Iskustvo pcelara

Postoji i dorauje se od prije 100 godina ali uvijek ima neto to bi svako od nas volio da ugradi svoje i iskua u pelarenju pa tako ni ja nisam izuzetak. Duboka podnjaa

U konstrukciji ove podnjae sam se rukovodio sa vie ciljeva a oni su: 1. Da konstrukcija bude to laka za izradu, to manje dijelova ali nisam ba u tome uspio jer ima dosta dijelova ( znai ona uzreica jeftino a dobro - otpada). 2. Da u jednoj podnjai objedinim skuplja polena koji je zatien od kie a sam polen da zatitim od raznog trunja iz konice i otpadaka od pela. 3. Da postoji mogunost praenja otpadanja varoe koritenjem mreastog umetka u samu podnjau kao i tretiranje mravljom kiselinom u samoj podnjai da se ne skida krov i pokrovna daska. 4. Da je lak pristup svemu tome sa zadnje strane.

5. Da omoguava nadraajnu i jesensku prihranu pela postavljanjem posudice ispod pela, kao i ienje okvira sa zaostalim medom ili komadima voska i zaperaka u kojima se nalaze ostaci od meda i polena.

6. Da omoguava proirenje pelinjem drutvu ako smo zakasnili postaviti nastavak i tako umanjimo mogunost rojenja jer se moe iriti drutvo ispod okvira u praznu podnjau. 7. Da omoguava lagano zatvaranje pela i otvaranje ventilacije u sluaju prskanja voa ili hitne potrebe za seljenjem u sluaju poara ili poplave ili sl.

Pozitivne osobine duboke podnjae: Podnjaa gore prikazana ve se nalazi jednu godinu na pelinjaku u eksploataciji. Zamisao kojom sam se rukovodio da mi omogui lagan pristup prilikom prihrane, tretiranja, brzog pogleda ispod okvira, kao i mogunost proirenja zajednice na dole u slobodan prostor je ispunila moja oekivanja. Pored toga sam ulaz u konicu omoguuje pelama da koriste donje leto koje se po potrebi moe skroz otvoriti, djelimino ili zatvoriti a ostaviti samo gornje ili kombinacije i gornje i donje, pa neka ulaze gdje im odgovara, kao i zatvranje konice mreicom sa prednje strane u sluaju iznenadne potrebe, prskanja, selidbe i sl. Negativna osobine duboke podnjae: Negativna strana je ta to sama podnjaa ima dosta dijelova, nije toliko komplikovana za izradu koliko izgleda na slikama. Druga stvar koja mi je prouzrokovala potekoe u radu sa istom je izraena kod skupljaa polena ili peluda, naime, pele kada uu u konicu na donje leto pokuavaju da idu direktno preko bonih stranica do okvira sa leglom jer zbog otvorene mree ispod skupljaa nee da prolaze kroz skuplja nego se uhvate za mreicu ispod kao roj.

Rjeenje je onemoguit pelama u dubokoj podnjai da idu ispod hvataa polena, znai komplet zatvoriti ulaz hvataem, otvoriti gornje leto i time ih natjerati da idu kroz skuplja polena. Znai, u tom sluaju se otvora samo gornje leto! Ja sam ba i htio da im omoguim da idu i u donji dio da bi bolje uvale polen od voskovog moljca i eventualno mrava ali u ovoj kombinaciji mi nije uspjelo. Znai onaj graninik kada se postavi mreica u podnjau (koji pravi odstojanje od 8 mm za prolaz pela) mora se ukloniti (oznaeno na donjim slikama).

Kada se to ukloni nema nikakvih problema u koritenju hvataa polena. Uskoro slijedi duboka podnjaa 2, drugi kocept, raena specijalno za konice niskih nastavaka jer je i sama dubina duboke podnjae smanjena, raena za EV (Eko Voja konicu) iako moe i za Farrar konicu kao i RV (Rodna Voja konica). Pokuavam da je napravim to prostije a to funkcionalnije ali ne moe, ima opet dosta dijelova, ali kada se neto voli, nije ni teko :) Kada bih prestao eksperimentisati sa pelama, siguran sam 100% da bih prestao i pelariti! Pozivam sve zaljubljenike u pele i one koji vole eksperimentisati da mi poalju na e-mail [email protected] svoje ideje, nacrte konica i opreme sa slikama naravno ako su spremni to podijeliti sa itavim svijetom :) , ja u to na sajtu objaviti pod njihovim imenom ili kako im odgovara...

Povratak na vrh >>>

PRVA MOJA TEHNOLOGIJA LR KONICOM Mr Naum Bandov Imajui u vidu kako izgleda prirodno zimsko klube, (Sl.1) zazimljavanje pelinjeg drutva sam vrio na dva LR nastavaka sa 18 do 22 kgr. meda, stim da se pelinje klube formira u gornjem nastavku. Tako je zimovalo do marta meseca. Kada je vreme bilo pogodno t. j. kada je temperatura u hladu bila bar 14OC (bolje je ukoliko je vea), tada sam vrio prvi letimini pregled. Kad kaem letimini to znai da mora trajati to krae, odnosno ne due od par minuta. Pregled uopte mora biti kratak da ne bi se izgubila temperatura u klubetu koja iznosi oko 35 o

C i nesme biti est, zato to svaki pregled uznemirava pele, zadaje im dopunske poslove i time usporava redovne poslove. Ovim pregledom ustanovljavao sam sledee: - Dali pelinje drutvo ima maticu - Kakvo je stanje pelinjeg legla - Kakvo je zdravstveno stanje pela i legla (za neto sumljivo, uvek sam konsultovao iskusne pelare) - Kolike su zalihe hrane - Jainu pelinjeg drutva (koliko ulica pele pokrivaju) - Stanje podnjae (koliko ima mrtvih pela i ostatke voska od votanih poklopaca)

Da li pelinje drutvo ima maticu, saznavao sam, odnosno ustanovljavao sam na osnovu legla. To sam inio tako to izvadim prvi okvir do zida (koji obino nije zaposednut pelama) da bi dobio vie prostora za manipuliranje ostalim okvirima kao i da bi bio siguran da neu otetiti ili prignjeiti maticu. Zatim ostale okvire pomerao sam dok ne naiem na leglo i proveravao, dali u leglu postoje sve stadijume, a to znai jaja, larve svih veliina i poklopljeno leglo, i ako to naiem, tada sam bio siguran da matica postoji. im vidim leglo, odmah sam proveravao kakvo je njegovo stanje. Istovremeno sam konstatovao zdravstveno stanje pela i legla. Ako sae i satonoe su iste, bez tamnih ili uto smeih mrlja i ako su larve sedefasto sjajne boje, ako su poklopci na zatvorenom leglu ravni bez udubljenja, onda sa sigurnou sam smatrao da je pelinje drutvo zdravo. Zalihe hrane na poetku marta nisam dozvoljavao da padnu ispod 10 kilograma zbog odravanje mikroklime u konici. Ovde moram da spomenem jedno zlatno pravilo Slika 1 (Prirodan izgled zimskog klubeta) u pelarstvu koje sam ga proitao u literaturi, a to je da rezerve hrane nikad ne smeju da padnu ispod 9,6 kilograma meda (nauni podatak). Jainu zajednice ocenjivao sam brojem ulica (ulica je prostor izmeu dva rama) koje pele zauzimaju. Sredinom marta jainu drutva sam klasirao tako, da jako drutvo treba da zauzima 8-9, srednje 6-7, a slabo 4-5 ulica sa pelama ili jo manje. U normalnim godinama jaka i zdrava pelinja drutva sredinom marta imala su od 4 - 5 okvira sa leglom. U nekim godinama zavisno od vremenskih prilika bilo je vie ili manje od navedenog broja okvira sa leglom. Obino sam kod ovog pregleda istio podnjae od ostatka mrtvih pela i ostatka voska od votanih poklopaca koje pele su stvarale prilikom zimske ishrane, ako to ne bi uradio, pele su same to radile, odnosno istile. to je drutvo bilo jae to su lake i bre radili. Sigurno je da takvo ienje, prilino je optereivalo pele i to naroito je bilo vidljivo, ako je bilo mnogo mrtvih pela a drutvo slabije. Ako to ienje podnjae nisam uradio u februaru, to je pravo vreme, onda sam obavezno radio prilokom ovog pregleda. Ko ima pokretne podnjae na bilo koji tip konice, to moe uiniti i za vreme hladnijih dana, ali samo ukoliko pelar ima rezervnih podnjaa. Prilikom zamene podnjae treba dezinfikovati ili dobro ostrugati sa pelarskim noem izvaene podnjae pre nego to ih ponovo

stavimo na drugu konicu. Sve to se nalazi na podnjaama, mora se staviti u prethodno iskopanu rupu u zemlji, zapalimo i rupu zatrpamo. Ako sumnjamo da pele boluju od neke bolesti - nozeme ili drugih bolesti odraslih pela, onda "zimske gubitke" pela koje se nalaze na podnjai, aljemo na anlizu i to tako to najmanje 50 mrtvih pela sa svake podnjae stavljamo u posebne papirnate kesice i napiemo broj konice i prema utvrenim pravilima aljemo na analizu. Sve to sam primeivao prilikom pregleda, upisivao sam u evidencioni karton drutva koji se nalazio ispod poklopca, ili sam zapisivao u svoju belenicu gde sam crtao i emu. eme o tehnologiji koje ih ovde prikazujem odnose se samo na jaka pelinja drutva i ne vae za pelinja drutva koja su u vreme klasifikacije bila kao srednja i slaba pelinja drutva, a tada na mom pelinjaku bilo ih je svakakvih. Radei tada sa svakakvim, sticao sam vrlo veliko iskustvo i praksu, to je bilo preduslov da menjam tehnologije u narednim godinama, odnosno kako je moje znanje ilo uzlaznom linjom. Kako sam sanirao problematina drutava Pelinja drutva koja sam hitno sanirao, su ona drutva koja nisu imali maticu ili imali maticu trutovnjau (koja nosi neoploena jaja) ili imale lane matice, kao i ona drutva koja nisu imali dovoljno hrane. Ako u ovo doba nema legla ni u jednom stadijumu, to je siguran znak da drutvo nema maticu. U drutvo koje nema maticu pele pojaano bruje, a kad otvorimo konicu vidimo na satonoama pele koje drhte krilima, a to isto vidimo i kad izvadimo okvir sa pelama. Ako pele unose polen, na letu moemo primetiti da tovari polena na nogama kod bezmatka su znatno manji nego kod pela iz normalnih drutava. Ako naemo na okvirima leglo koje je razbacano i sa ispupenim poklopcima kakvi se nalaze na trutovskom leglu, radi se o matici trutovnjai koja nosi samo neoploena jaja iz kojih e se izlei samo trutovi. Ako pelinje drutvo ostane u duem periodu bez matice (novembar mart) tada se javljaju lane matice koje takoe nose neoploena jaja i po vie u jednu eliju. Lanih matica u jednom drutvu moe biti nekoliko i to su ustvari obine pele hranjene mleom. U sva ova tri sluaja hitno sam intervenisao i to dodavanjem oploene matice u kavezu iz rezerve ili sam spajao bezmatka sa normalnim ili slabim drutvom koje sam ih klasificirao kao takve preko novinske hartije i matine reetke, stim da nukleus ili slabo drutvo sam uzvek stavljao iznad drutva gde nije bilo matice, odnosno kao gornji nastavak. Pelari poetnici i bez iskustva za ove radnje treba da se posavetuju sa iskusnijim pelarima. Ako sam prilikom pregleda ustanovlavao, da nema dovolno hrane, odnosno ispod 10 kgr., tada sam zavisno od spoljnih temperatura, primenjivao dva naina prihrane. a) Kada su temperature bile, naroito nou prilino niske (ispod 10OC) onda sam prihranjivanje vrio vrstom hranom (eerno-mednim ili isto eernim mekim pogaama) ili sam dodavao okvire sa medom od drutava koja su stradala tokom zime zbog mojih greaka. b) Kada su dnevne i none temperature bile preko 10O C, tada sam prihranjivao i tenom hranom t. j. eernim sirupom (u razmeri eer : voda = 2 : 1) u veim koliinama i to 1 - 2 litre u razmacima od po nekoliko dana 3 - 4 puta, odnosno dok ne popune bioloki minimum zaliha od 10 kilograma. Ovakav nain prihrane zove se prihranjivanje iz nude jer time spreavamo pelinje drutvo da gladuje i tedi. Vakvim nainom ishrane (ne kaem stimulativne prihrane) terao sam pelinje drutvo da se normalno razvija do prve bagremove pae.

Pelaru ovakva ishrana, zapravo ne bi smela da se desi, zato to pri uzimljavanju dobar pelar to i ne dozvoli i on osigura 18 25 kgr. kvalitetne hrane po konici i u prolee e imati jaka drutva, a problema sve manje. U prolee sa problemima se sreu samo uvari konica sa pelama koji ne poznaju bioloke zakonitosti socijalnog drutva-bia gde na zemaljskoj kugli, pored PELINJA DRUTVA, spadaju jo i mravi, termiti i LJUDI. Drugu vrstu prihranjivanja, takozvano podraajno, odnosno pekulativno sa malim koliinama eernog sirupa, 200 do 300 grama, kako neki autori u knjigama to preporuuju, ja nisam primenjivao jer mi se PELINJAK i u Maradiku i u Skoplju uvek nalazio na udaljenosti od oko 20 do 25 kilometra iz isto ekonomsko profitabilnih razloga U toku marta pojaavao sam utopljavajui materijal kod slabijih drutava jer sam vodio rauna da u konicama funkcionie ventilacija (pogotovo gornja ventilacija) i mikroklima. Stalno sam vodio rauna, poto pelama najvie smeta vlaga, da u konici napravim pravu ventilaciju. U to vreme (1969) poetkom marta odomaivalo se i bila polemika u pelarskim asopisima takozvano posebno utopljavanje pelinjih drutava plastinom folijom koja se postavlja preko satonoa. Ja sam to prihvatio i prilikom davanja pogae na satonoama i nakon pojedene pogae, nisam skidao plastinu foliju nego sam je ostavljao preko satonoa sa nekoliko rupica u sredini zbog ventilacije. Utopljavanje je naroito potrebno izvriti slabijim drutvima, jer ako je temperatura bila 13-28O C kada nije bilo legla, sada kada ima legla temperatura u zoni legla mora biti 34-35O C. Pele sad moraju zagrejati i prostor van klubeta to nije bio sluaj dok nije bilo legla. Za takvu situaciju pele moraju troiti i vee kiloine hrane, koja je u to vreme itekako potrebna za ishranu mladih larvi. Krajem marta kada je vreme prilino otopljavalo, pravio sam detaljan pregled pelinjih zajednica, posebno one koje sam ranije na bilo koji nain sanirao ili sam ih ostavljao za kasniju sanaciju. Zbog toplog vremena (preko 20O C) svi pregledi su due trajali, pa time moje posmatranje i zapaanje bilo temeljitije. Bez obzira, to pregled je bio temeljitiji, ne znai time da bez razloga i bez naroite potrebe produavao vreme pregleda. Tada je bilo i pravo vreme da izvrim prvo proirenje legla kod slabijih drutava i to samo sa okvirima sa medom i izgraenim saem koje sam kod slabijih drutava stavljao izmeu prvog okvira sa leglom i okvira sa medom i polenovim prahom, a kod jaih drutava u sredinu klubeta. Pri detaljnom pregledu sklanjao sam svo nepravilno sae,preteno sa trutovskim elijama u gornjem delu, ispod satonoe, a to je bilo zbog horizontalnog uiavanja. Mesto njih stavljao sam lepo i izgraeno sae kako bi matica mogla razviti pravilno leglo. U martu mesecu nisam stavljao satnih osnova, jer je za njihovu izgradnju potrebno pored dobre pae (nektarska i polenska) potrebno je i veliki broj mladih pela sposobnih za luenje voska, a u martu mesecu njih jo nema u dovolnom broju, odnosno preko 50% u odnosu

na stare jesenske generacije. Navedeni procenat preko 50% mladih pela u odnosu na stare u pelarskoj nauci i praksi javlja se u aprilu mesecu, kada poinje nagli razvoj pelinje zajednice kod Apis mellifera carnice. Marta meseca obavezno sam aktivirao pojila na pelinjaku, jer su pelama za razvoj legla potrebne velike koliine vode. Ukoliko je mart mesec hladan, a pojilo ne aktiviramo na pelinjaku, veliki broj pela u potrazi za vodom stradaju, a to netreba da nam bude cilj. Tada sam pravio privremena pojila od plastinih boca od koca cole okrenute naopake sa sunerom na otvoru okaene sa kanapom na drvo, dok nisam napravio pravo standardno pojilo na pelinjaku od starog bojlerskog kazana od 80 litara. Pojilo (Slika 2)treba da stoji na suncu i nikad ne sme ostati bez vode, zato to e pele takvo pojilo koje neredovno kaplje, ili nema uvek vode, brzo ga napustaju i trae nove izvore vode. Pojilo treba povremeno istiti i dezinfikovati. Kada nisam imao pripremljeno dovoljan broj okvira, poetkom matra obavezno sam ih sastavljao u dovoljnom broju, i u njih uvlaio icu horizontalno i pomou vrka sam stavljao sae. Prvo za buenje straninih letvica sam koristio obino ilo, pa spravu za buenje letvica i na kraju iz Nemake sam kupio specjalnu spravicu za buenje letvica i automatski ubacivalo nitne u letvice i tako icu bolje zatezao. Sam postupak rada o ovome opisan je u svakoj pelarskoj knjizi. Ja sam tako radio od 1964 do 1970 god. kada sam specjalnim RAZBOJEM, kojeg sam dobio od G-na Venera, poeo da pravim armirano sae pomou Elektrinog vrka. Kod jakih drutava zavisno od vremenskih uslova, a veinom u prvoj polovini aprila kada se pokriju 9 ulica sa pelama, to odgovara 6 7 ramova sa leglom (ema 2) vrio sam jednostavno dislokaciju spratova kako pokaziva ema 3 i stvarao sam prostor matici da stvara novo leglo, odnosno da matica (Apis mellifera carnika) zadovoli svoj genetski potencijal, da spoji razdvojeno leglo i napravi jo vee klube. Ova operacija je trajala vrlo

Poilo za pele od 80 lit.bojlera kratko. Tako sam je ostavljao do 4 do 5 dana pre poetka cvetaja bagrema, odnosno kako pelari kau kada cvetovi bagrema zabele. Tada sam vrio zadnju operaciju pre bagremove pae, tako to na podnjai u jednom spratu (1) obavezno sam stavljao maticu sa 2 do 3 ramova sa otvorenim leglom, a ostatak sa lepo izgraenim praznim saem. Nad njim sam obavezno stavljao ianu matinu reetku koja pokriva ceo nastavak, a na nju stavim novi nastavak (3) sa praznim izgraenim saem, stim da sam obavezno stavljao u sredini dva rama sa zatvorenim leglom i na kraju nad njim trei nastavak (2) (ema 4) sa ostatkom ramova sa zatvorenim leglom, a ostatak sa praznim izgraenim saem. Kod slabijih pelinjih drutava koja sredinom aprila imaju 4-5 okvira sa leglom, preteno na prednjem delu okvira, proirivanje legla sam vrio tako to svaki drugi okvir sa leglom okretao za 180O. Pelinja drutva koja polovinom aprila imala manje od 4 okvira sa leglom proglaavao sam ih, odnosno klasificirao sam ih kao kart i njih sam ih ostavljao da bi za vreme glavne pae pojaavam

Proirivanje pelinjeg gnezda kod normalnih-jakih drutava nedovolno razvijena drutva sa izletnicama ili leglom, a ostatak sam koristio za pravljenje oplodnjaka odnosno nukleusa za proizvodnju mladih matica, dok sam stare matice likvidirao izmeu dva prsta.

Izvlaenje satnih osnova i zamena starog saa Nauka preporuuje da svake godine treba menjati staro sae u ploditu za 25%, to praktino znai da za etiri godine moramo zameniti svo sae iz plodita. Ovo je najvanije kao preventiva i protiv pojave bolesti pelinjeg legla. Sa ovim dobijamo i jo neto veoma vano, a to je da emo imati krupnije pele koje su sposobne da donesu i bee koliine nektara. Zbog ovih saznanja u vonoj pai sam koristio da mi mlade pele izgrade to vie satnih osnova kako bi izvrio zamenu starog i nepravilnog saa. Za vreme cvetanja maslaka, vonoj pai i uljanoj repici izvlaili mi po 2 - 4 satne osnove, a u toku bagrema i kasnije, gradili mi vie ak i celi sprat sa 10 LR satnih osnova. Sakupljanje cvetnog praha i propolisa Za vreme cvetanja voa, postavlao skupljae polenovog praha i mree za sakupljanje propolisa. Na tritu postojale razne vrste sakupljaa. Ja sam imao skuplae koje sam postavljao preko cele podnjae sa pokretnom mreom preko kojih pele prelaze. Mree za sakupljanje propolisa postavljao sam na gornji nastavak preko satonoa ispod poklopne daske.

Drugi moj sistem pelarenja LR konicom dvomatini DRUGI MOJ SISTEM PELARENJA LR KONICOM - DVOMATINI Mr NAUM BANDOV, [email protected]

Kako sam naveo od 1970 god. uvodim moju novu DRUGU tehnologiju, a to je dvomatini sistem pelarenja, odnosno sa dve matice u toku cele pelarske sezone, a zazimljavao sam ih uvek u tri LR nastavka (2+1) i dve matice odvojene pregradnom daskom. (Slika 1 I 2). Zaslugu da doem do ove tehnologije ima knjiga Dr biolokih nauka Sime Grozdania ,,DVOIMATINI SISTEM PELARENJA izdata od Zavoda za izdavanje udbenika Narodne republike Srbije Beograd, izdata 1962 god. koja se odnosi na dvomatini sistem pelarenja sa polokama i biolokim pogledom na pelinje klube i njegovo ponaanje tokom godine. Kada pelar shvati taj bioloki aspekt (fenomen), onda nije uopte teko primeniti ga na bilo koji tip konice. Ja sam taj njegov bioloki pogled, odnosno ponaanje pelinjeg klubeta prihvatio i primenio na LR konicu sa jednakim 10 ramnim nastavcima i uveo sam ga kao sistem u daljem toku do 1973 god.

Langstrot-Rutova konica interesantna je za nae pelare, jer daje veliku mogunost manipulacije sa nastavcima, a ujedno omoguavaju da tehnologiju pelarenja podignu na najvii nivo. Vrlo vano je da i nai poljoprivredni strunjaci prihvate pelarstvo kao privrednu granu, a ne da je tretiraju samo kao opraiva, s tim da edukacija o pelarstvu treba da je podignu na vii nivo u odnosu na dosadanje i dananje programe obrazovanja od srednjeg do najvieg obrazovanja, a Veterinari i Veterinarska struka, Pelu ne smeju je tretirati kao stoku gde su je svrstili u sadanje zakone o zdravstvenoj zatiti. Stoka i insekti dijametralno se razlikuju u biolokom i zdravsvenom pogledu. Veina pelara u naoj zemlji pelari na klasian nain s jednom maticom i standardnim delovima Langstrot-Rutove (LR) konice: podnjaa, dva ili tri nastavka, poklopna daska sa obinom plastinom hranilicom ili zbeg sa hranilicom i krovom. Manje njih pelari savremenije, klasinim dvomatinim sistemom, a vrlo malo na savremen nain po zahtevima svetske tehnologije koja se primenjuje u celom svetu. Savremena tehnologija pelarenja LR konicom ide brzim koracima napred, pa i mi treba da pratimo taj trend, kako bismo za desetak godina mogli da budemo ravnopravni partneri u Evropskoj uniji i da nae pelarske proizvode plasiramo na svetsko trite ne samo kao sirovinu, med u kantama, nego treba da se trudimo da i ostale pelinje proizvode proizvodimo i plasiramo ih kao polufinalne i finalne proizvode. Ja sam jo 1970 god. u dvomatini sistem pelarena poeo da uvodim dodatne pomone delove koje su mi omoguavale viu tehnologiju pelarenja LR konicom.U ovom lanku elim da iznesem iskljuivo moja iskustva koja sam ih stekao u pelarenju dvomatinim sistemom, koristei saznanja domaih i stranih naunih strunjaka i praktiara. Ovaj sistem nain pelarenja, je nadgradnja nad mojim prvim sistemom pelarenja sa jednom maticom. Pelarenje dvomatinim sistemom kroz nekoliko varijanti, koristio sam ga sve do 1984 god. do upisa na postdiplomske studije na Biolokom fakultetu - grupa pelarstvo u Beogradu, na katedri prof. Dr Krunia i prof. Dr Kulinevia, kao i stalnim kontaktom sa najboljim pelarom tehnologom ne samo u Srbiji, bivoj Jugoslaviji, nego svetskim tehnologom gospodinom Ivanom Venerom. Dvomatini sistem pelarenja kod mene imao za cilj da dobijem tada maksimalan viak meda i ostalih pelinjih proizvoda od svake koniine jedinice. Imajui u vidu ogled koji je izveo Farrar(1937) i gde je dokazao da jedno jako pelinje drutvo proizvede vie meda nego dva slaba, svatio sam da dvomatinim nainom pelarenja razvijam drustva kroz ceo pani period koji nije kod nas dugaak, nego vrlo kratak i to samo 3 meseca maj, juni i juli i da za taj period proizvedem vie pelinjih proizvoda, a tehnologiju podignem na vii nivo. Dvomatini sistem, uopste uzevsi, uveo sam ga snamerom, da ga primenim na slabim i srednjim pelinjim drutvima, uglavnom da izbegnem vei trud i vie zivog rada, kao to sam ga imao u radu sa slabim drutvima iz prethodnog sistema sa jednom maticom. Ovakav sistem

moe, ali ne mora biti praktian i rentabilan u svim uslovima, ali moja iskustva pokazuju da nisam pogreio i mislim dase moe primeniti u svim regionima (Vojvodina i Makedonija) Bilo kakav pokuaj primene dvomaticnog sistema pelarenja, ili bilo koj drugi napredniji sistem od prethodnih od strane drugih mladih pelara, moj savet bi bio da treba da ponu sa manjim brojem konica, dok se ne uvere i ne dou do povoljnog usavrsavanja, da bi se uklopio u nain rada odreenog naprednijeg ili savremenijeg pelara u odreenoj oblasti. Ovo moe zahtevati godine eksperimetisanja, poto uslovi variraju od jedne oblasti do druge ili ak unutar jednog kraja.Dvomaticni sistem koji u ovde opisati namenjen je na manjim pelinjacima od 50 do 100 konica, iako to ne iskljuuje mogunost primene i komercijalnom pelaru koj pelari i sa vie od 200 konica. Primena ovog sistema, ne moe se ostvariti i biti uspean bez korienja DODATNIH DELOVA. DODATNI DELOVI Za dobijanje svih pelinjih proizvoda iz jedne konice, neophodno je potrebno uvesti dodatne delove na klasinu LR konicu. Upravo ti delovi svrstavaju ovu konicu na prvo mesto u svetskoj standardizaciji. Vano je naglasiti da se pelarenjem, odnosno dodavanjem delova ovoj konici, ne naruavaju se bioloke zakonitosti u ponaanju pelinjeg organizma drutva. Naprotiv, sa malim tehnolokim zahvatima stimulie se na aktivniji rad, a time i na vei prinos pelinjih proizvoda. Napominjem da nije samo re o proizvodnji meda, kako smatra preko 90% pelara, nego treba nastojati da se dobiju svi pelinji proizvodi. Za mene je med sirovinska osnova za dobijanje drugih, mnogo skupljih polufinalnih i finalnih proizvoda. Takva proizvodnja, u stvari predstavlja visoku tehnologiju i produktivnost u pelarstvu. LR konica iz godine u godinu dokazuje svoju prednost i uspenost u tehnoloko-biolokom suzbijanju bolesti pelinjeg legla, kao to su varoa, amerika kuga, kreno leglo i sl., prvenstveno genetskim potencijalom matice, pele kao jedinke ili pelinje drutvo kao socijalno bie. Prednost LR konice je u lakom korienju dodatnih delova: reetkaste podnjae, Rofusovog nastavka, Rofusove reetke, Snelgrove pregrade, iane pregrade, matine reetke, sakupljaa polena i perge, plastine mree za sakupljanje propolisa, ram hranilice, kombinovanog zbega, bealice, plastinih ili votanih matinjaka za proizvodnju matinog mlea i matice, Pored toga u sistemu pelarenja sa jednom maticom, dvomatinog sistema iskljueno je svako rojenje, odnosno u svako doba moemo da interveniemo i spreimo rojidbeni nagon najvei neprijatelj u amaterskom i profesionalnom pelarstvu. Ako i doe do rojidbenog nagona, korienjem Rofusove reetke i rofusovog nastavka, prekidamo rojidbeni nagon za vrlo kratko vreme i uspemo da dobijemo sve pelinje proizvode koje jedno pelinje drutvo moe da da, od meda do svih drugih pelinjih proizvoda: matice, rojeve, matinog mlea, propolisa, polenovog praha i dr.

1. REETKASTA PODNJAA Vrlo vaan dodatni deo LR konice za savremeno pelarstvo. Postavlja se iznad klasine podnjae, odnosno izmeu nje i prvog nastavka. Visine je 50 mm. Sa glavnom podnjaom stvara ispod pelinjeg drutva prazan prostor od oko 50 mm. toobezbeuje dodatnu donju ventilaciju jer spreda ima otvor - leto za ulazak veih koliina vazduha, kako u vreme mirovanja tako i tokom selidbe. U odreenom momentima viak mladih pela koje teraju maticu na rojidbeni nagon hvataju se na letvice i tako one prave bradu unutar konice, a ne ispred leta i na odreen nain spreavaju roidbeni nagon. U proizvodnji nukleusa te mlade pele koje vise na letvicama lako se uzimaju. Zatim, spreava se svaki vid grabei zbog mranog tunela i nemogunosti direknog dolaska pela grabljivica do meda. Pri stalnog postojanja ove reetkaste podnjae na konici i sae u donjem nastavku biva pravilnije izgraeno. Istovremeno pele ne grizu sae u donjim delovima rama donjeg nastavka.

2. Rofus. nastavak 3. Rofus. reetka 4.Snelgrova pregrada 6. Matina reetka pregrada 7. Skuplja perge

5.iana

2.ROFUSOV NASTAVAK je u stvari LR nastavak pregraen sa tri pokretne pregradne daske (mogu biti i od presovanog lesonita) koje slue za formiranje etiri oplodnjaka za oplodnju matica ili kasnije vaenjem dve pregradne daske prva i trea, stvaramo dva nukleusa u sistemu proizvodnje rojeva zajedno sa Rofusovom reetkom i poklopnim daskama za smetaj medne pogae.

3. ROFUSOVA REETKA: je ustvari drvena pregrada sa 4 perforirana otvora 35 x 3 cm. Prekrivena sa duplom matinom reetkom i 3 pregrade (pregrade mogu biti od lesonite ili drvene) koje stvaraju 4 oplodnjaka. Svaki oplodnjak pregrada ima leto za izletanje pela i matica kad treba da ide na oplodnju. Postavlja se na podnjai ili na vrhu proizvodne konive, zavisno koju metodu ste savladali.

4. SNELGROVA PREGRADA slui za odvajanje dva drutva u jednoj konici, pod jednim krovom i jednom podnjaom, ima minimum sa svake strane po 2 leta, od koje jedno leto je za usmeravanje pela izletnica na gore, a jedno leto za usmeravanje na dole, odnosno za pojaavanje osnovnog drutva ili vrlo slabog drutva sa izletnicima, zavisno koju radnju elimo da izvedemo. Na sredini ima otvor 10 x 10 cm. prekriven sa jednostrukom ianom ili plastinom mreom promera 3 mm. Moja dugogodinja praksa pokazala je da dupla mrea nije potrebna, jer izmeu te dve mree, moljci stvaraju njihovo leglo, a miljenje koje vlada meu pelarima da e se pele ubijati meusobno preko jednostruke mree, nije tana. U tome ja sam se uverio, jer u jednom vremenskom tehnolokom procesu, umesto snelgrove pregrade, stavljam jednostruku ianu pregradu, a nisam primetio nikad mrtvih pela.

5. IANA PREGRADA: Umesto Snelgrove pregrade u tehnologiju L.R. konicom, u jednom tehnolokom procesu ja sam uveo i ianu pregradu 1975 god. sa okcima veliine 3 mm preko cele povrine, a ne samo 10 x 10, kao kod Snelgrove pregrade. I ova iana pregrada ima minimum po 2 otvora sa svake strane za usmeravanje pela izletnica na dole prema osnovnom drutvu, ili na gore za pojaavanje slabijih nukleusa. (Vidi

6. MATINA REETKA je najvaniji deo u pelarenju sa dve ili vie matica. Savremena tehnologija ne moe ni da se zamisli bez matinih reetki i to od jedne do tri. Pored toga to slui za odvajanje matica, koristi se i u proizvodnji matinog mlea kod normalnih drutava koja nemaju rojidbeni naon. Postoje vie vrsta i to: iane sa i bez drvenog okvira (ja sam pristalica i preporuujem ianih, kroz ceo otvor LR nastavka sa drvenim ramom i leto na njemu.), limene i plastine tancovane razliitih dimenzija i dr.

7. SAKUPLJA POLENA I PERGE slue za sakupljanje polenovog praha i vaenje perge iz elija u kojem su ga pele stavile i konzervirale. Postoje razne vrste i sve Ram sa polenopvom pergom

7. Skuplja polena

8. Ram hranilica

9. Kombinirana zbeg hranilica mogu uspeno da se koriste. Mogu biti na podnjai, na leto i sl.. Ja sam koristio i koristim skuplja polena koji se stavlja na podnjai sa veom fijokom, koja sa donje strane treba da ima ianu mreu zbog veeg prisustva vazduha, kako se ne bi u sluaju neto dueg stajanja, ne bi li se grudvice slepile ili umoljale.

8. RAM HRANILICE se mnogo koriste u savremenoj tehnologiji pogotovo prilikom sunih godina za dranje medno-eerne pogae, koja stimulie maticu za aktivniji rad. Vrlo je pogodna za hranjenje (ne stimulativno) pelinjih drutava sa tenom hranom (sirupom) kada drutvo gladuje i kada nema u konici bioloki minimum od 9,6, odnosno 10 kg. meda. U savremenim tehnologijama gde se proizvode sve pelinje proizvode, Ram hranilica uvek se nalazi u konici sa medno-polensku-eernu pogau. Ona se stavlja na jedan kraj plodita umesto jednog rama. 9. Kombinirana poklopna daska sa zbegom i hranilicom i OTVOR ZA GORNJU VENTILACIJU, koristi se umesto klasine obine pregradne daske. Sam naziv kae da ima zbeg zbog vrlo vane gornje ventilacije. Zimi mali otvor koji je uvek otvoren zbog brzog izlaska pela kako bi se proistile, da ne bi balegale po satonoama. Pele tokom jeseni i zimi taj mali ventilacioni otvor same ga reguliu sa propolisom. Moja istraivanja pokazuju, bez obzira koliki je, pele ga ostave najvie 1 do 2 cm. Ostali deo zatvore ga propolisom. Drugi deo zbega, veliki otvor slui za stavljanje izolacionog materjala i uvanja mikroklime u zimskom klubetu. Zbeg u kasnu zimu i ranu prolet (februar i mart) slui za davanje medno-polensko-eernu pogau u nedostaku Ram hranilice. Leti, odnosno za vreme panih prilika kada izvadimo izolacioni materjal, zbeg slui (kada izvadimo jednu ili vie pokretnih daica ima ih etiri) za breg isparenja vode iz nektara i breg skladiranja meda u medita. Drugi deo sadri hranilicu za dodavanje tene hrane uz dodatak polena, prilokom razvoja pelinjeg drutva u proletnom razvoju ili za popunjavanje zimskih rezervi ukoliko pelinje drutvo nije ih uspelo popuniti iz prirode.

10. BEALICA, Ima ih raznih vrstai slue za isterivanje pela iz medita i time mnogo olakavamo rad pelara kod vrcanja meda. Ja bealice stavljam pred vee ispod medinog nastavka uoi dana kada elim da vrcam. Kada se Bealica stavi, pele koje su ostale u tom meditu, oseaju se kao drutvo bez matice. Kroz otvore na sredini bealice, pele oseaju miris svoje matice koja se nalazi ispod i kroz osam otvora tunela koje se nalaze sa strane, mlade pele naputaju medne ramove i prelaze dole kod svoje matice i ostavljaju nastavak spreman za vrcanje u roku od 10 do 12 asova. Ako elim da pele bre napuste medite, ja otvaram i pomona leta koja se vide na slici i pele, pogotovo izletnice odmah naputaju medite.

11. OBINI LR RAM SPECJALNO NAPRAVLJEN ZA POSTAVLJANJE PLASTINIH ILI VOTANIH MATINJAKA, To prestavlja jedan normalan LR ram koji se pripremi tako, da se mogu postaviti tri letvice na kojoj se postavi kao osnova, satna osnova i na vosku se nalepe na svakoj letvici po oko 25 do 30 plastinih ili votanih matinjaka, ukupno oko 80 matinjaka, koje slue za proizvodnju MATINOG MLEA. Isto tako se priprema i ram za odgajivanje matica, stim to se na takvom ramu postave dve letvice sa ukupno 40 50 matinjaka koji se stavljaju u odgajivakom drutvu.

12. MREE ZA SAKUPLJANJE PROPOLISA Mree za sakupljanje propolisa takoe spadaju u dodatnih delova u savremenoj tehnologiji. Vrlo rado ih koristim i to, prvo obinu mreu, zatim plastinu nemaku perforiranu plastinu mreu, a od 1994 god. kao najbolji specjalni trodelni bugarski skuplja propolisa koji se sastoji od jedne pocinkovane ili dur-aluminiske duple reetke. Nad njim se postavi jedinstvena plastina mrea sa otvorima od 1,5 ili 2 mm., a preko nje jedna gusta platnena tkanina. Kao apotekar po struci od sakupljenog propolisa pravim propolis kapi i druge preparate to na kraju knjige dau i odreene recepte kako se prave. 13. PREGRADNA DASKA SA I BEZ OTVORA Ko nema Rofusove sisteme za proizvodnju vetakih rojeva na samoj LR konici, mogu da koriste pregradnu dasku sa otvorima i na njima pokretni mali okviri sa mreom promera 3 mm. i jo jedan mali okviri sa matinom reetkom, koje se menjaju zavisno ta elimo u tehnolokom procesu. Takoe imamo i pregradnu dasku i bez otvora koja se moe koristiti za razne tehnoloke radnje, kao i za zazimljavanje dva nukleusa sa po pet ramova iznad normalnog jakog pelinjeg drutva. Svaka pregrada ima svoje leto. 14. PELARSKA VAGA, Pelarska vaga prestavlja neophodni dodatni deo na jednom pelinjaku koji ima minimum 20 konica, a sve potrebnija ukoliko ima vie konica. Ja je koristim vienamenski ali najosnovnije je da to manje puta otvaram i pregledam pelinje drutvo. Pored toga koristim je: 1. za tano odreivanje koliine zimske hrane, 2. Potronja hrane za period od 01 oktobra do 31. marta. 3. Unos nektara pogotovo za vreme panih perioda i 4. Kao pokazatelj kada se trebaju dodavati novi nastavci ili polunastavci. Na Skopskom Poljoprivrednom sajmu demonstrirajui uloga DODATNIH DELOVA u funkciji savremenog i naprednog pelarstva dobio sam ZLATNU PLAKETU i Diplomu.

Dodatni delovi za visoku tehnologiju prezentirani na Poljoprivrednom sajmu u Skoplju Dvomatino drutvo sam pripremao u kasnu jesen tako to na jedno jako osnovno drutvo sa 2 LR nastavaka, iznad, preko pregradne daske sa ili bez otvora 10 x 10 cm. zatvoren jednostrukom ianom mreom od 3 cm. stavim drugo pomono drutvo koje preko zime i u prolee koristei toplotu od jaeg osnovnog drutva. Tako pripremljeno pelinje drutvo u prolee, bre se razvija. Ovako zazimljena drutva zimuju. U prolee, zavisno od vremenskih prilika, krajem marta proirenje donjeg drutva sam radio kao i u mojoj prvoj tehnologiji, jednostavnim zamenenom tela.

snelgrova pregrada

Matina reetka

iana pregrada (levo) a na konici gornja pregrada

Kada sam se uverio da jedna polovina donjeg LR nastavka kod prirodno zazimljenog pelinjeg drutva prestavlja viak, poeo sam istraivanja za bolje tehnologije, imajui u vidu Amerika iskustva. To se poklopilo mojim odlaskom u Skoplje 1972 god. Pre toga sam kupio 20 polunastavaka i poeo da ih koristim u dotadanji moj sistem dvomatinog pelarenja, stim to sam LR polunastavak pri zazimljavanju pelinjeg dsrutva stavlao umesto donjeg LR nastavka. U potpunosti sam sistem sa polunastavcima uveo kao sistem 1975 god. nakon tro godinjeg istraivanja, odnosno iskustva. Ovo sam radio, jer je to prirodno i bioloki ispravnije kod zazimljavanja od prethodnog sistema i pribliio sam se dubokom ramu kao kod DB konice za koju smo znali da Pelinje drutvo bolje prezimljuje u DB konici u odnosu na LR konici sa 2 nastavaka. Sam rad sa polunastavcima u toku pelarske sezone sam radio u nekoliko varijante i to: 1. Sa vie polunastavaka. 2. Sa jednim polunastavkom ispod i iznad matine reetke 3. Sa polunastavkom iznad podnjae i reetkaste podnjae.

Prirodno zimsko klube Moja praktina i nauna saznanja do 1988 god. su bila da nornalna pelinja drutva u LR konici treba da ih zazimljavam dvomatino sa po jednim nastavkom i jednim polunastavkom, odvojena Snelgrovom ili ianom pregradom. Kada sam poetkom septembra imao slabija drutva ili nukleuse stavljao sam ih u jednom nastavku iznad Snelgrove pregrade ili Pregradne daske podeljena na dva jednaka dela sa jednom letvicom u sredini. Svaki deo u sredini ima po jedan okrugli otvor koji je pokriven sa mreom promera 3 mm. koja slui za zazimljavanje 2 nukleusa Tako postavljeno slabije gornje drutvo ili 2 nukleusa sa po 5 ramova, zimi, za njihovo prezimljavanje i njihov razvoj u rano prolee, za njihov kasniji bri razvoj koristi, odnosno koriste toplotu iz donjeg, jaeg drutva preko otvora na snelgrovoj dasci ili duple pregrade sa okruglim otvorima koji se mogu prema potrebi otvoriti za prelazak odreen deo pela za njihovo pojaavanje, ili zatvoriti pokretnim delovima takoe sa otvorima, ali pregraene sa mreom promera 3 mm. Nakon mog linog ispitivanja nekoliko godina na odreen broj konica, imajui u vidu iskustva drugih autora, doao sam do zakljuka da je najbolje zazimiti pelinje drutvo sa polunastavkom ispod normalnog 10 ramnog nastavka, sa mednom kapom u sredini klubeta minimum 10 sm. za razliku od G-na Venera kome je polunastavak pun sa medom tada uvek bio obavezno iznad desetramnog nastavka prilikom zazimljavanja kako pokaziva Venerova ema 1, koja je objavljena u asopisu PELAR br. 1 2 / 95 str. 2 do 7. I u njegovim predavanjima G-in Vener, uvek govorio da mu polunastavak slui kao mednu kapu, koji ga nikad nije vrcao. Ja sam tada razmiljajui sa bioloke take gledita i mojih istraivanja kako bi doao do najbolje reenje, ja sam tada bio pristalica da medna kapa bude minimum 10 cm. u kontinuitetu na normalnom nastavku kao to je plodite DB konice. Takvo iskustvo sam stekao jo na poetku mog pelarenja sa mojom prvom DB konicom, odnosno kako pokazuje ema 1 prirodno biolokog drutva, jer u suprotnom zimsko klube pelinjeg drutva kod jakih i dugih zima, pogotovo u drugom delu zime kad pone leglo, pele ne naputaju leglo i u nedostatku dovolno hrane u normalnom nastavku, pele su osuene da uginu jer zimsko klube je odvojeno od medne kape. Pela da bi dola do hrane u polunastavku koj bi bio gore, treba da pree put od najmanje 5 cm. (Satonoa rama od nastavka 2 cm., Venerova ema 1 prazan prostor izmeu nastavka i polunastavka 1,2 cm., donja letvica od rama polunastavka 1 cm, to ukupno iznosi oko 5 cm. ) to na tom putu ona e se ohladiti, njena temperatura pasti ispod 13o C i tako postaje nepokretna i kroz izvesno vreme ona ugine i padne na podnjai ili ostanu mrtve na samom ramu sa glavama uvuene u elije. Kod vrlo hladnih zima, kao to je to

bila i 2005 na 2006 u Maradiku, tanije od 16 novembra 2005 do 18 februara 2006 (ukupno 94 dana) nije bilo proisnog izleta pela i neminovno dolazi do uginua slabijih drutava. Prilikom zazimljavanja moramo da razmiljamo prvenstveno za takve ekstremne godine. Kod hladnih i dugih zima klube se ne premeta ni na druge ramove sa medom i u samom nastavku. Zbog ovakvih naunih i praktinih saznanja koje sam ih stekao, a imao sam i spoznaje o biolokom ponaanju pelinjeg klubeta u zimskom periodu, ja sam od 1975 god. uveo polunastavak u sistem dvomatinog pelarenja obavezno ispod normalnog LR nastavka. Logino razmiljanje u pelarstvu ne moe da ima veliki uspeh, ako ne primenimo naune bioloke i praktine sponzaje do kojih sami moramo da doemo. Samo kopiranje nekoga u tehnologiji pelarenja, ne znai da emo imati i iste uspehe, dok sami ne doemo do takvog saznanja. Kada imamo blagih zima i kada pele barem jednom u 30 dana imaju proisni let, kao to su to bile mnoge zime, a karakteristina je bila 2006/2007 u Maradiku, tada uopte nije vano kako smo ih zazimili, kakvim medom smo ih zazimili, one e ostati u ivotu. Svaki pelar Uginulo drutvo prilikom zazimljavanja mora da razmila da e svaka zima biti ekstremna i mora sprovesti odreena pravila koja ih nauka dala i preporuuje da ih primenjujemo. PRAVILA ZA PREZIMLJAVANJE Krajem leta, tanije od sredine avgusta poinje priprema za sledeu pelarsku godinu. Pelar krajem leta i poetkom jeseni mora da ispuni osam osnonih pravila u pipremi konica za pravilno prezimljavanje i rani proleni razvoj drutava, a to su: 1. Mladu, genetski produktivnu i higijensku maticu; 2. Brojno jaka drutva sa 20.000 25.000 pela; 3. Dovoljnu koliinu rezervne hrane, 18 22 kg meda i minimum oko 1.800 cm2 polena u vidu perge; 4. Gornje leto, odnosno gornja ventilaciju; 5. Dobar i lak prelaz pela izmeu ramova; 6. Vodu po potrebi; 7. Ulazi u konice moraju biti zatiene od ekstremnih vetrova; 8. Zdrava pelinja drutva.

Mlada prod. matica Gornja ventilacija Pojilo obavezno u prolee

Perga na ramu

Ako se sve ovo obezbedi prilikom pripreme za zimu, onda nema razloga za zabrinutost kako e pelinja drutva prezimeti i kako e se na prolee razvijati. Nai pani uslovi su vrlo kratki, svega tri meseca, od maja zakljuno sa julom i moramo maksimalno da ih iskoristimo. Nasuprot ovome devet meseci, od avgusta zakljuno sa aprilom, pelinja drutva pripremamo, razvijamo i negujemo da bismo u naredna tri meseca vratili uloeni trud i viestruko zaradili i pokazali nau rentabilnost i profitabilnost. Ovo lako moemo da postignemo, samo ako poznajemo BIOLOGIJU PELINJEG KLUBETA i visoku tehnologiju. Ko ovako ne radi i nije pelar, nego samo uvar konica sa pelama. Needukovan pelar je sebi najvei neprijatelj. PROIRIVANJE LEGLA

ema 1 Kod normalnih drutava, krajem marta ili poetkom aprila, tanije posle cvetanja vrbe, kad pele zaposednu sve ulice desetoramnog nastavka, izmeu nastavka i polunastavka dodajem nov nastavak (5 odnosno 6) sa izgraenim saem (ema 1). Dodavanje nastavka traje vrlo kratko, ne vie od jedan-dva minuta. Budui da je to period punog razvoja i irenja legla, pele e maticu brzo spustiti u dodati nastavak i tu e produiti da polae jaja. Ako vremenske prilike dozvoljavaju, kada je dnevna temperatura iznad 20 stepeni, dva okvira s otvorenim leglom sputam u donji nastavak (6), odnosno gornji (5), kako bi matica bre sila dole i poveala broj polaganje jaja. Dodavanjem drugog nastavka u oba drutva (5 i 6), konica je praktino prostorno pripremljena za bagremovu pau. Postoji jo jedan nain proirivanja legla kod normalno jakih drutava. Ako u polunastavku ima etiri-pet poluramova s medom, tada se polunastavak 2 i 4, stavljaju iznad dodatnih nastavaka 5, odnosno 6, a plodita 1 i 3, dolaze sasvim dole do podnjae. Med u polunastavku kao najbolji toplotni izolator, zadrava toplotu koja se stvara u ploditima 1 i 3 i prelazi u novo dodatih nastavaka 5, odnosno 6.. Zbog toga se u dodatim nastavcima stvara odlina mikroklima i matica vrlo brzo dolazi u nastavak 5, odnosno 6, i tu poinje da proiruje leglo do bagremove pae. Ako drutva krajem marta nisu jednako razvijena jedno je jako, a drugo slabo, ne dodaju se novi nastavci, nego se zamenjuju mesta. Gornje (1 i 2) i donje (3 i 4) drutvo zamenjuju mesta, odnosno vri se dislokacija zajedno sa polunastavcima, tako da nastavak 1 i polunastavak 2 dolaze na podnjau, a nastavak 3 i polunastavak 4 dolaze iznad snelgrove pregrade, ili iane pregrade ili matine reetke, zavisno koju tehnologiju pelar primenjuje (ema 1 samo obrnuto)

U drugoj polovini aprila pripremam odgajivano drutvo za izgradnju matinjaka, kako bi mlade matice bile spremne za oplodnju u vreme bagremove pae, oko 10-15.maja. Odgajivako drutvo pripremam po Brader-Adamovoj metodi koje je ve opisano. PRIPREMA PROIZVODNIH DRUTAVA ZA PRVU PAU

ema 2

ema 3

Kad se cvet bagrema zabeli, etiti-pet dana pre bagremove pae, pelinja drutva pripremam za proizvodnju meda, polena, propolisa i matinog mlea. To radim na sledei nain (ema 2) u donje plodite (6) stavljam dva okvira s otvorenim leglom i maticom i osam okvira bez legla, s neto meda. Preko tog nastavka postavljam matinu reetku, a nad nju polunastavak (4), pa nastavak (3) sa svim zatvorenim leglima donjeg drutva. Iznad postavljam polunastavak (2) gornjeg drutva, pa nastavak (1) sa zatvorenim leglom gornjeg drutva. Preko njega Snelgrovu ili ianu pregradu, a iznad nje plodite (5) gornjeg drutva s dva okvira otvorenog legla i maticom i tu stresem sve mlade pele gornjeg drutva. Na Snelgrovoj ili ianoj pregradi zatvorim leto koje usmerava izletnice nagore, a otvorim drugo leto koje izletnice usmerava nadole. Pozadi otvorim leto za mlade pele. esto mi na predavanjima postavljaju pitanje zato radije stavljam ianu pregradu, odnosno nekad matinu reetku. Odgovor je: izletnice gornjeg drutva, ako je stavljena iana pregrada, radije ostaju u nastvku 1 i tu skladite nektar, jer oseaju miris svoje gornje matice. Znai, raspored pela u konici je pravilniji. Ako stavim matinu reetku onda postaje klasino dvomatino drutvo, stim to matice ostaju jedna dole, a druga gore, a izmeu zajedniko medite. Sa ovakvim sistemom pelarenja sa ianom mreom ili matinom reetkom faktiki prestavlja kombinacija izmeu DVOMATINOG sistema pelarenja i DVOJNOG sistema, to se ja i razlikujem od G-na Velepelara Ivana Venera koji iskljuivo pelari dvojnim drutvima razdvojenim Snelgrovom pregradom. Poto gornje drutvo ostaje bez izletnica kod pelarenja sa snelgrovom ili ianom pregradom, tu postavim i ram hranilicu sa eerno-mednom pogaom, da stimulie maticu na polaganje jaja, a kada stavljam Matinu reetku onda nema Ram hranilicu. Kada se gornje drutvo razvije i dobije izletnice, na gornje leto postavim sakuplja polena, a ispod poklopne daske mreu za sakupljanje propolisa. Ako se pokae da je paa izuzetno dobra, iskoristim donje drutvo za proizvodnju voska tako to dodajem novi nastavak (7) sa satnim osnovama, s tim da naizmenino izmeam ramove s nastavcima (3 i 1) i to, ram s medom, ram sa satnom osnovom (ema 3) U nastavku 3, moe da se proizvodi i matinu mle sa 80 plastinih matinjaka (Vidi taku 11 kod Dodatnih delova u II tehnologiji) u koje se presauju dvodnevne larve i svakih 48 do 60 asova, moe da se izvadi 20 - 25 grama matinog mlea od jedne konice.

Kad ovako pripremim pelinja drutva pre bagremove pae, iskljuen je svaki rojidbeni nagon za narednih 20-30 dana, a prinos svih pelinjih proizvoda ukoliko elimo i znamo da proizvodimo, je odlian za vreme bagremove pae, a i narednih paa. PROIZVODNJA MATICA Istovremeno s pripremom drutva za bagremovu pau pripremam i Rofusove oplodnjake za proizvodnju matica. Zavretkom bagremove pae imam oploene matice, od kojih formiram nukleuse sa po etiri, pet ili est okvira. Mlade pele koristim iz normalnih drutava, a to su one pele koje prave bradu na reetkastoj podnjai. Isto tako iz normalnih drutava mogu da se uzmu po dva-tri okvira sa zatvorenim leglom, bez bioloke tete po drutvo i prinosu pelinjih proizvoda. Bioloki je opravdano da se od jednog jakog drutva napravi jedan roj, odnosno nukleus. Posle suncokretove pae sreujem drutva za narednu godinu, s tim da prvo obavim tehnoloko-bioloko suzbijanje varoe. Ovom metodom oslobodim pelinja drutva od varoe 85 % i ispunjavam 8. zahtev da pelinja drutva budu zdrava. Zatim spajam dva drutva, gde ostavim da same pele odaberu bolju maticu. Moja iskustva pokazuju da u 80 odsto sluajeva odaberu mladu, a u 20 odsto staru maticu. Time sam ispunio zahtev 1 i 2. Zahtev 3 ispunjavam od 15. avgusta do 15. septembra. U drugoj polovini septembra pelinje drutvo izgleda kao na slici 10, s tim da kasnije odozgo dodam novopripremljeno drutvo i ponovo sam doao na poetak. Od 1988 god. u sistem mog pelarenja uvodim KOMBINIRANU METODU PELARENJA SA LR. KONICOM koja metoda detalno e biti obraena i opisana kao ETVRTA MOJA TEHNOLOGIJA..

PRIPREMA ZA GLAVNU BAGREMOVU PAU Kod ovako pripremljenih jakih pelinjih drutava, leglo sa pojavljuje ve krajem januara, ili ako je zima jako hladna onda poetkom februara. Najbolja stimulacija jakog drutva za bre i dobro razvijanje je dovoljna koliina dobre hrane (20 - 25 kg meda i minimum 1780 cm2 cvetnog praha). Potreban minimum polenovog praha garantuje da gubitak pela preko zime ne bude vei od 5%. Do sredine aprila leglo bi trebalo da je lepo razvijeno i da preovlauju mlade novoizleene pele. U ovom periodu se zaokruuje potrebna bioloka celina 2 : 1 u korist kunih mladih pela u odnosu nad izletnicama. Isto tako u ovom periodu, kao i preko cele sezone, rezerve hrane ne smeju da padnu ispod 10 kg. U suprotnom mora da se prihranjuje i odrava potreban minimum koji je dala nauka i praksa za normalni razvoj lezdi koje lue matini mle i vosak. Ova dva pelinja proizvoda, normalno sa prisustvom dovoljnih koliina meda su najvaniji za raanje podmladka. Ako se rezerve meda i polena smanje ispod potrebnog minimuma, u pelinjem drutvu poinje instiktivna tednja, ime se naruava metabolizam, drutvo se slabije razvija, a to znai da mlade pele proizvode manje matinog mlea (potrobnog svim larvama prva tri dana) i voska. Matica se slabije hrani, a samim tim slabije nosi jaja i drutvo stagnira, odnosno ne razvija se onom brzinom kojom elimo. Ovo navodim jer elim da pelarima usmerim panju na vanost biologije pelinjeg drutva, koja je jako vaan momenat zbog odreivanja vremena za proirivanje prostora u konici. Pelar mora sam da oseti i tako odredi kada to proirenje trba da se uradi. Svako prerano dodavanje nastavka i proirenje legla sa ramovima sa izgraenim saem ili satnim osnovama, moe da izazove prehlaivanje legla i pojavu raznih bolesti, dok svako kanjenje e

se odraziti pojavom prirodnog nagona rojenja. Ovo je posebno vano ako je pelar sa svojim konicama smeten u oblastima sa dobrim panim uslovima za rani i brzi proletnji razvoj. (Ja sam u Maradiku vrlo zadovoljan) Cvetanje voa i rana livadska paa u prisustvu uljane repice, deluju posebno stimulativno na razvoj i jaanje drutva. To je ustvari vreme kada se u ovoj kombinovanoj metodi vri proirivanje odnosno dodavanje jednog polunastavka br. 3 i nastavka br. 4 (Vidi crte 6) To se radi na sledei nain:

Crte 6

Crte 7

Crte 8

Crte 9

Crte 10

Crte 11 Crte 12 Crte 13 Na podnjau se prvo stavlja prazni polunastavak 3, a na njega plodite 2 zajedno sa maticom, a na nju prazni nastavak (4) i na kraju polunastavak (1) koji je bio ispod plodita sa dosta hrane. U nastavak 4 pored izgraenog saa, stavlja se i dva do tri rama sa satnim osnovama, da bi zadovoljili bioloki nagon mladih pela koje izluuju vosak. Ako se uspe (ako vremenski uslovi dozvole) da se u nastavak 4 iz plodita 2 stavi dva rama sa zatvorenim leglom, uinili smo mnogo. Sa ovim proirenjem, sa nastavkom 4, dobija se veliki prostor. Ovaj prostor je potreban za smetaj vika mladih pela koji vre pripremu, odnosno iste izgraeno sae da bi matica poela da nosi jaja, a takoe taj prostor slui da preraeni nektar pele skladiraju u

medite. Sa dva rama izgraenog saa koji su stavljeni u plodite 2, omoguavam vei pristup kiseonika u leglo, a time se smanjuje angaovanje mladih pela koje ventiliraju i troe veliku koliinu nektara. Polunastavak 1 sa medom se stavlja najvilje da bi zadovoljio instikt pela da hranu skladiraju iznad legla. U praznom prostoru nastavka 4, zbog meda u polunastavku 1 popravie se mikroklima i pele e ga sa zadovoljstvom popunjavati s medom iz polumedita 3 i plodita 2, gde ga nose izletnice i tako e osloboati prostor matici za noenje jaja. Leglo u ploditu (2) dolazi do same satonoe. Plodite 2, koje ima 60000 elija (10 X 6000), sasvim je dovoljno da matica zadovolji bioloki maksimum, ak i najplodnije matice koja dnevno nosi 2000 2500 jaja. Ako znamo da bioloki ciklus razvoja pele radilice traje 21 dan, to znai da nam je potrebno od 42000 do 52000 elija, to je sasvim dovoljno za dobar razvoj. Ako imamo u vidu polunastavak 3 koji je ispod plodita i koji slui za smetaj svee donesenog nektara sasvim je dovolno. Ako se matica popne u nastavak 4, a deava se, nemam nita protiv. Ova operacija je obino jedinstvena operacija kod pelinjih drutava pre bagrema. Ovako se pripremaju pelinja drutva i za selidbu i u ovakvom stanju se sele. Ipak moje opredelenje je stacionarno pelarenje sa visokom tehnologijom na boljem panom podruju sa visinskom razlikom. U ovom periodu pripreme drutva za bagremovu pau, pripremam i odgajivako drutvo za odgoj matica. ODGAJIVAKO DRUTVO PO SISTEMU BRADER -ADAMOVE - METODE Odgajivako drutvo pripremam na sledei nain: Odabirem jedno srednje pelinje drutvo koje je na dva LR nastavka. Plodite svedem na jedan nastavak sa deset ramova. U ovaj nastavak stavim ram sa maticom zajedno sa pelama i ostalih est ramova sa leglom. Ostala tri rama koje stavim sa zatvorenim leglom bez pela su iz drugih konica. Preko ovog nastavka stavljam matinu reetku i jednu novinska hartiju, pa preko toga stavim jedan nastavak sa sedam ramova sa leglom iz drugih konica zajedno sa pelama bez matice. U ovom nastavku stavim dva rama sa polenovim prahom, koji ga uvam preko zime na temperaturi dubokog zamrzavanja (ko nema ovakve ramove moe da doda dva rama sa polenom iz drugih konica), kao deseti ram dodajem RAM-HRANILICU sa medno eernom pogoom. Ovu konicu (odgajivako drutvo) ga pokrijem KOMBINOVANIM ZBEGOM. Ovako pripremljeno "SUPER" drutvo koje treba da gradi matinjake ima 17 ramova sa leglom, 2 rama sa polenom i 1 ram-hranilicu sa medno eernom pogaom. Pored ovoga, svaki trei dan u hranilicu koja je montirana u kombinovanom zbegu dajem po jedan litar meda razreenog u vodi u odnosu 1:1. Posle osam dana pregledam gornji nastavak i svi prisilno izvueni matinjaci unitim na taj nain to sa svakog rama prethodno otresem pele da ne bi sluajno ostao neki matinjak. U donjem nastavku, gde se nalazi matica, drutvo se zbog velikog broja pela uveliko sprema za rojenje i posle nekoliko dana dostie najoptimalnije stanje za izgradnju matinjaka. Petnaestog dana vrim poslednje primreme odgajivakog drutva koje e graditi matinjake. Za svaki sluaj gornji nastavak pregledam jo jedanput da ne bi ostao jo neki matinjak. Zatim taj gornji nastavak postavim ga na novu podnjau koju je postavim pored odgajivakog drutva. Donji nastavak sa maticom premestim nekoliko koraka u stranu, a na to mesto stavim podnjau sa gornjim nastavkom. Zatim pronaem maticu i privremeno taj ram ostavim sa strane. Pele sa ostalih sedam ramova iz ovog nastavka istresem pred leto konice-nastavka koji se nalazi na starom mestu (odgajivako drutvo), a ramovi sa otvorenim i zatvorenim leglom vraam u konice iz kojih sam ih uzeo, ili u slabije konice na pelinjaku. Nastavak gde se nalazi matica, sa tri rama sa leglom i pelama ostavim na novo mesto gde sam prethodno pomerio na pelinjaku. Drutvo koje treba da gradi matinjake sada ima veliki broj pela skupljaica nektara i ogroman broj mladih pela, kao i hrane u izobilju. Ovo "SUPER" drutvo u jako razvijenom stanju

roidbenog nagona, bez matice, bez otvorenog legla, je u idealnom stanju da neguje presaene larve uzete od odabranog drutva koje se najhigijenskije odnosi, koje ima izraen nagon noenja nektara i polena i koje je po prirodi mirno. Iz odgajivakog drutva izvadim ram-hranilica, ostale ramove pomerim i u sredini pored ramova sa polenovim prahom napravim mesto gde u staviti ram sa vetakim matinjacima dali po Jenterovim ili Dulitlovom sistemu posle nekoliko sati kada se drutvo smiri, odnosno u popodnevnim satima. Presaivanje larvi radim, kako sam naveo po JENTEROVIM ili DULITLOVOM sistemu u plastine matinjake. Kada ram sa prenesenim larvama iz JENTEROVOG aparata ili sa presaenim larvama po Dulitlovom nainu stavim (60 80 matinjaka) u novo stvorenom ODGAJIVAKOM DRUTVU ne postoji mogunost da larve od Jenterovog aparata starosti 10 asova ili presaene larve po Dulitlovim nainom ne starije od 20 asova, budu zanemarene prvih nekoliko sati da ne budu hranjene sa odgovarajuim matinim mleom, kao to je sluaj kod drugih metoda. Prihranjivanje razreenim medom u vodi u koliini od 1 litra nastavim i to svaki drugi dan u sledeih est dana, dok se matinjaci ne zatvore. U popodnevnim asovima jedanaestog dana od presaivanja larvi matinjaci se dodaju u ROFUSOVE OPLODNJAKE, koji se formiraju istog dana pre podne sa po dva rama. Rofusove oplodnjake formiram na mestu 10 do 15 drutava koja su ostala slabija, odnosno koja se nisu dovoljno razvila za proizvodnju pelinjih proizvoda. Na podnjau se postavlja Rofusova reetka, pa na nju Rofusov nastavak sa tri pregrade, koji je podeljen na etiri dela. Tako se dobije 40 do 60 oplodnjaka sa po dva rama i to jedan sa leglom i jedan sa medom. Na svaki oplodnjak se stavlja poklopac koji je napravljen tako da moe da primi medno-eernu pogau. Matice izlaze posle dva dana od kad postavim zrele matinjake i izvrim kratak i brz pregled kako bi video da nije neka matica falina, invalid tj. dali su krila, tri para nogu i drugo normalno razvijeni. Posle 10-15 dana treba da budu oploene i da ponu da nose jaja. Ukoliko matica nije oploena ili je nestala, stavlja se novi matinjak. Prva partija matica obino se oplodi u vreme cvetanja bagrema. To znai da u vreme bagremove pae poinje komercijalna proizvodnja meda, matica, matinog mlea, propolisa, polenovog praha, voska i vetakih rojeva. (RAD SA ROFUSOVIM OPLODNJACIMA posebno je obraen u ovoj skripti) BAGREMOVA PAA Na tri do pet dana pre bagremove pae dodajem jo jedan nastavak 5 popunjen mladim izgraenim saem, a izmeu tih ramova moe da se nalazi i pet ramova sa satnim osnovama i to naizmenino postavljeni. Taj nastavak 5 postavlja se iznad matine reetke iznad plodita 2. Kod ove operacije, sa biolokog gledita kao i za vee prinose, neophodno je potrebno da pelar iz plodita (2) izvadi dva do tri a moda i etiri rama sa preteno zatvorenim leglom bez matice i da ih stavi u nastavak 5. Za vreme bagremove pae jednom dobro razvijenom drutvu potrebna su dva do tri medina nastavka, a to se dobija sa postavljanjem nastavaka 4 i 5. Ovaj postupak je neophodan za dobro iskoritenje bagremove pae (naravno uz dobro i vlano vreme bez vetra). U nastavku 4 u bagremovoj pai ukoliko mi dozvole vremenske prilike, obino proizvodim matinu mle sa posebnim ramom sa 70 80 plastinih matinjaka koga postavim u meditu 4. Crte 7 ili 8 Ako je paa izuzetno dobra, a vaga 4 dana pokaziva unos nektara od preko 2 kgr. dodajem jo jedan nastavak 6 (Crte 8) sa satnim osnovama iznad matine reetke i maksimalno iskoristim bioloki nagon mladih pela za proizvodnju voska, ali tako to ramove sa satnim osnovama naizmanino pomeam sa ramovima iz nastavka 5. Dodavanjem nastavka 6 maksimalno zaposlim mlade pele na izgradnju voska i time spreavam rojidbeni nagon. Radi svake sigurnosti da ne bi sluajno dolo do roidbenog nagona izvadim dva, tri do etiri rama sa zatvorenim leglom iz plodita 2 u nastavak medite 6, a mesto ramove sa

leglom koje sam izvadio iz plodita 2 stavljam ramove sa mladim izgraenim saem. Sutina svih operacija koje sam uradio do zavretka bagremove pae je bila u tome da u drutvu ima dovoljno prostora kao i da zaposlim mlade pele da ne bi krenule u roidbeni nagon. U vreme cvetanja bagrema nikako ne bi smelo da doe do pojavljivanja matinjaka, a to kontroliem po izletu i doletu pela na leto i eventualno kontrolisanim pregledom plodita sa donje strane. Ovako pripremljena pelinja drutva su u stanju da za kratko vreme (10 dana) donesu i preko 60 kg. nektara, ako pane i vremenske prilike dozvoljavaju. U sluaju pojavljivanja roidbeni nagom pomou Rofusovog sistema spreavam roidbeni nagon u roku od 24 asa i unos nektara se vraa kao i kod ostalih drutava. POSTUPAK ZA SPREAVANJE ROIDBENOG NAGONA (Crte 9) Plodite 2 i polunastavak 3 (crte 7 ili 8) sklanjam na stranu i na njihovo mesto dolaze polunastavak 1 (Vidi crte 8) i nastavak-medite 5 ili 6 sa Crtea 7 ili 8 dolazi iznad polunastavka 1 i taj nastavak 5 ili 6 sa crtea 7 ili 8 dobija novu oznaku plodite broj 2. (Vidi Crte 9) U ploditu 2 (Crte 7 ili 8) obavezno traim maticu koju brzo je pronalazim jer je obeleena i zajedno sa ramom sa zatvorenim leglom, gde nema matinjaka, stavlja se u nastavak 6, odnosno sada plodite 2 (Crte 9) mesto jednog rama. Na taj nastavak stavljam matinu reetku (MR), a na nju medita 5 pa 4, pa polunastavak 3, koji je bio ispod plodita 2 sa crtea 7 ili 8. Iznad polunastavka 3 stavljam Rofusova pregrada (RP) pa Rofusov nastavak telo 7 (RT). U svaki od etiri oplodnjaka stavlja se po jedan ram sa matinjacima iz plodita 2 i po jedan ram sa medom iz nastavka 5 ili 4, time to mesto njih stavljam ostala etiri rama sa leglom iz plodita 2. Za 24 asa gubi se roidbeni nagon i drutvo normalno poinje da radi na medu, a u Rufusovom telu proizvode se matice. Obino se oplode tri a retko sve etiri matice ali se i to deava. U ovakvoj roidbenoj konici vri se vetako rojenje sa prirodnim matinjacima, za razliku od drugih, gde se ovo radi posle bagremove pae. UVOENJE NOVE MATICE I STVARANJE DVOJNA DRUTVA (Crte 10) Po zavretku bagremove pae oduzimaju se medita, obino 4 i 5 a u dobrim godinama i 6 (crte 8), izvrcaju se, a posle toga vri se priprema za uvoenje nove matice, odnosno vri se vetako rojenje, sa ciljem da se zadovolji bioloki nagon za rojenjem. To se radi na sledei nain (Vidi crte 10): Na podnjau se prvo stavlja polunastavak 1 sa crtea 7 ili 8 sa neto meda koji se nikad ne cedi. Na njega se stavlja nastavak - plodite 4. Iz plodita 2 ( iz Crtea 7 ili 8) uzimaju se tri do etiri rama sa leglom (preteno otvoreno) zajedno sa starom maticom koja se posebno trai i stavlja se u nastavak plodite 4, i dopunjava se sa praznim izvrcanim ramovima od meda. Na njega se stavlja Snelgrova pregrada (SP), a na nju se stavi podite 2 sa crtea 7 ili 8, sa preostala 2 do 3 rama, sada sa preteno zatvorenim leglom, dopunjenim praznim ramovima koji su ostali iz nastavka 4 ili 5. Na isto staro plodite 2 (Crte 10) u kavezu stavljam mladu oploenu maticu, a preko matine reetke (MR), stavljam polunastavak 3 koji je i do sada pripadao tom drutvu, a nalazio se na podnjai crtea 6 ili 8. Matina reetka se ovde postavlja sa ciljem da mlada matica ne ode u polunastavak 3 i zalegne ga sa jajima. U donje drutvo gde je stara matica, preteno ostaju sve pele koje su bile u gornjem polunastavku 1 (Crte 7 ili 8) i sve izletnice koje se vraaju sa pae na svoje staro donje leto. Poto u ploditu 2 ima preteno zatvoreno leglo, brzo e se pojaviti i mlade pele, iz dodata 3 do 4 rama iz plodita 2. iz crtea 7 ili 8 Donje drutvo, sa polunastavkom 1, gde ima dovoljno hrane sa dovoljnom koliinom polenovog praha, koga u junu mesecu ima dosta, stara matica povee drutvo u intenzivni razvoj. Gornje plodite 2 ima isto tako 2 do 3 rama sa preteno zatvorenim leglom i sve mlade pele, i to predstavlja idealan roj za primanje mlade matice koju smo je dodali u kavezu. Za dodavanje matice koristi se bilo koj kavez. Ja koristim Jenterov plastini kavez za matinjake,

koji se odozgo zatvaraju sa utim draima, na osnovi za matinjake u koje se stavlja pogaa. Ovako pripremljeni kavez se privruje izmeu ramova i pela. Za jedan do dva dana kad pojedu pogau, pele e osloboditi mladu maticu. Prijem matica je 100%. Mlada matica posle malog stresa brzo poinje da nosi jaja i za kratko vreme mlade pele postaju izletnice, a od preteno zatvorenog legla koje sam ostavio, izvee se kune pele, ime brzo zadovoljavam bioloku celinu i drutvo e se lepo razvijati. U sluaju da se pri izvoenju spomenute tehnoloke operacije vetakog rojenja naie na neko drutvo koje ima povuene prirodne matinjake vrim tehnoloku operaciju koja je opisana na crteu 9. SLEDEE PAE Pre poetka druge pae, konice proirujem na taj nain to se na donje plodite 4 (crte 11) postavim matinu reetku (MR), a na nju dva prazna nastavka 5 i 6 sa ramovima sa izgraenim saem. Na te nastavke umesto Snelgrove pregrade sada postavljam ianu pregradu (P), a na nju postavljam drutvo koje se do sad nalazilo u gornjem poloaju Crtea 10. Istovremeno preko leta na ianoj pregradi usmeravam pele izletnice prema dole. Sve izletnice iz gornjeg drutva prelaze u medite 5 donjeg drutva i nose nektar. Pele izletnice iz gornjeg drutva poto oseaju miris svoje bive svoje matice, nektar skladiraju u natavak 5 (Crte 11). Sada je donje drutvo znaajno pojaano i spremno za drugu i naredne pae, stim to, kada god je potrebno, usmeravam pele izletnice iz gornjeg drutva u donje. Gornje drutvo sa mladom maticom brzo se ojaava i mlade pele iz tog drutva izleu na leto sa suprotne strane. Pelinje drutvo koje je pripremljeno na ovakav nain nije smanjilo svoju jainu za donoenje nektara, ve naprotiv ono je odlino drutvo sa mogunou donoenja velikih koliina nektara (ako pane i vremenske prilike dozvole). Posle sazrevanja meda oduzimam medita 5 i 6 i idu na centrifugiranje meda. Na njihovo mesto, moe a ne mora u zavisnonsti od panih i vremenskih prilika, kao i od jaine drutva, stavljam jedan ili dva nastavka ili jedan nastavak i jedan polunastavak sa izgraenim saem koje je namenjeno za prihvat pela iz donjeg durtva i smetaj eventualnih dopunskih prinosa nektara sa livade i sl. Tehnoloka operacija sa dodavanjem jednog sprata izgleda kao na crteu 12. Polunastavak 1 i plodite 4 ostavljam ih na istom mestu, na podnjai. Iznad plodita 4 stavljam matinu reetku (MR), a na nju jedan nastavak (5) sa izgraenim saem, a na njega ianu pregradu (P). Na tu ianu pregradu postavljam gornje drutvo sa natavkom 2, matinom reetkom i polunastavkom 3. U ovakvom poloaju iskoriava se i suncokretova paa. Ukoliko je paa bila dobra medite broj 5 iz donjeg drutva i polunastavak 3 iz gornjeg drutva idu na centrifugiranje. Posle suncokretove pae vrim tehnoloku operaciju, kojom pripremam drutva za zazimljavanje prema crteu 13.

Na podnjau prvo stavljam polunastavak 1, na njega plodite 2 sa gornjom mladom maticom, pa na njega preko matine retke prazni nastavak 5. Mesto iane pregrade (P) sada stavljam matinu reetku, a na nju donje plodite 4 sa starom maticom. Iznad druge matine reetke stavim natavak 5 sa ram-hranilicom, a u njoj pogaa od oko 3 kg.Pogaa u ovom periodu slui kao stimulacija za obe matice da ne bi dolo do smanjenja noenja jaja zbog obino sunog perioda. Sada sam praktino oba drutva spojio u jedno klasino dvomatino drutvo razdvojeno matinim reetkama. Tako ga ostavljam da jo jedno odreeno vreme obe matice nose jaja i jaaju drutvo sa mladim pelama koje u ih iskoristiti u drugoj polovini avgusta da prerade eerni sirup. Na

Crte 14 suncokretovoj pai izletnice se smanjuju.

Crte 15

Crte 16

Posle ovoga dolazi pretposledna operacija (Vidi crte 14) kada praktino spajam dva drutva u jedno sa mladom i starom maticom bez ikakvih mirisa ili novinskih hartija jer za to nema potrebe. Ovo drutvo se ponaa kao drutvo kada se vri tiha zamena matica sa majkom (starom maticom) i erkom (mladom maticom). Ovo drutvo sa 2 matice ostavljam ga toliko dugo, koliko to pele radilice dozvoljavaju. Spajanjem oba drutva ostavljam mogunost pelama da same odaberu maticu sa kojom e prezimiti. Ova tehnoloka operacija je bioloki opravdana ako je uporedimo sa efektima prirodne tihe zamene kad se u jednom gnezdu nalaze dve matice. Moja iskustva pokazuju da u 80% sluajeva ostaje mlada matica, a u 20% sluajeva ostaje stara matica U ovakvom obliku pelinje drutvo ostaje do perioda od 15 do 20. avgusta, kada ga svodim na polunastavak 1 i nastavak 2 plus jedan prazan nastavak i u njemu dve ram-hranilice (jedna sa pogaom a druga slui za dodavanje sirupa, ( crte 15). Ukoliko je broj ram-hranilica nedovoljan koritim kombinovanu zbeg hranilicu koja moe da primi do 2 kg hrane (crte 16). i tako zazimim Pelinja drutva.