Idemoo Makro

MAKROEKONOMIJA – druga parcijalaLINIJA 3 – Grupa A

1.Unilaterni platni bilans – obuhvata transakcije u platnom bilansu koje ne podrazumijevaju obaveznu proturadnju (za razliku od bilateralnog)

2.Brzina novca u opticaju- je omjer ukupnog GNP-a prema količini novca

Prosječna mjera upotrebe novca u određenom razdoblju za obavljanje robno-novčanih transakcija

3.Transakcijski novac – je iznos novca koji se koristi za svakodnevne transakcije (novac u uzem smislu ili M1), obuhvata kovani, papirni novac i depozite po vidjenju.

4. ?5. Aprecijacija – je povećanje cijene domaće valute u izrazeno u terminima strane valute

Stubovi neki svjetskog foruma - Makroekonomsko okruženje,javne institucije i nivo tehnološke opremljenosti

Kritike skole ekonomije ponude - Smanjivanje poreskih stopa moze potaknuti pojedince da vise rade ali ce ih svakako potaknuti da vise trose. Osim vece ponude povecati ce se tako i ad te ce efekat na proizvodnju i cijene biti kombinacija povecane ponude i povecane traznje a ne samo povecanje ponude, te dolazi do povecanja cijena. Snizavanje poreskih stopa prvo djeluje na povecanje agregatne traznje, a u dugom roku dolazi do povecanja ponude.

Zamka ravnoteze prema Kejnsu – Ravnoteza pri nepunoj zaposlenosti , postoji ravnoteza AS i AD, ali je proizvodnja ispod potencijalnog proizvoda i znacajan broj radne snage je nezaposlen. Zato treba povecati AD. Rast traznje na nivou pune zaposlenosti ima inflatoran karakter.

Grafici:

Laferova kriva

Klasicni makroekonomski model

Linija 3 – Grupa B

1. Deficit tekuceg racuna nastaje kao posljedica veće potrošnje od proizvodnje

2. Špekulacijska tražnja za novcem je funkcija novca kao sredstva očuvanja vrijednosti, odnosno kao jednog od oblika imovine, zavisi od mnogo faktora od kojih je glavna KS.

3. Kvote su kvantitativno ograničenje količine uvoza, rijetko vrijednosno

4. Laferova kriva predstavlja odnos između poreskog opterecenja i motiva za proizvodnju

5. Glavno monetarno pravilo stopa inflacije u dugom roku jednaka je razlici stope rasta ponude novca i stope rasta realnog dohotka (proizvodnje)

Kritike ratex

Teza o racionalnim ocekivanjima je cesto kritikovana kao nerealna. Kritike su: postavke o fleksibilnim cijenama i platama, postavka o ugradjivanju najnovijih prognoza poput superkompjutera, tvrdnja da su predvidjanja konjukturnih ciklusa pogresna, postavka da postoji samo jedna i jedina ravnoteza tako da ljudi formiraju svoja ocekivanja o ovoj jedinstvenoj ravnotezi.

Lukasova kritika

Tvrdi da ponasanje privrednih subjekata u prošlosti moze biti los putokaz za procjenu efekata ekonomske politike. Privredni subjekti se ne rukovode tekucim ponasanjem vlade, vec svojom percepcijom njihovog nacina vladanja, odnosno njihovog rezima ekonomske politike. Tako da

predvidjanje reakcija privrednih subjekata i fnansijskih trzista na promjene ekonomske politike ne moze se vrsiti iskljucivo na osnovu njihovog ponasanja u proslosti.

Kritike ekonomije ponude i ekonomije traznje

Smanjivanje poreskih stopa moze potaknuti pojedince da vise rade ali ce ih svakako potaknuti da vise trose. Osim vece ponude povecati ce se tako i ad te ce efekat na proizvodnju i cijene biti kombinacija povecane ponude i povecane traznje a ne samo povecanje ponude, te dolazi do povecanja cijena. Snizavanje poreskih stopa prvo djeluje na povecanje agregatne traznje, a u dugom roku dolazi do povecanja ponude.

Grafik:

Povecanje potražnje u klasicnom modelu.

Smanjenje ponude novca u IS LM modelu

GRUPA B (L 1)

1. Is-lm funkcija ??2. Direktiva je zakonodavni akt kojim se utvrđuje cilj koji sve države članice EU moraju ostvariti.3. Princip najpovlastenije nacije 

podrazumijeva isti tretman svih roba nezavisno od zemlje porijekla (princip nediskriminacije)4. Revalvacija -zakonsko povecanje vrijednosti nova5. Platni bilans je racun koji pokazuje sve transakcije jedne zemlje sa inostranstvom

Eseji :

Lukasova kritika 

Tvrdi da ponasanje privrednih subjekata u prošlosti moze biti los putokaz za procjenu efekata 

ekonomske politike. Privredni subjekti se ne rukovode tekucim ponasanjem vlade, vec svojom percepcijom njihovog nacina vladanja, odnosno njihovog rezima ekonomske politike. Tako da  predvidjanje reakcija privrednih subjekata i fnansijskih trzista na promjene ekonomske politike ne moze se vrsiti iskljucivo na osnovu njihovog ponasanja u proslosti.

Razlika između monetaristickog i kenzijaskog pristupa 

kenzijasnka ekonomija fokus sa cijena premjesta na zaposlenost i kamatne stope te stoga poseban znacaj u analizi imaju investicije i potrosnja. Glavni fokus je smanjiti zaposlenost i povecanje proizvodnje. Monetarizam se fokusira na makorekonomske efekte ponude nova.  Ovaj model stvara inflaciju, fokusira se na odrzavanje stabilnosti cijena.

Lafferova kriva 

predstavlja odnos između poreskog opterecivanja i motiva za proizvodnju. Porastom poreske stope rastu i poreski prihodi, no nakon neke tačke porast poreske stope više ne doprinosi rastu prihoda već upravo obrnuto. Tačka T* je optimalna poreska stopa koja obezbjeđuje maksimalne poreske prihode. Visoke poreske stope destimuliraju ljude da rade i da štede. Oni svoju ekonomsku aktivnost ili sele u područje nezvanične privrede, ili se odlučuju na više odmora, a manje rada. Praksa je demantirala Laferovu krivu.

Grafik:

Philipsova kriva u ratexu

Povecanje drzavne potrosnje u is-lm

Zaokruzivanja: 

Zakonomsko povecanje cijena je: (aprecijacija, devalvacija..) 

U monetarizmu cijene i plate su: (relativno fleksibilne, apsolutno fleksibilne, rigidne) 

monetarizmu stednja je destimulator rasta. DA/NE Dati 

faktori - bilo ponudjeno 

a)kamatna stopa, 

b)MSP, 

c)stepen konkurentnosti i 

d) navike potrosaca

Ekspanzibvnom monetarnom politikom u IS-LM modelu dolazi do: 

a) povecanja proizvodnje, b) povecanja zaposlenosti, c) inflacije, d) nista od navedenog