhи tih sirih komЬinacija Gla\'ПOg staba, rиkovodstvu Ozrenskog odreda пагеdеnо је da posalje oko 150-200 ljudi koji Ьi ucestvovali, zajeclno s Bircanskim odrc­dom i dijeloviшa nekih cetnickih snaga, и oslobodenjи Кladlilja. Krajem okto­bra, oko 150 najboljih ozrenskih boraca kremиlo је zajedno sa Pasagom Man­dzicem, politickim komesarom Odreda i Todom Paпicem, zaшjenikom Odreda u pravcи Kladnja. Pokret ove jedinice, njeno исеsсс и ЬоrЬаша oko Kladnja i ponovni povratak na Ozren, иglavnom sи odreden.i и nasoj istoriografskoj literatиri. О tome postoje i veoma brojni podaci и neprijateljskoj gradi.'")

Medиtiш, manje је pisano о tоше - sta је znacio odlazak ove je­dinice (iako privгemen) sa podrиcja Ozrenskog partizaпskog odreda. SudeCi ро daljoj aktivnosti Ozrenskog odreda и пapadima na neprijateljske komи­nikacije, izgleda da se и vojnickom smislu пiје mnogo osjecalo odsиstvo Ьо­гаса koji sи krenиli prema Kladnjи"'). Ali, gledano kroz politickи prizmи -

"') А VII, NDH, 1/ 1- 1, k-4; Т. Vuja,inu,•ic , isto, 109. " ') Т . Vujasiпovic, i~to, 110. "') А VП, NDH, 28/1- 12, 29/1- 12, 29/!- 18, 30/1-8, k·3 i 1/1- 3, 3/1-1, k-4.

221

Ьiо је to veliki guЬitak za Odred, jer su sa Ozrena k.renuli шahom clanovi Partije istaknuti .komandiri jednica i, ро pravilн, probrani borci. Njihov od­lazak doveo ј е do niza personalnih izmjena narocito u vojnoj strukturi Od­reda. Iako se kasnije veCina boraca vratila na podrucje slobodne teritorije Odreda"•) oni se vise nisu uk.ljuci\'ali na predaS.nja mjesta, vec је iz tog sasta­va, odlukom Staba odreda, forшiran Udarni (4.) bata,ljon."•)

U borbama u toku пovembra i decembra ovaj bataljon је odigrao znacajnu vojnicku ulogн, jer se nalazio na dijelн ozrenskog »fronta« (SiZje­Podsjelovo) 'koji је н posljednja dva mjeseoa 1941. godine bio vcorna ugro­zavan nepr.ijateljskim snagama.

Poslije dva snazna napada na neprijateljske vozove, koje su izvrsile jedinice Ozrenskog odreda krajem mjeseca oktobra, шjerodavni faktori NDH, а osoЬito GJavni stozer domobroostva, odlucili Sll da se па podrucje IV do­nюbranske divizije upиte nove snage koje Ьi, zajedno s postojeCim, pre uzele inicijativи i deЬlokirale ugrozene pruge.'"')

U zoru 15. nоvешЬга iz doline rijeke Bosne i Sprece zapoceo је sna­zaп napad нstasko-domobranskill snaga па polozajc ozrenskih partizana. Pra­vac glavnog ш+аrа isao је od Doboja prema selu Lipac. Akcijom је rukovodio licno Salko Alikadic, potpukovnik. lako је raspolagao podaciшa 11 donюbran­skog zbora prema kojima је izlazйo da па Ozren planini ima oko 3.000 dobro пaoruzanih »oclmet·nika«, on пiје kr.io vjerи u svoj иspjeh. Prvog dana borbe пjegove sи cete, podгZane jakom artiljerijom, postigle jzvjesпe uspjehe na sektorи sela Lipac, ali su и medиvtremenLl .izgиЬile posadu u rеопи Gavrica Brdo. Sesпaestog noveшbra, smisljeпom akcijom ozrenskih partizana bile su tшiste.ne i1i protjerane и dobojsko predgrade i ostale Alikadiceve snage. Samo-

"'} Da Ьi omoguCili ЈаНе prebacivanjc svoje jedinke prema КJadnju, ozrenski partizani Ьili sн. krajem oktobra, izuzetno akti\•ni . Tako su 28. oktobra izvrAШ napad ~irih razmjera na prugu Tнzla-Doboj i u11i~tili putnicki voz. Dva dana kas11ije napali su brLi voz па pt·uzi Doboj-Mag\aj. U оЬа napada uni~ten је dobar broj nept·ijateljske z\ve sile i zaplijenjcne su znatne kolicinc oru~ja, muпicije, novca i druge robe. Zbog oviћ napada i ugгoze11osti terena 11<1 pruzi Doboj-Maglaj-Sarajevo, narec1eno је: •а} Da zapovjed11ici zdrugova III zbora najzurnije prou~c i preduzmu najdjelotvornije mjere za ~to bolje osiguranje pt·oшeta па ovoj pruzi. Ь) U ovu svrhu preuvidjcti za pojedine vlakovc dovoljno jaku vojnicku pratnju sa strojnicama, orgaпizirati stalan nadzor pruge putem okJopnih vlakova, koristiti na osetljivim dionicama lokomotive­·izvidnice, povecati broj opllodnje i poboljsati slu~bu izvjestavania, kao i ро potreЬi uzeti taoce u vlakove. с) u vecim postajama dr/.ati u pripremi pokretllc pricuvc sa potrebnim prevoznim sredstvima Z<"' brzo premje~tanje. О preduzetim mjeгama izvijestiti Gla\•ni stozcr• . А VIJ, NDH, 2/Ј-1, k-4; Т. Vujasiпovic, isto, 120.

)IS} u borbama kod КJadnja izginuo је izvjestaп broj Ьоrаса (3-4) iz Ozrenske jedinice. меаu njima је Ьiо t-anjcn, а zatim Ьпо p1-eminuo i Petar (Рејо} Markovic, husinski rudar, jedan od prvo­boraca Ozt·enskog odreda. Njcgo,•a smrt је kasnije inspirisala Milosa Popovica - Durina da napise pjesmu •Konjuh plani11om•. Jedan dio boraca, koji s u Ьili te~e гanjcni, zajedno s Pasagom Mandficem, prebacen је u Sekovice i па njiћ Odгed nije mogao dugo vrcmena гас~шаti. Zajedno s borcima koji su se па Ozren ''ratili, dosla )е i jedna grupa ze11ickih radпika. Т. VujaSiПO\'iC, isto, 121-128.

"•} О rш·miranju ovog bataljona Т. Vujasinovic pi~c: •Dsnov toga bataljona ci11ili su ljudi iz one udarnc grupc koja је iSia 11а Кladanj. Nju smo popunili dvema cetama Тt·ebavaca . . . Za k01nandanta smo postavili Milosa Popoviea, za komesara Pet·u Dokiea, za koma11dire се\а Dusaпa Sta11iSica, Milosa Kupresa, Misu Igпjatovtca i Nikolu Celica. Тај bata!jon nije imao pred sobшn nekog )akog neprijatelja, i zato је, pored obezbec1enja poloZa.ja izme(tu Stzja i Podsjelova, trebalo da posluzi kao neka ''rsta vojno-politicke skole 7.а mlac1e kadro\•e i da u neku I'Liku bude odredska rezet·va•. Т. Vujasinovic, isto, 130.

'"'} U tom cilju Ьila је 13. novembrn рrеЬаёепа na scktor Doboja З. bojna, 2 pcsadijske pu­kovnije i 13. satnija 11. pjesadijske pukov11ije. А VII, NDH, 10/1-10, k-4.

222

и\'јеrооа Alikadiceva akcija od koje је, .izgleda, mnogo ocekivao i sam Pavelic,, skиpo је stajala иstasko-domobranske snage. Na bojistи је palo oko 90 ne­prijateljskih vojnika na сеlи sa р. pиkovnikoш Alikadiceш, satniko~ Zvo?­kom Jelиsicem i zloglasnirn иstasom Hasanoш Mиjanovicem. ZaroЬIJeno Је oko 100 domobrana i tri oficira. Najdragocjenije pa.rtizaniшa Ьiо је plijen и огиzји i to pet Ьасаеа mina, 6 teskih i 18 lakih mitraljeza, oko 160 pиsaka, nekoliko sandиka .mooicije, zatim vise telefona i drиge vojne opreme. GиЬici partizana iznosili sи 10 mrtvЉ i 10 .raпjenih."')

Nakon Alikadicevog poraza, druga poloviпa novcшbra protekla је и relativnom шiru. Istina, i dalje sи ozrenski partizani vrsili иоЬiсајеnе параdе na neprijateljske konvoje122

) , ali nije Ьilo nikakvih spoljnih znakova na osno­vu kojih Ьi se mog1o zakljuciti da је и Ьliskom izgledи neka sira ofanziva protivnika. Medutim, dok је oblcnom posmatracи izgledalo da se komanda IV domobranske divizije pomirila sa svojom losom vojnickom perspektivom и dolini rijeke Bosne .i Sprece, za to vrijeme vt·sene sи pripreme sirih raz­mjera za deПnitivnu likvidacijи ozrenskih иstanika.

U dogovoru sa vladom NDH i Glavnim stozerom clomobranstva na tome је, jos pocetkom novembra, zapoceo raditi general Iser, zapovjednik П domobranskog zbora. Tokom mjeseca pazljivo sи proиcavani podaci о ozren­skim u эtanicima, razradivan је operativno-takticki plan i prebacivane sи jedinice и dolinи Bosne i Sprece. Uoci napada na slobodпи teritorijи Ozrena - 3. decembra - sleglo se и reonи Tиzla - Gt-aeanica - Doboj - Maglaj preko 7.000 neprijateljskih \•ojnika okoji sи stиpИi и akcijи и tri operativne grиpe."")

U borbenoj zapovijesti, kojom sи tacno precizirani Ьlizi i dalji zadaci svakoj jedinici, istakпиt.a је:

k-l998

. 121) А Vll, NDH, 15/ 1-IЗ, 17/1-7, 16/1-2, k-4; IЗ/15·1, k-1701; 22/17-2 do 14, k·61a i 9/ 1-7,

"') U akciiarna na uni~tavanju neprijateljs kih vozova ista kao :.с narocito u drugoj polovini novembra, Luka Panic, konшndir Boljani~ke tete. On је 24. Xl postavio seriju mina па pruzi Doboj-Тuz1a, u Ыizini Вoljanica i tom prilikom napra,•io provi lom na neprijate1jskom konvoju. Zb. NOR, t. IV/2. 154-155.

"') Po·vu go·upu, koja је po~la u borbu sa Jjnije Ma~;Jaj-Trbuk, sзtinjavali sto: Stozer 1. pjesa~ke ptokovnije; Ј , 4. i 5. bojna iste puko,•nije; posada MaglaJa (1/2 sntnije); 1/2 satnije Sю-ajevske dok­nadne Ьо јон:; bo·dski vo<l 2. bojnc Vojne krajine (bez jednog odjcljcnja), З. topnitk1 odjel (bez 3. bit­п ;c::c). Po·cma пekom podacima, ova grupa ј" raspolagala S:l o ko 2.400 vojnika, ncAio oko 2.000 pu~aka, 11 0 pu~komitral.ic>a. 18. mitraljeza, 8 hauЬica, 2 brd>ka i 8 proti1•1e11kovskih topova i jedan Ь•·ој шinobaca~a.

Druga grupa је imala polazni polo>..aj u reonu Doboj i n ju su sз~injnvali : Stoze•· 5. pje~acke pukO\'· njje, З. puho<lna Ьој11а ћ•·,•alske legijc, З bojna 2. pje~ackc pukovrooje, 1. bojna ј 13, 14. i 15. satnija 5. pjc,adijsk.., puko1n ije, 10 topnicki odjel (bez 2. Ьilnice i 1. votla 1. Ьilnice) brdskj vod 5. bojne \ 'oj nc k1-ajine (bcz 1 odje1jcnja) , oklopni ,·od (lroja bojna kola) i 2 o klo pna vlaka. U sastav О\'С gпЈрс do~la је З. dcccmbra i З. bojna З. pje~cke ptokovnijc. Sveukupne snage О\•е grupe iznosile •и oko 3.000 vojnikn, 2.700 pu~aka, 98 ptl~komjн-aljc-J..a, 34 mitraljeLa, 8 hauЬica, 4 bгdska topa ј 8 p!·otivteпko\ •kЉ IOPO' '" · 1З minobacata i 3 laka te nka. Tretu g lllpu sa po laznim polozajem па relacij i Doboj- Bol).anic. saciпjnvale su З ustaske bojne, 1 vod ltaublca, 2. Ьitnica 4. lopnjtkog odjela . U ovoj grupi је b1lo oko 1.500 usta~. 100 automalskih orufja, 6 hauЬica i laki lenk. Neposrcd n i komandanti рГ\•е dvije grupc Ьili su komandanti odgovao·ajucill pukovnija, а tгесе usta~ki potpukovn ik Juca Rtoka1•ina. Pored navedenog, komandantu 4. domubrans ke divizije stajale su na ra­>polaganju: З Ьitnice З. topnickog odjela, 1 Ьitnica 4. topni~kog od jela i 2. bitnica 10. topnitkog odjela. U re-Lervi, w OS!furanje Dob~j.a i ko~~kacijn Ьile .. su: 3. bojroa 5. pje~atk~. pukov~ije, 24. satnjja .. 3. pje~acke pukovnoJC, рГ\•а sа!ШЈЗ 8. pJesacke pukovщJe (Ьеz 1 voda), 14 satПIJЗ , 2. pJesacke pukovщJe, 13. satnj ja 11 . pjc~acke гukovnije i 4, 6, i 8 ~trafunski ~«,>d sa 2 b t·dska i 8 protivtenkovs_kih top_«,>va: Л Vll, NDH, 1/ 1- 1, k-54; А. Donlagic, Ozrc nska or eracoJa (od >--12 deceonbo·a 1941), VoJпoostoпJsk• glasnik , 6/1956, З-Зб.

223

»Odmetnicko-cetnicke i komunisnicke bande vec duze vremeпa uzne­шiravaju sa Ozrena planine nas zeljeznicki promet, unistavaj u brzoglasne i brzojavne linije, napadaju razbojr;ticki na nasa sela i vlakove i uopce smetaju konsolidiranju prilika u Bosпi.

. Da Ьi se sa ovim bandama definitivno obгacunalo izvrsit се se kon-cen trican pohod na Ozren planinu u cilju unistenja navedenih bandi i njiho­vih gnijezda«'~').

Glav.na zapovijest је, kasnije, dopunjena sa nekoliko takozvaпћ »Па­рвtаkа«, u kojima se poЫize govori о protivniku, njegovoj borbenoj vrijed­nosti, postupku jedinica sa zaroЬljenicima, zaplijenjenoj imoviпi i dr. Tako se npr., u jednoj dopunskoj zapovijesti kaze:

»Cetnicko-komunisticki protivnici u Ozren pJanini imali su tr pos­Jijed.nje vrijeme .пekoliko lokalnih шрјеlш, uslijed kojiћ su postali \reoma d rski, smioni, Zilavi, podli i lukavi. Oni su struC.njacki rasporedeni, te imaju i svojiћ organiziгanih polozaja. Naorttzanje је od1icno. Imajtt cak i nckoliko Ь::1саса. Sa mu.nicijom stoje dobro. Imaju i kaci.ge«'").

Zato, preporucuje zapovijest, protivnika treba tuci njegovom takti­kom »Sa puno Jttkavstva i velikom oprezom«.

VjerujuCi u apsolutni vojnicki uspjeh svojih jedinica, mjerodav.ni ustasko-domobranski komanda.nti 111ist1 ni pomisljali da prc.rna ustanicima treb a djelovati drugacije, osim putem sile i besiюstednog terora. U tom cilju sv}m jedinicama Ьilo је dostavljeno uputstvo sljedecc sadrzine:

»Postupak ceta u akciji: а) svaki koj•i bude na operativnom podrucju naden sa puskom ili se

kod njega nade streljivo ili drugo ubojito tvorivo ima se odmah smaknuti. Ь) gradaпi bez puske, bez obzir-a na godine starosti i na pol, koji budи

uhvaceni na operativnom podrиcju izvan sela - naroCito u sumi, sшatrati ih kao jatake, uhvatiti ih i otpremiti tl Doboj radi dalje otpreme.

с) pretresti sve kuce.

Ро jednи pogod.nи zgradu (tvrdi materijal) u selu sacuvati za potrebe buducЉ oruznickih postaja.

d) SVU hranи, slarnu i stoku cuvati od paljevine i zatiranja. Pomocu oшzni&ih patrola i za ovu svrhн odredeпog ljudstva prJkupiti i slati. u Do­boj opskrbnorn skladiStн sve sto se od hrane, stoke i ostalih zivotnЉ potreba nade na terenu« .'"")

Dakle, namjera neprijatelja Ьila је da svojirn velikim vojnirn podu­ћvatorn иnisti ne samo Ozrenski partizanski odred nego i njegovu pozadinu.

Iako је operacija »Ozren« spremaпa и velikoj tajnosti, ona је otkri­vena Ьlagovrerneno od s.trane partizanske obavjestajne slиZbe и Doboju. Na­kon proucavaпja primljenih podataka, Stab ozrenskog partizanskog odreda odrzao је vojno savjetovanje na kom је donijeta odluka da se jedmice ne

224

1><) А VII, NDH, 1/1-10, k-54. "') А VII, NDH. 1/ 1-15, k-54. 126) Л VII, NDH, 1/ 1-13, k·54.

povlace sa postojecih polozaja, vec da se sиpгotstave okиpatorи odsиdпom odbranom. Na donosenje takve odluke presudno stt uticala dva faktora. Prvo, Odred је Ьiо toliko povezan sa pozadinom (borci sи, ро pravilu, branili svoja scla) da se nije шogla zamisliti drиga taktika, osim one kojom se ро svaktt cijenи brani slobodna teritorija. Drиgo, niz ranijih vojnickih иspjeha bio је toliko podigao moral ozrenskih boraca, da sи oni, i ovog puta, docekali okи­patora sa риnо samopouzdarija.

' Vojnu snagи Odreda sacinjavali sи u to vrijeme cetiri bataljona sa oko 1000 boraca. Od naoruzanja Odred је imao 900 pиsaka, 30 puskomitralje­za, 8 шitraljeza, 3-4 minobacaca i relativno шаlе zalihe municije."')

Njegovu teritoriju З. decembra zapocelo је napadati oko 16. ustasko­domobranskih bojni, koje su, prema nekim podacima, raspolagale sa Ьlizu 360 aиtomatskih orиija, 20 minobacaca, 66 raznokalibarskih topova, 6 bornih lшla i clva oklopna voza."")

U borbama, koje su trajale neprekid.no sve do 12. decembra, Odгed se zila\ro branio. Iako је tt direktnim okrsajima izguЬio nekoliko vrsnih ko­mandira ceta i znatan broj Ьогаса, nije se osjetnije povlacio.129

) Uz velike na­pore, koшandantu орегасiје ,,Qzren« gcneгalu Arturи Gttstavicu poslo је za rиkom da zaposjedne nekoliko upor.ista Ozrenskog odrecla (Rиј, Bojica Ka­men, Lipacke Glavice) i da za izYjesno Yrijeшe obezЬijedi nesшetan proшet па zeljeznickoj pruzi Doboj-Tuzla i Doboj- Teslic. Medutim, sve је to skupo placeno ljudstvom i materijalom koji sи и devetodnevnim decembarskim borbama izguЬile ustasko-domobranske bojne. Da operacija »Ozren« nije us­pjela, pokazuje Dne,тnik IV domobгanske divizije, kao i izvjestaj gen.erala Isera od 22. decembra."0

)

Poslije iscrpljиjиcih borЬi iz prve polovine decembra, Ozrenski par­tizanski odred је bio .neko vrijeme и stanjи oporavljanja i unutrasnje konsoli­dacije, а zatim је, krajem decembra, ponovo ispoljio izvanrednu vojnickи ak­tivnost. U tom vremenи jos vise је prosirio svoju s lobodntt teritoriju (oslo­bodio Vozuctt, Stog i Krivajи) i Ьiо na putu da se tjeSлje poveie sa Roma­nijskim partizaniskim odredom. AmЬicije u ovom pravcu najvise su omeli cetnici kapetana Dragoslava Racica (tzv. »Cerska brigada«) koji su, ро zaиzi­шanju Olova ocl strane partizana, pгodrli tl dolinu rijeke Krivaje i zapoceli sa pljackom ро muslimanskim selima. Pokusaji $taba oz1·enskog odreda da шlrиzeni idu -u zajednicke akcije па пeprijateljska uporista, nisи dali nikakve pozitivne rezultate. U 1942. godiпu Ozrenski partizanski odred је usao sa dos­ta brojпim \rojnim snagama, ali .i sa nedoYoljno defiпisanim stavom tt po­gledu daljeg odnosa prema cetnickom pokretu.

'27) А Donlagi~, isto, 15. 128) Т. Vujasinovi~. isto, 168. _ '.29) Pogi.nttli su: Dttsan Staпi~ic, komandio- 1. cetc 4. bataljona, Stanko Рапiс, koшandiг 1. cetc

2. bataiJona, Mtlan Ga,•ric, komandir Lipaeke cete, kao i nekoliko dcsetina boraca. Osim poginulih, izbaceno је iz stгoja i oko 80 dгugih boraca koji su Ьili teze i lak!ie ranjcni. Prema uslasko-domobran­s kim dokumcntima, cijcni sc da је u operaciji •OZREN• •uni~teno oko 500 ustanika•. Ova brojka је svakako pretjeгana , osi1n ako nen1amo u \'idu i uniSta'.tanje ci\·ilnog st:зno,·пi~(\ra. Zb_ NOR, t. l V/2, 533; Т. Vujasinovic, isto, 162-169.

""') U zakljucku izvjestaja о operaciji •Dzren• get~cгal Iser pise: . ova i ovakva akcija osim zгtava u ljudstvu i milionskih steta (ро nekoliko dcsctina miliona svakog polumjбcca) - u najvecoj mjeri steti nasem ugledu i dt-zavnim probitcima•-Zb. NOR, t. IV/2, 496-503 i 530-531.

225

Ь) Rad partijske organizacije na ucvrscenju ustanickih j~dinica formiranje okruinih komiteta ·

Uporedo sa pojavom i razvitkom иstaпka, odvijao se citav пiz pro­mjeпa па роlји ипиtrаsпје strиktиre i djelovaпja organizacije КРЈ и Bosпi i Hercegoviпi. Те promjeпe sи Ьile иslovljeпe, s јеdпе straпe, logikom razvit- · ka samog иstanka, а s drиge, пastojaпjem okиpatora da bas u tom, za Partiju пajsudboпosnijem treпиtku, zada odlucaп udarac.

Rad КРЈ, od okupacije do ustaпka, Ьiо је isрипјеп пeob.icno zivom i mnogostraпom aktivпoscи. Опа u to vrijeme: lecima, proglasima, zivoш rijecju i na druge naciпe poziva пarod па otpor protiv okиpatora, bиdi и пjemu vjerи и sopstveпe sпage, иstaje protiv masovпog terora i pokolja i, sto је пajva.Zпije, i sama se swm svojim Ьicem orijeпtise па оrн~zше pripremc llStanka. Те pripreme sи Ьile пarocito forsiraпe пakon sjedпicc rokrajiпskog komiteta od 13. jula, na kojoj је Ьiо razradeп i plan oruzaпih akCIJa za po­jediпa podrucja и Bosni i Hercegoviпi. U vezi s realizacijom toga plana, daslo је i do masovпijeg pomjeranja partijskiћ kadro\•a iz gradova и pravcи bиdu­cih иstaпickih ceпtara.

U casu izЬijaпja иstanka organizacija КРЈ па podrucjи is·tocne i t:en­ti-alпe Воsпе ima sljedeci razmjestaj: и Sarajevu se пalazi sjediste Pokrajin­skog komiteta na celu sa Svetozarom Vиkmaпovicem, Isom Ј ovanovicem i Borisom Kovacevicem. Ostali claпovi пajviseg partijskog rukovodstva za Bos­пu i Hercegovinu bili su ирuсепi kao ispomoc oЬlas.пim partijskim rиkovod­stvima. Tako su прr., bili: Avdo Humo и Hercegoviпi, f>uro Pucar и Bosan­skoj krajini а Ugljesa Danilovic u tuzlaпskoj oЬlasti. Pored >юkrпјепоg« РК, u Sarajevu је u isto vrijeme djelovao Mjesni komitet КРЈ sa nizom partij­skih orgaпizacija i celija iz kojih је vec Ьiо izasao dobar broj clanova и sus­jedne regioпe gdje је trebalo zapoceti иstaпak. Stab sarajevske oЬlasti, па celu sa Slob.odaпom Principom i Hasanom Brkicem, пalazio se и sе!и Lиke sa zadatkom da odatle rukovodi i koordin.ira orиzaпim akcijama па Roma­пiji, Jahortni i и sjeverozapadnoш dijelu sarajevske oЬlasti. Stab za tuzlan­skи oЬlast nasao se и vrijeme otpocinjanja ustanka и Sekovicima i u toku avgusta mjeseca imao је prilicno slabe kontakte sa svojim sreskim stabovi­ma na Majevici i Ozrenu. Partijsko clanstvo iz Bijeljine, Brckog, Tuzle, Do­boja, Maglaja i nekih drugЉ mjesta takoder је, u najvecem broju, napиstilo gradove i direktпo se пaslo и prvim borbeпim akcijama.

Od sest иstaпickih rcgiona istocпe Воsпе, najvise claпova КРЈ imali sи Romaпija i Majevica sa Semberijom i Bosaпskom Posaviпom, а najmaпje kalinovicko-jahorinski kraj i podrиcje sjeverozapadno od Sarajeva. Kada se ide od jedпog do drиgog иstaпickog centra, primjecuje se da је i u pogledи kvaliteta partijskog kadra postojala osjetпa гazlika. Ozreпski kraj iшао је прr., prilican broj clanova КРЈ, ali је medи njima Ьilo malo onih koji sи imali duie revolиcioпarno iskиstvo. Sиprotno tome, Birac је imao daleko manje domacih clanova, ali је pred оtросiпјапје oruzanog ustanka ovdje do­sao OЬlasпi komitet КРЈ za tиzlanskи oЬlast, ра је sittlacija Ьila povoljnija. Romanija i Majevica sa Seшberijom i Bosanskom Posaviпom imale sи slic­nи sitиaciju и pogledu broja i kvaliteta partijskog kadra, ali sи zato, medи njima, postojale osjetne razlike и tzv. objektivnim нslovima.

226

u prva tri mjeseca oruzane borbe, partijsko clanstvo u svim regio­nima is·tocne Bos.ne angazuje se, uglavnom, па rje§avanju vojnih problema иstanka. Zbog toga, kao i zbog pojacanog pritiska okиpatora i ustasa, mnoge partijske organizacije nisu и mogucnosti da se ь~vе vlastitim kadrovskim uzdizanjem. Organ.izovana celijska aktjvnost nastavlja se samo u nekim gra­dovima i и onjm ustanickjm sredistjma gdje su se nаЉ bгojniji i iskusniji komиnisti. Tokom avgusta mjeseca, ра i kasnije, sjtuacija је Ьila takva da su mnogj pripad.nicj КРЈ, usljed kidanja partijskih veza, morali da djeluju sa­mosta1n.o i nezavisno od svojih rukovodstava."') Slicno је Ьilo i sa nekim ustanickim stabovima.

U ovo vrijeme osoЬito је Ыо otezan rad delegata СК КРЈ Svetozara Vukmanovica, jer је dobar broj njegovih najЬiizih saradnika dopao ustaskih zatvora (Iso Jovanovic, Lepa Perovic, Radojka .Lakic i dr.) ili morao da na­pusti Sarajevo i da ide na oslobodenu teritoriju. Da Ьi nekako prebrodio nastalu krizu, Vukmanovic је pozvao Ugljesu Danilovica da se vrati iz Tuzle. Medutim, i Danilovic је proveo u Sarajevu samo nekoliko dana, ра је morao ici u Hercegovinu da rukovodj tamosnjim ustankom. U toku avgusta i sep­tembra mjeseca Vukmanovjc је praktjcno predstavljao i delegata СК КРЈ i Pokrajinskj komjtet za Bosnu i Hercegovinu. Do takvog stanja s.tvarj doslo је iz vise razloga. Prvo, na sjednici Pokrajinskog komiteta od 13. jula nisu podrobnije razmotrenj svj modalitetj rukovodenja ustankom u Bosni i Her­ccgovini. Drugo, Vukmanovic је posao od pretpos·tavke da се za ustanak Ьiti korisnije ako vecjna clanova Pokrajinsk.og komiteta napusti Sarajevo i pode u pojedine oЬlasti. Trece, nije se ni moglo predvidjeti da се pojedjnj komu­nisti - rukovodjoci pastj tako brzo u ttstasko-okupatorskc zatvoгe.

Nakon rasporedjvanja partijskih kadrova ро oblastima Vukmanovic se osoЬito puno bavio sabota:Zama i djverzijama ро gradovima. U vezj s tim, postavljao је pred neke partjjske organjzacjje isuvise teske i odgovorne za­datke. Tako је, npr., od komunista u 2:eljeznickoj radionjci ј Lozjoпicj u Sa­rajevu ј od komun.ista u Zenici trazjo da prethodno uniste razna industrijska postrojenja ј objekte, ра da tek onda napuste gradove i formiraju partizanske odrede. Kada mu је saopsteno da se ovi zadacj ne mogu jzvrsitj, pozvao је partijske sekretare, zaprijetio im kaznama i raspustanjem organizacija. Nakon na.knadnih iлtervencija, komunisti su posli u akcije. U 2:eljeznickoj lozjonici u Sarajevu izvrsena је manja diverzjja (bacena је paklena masina u parni kotao), ali је partijska organizacjja u Zenici Ьila u toku priprema provaljena ј veCina njenih clanova poЬijena ili pohapsena. Provala u Zenicj, kao i zatva­ranje nekih komunjsta, povezanih sa diverzijom u Sarajevu, negatjvno se od­razjlo na razvitak ustanka, kao i na omasovljenje Partije u sarajevskoj oblas­ti. Nakon obracuna u Zenici, udvostrucena је kontrola паd svim preduzecima ј objektima koji su Ьili od in·ter~sa za okupatora.

Iz ovoga perioda datiraju ј neka pisma Svetozara Vukmanoviea, upu­cena Ј. В. Titu i СК КРЈ, u kojima se govori о oportunistickom drianju par-

1>1) Takvih primjera је bilo "" podl'ucju svih ustaniёkЊ ccntru·::~, а naro<:ito па Majevici , 0Lt·enu i u killino,•acko·jahoгin•kom kг-.1ju.

227

tijske organizacije и Bosni i Hercegovini.'3' ) SmatrajuCi da sadrzaj pisшa

odrafa,,a stvarno stanje, СК КРЈ salje u ove krajeve nekoliko iskusnijih ko­nшnista koji su se momentalno nalazili и Zagrebu nakoп povratka iz span­skog gradaпskog rata. Nema sumпje da је dolazak ovih ljudi predstavljao zпatno pojacanje partijskoj <>rgaпizaciji u Bosпi i Hercegoviпi.13')

Dvadeset rtreceg septembra pobjegli su iz нstaskog zatvora u Saraje­vu: Iso Jovaпovic, Vaso Mis.kiп, Milutiп Duraskovic i Nisim AlЬahari i ubrzo se prebacili па oslobodeпu teritoriju Romanijskog partizaпskog odreda. Na­koп пjihovog bjekstva, kao i паkоп prebrodavaпja nekih drugih privrcme­пill kriza i zatvaraпja kruga partijskim provalan1a, u Sarajevu Ј~ ропоvо doslo do izvjesпog koпsolidovanja partijskih redova. Stanje se osoЬito poprю,ilo nakoп dolaska Avda Hume, koji se vratio iz Hercegovine па zahtjev Svetozara Vukmanovjca da pruzi ispomoc sarajevskoj partijskoj organizaciji.

Svetozar Vukшanovic i Avdo Нuшо su, uz prisustvo jos nekiћ ruko­vodeCih clanova КРЈ, odrzali 15. septeшbra sastaпak и Sarajevu na kome su ро prvi put tПakon podizaпja ustanka, svestranije razmatrali vojno-politickн situaciju u Bosпi i Hercegoviпi i doпijeli nekoliko zakljucaka о potrcЬi preo­r ijentacije rada .partijske organizacije s obzirom na nove uslove djelovaпja"').

Prvo, utvrdili su da se medunarodni polozaj Nj emacke i njenih sa­' 'ez.nika pogorsava sve vise na vojпom i politickom planu. Zbog velikog aпga­zovanja na istocnom frontu, Njeшacka пеmа dovoljno snaga da se radikal­ni je obracuпa sa ustaпickim pokretima u poroЬljeniш zemljaшa. U tom po­gledu Jugoslavija, а роsеЬпо Воsпа i Hercegovirn.a, predstavljaju eklatantan prim jer. Da Ьi nekako sprijecili opstenarodпe ustaпke, пjemacki i talijaпski okupatori se sluze razпim sreds·tviшa. Tako se, прr., kaze: »Njcmacka ide sada zatim da pocij epa srpski narod tako da se оп medusobпo U[listava. Ona пastoji da паs izoluje od шаsа kojc su vec otvoreпo stupale sa nаша па put oruzaпog ustaпka. Takva politika Njemac(kog) okupatora vidi se јаsпо i kod паs и Bosni. Njemacki okupatori u poslec1nje vrijeme hapse i razoruzavaju ustase koji vrse strahoviti pokolj паd srpskim паrоdош u Bosпi. Опi se time zele prikazati kao oslobodioci srp(skog) naroda ispod terora ustasa. Istu po­litiku vode i italijaпski okupatori u Hercegov(iпi). ltalijaпi su iskoristili te­zak meduпarodni polozaj Nejmacke i oteli јој citavu Dalmaciju i Hercegovi­пu. I oni hapse i razoruzavaju ustase zeleci se prikazati kao oslobodioci ispod terora ustasa. Namjera i jednih i drugih okupatora је jasna. Опi zele da па S\'aki naciп odvuktt mase srpskog naroda od nas. S druge эtrапе опi ubacujн tt r edove паsе partizanske vojske razne komitske, cetnicke i pljackaske bande koje pljackaju muslim(anska) sela i izazivaju razdor izmedu nшs1imana i Srba l na taj nacin sprecavaju zajed11icku borbu, ovih protiv okupatora. U poslednje vrijeme se pojave ovih bandi povecavaju iz razloga sto m uslim(ani) sve vise pociпju prelaziti na straпu uэtaпika, posto su se uvjerili da nasa par tiza11(ska) vojska se bori i za пjihovtl s1obodu i posto vide da se odнosi iZJm edu Njem(acke) i Turske svakim dапош sve vise zaostravaju«."') Drugo,

"') Arhiv Jnstitнta za 1·adniёki pokret, Beograd, Foпd СК КРЈ, sig. 27/1941. "') Me(!u njima su Ьili Kosta Na.:t, Petar Drap§in, Mihajlo Milosa,•ljevic i dr. '"> U nekim rnemoarskim sjeeanjima, kao i u obj;l\•ljeпoj Hronologiji Vojnoistoгijskug in­

stituta, str. 100 ovaj sastanak је pozпat pod nazivom: Sastaпak РК КРЈ za BiH od 15. septembra 1941. godine.

"') AIRPS, ZЬirka РК КРЈ za BiH, Inv, Ьг. 58/7721.

228

па sastanku је ukazano da » ... Sve tc promjene koje su nastalc u medшш­rodnom polozaju Njemacke i u vezi s tiш ргоmјеnаша koje эu nastale u po­litici olшpatora u nasoj zemlji, morajи jasno иoC:iti sve nase paгt(iske) orga­nizacije. Mi moramo preko nasih part(ijskih) organizacija raskrinkati sve te podle nашјеге okнpatora i ukazati musliшaniшa i SrЬima kao i Hrvatiшa, da pгavi иzrok te promjenc politike okиpatora lezi и njihovoj slabosti i neшoCi da uguse opsti narodni иstaпak. Mi шoramo u ''ezi s tim objasniti masaшa da bas zbog te slabosti trebamo иdariti jos јасе i ·konacno otjerati okиpa­tora iz nase zemlje. ћ·i tome se moraшo cиvati S\'akog skretanja иlijevo, jer сешо iвасе samim tim јСј u sиsret zeljama okиpatora koj'i zele da ,nas izoluju ос! masa. Моrашо јаsпо iшati pred осiша da nasu partizanskи vojskи ne saciвjavajи samo komunisti vec pripadnici svih partija« '36

). Trece, odrzavanje sastanka proteklo је u znakи davanja лajsire podrske partijskim rukovodstvi­шa i kadrovima koji sи na svojiш podrиcjima isticali и prvi plan oslobodilac­kc cilje,,e NOB-e i и isto vrijeme ostre kritike onih par.tijskih forиma i voj­nil1 Ittkovodstava koje su se zanosila tzv. lij evim skretanjima. U zakljиccima sastaпka se izricito kaze: »Mi ШOiamo jasno iшati ргеd ocima da nasи paгti­zansku vojskи пе sacinjavajи samo koпшnisti vec pripadnici svih par.tija ... То гazbacivanje lijevim frazama us.tvari је koпtrarevolucionarno. То morajи shvatiti sve partijske organizacije«.137

)

U vezi sa izlozenom analizom, koja је razmatrana na tom sastankи, zakljuce11o је da rad partijske organizacije treba usmjeriti, uglavnom, u tri ргаvса:

а) i dalje nastaviti propagandno-agitacioni rad pиtem иsmenc i pis· шспе rijeci, ali preduzeti sve mjerc da ргi tome ne раdаји komиnisti u rиke ustaske policije.

Ь) pruziti sto vccu роnюс paгtizanskoj vojsci и hrani, odjeCi, ПOVCll, saнitetskom materijalu i dr.

с) u vezi sa sve vecom nestasicom hгапе, нamcito и vecim gradovi­ma, гazviti pokrete i deшonstracije za hljeb, objasnjavajuCi narodи da sи ћrапи odnijcli okиpator.i i da sи опi glavni krivci za los zivotni standrad grad:ana.

»Sto se ticc vесЉ akcija vojnicke ргiгоdс za sada Љ пе izvoditi (misli sc па okttpiraпe gradove, pгimjedba Z. А.) vec citav rad н vojnom pogledu S\'~Sti na ovo: Formirati odrcde ро S\'iШ gгadskim cetvrtima, odrediti njihoye komaшlire, naorиzati (ih) i izraditi detaljne planove za akcije, odnosno za zauziшaпje pojedinih objekata и gгаdи pгilikoш napada uase paгtizaпske ' 'ojske па doticпi grad ili u Ьilo kojem drнgoш slucajи<<.'"')

Ako se pogleda и cjelini sve ono ~to је razmatrano па sastaпku od 15. scp.tcmbra, опdа se najbolje vidi и kojim se pravcima kretala partijska aktivnost tt to vrijcme.

""') Ьtu, $ ( 1". 2. "') l s to. "•) Istu, stг. З.

22Q

Poslije odrzane sjednice, Vиkmanovic је boravio jos nekoliko dana и Sarajevи, а zatim је, zajedno sa Slobodanom Principom, koшandantoш S ta­ba sarajevske oЬlasti, otpиtovao и Sto1ice па vojno-politicko savjetovanje СК КРЈ.

Od Stolickog savjetovanja ра svc do proljeca 1942. godine, partijsko­politicka djelatnost и istoenoj Bosni odvija se и znakи prodиЬljavanja ciljeva NOB-e, podшladivanja kadrova, иspostavljanja novih veza, objedinjavanja fro­nta i pozadine, trazenja novih najadekvatnijih organizacianih rjesenja i dr. Primjetno је da se и pomenиtom periodи osjeca jedan opsti preporod и zivotи i radи partijske organizacije. Ovaj preporod nosi иglavnom, partijsko cJa·nstvo na terenи koje postaje motorna snaga vojne i politiCJce aktivnosti pokreta. Ovim se ne zeli umanjiti znacaj pojednih rukovodstava osoЬito Po­krajinskog komiteta, ali se mora istaCi da oni ne Ьi иspjeli u svome radu da nisu imali sirokи podrskи и portijskoj bazi u patriotski raspolozenom gradanstvu.

U pogledu rada КРЈ па oslobodenoш podrиcju, narocito је doslo do znacajnog preokreta poslije izlaska nekoliko clanova РК na Roшanijи i po­vratka bosanskohercegovaoke delegacije sa Septembarskog savjetovanja. Uvi­djevsi da је ustanicka шаsа prilicno heterogena, vojna i politicka rиkovod­stva, а narocito Pokrajinski komitet, sи nastojali da partijsko-politickoш ak­tivnoscu izmijene postojece stanje. U tom sklopu sи rasforшirani oЬlasni komiteti za sarajevskи i tиzlanskи oЬlast i, namjesto njih, formirano sest okru:Znih komiteta. Njihova djelatnost se, иglavnoш, poklapala sa djelatno­scu i prostorom sest partizanskih odreda. Da Ьi иspostavio jednoobraznost u radu i strиkturi partijske mreze, Pokrajinski komitet је cesto praktikovao da svoje organizacije i clanstvo obavjestava о svim vaznijim dogadajima i promjenama na vojnom i poli·tickoш planu. Ta.ko su, npr., clanovi КРЈ Ьili inform.isall1i sa sklapanjem partizansko-cetnickog sporazuma u Drinjaci, isho­dom razgovora na konferenciji u Vlasenici, s destruktivnim radom pojedinih cetnickih voda и redovima partizanske vojske, njihovim sabotiranjem borbe, pregovorima cetnickih oficira sa okиpatorom, sa zlocinima cetnika nad mu­slimanskim stanovnistvom itd.139

)

Osim dokumenata informativne prirode, od Pokrajinskog komiteta i Glavnog staba za Bosnи i Hercegov.inu poticala је i tzv. usmjerivacka iii di­rektivna djelatnost. Iz toga treba posebno spomenuti novembarsko pismo.'"") »Svim okrиznim komitetima za Bosnu i Hercegovinи« sa potpisom Svetozara Vиkmanovica i pisanи direktivи za rad partijskih organizacija u vojsci pod nazivom »Zadaci partijskЉ orgarrizacija u partizanskim jedinicaшa«"') sa potpisom РК КРЈ. Posto се о pismu Ьiti rijeCi kaэnije, ovdje cemo samo iznijeti, ukratko, sadrzaj novembars-ke direktive »Zadaci ... «, јег nam se cini da је ona za proЬlem, koji obradujemo, posebno znacajna. Prvo, и direktivi se konstatuje da se - usljed brzog sloma njemackog fasizma, s jedne strane, i dubokog i burnog 111ezadovoljstva napacenih masa sa druge strane - po­liticka borba pocela sve vise odvijati na klasnoj osnovi. Drugo, u direktivi

. '"') Zb. NOR, t. lV/2, str. 7, 103, 143, 147, 201, 221; Arlli1• Sa1•eza konшnista Bos/le i Hercego· ''"'"· t. 111/1, 86, 125, 131, 135.

'"'} Ar1ti1• Saveza komunista BiH, t. III/ 1, 135). ••

1) AIRPS, ZЬirlш РК КРЈ za BiH, Inv. br. 32/7806.

230

se иkаzије. па propuste i greske u radu i dаји preporиke kako da se otklone. NaroCito se podvlaCi da је ravna izdaji svaka tcndcncija raspustanja vojniћ jedinica. U daljern ·tekstu dir~ktive odreduju se konkretni zadaci na kojirna се raditi paгtijske organizacije u partizaпskim jedinicama.

Ako se pogleda н cjelini sadгzaj dircktive РК КРЈ, onda se moze uociti sljedece:

а) da је РК КРЈ kontinuirano pratio sve politicke tokove i promjene;

Ь) da је Ьlagovremeno uocavao propиste i greske na ideolosko-po­litickom planu i da је naэtojao da se one otklone;

с) da su vojno-politicke snage narodnooslobodilackog pokreta u Bosni i Hercegovini Ьile izlozene stalnim nasrtajima okиpatorsko-kvislin­skih snaga koje su primjenjivale najraznovrsnije oЬlike borbe;

d) da је unutar partizanskih jedinica stalno Ьiо akutan proЬlem iz­gradnje partijskih kadrova i

е) da se u trazenju пajpogodnijih rjesenja partijsko-politicke dje­latnosti javljaj'u dosta rano tendencije zaostravanja klasnih odnosa.

Postavlja se pitanje - da li sи postojeca partijэka u:ukovodstva i organizacije mogli sprovesti u zivot dиl1 citirane direktive? Odgovor па ovo pitanje moze se doЬiti tek onda kada se pogleda partijsko-politicka djelat­nost ·i stanje partijske organizacije u svakom ustanickom regionи, odnosno na podrиcju sest okruznih komiteta.

Inicijativu za formiranje Okruznog komi:teta na Romaniji dao је Pokrajinski komitet, ·koji је Ьlagovremeno uocio da partijska aktivnost na ovom podrиcju IJle odgovara narasHm vojnim potreb.ama. Naime, pa.rtijska organizacija Glasinca, potpomognиta sa nekoliko iskusnih komunista, koji su dosli iz Sarajeva, jedno vrijeme је sa uspjehom kanalisala ustanak i davala ти revolиcionarno-organizovan sadrzaj. Ali, -kada se broj boraca-ustanika рорео na nekoliko stotina, kada se s lobodna ter~torija jako prosirila i kada su se пagomilali i drиgi proЫemi vojno-politickog karaktera, partijska or­ganizacija је postala preslaba da Ьi sve to drzala u svojim rukama. Zato se javila potreba za efikasnijim partijskim organizovanjem. Dakle, stvaranjem Okruznog komiteta trebalo је, u stvari, nadoknaditi sve one praznine koje је nametnuo ustanak na odredenom stepenи svog razvitka.

P.rema sjecanju savremenika, Okruzni komitet za Romaniju formi­ran је u prvoj polovini novembra. S obzirom na uslove i vrijeme u kome је djelovao, njegov se sastav cesto mijenjao. P.rvi njegovi clanovi Ьili su: Esad Cengic, Grujo Novakovic, Pavle Goranin, Vlado Cvijetic i Janko Jolo­vic. Nesto kasnije, nakon odlaska Esada Cengica na rad u Musliruanski bata­ljon, rиkovoaenje komitetom povjereno је Zagi Blazic."')

Osnovni zadatak OkrиZnog koшiteta Ьiо је da forшira partijske celije d.a Љ povezuje i objedinjava лjihov rad i rad partijskih organizacija u vojsci i pozadini. Da је imao uspjeha и svome radu potvrduje, izmedu ostalog, i cinjenica sto је na Romaniji bilo, krajem 1941. godine, blizu 230 clanova КРЈ, od cega 101 ranijeg seljackog zanimanja, 42 radnickog, 54 ci-

'") А VII. MG, R. br. 3-1/4, k-1998.

231

novпioko-stиdentskog ,ј 33 neutvrdenog zanimanja. Iako s obzirom na нkираn broj boraca Romanijskog partizanskog odreda spomenиti broj clanova КРЈ nije veliki, ipak је vBe nego primjetno da је na Roшaniji stalno sirena par­tijska mreza. Ako se tome doda i cinjeпica da sи o~tre oruzane borbe sma­пj ivale broj komиnista, onda se tek Yicbl kako sc na Romaniji ozblljno raclilo na izgradivanjи partijskih kadrova."")

Vjerovatno da Ьi ОК za Romanijи krajem 1941. godine imao jos vise clanova Partije da и medu,rremenu nije doslo clo jake cetnicke propagande. Uvidjevsi da organizacija КРЈ ima na Romat11iji jedan od пajsnaznijill paг­tizanskih odreda и istocnoj Bosni роmоси .kojeg, pored borbe protiv oku­patora, sprovodi u djelo i revolucionarпe ciljeve NOP-a, cetnicki гukovodioci su nastojali da se taj Odгed гazblje ро S\'akи oijenи i da se, mjesto njega, obrazuju njiћove jedinice. 0\'О tiш prije јег se bez inШtracije i uticaja na Romaniji nije moglo zamisliti sirenje cetnickog pokreta Ј и drиgim oЬla­s tima Воsпс i Hercegovine. Da Ьi osиjebla brojne cetnickc provokacije, а пarocito ~ovinisticki odnos prema mиslimanskom i hrvatskom stanovni~tvи, paгtijska organizacija na Romaniji morala је da иlaze vanredno Yelike na­pore. Trazenje efikasnijih sredstava borbe protiv cetnickog нticaja postalo је utoliko aktuelnije sto se tome pitanjи nije od pocetka poklanjala po­trebna раzпја. Naime, и periodи juni-septembar, Partija је Ьila иsmjerila cjelokиpnи svojи idejno-politickи djelatnost .na orgaпizovanje orиzane borbe protiv okиpatora i na tom zadatkи trosila је sve svoje snage. Kako su и bOSЭllSkO-hercegOVackim иslO\IiШa jed110 VГiјеше ј Cetnici pokaziva}j intereS da ratuju protiv okиpatora, to se od straпe mjerodavnih vojnЉ i politickЉ faktora NOP-a srnatralo da odnose рrеша njiшa ne tJ·eba zaostravati. Medи­tim, kada se иloga cetnika izшijenila, tj. kada su опi, иkгаЬkо receno, postali kocnica NОР-и, bilo је potrebno preduzeti citav пiz propagandno-politickili mjera роmоси kojih је valjalo, pred borcima i narodom, razotkriti sиstinи cetnist\IЭ. Tako su .npr., pisani pгoglasi, drzani javni zborovi, predavanja i dr. gdje se otvoreno govorilo о nedjelima koja su pocinili cetnioi prema musli­шanskom stanovnistvи. Kada i to nije Ьilo dovoljno, predиzimane su od strane pojedinЉ organa NOP-a i os.trije mjere protiv razniћ ' 'idova cctnickc pгopagande (panicarstva, sabotaze, pljackc ·i dr.). Razumije se da sи па ovom poljtt dobili posebnu ulogu ОК i njegovo claпstvo. Pored toga, ОК је radio na јасаnји partijske organizacije и jedinicaшa i pozadini, propagiranju ci­ljeva NOB-e, idejnom uzdizaпju i boljoj organizacф ЬогасkЉ jedinica, sire­пju i organizaciji kиltuгno-pгosvjetne aktivпosti, kao i svim dгugim pos\o­vima koji su tada Ьili od iпteresa za NOP. Sjediste ОК za Romanoiju Ьilo је pretezпo и sе!и Kula na Glasincu, gdje је u partijskom domн odrzano vise znacajnЉ vojno-politickih savjetovanja.'")

Clanovi ОК su oЬicno radili ро scktoriшa ili оаiш poslovima za koje su iшali najvise sшisla. Tako su, np.r., ugledni i uticajni seljaci sa Glasinca

"") Drago Boroveanin, Orga11izacija КР Ј на Roma11iji od oSIIi>•allja <lo 1945. Prilozi Inslituta t.a istoriJн t-adnickog pok1·eta Sarajevo, 5/1970, str . 110.

"') Poloviлom oktobra, ovdje је odt-lano savjetovanjc sa J'нko,•odiocima ustaпka iz Bos:н1ske kt·ajine. U istom domu boravili su ро viSe dапа Ш mjeseci claпovi РК КРЈ za BiH i Glavnog staba za ВiН. А VII, MG, R. Ь1·. 3·1/4·1998.

232

Vlado Cvije tic i Savo Bilic, koji su bili u is lo vrijeme claпovi ОК, radili па omasovlj cnju partijske orgaпizacije ро sclima, stиdent Grиjo Novakovic и organima vlasti, neki drugi claпovi и vojпim jedinicam a itd.

lzmedu ОК па Romaniji i partoij ske oгgaп izacij e и Sarajevu bilo је \•ise ilegalniћ kaпala prcko kojiћ sи skoro sta lпo stizali ПU\1i Claпovi. Osim Slobodana Principa, Наsапа Br.kiea, Sla\'ise Vajпera i d.r., koj i su se ovdje пasli jus па pocetkи ustaпka , па Romaniju su kasnije izasli I so Jovaпovic, Vaso Miskiп, Borisa Kovacevic, Nisiш AIЬahari, Milиtin Duraskovic, Esad Cengic i desetiпe dгugiћ komипis ta. Dakle, za razJjku ud пekih drugih slicпЉ tijela koja su н svom e radu djclovala, шanje-vise, samos talno, ОК па Ro­maпiji је Ьiо s talпo pod uticajem viseg partijskog rukovodst\1a . Zbog toga је vеоша tesko razluciti sta ј е tamo uradeno па osпo\•u stavova i odlиka ОК, а sta na osnovu stavova Pokrajiпskog .koшiteta. Slicaп proЬlem se javlja i onda kada је rijec о иtvrdivaпju ideпtiteta partijskog claпstva. Izgleda da su pat· ti jsk i kadrovi, koji su dolazili iz Sarajeva, veCinom pustajali politicki kornesal·i ceta ·i bataljoпa, dok su seljaci-шjestaп i visc djelovali и pozadiлi. U decembпt mjesecи doslo је do iZ\1jesпih izmjeпa unutar ОК, je r је veCi Ьгој пj egovih c1anO\IЗ presao и vojne jediпice.'")

Posшatraпo u cjelini, шоzе se konstatovati da ј е raz\,itak partij ske o1·ganizacije na Romaпiji isao нzlаzпош Hnijom sve do tzv. drиge neprija­teljskc ofanzive. Tada је, pod pritiskom пadпюcnijeg protivnika i иticaja citavog niza drиgiћ faktora, doslo do рrivгешепе stagnacije и razvitkи КРЈ, ali oseka nije dugo trajala, јег је nova reorganizacija donijela i поvе rezultatc.

Okrиzni komitet za podrucje Odreda »Zvijezda« foпniraп је tokoш oktobгa mjeseca u ovorn sastavи: Nisiш AIЬaћari , sekre tar i Hasan Brk·ic, Branko Surbat i Mladen Terzic, clanovi' .. ). Poslije forшiranja Koшiteta, ra­dile su partijske orgaпizacijc и Vogosci i na V.relн Bosne. I н pojediпim ce­tama djelova lo је пekoliko clanova КРЈ i SKOJ-a, koji sи u vrijeme pokre­tanja ustanka izasli iz Sa rajeva i drugil1 sиsjednih, pretefпo iпdиstrijskih naselja . S obzirom na to da sи oni Ьili preokupirani vојпiш ргоЬlешiша ustaпka, aktivnost КРЈ na politickoш i organizacionom polju nije se sna­fпije osjecala svc do foгmiranja ОК. Pos lije konstituisanja partijskog ruko­vodstva za Odred »Zvijezdu«, doslo је do osnivanja partijskih celija н Crno­vrskoj, Visockoj i lgшanskoj ceti, и kojima је Ьilo иkирnо 17 c lanO\'a КРЈ. l stovremeno је u Srednjeш osпovana paгtijska organizacija i иspostavljeпa . veza sa Mjesпirn koшitetoш и Visokoш, u kоше је tada Ьilo pct claпova. Kroz ројасапи ideolosko-politickи aktivнost i svakodnevпc oruzaнe akcije, Odred »Zvijczda« se и posljednja dva шјеsеса 1941. godiпe sпаzпо razvio i orgaпizaciono ucvrstio. Prosireпjem oslobodcne teгi torij e, sirila se i partijska aktivпost : р.гiшапi sи novi borci i pozadiпski raclnici u КРЈ, razgraпavaпa је organizaciona шreza i ucvrscivaпo jcdinstvo fronti ,ј pozad·ine. U Sred•n]cш је Ot\IOren Partijski dom, gdje sи stampaпe гadio-vijesti, odrzavaпi zborovi, konferencije i preradivaпa ili unшozavaпa "воrЬа«, pojediпi brojeVii biltena

" ' ) Od tada su ОК sacinjavali: Zaga Blai.ic, sck•·etar i Clano,·i G•·ujo Novakovic, Vlado с,, ;. jcLic, S<Jvu Bilic, Jan ko Jolovic i Ankica Pavlov ic·A!Ьahaгi .

"') М. Ca nkovic. Mreta partijskilr rukol'od;tava 11 шz/auskoj ob/asti pred pocetak ustшrka , i и i; tocm•i Бos11i krajem 1941. (rekoustrukcijal, Prilщi l11s titula za istorij u •·adniёkog pokreta Sarajcvo. 3/ 1967, 262; А Vll, NOP, St. Ьсl . Reg. Ь1·. 1-2, К-1997, s11·. 19 .

233

visih voj.nih stabova, proglasi РК i druga politicko-propagandna literatиra."') Sredinom noveшbra и Srednjem је formiran skojevski aktiv kojim sи ruko­vodili Branko ~иrbat i Branka Blazic, иcenica iz Sarajeva. Takode је organi­zovan omladinski hor, koji је odrzao vise priredЬi и Partijskom domи. Jezgro prvog odbora AFZ-a, koji је иcinio znatne uslиge NOP-tt (prikиpljao i spre­mao оdјеси, hranu, pomagao oko lijecenja ranjenika i dr.) sacinjavale sи mjestanke Radojka Kojic, Stana Blagovcanin i Jela ~исиr. Pocetkom 1942. godine proradila је na роdrисји Odreda »Zvijezda«, (и selи Lиki) i tehnika РК КРЈ za ВiН, gdje sи иmnozavani razni proglasi, Istorija SKP(b), kao i prva partizanska pjesmarica sa motom:

»Veseli se, goro Romanijo, Novak ti је rane prebolio, Radojica knjigu izиcio, а Grujica odle:l'o tamnicи Listaj, goro, ne zali behara«."')

Koncem 1941. godine Oblasni komite i ~tab odreda »Zvijezda<< uspo­stavili sи vise ilegalnih kanala sa Sarajevom, odakle је stizala materijalna pomoc i novi kadrovi."')

Krajem oktobra ili pocetkom novembra for.шiran је i za sektor Кa­linovaokog NOP odreda Okruzni komЪtet КРЈ. Njegov sekretar Ьiо је BoriSa Kovacevic, а clanovi Karlo Batko, Braco Kosovac i Ciro Regoje. Sira dje­latnost ovog Komiteta иslijedila је tek nakon oslobodenja Trnova, koje је postalo centar ekonomskog, drustvenog, kиltиrmog l politickog zivota za cijelo podrucje slobodne teritorije. U tokи novembra i decembra mjeseca ОК је na­stojao da ојаса postojece partijэke celije и borackim redovima i da formira nove u onim cetama и kojima do tada nije Ьilo stalnih partijskili kadrova. Medutim, nedostatak idejno-politicki izgrac:tenih korounista, razvucenost je­dinica Odreda na siroki prostor i svakodnevne oru:lane akcije, mnogo sи otetavale эistematski rad u ovom pogledu. 1 sami clanovi ОК bili su prisi­ljeni, usljed cestih pritisaka neprijatelja na teritoriju Odreda, da se nalaze u prvim redovima borbe tako da nisu imali dovoljno vremena da se bave par.tijsko-politickim radom i vlastitim teorijskim иzdizanjem. Osnovni kri­terijиm za prijem и Partijи Ьiо је zasnovan na zalaganju pojedinaca u borbl i njihovim ljudskim kvalitetima. Glavni nedostatak unutar partijskog rada sastojao se u tome sto se mladim,_ tek novoprimljenim clanovima, nije mogla pru:liti izdasnija pomoc. Svakodnevni konkretni zadaci - mahom borbene akcije - apsorbovali sи cjelokиpnи akьivnost postojecih clanova Partije. Ve­liku preprekи za иspjesniji pa~tijski rad predstavljala је i olюlnost sto ОК za sektor Kalinovackog odreda nije mogao da se sire osloni па ran.ijи par­tijsku a·ktivnost u ovom krajи. Osim Kasindola, cijelo podrucje ovog Odreda uoci rata nije !imalo nijednи brojnijи partijsku organizacijи. Partijskim ka­drovima koji sи ovamo dosli ·iz okolnih gradova trebalo је vremena i truda da Ьi se njihova djelatnost јасе osjetila. S druge strane, u brojnim oruzanim

10) А VII, NOP, 1- 2, k-1997, 29. ''") А VII, NOP, 1-2, k-1997, 29. , .. ) Vojo Ljujic istice da је tada Od•·ed •Zvijezda• imao ~est veza sa Sarajevom i da su tim

\"ezama skoro svakcidrievno prolazili partijski kadrovi u jednom ili drugom pravcu. Prcma lzjavi od 19. VIII 1969.

234

akcijama, а narocito prilikom napada na Kalinovik, izguЬljcni sн d1-agocjeni kadrovi Odreda, ра је i to jedan od нzroka sto se Partija и borackim jedi­nicama nije mogla vise omasoviti."")

Okruinom komitetи је poslo za rukom da krajem 1941. godinc for­mira nekoLiko teritorijalnih organizacija, kao, npr., и Trnovи, TosiCima, Crnoj Rijeci, Dobrom Polju, Presjanici, Zagorju i okolini Ilidze. Uz pomoc Mjesnog komiteta jz Sarajeva osn~vana је patrijska tehnika и kojoj је нmnozavan propagandni i drugi materijal."')

Pored ОК Partije, и Trnovи i okolini postojao је i djelovao Okru­zш komitet SKOJ-a. Sekretar Komiteta је Ьiо Braco Kosovac, а clanovi: Tinka Romano, Hakija Derviskadic, Branko Kovacevic i Nedo Кovacevic. U organizaciji ovog Komiteta odriana је, pocetkom decembra, sira omladinska konferencija na kojoj sи govorili Danilo Staka i Tinka Romano.'52

)

Na sektorн Kalinovackog NOP odreda glavni nosioci ideolosko-poli­ticke aktivnosti Ь.Ш sи oni pю·tijski kadrovi koje sи и ovaj kraj иputili РК КРЈ za BiH i Mjesni komitet iz Sarajeva, а od pocetka 1942. godine njima pru.Zajи znatnijн ispomoc u radu i Clanovi СК КРЈ.

Uoci pokretanja иstanka и Bircu је Ьilo svega nekoliko clanova КРЈ."') Ali, zahvaljujиCi okolnosti da su to ЬШ mahom i odranije politiCki шobllizatori masa i iskusni partijski radnici, njihova aktivnost је Ьila dra­gocjena u prvim иstanickim danima. Iako иsljed svakodnevnih oru.Zanih borbl nisи imali vremena da se bave foгmaln.im prijemom novih clanova u КРЈ, ipak sи medи Ьircanskim seljacima obavili sve neophodne predradnje za stvaranj e jake partijske organizacije. Sredinom avgusta, и Bircи је sma­njen i postojeci broj partijskog clanstva, jer је odatle, ро odluoi Staba tu­zlanske oЬlasti, otpиtovao Pasaga Mandzic, sa jos nekim clanovima КРЈ, da bi ubrzao podizanje иstanka u reonu Ozrena. Krajem septembra, morao је i Ivan Markovic ostaviti Birac i otiCi na Majevicu da Ьi tamo sredio иstanicke redove i formirao partizanski odred. U Bircи је, dakle, od Ьivseg oЬlasnog partijskog .rukovodstva koje је doslo .iz Tиzle, ostao jedino Cvijetin Mija­tovic. lvana MarkoviCa је zamijenio Mihajlo Milosavlj evic, Ьivsi spanski borac, ali se on tesko snalazio па novoj duznosti.

150) Slobodaп Kezunovic, р,.,,е borbe Kalilю1•ackog part izaнskog odreda, Ustanak tzaroda Ju­

goslavije 1941, Zbщ·nik sjccanja aktivista ... V. Vojno deJo, Beograd 1964, 319; AIRPS, fond РК КРЈ zэ BiH, Reg. br. 4028/48.

"') AIRPS, isto; S. Kczunovic , isto, 319. "') S. Kezunovic, isto, 319-320. IS>) Od mjc~tanэ su bi!i Milos Zekic, ucitelj, Brano Savic, pravnik. Oni su u periodu pripremэ

uspostavili veoma dobэr kontakt sa ljudima iz susjednih sela, formн·ali ilegalne desetine, prikupili oru­zje i odrfavali politicke zborove. Ре\ dana prije ustanka stigao је ла ovo podrucjc OЬ!asni komitel w tuzlansku obJast, koji se u to vrijeme svc vise пazivэ Stab tuzlanske oblasti. Njega su tada saci­njavali: Ivan Markovic, komandant, Cvijetin Mijatovjc, ~liticki komesa•· i Pasaga Mandzic, zamjenik komandanta. Sa njima su јо~ iz Tuzle dоШ clanovi КРЈ Lebeni~ki (Maks?), radnik, Merdfa Huso, rddnik, Kunosic IЬro, aak i Vladimir Boskovic, radnik. Izglcda аа је u grupi koja је stigla iz Tuzle Ыlо jos nekoliko Jjudi, za koje nije Ьilo moguce datj bliie podatke. Cvijetin Mijatovic navodi u svojim sjeeanjima da је u grupi koja је i7.asla iz Tuzlc Ьilo IU- 12 ljudi. Ako se pretpostavi da su svi Ьili clanovi КРЈ ј SKOJ·a, onda Ьi slijedilo da је ла р<.>Се\Јш ustanka ЬiЈо u Bircu 14 tlanova КРЈ. Treba imati u vidu cinjen icu .da su to Ьili mahum dugogodisnj i iJegalni partijski radnici. Milos Zekic i Brano Savic, sa ,ios nekoliko najvjernjjih s impatizera, sacinjavali su Sreski vojni stab, а lrac, Mjjatovic i Mandf:ic, Oblasnj vojni ;ааь. Cvijetin Mijatovic, Neka sjecanja iz prvih ustanickih dana, C::lanci ј gra<ta za kulturнu istoriju istoene Bosne, V. Kultut·a, Beograd 1961, 21; А VI.I, NOP, Reg. br. 3-1/ 4, k -2000.

235

Mnogo v1se inicijative i na vојпош i na politickom planu ispoljio је Milutin Duraskovic, koga је, nakon Ьijega iz sarajevskog zatvora, na ovo podrucje uputio Pokrajinski komitet sa zadatkom da u Bircanskoш parti­zanskom odredu i njegovoj pozadini formira okruzni komitet КРЈ i razvije пjegovu djelatnost. Ро dolasku (pocetkom oktobra), Duraskovic је, uz pomoc Cvijetina Mijatovica, Milosa Zekica i Brane Savica, formirao, za relativпo

k.ratko vrijeme, cetiri partijske organizacije u cetama i jednu u pozadini, u koje је usao 21 seljak, 2 radnika i 1 лovinar. W toku istog mjeseca pro­sirila se partijska mreza i па Vlasenicu, Нап Pijesak i Milice.'")

Okruzni komitet Partije sacinjavali su: Milutiп DuraskO\IiC, sekretar i Vaso Gavric, Љrо Kиnosic, Rade Jaksic, Svetozar Kosoric i Oskar Danon, Claпovi. Ро socijalnom sastavu, u Komitetu SLI Ьila 3 radnika, 1 intelektиalac i 1 dak.'") Osnovni zadatak Komiteta Ьiо је da sto ' 'ise omasovi i ucvrsti partijske celije u OtlredLI i pozadini i da razvije njil1ovu politicku aktivnost u svim pravcima, а narocito na роlји potpomaganja оrиzапе borbe, zatim da pomogпe orgaпizaciju pozadine i jacanje politike bratstva i jedistva. Da Ьi uticaj Komiteta postao sto veCi i da Ьi se borci Ыagovremeno obavjesta\'ali о najvazпijim dogadajima i promjenama u svijetu i zemlji, u Sekovicima su pocele svakodnevno da izlaze radio-vijesti.' .. ) Clanovi Partije i skojevci citali sи ove vijesti пarotlи na vecernjim sijelima i zborovima, а iste su oЫlno koriscene i u сеtаша. StaЬilizacijom slobodne teritor.ije, Sekovici su se sve vise pretvarali 11 srediste ustauka cijelog Birca. Osim NOO i Komande mje­sta, и Sekovicima је otvoren i Partijski dom, gdje se saЫrala i citala agi­taciono-propagandna literatura, а narocito primjerci serije иzicke ВатЪе, Biltena Vгhovnog staba i prve brosиre iz oЫasti takticke obuke. Кroz mno­gostranu aktivnost ла frontu i pozadini, иticaj Partije postajao је u narodu sve veci, а uporedo s njim rasla је i njena brojna snaga. Bircanski seljaci su narocito sirokogrudo prihvatili parolu bratstva-jedinstva, jer im је posta­jala sve jasnija perfidna politika okupatora i njegovih saradnika koji је

razЫjao jedinstvo иstanka koristeci se nacionalnim, vjerskiш i drugim pro­tivrjecnostiшa domaceg stanovnistva. OsoЬito vel~ku podrskи Partiji pгuzili sи omladinci od kојЉ su neki Ьili ргiје rata clanoYi SKOJ-a ili su to postali u toku priprema ustanka.ш)

Ра ipak, mora se istaCi da је razvitak oгganizacijc SKOJ-a isao nesto sporijiш tempom sve do kraja 1941. godine, ali је tada nastиpio zпасајап zaokret. Prvi skoje,,ski aktiv и Sekovicima sacinjavala su dva radnika i tri seljaka, а и decembru -mjesecu osпovane su skojevske celije u Braincima, Podbetnju i пekim drнgim selima. U janиaru 1942. godiвe Вiгас је iшао

ок SKOJ-a, ali је tesko иtvтcliti ko Sll bili njegovi clano\ri. Skojevski aktivi i octbori narodne pomoci prиzili su пагосitо velike иslиge NOP-u putem ras­turanja В01·Ье, proglasa i biltena partizanskih stabova, radio-vijesti, obavlja-

" 4) А Vll, NOP, Reg. bt·. 3-1 /4, k·2000: Mi!utin Duгaskovic, Osпi1·auj~ pr>•ill organizacija 11 Bircu, Cetrdeset godjпa, Zbornik aktivista .. . , Vr, Kultura, Beograd 196\ , 163, 165; Rade Jaksic, Rad КРЈ 11 Birc11 "''- razvijanju brarstva ј jedi11stva 11 ztslaпiёkim danima 1941. godj11e. Clanci ј grar1a ~а k11ltнnш jstoriju istoёne Bosne, Kullt1ra, BeogJ"Зd 1961, 75; А VII , NOP, Sten. bel. 3-1 /4. k-2000.

"') Miodrag C:щkovi~. islo, 261; А VII, NOP, Sten. Ьеl. 3-1/4, k·2000; Mirko Ostojic, OSI'I"I i шротепе, С/апсi i 11rar1a za kultumu istorij11 istocne Воsне, V, 90-91; Racle Jaksic, isto, 75.

"') Muzej t'evo) ucije, Sarajevo, Kat. br. 37273. · "') Takvi omladit,ci su blli: u Vlasenici Mit·ko Ostojic, Zю·ija Sunat·ic i drt1gi; u Milicima

Dejan Vutkovic, u Srcbrenici Vaso Jovanovic, Doko Kt·sшaпovic, agronom Fadil Pasic i dr. R. Jaksic, isto, 75.

236

пјеш kt1rirskЉ poslova, orgaпizovaпjcш kulturвo-zabavnog zivota u pozadini, donosenjem 11rane na polozaj i na kraju uziшaпjem aktivnog ucesca u oru­zanoj borЬi. Vecina oшladinaca koji su u prvo vrijeme dj elovali u pozadini presli su, pocetkom 1942. gocline, u Yojnc jedinice i bili svrstaпi u Udarnu cetu. Iz niza .dokuшenata vidi se da је ova ceta tl doba pritiska cetnika i ofanzivc okupatoгskih snaga па Biгcanski partizanski odred odigrala zna­cajnu tJlogu i da је Odred, zah\'aljujuci njoj, LlVeliko sacuvao svoju homo­genost i teritoriju. Јеdю1 od njenih Ьогаса pise: » ... Ceta se Ьгzо kretala iz jednog kraja ka drugom kraju osloboaene teritorije Bircanskog odreda, uvi­jek је brzo stizala tamo gdje је situacija opasna, uspijevala u akcijama ра је kod n aroda i boraca iшala, i tc kako znacaja11 politicki i vojnicki auto­ritet.'"')

Istorij ski smisao postojanja i djelovanja prvih organizacija КРЈ i SKOJ-a na podrucju Bircanskog oclreda sas toji sc u tome s to su о11е Ьlago­vremeno prozrele sustinu cetnicke politike i sto su јој se ostro s uprotstavile od prvih dana опйаnе borbe. Iako је Birac Ьiо duze vгemena pod djejstvoш sovinisticke pl·opagande cetnickiћ oficira, on је nije пikada prihvatio, nego ј е , пaprotiv, zajedпo sa svojim Odгedom i izraslim paгtijsko-politickiш ka­<-lroviшa predstav1j ао gln\•ni Ьейеш о koj i su se razЬijali svi cetnicki .пaleti.

Jos tl vrijcшe pripreшa ustaпka Majevica, Semberija i Bosanska Po­savina doЬile su jedinstvenc elemcnte vojne i politickc orgnnizacije. Рrеша odluci $taba tuzlaпske oЬiasti, formiran је 28. jula 1941. godine, u Boguto­''Om Selu, zajednicki Sreski vojni stab za Majevicu, Seшbeгiju i Bosansku Posavinu, Ciji је osnovni zadatak bio da rukovodi predstojecim oruzanim akcijaшa."•) Clan ovog $taba Ьiо је i Jusuf Jakubovic, ali se on nije bavio vojniш pitanjima, nego mu је iskljucivi zadatak Ьiо da, kao sekretar Okru­znog komitcta za Majevicu , Semberiju i Bosansku Posavinu, гadi ла pove­zi,•anju par tij ske organizacije i koordinaciji njeue djelatnosti. Ргеша poda­cima Steve Popovica, datim u knjizi Majevicki partizani - str. 64, proizilazi cla su Majevica, Semberija i Bosanska Posavina doЬile o~ruztю partijsko гukovodstvo jos u vrijeme priprema za ustanak. Od pocetka ustanka, ра s\'e do formiranja Majevickog odreda, jusuf Jakubovic se kretao u sastavu tzv. Majevicke ttstanicke grupe i nije moguce u stanoviti da li је on za to vri jeme odrzavao tjesnje kontaktc sa partijskim organizacijama u Ьijeljiпskom i brcanskom srezu. Ustaпak је u ovim srezoviшa izЬio 11. avgusta, a1i se n ije mogao odmah omasoviti i prostorпo sjediniti. Drugacij e receno, svaki srez је imao svoje paгtijske organizacije, svoje oruza11e ЬогЬс i, u pocetkн, svoj »tlstanak«. Takvo s tanje је potrajalo svc do oktobra шјеsеса, kada је za Majevicu, Semberijll i Bosanskн Posaviпu, forш iran jedinstveni odгed u lшji su, u vidu ceta ili vodova, Ьile ukljuccne sve naoruzane grupe. u skladu s tiш, doslo је do veceg jedinstva izmeau pojedinih sr ezova u partijsko-poli­tickom smislu. Nn podrucju Majevickog odreda djelovao је Okruzпi kom itet koji su saci11javali J usuf Jakнbovi c, sekretar i clanovi SгЬо GligoroviC, Stevo Роро,тiс, Pero Cuskic i Svetolik Gospic. U sastavu Okruinog komiteta djelo­' 'ala su tri sreska komite ta, i to: za Posavinu, (brcanski srez), za Semberij u

"') А Vll, NOP, St. bel. 3-1/ 4, k-2000, М. Ostojic. isto , 91. "') U Sta b su usli: za Мајс\·iш Stevo Popovic i Сvјј;ш C\·clinovic, za Scmberijtl Fac1il Јаћiё

i М i гlш Filipuvic i za Bo$,\Лsku Post1vinu Рсго Cllskic i Nц,tu N:tkic. S rc,·o Pupo,•ic, blo, 64-65.

237

(Ьijeljinski srez) i za Majevicu (dio tuzlanskog i zvornickog sreza). Svaki od sreskih komiteta .rukovodio је sa ро nekoliko partijskih organizacija u vojsci i na terenи, koje sи и nekim mjestima postojale odranije, а и nekim su formirane tek u procesи priprema i pokret·anja ustanka. OsoЬito је partij­skom mrezom Ьiо dobro pokriven Ьijeljinski srez, и kome је gotovo svako selo imalo partijsku ili skojevskи celiju"") о

Uporedo sa Okrиznim kom~tetom КРЈ, formiran је i Okrиzni komitet SKOJ-a, ciji је sekretar Ьiо Tomislav Ramljak, а Clanovi najistak:nutiji sko­jevci iz sva tri sreza. Ideolosko-politicka aktivnost и okviru Majevickog par­tizanskog odreda Ьila је narocito razvijena krajem 1941. i pocetkom 1942. godine, kada sи u majevickim, semberskim i posavskiim selima odriavane brojne priredbe. i konferencije па kojima su vojni i politicki rukovodioci usta111ka objasnjavali mjesnom stanovnistvu sustinu NOB-e i ailjeva za koje se bori КРЈ. Djelatnost Partije i SKOJ-a ispoljavala se na vise sektora, а osoblto је bila primjetna na raz\•ijanju politike bratstva i jedinstva i anga­zovanju svih patriotskii raspolozenih snaga da pornognu oruzanu borbu. Veliku ispornoc u radи pruzili su partijskoj i skojevskoj organizaciji na Ma­jevici i и Semberiji Vaso Miskin, clan Pok>rajinskog komiteta ~ Rato Dиgo­njic, sekretar РК SKOJ-a, kada su, tokom novembra rnjeseca, boravili na о\rош podrucju. Oni su doS!i па Majevicu upravo u vrijeme kada su Ьili

aktuelni sporazumi о saradnj,i izшedu S•taba majevickog odreda i lokalnih cetnickih komandanata. Sa zeljom da sto prije likvidira okolna ustasko-do­шobranska uporiSta (smjestena u Koraju, Celicu, Teocaku i dr mjestima), Stab majevickog odreda stupio је и pregovore sa cetnicirna Stevana Damja­novica - Leke i Radivoja Kerovica. Na zajednickoj partizansko-cetniбkoj

konferenciji, 23. XI 1941. godine, dogovoreno је da se izvrse zajednicki na­padi na pomenиta иstasko-domobranska uporista. Posto se cetnicko rukovod­stvo nije dгzalo sklopljenog sporazuma, to је pocetkom decembra, па kon­ferenciji odrzanoj u selu JaЬlanici, doslo do prekida sporazuma izmedи

cetlllika i partizana. Od decembra, ра sve do 20. П 1942. godine, MajeviC.ki NOP odred morao је sam da brani slobodnu teritoriju, jer su cetnicke jedi­nice napustile svoje polozaje i sve vrijeme provodile и pozadini. Upravo tada, kada su cetnicki prvaci kovali plan da vojnickim putem likvidiraju parti­zanski pokret па Majevici, odrzana su, u okviru Majevickog NOP odreda, dva znacajna paгtijsko-politicka sastanka, tj. partijsko i skojevsko savjeto· vanje za Majevicи, Semberйjи i Posavinu. Pripreme za ova savjetovanja tra­jale su duie vremena, а Ьile sи narocito ubrzane poslije Pokrajinskog par­tijskog savjetovanja u Srednjem kod Sarajeva, gdje su prisustvov.ali i delegati Okruznog komiteta za Majevicu, Semberiju i Bosansku Posavinu."')

''") Sreski komi tct za breanski srez Ьiо је Cormiran jos prije ustaпka i sacinjavali su ga: Pcro Cuskic, sekretar, ј clanovi Nasto Nakic, Ahmed Koblc, Milo~ Mariпkovic ј Hariz Suljic. Sreski komitct za Ьijeljinski srez formiran је tek u novcmbгu 1941. u sastavtJ: Svetolik Gospic, sekretar, i clanovi Slavko Micaпovic, Mladen Jeftic i Drago Kojic. Sreski komitct za Majevicu sacinja\-ali su: Srbo Gligomvic i Stevo Popovic. S tevo Popovic, Napad cetnika па partizane na Majevici, Go<lisnjak Dгus/va istoritara BiH, 1961, 168; М. Cankovic, isto, 258, 263; Radivoje Lt1kic, И srez11 brcaщkom, Ustaнak naroda Jugoslavije 194/, 300. Cviko Rado,•anovic, Rad skoje,,ske 01·ganizacijc 11 Ьije/jiшkom sre~zt. Cctrdeset godiнa, Zbomik aktivisla ... , Vll, 171-174).

'") Na partijskom savjetovaпju u Ivancicima Ьili su Jusuf Jakubo,•ic i S\1eto!ik Gospic.

238

Partijsko savjetovanje za majevicko-semberijsko-posavski okrug, odriaпo је 15. februara u selu Mackovcu, i na пjemu su Ьili prisutпi dele­gati partijskih organizacija iz svih srezova i jedinica Majevickog odreda. Na savjetovaпju је, prema pisanju пekih ucesnika, koпstatovano: "')

- da је rad paгtijskih organizacija ·па tereпu па sprovodenju par­tijske Linije, uglavпom, zadovoljio i da su postigпuti vidni rezultati: ~iroki

slojevi пaroda, kako u gradovima tako i и veCiпi sela, prihvataju politi-ku пarodпooslobodilackog pokreta i spremпi su da pokretu daju sve vecu podrsku;

- da је Komuпisticka partija, kao orgaпizator i rukovodeca sпaga пarodnooslobodilacke borbe, stekla veliki ugled u masama, ,ј da njeni pred­stavпici medu staпovпi§tvom пailaze па sve s·rdacпiji prijem рuп posto­\'anja i ljubavi;

- da su se narodnoolsobodilacki odbori и mпogim selima ucvrstili kao orgaпi prave narodne vlasti, kojoj narod sve vise vjeruje;

- da је Majevicki partizaпski odred, svojim uspje~пim akcijama odbraпom slobodпe teritorije od svih пasrtaja пeprijatelja, stekao ljubav povjereпje пaroda ;

- da је cetпicka kampaпja u паrоdи protiv partizana doZivjela svoj potpuпi neuspjeh svuda tamo gdje је postojao sistematski politicki гаd par­tijskih organizacija, а da treba preduzeti politicku ofaпzivu па onom dijelu Majevice, Semberije ,ј Bosanske Posavine, koji је sve do sada ostao izvan politickog uticaja komunista;

- da treba pojacati rad па raskriпkavaпju izdajnicke akcije cetпic­

kill rukovodecih ljudi i njihovih simpatizera;

- da treba Ј dalje uporпo raditi па јасапјu vojпicke sпage narodпo· oslobodilackog pokreta, osnivaпjem novih jediпica svuda gdje za to postoje i пајmапјi uslovi; takve jedinice treba osпivati odmah па podrucju srezova bJ~caпskog i Ьijeljiпskog, gdje опе postepeпo treba da prerastu u samostalпe · bataljoпe, koji се operisati па svom podrucjll. .

Samo dап kasпije u Loparama је odrzano prvo okгuzno savjetovaпje SKOJ-a, па kоше је Ьilo prisutno preko 70 delegata. Izvjestaj о radи organi­zacije i о politickoj situaciji па terenu podпio је politicki sekretar ОК SKOJ..a Tomislav Ramljak. Savjetovanju је prisиstvovao i clan РК SKOJ-a Alija Hodzic, koji је dosao na Majevicu јо~ u decembru шjesecu . Prema sје­сапји jednog od ueesпika, »Diskusija se иglavпom vodila о situaciji па Ma­jevici i о nasim odпosima sa cetпicima, koji sи svuda па terenu ometali nas rad, razoruzavali i hapsili nase ak·tiviste. Zatim se govorilo i о karakteru пarodпooslobodilacke borbe ·i о ulozi i zadacima omladiпe, роsеЬпо skojevske orgaпizacije« .'")

U vezi s tim zakljuceno је da treba jos inteпzivпije okupljati omla­dinи и borЬi protiv okиpatora i domacih izdajnika "· .. bez obzira na пacio­пalnu, vjerskи i politickи pripadпost«.

,.,) Stevo Popovic, isto, 167. "') Cviko Radovanovic, isto, 173.

239

Da је и to vrijeme па Majevici, и Semberiji i Bosaпskoj Posavini postojala zaista jaka skojevska organizacija, potvrdio је i Pokrajiпski komi­tet SKOJ-a kada је 12. marta 1942. godine pisao CeпtJralnom kom1tetи SKOJ-a: »Na Majevici koja је Ьila na~ najbolji okrиg napadom cetnika i napиstanjem teritorije od naseg odreda sitиacija је znatno izmijenjena. Sa Majevice је povиceno preko 200 Ijиdi, medи njima veliki broj omladinaca. Ali tamo је ostala odsjecena jedna ceta od oko stotinи ljиdi i и пјој se пalaze sekretar i jedan cl.an ОК. Samo jedan Clan ОК povиkao se zajedno sa cetama. Za sttdЬinи osta!Љ ne znamo, а sitиacija је gore za sada vrlo teska. U borbama koje sи vodene sa cetnicima poginuo је ' 'eliki broj dobrih skojevaca, а medu njima i sekretar tuzlanske organizacije. Nekoliko da,na prije toga poginиo nam је i sekiretar bгcanske organizacije. Iako је sitиacija па Majevici vrlo ozblljna nada.mo se da се se ona kroz kratko vrijeme popraviti zato sto је SKOJ иhvatio dиbokog korijena и tim krajevima i zajedno sa likvidacijom cctnika stanj e се se brzo popraviti i sigurno kroz kratko vrijeme jos се vise ojacati nasa organizacija, је1- sи nas cctnici mnogo ometaJi н radtt. То пај­Ьоlје potvrdttje stanje organizacije koje је Ьilo prije napacla. Postojao је. ·ОК sa ceti:ri clana, sresko rukovodstvo н Tнzli i Bijeljini, sedam opstinskiћ rukovodstava, а skojevska organizacija Ьila је иspostavljena и oko 40 sela. Postojala su mjesna rukovodstva и Tиzli, Bijeljini i Brckom. U sv.im cetama takoder је postojala organizacija i svi skojevci bez razlike н borbama sa C<.:tпicima pokazali St! se odlicno ... '6')

, Dakle, и vrijilllle kada su partijske i skojevska oгganizacija dosti­gle zavidan stepen svog razvttka, cetnici sи izvrsili orиzani параd па Maje­' 'icki NOP odred, i time, sve cto kraja 1942. godine, osнjetili sirи djelatnost ovih oтganizacija.

Razvitak organizacije КРЈ i njene sveиkиpne aktivnosti na podпtcju Ozrcпskog partizanskog odreda odvijao se 1941. godiпe и strogo speciбcniш uslovima i ne moze se poistovjeCivati sa drugim sиsjednim нstanickim regi­onima.

Do promjena, koje се kasnije нsloviti specificnost, dosJo је jos и fazi priprema иstanka kada је Sreski stab za Ozren predиzeo sve mjere da н prve иstanicke akcije pokтene sto siгe шаsе naroda. Naime, jos pocetkom шаја Stab tиzlanske oЬiasti ириtiо је и dobojsko роdгисје Todora Vиjasi­novica i Josipa Jovaпovica sa zadatkoш da и maglajskom, dobojskom, gra­canickom i dijelovima sиsjednih srezova vrse pripreme za pokretanje иstanka. Izgleda da se prilikom пjihovog иpи6ivanja nije detaljnije govoтilo о пасiпи stvaraпja prvih orиzanih jedinica, nego је veciпa pitanja iz oЫasti vojne organizacije ostavljeпa da se rijesi kasnije.

Od maja, ра do 23. avgиsta Todor Vиjasinovic i Jos.ip Jovanovic sи zaista radili na pripremama иstanka, ali sc pri tome nisи oslaпjali sашо na vec postojecи partijskи i skojevskи organ.izacijи и pomenиtim srezovima nego sи proЬiem иstanka postavili daleko sire. Partijsko clanstvo и оvош krajн Ьilo је, иglavnoш, .koпcentrisano и centrima (DоЬоји, Maglajи, Gra­canici i dr.) gdje је i ok,иpatorsko-иstaska vlast bila jaka. Medиtim, prakticne pripreme иstanka (sakиpljanje oruzja, orgaпizovanje borbenih grиpa i dr.)

'"") Arhi" 1-adnickog pokret~. Beogi·ad, Fond SKOJ.a, MF 73/308, snimak 746, 747.

240

veCiпom sи obavljane ро sиsjedпim seliшa. U vezi s tim, i partijski radпici sи шorali prvo sporadicпo, а kasпije sve cesce, пapиstati gradove i odlaziti mcdtt seljake - Ьиdисе иstaпike. Partijska orgaпizacija Maglaja, а пaroCito Doboja i пekill s·иsjedпih sela и prvim orиzaпim akcijama иzima aktivпog нсеsса, ali је ukирап broj пјепih claпova Ьiо и velikoj пesrazmjeri sa иkиp­nim brojem ljиdi koji sи posli и orиzanи ЬоrЬи. Naime, и maglajskoш, do­bojskom, gracanickom i dijelovima пekih sиsjedпih srezova podigao se па иstanak gotovo sav narod. Ilиzorпo Ьi Ьilo ocekivat da и takvim иslovima пekoliko desetina clanova КРЈ i SKOJ-a moze da drzi cvrsto sitиacijи и svo­jim rиkama. Tamo gdje је njihov broj Ьiо пeznatan (Trebava i sela па lije\юj straпi r. Воsпе) иstanci Ьтzо јепјаvаји, dok па desпoj strani Воsпе (ozrenski kraj) gdje је paгtijsko claпstvo bilo brojпije i orgaпizaciono sposobnije, kr~za stihije se nekr~ko prebrodava i zapoCiпjc stvaranje i izgradnja иstanicke vojne orpRТ1;"':>cije na teritorijalnom priпoipи. Tako se па liпiji Maglaj -Doboj - J3osansko Petrovo Selo, stvarajи tzv. posebпi vodovi sa zadatkom da Ьrапе pobunjeni пarod koji се kasпije, opct zalagaпjem komипista, pre­rasti и cete i bataljoпe. U tim vodovima пasli Stl se i опi partijski гadпici koji stt sve do izbljaпja иstaпka zivjeJi н olшpira11im gradovima, ali sи se poslijc reokиpacije .istih, i svog legalizovaпja, morali prebaciti na slobodпи teritorijи. Postavlja se pitaпje da li је njihov postиpak Ьiо partijski ispra­vaп? Mahmнt Bнsatlija, tada delegat РК КРЈ za tttzlaпskн oЬlust smatrao је da sи опi pogrijesili sto sн пapиstili gradovc. U vezi s tim, оп је пapisao Pasagi Maпdzicи: »Koliko sam mogao da saznam, gotovo sva паsа partijska orgaпizacija, i опаkо vrlo slaba, и tom okrпgи иzela је aktivпog исеsса и bojevima sa neprijateljem i time oпemogпCila svoj daljпi opstaпak и grado­vima gdJe se Ьiји Ьitke. Drиgovi, koji sи se nepotrebno dekonspirisali za­slu:lili su priJ.njer.пи disciplinsku kаzши (lspitaj ovo :i detaljno me о sva.kom slиcaju obavijesti). Odmah vidi sa drugovima jz Doboja, Maglaja i Zavido­vica, Teslica i Graeanice ko је jos ostao и partijskoj orgaпizaciji tih mjesta i па koga се se osloпiti covjek koga се P(okrajinski) K(omitet) tашо poslati sa stalпom misijoш. Ро svakи сiјепи шoramo u titn mjestiJ.na imati partijи. Vas је zadatak da н svim selima i gradovima pravite part(ijske) orgaпizacije i da s vremenom и saradnji sa covjekom и DоЬоји formirate Okruzni ko­mitet. U Partijи uzmite borce, hгabre drttgove i drиgarice, а пemilosrdпo odgпrпite sve politicke spekиlante. Partijci и svemu morajи predпjaciti«'6').

Za pitanje koje obradнjemo pisшo Maћmttta Bиsatlije ima visestruki zпасај. Prvo, оп sшatra da је politicki stetno sto sc dekoпspioгisala partij­ska orgaпizacija tt gradoviшa. Drиgo, Bиsatlija trazi od Pasage Mandzica cla ovaj »Odmah vidi sa drнgovima iz Doboja, Maglaja i Zavidovica, te Teslica i Gracanice ko је jos ostao и paгtijskoj organizaciji tih mjesta i па koga се se osloпiti covjck koga се Pokrajiпski komitet tamo poslati«. Trece, Маhшиt Bиsatlija tгa:li od rukovodstva ozreпskog ustanka da ono stalпo prosiruje bazu Partije, ali da pri tоше пе snizi nјеп idejпo-politicki пivo. I, cetvrto, и пjegovom pismu se sиsrecemo ро prvi риt sa pojmorn »Okrиzпi karni:tet«.

Iako se daпas ne zna sta је konkretпo odgovorio Pasaga MandZic па pismo Mahmuta Bиstalije i da li је ista и ' 'ezi s tiш pisao, moguce је, na оsпоvи nekih drиgih izvora, koпstatovati sljedece:

'65) Zb. NOR, t. IV /1, 243- 244.

241

- rukovodstvo ozrenskog иstanka nije и principu vraealo na oslo­bodenи teritoriju one partijske radnike koji sи svoje~remeno napustili ilegalni rad i presli и иstanicke redove.

- preduziman је od strane partijskog i vojnog rukovodstva sa oslo­bodeпe teritorije citav niz konkretnih mjera, kako Ьi se uspostavili tjesпji koпtakti sa preostalim partijskim claпstvom и okupiranim gradovima.

- гazvitak paгtijske organizacije па oslobodenoj teritoriji :nije isao u korak sa vojniokim razvitkom ustanka.

Dosta relanu sliku staпja pratijske organizacije na pocetku иstanka dao је Т. Vиjasinovic u svojoj kпjizi Ozrenski par·tizanski odred. Izmedu osta­log, on pise: »Vec od samog pocetka u Odredu se osecao nedostatak politicki izgradenih i odgovornih ljudi. Od starijih komunista Ьili smo tu samo Murat i ја. Petar Dokic Ьiо је pametna glava i bujna priroda, Ismet Kapetanovic -пеоЬiсnо hrabar i odan, Fikret Dedic - vredaп i uporan, Sinю Lukic - pos­teп i bezgranicno odan stvari Partije, ali, и to vreme, oni politicki nisu mпogo znali. То isto moze se reCi i za Josipa Jovaпovica. Pored svega, Murat је, silom prilika, Ьiо cesto odsutan. Medutim, odredska teritorija Ьila је tako velika, а pritisak neprijatelja i nase stalne akcije oduzimale su nam toliko vremena i snage da za опе uslove ne Ьi Ьilo dovoljпo da nas је Ьilo i triput vise. То odsиstvo politickih kadrova pocelo se ubrzo osjecati, а kasпije i svetiti. Bilo је bataljoпa- а da .i ne govorimo о cetama- koji nisu inшli po­litickog komesara«.' .. )

Navedena ocjena stanja i kvaliteta partijske organizacije potvrduje da na Ozrenu nije Ьilo u prvom planu nedostatak partijskih radnika, koliko pomanjkanje njihovog licnog organizaciono-politckog ~skustva. Naime, u oz­renskoj situaciji, gdje se javio sveopsti narodпi ustanak, mladi clanovi Par·ti­je i SKOJ-a nisu mogli lako da dodu па odgovornije vojпicke duzпosti. Umjes­to nj.ih, 111а dobar broj komandnih pozicija dolazili su ћrabriji i odvazniji stariji seljaci, cija је vizija о пarodnooslobodilackoj borЬi i КРЈ Ьila mag­Jovita. Ра ipak, dok su oni slusali Todora Vujasinovica i Pasagu MandZica i dok su se svojom borbom protiv okupatora uklapa1i u program КРЈ, dotle је na OZiГenu Ьilo иspjeha. Ali kada su u ozrensko podrucje poceli da dolaze i emisari Draze Mihajlovica i da nesmetaпo pripovijedaju seljacima i drugi vid borbe protiv okupatora tj. njeno odlaganje za kasnije vrijeme, kod dob­rog dijela ustaпickih voda-seljaka javila se zelja da prekinи sa borbom i da se vrate kuCi. Stab ozгeпskog NOP odreda se borio protiv ovakvih ljиdi, ali је и tome Ьiо spиtavan ciпjenicom sto su cetnicki oficiri iшali za dolazak na Ozren potrebne propиsпice zajedлicke partizansko-cetпicke komaпde iz Vla­seпice'"). No, bez obzira па prisustvo razвih cctnickih grupa, ра i Cerskog odгeda kapetaпa Dragoslava RaCica па роdrисји Ozreпskog NOP od1·eda, mo­ra se konstatovati da је ovaj kraj Ьiо prilicno dugo imun od cetnickog uti­caja. Za to su najvaznija dva razloga. Prvo, rиkovodstvo Ozrenskog odreda i njegova partijska organizacija imali sи za sve ljude koji su dolazili sa strane, bez obzira па to da li sи опi Ьili oficiri Ьivse jиgoslaveпske vojske, clanovi КРЈ Ш oЬicni gradani koji sи svојеvгешепо pгebjegli и Srbljи, ра se

242

''") Т. Vujasi110vic, isto, 113. ,..,) т. Vujasinovic, n. d. 122.

kasnije vracali sa zeljom da se bore na lokalnom tlu, jedinstvene kriterijume isticanja. Naime, u uslovima kakvi sи tada Ьili na Ozrenu, gdje se, tako reCi, svakodnevno moralo ucestvovati tt borЬi i gdje је konkttrencija i za пajma­nji komandni pulozaj Ьila jaka, nijc se moglo lako isticati. Vjcrovatпo da i Pasaga Mandzic, Milos Popov:ic, Stevo Vranic i drugi istaknuti komиnisti ne Ьi na Ozrenu postali nikad ono sto su Ьili da sc nisи prethodno afirmisali kroz orиzanи ЬоrЬи. Drugim rijecima, procctnicki orijentisanim elementima kojima se nije rado Шо и borbu, nije na Ozrenи bilo pogodno tle. Роmоси stalne vojne aktivnosti, lokalno rukovodstvo ustanka ·na Ozrenи najbolje se obracиnavalo sa svim njemи strprotnim иticajima i sh,ratanjima.

Drugo, zahvalj-ujuCi, pored ostalog, i svome geografskom polozaju Ozrenski NOP odred i njcgova teritorija Ьili su kroz cijelu 1941. i dobrim dijelom 1942. godinu van direktпog иticaja majora Dangica i njegovih ofi­cira. Na~me, koliko је do sada poznato, nijedna znacajnija politicka licnost cetnickog pokreta nije и 1941. godini s tigla na ozrensku teritorijи.

Nema podataka iz kojih Ьi se vidjelo da је i и jednoj fazi razvitka Ozrenskog NOP odreda postojao i djelovao Okrиzпi komitet КРЈ, ali se ne smije na osnovu toga tvrditi da tamo nije postala i djelovala partijska orga­nizacija. Njeno prisustYo se i te kako osjecalo, i to narooito na forontи, ali se ovdje nije vodilo dovolj.no racиna о podmladivanju kad1·ova i о S\'akodnev­nom tzv. sitnom partijskom radи. Naime, jos od pocetka иstanka clanovi КРЈ i SKOJ-a Ьili su direktno иkljиceni и vojne jedin.ice ј time и dobroj mjeri odvojani od rada u pozadini. S dПlge strane, rat11a taktika, kоји је pri­mjenjivao Ozrenski odred, gutala је Ogromne kadrove, а rnedи njima је, ро pravilи, bilo najvise komunista. Ono malo partijskiћ radnika sto d.h је do­Ьivala ozrenska teritorija od Pokrajinskog komHeta i Glavnog staba NOP za BiH, nije Ьilo ni priЬiiZno dovoljno da podmiгi rastиce potrebe Odreda''").

Pocetkom novembra, ириtiо је Pokraj•ins~i komitet na teritorijи Odreda S\'Og delegata Stcvu Vranica sa zadatkom da se ovdje bavi iskljиcivo partijsko-po1itickim radom. Todor Vujasnovic u svojim meшoarima istice: »Docekali smo ga s velikom radoscи, jer је rad na tom polju bio celo vreme паsа najsJabija tacka«. Stevo Vraпic је proveo na Ozrenи oko tr.i јшеsеса, ali za vrijeme njegovog boravka nijc doslo do nekih kvalitativnijih promjena и pogledи omasovljenja partijske organizacije. То, pored ostalog, potv.rd·иje i pokrajinsko partijsko savjetovanje и IvanciCima, na kоше је zamjereno $tabu ozrenskog NOP odreda sto nije razvio na svom podrucjи iintenzivnijи ideolosko-politicku djelatnost.' .. ) Ali, umjesto da stvari krenи nabolje, sitиa­cija se na Ozrenи pogorsala narocito pocetkoш 1942. godine, kada је sa »fronta« skinuto nekoliko desetina najboljih boraca - vecinoщ clanoya Par­tije ~ иpttceno и sastav Prvog prolete1·skog bosanskog bataljona. Istina, nji-

. 1'") •Mi sшо u 11ekoliko m:>.IIO\'a molili (misli ~с 11~ Glavni ~tab i Pokraji11ski komitet za ВiН. pt·rmjedba Z. А .) сЈа nam po~alju п~ko!iko odgO\юmih i politi~ki doraslih d t·ugo,•a. sposobnih da nam PO'!J_?~nu Ьilo . u poli ti~kom rad'!, b i!o kao пtko~odioc! izvesnih ' :oJnih _.icdinica• . Ne mcшшjuCi grшш zc:-nrckrh radntka (Вп:щkо .. co,·tc, Bog_oiJub RacH<\ _Mrl~ш Polek~ tt, Mr~o IgГ\jatovic, Zdt·avko Je,·t!c. Nc·do Glugac, Andcllю Ос!ц; 1 dr·.) kaJI su sanюrшctjnttvno do~ l r da se bore па aZJ·cnskom роdпн~јu. u оуај ko·aj .su s rigl i, to kom rю\·cmbra mj.:s_eca: Mi!os Popovi~ - Durin , .Leon Flikc1· i Rajko Bogda­rюvrc, а kt·aJem 1941. 1 pocetkom 1942. godшc Nokol:~ Gruloпc, Dor·de Sunic, Pero Erakovic i Nada Dщsum. Porcd 11avedenih, 11:1 Ozren su, na kгасс vrijeme, na,·rэ.cali Rodoljub Colaka\'ic Vaso Miskin i nekoliko cl•·ugih partijskЉ ili vojnih ftrпkcionera . ' Т. Vujas inovic, isto, 17, 202, 225, 226, 230.

" ') rs to, 221 , 131.

24~

lюv odlazak se ,ј nije u pocetku tako jako osjecao, ali kada је, u drugoj po­lovini januara, uslijedila neprijateljska ofanziva (»Ozren П«) i kada su i cet­nicki agenti pojacali svoju propagandu na ozrenskom роdrисји, onda se tek vidjelo kakvu su vrijednost predstavljali clanovi КРЈ koji su nesto ranije napиstili ovaj kraj.'70

) U drugoj neprijateljskoj ofanzivi Ozrenski NOP odred Ьiо је prisiljen da ро prvi put, иsljed velike premoci okиpatora i zamore­nosti, napu~ta svoj sistem pozicione odbrane i da se prilagodava novim ohli­cima otpora. Ali, kako sи se njegovi boroi па to tesko prilagoc1avali, Odred је росео da dozivljava krize i na vojnickom рlапи. Vojnicki neuspjeh odreda ·odlicno sи se iskoristili procetnicki elementi koji sи potkopavali moralno­politicko jedinstvo и jedinicama i nastojali da iz njih istisnн clanove КРЈ. Neko vrijeme Odred је objedinjavala popиlamost njegovog komandanta, ali i to nije moglo potrajati dugo.

Cin1 је, polovinom aprila, na Ozren stigao Prolcterski bataljon i cirn se postavilo pitanje radikalnijeg оhгаснnа sa cetnickim elementima нnнtar partizanskЉ jedinica, na Ozrenu је doslo clo otvorenog oгнzanog sukoba iz­mec1u cetnickih i paгtizanskih snaga.

с) Organizacija fronta i pozadine

Upoгedo sa formiranjeш paгtizanskih odreda d. stvaranjem okrнzпiћ komiteta КРЈ, tekao је i proces organizacioпog i idejno-politickog ucvrscenja pozadine. Od pocetka oktobra, ра do kraja decembra 1941. godine, formiгan је na podrucjи istocne i centralne Bosne citav niz novih organa narodne vlasti. I и ovom per.iodи glavni incijatori stvaraлja nove vlasti bili sи parti­zanski stabovi i rukovodstva КРЈ. Oni se za organizaciju nove vlasti zalazu, јег и njoj vide pros.irenje baze иstanka i ovrsce sjedinjavanje fronta i po­zadine. Formiranje narodno oslobodilackih odbora, bez obzira na to da li sи oni seoski, opstinski ili sreski, odvijalo se uporedo sa svakodnevnim orиza­пim akcijama partizanskih odreda. Glavna uporBta nove ''lasti Ьila sи ро pravilи vezana za osloboc1enи teritorijи. Ali Ьilo је i takviћ primjera da su NOO Ьili formirani i na роdrисји gdje је okиpator drzao svojи vlast.

Роtриnи predstava о razV'itkи nove narodпe vlasti na роdrисји is­tocne i centralne Bosne do kraja 1941. godine inozemo doblti tek onda ako pogledamo kako se ta vlast razvijala tl pojedinim osiobodenim regioпima, i ako ocijenimo иlogu i znacaj te vlasti u jacanju orиzane borbc protiv okи­patora i иsprovoc1enju njenih revolиcionarnЉ oiJjeva.

Ј os prJje Stolickog savjetovanja na роdrисјн Roшanije djelovao је Opstinski NOO sa dosta razgranatom mrezom seoskЉ odbora. U vrijeme formiranja Romanijskog NOP odreda, i kasnije, ovaj оdЬог јо~ vise prosirи­je svojи djelatnost, ali i pored toga оп је, kao organ vlasti, postao preиzak, posto se slobodna terito:rija Romanijskog odreda stalno sirila. Do znatnijih teritorijalniћ promjena и korsit romanijskih partizana doslo је narocito kra­jem oktobra i и tokи novembra, kada sи sпagom orиzja Ьile protjerane оkи-

170) Iz Ozгcnskog odrecla яt tad<\, pot·ed ostalih, utisli Jo>ip Juvano,·ic, Stevo Vt·anic, Ve~o i lgnjat Radojtic, braca BeslagiCi, Milo,•<ш Gajic, Marko Blaguje,·ic i grupa husinjskilt buraca. Sa njima је posao i spanski borac Miljenko C\•itko,•ic, koji је рt·еша prvobltnotn naredenj u, trcbao 7.amijeniti Stc\•u Vгanica. Isto, 221-226.

244

pL1torsko-us ta~kc vlasti zi citavog niza opstiпskih i sгcskЉ mjesta. u S\•im mjestima koja su duze ili kгасе vгiјсше Ьila u rukama пarodnooslobodilac­kih snaga, osнovani su ili је Ьilo pokusaja da se osntlju NOO. Tako је ро osloboaenjtt Rogatice (24. oktobra) odmah foпniran Sreski naгodnooslobo­clilacki осЉоr'71 ) cija se vlast osjecala ne samo tl rogatickom nego i и dije­lovima susjcdпi11 sгezova. U isto vrijeшe formirani su opstinski odbori u Rog<:tici, Tetini, Borikaшa, BorO\'Cu, Socicama, Praci i Dubu."')

Svaki opsti11ski odbor pristupio је па svojoj tcritoгiji oгganizaciji St:oskil1 .narodпooslobodilackiћ оdЬога. Veciпu clanova ovih prvih оdЬога iшeno\•ale su doticne partizanske komande. Ncsto kasnije, kada su se djejst­\ ':1 Rшшшijskog odreda pomjerila па jug p1·ema pruzi Sarajcvo-Viscgrad i ш1 znpad рrсша Кnezini i Olovu, cinjeni su napori da se imenovaпi odboгnici potvrdc deшokгatskiш putem Ш, ukoliko пisu odgovarali gгаdапiша, da se sшiјепе na javнim zboroviшa i umjesto njih izaberu drнgi. U Rogatici su, рогссl Opstinskog i Sreskog odbora, djelovali Naгodni sud i Komanda mjes­ta. Sudeпje ј е Ьilo javno i svaki pristttпi gradan~n koji је raspolagao dokazima mogao је da utice na doпosenje pгesude. Iпteпzivniji razvitak naгodnc vlasti па podгucj u Romaпijskog od.reda, а narocito н rogatickoш sгezu, ometali su cetnici Dгazc MiћailoviCa, koji sa пastojali dn tt ovim krajevima ponovo za­vr;:dtt aparat staгe vlasti.

Na prostoru sjeverozapadno od Sarajeva (izшedtt Sarajeva-Kiselja­k:a- Hadzica-Travnika-Zenice-Vaгesa-Olova i roшaпiskog plaпiпskog vi­jenca) gdje је \•rlo ratoboгni partizaпski Odгed »Zvijezda« vodio нspjcsne borbe sa okнpatorsko-нstaskiш sпаgаша i kontrolisao zпatпu osloboaenu te· гitoгijtt, гazvio se kгajem 1941. i pocetkom 1942. intenzivan. pozadiпski zivot i ~паzпа iclcjпo-politicka djelatnost. Glavпi organizatori i nosioci zivota i га­(\а и pozadini jesu Okruzni koшitet КРЈ za »Zvijezdu« i пaгodnooslobodi1acki udbori.

Uspostavljanje пarod.ne vlasti vгsilo se па visc пасiпн, sto је zavi­silo od шjesta н .kome se doticпa vlast stvaгala, i konkretnc vојпо polit.icke sitнacije. Јеdап od пајсеsсе priшjenjivaпih oЬlika izboгa NOO sastojao sc ll tоще sto su pozadiпski гadпici, паkоп oslobodcnja doticnog щjesta, po­zivaii grada11e па javne zborovc, а ovi pнtem aklamacije Ьirali svoje odbore. Na taka'' насiп izabraп је, ПОУешЬrа шјеsеса, NOO u Srednjeш, koji је tl

сlсссшЬгu, LlZ шаsоvпо prisнstvo graaaпa iz svill okolnih sela i boraca -pnrtizaпn, pгerastao u Opstiпski оdЬог."') lstom p1·ilikom, па zboru је Ьirап i Naгodнi sнd 6iji је pгedsjednik bio Kгsto Коsагас. Drugi opstinski odbor izabaran је u OkГLtglici kocl Vares<t, koji је u sircш rcoпu svoga djelovaпja ш·gaпizovao vise legalnill i polнlcgalnill пaroclnooslobodilackih оdЬота. U Sгednjeш i Okrнglici нspostavljeпe stt i komande шjesta, koje stt putcm пa­oгuzaпill s t1-aza i scoskiћ ра trola sprovo(\ile u Zi\'ot ouluke opstiпskih оdЬога.'")

'") Prcu~jcc.J11ik <><ЊuоЋ l>iu је Jaпku Julu\·ic. zcmljuгado1ik, а ёlanu\• i : S311iп SaћiпpasiC , pгu-1-,·~u.-. /11alk3n Kaa·i~i c. zcrnljua-.t<lllik, Ristu Miliнka.·ic. 11ac.Jzurпik puteva, Sio>a11 Braпkuvic, suc.Jiju. Ras iл1 Mufti~, biv~i tl'gQvac i Alcksa Kujiё , ~U$tiuniёur.

Rasi~ Huгcm, Rџgrllica za ,.,-ijeme нarvdrюos/oiJQ(/ilackog r·џщ 1941-19-15. · Rogatica•. SYjetlust, S;н·.,jevo 1966,. 117.

"') Muzej revolucjje, Sa!'ajevu, Menшarska gпadu (dalje MRS, MG) br. Ј 1533/52. "'! lsto, Br . 11657/52. "'Ј I sto, Вс 11657/52; l / IJ7J6/52 i 1/ 1949.

245

М~dи seoskim organima ''lasti koji su djelovali па роdrисји Odreda »Zvijezda« krajem 1941. godine istakli sи sc poseb110 odbori и Vogosci, Bla­govcи, Nahore\•и, Lиki, Ubarama, Srednjem, Karauli, StиЬlinama i Zelji kod Okruglice."')

U onim selima koja jedinice Odreda »Zvijezda« rusи mogle trajпijc driati и svojim rukama, vlast su obavljali seoski povjerenici koje sи ime­novale susjedne vojne komaпde. Cim Ьi doticno selo uslo u sklop oslobode­ne teritorije, fиnkcijн povjerenika preнzimali su legalni NOO.

U trecem ustanickom centнt sarajevske oЬlasti tj. kalinovacko-ja­horinskom kraju, ustanak је od septembra mjeseca, ра do kraja 1941. go­dine, Ьiо u stalnom иsponu. Naгocitu prekretrucи и tош pogledи donijelo је oslobodenje Trnova poslije cega se oslobodena teritorija stopila u jedinstve­no pozadinsko podrucje. Odmah nakon oslobodenja Trnova, uz pomoc ~taba Kalinovackog odreda i Okruznog komiteta, p1·istupa se sirem organizovaпju narodne vlasti. Pored narodnooslobodilackog odbora и selu sivoljama, koji је oformljen jos sredinom oktobra, osnivaju se odbori u Sijercima, Borijama, Dobrom Polju, Delijasu, Presjanici, Kijevu, Ledicima, Divuljama i jos nekim selima."•) Svi odbori u pomenиtim selima su aklamacijom Ьirani na ja,•nim konfereпcijama. Na slicaп nacin su Ьili izab1-ani organi vlasti u opstini Praca cim је ova postala oslobodena 3. novembra 1941. godinc.

Sredinom novembra и Trnovu је formiraп Opstinski NOO za koji ncki istoricari narodne vlasti smatraju da је Ьiо u rangи sreskog narodno­oslobodilackog odbora.1

")

Osim u Trnovu, djelovali su opstinski NOO jos u Delijasima, Dobrom Роlји, Kasindolu i Сгnој Rijeci."')

Rad odbora u svim opstinskim centriшa potpomagale su komande mjesta, od kojih su Ьile narocito aktivne one u Trnovu i Crnoj Rijeci.

Intenzivniji razvitak пarodne vlasti u kalinovacko-jahorinskom kra­ju ometali su cetnicki oficiri Draze Mihailovica, koji sи osoЬito poslije sklop­ljenih sporaz.uma sa Italijaпima, nastojali da razjedine ustanicke redove i da unesи anarhiju u njihovu pozadinu. Sliene ciljeve imale su i italijanske i nje­macko-ustaske komande, kada su na podrucje Kalinovackog odreda slale svoje ljude sa zadacima obavjestajnog i aпtiustaпickog karaktera.

Da Ьi se suprotstavio djelovanju neprijateljskih snaga u pozadini i da Ьi postojecu slobodnu teritoriju i stanov.nistvo и njoj podjednako opte­retio potrebama NOP-a stab kalinovickog odreda је pristupio organizaciji sudstva. U pocetku ustanka sudovi su Ьili izricito formiraпi pri vojnim ko­mandama koje su imale u svojoj kompentenciji cjelokupnu sudsku vlast na doticnom podrucju, ali kasnije- nakon fогшirапја opstinskih narodnooslo-

"') А VII, NOP, St. Ьilj. 1-2, К-1997. str. 8; AIRPS, MG, Inv. br. 9670 •

176) Slobodan ~ezun~\·i.~. Pocetak i ra~Poj IISiauka и Kali11ovaeko-ja/1Drillskom kraju, Cetrdeset

godma, Zb~r.ntk. SJe~~nJa ~kttvtsta ... , 1941-1945 .. Kultu~a. Beograd 1941,. 532; Drago Boroveanin, Nasta· наk,. r~Z110J t d~elati!Os_r .0' galla l!aro<llle vlaslt .н tstoc•.ю; Bosm_ 1941. god.mc, Pnlozi Instituta za istoriju radntlk?g pokt~la •. Sшajevo 2/1967, 202; Durett~ Veselin, lstoriJSkl rtiZVDJ 11arodl!e vlasti и Bos11i i Her· cegovmt do /Ј ~.<;.:dаща AVNOJ-a, (odbпtnjcna doktorska teza па Filozo[skom [akultetu Sarnjc,·o, 128.

177) D ВoпJvC.~nin, isto, 206. 111

) MRS, MG, Br. 11720/2; D. Borovlanin, isto, 203.

246

bodilackih odbora- osjeca se potrcba da se i sиdska vlast prenese и njihovu пadleznost. B~::z obzi.ra па to da li sн sшtovi lljelo~tali kao organi vojnih ko­maпdi ili kao NOO, ili kao i organi jeclнih i clrLtgih, za njih је Ьitna javпost rada. U jednoj od sиdskih presuda naгodnog sиda sa podrucja Kalinovickog odreda, donijetoj 24. novembra 1941. godine, izгiCito se kaze: »Narondi sиd kao organ istinske idejne vlasti, osjeca se cluznim da obavjestava narod о svom rodu. Za razliku od dosadasпiill sиdova, Narodпi sиd rukovodi se pra­vlm narodnim interesima. Da Ьi ti "interesi Ьili pravilno zastиpljeni, narod је dиzan i tгеЬа da иcestvиje и donoseпjи odlukc о sиdи«.',.)

Izglcda da је пajvisa instaпca sиclske vlasti Ьila smjestena и Trпovu, sto је i razumljivo, јег је to mjesto Ьilo sj ediste vojnog i politickog rиko­vodstva иstanka i centar osloboёlene teritorije. Medиtim, ne treba zaboraviti .:ta је sиdova Ьilo i pri drиgim NOO i. komandama bataljoпa, posto и ratnim uslovima nije Ьilo vremeпa da sc svi osиmljiceni saljи u Trnovo da im se што sudi.'"')

Razvitku narodne vlasti па роdrисјн Ьircanskog NOP odreda poklo­njena је velika paznja od prvog dana orиzane borbe. Do kraja mjeseca sep­tembra Ьila је иnistena okupatorska vlast и sest opstinskih podrиcja i for­mirana nova-иstanicka vlast.'")

Kicmи te vlasti sacinjavala је mreza seoskЉ odbora kој•и sи obje­dinjavali opstinski odbori и SekoviCiшa, Vlasenici i Spreci. Pos1ije Septem­barskog savjetovanja tt Stolicama, u Bircи se ne radi toliko па izbo.ru novih odbora, jer oni иglavnom, postoje и vecini oslobodenih sela i opstinskih cen­taгa, ali se poboljsava njihov sastav i. organizaciona strиktura. U odbore sи Ьirani ljиdi za koje se znalo da sи и svome selu ili krajи UZ.ivali najvece postovanje i иgled. Najaktivniji odbori и opstiпi sekovici Ьisi sи u: sekovi­viCirria, Braincima, Tиpanarima, Sucanima, Podbetnjи, Petrovicima, (;iniCi· ma, AkmaCiCima, Ј SeliStн. ' 82) Svojи djelatnost oni sи zasnivali .па bazi zaklju­caka Opstinskog odbora и kome SH imali svoje predstavnike.'"') Odbo.rnici sи Ьirani javnim glasanjem na narodnoш. zborи. Osim j ednog odbornika koji је Ьiо knez i clan opstinskog odbora i prije rata, svi drugi su Ьili ili pripad­nici Ьivse zeшljoradnicke stranke ili siшpatizeri КРЈ.

Opstinski odbor и Vlasenici је nekoliko puta pocinjao -i prekidao svojи djelatnost, te mu se u vezi s tim i sastav cesto mijenjao.'"')

179) А VII, NOP, Reg. br. 50/7-2, К-143а.

"") А VII, NOI', Rcg. br. 9-6а-1, К-156. .. • 181) Bratю Savic, Prvi rraro!lrrooslobodilacki odbori 11 Biгcu, Claш.:i i ;:.rada za kultunш ista-

"1" tstocne Воsне, Kultura, Beograd, 1961, V, 86; Jsto: Cetrdeset go<liнa, Zborntk sjeca11ja aktivista ... , Kultuгa, Beogt·ad 1961, 32.

"'Ј MHos Zcki~. Ustanak " Birёu 1941. gadine, Cetrdeset godirra, Zbornik sjeca11ja aktivista .... K<~ltura, Beugt·ad l%0, VI, 66; Stevo Popovic, Nckoliko podataka о razvo{u i djelovaнjrt NOO 11 istat­nuj Bosнi 11 toku rrarud/loos/obadilackog rata, Gla.шik Dmstva istnriёar·a BiH, III, 1951, !82; D. Borov­.::anin, isto 202; V. Dureti~, isto, 119.

"'') Sjediste Opstinskug udlюra bilo је и selu $ekovici. 0 11 је radio u sastavu: Matija Кnс· zcvic, predsjednik i c!anovi Jako1• Pilja novic, Магkо Ai<ceric, Milivojc Savi.O, Мю·l.:о Vukovic, Petko Divovic, Ostoja :tepinic. Boiiko Popovic, Pa1•le Perendi~. David Popo1•ic, Vojko Savic, Miloгad & ·· kuvic, Stjepan Lukic i Ј ovan Milic, sve seljaci iz s usjednih sela. Brarю Savic, isto, 87.

'"') Me<!u ljudinш koji su "' najvise istakli u гаdн ovuga 0<\Ьоrа tt·el)a spom<:nuti Milutina Du· kшюviсн , Bo~ka Ostojica i Dш·da Viskuvi~a. В. Savic, isto, 88.

247

. Opstinski odbor и Spreci Ьiо је cesto onemogиcavan tl radи ocl strane procetnickJ. orijentisani elemenata, ali је, i рогеd toga, prиzao znatnc иsluge NOP-u u 1941. godini.'OS)

Manje uspjeha u svome radu iшali Stl opstiнski odbori и MiliCima, Donjem Zalukovik.u i Cikotama, jer su njiћovu djelatnost oneшogucavali ofi­cit·i Draie Mihailoviea, posto su u ovim mjestiшa Ьili privremeno иsposta­vili svoju vlast.' .. )

U scliшa ргеша Кladnju i Stиparima takode su djelovali NOO, ali је i OVdje dolazilo do cestih sukoba sa CCtnickim pt·eustavnicima, koji Sll Па s\'C шoguce nacine onemogueavali rad оdЬога.

Koristeci se partizansko-cetnickim sporazumom, Rodoljub C:olako,,ic је uz pomoc Rada JakSica i Petra Dиkanovica oЬisao, tokoш oktobra mjeseca Srebrenicu, Bratunac, Fakovice i Skelanc i u svim tim mjestima fo1·mirao opstinske NOO, ali је njilюv zivot Ьiо kratkog dаћа, jer su ih cetnici razblli poslije prekida sporazuma s partizanima.'"') U vczi s tim C:olakovic pise:

»Stvaranje narodnill oclЬora u ovomc kгaju iшalo је yise propagaпdпo­<.~gitacioni karakter nego praktican zпасај, jer mi tи пisrno iшali svojih ljиdi ni svoje oru:lane snage koja bi mogla od odbora napraviti bar klicu nove vlasti. Prakticno vlast su vгsile zandaгшcrijske stanice koje је tu оdшаћ iпstalirao Daпgic, i stari predsjednici opstina koji su геdоvпо Ьirani za pred­sjednika odbora«.'88

)

Ра i pored izlozenog, valja istaci da forшiгani odboгi nistl Ьili samo gola demonstracija odredene politike nego da su oni odigrali i te kako veliku ckonomsku ulogu. Tako је, na primjer, Opstinski odbor u Srebrenici za samo mjesec dana svoga postojaпja prikupio i otpremio Romanijskom NOP odгe­du 2. vagona pasulja, 2,5 vagona krompira i vise vagona kukuruza i psenice.

Rad NOO potpoшagale su kошапdе mjesta, scoske str<йe i naгodni SlJdovi. РоsеЬпо је viliki znacaj iшala Koшanda шjesta u Vlaseпici, koja је ne sanю st\•arala red u pozadiпi i organizoyala privredu nego se brinula i о bolnici, organizovanjи obavjestajпe slufbe, prihvatanjи partizanskih kuri­гa, rastu1Ћпju stampe, smjestaju izbjeglica, sпabclijevaпju s.tanovnistva i clrugim poslovima"').

Тоkош posljedпja tri mjeseca 1941. gotliпe razvija sc sпa:lan пarocl­nooslobodilacki pokret i il1a podrucju Majevke, Scшborije i dijela Bosaпske Posaviнe. U ovo vrijeme Stab шajevick.og odrecla u s,rjш oslobodenim selima orgaпizt1je masovпe пarodne zborove na kojima se, mjesto raпijih povjere­пika, Ьirаји narodnooslobodilacki odbori. Na podrucju Majevice forшirani su odbori u Loparama, Vukosavcima, Mackovcu, JaЬlanici i jos nekiш selima. Kako su se ova sela nalazila u ccпLru oslobodeпe teritorije, rad odbora је Ьiо potpuпo ja,ran.

115) OsoЬito su "' u гadu o\·oga oobur,, isticali bracu Vidakovici, Popoviёi, St:marcevi~i. Savici

i starac Saja Civku~i~. В. Savi~. isto, 88.

"') В. Savi~. isto, 88. "') Vid. R. Colakovic, isto, 395-398; 399-401 i В. Savjc, isto, 88. ••) R. Colakovic, isto, 399. "') N~ito su se u ov-oj komandi isticзli: R:.dc JaUic, gt<Om.,tar, VukoJa Dundic, k:rojac,

Nikola Bilic, agronom i Mirko Ostojic, dak. R. Colakovi~. isto, 361.

248

U seшbersko-posavskim selima koja jcditnice Maj eYickog odreda пisLl

1110gle tгajnije drzati u S\10jim ,rukama, zbog jakih пepгijate1jskil1 gaшizona и Brckom i Bijeljini, Шо sc na stvaranje ilegalnЉ Ш polиilegalnih narodno­oslobodilackih оdЬога. Narocito је po:crenиta siroka kacija Ll ovom pogledu tokum novembra mjeseca kada sи politicki radnici u Scmberiji i borci Bije­ljinske cete obllazili u manjim grиpama pojedina sela i ll njima formira~i оdЬогс. Tom prilikom osnovani su odbori u Cengicu, Pиcilima, Patkovac1, Golon1 Brdu, Glogovcu. Kojcinovcн, Modranu, Bjelo~evcu, Obrezju, Kacevcu, Trnovi, Grnjclovн, Brodcu, DI-agaljeYcu, Obaгskoj, Popovima i nekim drи­gim sclima.' .. ) U pomenutim selima odbori sи formirani na seoskim koпfe-1·cncijama па kojima su partijski гadnici i borci iz ccte prethodno upoznavali scljake sa opstepolitickom situacijom u svijetu i ciljevinш NOB-e. Glavni zadaci nO\'Ofoпniranih ос\Ьога Ьili su prikupljanje i otpгcmanjc ћrane u rcon Majevice i pronalazak dobrovoljaca za odlazak u pratizane,"') prikupljanje podataka о snagama i naшjerama пeprijatelja, sudenje spij unima i panicari­ma i dr. Dakle, NOO и Semberiji nisн bili samo organi Yiasti nego ilegaLni ili kgalni pнnktovi oko kojill se odvijao siroki politicki zivot u pozadiпi. u toku clana н oslobodenim selima Ьilo 'је sasvim tilю i mirno, ali је preko посi nastupala zivost, jer sи se tada pod zastitoш seoskih straza i partizaп­skЉ jediлica obavljali mпogi poslovi za potrebe NOP-a."') Pri veCiпi sembeг­skih odbora postojali su i narodni sudovi ili, kako SLl se oni ovdje cesto zvali, >юdbori suda« . Njihov rad је Ьiо tijesno vezan sa radom politickil1 aktivista u pozadini koji sи posredstvom svojih saradnika uspje~no otkri,1ali dousпike оkираtога i bavili se drugim poslovima od interesa za pokret.

I na podrucju brcanskog sreza odbori su stvaгani па slican nacin kao u Seшberiji. Poslijc fonniraпja Posavskc i Razljcvackc, odnosno Bгean­ske cete, пa1·odnooslobodilicki pokret и оvош kraju Ьiljezi osjetaп иsрјећ. Tokom oktobra i novembra mjeseca odгZavaju se ро seliшa jugoistocпo ос\ Brckog brojne konferencije na kojiщa se biraju narodnoosloboclilacki odbo­ri ili, kako su sc ovdje zvali, »komanda pozadine«."') Pocetkoщ decembra шјсsеса izabran је i prvi NOO u Razljevou, cija se aktivnost najvise manife­stovala oko zbrinjavanja stanovпistva koje је iz okoline Brckog bjezalo и bгdska sela zbog usta~kog terora.•••)

'"') Vojiн Bobar, U selima uko Bije/jiuc, И~lm!ak IUII'u<lu Jщ;uslm•ije 1941. ZIJOmik, Vojno <klo, V. Beogщd 1964, 658-665.

"') Znaciljno је istnCi da Stab maj~viёkog O<lгedn nije 11ikadu ,,,·~io moЬiЊ.aci)u l>oraca na ы•ont tсгспu, nego је: svojc t·eduvc prosJП\''\0 tlubro,·utjcim::~ ili nuvop,·jmJjcнim C::laпov1ma p.,,·tije 1 SKOJ-a.

,.,) AIRPS, MG, lnv. 1>1·. 9768; Muzej j• tocne Bosne, Tuzlii, Br. 391 ј 388. . "'Ј Odbort Sll izabraпi u scliшa: R:uljc\U, Popovu Pulju , Brczu1to Роlјн . Slijepёc,·icjma, Tmj::l·

t-.rna .. s~нdicjma, Brczj~u. Роtоtагјша, StaЉJI tma, .Ьu.tе~ап, Puki,;u, SmjljcvLU, i';ll"l\'iCi, к.·ьetima ј I'IP<'I·im.:>. Krajcm 1941. ili pocetkom 19~2. gudine i1.abrani ~~· odborj i u Doнjem i Gomjem Dгagu· li•·~eu, D<mjuj ј Gu1njuj Bukovici, Sredпjem i Donjcm Maynojc1•ieu, Vjtkuviclшa, i jus пekim ~clim::~. Akdu udЬurniciшa i puzadinskim 1adnicima narocito su sc ist::~kli: 11 г.tllje1•nёkoj opstini Впшkи i B011i~ Кisic; u bukol'<~ckoj op~tini BorjsJa'' i Cvjjan Dukн:, Bogoljub Ri~t•~. Milorad ј Sa1•o Mjka1101 ic, \'"со Cvijanovj~. Ljubo Koji~. Stc1•o Tadjc, Vladimir i Stoja11 Vjdo1•jc, VJajku Bojani~. Radovan Рарјс, \'a\ilijc Tomic. Vuka~in Pctro1•ic, AlekS<l i Doko Ko~tic, Ре1·о Milшюvi~. Juco Pnjic, Mjka Cvjjetj~, Stc1·u Tripш1o1•k. Ob1·cn Pctro,·ic, Radu Maksitnovjc, Rajo Zaric, Jlija Miljanovic, Slavko LjuЬiпkovic 1 dг. MRS, MG, Ь•·· 11510/52; Radivoje Lukic, U srezu b•·~Caшkom, Us/atшk 11ar·uda Jugosla1·ije 1941, Zbornik, IV, Vojno dclu, Beograd 196-1, 297-300.

19') Tako su, nрг., stanovпici Smiljcvca, Stano\'::1, Brezjka, SandiC<:i, Buzekare. Krbet<\, Korl!· to~a. Mrt1•jce, Slijeptev1ca, Grcdice i Prnjata napustiJj svoja sela ј prebacili sc ispod obronaka Мајс· \ICe. Ра i pored tuga, u'ta~c su u Brtkom i okuJjni pouЬijalc i1i otjerale u logorc oko 30.000 ljud1, 1cna i djccc. MRS, G, В1·. 11511/52; Radi1•ojc Luk.ic, isto, 302-303.

249

Zbog slabljeg raшJeg uticaja КРЈ i j ake kont1·ole ос\ strane ustasa, u пckim dije]O\'irna Bosanske Posaviпc пiјс Ьilo pogodnih нslova za nast<l­nak i djelat11ost narodnooslobodilackil1 odbora. Ovo је osoblto karakteristic­no za prostoг izmedи Brckog, Bosanskog Samca i Modгice. Tek krajem 1941. godiпe i ovdje se stlsгecemo sa prviш eleшentima naгodne vlasti.'

9

')

Uporedo sa reorganizacijom Ozrenskog partizanskog odreda, odvijao se i dalji razvitak organa narodne vlasti na njegovom operativпoш роdrисји. Tokom ok.tobra i novembra mjeseca formirano ј е u maglajskom srezu, i to ne sanю u srpskim nego i mиslimanskim selim a, vi~e NOO cija se djelatnost odvijala u okvirи opstinskog narodпoosJobodilackog odbora и Rakovici.'96

) U sjecanjima иcesnika istice se da је narotl prihvatio по,,и vlast kao svoju i da su se seljaci obracali NOO za najraznovrsnije stvari.

U najvecem dijelu dobojskog sreza stю-a vlast је likvidirana za sve­ga nekoliko dana orиzane borbe. Mjesto Ьivsih organa, novи - иstanicku vlast - obavljaju н prvo vrijeme seoski povjerenici i ekonomska vijeca pot­pomognиta vodom za pozadinи, а zatim se, od oktobra mjeseca, sve cesce susrece naziv - narodnooslobodilacki odbori. Prilicno је tesko utvrditi re­dosljed nastanka ovih odbora jer se ne шоzе, na osnovu sacиvanih dokиme­nata, 1·azlиciti da li sи pojedini odbori, koji se pominju и novembrи mjese­cи, djelovali prethodпo kao ekoпoшska vijeca ili su tek tada nastali. Vjero­vatno је b1ize istini teza da sи vecina odbora djelovali prethodno kao ekoпom­ska vijeca, i da su ова kasпije, u vezi sa Septembarskim savjetovanjem i no­vim uputstvima oko organizacije narodne vlasti, dozivjela reorganizaciju i pro­mijenila svoje nazive. Samo u onim mjestima koja se nakon Savjetovanja и Stolicama иkljucuju u sklop oslobodene teritorije, vlast se formira .izravno kroz .narodnooslobodilacke odbore. Broj \judi u pojedinim odborima najvise је zavisio od velicine i ekonomske иloge dotiб:n.og sela. Tako su, :npr., odbor.i и Grabovici, Kakmuiu, Ljeskovin1 Vodama, Jelanskoj, Velikoj Bukovici, Sta­narima, Lipcи, radili sa ро cetiri do sedam odbomika, dok је Ьilo sela u ko­jнna је djelovao samo ро jedan odbor.nik. Vecina pomenutih odbora izabra­na је tokom novembra mjeseca na javnim skupovima gradana. Seoski odbor и Stanarima prerastao је, pocetkom 1942. godine, u Opstinski.'~

1 na sjevernom dijelи teritorije Ozrenskog partizanskog odreda koja је zahvatala periferne dijelove tuzlanskog sreza radilo је vise NOO. Medu njima imajи poseban znacaj opstinski odbori и selima Boljanicu i Bosan­skom Petrovom Selu. Odbor tt Boljanicu је prethodno djelovao kao ekonom­sko vijece, а tek od novembra mjeseca nosi пaziv opstinski NOO. Odbor u Bosanskom Petrovoш Selu је forшiran polovinom novembra i ne zna se da li је prethodno radio pod drиgim nazivom. ОЬа odbora sи objedinjavala pu vise seoskil1 odbora а poslovi kojima sи se bavili Ьili su prilicno razliciti .

. . '."> ~r:ema nekim izvш·ima! bili su forn1irani ~eoski odb01·i u Obudovcu , Batkusi, Brajiku, Crkv1C1 1 radЉ su samo povremeno 1 to prctczno i\cgalno. AIRPS, MG, Inv. br. 9765.

196) Tnko su, ~;~а _Pr.i.mjer, J.>Ostoj~ о~Ьш·i u .~cliшa Umi~ljak i Straiiste koji su uci.нili znaCa.jne us luge NOP-u: nabavljalt Iчekove t saшtetskt malei"IJal, p renosJ!i po! tu prikupljali podatke о nepr1ja· telju , .upozп~vali os.t~la muslirna':'ska scla sa . ciljevi.~a NOB·e i dr. Na formi1-anju odbora u musli­manskнn sellma naJvl§e su r adJII F1krct DcdiC~, polltll:ki komesar 1 bataljona Oz1·enskog NOP odrcda i Ibrahim Obric, borac u istom batal jonu. Opsim ije о tomc vid . AIRPS, MG, Inv. br. 9688 .

'") AIRPS, MG, Inv. Ьг. 9697 i 9702.

250

Odbor u Baljanicu је preko svoje obucarskc i шeћ<~nicarske radione snabdi­jevao Odred оЬuсош, ЬошЬаша i organizovao tehnicke usluge oko popravke pokvaгeпog oruzja, а ОdЬог tl Bosanskoш Petrovoш Selu snabdijevao је drve­niш puskama i camciшa. Razuшije se da su ovi odbori obavljali i druge poslove: prikupljali su i djelili ћranu, razmjestavali izbjeglice, priЬavljali grad.evinski materijal, regulisali cijene i dr. Opstinski odbori и Osojnici i Brezicama Ьili su najvise angazovani oko sшjestaja гanjenika i funkcionisa­nja partizanske bolnice.

Pri veCim opstinskiш odborima radili su narodni sudovi, ali, izgleda, oni nisu imali u svojoj kompentenciji ' 'ecti vlas t, јег stt 1ezi pгestupi Ьili u nadleznosti ЭtаЬа ozrenskog odгeda.'98)

U trebavskom kraju i u seliшa па lije,тoj strani rijeke Bosne nije Ьilo, u sirem opsegu, stalnil1 Jcgalnih organa vlasti, ncgo su tашо djelovali povjerenici i simpatizeri NOP-a. Trebava је, pored ostalog, dala Ozrenskom partizanskom odredu 1941. vise 80 boraca od kojih su se osoblto isticali Milos Kupres, Nikola Celic, Novak Mrkoпjic i drugi. ' .. )

U dosadasпjeш izlaganju, uglavnom је dat pregled nastanka i samo djelimicno razvitka NOO. Izostavljcno је da se govori pojedinacno о пjЉo­vim zadacima i kaгakteru, јег analiza koju smo vrsili potvrd.uje da se veci­na odbora bavila istorodnim ili slicnim poslovima. U pocetku su Ьila osoblto aktuelna pitanja: snabdijevanje vojske hranom i ostalim potrebama, pruza­nje pomoci ranjcnicima i izbjeglom stanovnistvu, odrzavanje reda u pozadini, objasnjavanje ciljeva narodпooslobodilacke borbe i dr.

No, pored slicnosti zadataka na kojima su radili NOO u istocnoj i centгalnoj Bosпi, postojala је, kada se ide od jednog do drugog regiona, osjet­na гazlika u stepenu njihovog unutrasnjeg razvitka i oгganizacione stгukture.

Poslije Septembarskog savjetovanja, na kome је, pored ostalih od­luka, donijeta i odluka о ». _. pгosirenju baza ustanka putem stvaranja na­rodnooslobodilackih odbora i jacanja Narodnog fronta oslobodeлja<<, Glavni stab i P.okraji.nski komitet za Bosnu i Hercegovinu nastoje da proЬlem po­zadiпe postave na sire osnove. Da Ьi to postigli, oni se 10. oktobгa obracaju stabovima svЉ partizanskih odгeda u Bosni i Hercegovini i skrecu im рэ.Z­пјu: »Kako su paгtizanske borbe u mnogiш krajevima vec postigle stepen pгavog narodnog ustanka, to је pitanje pozadine postalo jos va:lnije nego onda kada su partizani vrsili samo diverzioпa akta ili napade na pojediпe nepri­jateljske odrede<<."")

Med.utim, ni pomenuta septembaгska odluka ni oktobarsko pismo nisu mogli, u prvo vrijeme, izvrsiti neki veci uticaj na polju prosireпja baze ustaпka, jer u sebi пisu sadг:l.avali konkre1nija metodoloska uputstva о orga­nizaciji narodnooslobod.ilackih odbora. Nejasuoce tt ovom pogledu otklonio је u dоЬгој mjeri clanak Edvarda Кагdспја >>Narodno-oslobodilacki odbori

,,.) Т. Vuja sinovit, isto, 114, 115, 216, 223. 199) ОрЉ·пiје о ekot10mskoj i \'ojnoj pomotj Trebave i •~la n;~. lijevoj , 11 ·ш1i rijeke Bosne -

Ozrenskom NOP odredu, vid. Т. Vujasiuovic, isto, 99, 130. П) Zb . NOR, t . IV /2, 10~106.

251

moraju postati istinski privremeni nosioci narodne vlasti«"''), а пarocito vec spomeш1to пoveшbarsko pisшo Svetozara Vukmanovica »Svim okл.1znim ko­mitetima КРЈ za Bosnu i Hercegovinu«.

S obzirom na to da је pismo S. Vukmanovica imalo karakter nare­denja i da ono sadrzi odgovoг na citav niz pitanja koja su Ьila od Ьitne vazпosti za nastanak i razvitak NOO, mi cemo ga пavesti u cjelini:

»Sviш okruzпiш komitetima КРЈ za Bosпu i Hercegovinu«.

Akcije N. О. Р. odreda vec se slivaju u opsti narodni usta.пak. Od diverzionih akata i sukoba pujecliпill odreda Narodno-oslobodilacka vojska presla је па cisceпje citavЉ krajeva od neprijatelja. U vezi s tiш namecc se citav пiz ргоЫеmа koje treba rijesiti radi sto uspjesпijeg razvijaпja па­rоdпе borbe. U oslobodeniш krajeviшa tl"eba odшah likvidirati sve dosad postojece vlasti. Mjestu njill stvoriti nai"Odпe odbore kao jediпe predstavnikc gгadanske vlasti. U njiћ ncka unidu najaktivniji ljudi iz sela, opstiпe, sreza, а broj пјЉоv zavisi od vclicine naselja. Duzпost tiћ оdЬога је da u pozadini obezЬijede licnu i iшovinsku sigurnost stanovвistva, da moЬilisu sve .narod­пe snage za jedan jedini cilj: rat protiv okupatora, шoЬilizacija ljtl(lstva, pri­kupljanje ratne i ostale spreme za vojsku sашо је jedan dio posla. Dalje mobilisati гadntt snagu za pгivredne poslove kao: Ьгаnје kukaruza za ozime usjeve i sijaпje, popravljanje mostova i dгl1mova, telcgrafskih i telefonskЉ linij a. Treba organizovati, gdje је moguce, radioпice za pravljenje odjeec i obuce za vojsku, а isto tako pokгenнti zenski svijet, nю·ocito omladina, ро sclima i varosiшa da pletu СаlЋре, prave cipele, гukavice, salove za nasu vojsku itd. Razviti najzivlji politicki rad u pozadini о potrebi da se sve па­гоdnс snage stave u slazbu naroda, tj. narodne borbe, buditi dull pozrtvuva­nja i odricanja. Vclikн paznja posvetiti musliшanskoш svijetu. Treba poslati н пjilюva sela dobre agitatore koji се пшsliшaпima uшjeti objasniti da је ovo borba za njiћovu buducnost te pokrenuti i njih da uva borbu pomognu. Potrebno је da od neutralizacije шuslimanske mase prelazinю njihovom uvla­cenju u borbu, makar to bilo samo u vidu matcrijalne pomoCi ustaпka.

Da bi шogli voditi sto uspjesniju borbu pгotiv bezvlasca i saшovlas­ca u pozadini, potrebпo је stvoriti u sгeskim шjestiшa pгijeke sudove koji се osuditi na sшrt sve оне koji pocine zlocine predvidene u zakljucku zajed­nickog staba bosanskih vojnil1 i partizanskih odrec\a od 1 oktobra 1941. godine

U sreskim шjestiшa i valпijim sredistima treba obгazovati kошапdе mjesta koje се pretstavljati vojnu vlast. Pod njЉovom kontrolom stoje sve oгuzane snage и tom mjestu. Koшaпdant mjesta nadzire sva vojna slagalis­ta, vojne traпsporte, organizaciju borbe protiv spijana i sabotaze. Sa oruza­noш snagom kојош raspolaze, u slucaju potrebe оп inteгveпise da bi sc sprovele odluke gradanske vlasti, tj. narodпog odbora.

Sve partijske organizacije duzne su da sve svoje snage posvete stva­raпj u odbora, njihovorn ucvrsciva:njLl i razvijaпju . Treba imati na umu da ti odbori nisu nikakve komisije, niti poшocni organi vojske, nego orga,ni vlasti,

20' ) Opsirnije о tome: •Borbu• od \9. oktobra 1941; Jovan Marjanovi~. Ustaнak i нarodнooslobo· dilacki polm:t н Sr·Ьiji 1941. i D. Bo1·ovcanin Ra~voj i djelatнost orga11a наrоdне vlasti " istocнoj Во· щi 1941, Pr-ilozi lпstitttta za istш·iju radnickog pokr~ta, Sarajevo, 2/1967, 208.

252

izraz пarodne volje, te stoga и njima treba obczЬijediti l"иkovodstvo oniћ Jjиdi koji stoje na nasoj liniji narodnooslobodilacke vojske i borbe. Za ovaj posao iskoristiti i politicke koшesare oc\reda, ali to ne smije Ьiti na stettt njihovog rada и odredи«.'"12)

Poslije prijema ovog pisma, okrиzni komiteti КРЈ i stabovi partizan­skih odreda preduzimajи na svojim terenima citav niz konkretnih rnjera kako Ьi ozivotvorili njegove porиke. Kvalitati\rne prornjene sи karakteristic­ne narocito za ona иstanicka podrиcja и kojima se do tada manje radilo na forrniranju NOO. Tamo gdje sи odbori Ьili formirani, njiho,ra djelatnost је kгajem 1941. godine postala sira i sadrzajnija. Tako је, nрг., opstinski NOO и Sokocu postao glavni organizator cjelokиpnog pozadinskog zivota i osnov­ni snabdjevac Romanijskog partizanskog odreda hranom i drugirn potreba­ma. Pod njegovorn kontrolom radile sи radionice za izradu boml>i, opravku pиsaka, pecenje hljeba, izradи оЬисе, odjece, preradи шljecnih proizvoda, susenje rnasc, kao i svi mlinovi i bolnice и sirem reonu Romanije.""')

Opstinski NOO tl Trnovи Ьiо је organizator pekarske, mesarske, kro,iacke, obucarske, kovacke i stolarske radionice."")

U okvint opstinskog NOO и SekovjCima radile su narodna kuhinjг., bolnica i pekarska, kov<~.cka, krojacka, rnesarsk:1, obш5arska i saшardzijska r<~.dionica."")

Posebnи korist imale sи boracke jedinice ocl pгivrednih potencijala и Vlascnicj ј Rogatici и kojima је takode raclilo ро vise raclionica.""')

Pored drugih poslova, opstinski odborj и Rogatici ј Trnovи stavili sи и pogon lokalne elektricne centrale и Mesicin1a i Kjjevu.

1 na teritoriji Odreda »Zvijezda« odvijala se ziva pozadinska aktiv­nost. U Srednjem sи Ьile organizovane: narodna kиhinja, radionica za izradи bomЬi i opravkи orиZja, kao i krojacka, obиcarska i stolarska radionica.""') Aktivnost odbornika iscrpljivala se i и brizi oko lijecenja i prehrane ranje­nika koji sи Ьili smjesteni и Srednjem, Sabancima, Okruglici i na Visoje­vici."'")

Na prostorи slobodne teritorije Ozrenskog partizanskog odreda bilo је viSe scla t1 kojima St1 radile kиhinje, bolnice Ш razne vrste radionica.209)

Iako nета sigurnih dokaza о postojanju i djelatnosti s\icnih radio­nica nc:1 шajevicko-semberskoш роdrисји, vjerovatno sи one i tanю radjJe.

Sve ovc radionice su Ьile prijeka potreba stabova partizanskЉ odre­da i njiћove pozadine. Poslije okupacijc, а пarocito nakon izЬijanja ustanka, prestalc:1 је gotovo svaka redovna razmjena izmedu sela i gradc:1. Seljaci i nji-

202) Arhi\• St~\•eza komunista BiH, I-III/1, 135-116. "") D. Boro\•~anin isto, 212. ""') D. Borvv~зnin. isto. 213; SloЬodan Kcz1movic. Po(ctnk i raz••oj uslaнka 11 kaliнopackom

kraj11, Cetrdtset godirщ Zbornik sjeCanj:> aktivista ... , V. 532. . '"") D. Borov~anin, isto. 213; В. Savic, Prvi нarodl!ooslobodila~ki ()(/Ьori 11 Bircu, Cla 11ci ; gral!a ;:а kul111mu istorljt1 istoeнe Воsне, V, Kulturn, Beograd 1961. 87--88.

206) D. Boro,•tnnin. isto, 213. 207) А VII, NOP, MG, 1-2. К-1997. ""Ј Isto. т) 1. Vujasnovic, isto, 170.

253

hovi odbornioi Ьili su prinudeni da sa svojim znanjem i sirovinama proizvode mnogobrojne predmete (oruda za rad, odjecu i dr.), koje su ranije nabav­ljali iz gradova putem razmjene. Tamo gdje se pojedini industrijski artikli (so, petrolej, secer, lijekovi i dr.) nisu mogli zamijeniLi nekom slicnom robom - p roizvedenom na selu - islo se, zatim, da se oni nabavljaju ilegalno po­sredstvom odbora narodne pomoCi i simpatizera pokreta iz susjednih oku­piranih gradova. Tako su, npr., u Sarajevu postojali ilegalпi odbori narodne pomoCi u ceпtru grada, Novoш Sarajevu, Skender.iji, Bascarsiji, na Marijin dvoru, Vratniku, Kovacicima, Bistriku, ВаЬiса Basti i u nekim drugim cetvr­tima , koji su odigrali veliku ulogu u snabdijevanju Kalinovackog, Romanij­skog i Odreda •>Zvijezda<<, oruzjem, ћ1·anom, odjecom, obucom, novcem, sa­nitetskim mater ijalom, pisacim masinama, papirom i drugoш .idustrijskom rоЬош.210) Cjelokupnim poslom oko snabdijcvaпja partizanskih odreda, po­шenutim artiklima, rukovodio је Mjesni komitet КРЈ i Mjesni odbor narod­ne pomoCi, ciji su clanovi Ьili rukovodioci kvartovskih odbora. Svaki kvar­tovski odbor, Jli pojedinac u njemu, imao је dalje svoje saradnike (clanove КРЈ i SKOJ-a, s.iшpatizere NOP-a ili patriotski raspolozene gгadane u pojedi­niш ulicama, boJпicama, fabrikaшa, trgovackim radnjama, civilnim i vojnim ustanovama, koji su i ро cijenu ziyota cinili гazne usluge NOP-u. U tom po­gledu osoЬito se isticao jeda.n dio personala u zdraystYenim ustanovama, Cija је s trucna i sanitetska pomoc Ьila od posebnog znacaja za ustanicke je­dinice21') Slanje novih boraca i razno,,rsne materijalne i druge pomoci parti­zanskim odredima vrseno је posredstYom niza ilegalnih punktova ~ kurirskih veza koje је organizovao Mjesni komitet КРЈ н Sa1·ajevu."')

Ozrenski partizanski odred odrzavao је dugo vremeпa tijesne kon­takte sa ilegalnim partijskim radпicima i simpatizerima КРЈ u Maglaju, Do­boju, Gracanici .i. пekim drugim udaljenijim centrima, preko kojih је pribav­ljao lijekove, industr.i.jsku robu i razne informacije vojno-politicke prirode. Na о'юm poslu naroCito su se istakli Fiktret Dedic, Sinan Kapetanovic, sestre Veselic, kao i v.ise zeljeznickih radnika.'")

Majevicki partizanski odred doblvao је pomoc u ljudstvu .i. mater,i­jalu iz Tuzle, Bijeljine i Brckog. U svakom od ovih gradova postojali su mjes­ni komiteti КРЈ i SKOJ-a koji su rad.ili ро slicпoj semi, kao d Sarajevski ko­mitet. Iz Bijeljine i Brckog stizali su na oslobodenu teritoriju obuca, odjeca i sanitetski mater.ijal, а ,jz Tuzle oruzje, so, petrolej, pisaCi mater.ijal i razna druga roba siroke potrosnje. Krajem oktobra 1941. god1ne dosla је iz Tuzle Hadzivukovic dr Rosa, prvi partizanski ljekar na slobodnoj teritoriji Maje­vice, а februara 1942. godine i dr Mustafa MujbegoviC."')

Kod Bircanskog partizanskog odreda situacija је Ьila nesLo drukcija. Оп је ш1ао u svojoj blizini Кladanj i Zvornik, ali posto u пjima nije bllo par-

210) Dane ОIЬiпа, Rad parlijskc orga11i:m;'/··e " Sarajevi< od ји/а /941. do aprila 1942. godi11e Cetrdeset godi•щ Zbornik sjecanja akli\•isla .. .• VI , 202. '

'") Isto, 202. "') Na kurirskim poslovima izmedu Sarajeva i sus.iednih pat·tizanskih odreda nаго/Шо su se

istakli: Avdo Hodzic, Mustafa DovadЩa, Jusuf Donlic, Moco-Salom Mot·ic, Nedo Stoja>10\•ic , Bozo Pejanovic, Нidajet Galoiievic, Bo§ko Savic - Mudri, Vidoje KoptЋ•ica, Dragica i L.:nka Tosic Dш·о Damjanovic i Sergije M1ttiЬaЬic. ' I sto. 202-203.

213) Т. Vujasinovic, isto, 151- 152; 21') А VII, MG, 1- 17/7, К-2000; Radivoje Kovaeeviё, isto, 486--496.

254

tijskill organizacija, izostala је i svaka vгsta зnaterijalne pomoCi Odгedu. Medutim, ono sto tlStan.ici nisu mogli doblti iz sиsjednih J.1eoslobodeпih gra­dova ili vlastitom proizvodnjom, slali sн im narodnooslobodilacki odbori iz Vlasenice, Milica i Drinjace.

Znatatl podsticaj za intenzivniji razvitak NOP-a u istocпoj .i central­noj Bosni иslijedio је pocetkom oktobra, kada su srpski partizani protjerali okupatora iz zapadne SrЬije i time se i teritorijaLнo povezali sa bosanskim part-izanima. Ovo povezivanje narocito se odrazilo pozitivno na ekonomskom i politickom polju, jer је iz Srblje dopremana razпa vojna oprema ,ј politic­ko-propagandna literatura. U tom pogledи partizansko Uzice је odigralo po­sebnи иlogu о сети pise i R. Colakovic, tada politicki komesar Glavnog sta­ba NOP odreda za Bosnu i Hercegovinu: »Doista, Uzice је za иstanak u Isto­cnoj Bosni imalo ogromno znacenje. Svaki dan jurili su ,jz njega za Bosna kamioni krcati oruzjem, mипicijom, ·rиЬljen i ostalim potrebama. Koliko је samo pusaka »partizaпski« - izradenih u nasoj fabrki oruzja - otislo u bosanske odrede. Iz Uzica је stizala nasa stampa, па prvom mjestu >>Borba«, koja је isla и sve nase odrede i Ьila prvi stampani materijal za politicki rad па oslobodenoj teritoriji. Osim te zпatne materijalne i politicke pomoCi koju јој је Uzice prиZilo, za raspolozeпje dиhova u istocnoj Bosni blla је vazna cinjenica i samo postojanje os!obodene teritorije и zapadnoj Srblji i Uzica kao partizaпskog politickog i vojnickog centra. То је nase ljude hrabrilo, to је olaksalo nasи ЬоrЬи protiv cetnicke izdaje и kоји njihovo vodstvo jos пiје smjelo da ot,roreno zagazi, dobrim dijelom bas zbog partizanskog Uzica."')

Narodnooslobodilacki odbori i komande mjesta u Sokocu, Vlasenici, Sekovicima i nesto kasnije Rogatici, Ьili sи glavпi organizatori oko smjestaja, cиvanja i raspodjele razпovrsne robe i vojnog materijala koji је dopreman i iz Srblje.

Posebnu aktivnost ispoljili sи NOO и svim dijelovima istocne i ceп­tralne Bosne oko jesenje ЬегЬе zitaгka i s ijanja ozimЉ иsjeva. Na kulturno­prosvjetnom planu -takoder su postignuti zapazeni rezultati, а naroбito u onim mjestima koja su predstavljala ekonomskc i politickc centre ustanka"•).

Pored nabrojanih zadataka, veCina formiranЉ odbora blla је za dи­zc vrijeme zaokupljena posloviшa oko zbrinjavanja izbjeglica, pogorjelaca, siromasnih gradana i onih mиslimaпskih sela cije se stanovnistvo naslo ll пemilosti cetnika. Da Ьi sprijecili пeprijateljslш propaganciи, sabota:lu, ne­red, paniku, kao i sve oЬlike spekиlacije i ројаvн cr.ne berze, odbor,i sи iшali svoje vojno-pozaciinske organe koji su kontro1isali izvrsavanje njihovih od­luka. U sviщ mjestima gdje su postojali, odbori su tijesno saradivali sa okru:l­nim koшitetLma КРЈ i staboviшa partizaпskih odгeda. Zato se moze slobodno tvrditi da su NOO ЫН najbolja veza izmedu vojnih jedinica i pozadine i cia se njiћovim radom najbolje prenosila politicka afirmac.ija NOP-a и siroke slojeve naroda.

Razvitak narodne vlasti и istocnoj i centralnoj Bosni krece se uzlaz­пom linijom sve do tzv. druge n eprijateljske ofanmve kada okиpatori zajed­пo s ciomaC.im izdajnickiщ snagama preduzimaju sve cla se taj ргосеs zaиstavi.

21') R. C::olakovic, isto, 407-408. 216) Na oslobot!enuj te•·itoriji је prщ·adilo vi;e ostшYnih skola i tecaj.,va z<~ nepismeпe.

О. Boroveanin, i stu, 214-215.

255

ABOUT ТНЕ UPRISING TN EASTERN BOSNIA AFTER ТНЕ CONSULTATIONS АТ STOLICE IN 1941

Summary

After the capitulation of tlle old boargeois Yugoslavia, Bosnia and Herzegovina, like other Yugoslav countries, began its Socialist Revolution Ьу а series of people's upriэings \.vhich, Ьу the time, grew into а uniform people's liЬeration movement.

This paper deals only with the uprising in eastern Bosnia after the Stolice Consultations -in September, whicћ was not \Vr.itten about enough in tl1e Yнgoslav historical literature. It docs not deal more \Vith preparat<ions, begiпљing and deve1poment of the нprising tће above mentioпcd territory till Ље end of September 1941, because tlюse qaestioпs шain ly "verc trcatecl Ьсfоге.

Thc рарсг does поt deal with t11e September Consaltations at Sto­licc eitћer, but only its conclusioпs and resolutJioвs baving а Yital impor­tance for tllc development of tћс people's liberation strugglc in eastern Bosnia are pointed out. Among tће conclasions thc most important ones \Vere: forшing of Partisa:n detachmcnts, activities of tl1c Party for tht' strenghtening of the rebel units and organi21ing of the front and rеаг. То carry out consequently other гesolutions of the September Consultatioпs, tl1e existing military-political leaders of thc uprising in easteгn Bosпia undertook necessary steps to reorganize units and form Partisan detachments in their terпitory as soon as possiЬle. Those steps undertaken to settlc army and organization got а prior place in the \vork just because thc rebel units in eastern Bosnia were not settled iп proper detach.ment formations. Different levels of political, organization, culture, economy and other fields as well as the lack of а clearer conception of army organization, influenced greatly Ље uprising in eastern Bosnia to Ье started Ьу arшed forces hav.iJilg different names until September. Afteг the September Consultations tbose naшes disa­ppeared slowly, and six strong Partisan detachments were formed in eastcrn Bosnia. The paper also deals with the '.vay, time and places of their forma­tion as \Vell as with their fights.

The developшent of the armed fighting .i.n eastern Bosnia inevitaЬly iпfluenced the reorganization of the Communist Party of Yugoslavia in this region. Dшing October, six Regional Party Committees "\vere estaЬlisћed in this region that acted mainly .in the territory of particular Partisaп detach­ments. Work of the Partisan headquarters and work of the Re~ional Com­шittees had close пшtual liпks and led to tће same purpose - to the organi­zation of а successful resistcпce to occupants and quis1ings.

То шаkе tbe resistence successful, it was necessary to unite the army organization of Partisan units with the well organized rear. The саге of supplies of food and clothes and of other needed things, as of complete life in the .rear was taken Ьу, the People's LiЬeratioп Committees which themselwes wet·e the organs of the people's liberation struggle. Their forma­tion, development апd actiYitics аге largely dealt \vith in this paper.

256