Implementacija naučnih rezultata u oblasti društvenih ... · Sociologija 9.3% Pravo 8.1% Interdisciplinarno 11.8% 8.5 1.2 1.2 18.9 9.8 6.1 17.7 0.6 15.9 2.4 17.7 0 5 10 15 20 Istraživač

Implementacija naučnih rezultata u

oblasti društvenih nauka

u procesima kreiranja javnih politika

Radna grupa projekta:

Dr Jelena Žarković Rakić – Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN)

Mr Dejan Stanković – Institut za pedagoška istraživanja

Igor Bandović – Evropski fond za Balkan

Marko Pešić, Msc – Republički sekretarijat za javne politike

Zašto javne politike zasnovane na

činjenicama?

Kvalitet institucionalnog okvira je važan faktor ekonomskog rasta i

unapreĎenja uslova života graĎana

Svaka odgovorna vlada bi trebalo da nastoji da usvaja i sprovodi

politike koje će doprineti ostvarenju ovih ciljeva

Da bi se usvajala najbolja rešenja, potrebno je da javne politike budu

zasnovane na činjenicama (evidence based public policy)

Cilj je da se suštinski unapredi praksa javne uprave, tako da

istraživanje alternativa i procene njihovih uticaja u odnosu na željena

rešenja u svakoj fazi razvoja neke mere ili javne politike postane

uobičajena praksa

Usvajanje koncepta kreiranja politika koje su zasnovane na

činjenicama je posebno važno za zemlje poput Srbije koje su u ne

tako davnoj prošlosti bile nedemokratski ureĎena društva-

jednopartijska, bez akademskih i medijskih sloboda i razvijenog

civilnog društva

Država nije morala da odgovara svojim graĎanima za neuspeh javnih

politika, niti su postojale slobode da se izrazi nezadovoljstvo učinkom

države


činjenicama?


činjenicama?

Iako postoji napredak nakon 2000. godine, i dalje postoje značajni

izazovi u procesu kreiranja politika zasnovanih na činjenicama:

Politički kontekst

Stanje u istraživačkoj zajednici

Uticaj donatorske zajednice

Medijske slobode

Stepen razvijenosti civilnog društva

Cilj našeg istraživanja

Uprkos rastućim potrebama za donošenjem odluka koje su zasnovane

na činjenicama, u Srbiji je taj proces je daleko od sistemski ureĎenog

Naše istraživanje nastoji da ukaže na razloge za takvu situaciju i pruži

konkretne predloge za unapreĎenje saradnje izmeĎu donosioca odluka

i istraživača sa ciljem unapreĎenja procesa donošenja javnih politika

koje su zasnovane na činjenicama

Anketno istraživanje

Anketni upitnik je popunilo 164 istraživača u oblasti društvenih nauka,

od toga 150 angažovanih na projektima Ministarstva prosvete, nauke i

tehnološkog razvoja (2011-2015.)

61.328.1

10.6

Visokoškolske ustanove

Naučno-istraživačke organizacije

Ostalo

Zastupljenost disciplina

Ekonomija 19.3%

Psihologija 18%

Pedagogija 11.8%

Političke nauke 11.2%

Sociologija 9.3%

Pravo 8.1%

Interdisciplinarno 11.8%8.5

1.2

1.2

18.9

9.8

6.1

17.7

0.6

15.9

2.4

17.7

0 5 10 15 20

Istraživač (bez formalnog …

Istraživač pripravnik

Saradnik u nastavi

Istraživač saradnik

Asistent

Naučni saradnik

Docent

Viši naučni saradnik

Vanredni profesor

Naučni savetnik

Redovni profesor

Ključne teme

Obaveštenost o javnim politikama

Lični stručni angažman u sferi javnih politika na inicijativu državnih organa

Lični stručni angažman u sferi javnih politika – lična inicijativa

Angažman organizacije (u kojoj istraživač radi) u sferi javnih politika

Kapacitet i motivacija istraživača za angažovanje u sferi javnih politika

Saradnja izmeĎu istraživača i nosilaca javnih politika

Obaveštenost o javnim politikama

12.9

47.9

34.4

4.9

8.6

36.2

42.3

12.9

0

30

60

Uvek sam dobro

obavešten

Često sam dobro

obavešten

Retko sam dobro

obavešten

Nikad ili skoro nikad nisam

dobro obavešten

Obaveštenost istraživača (samoprocena)

Prioriteti javnih politika Potrebne analize i podaci

1.9 5.6

75.2

17.4

Angažovanost državnih organa u obaveštavanju stručne javnosti

Uvek se dovoljno angažuju u obaveštavanju

Često se dovoljno angažuju u obaveštavanju

Retko se dovoljno angažuju u obaveštavanju

Nikad ili skoro nikad se ne angažuju dovoljno u obaveštavanju

50.937.4

11

0.6

Važnost dobre obaveštenosti o javnim politika

Veoma mi je važno

Uglavnom mi je važno

Uglavnom mi nije važno

Uopšte mi nije važno

Lični stručni angažman u sferi javnih

politika na inicijativu državnih organa

13.9 16.7 48.1 21.3

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Vrsta poziva na angažman

Skoro uvek sam bio angažovan na osnovu javnog poziva

Uglavnom sam bio angažovan na osnovu javnog poziva

Uglavnom sam bio angažovan na osnovu ličnog poziva

Skoro uvek sam bio angažovan na osnovu ličnog poziva

3.1

1.2

4.3

5

3.1

1.9

2.4

2.5

5.5

5.6

6.9

8.7

6.8

10

11.8

12.3

11.6

11

19

18.5

17.5

21.7

25.5

21.9

23.6

25.9

27.4

28.8

27

35.2

72.5

68.3

63.4

63.1

61.5

59.9

58.5

57.7

48.5

40.7

0% 50% 100%

Angažovan da uradim preglednu (desk) analizu za potrebe nosilaca javnih politika

Angažovan da sprovedem empirijsko istraživanje za potrebe praćenja i/ili vrednovanja …

Pozivan na neformalne konsultacije u vezi sa određenim pitanjima javnih politika

Angažovan kao samostalni spoljašnji ekspert / konsultant

Angažovan u okviru radnih grupa koje su razrađivale određene predloge javnih politika / pravnih akata

Angažovan da sprovedem empirijsko istraživanje za potrebe kreiranja javnih politika

Pozivan da predstavim sopstvene istraživačke rezultate na javnom skupu u organizaciji …

Pozivan da predstavim sopstvene istraživačke rezultate na neformalnim sastancima sa …

Angažovan u okviru razvojnih projekata

Pozivan na javne / stručne rasprave o javnim politikama, nacrtima zakona i slično

Često

Povremeno

Retko

Nikad ili skoro nikad

Lični stručni angažman u sferi javnih

politika – lična inicijativa

0.6

5

4.9

5.5

3.7

6.1

6.3

6.2

11.8

23.9

56.4

2.5

5.6

6.2

13.5

12.4

11.7

13.8

17.4

16.1

35.6

27

7.5

19.4

24.1

20.2

24.2

28.8

28.7

31.7

32.3

27

11

89.3

70

64.8

60.7

59.6

53.4

51.2

44.7

39.8

13.5

5.5

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Pravljenje dokumentarnih filmova i TV programa

Pisanje blogova i/ili učešće na stručnim internet forumima

Pisanje predloga javnih politika

Pisanje sažetaka za javnu politiku (policy brief) i sličnih tekstova

Pisanje novinskih članaka

Iniciranje sastanaka sa nosiocima javnih politika

Učešće u TV i radio emisijama

Davanje intervjua

Objavljivanje rezultata istraživanja na internet stranama

Učešće na javnim skupovima gde su prisutni i nosioci javnih politika (okrugli stolovi, javne rasprave...)

Pisanje naučnih i/ili stručnih radova

Često Povremeno Retko Nikad ili skoro nikad

Angažman organizacije u sferi javnih politika

11.9 41.5 30.8 15.7

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Koliko često nosioci javnih politika konsultuju i koriste rezultate, kapacitete i ekspertizu istraživačkih organizacija

Često

Povremeno

Retko

Nikad ili skoro nikad

18.2 48.4 30.2 3.1

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Koliko se organizacije angažuje da svojim rezultatima, kapacitetima i ekspertizom utiče na kreiranje javnih politika

Veoma se angažuje

Uglavnom se angažuje

Uglavnom se ne angažuje

Uopšte se ne angažuje

5.6 35.2 42.6 16.7

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Uticaj istraživačkih organizacija na javne politike

Ima veliki uticaj

Ima umeren uticaj

Ima mali uticaj

Nema nikakav uticaj

Kapacitet i motivacija istraživača za

angažovanje u sferi javnih politika

50.6

24.1

21.6

19.6

18

15.8

15.1

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Veštine prezentovanja istraživanja

Veštine pregovaranja

Izrada analitičkih izveštaja (npr. studija uticaja, evaluacija)

Poznavanje načina funkcionisanja javne uprave i državnih …

Poznavanje procesa u okviru ciklusa javnih politika

Pisanje sažetaka za javnu politiku

Pisanje predloga javnih politika

Znanja i veštine (samoprocena)

Veoma dobro

Dobro

Slabo

Veoma slabo

71.6

55.3

54.3

46.5

8.6

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Veoma je važno da se javne politike i odluke donose na osnovu empirijski utvrđenih podataka i činjenica

Voljan sam da usavršavam svoje kompetencije potrebne za pružanje delotvornije podrške u kreiranju javnih politika

Pružanje stručne podrške kreiranju javnih politika bi trebalo da bude jedan od glavnih zadataka istraživača u oblasti društvenih nauka

Voljan sam da se ubuduće više angažujem u pružanju podrške u kreiranju javnih politika

Po mojim kriterijumima, do sada sam bio dovoljno angažovan u pružanju stručne podrške nosiocima javnih politika

Pružanje stručne podrške nosiocima javnih politika

Potpuno se slažem

Uglavnom se slažem

Uglavnom se ne slažem

Uopšte se ne slažem

Saradnja izmeĎu istraživača i nosilaca

javnih politika

40.5

45.4

48.5

52.1

43.8

47.9

45.4

44.8

30.1

21.6

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Nosioci javnih politika se dovoljno trude da iskoriste domaće naučno-istraživačke rezultate i ekspertizu

prilikom kreiranja javnih politika

Istraživačka zajednica u Srbiji ima dovoljno uticaja na kreiranje javnih politika

Saradnja između istraživača i nosilaca javnih politika u Srbiji je zadovoljavajuća

Kreiranje javnih politika u Srbiji uglavnom jeste zasnovano na podacima, činjenicama i relevantnim

analizama

Proces pridruživanja Evropskoj uniji uticao je na to da javne politike u Srbiji budu u većoj meri zasnovane na

podacima i istraživačkim rezultatima

Procena saradnje izmeĎu istraživača i nosilaca javnih politika

Potpuno se slažem

Uglavnom se slažem

Uglavnom se ne slažem

Uopšte se ne slažem

Saradnja izmeĎu istraživača i nosilaca

javnih politika

62.4

60

60

59.2

57

56.7

54.5

51.9

49.7

45.3

44.9

42.8

25.8

19.2

16.9

14

10.7

7

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Partikularni interesi imaju primat nad empirijskim pokazateljima u kreiranju javnih …

Ne postoji kultura oslanjanja na podatke i istraživanja u kreiranju javnih politika

Nosioci javnih politika daju veću težinu ispitivanjima javnog mnjenja, nego …

Proces kreiranja javnih politika nije dovoljno otvoren za sve zainteresovane strane

Kreiranje javnih politika se ne vodi na dovoljno transparentan i odgovoran način

Ne postoje sistemski podsticaji za istraživače da bi se bavili pitanjima važnim za …

Ideološki stavovi imaju primat nad empirijskim pokazateljima u kreiranju javnih …

Ne postoji tradicija saradnje

Nisu razvijeni kanali i mehanizmi komunikacije i saradnje

Politička nestabilnost ugrožava razvijanje saradnje

Nosioci javnih politika uzimaju u obzir empirijski utvrđene podatke i nalaze samo …

Nosioci javnih politika nisu dovoljno obučeni da koriste podatke i rezultate naučnih …

Postoje razlike u vremenskim okvirima (realizacija istraživanja i donošenja javnih …

Istraživači nisu dovoljno obučeni da delotvorno pomažu u kreiranju javnih politika

Istraživači nisu dovoljno informisani o aktuelnim pitanjima javnih politika

Istraživači nisu zainteresovani da se bave pitanjima važnim za javne politike

Teme kojima se bave istraživači uglavnom nisu relevantne za pitanja javnih politika

Barijere za uspostavljanje saradnje izmeĎu istraživača i nosilaca javnih politika

Ne postoji ovakav problem Problem uglavnom nije prisutan Uglavnom prisutan problem Veoma prisutan problem

Direktni dubinski intervjui sa ključnim

akterima - kvalitativna analiza

Sprovedena su 23 dubinska (face to face, engl.) intervjua sa ključnim

akterima, kreatorima javnih politika i predstavnicima istraživačkog sektora u

oblasti društvenih nauka.

Cilј sprovoĎenja intervjua je da utvrdi u kojoj meri i na koji način kreatori

javnih politika u Srbiji koriste naučni potencijal u procesu formulisanja javnih

politika, na koji način se saradnja izmeĎu istraživača i kreatora politika odvija

i šta je potrebno učiniti da bi se ta saradnja unapredila.

Formirana su dve seta pitanja za istraživače i kreatore politika i definisano 6

ključnih pitanja koja je potrebno analizirati u cilju analize funkcionisanja

postojeće prakse kreiranja i donošenja javnih politika u Srbiji



Proces kreiranja javnih politika i uloga istraživača

Kontekst - dva osnovna uzroka koji iniciraju kreiranje javnih politika u Srbiji –

proces evropskih integracija i politički motivi donosilaca odluka.

U Srbiji ne postoji sistemski pristup kada je u pitanju proces kreiranja javnih

politika (uloga istraživača u procesu ad hoc i sporadična)

Istraživači u samom procesu kreiranja politika uključeni uglavnom u

pojedinim delovima tog procesa, najčešće u završnim fazama procesa,

odnosno u toku pisanja propisa.

Postoje inicijative koja ukazuju na to da je model počeo da se gradi i da

postoji volja i svest donosilaca odluka da se proces kreiranja politika sistemski

uredi definisanjem koraka u tom procesu i uključivanjem istraživača.

„Primer najbolje prakse koja postoji je Zakon o socijalnoj zaštiti koji je

usvojen 2012. godine.



Razlozi loše saradnje:

„Ne postoji jedna vrsta pravog dijaloga. Političari verovatno misle da dosta znaju. Sa

druge strane, svesni smo svi da se mnoge javne politike kreiraju tako što se

preuzimaju standardi Evropske Unije, ili još jednostavnije sve ono što je Hrvatska na

tom putu uradila.“

„U Srbiji nema tradicije i kulture „policy oriented research“. Osim toga, nije

uobičajeno da se u društvenim naukama rade istraživanja koja imaju policy

komponentu...ako se govori o društvenim naukama, akademici misle da istraživanja

moraju imati akademske i naučne ciljeve i retko izlaze u javnost i premoste tu barijeru

u odnosu“.

„Komunikacija nije uobičajena i prepoznata. Ministarstvo nikada nije izašlo sa

pozivom akademskim ili istraživačkim institucijama da im konsultativno ponudi

istraživačku građu u oblastima u kojima imaju dileme. Evo na primer, sada ide proces

digitalizacije u medijima, to je veliki izazov za javnu politiku svuda u svetu...ovdašnja

vlast će radije prepisivati recepte iz političkih dokumenata međunarodnih tela nego da

uradi neku vrstu procene za najbolji model digitalizacije.“



Relevantnost:

Sudeći po rezultatima intervjuisanih istraživača i kreatora javnih politika, većina istraživanja nemaju adekvantnu relevantnost kako bi bila osnov za kreiranje javnih politika

Mnoga istraživanja i istraživačke graĎe nisu relevantni, jer se teme i formati istraživanja odreĎuju u odnosu na potrebe donatora (koji nekad jeste država, a nekada je i strani donator) a koje ne korespondiraju sa prioritetima ili ciljevima kreatora javnih politika

U onim slučajavima kada je država donator, to predstavlja još veći problem,jer bi upravo ta istraživanja trebalo da budu iskorišćena od strane državekako bi na osnovu njih mogla da donosi neke odluke ili sprovodi odreĎenemere javnih politika

„Država ne raspisuje konkurse za istraživanja da bi koristila te rezultate, već kao meru socijalne politike“.



Istraživanja čak i kada su tematski relevantna nisu predstavljena na način na

koji će to zainteresovati kreatore javnih politika.

Nedostaju konkretni predlozi, preporuke i rešenja i prevoĎenje naučnih

radova u tekstove koji će predstavljati rešenja za probleme u javnim

politikama.

Primeri dobre prakse: inkluzija, istraživanja u oblasti autoritarnosti

srednjoškolaca, istraživanje o nasilju meĎu mladima. U tom smislu, se i

zaključuje: „...Kad bi se ta sva istraživanja sakupila i videlo koliko su naši

srednjoškolci konzervativni, onda se ne bi desilo da građansko vaspitanje

bude tako zapostavljeno i bilo bi jasno da sistem mora da reaguje. Sistem

mora da reaguje na društvene pojave, a istraživanja lepo upućuju na

postojeće probleme.“



Dostupnost:

Fokus sledećeg dela ključnih pitanja u našim intervjuima se ticao dostupnostirezultata istraživanja, naročito dostupnost kreatorima javnih politika, aonda i široj javnosti.

Kod istraživača preovlaĎuje stav da je njihov posao uraĎen kada jeistraživanje obavljeno, odnosno objavljeno na redovne načine objavljivanjaovakvih publikacija, najčešće u naučnim časopisima, ili na internetu, odnosnona samoj internet stranici institucije koja je sprovodila istraživanje. Retke susituacije u kojima se ide dalje.

„Istraživači bi mogli da budu mnogo proaktivniji kako bi ojačali vidljivostsvojih studija, i da kroz zajedničke filtere osiguraju njihov kvalitet...dapostoji dobar peer review, i da se ne dogodi da mala istraživanja dobijupreveliki značaj, već da se u prvi plan stavlja ono što je stvarno relevantno iprolazi svaku naučnu skrutinu. Ako bi se tako nešto pojavilo, onda bi to zaposledicu imalo i uvlačenje ministarstva u priču, jer bi se susrelo saartikulisanom dobro organizovanom akcijom. To nije nemoguće.“



Jako je mali broj primera gde su potrebe ili prioriteti kreatora javnih politika

vidljivi, a često se te potrebe definišu na nivou utisaka samih kreatora javnih

politika. Utisak jednog od istraživača:

„Vrlo često među donosiocima odluka vladaju impresije 'iz mog iskustva kao

nastavnika, iz mog iskustva kao roditelja..mislim da treba da se radi to i to'. U stvari

bi trebalo da konsultuju i da vide šta sve postoji i gde to postoji i da prihvate da

njihovo iskustvo možda nije relevantno kao ono što istraživanja kažu.“

Utisak jednog od kreatora javnih politika:

„U oktobru ili novembru (2014. godine, op.autora) smo okupili nastavničke fakultete i

zatražili mišljenje od njih koji bi to za njih bile prioritetne istraživačke teme.

Poražavajuče je to da nijedan fakultet nije dostavio svoj stav. Iako su pozvani da daju

predloge na vreme nijedan se nije odazvao.“



Interakcija- saradnja:

Većina naših sagovornika saradnju ocenjuje kao ad hoc i na osnovu ličnih kontakata.

Neke istraživačke organizacije imaju problem da budu kao takve prepoznate od strane kreatora javnih politika.

Istraživači dobijaju pozive na skupove kje organizuju kreatori javnih politika ali smatraju da njih ima sve manje i manje i da oni nemaju priliku da se se sretnu sa njima.

Veliki izazov predstavlja i pitanje vremenskog okvira i njihovo podudaranje odnosno želja za sinhronizacijom kako bi se svi akteri mogli uključiti u proces.

„Važno bi bilo i definisati...osnovne pravce razvoja, kao zašto i kako se ide u tom pravcu. Da javnosti bude jasno da je to dugoročno i da se neće od toga odstupati. Jako je važno da postoji izvesnost, jasan pravac razvoja, a ne kao do sada jedan korak napred, dva nazad.“



Podsticaji:

Potrebno definisati sistematske podsticaje za ovakvu vrstu rada istraživača

kako bi njihov rad bio valorizovan u onom delu istraživačkog procesa koja

podrazumeva primenljivost, praktičnu relevatnost.

Uloga države je presudna kako bi se redefinisali odnosi a podsticaji urodili

plodom. U tom smislu se predlaže da kreatori javnih politika, država u celini,

uslovi istraživanja njihovom praktičnom primenom i praktičnijim rezultatima

koji mogu biti korisni donosiocima odluka u toj oblasti.

Preporuke

Formiranje posebnih organizacionih jedinica u državnim organima

za strateške analize koje će blisko saraĎivati sa istraživačima

Podsticanje i omogućavanje privremenog premeštaja istraživača iz

matične organizacije u državni organ (sekondment)

Uvesti sistem planiranja donošenja odluka od strateškog do nivoa

prakse koji će biti povezan sa ciklusom planiranja budžeta

Intenzivnije aktivnosti državnih organa na obaveštavanju stručne

javnosti o prioritetima i specifičnim potrebama

Učiniti da uključivanje istraživača u kreiranje javnih politika bude što

transparentniji proces (javni pozivi)

Preporuke

Organizovati radionice na temu pisanja predloga javnih politika,sažetaka za javnu poltiku, analitičkih izveštaja i upoznavanje ciklusajavnih politika kao i funkcionisanja javne uprave

Organizacija interaktivnih skupova manjeg obima (brifinzi, okruglistolovi) na kojima bi se vodili ciljani razgovori izmeĎu donosilacaodluka i istraživača

Uvesti sistemske podsticaje za istraživače da se angažuju na pružanjupodrške javnoj upravi (vrednovanje i priznavanje značaja angažovanjaistraživača i istraživačkih organizacija u oblasti kreiranja javnihpolitika)

Država kao donator treba da uslovi finansiranje odreĎenihistraživačkih projekata njihovom praktičnom primenom i korisnošću

Kreiranje pristupačnog internet portala sa odgovarajućim podacima osvim istraživačkim projektima koje je finansiralo Ministarstvoprosvete, nauke i tehnološkog razvoja

HVALA NA PITANJIMA I

SUGESTIJAMA!

Vaše konkretne predloge za možete poslati

i pismenim putem na e-mail:

[email protected]

mailto:[email protected]





Implementacija naučnih rezultata u oblasti društvenih ... · Sociologija 9.3% Pravo 8.1% Interdisciplinarno 11.8% 8.5 1.2 1.2 18.9 9.8 6.1 17.7 0.6 15.9 2.4 17.7 0 5 10 15 20 Istraživač

Documents