Igre

''KATALOG IGARA''¹

Sve igre su svrstane prema mestu koje imaju u radionicama na dve osnovne kategorije: uvodne igre i završne igre. Pored njih, postoji i grupa igara koje su samostalne, odnosno, koje se mogu primeniti i na početku i na kraju radionice, ili potpuno nezavisno od ovog programa radionica. Te igre najčešće i duže traju od uvodnih i završnih igara.Uz svaku igru naznačen je uzrast dece za koju je data igra najprimerenija. Igre za mlade osnovce označene su znakom MO, igre za starije osnovce označene su znakom SO, igre za srednjoškolce označene su SR, a one igre koje su prikladne za sve uzraste označene su znakom SU.Pored naziva svake igre naznačeno je minimalno trajanje igre. Međutim, ima igara koje mogu trajati i duže, zavisno od interesovanja dece i raspoloživog vremena. Isto tako, posle nekih odigranih igara moguće je organizovati i razgovor s decom na temu koju je igra pokrenula, što onda produžava njeno trajanje. To se vidi iz opisa igre.Igre učitelj ili nastavnik može iskoristiti u različitim situacijama: kada želi da pojača povezanost i saradnju među decom ili jednostavno da decu razgali i razveseli. Ove igre mogu se koristiti na časovima razrednog starešine, na rekreativnoj nastavi, na časovima fiskulture, ponekad i na redovnim časovima – npr. u trenucima kad su učenici isuviše umorni ili razdražljivi da bi pratili nastavu neka dinamična igra koja popravlja atmosferu i aktivira učenike može biti vrlo delotvorna novina.Većina navedenih igara preuzeta je delom ili u potpunosti iz sličnih inostranih ili domaćih programa, ili iz edukativnih priručnika. Preuzete igre uglavnom su na neki način prilagođene okolnostima i potrebama programa GTZ – Nemačke organizacije za tehničku saradnju. Pored njih, postoji i jedan broj novih igara koje su smišljene prilikom probne primene ''Učionice dobre volje''.

UVODNE IGREOva kategorija sadrži igre predstavljanja i upoznavanja, neverbalne igre zagrevanja i opuštanja, igre koje podstiču samoafirmaciju i igre koje služe za podelu učenika u male grupe. Sve one povećavaju svesnost o sebi i drugima, i o odnosima sa drugima, tako da međusobno poverenje koje se gradi posredstvom ovih igara doprinosi razvijanju pozitivne atmosfere i omogućava odvijanje kooperativnih aktivnosti.Osnovni zadatak igara predstavljanja i upoznavanja (kojima radionice uvek počinju) jeste da se to učini na zanimljiv način koji podstiče motivisanost da se o drugima sazna nešto novo. Kada se učenici već poznaju (npr. u odeljenjima), ove igre će im pružiti mogućnost da dožive svoje drugove i drugarice na nov, verovatno drugačiji način nego ranije (igre pod brojem 1-14).Igre zagrevanja i opuštanja, kao i igre koje podstiču samoafirmaciju omogućavaju učenicima da naprave prelaz sa prethodnih aktivnosti, (prethodnih časova) na ono što će se raditi na radionicama, pomažu da se izbrišu trenutne brige i preokupiranost drugim stvarima. Njihov je cilj da učenike uvedu u relaksirano, opušteno stanje u kome će biti prijemčiviji, nego inače za doživljaje koje im nudi radionica (igre pod brojem 15-20, i 26-29)Igre koje prevashodno služe podeli učenika u male grupe i parove imaju za cilj da se izbegne da uvek isti učenici rade zajedno i omogućavaju da se grupe naprave na ¹ Materijal preuzet od GTZ – Nemačke organizacije za tehničku saradnju Autori teksta: Stanislava Vidović i Marija Radovanović

1

lak, zabavan i nedirektivan način. Ove igre istovremeno aktiviraju učenike, što je naročito dobro ako slede posle dužih verbalnih aktivnosti (igre podbrojem 21-25).

1. IMENA (5').Idemo u krug, svako treba brzo da kaže svoje ime. SU

2. IMENA I PRIDEVI (5').Hajde sada neka svako kaže svoje ime ili nadimak i pridev koji počinje istim slovom. Npr. cvrkutava Ceca, raspevana Rada, tufnasta Tinde itd. Idemo u krug. SU

3.KOD TEBE MI SE SVIĐA (10').Svi sede u krugu, voditelj kaže: Sada pokušajte da osobu sa desne strane predstavite na pozitivan način. Recite njeno ime i nešto što vam se kod nje sviđaili na njoj samoj. Na primer: ''Ovo je Dragana, dopada mi se to što je vesela''. SU

4. IMENA A-HA (10').Svi sede u krugu i voditelj kaže: Sada ćemo se malo igrati našim imenima. Evo kako ćemo to raditi. Onaj ko počinje igru učiniće sledeće: desnom rukom se lupi po levom ramenu i kaže ''A'', zatim levom rukom po desnom ramenu i kaže ''HA'', pa desnom rukom po desnoj butini i kaže svoje ime, a onda levom rukom po levoj butini i kaže ime onog koga hoće da pozove. na primer: A-HA, Snežana- Zoran. Zatim Zoran ponovi A-HA, kaže svoje ime, pa ime onoga koga poziva, na primer Zoran-Milan i tako redom. Bitno je da se u igri drži ritam i da se izvodi relativno brzo, pri čemu se neminovno prave greške, što treba shvatiti kao deo igre, na zabavan način. SU

5. INTERVJU I (20').Podelite se u parove, tako da budete sa nekim koga dobro ne poznajete ili sa kim se ne družite često. Osoba A ima zadatak da u roku od 3 minuta sazna što više stvari o osobi B. Zatim ćete zameniti uloge. Kada A i B obave intervju, vratićemo se opet svi u krug, i svako će predstaviti svog para. Pritom će ustati, i stati iza njega, a ono što bude govorio, reći će u prvom licu. SU

6. INTERVJU II (20').Podelite se u parove, tako da budete sa nekim koga dobro ne poznajete ili sa kim se ne družite često. Osoba A ima zadatak da u roku od 5 minuta sazna što više neobičnih stari o osobi B. Zatim zamene uloge. Kada svi budu obavili intervju, vratićemo se ukrug i svako će reći šta je saznao novo i neobično o svom paru. Voditelj može pomoći učenicima tako što će navesti neka pitanja koja mogu olakšati vođenje intervjua, kao na primer: Koji je načudniji događaj koji ti se dogodio?, Koja je najneobičnija osoba koju si upoznao i zašto? Najopasnija stvar u kojoj si učestvovao?, itd. SU

7. NADIMAK (15').

¹ Materijal preuzet od GTZ – Nemačke organizacije za tehničku saradnju Autori teksta: Stanislava Vidović i Marija Radovanović

2

Sada će nam svako reći svoje ime, da li zna kako ga je dobio, da li ga voli ili ne i zašto. Ako imate nadimak, recite kako ste ga dobili, da li ga volite ili ne i zašto. Da li bi voleli da se zovete drugačije i kako? SU

8. PITAJ ME-PITAM TE (15').Učenici se poređaju u dva koncentrična kruga. Svako ima svog para i okrenuti su licem u lice. Voditelj kaže: Sada imate priliku da od svog para saznate nešto što do sada niste znali o njemu. Možete ga pitati šta god hoćete, a vaš par će vam odgovoriti. Prvo će pitati oni koji stoje u unutrašnjem krugu. Potrudite se da napitanja odgovarate kratko i jasno i da ne proširujete temu. Kada svaki par završi sa pitanjem i odgovaranjem, krug se rotira udesno za jedno mesto. Sada onaj iz spoljašnjeg kruga pita onog iz unutrašnjeg. Ovaj postupak se ponavlja još dva puta, tako da svako bude u prilici da dvaput postavi pitanje i da dvaput odgovara. Posle toga se svi vraćaju u veliki krug. Sledi rasprava čiji je cilj da se sazna kakva su bila njihova iskustva kad su bili u ulozi onoga koji postavlja pitanja i ulozi onoga koji odgovara na pitanja, i u kojoj ulozi su se bolje osećali. Razgovor se vodi tako da se ukaže na moguće poteškoće u započinjanju komunikacije i na različitost koja se ogleda u tome da je nekom lakše da započne komunikaciju i postavlja pitanje, a nekome da odgovara na pitanja. Treba izbeći da se u diskusiji prepričavaju postavljena pitanja i odgovori, jer naglasak nije na tome nego na osećanju koje bi taj proces izazvao. Takodje treba podržati različitosti iskustava, uvažiti razloge zbog kojih je nekome nešto lakše a nešto teže, jer je to zaista individualno i uzdržati se od generalizacija. SO, SR

9. LEĐA UZ LEĐA (10').Ustanite i prošetaje po učionici razgledajući jedni druge. Trudite se da zapamtite što više detalja. Posle nekoliko minuta, na moj znak, staćete uz osobu koja vam je najbliža, leđa uz leđa. Vaš zadatak je da naizmenično opišete jedan drugog na osnovu onoga što ste zapamtili. Najpre osoba A opisuje osobu B koja ima pravo samo da postavlja podpitanja, ali ne poriče niti odobrava opažanje osobe A. Na primer, A kaže: ''Imaš naočare'', a B pita: '' Sa plastičnim ili metalnim ramom?''.Kad misle da su opisali sve čega mogu da se sete, A i B zamene uloge, pa B opisuje A, a A postavlja podpitanja. Tek tada, okrenućete se licem u lice i proveriti svoja zapažanja. SU

10. PRAVLJENJE BEDŽEVA SA SLIČICAMA (15').Da bi smo lakše pamtili imena napišite na ovim papirićima svoje ime, nadimak, ilikako biste voleli da vas zovemo. Da bi bedž lepše izgledao i imao neki vaš ličnipečat, nacrtajte nešto na njemu. To može biti neki vaš znak, crtež, šara – bilo štašto vam se sviđa, ili što vas predstavlja. Kada svi naprave bedževe, svako staje ukrug da objasni svoj simbol.Voditelj može da modifikuje ovu instrukciju zavisno od toga koliko poznaje grupu i koliko se grupa međusobno poznaje. SU

11. PRAVLJENJE BEDŽEVA SA PORUKAMA LIČNE PRIRODE (15')Sada ćemo pokušati da se upoznamo na nov način, da saznamo još nešto o sebii drugima. Napišite na ovim papirićima svoje ime, nadimak, ili kako biste voleli davas ovde zovemo, kao i nešto što biste voleli da grupa zna o vama: npr. nešto


3

što dobro umete da radite, nešto što je dobro ili lepo kod vas, a ljudi to ne znaju,nešto što do sada niste imali mogućnosti da pokažete. Kada završite svako ćezakačiti svoj bedž tako da ga ostali vide i prokomentarišu ono što je napisano nabedžu. SO, SR

12. SLIČNOSTI I RAZLIKE (10').Podelite se u parove. Izaberite nekoga iz odeljenja koga ne poznajete dovoljno ili sa kim se do sada niste mnogo družili. Na papiru napišite tri stvari po kojima mislite da ste različiti od svog para i tri stvari za koje mislite da ste slični ili isti sa svojim parom. Kada to uradite, razmenite sa parom ono što ste napisali, uporedite i razgovarajte o onome do čega ste došli, da li se vaši odgovori u nečemu razlikuju, ili su slični? Igra se može nastaviti tako što se u velikom krugu svaki par predstavi i kaže svoje sličnosti i razlike. SO, SR

13. ZNAM ŠTA VOLIM (20').Sada neka svako na papiru napiše tri stvari koje jako voli. To može biti bilo šta, ono što volite da radite, u čemu uživate, ono što vas opušta. Kada napišete odgovore, pokušajte da nađete bar jednog druga ili drugaricu iz odelenja koji ima odgovore najsličnije vama, a zatim zajedno sa njom ili njim potražite i trećeg, koji vam je po svojim sklonostima najbliži. Slobodno se šetajte i nadjite grupu svojih istomišljenika. Igra se može produžiti, tako što se stvaraju četvorke ili grupe koje nemaju definisan broj članova. Kasnije se može u velikom krugu razgovarati o onome što volimo ili male grupe iznose ono što ih povezuje, što opet može poslužiti za dalji rad. SO, SR

14. ZNAM ŠTA VOLIM I ŠTA NE VOLIM (20').Napišite na papiru tri strvari koje veoma volite i tri stvari koje ne volite. Zatim seslobodno šetajte po učionici u potrazi za onom osobom koja ima iste ili slične stvari koje voli i ne voli kao vi, ili što veći broj tih sličnih elemenata (na primer, dve iste stvari koje voli i dve iste stvari koje ne voli, dakle, ukupno 4 zajednička elementa). Kada ste takvu osobu pronašli, u paru tražite drugi par koji ima ukus sličan vama. Tako ćete formirati grupe od po 4 člana. SO, SR

15. RUKOVANJE (10').Ovo je vrlo jednostavna igra u kojoj će vaš zadatak biti da se rukujete sa svakimiz grupe, pri tom ne izgovarajući ni jednu reč. Slobodno se krećite po celoj učionici, i kad se sa nekim sretnete, zamislite da je to vaš izuzetno dragi prijatelj ili prijateljica, koga niste skoro videli, i srdačno mu stegnite ruku. Pazite, u ovoj igri se ne govori! kad se svako sa svakim bude rukovao, vatite se na mesta u krugu. Hajdemo sad! SU

16. GRIMASE (15').Deca stoje u krugu. Predlažem da malo razmrdamo svoja lica. Svako od nas će da napravi jednu smešnu, bleskastu grimasu, da iskrivi i iskerebeči lice, kako god hoće. Ostali treba pažljivo da gledaju i da ponove istu grimasu. Gledajte pažljivo, jer nije lako postići da grimasa bude potpuno ista. Kada onaj ko pokazuje grimasu završi, pljesnuće rukama i to će biti znak za nas ostale da ponovimo njegovu ili njenu grimasu. MO17. IMITIRANJE (5')


4

Sada ćemo da hodamo u krug, ali na poseban način. Imitiraćemo hod onih koje vam kažem:• kako hoda fudbaler koji se vraća sa utakmice• kako hoda robot• kako hoda pijanica• kako hoda dete od dve godine• kako hoda žena kada se vraća sa pijaceVoditelj može tražiti od dece još neku ideju, ko bi se mogao imitirati. MO

18. ČUDESNI POKLON (15').Učenici stoje u krugu, voditelj kaže: Sada ćemo igrati jednu igru u kojoj će svako od vas moći da pokloni onome do sebe nešto što zaželi. Uslov je samo da ime poklona ne kaže, već da pokuša da ga predstavi pantomimom. Ako želite, poklon možete i upakovati. Onaj ko primi poklon zahvaliće, a zatim će svoj poklon predati sledećem do sebe. Pokloni se ne smeju ponavljati. Voditelj ostavi nekoliko minuta učenicima da smisle poklon, a kada se završi krug sa davanjem poklona, u sledećem krugu svaki učesnik pokušava da pogodi šta je dobio na poklon. SU

19. TALAS (5').Svi učenici stoje u krugu,voditelj kaže: Ova igra se zove talas. Evo kako se igra:Ja ću sada napraviti jedan pokret, na primer, mahnuću rukom. Čim ga budemzavršila, onaj ko stoji sa moje desne strane ponoviće ga. U trenutku kad ga budedovršavao, sledeći sa njegove desne strane će ga prihvatiti, ponoviti, zatimsledeći, i tako redom, dok mi se moj pokret ne vrati sa leve strane. Zatim će nekodrugi napraviti drugačiji pokret, koji će se takođe kao talas, lančano, prenositi odjednog do drugog. Važno je da pažljivo pratite kako biste pokret započeli istogtrenutka kada ga vaš prethodnik dovrši. Budite koncentrisani i osetite energiju togpokreta koji kruži, spremno čekajte svoj red da se talas ne bi prekinuo.Igra se onoliko dugo koliko ima ideja za prenošenje pokreta. SO, SR

20. JA ŠAPATOM, A TI GLASNO... (10').Sada će svako od nas da se priseti šta ga je obradovalo tokom protekle nedelje ineka to bude nešto što bi voleo da nama da podeli. To ćemo učiniti na jedanneobičan način. Ja ću reći ono što me je obradovalo, šapatom, zatim ću pozvatinekog iz grupe da glasno ponovi to što sam ja rekla. Nakon toga on će rećišapatom šta je njega obadovalo i prozvati sledećeg da to kaže glasno. I takoredom, dok se svi ne izređamo. Nećemo dva puta prozivati istu osobu. SU

21. TRAŽIŠ ME-TRAŽIM TE (10').Voditelj podeli decu tako da sednu u dva koncentrična kruga i kaže: Sada nekasvi koji sede u unutrašnjem krugu pronađu u svojim torbama i džepovima nekustvarčicu, sitnicu koju će staviti u centar kruga (to može biti kliker, ključ, gumicaitd.). Zatim će oni koji sede u spoljašnjem krugu, jedan po jedan uzimati po jedanpredmet iz centra kruga koji im se dopada. Kada su svi izabrali po jednu svar,voditelj kaže: Sada će vlasnik predmeta koji ste izabrali da bude vaš par. SU

22. ATOM (5').


5

Slobodno se krećite po celom prostoru, na način koji vam odgovara - lagano ilibrzo, skakućući ili lenjo šetajući. Ako viknem ''Atom 3'' zaustavićete se i uhvatitiza ruke sa dve najbliže osobe do sebe i tako napraviti trojku - to je Atom 3. Akoviknem ATOM 5! napravićete grupu od 5 članova, itd, zavisno od broja kojiizgovorim posle reči ATOM. Poželjno je da voditelj varira igru tako što izgovoriATOM plus neki broj, pa zatim daje instrukciju da učesnici nastave šetnju, i to seponavlja nekoliko puta, da bi zadnji broj bio onaj koji čini željeni broj članovamalih grupa. Igra je zanimljivija ako se izvodi uz muziku, tada voditeljneočekivano zaustavlja traku i uzvikuje šifru za formiranje grupe. Kada se muzikanastavi, ide šetnja, sa prestankom muzike brzo se prave grupe. SU

23. POMEŠAJ SE (10')Slobodno se krećite o učionici, na način koji vam odgovara. Kad kažem ''Sad!'',uhvatite se za ruku sa najbližom osobom do vas. Zatim ćete, tako u parovima,nastaviti šetnju. Kad ponovo uzviknem ''Sad!'', prići ćete najbližem paru do sebe itako formirati četvorke. Postupak se može ponoviti još jedanput, ako voditelj želida ima grupe od po šestoro, itd. kao i u igri ''Atom 3!, poželjno je korišćenjemuzike kad treba prekinuti kretanje i napraviti parove. SU

24. GODIŠNJA DOBA (5').Na moj znak, podelićete se u 4 grupe, tako što će svaka grupa predstavljati jednogodišnje doba. Neka oni koji su se rodili u leto stanu ovde, rođeni u jesen tamo, uzimu onamo i u proleće ovamo. SU

25. JEDAN, DVA ILI TRI? (10').Zamislite u sebi jedan broj - jedan, dva, ili ti. Reimo da je jedan od ta tri broja vašomiljeni broj. Jeste li zamislili? Dobro, imajte ga na umu. Sada ću vam pokazatikako možemo odgonetnuti da li je druga osoba zamislila isti broj kao mi, a da pritom ne govorimo. Otkrićemo to rukovanjem. Evo kako. Ako sam zamislila brojjedan, protrešću ruku osobe sa kojom se rukujem jedanput, ako sam zamislilabroj dva dvaputa, i broj tri - tri puta. Ukoliko je druga osoba na istoj talasnoj dužinikao ja, medjusobni stisak naših ruku će istovremeno prestati. Ako nije, jedan odnas dvoje će nastaviti da trese ruku onog drugog i nepodudarnost će bitiočigledna. Tek kada završite rukovanje imate pravo i verbalno da proverite da lisu vaši omiljeni brojevi isti ili različiti.Ako su vam brojevi različiti, nastavite dalje da tražite osobu koja je zamislilaisti broj kao i vi. Kad svi to budu uradili, neka brojevi jedan stanu u ovaj ćošak,brojevi dva kod table i brojevi tri kod vrata. Hajde da probamo. Najčešće sedešava da sve tri grupe imaju približno isti broj članova, ali ukoliko je voditeljuvažno da broj članova bude potpuno isti, bolje je da koristi neki drugi način zapodelu u grupe. SO, SR

26. DA-NE (5').Podelićemo se u parove i stati jedni naspram drugih. Svaki par će razgovaratisamo sa dve reči: DA i NE. Svako u paru će govoriti samo jednu reč. Jedan ćeuporno govoriti samo DA, a drugi samo NE. Svako treba da ubedi onog drugog usvoje mišljenje i da njegov par na kraju popusti. Iako možete govoriti samo jednureč možete koristiti sva druga sredstva za ubeđivanje, intonaciju, jačinu glasa,


6

položaje i pokrete tela. Kada kažem da stanete, par će promeniti uloge. Onaj koje govorio DA, sada će govoriti NE, a njegov par obrnuto.Osim ovih reči (DA-NE), mogu se koristiti i reči HOĆUNEĆEŠ,kao i reči MORAŠ-NE MORAM. SU

27. NE VOLIM KADA MI NEKO (15').Svi sede u krugu i voditelj kaže: Sada ćemo svi u krug da kažemo nešto što namobično smeta u komunikaciji sa drugima, nešto što ne volimo da čujemo ili nevolimo da nam neko uradi. Svako će rečenicu započeti na sledeći način: Nevolim kada mi neko... i nastaviti sa onim što mu najčešće smeta u komunikacijisa drugom osobom. Kada se ovaj krug završi, onda redom svako kaže kakoobično reaguje u situaciji koju je naveo. SU

28. OSOBINE KOJE CENIM KOD SEBE (25').Voditelj podeli učesnicima flomastere i papire formata A4. Smestite se udobno, opustite se, ako vam prija zatvorite oči i pokušajte da prepoznate kako se trenutno osećate. Prepustite se toM doživljaju nekoliko minuta. Nakon 2-3 minuta voditelj nastavlja sa instrukcijom. Sada pokušajte da to kako se osećate prikažete crtežom. Ne postoje unapred propisana pravila kako taj crtež treba da izgleda. Crtež može da predstavlja neku odredjenu situaciju, ili da bude apstraktan. Takođe, možete da koristite onoliko boja koliko želite. Važno je samo da crtež otslikava vaše osećanje. Nakon 5-10 minuta, zavisno od brzine crtanja učesnika, voditelj nastavlja: Sada ćete pored crteža ili na poledjini napisati pet osobina koje posedujete i koje cenite kod sebe. Učesnicima je po pravilu teško da napišu ono što cene kod sebe, pa traže da se smanji broj osobina ili da umesto onoga što cene kod sebe napišu ono što ne cene. Voditelj ne sme da odustane od ovog zahteva i treba da ih ohrabri da to mogu da izvedu.Kada svi učesnici ispišu osobine, voditelj zatraži da formiraju parove i da međusobno razmene crteže. Svako do vas ispred sebe ima crtež svoga para. Pogledajte ga i pročitajte osobine koje su napisane. Pred ovih pet osobina koje je vaš par napisao i koje on ceni kod sebe, dodaćete tri nove osobine. To mogu da budu osobine koje ste na dosadašnjim radionicama uočili kod vašeg para, a koje vam se kod njega dopadaju, ili vam crtež vašeg para može poslužiti kao inspiracija za pisanje osobina. Kada svi dopune liste novim osobinama voditelj im kaže: I dalje svako od vas isped sebe ima crtež svoga para ali sada sa osam osobina. Najpre će jedan iz para da se obrati onom drugom tako što će mu pročitati jednu po jednu osobinu, započinjući svaku rečenicu sa ''Ti si...'', pa onda doda osobinu. Npr. ''Ti si Milane veseo''. Kada jedan iščita celu listu, onda to isto uradi i drugi obraćajući se onom prvom. SR

29. PORUKE (10').Ja ću da pošaljem jednu lepu poruku nekom u krugu, ali ovaj put ću uzetipoštara. Moj sused će biti prvi poštar u ovoj igri. Ja ću njemu da šapnem lepuporuku i kome treba da je nosi, on će otići do onoga kome je poruka namenjena,šapnuće tu lepu poruku, a primalac poruke će da kaže tu poruku naglas da svičujemo da li je ostala ista. Sada primalac postaje poštar i u staje sa svoje stolicena koju seda poštar koji sada postaje pošiljalac nove lepe poruke, i tako redomdok svi ne prime lepu poruku.Pravila ove igre treba dati deci vrlo jasno i precizno. I pored


7

toga mala deca često ne uspeju sve da shvate odmah već ih jepotrebno izvesno vreme pomagati i podsećati na pravila ko kadašalje poruku, ko je kada poštar a ko je pošiljalac, ko ustaje, a koseda. MO

ZAVRŠNE IGREOsnovna funkcija svih završnih igara jeste da se učenici zabave, razvesele ida im se omogući da napuste radionicu u dobrom raspoloženju, sa prijatnimosećanjem da su nešto zajedno radili. Ove igre pomažu da se srede utiscistečeni tokom radionice i da se učenici opuste posle napornijih aktivnosti.Osim toga, neke završne igre pre svega služe tome da se uzajamnorazmene afirmišuće poruke i pogodne su za kraj ciklusa radionica, na krajupolugođa, pred raspust i slično (igre pod brojem 36-42).Posebnu vrstu završnih igara čine igre evaluacije, čiji je cilj da viditelju dajuinformaciju o tome kako su se učenicima pojedine radionice ili aktivnosti uradionicama dopale, kako ih procenjuju. Vrlo je važno da se u ovim igramaubeležavanje procena odvija neformalno, bez naposrednog nadgledanjavoditelja, kako bi bila zagarantovana anonimnost učeničnih procena. (igra podbrojem 60-65).

30. DODIRIVANJE DLANOVA (5').Odaberite sebi par i stanite jedan naspram drugog, ispruženih ruku u visiniramena, dodirujući se dlanovima. Pomerajte ruke u mnogo različitih pravaca,trudeći se da ne izgubite kontakt dlanovima. Na moj znak, posle par minuta,uključite najbližeg do sebe i tako u trojkama, ponovite igru.Igra se može produžiti i u četvorkama, a voditelj zatim može postavitisledeća pitanja u krug: Da li ima razlike kada se igra u dvoje, troje ili četvoro? Štaje najprijatnije? Šta najlakše? SU

31. LJULJAŠKA (10').Za ovu igru potrebne su nam grupe od osmoro. Sedmoro će rukama napraviti''ljuljašku'', a osmi će leći na njihove ruke. Važno je da rukama podupremo vrat,ramena, struk i kolena onog kog ljuljamo. Zatim ga lagano i nežno pomeramonapred-nazad. Svako može da isproba kako to izgleda, redom kako sedogovorite. Hajde da probamo, vodite računa da se onaj kog ljuljamo osećakrajnje bezbedno. SR

32. HAJDE DA SE OPUSTIMO (10').Evo načina na koji moćemo pomoći jedni drugima da se osetimo opuštenije,lakše, da smanjimo napetost i nervozu. Ustanite i okrenite se na desno. Napetostnajviše osećamo u ramenima i vratu. Pokušaćemo da je smanjimo laganimmasiranjem vrata i gornjeg dela ramena. Svako će to učiniti sa osobom ispredsebe.Posle nekoliko minuta voditelj kaže učenicima da se sada okrenu svi nalevo, tako da masiraju oni koji su prethodno bili masirani. SO, SR

33. STONOGA (10').


8

Svi ćemo da stanemo u krug, koji treba da bude što pravilniji. Okrenemo se nalevo tako da gledamo jedni drugima u potiljak i približimo što je više moguće doonoga ispred sebe ali tako da ne pokvarimo krug koji se na ovaj način sužava.Zatim, na moj znak, lagano sedamo jedni drugima u krilo. Kada ovo uspe, kaoprava stonoga, krenemo levom pa desnom nogom laganim koracima napred.SO, SR

34. VRBA (5').Hajde da odigramo jednu nežnu, vrlo nežnu i vrlo prijatnu igru. Treba midobrovoljac koji će da stane u krug. On će da bude vrba. Znate li šta je to vrba?To je jedno drvo koje ima nežne grane i listiće i raste kraj vode. Pošto je takonežna, vrbu pomera i najmanji dašak vetra na jednu pa na drugu stranu. Sadaćemo svi da stavimo dlanove ispred sebe i da ih blago oslonimo na vrbu. Vrba ćeda se pusti da je vetar nosi a vetar, to jest mi okolo, ćemo je nežno, najnežnijeljuljati.Učenik koji predstavlja vrbu treba da stoji stabilno, alielastično na stopalima. Znači da ne diže noge i da opusti telo odnožnih članaka nagore. Najbolje je da žmuri. Treba paziti da ostalimogu da izdrže težinu tela i da se ne desi da učenik koji je vrbapadne. SU

35. ČVOR (10').Sada ćemo svi stati u krug i uhavatiti se čvrsto za ruke. Lagano krećeno jedniprema drugima, a zatim se upetljamo tako što se povlačimo jedni drugima ispodruku držaći se i dalje čvrsto za ruke. Kada se sasvim upetljamo, lagano krećemoda se raspetljaavmo i vrlo je važno da jedni drugima ne ispuštamo ruke sve dokse ne vratimo u početni položaj. SU

36. SKRIVENO BLAGO (15').Voditelj uzima veliki papir, kači ga na zid i u vrhu napiše ''Skriveno blago''. Zatimkaže: Sada ću vas zamoliti da svako kaže po jednu svoju pozitivnu osobinu kojudrugi retko primećuju. Ako neko ne može da se seti takve skrivene osobine, nekakaže bilo koju svoju pozitivnu osobinu. Ja ću sve to zabeležiti na ovom papiru kojinosi naziv 'skriveno blago'. Pošto se ispišu sve osobine, voditelj skreće pažnju načinjenicu da smo često skloni da svoje pozitivne osobne ne ističemo preterano, aipak nam je prijatno da ono što nas krasi vide i drugi, jer te svoje osobinesmatramo vrednim. SU

37. OGLEDALO (20')Na celoj površini papira nacrtajte ogledalo (može biti bilo kog oblika, uramljeno ilineuramljeno) i potpišite se u njemu. Onda svoj papir sa nacrtanim ogledalompošaljite u krug. Na njemu će vam svi ostali napisati lepu poruku za kraj. Tako ćesvako dobiti svoje ogledalo sa mnogo lepih poruka. SU

38. HARMONIKA (15').Ovo je varijanta prethodne igre, samo što se poruke pišu na papirima koji sepresaviju pre nego što se dodaju sledećem. Svako dobija ''harmoniku'' sa lepimporukama i željama. SU


9

39. BOMBARDOVANJE POHVALAMA (10').Podelite se u grupe od po 6-8 i napravite krug. U sredini kruga će biti jedandobrovoljac. Zadatak onih koji čine krug je da radom, jedan po jedan dobrovoljcukažu šta vole kod njega, šta im je privlačno ili koje njegove osobine cene. Pritom, važno je da budete što konkretniji i iskreniji u svojim pohvalama. zadatakonog ko prima pohvale je da duboko diše, sluša pažljivo i nikako ne komentarišeono što čuje, već samo da klimne glavom i kaže ''Hvala'', ili ''Drago mi je što ti seto sviđa''. Svako će proći kroz ulogu onoga ko prima pohvale.Posle igre voditelj može povesti razgovor o tome kako su se učenici osećalidok su primali pohvale i koja je uloga bila lakša, hvaliti ili biti pohvaljen. SO, SR

40. LEPA REČ GVOZDENA VRATA OTVARA (10').Učenici se podele na dve grupe. Jedna grupa treba da napravi krug, to jetvrđava. Ostali stanu unutar kruga. Zadatak učenika koji su u krugu jeste daizađu iz tvrđave kroz vrata. Svaki član kruga predstavlja jedna vrata. Kroz vratamože izaći kada se osobi koja predstavlja vrata kaže nešto lepo o njoj. Ukolikožele, vrata mogu otvoriti prolaz već nakon prve izjave, a mogu još najviše dvaputa tražiti da čuju nešto lepo o sebi. Kada se vrata otvore osoba koja ihpredstavlja, okrene se licem ka spoljašnjosti kruga i kroz ova vrata nema višeprolaska. Osobe koje izađu iz tvrđave formiraju sada novi krug i igra se nastavlja,ali su sada uloge izmenjene. Igra je završena kada svi učenici prođu kroz obeuloge. SU

41. NEVIDLJIVI PRIJATELJ (10').Voditelj zalepi svim učenicima na leđa prazan papir (format A4), podeliflomastere i kaže: Imate priliku da svom drugu ili drugarici napišete nešto lepo,nešto što cenite kod njega, nešto što vam se sviđa, nešto što do sada niste imalipriliku da mu kažete. Potrudite se da svi međusobno i dobijete i napišete poruke.Nemojte se potpisivati. Povremeno moćete zameniti flomastere da vaša porukane bi bila prepoznata po boji flomastera.Kada voditelj proceni da su uglavnom svi razmenili poruke, prekida igru:Sada možeta odlepiti papire i pročitati šta piše na njima. Neka vam to ostane kaopoklon i uspomena na ove radionice. SO, SR

42. OSTAVI PORUKU (10').Podelite se u parove. Osoba A ima zadatak da osobi B na leđima nacrta nekisimbol ili napište kratku poruku, koristeći se svojim prstom kao sredstvom zapisanje. Kad osoba A završi ''pisanje'' poruke, osoba B je odgoneta. To seponavlja tri puta, a zatim A i B zamene uloge. Hajde da probamo. Voditelj možezadati i okvirnu temu poruke ili sugerisati da poruka bude pozitivna, ohrabrujuća,optimistična, i sl. SO, SR

43. ENERGIJA (20').Voditelj podeli učenike u tri grupe i kaže: Vaš zadatak je da u malim grupamaodredite zvuk i pokret koji najbolje izražava energiju, snagu vaše grupe. Šta godda je to, za sada je jedino važno da svi u maloj grupi znaju kako da to urade, zakoji zvuk i pokret se opredeljuju. Imate 5 minuta da se dogovorite. Pošto su se


10

grupe odlučile za svoj znak, svaka grupa pokaže ostalima dvema svoj izbor ionda svi zajedno ponove taj zvuk i pokret da bi se video efekat kada svi učesnicito rade. Voditelj zatim daje novu instrukciju: Dobro, sada smo videli kako jesvaka grupa pokazala svoju kombinaciju zvukova i pokreta kojom je predstavilasvoju grupnu energiju. Sledeći zadatak je da se u svojim malim grupamadogovorite koja bi kombinacija od prikazane tri bila najbolji pokazatelj energijecelog odelenja. Imate dva minuta.Voditelj zatim proverava da li su se u svim malim grupama opredelili zaodredjenu kombinaciju, i nastavlja: Stanite svi u centar učionice i kad odbrojimjedan, dva, tri! izvedite onu kombinaciju zvukova i pokreta koja po mišljenju vašemale grupe predstavlja najbolji pokazatelj energije celog odelenja. Hajde daprobamo: jedan, dva, tri!Bilo da sve tri grupe odaberu istu kombinaciju ili različite (na primer, svakosvoju) efekat je podizanje grupne energije i opšte atmosfere. SO, SR

44. VELIKI VETAR DUVA (10').Pre početka igre voditelj postavi stolice u krug i jednu stolicu izbaci. Voditeljstane u sredinu kruga i obrati se učenicima: Kad kažem-veliki vetar duva za onekoji nose farmerke, treba da ustanu svi koji na sebi imaju to što se traži, u ovomslučaju to su farmerke i da zamene mesta, odnosno, treba da se potrude dazauzmu neku od slobodnijih stolica. Prilikom menjanja mesta jedino je dozvoljenosporo kretanje, i to hodanje tako što se stavlja noga ispred noge. Voditelj naovom mestu demonstrira način kretanja i nastavlja sa saopštavanjem instrukcije:Znači, ne smeju se praviti veći koraci, niti trčati. Pošto u krugu nedostaje jednastolica, uvek će neko ostati bez mesta. Tada onaj ko je ostao bez stolicepreuzima vođenje igre i postavlja novi uslov. Svaki učenik smišlja uslov na licumesta, vodeći računa o karakteristikama članova grupe. Da počnemo '' Velikivetar duva za sve one koji nose... sat na ruci''. SO, SR

45. ZUM-ŠKRIP (5').Svi sede u krugu, voditelj kaže: Zamislite da je ZUM zvuk koji stvaraju trkačkakola. Ja ću početi. Kao da su jedna takva koal prošla pored mene, reći ću ZUM iokrenuću glavu na levu stranu. Sada kola prolaze pored moga suseda s levestrane. On će reći ZUM i okrenuti glavu na levu stranu. Tako redom svako će sajednim ZUM da otprati kola koja idu u levo dok neko ne kaže ŠKRIP. To znači dasu kola stala i da sada idu na drugu stranu. Sada ćemo prenositi ZUM na desnodok opet neko ne kaže ŠKRIP, što znači da su kola opet stala i da sada idu opetna levo. Nema pravila ko će i kada reći ŠKRIP. To može bilo ko iz kruga kadapoćeli da promeni pravac kolima. Jedino ograničenje je da to može svako učinitisamo jednom. MO, SO

46. ZLATNA RIBICA (10').Evo imamo jednu zlatnu ribicu. Kao i sve zlatna ribica će nam ispuniti želju oduslovom da je pustimo. Neka svako zamisli jednu želju koju bi voleo da mu budeispunjena. Tu želju će izgovoriti kada ribica bude bila u njegovim rukama. Kadakaže svoju želju pustiće ribicu tako što će je predati, to jest dobaciti nekomdrugom. Kada taj kaže svoju želju, dobaciće je nekom drugom i tako dok svakood nas ne kaže svoju želju. Trudite se pri tom da vam se želje ne ponavljaju. SR


11

47. DA LI SI TI PRUI? (5')Ovu igru je zgodno igrati u mraku, a ako je to neizvodljivo, onda svi igrači trebada žmure, u početnoj poziciji, svi igrači stoje u krugu leđima okrenuti centrukruga...Zante li šta je to PRUI? PRUI je jedno čudno, ali izuzetno simpatičnočlankovito biće koje čezne za ljubavlju. Njegova nevolja je u tome što to ne možeda saopšti ljudima oko sebe, jer je nem i nepokretan. Međutim, dovoljno je da gadodirnete i da osetite svu čaroliju ljubavi i prijateljstva i da postanete deo njega,postanete PRUI. Zato ga vredi potražiti i dodirnuti. Sada svi žmurite. Kogadotakne po ramenu, on će postati PRUI. To ćete raditi na sledeći način: kadadodirnete nekoga, pitajte ga: ''Da li st ti PRUI?'' Ako nije PRUI, taj koga ste pitalireći će vam: ''Nisam , a da li si ti PRUI?'', odgovorite mu da niste i krenite dalje.Tražite dok ne dodirnete nekoga ko na pitanje: ''Da li si ti PRUI?'', ćuti. To je znakda je on PRUI. Tada otvarate oči i hvatate se za ruku sa onim ko je PRUI. Tada ivi postajete PRUI, ponašate se kao PRUI, kada neko naleti na vas i pita vas ''Dali si ti PRUI?''. Lanac PRUI-a lagano raste, dok svi ne postanemo PRUI,člankovito biće puno ljubavi. SO, SR

48. DRAGA, DA LI ME VOLIŠ? (5').Svi sede u krugu. Idemo u krug jedan po jedan. Svako od vas će da se obratisvome susedu s leve strane, sa rečima: ''Draga, da li me voliš?'', njegov susedtreba da odgovori:''Da draga, volim te, ali nikako ne mogu da ti se nasmešim'',naravno on to mora govoriti tako da se ne nasmeje.Oni učenici koji se ipak nasmeju ispadaju iz igre. SO, SR

49. IMA LI MEMLE U VAŠIM MUŠTIKLAMA? (10').Svi sede u krugu. Idemo u krug jedan po jedan, svako od vas će da se obrati svom susedu sa leve strane sledećim rečima: Ima li memlaeu vašim muštiklama? Sused treba da odgovori: Ne, ali pitaću svoga komšiju, a zatim da se okrene onome ko sedi sa njegove leve strane, i ponovi pitanje: Ima li memle u vašim muštiklama? Pazite, pitanje i odgovor treba da izgovorite tako, da vam se nikako ne vide zubi dok govorite, kao i da se ne nasmejete. Hajde da probamo. SU

50. GLASANJE (5').Radioničarska pravila su ispisana na tabli ili panou. Svaki učenik stavlja zvezdicupored onog pravila koje mu se najviše dopada. SO, SR

51. ZRACI UPOZNAVANJA (5').Nacrtati na tablu ili pano sledeći crtež (slika 1): Svaki učenik izvlači strelicu odsredine kruga ka napolje, koja označava koliko posle ove radionice poznajeučenike u svom razredu. Svaki učenik crta svoju strelicu u drugom pravcu, kaojedan od sunčevih zraka. SU

52. TALAS RASPOLOŽENJA (5').Na tabli ili većem papriu nacrta se jedna horizontalna linija. Na njoj se označeključne tačke, koje predstavljaju aktivnosti na jednoj radionici i ispod svake tačkese označi koju aktivnost predstavlja. Vertikalno linija označava pozitivna


12

rasoloženja (gore) i negativna raspoloženja (dole), (slika 2). Svaki učenik označi,za svaku aktivnost ponaosob, koliko mu je bila prijatna odnosno neprijatna. Ovaevaluacija se može vršiti i tako što će svaki učenik dobiti svoj listić sa nacrtanimgrafikonom u koji će uneti svoje ocene, a njihovim spajanjem će se dobiti ''talasraspoloženja''. SR, SO

53. KOLIKO ME JE DOTAKLO...(5')Nacrtati na tabli ili panou sledeći crtež:Svaki učenik savlja svoj znak (tačku, zvezdicu) u onaj segment kruga kojioznačava u kolikoj meri ga je ova radionica dotakla.Ova evaluacija se može koristiti i na mlađim osnovcima. Utom slučaju učenicima treba reći da stave svoj znak na onaj deokruga koji označava u kojoj meri im se ova radionica dopala. SU

54. LINIJA DOPADANJA (5').Na tabli ili velikom papiru nacrtati dugačku liniju. Jedan kraj te linije se obeleži sa:radionica mi se veoma dopala, a njen drugi kraj se obeleži sa: radionica mi seuopšte nije dopala. Učenici treba da stave svoj znak na nekom mestu na toj linijikoja najviše odgovara njihovom doživljaju radionice. SU

55. OCENITE NAS (5').Danas imate priliku da vi nas ocenite. Na papirićima koje ćemo vam dati, napišiteocenu od 1-5 u zavisnosti koliko vam se dopala ova radionica.Nemojte se potpisivati. MO, SO

56. MAHNITE ILI ODMAHNITE (5').Evo još jedne prilike da pokažete kako vam se današnja radionica dopala. Akovam je danas bilo zanimljivo i lepo, mahnite mi obema rukama, kao da ste vrloobradovani. Ako vam je bilo dosadno, vi odmahnite jednom rukom.Pošto ova evaluacija voditelju ne daje materijalnepokazatelje koje može naknadno da analizira, potrebno je da umomentu kada deca evaluiraju, diskretno i brzo prebroji pozitivne inegativne utiske, kako bi stekao uvid u uspešnost radionice. SU

57. META (5').Na velikom papiru nacrta se krug podeljen na onoliko isečaka koliko je aktivnostikoje se procenjuju, a svaki isečak je označen svojim imenom (Slika 3.). Učenik usvaki isečak crta tačku ili krstić, i to bliće središtu što mu se aktivnost višesvidela, a dajle od centra ako mu se manje svidela. SU

58. KONFLIKTORAZMRSIVAČOMETAR (5').Svaki učesnik dobija list papira sa sledećim crtežom ( Slika 4.). Svaki učenik nasvom listu ubeležava za sebe tačku gde se nalazio na početku ovog programa itačku gde se nalazi sada, nakon ove radionice. Listovi ostaju kod učesnika. SO,SR

59. SEMAFOR OSEĆANJA (5').


13

Na papirima koji se podele svim učenicima nacrtani su likovi koji prikazujurazličita osećanja (Slika 5). Od učenika se traži da saopšte kako su se na tojradionici osećali, i to ko što će kružiti sva ona lica (osećanja) koja su kod njihpreovladavala tokom rada.

60. KAD ČUJEM... ZNAĆU (5').Nacrtati na tabli ili panou sledeći crtežSvaki učenik ubeležava svoju zvezdicu u odgovarajući segment obepolovine kruga, kao pitanja postavljena na panou. SO, SR

61. KOME ĆU DA KAŽEM (5').Voditelj kaže: Razmislite malo o tome gde i sa kim ćete moći da upotrebite oveJa-poruke da biste bili saslušani: sa roditeljima, bratom, sestrom, nastavnicima,drugovima u razredu, drugovima van škole... Sad svi u krug izaberite i kažitejednu od ovih situacija za koju mislite da ćete u njoj moći da izgovorite ja-porukuda biste bili saslušani i jednu u kojoj mislit da to nećete moći. SO, SR

62. DA NE ZABORAVIM NOVU IDEJU (5')Nacrtati na tabli ili panou veliku sijalicu. U sijalicu svaki učesnik upisuje/ucrta svojznak/reč/rečenicu koja će ga podsetiti da kad se nađe u sukobu obrati pažnju napotrebe (i svoje i tuđe). SO, SR

63. U TUĐIM CIPELAMA (5')Nacrtati na tabli ili panou sledeći crtež (slika 6). Svaki učenik ubeležava najvišedva znaka plus u one cipele koje mu nije teško da zamisli da obuje (tj. kod onihosoba u čije uloge mu nije teško da se uživi) i jedan minus u onu cipelu koju bimu bilo jako teško da obuje (tj. teško bi se uživeo u tu ulogu). SO, SR

64. KORISTOMETAR (5').Na tabli ili velikom papiru nacrtati 3 duge horizontalne strele. Na njima će svakiučenik ubeležiti tačku koaj označava u kolikoj meri mu se čini da će usvakodnevnim situacijama znati kako da reaguje:• kada oseća da je odbačen• kada počinje da odbacuje nekog• kad primeti da neko drugi odbacuje nekogSvaka od ovih stavki prikazana je jednom strelom. SO

65. VLADOBES (5').Na tabli ili velikom papiru napisati jedan ispod drugog brojeve od 1 do 10. Svakibroj označava količinu vladobesa, a vladobes je simbolična, izmišljena jedinicakojom označavamo snagu za ovladavanje besom. Na primer, ako procenite daćete u nekoj budućoj svakodnevnoj situaciji moći vrlo dobro da ovladate besom,onda izaberite vladobes 10. Ili, ako vam se u čini da je verovatnije da će vas bespreplaviti, a vi pred njim ostati nemoćni, izaberite manju količinu vladobesa. Nekasvako od vas priđe tabli i pored odabranog broja vladobesa, stavi svoj znak. SO

SAMOSTALNE IGRE


14

U ovoj kategoriji nalaze se igre koje su u radionicama korišćene i kao uvodne i kao završne. U okviru samostalnih igara nalaze se neverbalne igre čija je osnovna funkcija da opuste učesnike (igre pod brojem 66-72), motoričke igre (73-74), igre koje podstiču opažanje i doživljaj realnosti različitim čulima (75-79), nekoliko varijanti pantomime (80-85), igre koje podstiču verbalnu divergenciju (84-94), i na kraju, igre koje podstiču decentraciju i aktivno slušanje (95-97)

66. OGLEDALO RUKU (5').Izaberite sebi para i stanite jedan naspram dugog sa rukama podignutim u visiniramena, isruženim ka paru, koji je zauzeo isti položaj. Neka vam dlanovi budušto bliži, ali se ne dodirujte. Jedan u paru će biti vođa i on će pomerati ruke uraznim pravcima, ali uvek dlanovima okrenutim ka svom partneru. Partner ćepratiti ove pokrete svojim rukama, trudeći se da bude što tačniji u oponašanju,kao u ogledalu. Na moj znak, posle nekoliko minuta, zamenićete uloge. Nezaboravite da je ovo igra saradnje, a ne takmičenja. SU

67. POVERENJE (20').Učionica se pre igre razmesti tako da po sredini budu klupe i stolice, kojepredstavljaju prepreke. Voditelj kaže: Podelićete se u parove, jedan u paru jevoditelj, drugi ima povez preko očiju ili žmuri. Voditelj ima zadatak da pažljivo isigurno vodi svog para između prepreka, pazeći da se ovaj ne udari ili ne naletina nešto. To se radi bez reči tako što svog para držite desnom rukom za levorame i vodite ga.Posle nekoliko minuta, zamenićete uloge i ponoviti igru. Posle igre, voditelj možepostavljati pitanja o tome kako su se članovi grupe osećali tokom igre, u kojojulozi im je bilo lakše ili prijatnije i zašto. SU

68. ISPREPLETANE RUKE (15').Voditelj podeli učenike na grupe od po petoro i kaže: Dve ruke mogu da serukuju, četiri mogu da naprave stolicu u koju neko može da sedne, šest može danapravi krug, itd. Vaš zadatak je da smislite bar tri nova načina na koji se vašihdeset ruku može uplesti, ukrstiti. Pri tome, neke mogu biti u figuri koju napravite,a neke ostati slobodne, nije neophodno da svih deset učestvuju u toj neobičnojkompoziciji. Jedino je bitno da svaki član grupe da bar jednu svoju ruku. Prvoeksperimentišite, isprobavajte razne načine ukrštanja, a onda izaberite tri kojavam se najviše dopadaju. Smislite za njih imena, na šta vas podsećaju, mogu libiti simbol za nešto?Voditelj daje učenicima 15 minuta da osmisle svoje kompozicije, a onda svakagrupa predstavlja ono što je osmislila i govori ime za svaku kompoziciju. SO, SR

69. NARAVI REČ SVOJIM TELOM (15')Deca oblikuju reč ili rečenicu tako što svako dete zauzimajući odgovarajućipoložaj tela oblikuje po jedno slovo. MO

70. ZAČARANI ZAMAK (10').Učenici stoje u krugu i drže se za ruke, trudeći se da krug bude što veći. Voditeljkaže: Ova igra se zove ZAČARANI ZAMAK. Svi učenici koji se drže za rukepredstavljaju zidine zamka. Zidine imaju kapiju, to su dva učenika koji se na drže


15

za ruke i koji stoje na pola metra razdaljine. U krugu, to jest u zidinama zamka,nalazi se zatvorenik. On ima vezane oči, a njegov zadatak je da nađe kapiju.Zatvorenik se kreće po unutrašnjosti kruga, ali ne sme rukama da dodiruje ostaleučenike dok traži kapiju. Kako će onda pronaći kapiju? Kreće se prateći zvuk, jeroni koji čine zidine zamka sve vreme proizvode različite zvuke: zvižde, pevaju,huče kao vetar, itd. Samo ona dvojica koja su kapije zamka ćute. Zatvorenik pratizvuk, tamo gde se ništa ne čuje, tu su kapije, tu će on probati da nađe put doslobode. Kad nađe kapiju, drugi učenik ga zamenjuje. Hajde da probamo! MO

71. NEVIDLJIVA LOPTA (15').Voditelj podeli učenike u parove i kaže: U ovoj igri aktivnost se odvija u parovimabez korišćenja govora. Prvi član u paru treba da zamisli neku igru sa loptom npr.fudbal, tenis, odbojka, i sl. i da je započne. Drugi član para treba da prepozna tuigru i da je prihvati. Posle nekog vremena, drugi član para započinje novu igru,takođe bez upotrebe reči, koju sada prvi prepoznaje i prihvata. Važno je datokom igre partneri sinhronizuju pokrete, kao da u igri zaista koriste loptu, a dapri tom ništa ne govore. Svaki učesnik treba da barem dva puta promeni igru saloptom.Nakon igre sa učenicima se vodi razgovor o tome kako im se ova aktivnostdopala, koje igre su isprobali, da li su imali teškoća prilikom sporazumevanja isinhronizovanja pokreta, kako su te teškoće prevazilazili. SU

72. LOVAC I ZVEČARKA (10').Ustanite i uhvatite se za ruke, tako da napravite što veći krug. Unutar kruga sudva igrača koji igraju lovca i zvečarku. Lovac treba da uhvati zvečarku, ali posaomu je otežan - ne sme da gleda (ima povez preko očiju). Zvečarka zveči (ima uruci zvečku, konzervu sa pasuljem) i beži od lovca unutar kruga. Lovac pokušavada je uhvati na osnovu zvuka koji prati, kada je uhvati, drugi par započinju igru.MO

73. PRIKRIVENI DIRIGENT (10').U ovoj igri svi mi predstavljamo orkestar, a jedan od nas, koga budemo odabrali,biće dirigent. Dirigent pravi različite pokrete rukama i glavom (češka se, brišenos, pljeska, klima glavom, itd), a orkestar ga gleda i oponaša ono što on radi.Detektiv će izaći iz sobe dok se dogovorimo ko je dirigent. Posao detektiva nećebiti lak, jer dirigent menja pokrete, i to u trenutku kad ga detektiv ne gleda. Niorkestar mu neće mnogo pomoći, jer se trudi da neprimetno posmatra ponašanjesvog dirigenta. Detektiv ima pravo da tri puta pogađa ko je dirigent, ako nepogodi, zamenjuje ga drugi igrač i igra se ponavlja.Igra naročito postaje zabavna kada voditelj predloži da detektiv budedirigent, tako da orkestar oponaša pokrete detektiva. SU

74. ZMAJEVI (10').Deca se podele u male grupe od po šest do osam članova i stoje u nizu, jedaniza drugog tako da svako uhvati svoga prethodnika oko struka. Sada ste vizmajevi, mladi i razigrani. Kao svim mladuncima, npr. malim kučićima, omiljenavam je zabava da lovite svoj rep. Znači glava zmaja, prvi u koloni, pokušaće dauhvati svoj rep, odnosno poslednjeg u koloni. Svi između treba da se trude da to


16

spreče, tako što će se kretati tamo-amo, uvrtati, ali nikako ne sme puštati onogispred sebe. Kada glava uspe da uhvati rep, onda ide na kraj kolone i postajerep. Drugi u nizu će postati glava i sada će on pokušavati da uhvati poslednjeg.MO, SO

75. GLAS (15') .Deca sede u krugu, voditelj kaže: Izabraćemo jednog dobrovoljca koji će sestiovde, u sred kruga, i vezaćemo mu oči. Ja ću ići oko kruga, i koga dotaknem, tajtreba da se obrati onome u krugu, ali izmenjenim glasom. Može da ga pozove poimenu ili da mu kaže nešto drugo, ali tako da izmeni glas da ne bude odmahprepoznatljiv. Zadatak onoga u krugu je da pogodi ko ga je zvao. Kada pogodi,onaj čiji je glas prepoznao ulazi u krug, vezujemo mu oči, pa sad on pogađa. MO

76. POGODITE ŠTA JE... (ZVUCI) (15').Ovde imam nekoliko bočica u kojima se nalaze razne stvari. Ja ću svaku bočicuprotresti, a vaš zadatak će biti da na osnovu zvuka pogodite šta je u bočici.Za ovu igru voditelj u neprozirne bočice može staviti klikere, kamenčiće,novčiće, dugmeta, vodu, pesak, pirinač, itd. Posle pogađanja može serazgovarati o tome na šta nas podsećaju različiti zvuci, da li zvuci mogu bitiveseli ili tužni, da li je bilo teško ili lako pogoditi. MO

77. POGODI ŠTA JE... (DODIRI) (15').Ovde imam jednu vreću u kojoj se nalazi mnogo predmeta od različitih materijala:gume, drveta, metala, itd. Vaš zadatak je da stavite ruku u vreću, i ne gledajući,na osnovu dodira, da pogodite od čega je predmet napravljen.Varijanta ove igre izgleda tako što onaj ko stavlja ruku u vreću ne pogađamaterijal od koga je predmet napravljen, već saopštava samo svoj doživljaj togmaterijala, a ostali pogađaju šta je u pitanju (na primer, za vatu: ''To je neštomekano, nežno, lagano...''). Kasnije se razgovor može voditi o tome kakvaosećanja u nama budi dodirivanje različitih materijala, koliko je svet dodira važanu doživljavanju realnosti, na šta nas neki kvaliteti koje opažamo dodirompodsećaju, itd. SU

78. POGODI ŠTA JE... (NJUŠKANJE) (15').Ovde imam nekoliko bočica u kojima su neke stvari koje različito mirišu.Zatvorićete oči, a ja ću vam dati da pomirišete ono što je u bočici, pa ćete zatimreći, na osnovu mirisa, šta je unutra. Hajde da probamo.Voditelj prilazi svakom ponaosob i daje mu da pomiriše bočicu. Ukoliko jebroj učenika veliki, jednu bočicu može pomirisati više učesnika. Kad se isprobajurazličiti mirisi, može se razgovarati o tome kakve asocijacije, misli i osećanja unama izazivaju pojedini mirisi, kako bi nam svet izgledao kad stvari ne bi imalemiris, koji su naši omiljeni mirisi, možemo li opisati neko mesto samo na osnovumirisa, ima li stvari koje ne mirišu? SU

79. UKUS, DODIR, MIRIS (20').Voditelj podeli učenike u tri približno jednake grupe i kaže: Vaš zadatak će biti dapantomimom pokažete ostalima šta ste pomirisali, dodirnuli ili osetili čulomukusa. Svaka grupa će predstavljati po jedno od ova tri čula. Grupa A čulo


17

mirisa, grupa B čulo ukusa, i grupa C čulo dodira. Svaka grupa će se međusobnodogovoriti šta će ostalima prikazati da je dodirnula, pomirisala ili probala, a ostaliće pogađati šta je to bilo. Pri tom imate pravo da pokažete po pet stvari kojeostali pogađaju, trudite se da smislite što neobičnije stvari, kao na primerdodirnuti vruću peglu, ili lepljiv papir, ili pomirisati prženi luk, ili jesti lubenicu.Dakle pokazaćete ne samo miris, ukus, već i šta jedete, šta mirišete ili štadodirujete. Imate 5 minuta da se dogovorite šta ćete pokazati. SO, SR

80. TEMA (30').Podelićete se u grupe od po šestoro. Svaka grupa će dobiti jednu reč, temu, kojutreba pantomimom da predstavi ostalim grupama, koje će pogađati šta je tema.Temu možete razraditi i kao malu priču, ukoliko vam je tako jednostavnije da jeobjasnite.Teme: čekanje, traženje, posmatranja, zaljubljivanje, zadivljenost, izvinjenje,pomirenje, nerazumevanje. SO, SR

81. RITMIČNA PANTOMIMA (15').Voditelj odabere jednog učenika koji treba da pljeskajući rukama ili udarajućirukom o sto stvara jednostavan ritam, kao metronom. Ostali učenici se podele uparove i imaju sledeći zadatak: osoba A pantomimom pokazuje jednostavnu,svakodnevnu radnju, kao što je sečenje hleba, pranje zuba, pijenje iz čaše, aosoba B pljeska rukama menjajući ritam, što osoba A treba da prati. SU

82. LANČANA PANTOMIMA (15').U ovoj igri priča se prenosi od jednog do drugog igrača neverbalno, pomoćupantomime. Od učenika zainteresovanih za ovu igru voditelj formira grupupantomimičara, a ostali učenici su publika. Prvi pantomimičar ostaje u prostoriji aostali pantomimičari izađu van prostorije. Voditelj mu onda kaže sledećuinstrukciju: Pažljivo slušaj priču koju ću ti ispričati. Tvoj zadatak je da zapamtiš ida je što bolje preneseš sledećem članu tvoje grupe, ali koristeći se isključivopantomimom. Zatim glasno pročitati priču tako da je čuju i pantomimičar ipublika.Kada se prvom članu ispriča priča, poziva se drugi član pantomimičar dauđe u prostoriju, i voditelj mu kaže: Tvoj zadatak je da pažljivo posmatraš šta ćeti pantomimom pokazati prvi član tvoje grupe. Pri tome nemaš pravo ništa dapitaš, već se potrudi da ono što vidiš što bolje zapamtiš, kako bi mogaopantomimom da istu priču preneseš sledećem članu grupe.Tako se igra nastavlja, a poslednji učesnik u igri ispriča priču onako kako juje razumeo. SO, SR

83. GLUMAC PRED OGLEDALOM (10').Podelite se u parove. Osoba A je ogledalo, osoba B glumac. Glumac se ogleda, ipravi različite pokrete, koristeći ruke i lice, npr. maže trepavice, češlja se, stavljaruž, itd. Ogledalo se trudi da ga što bolje imitira. Posle dve minute, na moj znakzamenićete uloge. MO,SO

84. PAROVI U OGLEDALU (5').


18

Staćete u dva reda, okrenuti jedni prema drugima. Jedan član para će dazauzme neku pozu, a ovaj drugi je njegovo ogledalo, i trudiće se da zauzme istupozu. Posle izvesnog vrmena parovi zamenjuju uloge. SU

85. RECEPCIONER (15')Grupa treba da sedne tako da formira oblik potkovice. Oni predstavljaju, svizajedno recepciju u hotelu, odnosno, recepcionera. Jedan član grupe igrahotelskog gosta, koji je nečim nezadovoljan i dolazi da se žali na recepciji. Svojproblem on izražava pantomimom, a recepcioner (odnosno svi ostali),pokušavaju da postavljanjem pitanja otkriju šta gost želi da kaže (može sezamisliti da gost ne zna ni jedan drugi jezik osim svog maternjeg, a dolazi izTunguzije, tako da mora da se koristi pantomimom). Gost objašnjava sve doknije preneo potpuno tačno sadržaj poruke, koju će dobiti ispisanu na papiru.Kada je poruka shvaćena, gost uzima neko mesto za recepcijom, a neko drugiigra gosta.Primeri za poruke nezadovoljnog gosta:Tražio sam sobu sa pogledom! Mislio sam da pogledom na more, ane na parking!Moj muž je u zatvoru zato što je fotografisao statuu na glavnomtrgu. Želim da pozovem moju ambasadu.Moja žena leži sa glavoboljom. Imate li aspirin?Nemojte misliti da sam luda, ali duh svake noći dolazi u moju sobu,pri tom mi peva ''Tvoja mala ručica se smrzla...'' Želim da promenimsobu.Jedan čovek sa crvenom bradom me je pratio na ulici. Ako pita zamene, nemojte reći da ste me ikad videli.Nisam oka sklopila zbog komaraca. Imate li sprej protiv insekata?Dođite! leteći tanjir se spušta na parking!Izgubila sam novčanik juče u akvarijumu. Možete li da imtelefonirate i pitate da li je nađen?Možete li mi reći adresu Kluba konstruktora drvenih brodića u boci?SO,SR

86. VELIKO-MALO (10')Sedimo u krugu. Evo jedne zanimljive igre u kojoj se pojavljuju dve ključne reči:VELIKO i MALO. Svako će u rečenici koju kaže koristiti ove dve reči i to nasledeći način, na primer: ''Na velikom petlu je mali oblak''. Sledeći će nastaviti:''Na malom oblaku je velika tufna'', i tako redom, svako nastavlja tako štoponavlja kraj rečenice svoga prethodnika i dodaje nešto novo.Ako deca žele da nastave igru, možete je igrati rečimaMOKRO-SUVO ili KRIVO-PRAVO. MO

87. ŠTA BI BIO KAD BIO BIO... (15').Sad ćemo igrati jednu novu i neobičnu igru koja se zove ''Šta bi bio kad bi bio...''U njoj možete pokazati koliko ste pronicljivi i koliko dobro zaključujete, kao ikoliko se dobro međusobno poznajete. Evo kako se igra: jedan od nas će bitiosoba X. Zatim se ''detektiv'' vraća i kreće da u krug, svakom ponaosob postavljapitanje koje uvek počinje sa '' Da li ta osoba... šta bi bila?'' Detektiv postavlja


19

svakom učesniku drugačije pitanje i na osnovu odgovora koje dobija od svihredom u krug, trudi se da zaključi ko je osoba X. Ima pravo da tri puta pogađa,ako ne pogodi, onda se javlja novi ''detektiv'' i igra se ponavlja. ''Detektiv'' možepitati šta bi bila ta osoba da je životinja, drvo, kuća, automobil, nameštaj, boja,muzika, itd, a ostali igrači treba da paze da njihovi odgovori ne asociraju isuvišedirektno na osobu X, jer će onda zadatak detektiva biti isuviše lak (naravno, netreba da se trude ni da mu daju jako daleke asocijacije, jer onda neće nikadpogoditi). SO, SR

88. RAZLIČITE NAMENE (20').Podelite se u grupe od po petoro. Vaš zadatak je da napravite listu od 10 načinana koje se čarapa može iskoristiti osim svoje uobičajene namene. Za to imate 10minuta. Kad završite svaka grupa će objasniti drugima svoje tri najbolje ideje. SU

89. AMBLEMI (30').Radićete u grupama od po petoro. Dobićete jednu reč koja predstavlja amblem,tj. znak nekog zamišljenog društva, udruženja, pokreta, kluba. Treba da smislitekako je došlo do toga da baš ta reč postane simbol, tj. amblem, šta se njompredstavlja, i kada se koristi, u kojim prilikama. Na kraju možete smisliti i motokoji ide uz vaš amblem. Kad grupe smisle obrazloženje amblema, predstavljajuostalima do čega su došli. Reči-amblemi: sveća, pero, šolja, udica, knjiga,čarapa... SO, SR

90. TO MI MNOGO ZNAČI (45')Za ovu igru potrebno je da svaki učenik donese neku sitnicu, predmet koji mumnogo znači, za koji je emotivno vezan (na primer: fotografiju, kartu za bioskop,razglednicu, itd)U grupama od po četvoro, ispričaćete jedni drugima istoriju svog dragogpredmeta, a onda ćete na osnovu pojedinačnih priča napraviti jednu zajedničkuza celu svoju grupu, koja će sadržati sve pomenute elemente, tako da će tazajednička priča sadržati sve prethodne, ali biti i sasvim nova. Za to imate 20minuta. Kad završite, svaka grupa će ostalima predstaviti svoju priču.Priče se mogu predstavljati pantomimom, dramatizovati, likovno uobličiti, ilisamo prepričati, zavisno od atmosfere i želja učesnika. SO, SR

91. STVARI NISU ONO ŠTO IZGLEDA DA JESU (20').Voditelj podeli odeljenje na grupe od po 6-7 članova i kaže: Vaš zadatak će bitida smislite tri stvari za koje ova obična, školska stolica može poslužiti, osim zasedenje. Za to imate 10 minuta, a onda će svaka grupa izneti svoje predloge.Neka bar jedan od tri predloga bude vrlo neobičan, nešto što će nas sveiznenaditi. MO, SO

92. KAKO BI TO IZGLEDALO KAD BI... (15').U ovoj igri možete pokazati koliko ste maštoviti. Evo kako se igra: ja ću vampostavljati pitanja koja izgledaju na primer ovako: ''Kako bi to izgledalo kad bidrveće hodalo?'', a onda redom u krug, svako da svoj odgovor koji treba da budešto neobičniji i neverovatniji, kao što je uostalom i samo pitanje. Hajde daprobamo. Voditelj posle odredjenog broja pitanja koje sam postavlja, može


20

učesnicima ponuditi mogućnost da i oni postavljaju pitanja, a zatim se možepovesti razgovor o tome koji su odgovori bili najčudniji, najneobičniji, najsmešniji,za koja je pitanja bilo najteže smisliti odgovor i zašto, koje bi bile posledicepostavljenih situacija itd. Voditelj može koristiti sledeća pitanja (i naravno samsmisliti mnoga druga): Kako bi to izgledalo kad bi leti umesto kiše tekla limunada,kad bi zimi mesto snega sitan šećer padao, kad bi ljudi umesto da govore moglisamo da pevaju, kad bi nebo bilo zeleno, i lišće plavo, kad bi ljudi imali peraja,kad bi životinje govorile, kad bi se ljudi smanjivali umesto što rastu, itd, itd... SU

93. KO SAM JA? (20')U ovoj igri može da učestvuje najviše 15 učesnika. Svaki učesnik dobija po jednucedulju na kojoj će napisati ime neke poznate ličnosti iz istorije, umetnosti, filma,stripa, sporta... Onaj ko je napisao cedulju, lepi je selotejpom na čelo osobe kojasedi sa njegove leve strane. Tako svi dobijaju natpis sa imenom osobe koju trebada otkriju. Odgonetanje se odvija tako što prvi u krugu počinje sa postavljanjempitanja na koja je moguće odgovarati samo sa DA ili NE i dokle god su odgovoripotvrdni on ima pravo da pita. Čim dobije odgovor NE, sledeći u krugu počinje sapitanjima. Igra se nastavlja dok svi ne pogode ''ko su''. SO, SR

94. PRIČAM TI PRIČU (10').Sada ćemo svi zajedno pokušati da napravimo jednu priču. Neko će započetipriču, reći će jednu reč i tu istu reč zapisati na papiru koji ću vam dati. Potom ćepapir dati drugu do sebe. On će ponoviti prethodnu reč i dodati novu koju će izapisati, i tako redom. Znači, svako će ponoviti sve što su rekli i pre njega ismisliti nastavak, tj. još jednu reč. To na kraju treba da bude naša zajedničkapriča. Pri tome treba da se trudite da priča bude što neobičnija. SO, SR

95. SVE IMA BAR DVE STRANE (20').Konfliktne situacije lakše je rešavati ako sagledamo svoje, ali i tuđe potrebe, akose bar za tren stavimo na mesto osobe sa kojom smo se sukobili. Evo jednevežbe u kojoj to možemo isprobati. Zamislite blisku osobu sa kojom ste senedavno sukobili (roditelj, brat, sestra, drug ili drugarica...), oko čega ste sesukobili, detalja sukoba. Zatim na papiru napišite kako je sukob izgledao viđenočima te druge osobe. Dakle, kako se ta osoba osećala, šta je doživela,očekivala...Pišite u prvom licu jednine, kao da ste ta druga osoba. Kad svinapišu, voditelj pita: Kako vam sada izgleda sukob? Kako ste se osećali upoložaju druge osobe? Da li ste nešto novo saznali o sebi, drugoj osobi i vašimodnosima? SO, SR

96. SLUŠAJ PAŽLJIVO (20').Ovu igru radićemo u grupama od po troje. Osoba A će ispričati neku anegdotu ilizanimljivu priču iz svog života, u roku od nekoliko minuta. Osoba B pažljivosluša, hvatajući beleške. Osoba C će ponoviti ono što je osoba A ispričala, što jetačnije moguće, a na kraju će osoba B ispraviti ono što je eventualno pogrešnorečeno ili što je ispušteno. Zatim se menjaju, tako da svako prođe kroz sva trizadatka. SO, SR

97 OGLEDALO MOJE KAŽI MI... (15').


21

Svi stoje u krugu, voditelj kaže: U ovoj igri zadatak je da pantomimom i mimikompokažete kako izgledate kada ste ljuti. Jedan će stati u sredinu, nama okrenutlicem i pošto malo razmisli i seti se neke situacije u kojoj je bio vrlo ljut, svojuljutnju će nam pokazati pokretom, izrazom lica i stavom tela. Mi ostali ćemo toponoviti, trudeći se da verno preslikamo njegovo ponašanje, a on će imati prilikuda sebe na taj način, vidi kao u ogledalu. Hajde da probamo.Voditelj poziva dobrovoljce da pokažu svoju ljutnju, to se igra onoliko dugokoliko ima učenika koji žele da probaju, a zatim voditelj može dati nova osećanjakoja treba prikazati: dosadu, uvređenost, veselje, bes, ljubomoru, itd. SU


22

Igre

Documents