УВОД Са развитком индустрије и порастом стандарда, настаје све већа продукција отпада, а са порастом свести и развитком науке, човек све више отпад користи као извор сировине за индустрију, чиме мање загађује животну средину, долази до јефтиније индустријске сировине и прерадом исте троши мање енергије. Са порастом броја становника, а самим тим и повећаним стварањем отпада, човек ће имати све већих проблема због загађења животне средине и опстанка у разореној природној равнотежи и благодетима које планета земља својим природним системима пружа њеном живом свету. Рециклирати значи лоцирати, сакупити, прерадити, трговати и коначно употребити материју, коју би иначе бацили као некорисну. Када неки производ рециклирамо и потом га употребимо као нови производ, затварамо круг рециклаже. Рециклажа секундарних сировина представља приоритет, јер се рециклажом смањује количина отпада и штеде се природне сировине, које су најчешће необновљиве или се обнављају у дугом временском периоду, па би њихова прекомерна експлоатација довела до потпуног нестанка многих сировина, при чему би дошло до нарушавања равнотежног стања екосистема. Полимерни материјали се убрајају у најважније техничке материјале данашњице. Осим што служе као замена за уобичајене материјале, њихов нагли развој у 20. веку убрзао је напредак многих других подручја људске делатности. Примена полимерних материјала је у области амбалаже је данас преко потребна и незаменљива. 1