TRENDOVI Informacione tehnologije: elementi I vestine za cuvanje stvaranje I prenosenje informacija. Najvaznija komponenta IT su racunari. Opsti trendovi su: Odnos trosak/performance: prednost racunara u odnosu na ljudsku snagu (kompjuter ce za 10g kostati isto, a imace mnogo vecu snagu, dok ce radna snaga poskupeti za duplo) Objektivno orjentisano okruzenje: novi nacini programiranja I koriscenja racunara kako bi se znatno smanjili troskovi izgradnje I odrzavanja inform.sistema Menadzment dokumenata Mrezno racunovodstvo: omogucava korisnicima da dodju do drugih korisnika I pristupe bazama podataka bilo gde u organizaciji Mobilna trgovina: E-trgovina preko bezicnih aparata Internet: brz rast internet korisnika Intranet: unutar organizacije se sve vise koristi Ekstranet Korporativni portal: odnosi se na WEB stranu firme kao ulaz za korporativne portale, informacije itd. Mrezno preduzece: koje omogucava kontakte sa svim entitetima sa kojima firma posluje Opticke mreze: telekomunikacione mreze velikog kapaciteta koje se koriste kod interneta, videa.
MIKROPROCESOR (Central Processing Unit) Mikroprocesor je cip koji upravlja radom mikroracunara. On dobija instrukcije od RAM memorije, obradjuje podatke I vraca ih nazad kako bi se mogli prikazati ili uskladistiti. CPU se sastoji iz: Aritmeticko-logicke jedinice: matematicke I logicke operacije potrebne za obradu podataka. Kako ALU moze obavljati samo jednu operaciju u jedno vreme, on koristi tzv. registre, a rezultati tih operacija su privremeno smesteni u akumulatoru Upravljaca jedinica: nadgleda I upravlja radom svih pojednicnih delova racunara, samim tim I samim racunarom. Tokom obrade podaci se prenose iz jednog dela sistema u drugi I upravljacka jedinica upravlja-kordinira tom obradom.
Mikroprocesori se izrazavaju u bitima I to 4,8,16,32 I 64 bita, gde se manji koriste kod jednostavnih kalkulatora, a ovi poslednji npr.64bita kod PC Pentium racunara.
RAM MEMORIJA (Random Access Memory)
RAM omogucava izvrsenje programa ili trenutno skladistenje rezultata rada programa. Da bi program mogao da se izvrsi, on se iz stalne memorije (hard disk) kopira u radnu memoriju. Sadrzaj RAM-a se moze menjati, sto znaci da se podaci mogu upisivati I brisati. RAM memorija sadrzi: operativni system, aplikativni program. Kriterijumi za kvalitet RAM-a su: kapacitet, brzina pristupa, nacin pakovanja, proizvodjac. ROM MEMORIJA (Read Only Memory) ROM omogucava citanje iskljucivo fabricki upisanih podataka, pri cemu se podaci ne mogu menjati tj. promene sadrzaja nisu moguce. ROM sadrzi deo operativnog sistema koji se naziva BIOS, program za ukljucivanje I startovanje sistema (Start Up), program za testiranje svih komponenti pri ukljucivanju.
HARD DISK Hard disk je glavn uredjaj za cuvanje podataka. Nalazi se u zatvorenom kucistu I omogucava veliki kapaciteti unosa podataka. Hard disk se sastoji od vise diskova pricvrscenih na jednu osovinu I zapis podataka se vrsi sa obe strane diska. Osnovni pramatri kvaliteta su: kapacitet, vreme pristupa podacima, brzina obrtaja, disk ploca, pouzdanost, otpornost, proizvodjac I cena, Kapacitet se izrazava u gigabajtima.
OPTICKI CITACI
Opticki citaci su ulazne jedinice koje pisane I stampane podatke konvertuju u podatke koje prepoznaje racunar. Tri vrste: za ocitavanje markiranih polja prepoznaju prisustvo ili izostanak odredjene oznake. Npr. Loto listici za ocitavanje stampanih ili kucanih karaktera skeniraju tekst kao graficki prikaz koje se zatim dekodira I ponovo pretvara u tekst na racunaru za ocitavanje linijskog koda bar kod citaci, prepoznaju linije I razmake izmedju linija I to pretvara u numericke podatke MONITOR Monitor je uredjaj koji prikazuje slike koji se u racunarski sistem povezuje preko graficke karte Ekran monitora cine sistem malih tacaka koji se nazivaju pikseli. Faktori kvaliteta su: velicina ekrana (koja se odredjuje duzinom dijegonale I izrazava se u incima), rezolucija slike (odredjuje se brojem piksela rasporedjenih po duzini I sirini), minimalna velicina piksela, vertikalna (broj koliko puta u sekundi se iscrta slika na ekranu, izrazena u Hz) I horizontalna frekvencija (brzina kojom se iscrtavaju linije ili redovi piksela, izrazena u KHz). Postoje dve vrste monitora: CRT I TFT. STAMPACI Stampaci predstavljaju izlazne uredjaje koji rezultate obrade iscrtavaju na papiru. Podela stampaca je na: Matricne koji su najednostavniji I najjeftiniji stampaci, Rade po principu udaranja iglica preko osencene trake. Nedostaci su im velika buka, mala brzina rada I nekvalitetan otisak. Najcesce se koriste u svrhe knjigovodstva ili kao kasa blok stampaci. Ink Jet slican rad kao I matricni. Na glavi stampaca se nalaze male rupice kroz koje se na papir ubrizgava mastilo. Postoje crno beli I kolor stampaci. Lasersi ispisivanje znakova se vrsi u poluprovodnickom bubnju. Nedostaci su visoka cena, a prednosti velika brzina rada I kvalitet stampanog otiska.
-
APLIKATIVNI SOFTVER
Aplikativni softver pomaze pri obavljanju poslova koje koristik zeli da obavi uz pomoc racunara. To su programi za obradu teksta, rad sa bazama podataka, za prezentaciju, evidenciju ili obracune plata itd. Za svaku posebnu namenu mora postojati jedan aplikativni softver. Aplikativni softverski paketi su: Vertikalni pomazu korisnicima u razlicitim segmentima industrije. Npr.vodjenje projekta, evidencije o zalihama itd. Horizontalni koriste se za generalne poslove koji postoje u svim preduzecima. Npr.za knjigovodstvo, racunovodstvo, finansije itd.
SISTEMSKI SOFTVER Sistemski softveri su programi koji upravljaju racunarskim sistemom: Operativni sistem: sluzi za pokretanje I rad racunara, vrsi kontrolu rada racunara I predstavlja sponu izmedju korisnika I racunara Usluzni programi: omogucavaju korisniku upravljnje I kontrolu lokacija podataka I hardverskih komponenti, kao I pripremanje diska za uzimanje podata, kopiranje podataka sa jednog diska na drugi, stite kompjutere od virusa itd. Programski softveri: alta za resavanje zadataka pomocu kojeg se izradjuje aplikativni softver. Za pisaje programa mora se korisiti neki od programskij jezika Visual Basic, C++, Java itd. Drajeveri: softver pomocu kojeg se kontrolisu periferne jednici racunara. Oni povezuju hardverske komponente sa racunarom.
-
-
PROGRAMSKI JEZICI
Podela programskih jezika na:
-
Masinski: prva generacija programskih jezika. Programiranje ovim jezikom je bilo podlozno greskama I programeri su morali znati sve o funkcionisanju hardvera, a narocito procesora. Programi moraju biti napisani u binarnom kodu koji je specifican za svaki racunar, te ovi programi nisu bili prenosivi na druge racunare. Asemblerski: programi niskog nivoa. Isto kao I kod masinskih, programer je morao dobro poznavati hardver da bi koristio ovaj jezik. Programi su se pisali u simbolickom kodu, sto je olaksalo programeru u odnosu na masinske jezike. Ali, takodje nisu prenosivi, jer su pisani za svaki racunar posebno Proceduralni: jezici trece generacije koji su nezavisni od hardvera, te ih nije bilo potredno reprogramirati za druge racunare. Mogucnost pravljenja gresaka je mala. Neki od ovih jezika su Basic, Pascal, Fortran itd. Programski jezici cetvrte generacije: njima se secificira sta je potrebno uraditi, a ne kako. Dele se u tri kategorije: Upitni jezici (omogucavaju korisnicima pristup bazama podataka, Generatori izvestaja (omogucavaju korisniku da oblikuje izvestaj bez upustanja u detalje) I Generatori aplikacija (omogucavaju stvaranje aplikadija koje se mogu sastojati iz vise programa). Mane ovih jezika su: manje efikasni u brzini obrade I velicine kapaciteta memorije, manje su fleksibilni tj.pruzaju manje mogucnosti programeru da iskoristi ono sto hardver pruza. Objektivno-orijentisani jezici: omogucavaju pravljenje programa koji povezuje podatke I njihove operacije u zajednicke structure (objekti). Objekti razmenjuju podatke koji sadrze instrukcije za menjanje atributa objekata. Programiranje ovim jezikom je zasnova na tri koncepta: objekti, klase I nasledstvo.
-
-
-
-
SISTEMI ZA UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA
Baza podataka je skup podataka iste vrste koji sluze korisnicima za njihove potrebe, Iako su podaci zajednicki vecem broju korisnika, razliciti korisnici ih razlicito shvataju. Formiranje baze podataka je komplikovan zadatak, koji moze biti automatizovan. Posto razliciti korisnici razlicito koriste nazive za podatke iste vrste, pri automatizaciji, posebno se trazi velika peciznost u prezentovanju podataka potrebnih korisnicima. Zbog toga je kreatoru baze podataka neophodna pomoc korisnica pri samoj izdradi baze. Sistem za upravljanje bazom podataka (Data Base Management Sistem DBMS) je softverski sistem za cuvanje I pretrazivanje podataka, koji na zahtev aplikativnih programa vrsi manipulaciju podacima. Podaci u DBMS se definisu tipom podataka koji mogu biti numericki (celobrojni, realni I logicki), znakovi I strukturirani (polja, red, kolona I tabela). Polje je najmanja I osnovna jedinica koja moze biti numericka, alfabetska I alfanumericka. Red je skup povezanih polja koja sadrze podatke o necemu. Kolona se definise nazivom I u njoj postoji samo jedna vrsta podatka. Tabela se sastoji od kolona I redova medjusobno povezanih. Rad sa DBMS treba da omoguci: menjanje postojecih podataka, brisanje I dodavanje redova, trazenje konkretnog reda I pretrazivanje baze. DBMS omogucava svim korisnicima koriscenje zajednickih podataka, skladistenje podataka, logicku I fizicku nezavisnost programa od podataka, jedinstveno komuniciranje sa bazom preko SQL upitnog jezika. SQL upitni jezik omogucava korisnicima da mogu ad hoc formulisati I postavljati pitanja I da brzo dobiju odgovor,. SQL je dizajniran tako da ga mogu koristiti korisnici bez tehnickog znjanja (sta, a ne kako treba uraditi).
INFORMACIONI PODSISTEM MARKETINGA
Informacioni podsistem marketinga treba da podrzi procese istrazivanja I analize trzista kako bi se obezbedili podaci za strategiju razvoja, boljeg nastupa na trzistu, boljeg upoznavanja partnera I korigovanjem proizvoda prema njihovim potrebama. Aplikacije marketinga cine: Sistem internih izvestaja koristi unutrasnje podatke poslovnog sistema koji je povezan sa racunovodstvenim bazama podataka I koji sadrzi informacije o tekucoj prodaji, zalihama, troskovima, dugovanjima, nabavci itd. Sistem marketing obavestavanja obezbedjuje externe informacije o promenama u poslovnom okruzenju tj.konkurentima (nadgledanju I pracenju rada). Primer: godisnji izvestaji o poslovanju firmi Sistem marketing istrazivanja process prikupljanja, obrade, cuvanja podataka o uslovima na trzistu koji deluju na poslovanje: konkurenciji, potrosacima, ponudama, cenama I uslovima prodaje itd. Sistem analitickog marketinga sluzi kao podrska u odlucivanju u marketingu I sastoji se od: banke podataka (organizovana kolekcija internih I externih podataka koji su medjusobno logicki povezani), banka metoda obrade (programi kojima se podaci mogu obradjivati), banka modela (skup modela koji sluze kao pomoc marketingu u odlucivanju) I komunikacione veze (veza izmedju korisnika I sistema koji podrazumeva mogucnost usvajanja zahteva korisnika I definisanje jasnog sistema izvestavanja)
-
-
-
INFORMACIONI PODSISTEM PROIZVODNJE
Informacioni podsistem proizvodnje podrzava procese upravljanja proizvodnjom I to planiranje materijala I kapaciteta, izdavanje radnih naloga I zahteva za nabavku, kao I upravljanje procesom proizvodnje. Aplikacije ovog podsistema su: Upravljanje unutrasnjom logistikom I materijalom obuhvata aktivnosti pri porucivanju, kupovini, ulaznoj logistici I otpremnoj logistici, kao I stanje zaliha koje imaju Planiranje proizvodnje I poslovnih operacija sadrzi softvere koji olaksavaju plan nabavke, planiranje materijalnih zahteva sa ostalim funkcionalnim oblastima, omogucavaju da se troskovi svedu na minimum I upravljanje projektima Automatizacija projektovanja I proizvodnje za smanjenje vremena potrebnog za projektovanje I to: projektovanje pomocu racunara (sistem koji omogucava da se industrijski crtezi prikazu na ekranu I da se na njima radi), inzenjering pomocu racunara (analiza modela da bi se utvrdilo da li ce raditi kako je planirano),
-
-
proizvodnja pomocu racunara (postupci preko racunara koji olaksavaju u radu sa proizvodnim postrojenjima) I saradnicka proizvodnja (distrib.sistem zasnovan na WEB-u koji omogucava proizvodjacima da modifikuju proizvod sa bilo kog mesta) Racunarski integrisana proizvodnja sluzi za pojednostavljivanje svih proizvodnih tehnologija I postupaka, kao I integracija I koordinaciji svih aspekata proizvodnje, projektovanja pomocu hardvera I softvera. INFORMACIONI PODSISTEM FINANSIJA I RACUNOVODSTVA Informacioni podsistem finans.i racunovodstva obuhvata process vodjenja finansija, racunovodstva I to prikupljanje, kontrola I upravljanje novcanim sredstvima. Aplikacije ovog podsistema su: Finansijsko planiranje I predvidjanje budzeta obuhvata znanje o raspolozivosti I ceni novca, izradjivanje modela podrske pri odlucivanju za planiranje prihoda, upravljanje I raspodelu resursa, predvidjanje budzeta za nabavke I rasporedjivanje sredstava organizacije Upravaljanje finansijskim transakcijama softver koji prikuplja neobradjene podatke neophodne za transakcioni racunovodstveni I finansijski sistem Upravljanje investicijama za pristup finansijskim I ekonomskim izvestajima, za tumacenje I analizu finansijskih podataka Kontrola I revizija za budzetsku kontrolu, reviziju, analizu rentabilnosti I kontrola cena INFORMACIONI PODSISTEM UPRAVLJANJA KADROVIMA Informacioni podsistem upravlanja kadrovima podrzava process upravljanja kadrovima, vodjenje kadrovskih, pravnih I opsith poslova u vezi sa politikom kadrova, pravih poslova (prikaz zaposlenih, raspored neradnih dana, opis poslova itd) Aplikacije ovog podsistema su: Zaposljavanje process u vezi zaposljavanja I to: preko Web-a, spisak radnih mesta (baza podataka radnih mesta), izbor sluzbenika (proces testiranja I ocenjivanja) Pracenja zaposlenih ocenjivanje rada zaposlenih (nagradjivanje, premestaj ili otpustanje), obuka zaposlenih uz pomoc racunara Planiranje I upravljanje ljudskim resursima planiranje osoblja, pregovaranju radnika I uprave, upravljanje dohocima SOFTVER ZA LICNU PRODUKTIVNOST Softver za licnu produktivnost sluzi korisniku da lakes I efikasnije izvrsava poslove. Omogucava laksu organizaciju I analizu podataka, prezentacije, komunikaciju, vodjenje rasporede sastanaka I za svaki od navedenih postoji posebna softverska aplikacija.
-
-
-
-
Sisem za upravljanje bazom podataka - za organizaciju I laksu manipulaciju podacima iz baze. Korisnik kreira I odrzava bazu, dobija informacije I kreira izvestaje Softver za obradu teksta za kreiranje, editovanje I stampanje dokumenta (Word) Softver za pravljenje prezentacija za pripremu I prikazivanje prezentacije ili predavanja za veci broj ljudi Softver za upravljanje za evidenciju, organizovanje podataka (beleske, liste, tabele) Komunikacioni softver za povezivanje sa partnerima (slanje e-maila, transfer datoteka izmedju razlicitih racunara, pristup internetu, video konferenciji itd) ZICNI MEDIJUMI
-
-
Uporedna parica par bakarnih zica I najrasprostranjeniji je vid komunikacionog povezivanja (telefonske instalacije). Odlike : jeftin, lak za postavljanje, a nedostaci: lako se prisluskuje I podlozan smetnjama Koaksalni kabl izolovano bakarno jezgro sa punom ili pletenom presvlakom, I preko plasticni omotac. U odnosu na uporednu paricu, prenosi vise podataka, manje je osetljiv na elektricne smetnje, ali je skuplji I tezi za postavljanje Fiber-opticki kabl veliki broj tankih staklenih niti I umesto elektricnog koristi svetlosni signal za prenos informacija. Odlike su mu velika brzina prenosa, kapacitet I bezbednost, a nedostaci visoka cena I tezina postavljanja BEZICNI MEDIJUMI
-
-
-
Mikrotalasni sistemi koriste mikrotalase koji putuju duz povrsine zemlje, zbog cega je za prenos neophodna opticka vidljivost izmedju predajnika I prijemnika. Osetljiv je na smetnje u vidu snezne oluje ili jake kise Satelitski prenos prenos sa jedne zemaljske stanice preko satelita ka drugoj zemaljskoj stanici. Zahteva se opticka vidljivost, ali zbog velike oblasti koju pokriva, premoscavaju se nedostaci u odnosu na mikrotalasni prenos. Prednost im je sirina opsega I dometa, a nedostaci kasnjenje signala, upotreba sistema za sifrovanje I visoka cena lansiranja. Tri oblika: o Sateliti u geostacionarnoj zemaljskoj orbiti udaljeni preko 35.000 km od zemlje I imaju nepromenljiv polozaj u odnosu na zemlju. Broj im je ogranicen I ima ih 150 o Sateliti u srednjoj zem.orbiti 10.000km od zemlje I moraju biti jaci od prethodnih o Sateliti u niskoj zem.orbiti nalaze se blizu zemlje I smanjuju ili eleminisu kasnjenje signala
-
-
Radio prenos koristi radio talase (racunar I periferni uredjaji). Prednost su laka instalacija I niska cena, a nedostatak je mogucnost prisluskivanja
KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIONIH MEDIJUMA Brzina prenosa kapacitet prenosnog kanala koji se izrazava u bitima/sekundi Smer prenosa simpleksan (prenos u jednom smeru, pr.radio, tv), poludupleksan (prenos u oba smera, ali u razlicito vreme) I dupleksan (prenos u oba smera istovremeno, pr.telefon) Nacin prenosa asinhroni (emituje I prima samo jedan alfanumericki znak po principu da start bit daje znak kada pocinje, a stop bit kada se zavrsava prenos) I sinhroni (slanje grupe znakova kao kontinualni niz bitova uz sinhronizaciju predajnika I prijemnika kako bi se izbegao gubitak ili dobitak bitova) Tacnost podataka na osnovu bitova parnosti se moze ustanoviti da li su bitovi preneseni potpuno ili su neki ispusteni u prenosu (zbog razlicitih uticaja kao sto su vremenske nepogode itd) Kompresija signala npr. kod mulitimedijalnih prenosa Multipleksiranje vise signala se prenosi istovremeno
-
-
-
MREZE RACUNARA ISTOG PRIORITETA Kod mreza racunara istog prioriteta ne postoji glavni najaci racunar tj. server, vec su svi racunari I serveri pojedinacno svaki od njih. Ovde svaki racunar odredjuje koje ce svoje resurse da deli sa ostalim racunarima u mrezi. Ova mreza se koristi najcesce kada postoji mala grupa korisnika, kada racunari dele resurse ali im nije potreban server. Kod ove mreze ne mora postojati velika bezbednost I kada organizacija,a samim tim I mreza moze porasti do odredjenih granica.
SERVERSKE MREZE Serverske mreze rade po principu povezanosti racunara klijenata sa serverom koji pruza podrsku racunarima klijentima I gde oni veci deo posla obavljaju sami.
Racunar klijent poziva podatke u svoju radnu memoriju, obradjuje ih I vraca ih na server kako bi bili raspolozivi za druge racunare klijente. Periferne jedinice su zajednicki deljivi mrezni resursi. Ako se server iskljuci, klijenti mogu nastaviti samostalno sa radom, ali nece moci medjusobno da koriste zajednicke deljive resurse. Osnovne komponente su: Serveri: racuanri koji obezbedjuju resurse koje dele umrezeni racunari . Serveri su racunari sa najvecom procesorskom snagom, RAM-om I hardiskom. Pod serverima podrazumevamo sledece: server datoteka, server za stampanje, server baze podataka, server aplikacija, server e-poste, server za caskanje, fax I komunkacioni server, audio I video server itd. Klijenti: racunari, radne stanice koji pristupaju mreznim resursima preko servera Komunikaciona oprema: kablovi, razdelne kutije, skretnice, konektori.
-
Prednosti serverske mreze su: zajednicko koriscenje, bezbednost rezervne kopije podataka, otpornost na greske, mnogo korisnika. TOPOLOGIJA MAGISTRALA Magistrala je najjednostavniji nacin umrezavanja racunara, Sastoji se od kabla stablo na koje su povezuju racunari pravolinijski. Prednosti ove topologije su da je arhitektura jednostavna, lako prosirivanje na glavni vod, koriscenje malo kablova, a nedostaci su da se tesko izoluje greska, preopterecenje glavnog voda u slucaju gusceg saobracaja, ukoliko koren postane neispravan, cela mreze postaje neispravna. Ukoliko se pokvari jedan od racunara, to nema uticaja na ostale. Na rad mreze utice broj povezanih racunara, karakteristike hardvera racunara, vrsta kabla I udaljenost izmedju racunara. TOPOLOGIJA ZVEZDA Zvezda je umrezavanje racunara gde su oni povezani sa centralnom komponentom koja se zove HAB. Signal salje odredjeni racunar preko hab-a na ostale racunare u mrezi. Ovo povezivanje zahteva dosta kabla, a ukoliko centralna komponenta otkaze, otkazuje cela mreza. Ukoliko se racunar pokvari to ne utice na rad ostalih umrezenih racunara. Prednosti ove topologije su lako fizicko formiranje mreze, lako dodavanje novih radnih jedinica, lako pronalazenje greske I nema zagusenja u mrezi, a nedostaci su velika duzina kablova, otezana komunikacija na krajnim krakovima mreze. TOPOLOGIJA PRSTEN Prsten je umrezavanje racunara kruzno gde signal putuje kruzno u jednom smeru kroz svaki racunar.
Otkazivanje jednog od racunara, otkazuje cela mreza. Prednosti ove topologije su malo kablova, jednostavno umrezavanje I nema centralnog dela, a nedostaci su prestanak rada jednog od racunara prestaje da radi cela mreza, tesko izolovanje greske I tesko dodavanje novih radnih jedinica.
TELEKOMUNIKACIONI PROTOKOLI
Telekomunikacioni protokoli su pravila komuniciranja koji omogucavaju da racunari razlicitih hardverskih I softverskih platformi medjusobno komuniciraju. Ima mnogo protokola koji imaju razlicite namene I obavljaju razlicite poslove. Odredjeni protokoli rade samo na odredjenom OSI sloju. Sloj na kome protokol radi opisuje njegovu ulogu. Nekoliko protokola moze zajedno da radi u tzv. steku. Protokol na racunaru posiljaoca rastavlja podatke u manje delove u tzv.pakete, dodaje adresu primaoca, priprema podatke za prenos kroz mrezu. Na racunaru primaoca protokol uzima podatke iz kabla, dovodi ih u racunar, oslobadja pakete podacima o prenosu, prebacuje podatke u bafer radi sklapanja u celinu I predaje ih aplikaciji. Svaki od ovih koraka mora da se obavi kako je navedeno da bi poslti podaci bili primljeni u istom obliku. OSI standard je stvoren da bi se omogucilo koriscenje telekomunikacione opreme raznih proizvodjaca razlicitih telekomunikacionih softvera I hardvera . OSI je sedmoslojan I sastoji se od: aplikativnog sloja omogucava pristup aplikacijama mreze prezentacionog sloja odgovoran za predstavljanje informacija u obliku koji je prilagodjen aplikacijama sesijski sloj zaduzen za pravilan red paketa transportni sloj prenos podataka odnosno nacin prenosa mrezni sloj mrezne usluge, pronalazenje adrese gde se salju paketi sloj podataka stvaranje, otpremui prijem paketa fizicki sloj pretvara pakete u niz elektricnih signala koji su pogdni za prenos u racunarskim mrezama
JAVNI SERVISI INTERNETA Javni servisi interneta su instalirani na znacajnim serverima u mrezi kako bi se omogucilo korisniku lako pristupanje podacima, bez prethodne provere identiteta. Najznacajniji javni servisi su:
-
Web mreza grafickih dokumenata sa stranicama u hipertekstu razmesteni na serverima sirom sveta. On je jedan od novijih servisa interneta. Omogucava multimedijalnim I distributivnim bazama podatak pristup. Pomocu teksta, grafike, multimedija I povezanih datoteka on formira veliku mrezu dostupnih podataka. Uz pomoc posebnog jezika komunikacije, protokolu HTTP, web server moze ispunjavati razlicite zahteve koji mu se postavljaju. Korisnik preko interneta upucuje zahtev za datotekom na Web-u koju odredjuje njena adresa , odnosno URL. Potom racunar uspostavlja vezu sa racunarom na kome se nalazi datoteka, koja se preko interneta ucitava na korisnikom racunar. Prikazivanje datoteke se vrsi pomocu Web pretrazivaca (najpoznatiiji je Microsoft Internet Explorer). Home Page je prva, pocetna strana sa koje se prelazi na ostale stranice. Svaka strana ima svoju jedinstvenu URL adresu. Stranice su medjusobno povezane preko hiperlinkova koji predstavljaju podvucene ili uokvirene reci I slike koje u sebi sadrze web adrese. Postoje dve vrste Web-a: staticki gde HTML stranice jesu nosilac informacija, ali onih koje se ne menjaju zavisno od konteksta te informacije su uvek iste I dinamicki koje se zasnivaju na principu da se HTML kod ne stvara dok korisnik ne pozeli da vidi web stranicu, sto omogucava da one budu prilagodjene korisniku, da zavise od prethodnih akcija korisnika, od vremena I mesta kad je pristupio lokaciji itd. News protokol za prenos vesti preko mreze, omogucava distribuciju, istrazivanje, izvlacenje I upucivanje raznih vesti ili poruka. Jedan on najpopularnijij NNTP-a je Network News, gde se razgovori odvijaju na javnom forumu ili diskusionoj grupi. Period u kome poruke postoje pre nego sto se obrisu odredjuje administrator grupe (najcesce nedelju dana) Razgovor putem Interneta mreza servera koji omogucavaju razgovor uzivo I uz pomoc koga je moguce razgovarati sa drugim ljudima na internetu. On spada u najpopularnije servise interneta (postoje grupe ili podgrupe zavisnosti od tema za razgovor).
-
-
OSNOVNI SERVISI INTERNETA Osnovni servisi interneta su servisi koji postoje na svakom racunaru. Za pristup njima potrebno je imati korisnicko ime I lozinku. Najznacajniji servisi su:
-
E-mail dopusta razmenu poruka sa bilo kim na internetu, bilo gde u svetu. On je brz, efikasan I jeftin nacin za komunikaciju I sa pojednicima I sa grupom ljudi, u licne ili poslovne svrhe. Telnet program koji omogucava ukljucenje u druge servere na internetu imitirajuci njihove terminale. Telnet je jedan od najstarijih aplikacija. Racunar korisnika se ponasa kao da je prikljucen na udaljeni racunar. Koristi se npr.za pretrazivanje baze podataka na odredisnom racunaru (npr.biblioteke) FTP - sredstvo za prenosenje datoteka sa jednog na drugi racunar sirom sveta. Posto se datotekama ne moze direktno pristupiti, mora se prebaciti cela datoteka sa FTP servera na lokalni racunar. Ovaj program se koristi u TCP/IP okuzenju I omogucava prenos I tekstualnih I binarnih datoteka. Vecina pretrazivaca podrzava FTP I koristi ga za prenos datoteka (mogu se dobijati slike, zvucni zapisi,programi itd)
-
-
INTRANET I EKSTRANET Intranet predstavlja lokalnu racunarsku mrezu, najcesce unutar jedne firme koja omogucava zaposlenima da medjusobno komuniciraju I koriste dokumentaciju I arhivu (aplikacije intraneta su npr. za racunovodstvo, ljudske resurse, prodaju I marketing itd). Intranet ne mora biti uvek ogranicen samo na racunare unutar jedne firme, vec je moguce da na raspolaganju zaposlenima koji rade na udaljenim mestima bude dostupno nekoliko telefonskih linija preko kojih se mogu ukljuciti u sistem. Strucnjaci smatraju da je, I pored postavljanja firewall-a, radi bolje zastite poslovanja najbolje drzati odvojeno intranet I internet, gde je najbolje napraviti zatvoreni krug racunara koji imaju bitne podatke u okvir intraneta, a manje bitnim dozvoliti pristup internetu. Ekstranet je privatna racunarska mreza u vlasnistvu organizacije napravljena tako da deo poslovanja moze deliti I van okvira organizacije npr.sa proizvodjacima, partnerima, dobavljacima itd. On se koristi za privatne diskusione grupe, grupnu saranju, programe obuke, zajednicke kataloge proizvoda itd.
.
RAZVOJ MODELA KLIJENT-SERVER SISTEMA Evidentiranje, obrada I memorisanje podataka, kao informacioni procesi se mogu organizovati na razlicite nacine, ali danas je sve vise u upotrebi distibuirana obrada, kod koje se infomacije obradjuju na vise mesta .
Klijent-server model obrade je model distribuirane obrade podataka, gde se funkcije jednog korisnickog programa raspodeljuju na najmanje dva procesa koji medjusobno komuniciraju. Ta dva procesa obrade su klijentski I serverski. Komunikacija se vrsi: klijentski proces salje poruku serverskom procesu, trazeci odredjenu uslugu, a serverski proces izvrsava zadatak I salje poruku klijentskom procesu o rezultatu. Za punu primetnu klijent-server arhitekture potrebna su najmanje dva racunara, povezana komunikacionom mrezom, sa instaliranim mreznim OS i uspostavljenom komunikacijom. Elementi klijent-server sistema su: jedan ili vise klijenata, jedan ili vise servera, klijent procesi, serverski procesi I komunikacioni hardver I softver. U praksi se javljaju razlicite arhitekture klijent server sistema: Dvoslojni najednostavniji sistem cine jedan klijent I jedan server, slozenije vise klijenata I vise servera istovremeno, gde se raspodela zadataka obavlja na dva nivoa gde postoje samo dva sloja: sloj baze podataka I klijentski sloj. Osnovna prednost ove arhitekture je sto bazu podataka drzi nezavisno od aplikacija. Jedini mehanizam potreban za komunikaciju sa bazom je SQL upit. Medjutim, znacajni deo aplikacije se vezuje za klijentski racunar, sto predstavlja nedostatak ove arhitekture. Troslojni ciju sustinu odrazava srednji sloj (aplikativni server, transakcioni server, server komponenti u zavisnosti od funkcije servera). U ovoj arhitekturi raspodela poslova je sledeca, cime se I naglasavaju tri sloja ove arhitekture a to su: server baze podataka je zaduzen za upravljanje obradom I podrsku logike obrade podataka, aplikacioni server za podrsku logike prezentacije I aplikacioni klijent za podrsku upravljanja prezentacijama. U ovakvom sistemu raspodele, srednji sloj preuzima ulogu klijenta u odnosu na server baze podataka, a ulogu servera u odnosu na klijenta.
-
Ciljevi sistema klijent server su: Hardverska nezavisnost kada sva tri sloja funkcionisu na razlicitim hardverskim platformama, gde izmene jedne od njih ne utice na funkcionisanje sistema Softverska nezavisnost kada sva tri sloja funkcionisu na razlicitim OS, uz upotrebu razlicitih mreznih protokola Otvoreni pristup servisima kada klijentski proces bez ogranicenja koristi usluge svih serverskih procesa bez obzira na udaljenost. Funkcionalna distributivnost kada sva tri procesa su nezavisni cinioci sa tacno utvrdjenim zadacima I namenama Standardizacija FAKTORI KOJI SU USLOVILI RAZVOJ E-POSLOVANJA Jedan od glavnih faktora razvoja e-poslovanja je digitalna ekonomija. Pojam digitalna ekonomija se odnosi na ekonomiju koja se oslanja na digitalne tehnologije, ukljuujui digitalne komunikacione mree, raunare, softver, informacione tehnologije.
Digitalnu ekonomiju pojedini autori nazivaju i Internet ekonomija, nova ekonomija ili ak Web ekonomija. Digitalni mreni sistemi i komunikaciona infrastruktura obezbeuju globalnu platformu preko koje ljudi i organizacije irom sveta interaguje, komuniciraju, sarauju i pretrauju informacije. Karakteristike globalne platforme su: iroka lepeza digitalnih proizvoda-baze podataka, vesti, knjige, asopisi, TV i rado programi; Potroai i organizacije koji obavljaju finansijske transakcije elektronskim putem, preko digitalnih valuta ili finansijskih tokena; Integrisanje mikroporocesora i mrenih kartica u fizike proizvode kao npr.aparate za domainstva. Razvoj e-poslovanja uslovljen je velikim uticajem ekonomskih snaga i novih tehnologija, kao i zahtevima potroaa. Ekonomski razlozi utiu na primenu koncepcije e-poslovanja, kako unutar same organizacije, tako i u odnosu na okruenje. Primena novih tehnologija u poslovanju firme ima za posledicu smanjenje trokova poslovanja, omoguava blagovremeno dobijanje pravih informacija, i obezbeivanje jeftinih usluga potroaima. Unutar firme, primena informacionih i komunikacionih tehnologija dovodoi do automatizacije samog postupka poslovanja, odnosno informacije koje stiu u svakom trenu dostupne su svim odsecima firme, ime se postupak samog ciklusa poslovanja ubrzava. Primena koncepta e-poslovanja van firme omoguava stvaranje jedinstvene mree izmeu dobavljaa, velikih korporacija i drugih inilaca poslovanja. Ovo dovodi do breg i efikasnijeg poslovanja, ime firma poveava svoju konkurentnost na tritu. E-poslovanje ima veliki uticaj na sam marketing firme. Globalno prikazivanje proizvoda i usluga koje firma prua dovodi do irenja trita poslovanja kao i do promene samih proizvoda i usluga. Radi realizacije efikasnijeg e-poslovanja, potrebno je obezbediti: dostupnost informacija, direktan kontakt sa kupcima i bezbednost transakcija. U e-poslovanju neophodno je obezbediti dostupnost informacija kupcima, tj.korisnicima raunarskih mrea. Npr.putem e-mail-a mogue je ostvariti direktan kontakt sa kupcima to omoguava da se kupcu da blagovremeni odgovor u cilju stvaranja slike kao kod tradicionalne kupovine.
B2B MODEL Model biznis prema biznisu, je po def. trgovina izmeu firmi preko Interneta, sa nizom prateih aktivnosti. Njegova tehnologija koristi se za transakcije robe i novca, posredovanje
u lancima ponuda, raspisivanje online tendera i sl. esto se javljaju problemi prilikom primene B2B aplikacija a najei su: pravni aspekti integracije i bezbednost, brzina i fleksibilnosti u B2B aplikacijama. Ovaj model omoguava firmi da u elektronskoj formi obavlja transakcije sa svojim distributerima, prodavcima, snabdevaima, dobavljaima, kupcima i drugim partnerima. Najvei problem ekspanzije B2B modela je integracija sistema jer firme koriste razliite sisteme od razliitih proizvoaa koji teko meusobno komuniciraju. Tri osnovna B2B modela su: model prodajne strane, model kupovne, i model razmene. Model prodajne strane podrazumeva da jedna firma elektronski prodaje mnogima , jedan prema mnogima. U prvoj varijanti prodavac moe prodavati direktno iz kataloga. U drugoj, direktno putem aukcije, gde prodavac moe da bude ili proizvoa, ili distributer ili maloprodavac. Ovaj model primenjuju kompanije poput Dell-a, Intel-a, Cisco-a i IBM-a jer se preporuuje njima. Model kupovne strane podrazumeva da jedna firma kupuje od mnogo prodavaca, model mnogi prema jednom. Modeli za kupovinu su: prvi - kada kupac moe kupiti putem sistema tendera; drugi kada se katalozi svih dobavljaa sreuju i organizuju na kupevoj Web strani i kupac moe kupiti robu od dobavljaa po unapred odreenoj ceni. Kod ovog modela najvie primenjivani model je aukcija unazad. Kod nje kompanija oglaava proizvod za kupovinu, potom kompanija vri prikupljanje ponuda za dati proizvod koje allju dobavljai. Kako se aukcija unazad nastavlja, tako cena proizvoda opada. Posao dobija onaj koji je dao najniu cenu. Model razmene obavlja se na e-tritu na kom se sreu mnogi kupci i prodavci. Tipovi razmena su: Prvi-onaj kod kojih se razmena deava na mestu koje dri trea neutralna strana; Drugi- one koje se deavaju na mestu koje je vlasnitvo i na kojima radi jedna velika kompanija; Trei-one koje se deavaju na mestu koje pripada konzorcijumu ili velikim kupcima ili velikim prodavcima. U osnovi postoje etiri vrste razmena: Vertikalni distributeri, vertikalne razmene, horizontalni distributeri i funkcionalne razmene. B2B model e-trgovine ima svoje prednosti i nedostatke.
Prednosti: Kreiranje novih mogunosti za kupovinu/prodaju; Smanjena upotreba dokumenta u klasinoj papirnoj formi i sniavanje administrativnih trokova; Poboljanje procesa obrade i smanjenje vremena obrta;
Sniavanje trokova traenja eljenih proizvoda; Poveanje produktivnosti zaposlenih u poslovima kupovine/prodaje; Manji broj greaka; Lake odreivanje strukture asortimana proizvoda; Sniavanje marketinkih i trokova prodaje na strani prodavca; Smanjenje nivoa zaliha i trokova odravanja istih; Mogunost personalizacije online kataloga sa razliitim cenama za razliite grupe kupaca; Poveanje fleksibilnosti proizvoda uz isporuku u pravo vreme; Sniavanje trokova nabavke na strani kupaca; Jaanje masovne personalizacije; Efikasniji potroaki servisi;Vee mogunosti za poslovnu saradnju. Korienje B2B modela moe implicirati eliminaciju distributera u maloprodaji to moe oznaavati nedostatak.
B2C MODEL Model biznis prema kupcu, naziva se esto i elektronskom maloprodajom. Po def. predstavllja svaku trgovinu preko Interneta izmeu jedne firme i kupca za njegove line
potrebe. Podrazumeva poslovanje izmeu firme i potroaa. Primer ovakvog poslovanja je Web strana maloprodaje proizvoda i usluga. Preduzee moe da ostvari utedu ukoliko umesto fizike prodavnice otvori virtuelnu jer ne mora da plaa zaposlene, da izdvaja za trokove razne. To se moe uraditi u kombinaciji sa dostavom robe kui ili preuzimanjem robe u prostorijama velikoprodaje. Poetni bum firmi koje su koristile B2C model, poput .com firmi kao to su Amazon.com, eBay i sl. uglavnom je rezultat nerealnih oekivanja i skoka akcija na berzi. B2B model je sloeniji od B2C. Kod B2C se zasniva na izboru proizvoda iz kataloga sa unapred odreenim cenama, dok B2B obino ele da pregovaraju o cenama. B2C takoe za razliku od B2B ne zahteva integraciju informacionih sistema firmi koje meusobno posluju. Predvia se da e usled novih moguih primena e-trgovine doi i do ireg prihvatanja B2C modela. U B2C modelu proizvodi koji se najee kupuju su: raunari, pratea oprema uz njih, knjige, asopisi, odea, obua, igrake, hrana. A usluge koje se nude ovim modelom su: elektronsko bankarstvo, prodaja akcija, usluge putovanja, iznajmljivanje nekretnina, pronalaenje posla. Postoje 2 osnovna naina za obavljanje B2C e-trgovine i to direktna rodaja kupcu i prodaja putem posrednika. Direktna prodaja kupcu postoji u firmama poput avon i Brush, koje ve decenijama prodaju proizvode direktno kupcima. vei broj firmi okrenuo se ovom marketingu, izbegavajui skupe posrednike. Danas Internet obezbeuje velikemogunosti u direktnoj prodaji kupcima. Prednost ove prodaje je sposobnost da se personalizuju proizvodi i usluge. Firma Dell je primer kompanije koja uspeno koristi direktnu prodaju. Elektronski posrednici prodaju tue proizvode ili usluge online. Postoje 2 tipa elektronskih posrednika i to: prvi isti online e-maloprodavci (npr. Amazon.com) drugi maloprodavci koji prodaju i na tradicionalan nain i online (Wal-Mart online i ToysRus.com) Javlja se i klasifikacija elektronskih maloprodavaca na osnovu distribucionih kanala i to: maloprodavci koji porudbine alju potom, direktni marketng proizvoaa, isti elektronski maloprodavci, click-and-mortar maloprodavci, Internet trni centri. Internet trgovina poela je da se razvija 1995.godine. Rad ovih prodavnica omoguio je da samo nekoliko kompanija uspe da ostvari odreeni deo e-trita, npr Amazon.com, Egghead.com i drugi.
E-VLADA E- vlada je korienje interneta i drugih informacionih i komunikacionih tehnologija da bi se pojednostavilo komuniciranje sa dravnom upravom. Za nju moe da se kae da
predstavlja: servis graana, ili reinenjering primenom najnovijih tehnologija, ili poslovanje uprave preko Interneta. E-vlada je online pruanje usluga dravnih organa i javnih slubi. Jedan od najbitnijih razloga za uvoenje e-vlade je stalni porast broja stanovnika i ogroman rast gradova. Kao to graani oekuju da na Internetu pronau servise i usluge koji se odnose na poslovanje sa dravnim sektorom, tako i dravne strukture imaju svoje razloge za uvoenje e-vlade. Vrlo bitan razlog je mogunost utede jer je transakcija obavljena preko interneta znatno jeftinija od one koja bi bila obavljena komunikacionim kanalom. Uvoenjem e-vlade ne samo da se tedi na radnom vremenu zaposlenih u vladinim institucijama, ve graanin koji sa svog raunara pristupa servisima na taj nain smanjuje trokove odravanja opreme dravnih organa. Moe se zakljuiti da je e-poslovanje u javnoj upravi potrebno da se uvede iz sledeih razloga: Internet je postao masovno sredstvo komunikacije izmeu ljudi. Sve vei br.ljudi korissti mogunost poslovanja preko Interneta zbog evidentnih prednosti koje on prua a to su brzina i uteda; pruanjem raznovrsnih online servisa, omoguava upravi da rastereti altere i na taj nain izae u susret graanima omoguavajui im lake obavljanje poslova; sa uvoenjem e-poslovanja smanjuje se potreba za administrativnim radnicima i samim tim se smanjuju trokovi njihovog angaovanja. U e-vladi mogu se javiti sledei osnovni odnosi izmeu korisnika: G2B (predstavlja saradnju vlade i poslovnih subjekata, kao i drugih pravnih lica) B2G (servis za komunikaciju poslovnih subjekata sa javnom upravom, zasnovan na konceptu Interneta i ekstraneta) G2C (predstavlja saradnju vlade i graana C2G (servis za komunikaciju graana sa javnom upravom zasnovan na konceptu Interneta) G2G (predstavlja tip poslovanja koji se koristi za poslovanje izmeu razliitih dravnih organa) G2E ((korienje informacionih i komunikacionih tehnologija u cilju saradnje i koordinacije zaposlenih u vladinim organima). G2E omoguava blagovremeno obavetavanje i protok informacija, bolju meusobnu komunikaciju meu zaposlenima, potrebe e-obrazovanja u vladi i javnim slubama, upravljanje znanjem kao najveim resursom neke organizacije. 3 globalna cilja e-vlade su: poboljavanje funkcionisanja unutar vladine administracije, povezivanje vlade sa graanima, razvijanje i poboljavanje vladinog odnosa sa organizacijom
M-TRGOVINA M-trgovina se odnosi na voenje e-trgovine putem beinih ureaja. Aplikacije za mtrgovinu omoguavaju kupovinu razliitih roba i usluga, realizaciju bankovnih transakcija i pristup plaenim sadrajima i informacijama.
Preduslov razvoja m-trgovine je dalji napredak i uvoenje novih tehnologija mobilnih telekomunikacija. Postoji vie generatora budueg razvoja m-trgovine: masovno trite mobilne telefonije, nagli razvoj Interneta i e-trgovine, usavravanje opreme i ureaja za mobilnu telefoniju novi principi tarifiranja servisa uspeh u podeli licenci zaUMTS i 3G. U veini zemanja Evrope, penetracija mobilne telefonije je ve uveliko prela 50%. U naoj zemlji dominantna tehnologija je i dalje GSM (2G), uz prisustvo NMT tehnologije. Sa uvoenjem GPRS tehnologije dolazi i do promene sistema tarifiranja. GPRS samo promovie always on model tarifiranja. UMTS predstavlja mreu tree generacije koja obezbeuje kvalitetan prenos video signala preko mobilne mree, sa brzinom prenosa podataka do 400 kB/s. Da bi se realizovala m-trgovina, neophodno je podesiti konfiguraciju adaptera, zatim da postoji Web server, ili serverski switch za mobilne komunikacije. M-trgovinski servisi korisnici kratko koriste iz sledeih razloga: mob.telefoni imaju vie ogranienja u odnosu na personalni raunar, mob.tel.su uvek kod svojih vlasnika, gde god da su, pa se nameu u sluaju potrebe, online finansijski servisi su po svojoj prirodi blii mtrgovinskim tehnologijama. Svi m-trgovinski servisi dele se u 4 generacijske grupe i to na: prvu generaciju koju ine osnovni servisi (1999.godina) drugu ine informacioni servisi, poput e.mail-a, vremenske prognoze, yellow pages (2000.god) treu ine transakcioni servisi , npr.bankarske transakcije, online aukcije (2001.god) poslednju grupu servisa predstavlja razvoj 3G mrea (2003.) Gledano sa korisnikog aspekta, svi servisi m-trgovine dele se na bankarske, brokerske, servise investicionog bankarstva i druge. U m-trgovini najveu upotrebu imaju : PDA beini depni raunar SMS tehnologija slanja poruka na neki mobilni telefon u vidu tekstova EMS - ekstenzija SMS-a koja podrava proste animacije, slike, melodije MMS omoguava prenos multimedijalnih informacija Smartphone mob.telefoni koji podravaju neke mobilne aplikacije.
E-OBRAZOVANJE E-obrazovanje je pojam koji se odnosi na savremeni metod ucenja pomocu informacionih I telekomunikacionih tehnologija.Vazna uloga e-poslovanja jeste osposobljavanje za ucenje kroz ceo zivot ,kao I mogucnost boljeg individualnog pristupa posebno u visokoskolskom
obrazovanju.Fakulteti I vise skole bi trebalo da usmere svoje interesovanje ka eobrazovanju. Ciljevi e-obrazovanja su: kompjutersko opismenjavanje gradjana da bi postali ravnopravni clanovi informacong drustva; izgradnja obrazovnog sistema koji je prilagodjen potrebama informacionog drustva; podsticanje istrazivanja I razvoja.
FAZE RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA PREDUZECA Osnovni razlog uvodjenja informacionog sistema je maksimalno koriscenje informacija koje proisticu iz transakcionih obrada podataka,a u cilju povecanja produktivnosti organizacije.U evoluciji informacionih sistema uocavaju se odredjene faze,i to su: - transakcioni poslovni informacioni sistemi, - sistemi za podrsku odlucivanju - ekspertni sistemi. Prilikom uvodjenja informacionog sistema u organizaciju,prvi korak predstavlja izbor odgovarajuceg informacionog sistema iz kategorije sistema za planiranje resursa preduzeca-ERP. Ovi sistemi pruzaju podrsku u obavljanju operativnih aktivnosti preduzeca,zbog cega pripadaju grupi transakcionih operativnih sistema. Zbog toga sto transakcioni sistemi nisu bili dovoljni za uspesno upravljanje preduzecima,javili su se sistemi za podrsku odlucivanju-DSS,kao vrsta nadogradnje ERP sistema. Ekspertni sistemi-ES predstavljaju sledecu fazu razvoja informacionih sistema u preduzecu. ES su racunarski programi koji poseduju znanje o specificnom predmetu istrazivanja i sadrze znanje i analiticke vestine veceg broja eksperata iz date oblasti istrazivanja.
POJAM POSLOVNE INTELIGENCIJE Stvaranje pojma poslovna inteligencija uslovila je potreba za analiziranjem prikupljenih informacija i generisanjem korisnih znanja iz njih.
Poslovna inteligencija je arhitektura koja predstavlja zbirni naziv za kolekciju integrisanih alata,aplikacija i baza podataka koje obezbedjuju organizaciji efikasan i lak pristup poslovnim podacima,analizu i medjusobno deljenje informacija u cilju donosenja kvalitetnijih,brzih i relevantnijih odluka i poboljsanja sveukupne poslovne efektivnosti. Razvoj aplikacija poslovne inteligencije ukljucuje sledece aktivnosti: visedimenzionalnu analizu,data mining upravljanje znanjem poslovne analize implementaciju portal preduzeca I predvidjanja itd.
Poslovna inteligencija se sastoji iz sledecih osnovnih komponenti: ekstracioni sloj,OLAP masina,komponente za izvestavanje i upite,data mining,informacioni portal,i poslovna analitika. Glavni cilj poslovne inteligencije je poboljsanje tacnosti,kvaliteta i efektivnosti informacija.
DATA WAREHOUSE Data warehouse je subjektivno orijentisana,integrisana,vezana za vreme I sadrzajno nepromenljiva kolekcija podataka koja se koristi za donosenje strategijskih odluka.Data warehouse je kljucni deo integracije podataka.Karakteristike data warehouse su :subjektna
orijentisanost,integrisanost data warehouse-a,vezanost za vreme I sadrzajna nepromenljivost.Subjektivna orjentisanost znaci da se podaci organizuju oko predmeta,tako da daju informacije o tacno odredjenim predmetima u okviru funkcionalnih podrucja,umesto o tekucim transakcijama preduzeca.Integrisanost data warehouse-a se odnosi na cinjenicu da se podaci prikupljaju u bazu podataka iz razlicitih izvora I da se pohranjuju uvek u istom formatu I das u konzistentni,da se prikazuju uvek na siti nacin.Vezanost za vreme je bitna karakteristika skladista podataka ,sto znaci das u svi podaci u skladistu vezani I identifikuju se uz odredjeni period vremena.S druge strane ,operativne baze podataka se pohranjuju samo aktuelnim,tekucim podacima.Sadrzajna nepromenljivost oznacava das u podaci uskladistu stabilni I kada se jednom ucitaju u skladiste,po pravilu se ne menjaju.Skladiste podataka je process integracije podataka u jedan repozitorijum iz kojeg krajnji korisnicimogu sprovoditi ad hoc analize podataka I praviti izvestaje.U preduzacima postoji trojna svrha skladista podataka.Prvo,obezbedjuje se opsti pregled podataka preduzeca,I an ovaj nacin se psotize fleksibilnost u nacinu na koji se podaci kasnije analiziraju.Data ware housegenerise stabilne izvoreistorijskih informacija ,koje su konstantne, I pouzdane za sve potrosace.Drugo,data warehouse moze porasti do ogromnih razmera zbog potrebe preduzeca za velikim brojem istorijskih podatak.Trece,ware house je psotavljen tako da obezbedjuje podatke za bilo koji oblik analiticke tehnologije u okviru poslovne zajednice.OLAP je vrsta tehnologije koja omogucava menadzerima I poslovnim analiticarima uvid u podatke kroz brz,konzistentan pristup velikom broju heterogenih izvestaja.Data warehouse podrazumeva OLAP pristup.Data warehouse sadrze brojne komponente koje prenose podatke od izvornih sistema do krajnjih korisnika.Komponente sistema su: izvori podataka,oblast zapripremu podataka,data mart I data warehouse.Data mart je logicki podskup skladista podataka koji sadrzi podatke specificne za doredjenu poslovnu oblast,kao na primer marketingi nabavku.Data mart-ovi se mogu ukljuciti u skladiste podataka,mogu se izgraditi u relacionim I OLAP bazama podataka mogu da sadrze detaljne ili sumarne podatke.Data warehouse se moze definisati I kao virtuelni skup data mart-ova,sa integrisanim informacijama koje su deljive kroz data martove.
DATA MINING KDD je netrivijalni process identifikovanja novih,validnih,potencijalno korisnih I krajnje razumljivih obrasaca u podacima.Podaci se odnose na cinjenice.Obrazac je izraz koji oznacava deo podatka ili model primenljiv na podatke.Netrivijalni znaci da je neophodno
istrazivanje,zakljucivanje a ne samo racunanje.KDD je iterativan process I obuhvata sedam faza.U prvoj fazi razumevanja,mora se razumeti domen aplikacije,relevantno prethodno znanje I ciljevi krajnjih korisnika.U drugoj fazi selekcije fokusiranje je na odredjene setove podataka nad kojima ce se traziti znanje.Pretprocesiranje ili ciscenje podataka je faza u kojoj se pronalaze ekstremne vrednosti,obezbedjuje konzistentnost podataka,vrsi se grupisanje I upravljanje nedostajucim podacima.U fazi transformacije izbor podataka je izvrsen tako da oni budu u skladu sa definisanim ciljevima,a podaci se analiziraju tako da se pronadju korisne karakteristike za pprikaz podataka.Faza data minig obuhvata izbor data mining zadataka I algoritama.U fazi interpretacije I vizualizacije tumacfese otkriveni obrasci I bira nacin njihovog predstavljanja.U fazi eksploatacije znanja I evaluacije,dobijeni obrasci se stavljaju u upotrebu .Izmedju termina KDD I data mining-a postoji razlika.KDD jemultidisciplinarna oblast I ona objedinjuje I upravlja razlicitm metodama I tehnologijama.S druge strane data minig se odnosi na aplikacije algoritama za izvlacenje obrazaca iz podataka.Data mining ima centralnu I kljucnu ulogu upronalazenju obazaca u podacima,ali je KDD taj koj iobezbedjuje da nadjeno znanje bude stvarno korisno I primenjljivo.Data mining je proces ekstrakcije tacnih,prethodno nepoznatih irazumljivih informacija .Data mining proces primenjivanjaracunarskih metodologija,zajedno sa novim tehnikama stvaranja znanja iz podataka.Data mining pruza mogucnost za eksploataciju podataka iz razlicith uglova,nivoa za kategorizaciju I klasifikaciju utvrdjenih korelacija ii primenu izvedenih zakljucaka na konkretne poslovne probleme.Data mining nije pojedinacna tehnika ,ili tehnologija nego skup srodnih metoda I metodologija usmerenih ka pronalazenju I automatskom izvlacenju sablona.Za data mining potrebno je napomenuti da: su opservacioni podaci obuhvaceni data miningom,a ne eksperimentalni podaci;das u u pitanju velike kolicine podataka .ako ne postoje velike kolicine podataka onda se radi o klasicnom istrazivanju podataka kao u statistici.; pronadjene korelacije I structure moraju iamti novu dodatnu vrednost.Data mining je iterativniproces,ciji se progress odvija kroz istrazivanje,bilo automatizovanim ili manuelnim metodama.Data mining je potraga za novim vrednim I netrivijalnim informacijama u velikim kolicinama sirovih podataka.Verifikatorni modeli sluze za potvrdjivanje hipoteza.Kod ovog modela prvo je potrebno generisati hipotezu a potom se hipoteza na osnovu rezultata analize I upita odbacuje ili potvrdjuje.Modeli otkrivanja znanja proizvode novu,do tada neotkrivenu vrednost.Ove tehnologije se moraju prosirit tako da se vrsi automatsko otkrivanje bitnih informacija I pravila skrivenih u podacima koji moraju biti adekvatno predstavljeni.Postoji I podela data mining modela na : nadgledanje I na nenadgledane modele.Kod nadgledanih ili ciljnih modela zahtevaju se setovi ciljnih podataka nad kojima se uci,tj trenira.Nenadgledani ili usmereni modeli ne zahtevaju podatke koji bi sluzili za ucenje,ne postoji unapred odredjen raspored grupe.Aktivnosti data mininga dele se u dve kategorije:data mining za predvidjanje koji stvara model sistema na osnovu raspolozivih podataka a opisni data mining koji stvara nove, netrivijalne informacije na osnovu raspolozivih podataka.Data mining zadaci zavise od prirode problema na koji se odnose I u tom smislu postoje sledece kategorije: Klasifikacija je jedan od najcescih zadataka data mininga,a sprovodi se posmatranjem karakteristika novih objekata I njihovim svrstavanjem u jednu od predefinisanih klasa iz skupa takvih klasa.Zadatak klasifikacije je dobro definisanje klasa koje se formiraju na osnovu skupa podataka za ucenje.Klasifikacija je najrasprostranjenija vrsta upotrbe data mininga.Jedan metod za klasifikaciju je induktivno logickoprograniranje ilp.ILP je process ucenja opstih teorija na osnovu pojedinacnih primera u okviru uzrocne logike.Regresija se koristi za opisivanje veza izmedju promenljive od primarnog interesa I tzv predvidjajucih promenljivih.Kod regresije prvo je potrebno odrediti funkciju F,kada je funkcija F data kao ulaz u skup promenljivih koje predstavljaju zapis podataka,ona prevodi zapis u realnu predvidjacku promenljivu.Klasterovanje koje se takodje naziva I segmentacija,predstavlja otkrivanje grupa slicnih stavki u ulaznim podacima.Klasterovanje je oblik nekontrolisanog ucenja koje ukljucuje pretrazivanje ulazne baze podataka za spontano izazvanim podelama
medju pojedinacnim podacima.Estimacija daje kontinualnu vrednost ciljne promenljive za razliku od klasifikacije koja rezoltuje diskretnom vrednsocu iste promenljive.Estimacija se najcesce kombinuje sa klasifikacijom.Problemi estimacije obicno se resavaju primenom regresionih modela I neuronskih mreza.Sazimanje predstavlja pronalazenje obrasaca koji ce kompaktnije opisati deo ulaznih podataka.Sazimanje izdvaja ili dolazi do reprezentativnih podataka iz baze.Predvidjanje je slicno klasifikaciji I estimaciji,samo je razlika u tome sto se objekti klasifikuju u skladu sa nekim dogadjajem u buducnosti ili estimacijom neke promenljive.Kod asocijacije glavni zadatak je odredjivanje koji su objekti medjusobno slicni.Najpoznatiji primer asocijacije je analiza potrosacke korpe,koja se koristi da bi se odredillo koji cese proizvodi zajedno naci u potrosackoj korpi.Otkrivanje devijacija pronalazi one retke slucajeve.Ova metoda treba da razjasni da li su slucajevi koji odstupajuod prethodnih ponasanja plod slucajnosti.Sekvencijalna anliza se koristi za odredjivanje obrazaca u podacima koji zavise od redosleda pojavljivanja.Za dati skup objekata kod koga se svakom svakom objektu pridruzuje njegov istorijat dogadjaja,pronalaze se pravila koja predvidjaju strogu zavisnost od redosleda njihovog pojavljivanja.
SIMTERICNI SIFARSKI SISTEMI Simetricno sifrovanje je sifrovanje tajnim kljucem,pri cemu je kljuc za sifrovanje identican kljucu za desifrovanje.Simetricni sifarski sistemi karakterisu se relativno velikom brzinom rada i jednostavnom implementacijom. Najveci problem kod ovakvih sistema je obezbedjivanje sigurnih kanala za distribuciju tajnih kljuceva. DES je jedan od najpoznatijih simetricnih sistema za sifrovanje.S obzirom na cinjenicu da je u poslednjih nekoliko godina zabelezen veliki broj probijanja DES algoritma,mnoge organizacije su presle na koriscenje Triple DES algoritma. U novije vreme od simetricnih sistema za sifrovanje izdvojio se tzv. IDEA algoritam,koji je dosta brzi u softverskoj implementaciji od DES algoritma.
ASIMETRICNI SIFARSKI SISTEMI Asimetricno sifrovanje je sifrovanje javnim kljucem.Asimetricni sifarski sistemi resili su dva velika problema simetricnih sifarskih sistema,a to je problem distribucije tajnih kljuceva i problem autentifikacije poruka.
Kod asimetricnih sistema postoje dva kljuca,jedan za sifrovanje,a drugi za desifrovanje.Jedan od kljuceva se oznacava kao javni i moze se slobodno distribuirati,dok se drugi oznacava kao tajni i mora biti dostupan samo njegovom vlasniku. Najcescei primer algoritma za asimetricno sifrovanje je RSA algoritam.Ovaj algoritam koristi javni i privatni kljuc za kriptovanje i dekriptivanje podataka. Pored RSA sistema javnog kljuca koji se koristi za kriptovanje i digitalni potpis,u komercijalnim sistemima imaju veliku upotrebu i sledeci algoritmi: RC2 je blok sifra koja koristi kljuceve promenljive duzine; RC4 je niz sifara; RC5 koristi promenljive kljuceve koje primenjuje na promenljive blokove podataka i ukljucuje promenljive operacije.
SIGURNOST ZASTITNIH MEHANIZAMA Za svaki mehanizam zastite,najvaznije pitanje vezano je za snagu njegove zastite,odnosno njegov kvalitet.Kvalitet nekog psotupka meri se otpornoscu tog postupka na moguce napade u cilju njegovog kompromitovanja,odnosno umanjivanja ili anuliranja njegove zastitne funkcije.Resavanje problema ocene sigurnosti zastite je izuzetno tezak zadatak,zbog cega posebnu paznju treba pokloniti proceduri izbora nekog zastitnog postupka koji ce se primenjivati.Za konkretni postupak moze se izabrati neki od javno objavljenih postupaka zastite.Druga mogucnost jested a se poverenje pokloni proizvodjacu za zastitu polazeci od uverenja da renomirani proizvodjac ne moze sebi dozvoliti propust da prodaje sredstva za zastitu informacija niskog kvaliteta.Treca mogucnost jeste poklanjanje poverenja nezavisnom konsultantu koji na komercijalnoj osnovi ocenjuje kvalitet razmatranih postupaka.Cetvrta mogucnost jeste poklanjanje poverenja institucijama zadrzavne potrebe ili imaju jasno javno verifikovane reference iz oblasti zastite informacija.I na kraju da se korisnik opredeli da samostalno dizajnira postupak zastite polazeci od ubedjenja da je zastita informacija izuzetno delikatno pitanje.Zastita informacija se vrsi da bi se sa velikom sigurnoscu onemogucio neovlasceni pristup informacijama,zbog cega je kvalitet primenjenog postupka zastite kljucni parameter svakog sistema za zastitu informacija.Zastitu predtavljaju sledeci stavovi: Stavovi o kvalitetu osnovnih princima na kojima se zasniva razmatrani postupak;eventualni ajvni stavovi o celini postupka zastite;izvor psotupka-sredstva;otvorenost za nadogradnju;zakljucni stav eksperta o celini postupka.
POJAM RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA U razvoju informacionog sistema,centralno mesto ima razvoj softvera.Trend rasta informacionih potreba i razvoja informacionih tehnologija nije pracen adekvatnim
razvojem programskih proizvoda,pa se takva situacija moze karakterisati i kao softverska kriza. Osnovni problemi razvoja i upravljanja razvojem informacionih sistema jesu problemi savladavanja njihove slozenosti i realizacije softverskih resenja koja su adekvatna potrebama sistema. Koriscenjem sledeca dva metodoloska principa moze se savladati slozenost sistema: dekompozicija slozenog sistema na manje,lakse savladive delove; i podela celokupnog procesa razvoja informacionog sistema na faze. Za dekompoziciju slozenog sistema na manje,lakse savladive delove,koristi se strukturirani pristup i objektno-orijentisani pristup. Strikturirani pristup razvoja informacionih sistema zasnovan je na specifikaciji funkcija sistema,dok je objektnoorijentisani pristup zasnovan na cinjenici da sistem predstavlja skup medjusobno povezanih objekata,gde je stanje sistema stanje objekta posmatranog sistema,a operacije nad objektima realizacija funkcija sistema,i ovaj pristup se sve vise koristi.
VODOPAD ZIVOTNI CIKLUS Ovaj model zahteva sistematican I sekvencijalan pristup razvoju softvera gde razvoj prolazi kroz vise faza I gde ulazak u svaku fazu predstavlja izlazak iz prethodne. Svaka faza e organizovana kao skup aktivnosti koje mogu biti izvrsavane od strane vise ljudi istovremeno.
Postoje vise varijanti ovog modela, a prosirena varijanta obuhvata: Inzenjering sistema koji je nametnut cinjenicom da je svaki softverski sistem uvek deo nekog veceg sistema. Proces zapocinje uspostavljanjem zahteva koji treba da zadovolji ceo sistem, a treba izdvojiti podskup zahteva za elemente koji treba da budu reseni softverski Studija izvodljivosti ima svrhu da proceni troskove I dobiti koji ce biti posledica uvodjenja inf.sistema. Svaka studija izvodljivosti treba najmanje da sadrzi: definiciju problema, alternativna resenja, prednosti tih resenja, zahtevane resurse, troskove I rokove za svako navedeno resenje Analiza I specifikacija zahteva proucavanje zahteva korisnika I analiza postojeceg stanja u cilju definisanja poslovnih zahteva koje treba da sadrzi novo resenje kao bi IS zadovoljio zahteve (funkcionalnost, prerformanse, jednostavnost upotrebe). Rezultat je specifikacija zahteva gde je navedeno sta IS treba da omoguci, a ne kako. Projektovanje sistema gde se definisu: dizajn baze podataka, arhitektura soft.sistema, procedure za eksploataciju sistema I korisnicki interfejs. Programiranje I testiranje modula gde se od strane programera pise programski kod prema specifikaciji I vrsi se testiranje modula da bi se utvrdilo da li modul zadovoljava specifikacije na osnovu kojih je napisan. Ako se otkriju greske, vrsi se dijagnostika, pa korigovanje gresaka I taj process se naziva dibagovanje. Testiranje sistema pocinje kada je generisan programski kod. Testiranje koje vrsi programer je uvod u provere koje treba da verifikuju kvalitet softv.proizvoda. Kada se usaglasi sa postavljenim zahtevima, soft.proizvod je spreman za isporuku. (Alfatestiranje) Isporuka ima dve faze: prva je kada se isporucuje korisniku radi provere oko izmena ili dorada (betatestiranje), a druga je sama distribucija kupcima. Odrzavanje otklanjanje zaostalih gresaka u sistemu, prilagodjavanje softvera promenama u okruzenju I novim zahtevima, poboljsanje starih I dodavanje novih funkcija
-
-
-
-
-
Kritika ovog modula je u sledecem: zamrzava specifikacije s prelazom sa jedne na drugu fazu, bazira se na informacionim potrebama koje su promenljive zbog dugotrajne analize zahtevi korisnika se cesto menjaju, pa je sisem iznova potrebno prilagoditi zahtevima korisnika nema smanjenja troskova odrzavanja softvera
PROTOTIPSKI RAZVOJ SOFTVERA Kod ovog modula specifikacija zahteva korisnika se razvija pomocu prototipa koji predstavlja preliminarnu verziju sistema uz sve bitne karakteristike sistema. Dve vrste prototipa: nadgradivi gde se prototip nadgradjuje u radni sistem odbacivi brzi gde prototip sluzi samo za specifikaciju zahteva, a zatim se odbacuje
Karakteristike prototipskog razvoja su: prototip se daje korisnicima zbog kasnije modifikacije mogucnosti pocetnog prototipa su ogranicene u odnosu na krajnji proizvod korisnici ocekuju da ce krajnji proizvod biti brzo razvijen kao I prototip brze dovodi do rezultata u odnosu na modul vodopad projektima se tesko upravlja zahtevaju se specificna sredstva za razvoj prototipa
STRUKTURIRANI PRISTUP Analiticar modelira poslovne zahteve nekog sistema, graficki prikazujuci sistem preko serije strukturiranih slika, na kojima su sematski prikazani procesi transformacije ulaznih podataka u izlazne. Ove strukturirane slike zovu se dijagrami, a procesi u fazi dizajniranja I programiranja postaju softverski moduli.
Strukturirana sistemska analiza posmatra IS kao funkciju koja u procesu obrade ulaznih generise izlazne podatke. Strukturirana sistemska analiza koristi tzv.dijagrame toka podataka (DFD) koji graficki prikazuju protok I transformaciju podataka u sistemu. Dijagrami toka podataka slikovito prikazuju poslovne procese u sistemu I informacione veze medju njima. DFD su prezentacije protoka podataka u-iz-izmedju pojedinih postupaka tj.procedura, zatim podsistema ili sistema. DFD prikazuje protok stvarnih podataka izmedju postojecih aktivnosti I logickih baza podataka, tako da nas obavestavaju o nacinu na koji su te aktivnosti medjusobno povezane. Na osnovu dijagrama toka podataka ne moze se saznati nista o vremenskom trajanju dogadjaja, ali se mogu uociti izvori podataka odn.destinacije tj.odredista, tokovi, baze podataka kao I transformacije. U dijagamima toka podataka koriste se samo 4 primitivna koncepta: - Entitet izvor podataka iz kojih sistem crpi podatke I korisnici podataka kojima se pruzaju podaci - Proces izvrsenje nekog zadatka koji se odnosi na podatke - Baza podataka mesto zadrzavanja, cuvanja podataka izmedju procesa. Tu se smestaju nakon izlaska iz nekog procesa I onda mogu biti upotrebljeni od strane nekog drugog ili istog procesa - Tok podataka kretanje informacije izmedju tri navedena prehodna koncepta na dijagramu Kombinovanjem istih opisuju se tokovi podataka u realnom sistemu, njihova transformacija I arhiviranje. Sistem analiticar, koristeci dijagrame toka podataka ima mogucnost tzv.postepene detalizacije sistema. On na pocetku sistem prikazuje preko najapstraktnijeg dijagrama toka podataka, a zatim postepeno prikazuje detalje, sloj po sloj. To se naziva DFD uslojavanje. Upotreba DFD ima mogucnosti: lakse I preciznije definisanje sistema I podsistema konzistentno definisanje toka podataka u sistemu jednostavniju analizu predlozenog sistema izbegavanje prebrzog vezivanja za tehnicko resenje sistema
OBJEKTIVNI PRISTUP Objektivno-orijentisani razvoj sistema zasnovan je na identifikovanju objekata u sistemu I relacija izmedju ovih objekata. Ovi objekti odgovaraju entitetima realnog sveta I mogu biti predmeti, ljudi, ustanove I sl. Entitet koji je sposoban da cuva svoja stanja I koji stavlja na raspolaganje okolini skup operacija, preko kojih se ta stanja prikazuju ili menjaju, naziva se objektom. Stanje objekta se prestavlja vrednostima njegovih osobina gde s pod osobinama podrazumevaju atributi objekata I njegove veze sa drugim objektima u sistemu.
Pomocu objektivno-orijentisanog razvoja, sistem se opisuje kao skup objekata koji medjusobno deluju. Prednost je u tome sto se tako omogucava formiranje biblioteke sa odgovarajucim komponentama, koriste projektanti za razvoj novog sistema. U objektivno orijentisanom razvoju drugi vazan koncept je kategorizacija objekata u klase. Klasa je skup objekata koji dele zajednicke atribute I ponasanja. Odredjeni objekt koji pripada klasi naziva se primerak ili instanca klase. Atributi ili svojstva jednog objekta su definicije vrednosti koje objekt poseduje. Da bi se atributi identifikovali, treba razmotriti prideve ili imenice unutar scenarija upotrebe. Objekti, takodje, mogu I da izvrsavaju neke radnje. Stvari koje objekat radi nazivaju se ponasanja ili servisi. Servisi su specificna ponasanja koje poslovni objekat mora da izvrsava. Ponasanja implementiraju pravila, obradjuju podatke I pristupaju informacijama. Jedna od osnovnih prednosi koriscenja objekta je sto objekat ne mora da otkriva sve svoje atribute I ponasanja. Svaki atribut ili metode unutar neke klase mogu biti: javni, privatni ili zasticeni. Objektivno-orijentisani koncept nasledivanje je proces koji jedan objekat nasledjuje svojstva drugog objekta. Ukoliko postoji nasledjivanje, za objekat treba definisati samo one karakteristike koje ga cine jedinstvenim u klasi. Nasledjivanje predstavlja mehanizam koji omogucuje da jedan objekat bude poseban slucaj nekog opstijeg objekta. Objektivno-orijentisan koncept polimorfizam poredstavlja koncept koji se cesto objasnjava razom jedan nacin pristupa, vise metoda. Polimorfizam predstavlja mogucnost pravljenja opsteg nacina pristupa za rad sa grupom srodnih aktivnosti. On omogucava da opsta klasa definise metodekoje ce biti zajednicke za ve klase koje su iz nje izvedene, ostavljajuci potklasama slobodu da definisu specificne varijante nekih ili svih pomenutih metoda. Objektivno-orijentisani razvoj posebno je pogodan za razvoj: kompleksnih aplikacija na bazi klijent-server arhitekture I multimedijalnih aplikacija koje sadrze objekte razlicite prirode, kao sto su tekst, zvuk, slika I video zapis. OMG je usvojila oficijalnu notaciju objektivno-orijentisanog modelovanja jezik modelovanja UML. UML je metod trece generacije I sluzi za povecanje produktivnosti, skracenje vremena razvoja I poboljsanje kvaliteta IS.
POJAM I NAMENA CASE ALATA Razvijeni su softverski alati ,namenjeni podrsci I automatizaciji izvrsenja zadataka u postupku izrade softverskih proizvoda.Nazvani su CASE alati,prema skracenici od reci Computer Aided Software Engineering(komjuterski podrzan softverski inzenjering). Case alati su zamisljeni da obezbede zadovoljavajuci kvalitet izrade softverskog proizvoda I projektne dokumentacije,kao I realizaciju samog projekta.Upotreba case alata treba da omoguci povecanje produktivnosti projektnog tima,skrati vreme projektovanja I programiranjai omoguci jednostavno I jeftino odrzavanje softverskog proizvoda.Case alati
su koncipirani tako da obezbede sto visi steepen automatizacije u obavljanju zadataka:izradi dijagrama,projektovanju seme baze podataka,projektovanju programskih specifikacija aplikacija,generisanju programskog koda,sprovodjenju izmena,integraciji parcijalnih rezultata projektovanja u konzistentnu celinu,vodjenje projektne dokumentacije,kontroli konzistentnosti,kompletnosti I kvaliteta projekta.Case alati omogucavaju I generisanje koda.Ovi alti su narocito pogodni za brzi razvoj sistema,metodom izrade prototipa.Pomocu njih se moze brzo izraditi korisnicki interfejs,specificirati izgled ekrana I formati izvestaja.Oni znacajno poboljsavaju odrzavanje sistema.Oni pomazu pri dokumentovanju softvera I celokupnog procesa razvoja. Jedna od klasifikacija case alata integrisani case alati. navodi da posotoje: projektnantski,programski I
Projektantski case alati podrzavaju strateske aktivnosti:planiranja projekta,upravljanje projektom,planiranja I upravljanja resursima,pracenje toka projekta I sprvodjenje postupaka kontrole kvaliteta.U fazi snimanja I analize case alati podrzavaju izradu:modela sistema,modela procesa koji se odvijaju u realnom sistemu,razlicitih dijagrama,konceptualne sweme baze podataka. U fazi projektovanja,case alati se koriste za: prevodjenje konceptualne u implementacionu semu baze podataka;izradu programskih specifikacija aplikacija ili direktno implementaciono projektovanje specifikacija aplikacija.
UVOENJE I FUNKCIONISANJE INFORMACIONIH SISTEMAPoto se zavri testiranje sistema, nadleni organ prelazi na uvoenje novog sistema u uprotrebu, a potom uvodi radni kadar u upoznavanje sa sistemom. Paljivo se mora prei sa ve postojeeg informacionog sistema na drugi. Postoje 3 standardne metode za uvoenje novog sistema: Paralelno uvoenje - zahteva istovremeni rad novog i starog sistema, sa operatorom koji unosi podatke u oba sistema za obradu i uporeuje dobijene rezultate. Novi sistem zamenjuje stari ako imaju iste rezultate, a ako nisu rezultati isti, analitiar mora sam doraditi sistem. Paralelno uv.se koristi kada novi sistem zamenjuje slian stari. Ako novi sistem padne, stari e nastaviti sa radom. Postepeno uvoenje omoguava poslovnom sistemu da postepeno stari zameni novim. Kada se korisnici upoznaju sa delovima novog sistema, mogu napusstiti stari sistem. Ovakav nain
uvoenja kota manje nego paralelni. Postepeno uvoenje esto zbunjuje korisnike ako istovremeno vide rezultate oba sistema. Direktno uvoenje podrazumeva potpunu i trenutnu zamenu starog za novi sistem. Ova metoda zahteva paljivo testiranje i nosi vee rizike nego prethodne. Ovo uvoenje najmanje kota, ali ima najvei rizik. Jedini nedostatak je nedostatak rezervne opreme. Uvoenje novog sistema predstavlja aktivnost koja se mora paljivo i dugo planirati jer promaaji i greke mogu da stvore otpor prema njegovom korienju. Sistem takoe mora proi i zvanino prihvatanje, gde korisnici kritikuju sistem, ukazujui na njegove dobre i loe strane. Sistemi se pored ovoga moraju i odravati. Postoje 3 vrste odravanja softvera: korektivno otklanja se greka koju su uinili programeri, adaptivno izmena softvera zbog izmena u okolini u kojoj softver radi, perfektivno izmene softvera zbog izmena zahteva korisnika, poboljavanje i modifikovanje sistema tako da zadovolji nove zahteve korisnika. Perfektivno odravanje iziskuje najvee trokove. Glavne funkcije raunarskog centra u fazi odravanja sistema su: modifikacija postojeeg aplikativnog softvera i izrada novih aplikacija u skladu sa zahtevima korisnika; odravanje hardvera i softvera; odravanje centralne baze podataka; zatita podataka od neovlaenog korienja i raznih zloupotreba; obuka svih korisnika usluga inf.sistema. Moderni raunarski centar uglavnom ima kadrove za odravanje, odnosno zaposlene koji se bave praenjem rada postojeih softvera. To su dakle specijalisti, inenjeri, analitiari. Sluba nadlena za razvoj informacionog sstema duna je da o efektima funkcionisanja podsistema obavesti organe upravljanja, gde je potrebno pronai uroke. Uzroci su: organizacione prirode-kada je potrebno otkloniti uzroke, a to predstavlja teak posao, ali neophodan kadrovske prirode-kada se uzroci mogu nai u otporu primeni inf.sistema. Ukoliko ljudski faktor ne prihvata sistema, ni najbolja oprema nee biti delotvorna. Ovde moe biti rei i o neadekvatnom kadru. Spoljni uticaji-kada kretanja ne idu u prilog poslovanja preduzea, to se direktno prenosi na funkcionisanje informacionog sistema
RAZVOJ APLIKACIJA PREMA MSF OKVIRU MSF procesni model je zasnovan na procesima koje Micfosoft koristi u razvoju svojih aplikacija I najboljim principima drugih, popularnih procesnih modela. MSF model se primenjue na razvojno okruzenje desktop aplikacija, aisto je tako nasao I primenu u razvoju poslovnih aplikacija za e-poslovanje. MSF kombinuje dva pristupa zivotnog ciklusa projekta:
-
-
Vodopad model koji se sastoji iz faza koje sluze za procenu onoga sto je uradjeno. Kod ovog modela svi zadaci u jednoj fazi moraju se zavrsiti pre nego sto se predje na sledecu fazu. Faze vodopad modela su: analiza I specifikacija zahteva, projektovanje sistema, programiranje I testiranje modula, testiranje sistema, isporuka I odrzavanje. Spiralni model se bazira na kontinualnoj potrebi za usavrsavanjem projekta. Spiralni model se sastoji iz faza: prihvatanje (aplikaciono planiranje I analiza), elaboracija (aplikacioni dizajn), izgradnja (implementacija aplikacije) I tranzicija (ispitivanje I stabilizacija apliakcije)
MSF procesni model se temelji na sl.principima: rad prema zajednickoj viziji vizija mora da bude jasna, razumljiva I precizno definisana ostati aligan - temelj MSF je da se mnoge stvari mogu promeniti tokom zivotnog ciklusa projekta I da uvek treba biti u pripravnosti u cilju pravovremenog reagovanja na promene fokusirati se na stvaranje poslovne vrednosti uspesna resenja moraju da zadovolje osnovne potrebe I da isporuce polovnu vrednost ili dobit ohrabrivati otvorenu komunikaciju ohrabruje otvorenu komunikaciju I otvorene komunikacione kanale jel to smanjuje mogucnost nesporazuma i moguce je da se tako predvide promene u okruzenju koje mogu uticati na razvoj projekta.
MSF obuhvata discipline za upravljanje kadrovima, tehnologijama, procesima I rizicima. Tri kljucne MSF discipline su: - Upravljanje rizicima upravljanje rizicima, ocenjivanje rizika I odlucivanje tokom zivotnog ciklusa projekta. Upravaljnje rizicima se prema MSF cini u sest koraka: identifikacija rizika, analiza rizika, planiranje rizika, pracenje rizika, kontrola rizika I ucenje iz rizika. - Upravljenje spremnoscu tima gde se podize nivo spremnosti celog projektnog tima I podrazumeva procese koji omogucavaju razvijanje sposobnosti, vestina, znanja itd. Ima cetiri koraka: definisanje (scenarije, kompenentnosti I strucnosti), ocena, promene (podizanje nivoa strucnosti do zahtevanog itd) I procena (da li su planovi obuke bili efektni) - Upravljanje projektima integracija planiranja I upravljanje promenama, definisanje I upravljanje ciljevima, pripremanje budzeta I upravljanje troskovima, pripremanje I pracenje rasporeda odvijanja projekta, olaksati timsku komunikaciju itd
