ICT Strategija

ИКТ стратегија РГЗ – а за период 2012-2014

1

Садржај

1. Увод............................................................................................................................................3532. Концепт архитектура.................................................................................................................353

2.1. Стратегије и принципи.......................................................................................................3642.2. Концепт комуникацијске архитектуре...............................................................................225

2.2.1. Проширење и унапређење IP телефонског система................................................2262.2.2. Иновирање Core и приступног сегмента LAN мреже у Седишту РГЗ 10GE uplink везе.........................................................................................................................................2492.2.3. Имплементација динамичког протокола рутирања у WAN мрежи РГЗ.................25102.2.4. Иновирање контроле и заштите изласка на Интернет путем корпоративне мреже у Седишту РГЗ........................................................................................................................25102.2.5. Иновирање начина даљинског приступа корпоративној мрежи путем Интернета...............................................................................................................................................26112.2.6. Иновирање заштитних функција Интернет firewall-а у корпоративној мрежи у Седишту РГЗ-a.....................................................................................................................26112.2.7. Иновирање firewall-а за заштиту DMZ зоне у корпоративној мрежи у Седишту РГЗ...............................................................................................................................................2611

2.3. Концепт техничке архитектуре (ТА)................................................................................37112.4. Концепт апликацијске архитектуре.................................................................................3711

2.4.1. Развој и имплементација нове апликације за катастар непокретности................37123. Анализа ризика........................................................................................................................41154. Литература...............................................................................................................................4216

Executive Summary–ME + ZG

Strategic Planning MethodologyA good strategic plan should provide a clear explanation of how one or more strategic goals are to be achieved by an organization or program. It typically outlines Long-term goals and details the specific strategies. Areas of risk are analyzed and specific strategies for overcoming those risks are adopted. The strategic planning process is iterative and maps a clear path between a present condition and a vision for the future.The process by definition MUST be “participatory” and leaded by users’ representatives (managers and professionals) with availability for independent “experience based” vies of external experts.Regular ( once per year ) assessment/review of the Strategic Plan accomplishments against documented objectives can establish a feedback loop that can then influence future planning and decision making.This RGZ IT Strategic Plan was developed mainly as “review” of all existing developments and documents relevant for the future developments of IT in RGZ and “fresh” contribution of group of experts from RGZ, SIDA project and an external consultant-strategy workshop facilitator. It means that our approach was to protect the achievements and best practices of IT Systems developed in RGZ and based on these to continue with improvement and upgrades. We believe that such an approach is optimal regarding the needs and capacities RGZ has at the moment and in near future.The overall “scenario” and issues what were analyzed and defined includes thefollowing questions with the broader strategic concerns:

• Who are we?• Where are we?• Where do we want to go (or not go) and why?

2

• How do we get there?• How do we know when we get there?

Processed issues and questions together with agreed conclusions create the mainstructure outline of the proposed RGZ IT Strategic plan.

• Current Situation• Visions and Goals• Requirements• Implementation Program• Additional Conclusions and Recommendations

In completing this strategic planning process, RGZ organization will have a consistent framework for articulating its IT Strategy purpose, values, roles, objectives, strengths, and weaknesses. This effort is intended to provide a roadmap to a geoenabled future where the needs of the organization and its constituents are better served. Of course all “e-Government” guidelines were incorporated into specific IT Strategic projects.For each section, a list of questions was provided to facilitate the planning process and yield content for the plan itself through the answers and discussion. As previously mentioned not all “standard strategy planning issues” need to be elaborated , not all of the questions need to be answered, as the current and specific situation RGZ deserve specific approach taking in consideration objective and subjective attributes ( SWOT Analysis of current situation).At this moment we would like to stress very strongly the purpose of this document ( IT Strategic Plan) and approach of it creation : We have to establish a consistent framework for strategic planning related to RGZ IT Strategic projects what matters across all RGZ organizational entities and all RGZ external Partners and Customers.

•External Business and ICT development–Input ZG

•Current Situation–Who are we

Републички геодетски завод је посебна организација која врши стручне послове и послове државне управе који се односе на државни премер, катастар непокретности, катастар водова, основне геодетске радове, адресни регистар, топографско-картографску делатност, процену вредности непокретности, геодетско-катастарски информациони систем и Националну инфраструктуру геопросторних података, као и геодетске радове у инжењерско-техничким областима.

Делокруг РГЗ-а су геодетски радови и послови државне управе који се односе на:

• Основне геодетске радове• Катастарски и комасациони премер• Оснивање, обнову и одржавање катастра непокретности• Премер водова, оснивање и одржавање катастра водова• Стручни надзор над геодетским радовима• Издавање и одузимање лиценце за рад геодетске организације• Издавање и одузимање геодетске лиценце• Издавање и одузимање овлашћења за снимање из ваздушног простора територије

Републике Србије за потребе државног премера• Адресни регистар• Одржавање регистра просторних јединица• Премер државне границе и вођење регистра државне границе• Катастарско класирање и бонитирање земљишта• Обрачун катастарског прихода• Процену и вођење вредности непокретности

3

• Даљинску детекцију, топографски премер и топографско-картографску делатност• Издавање картографских и других публикација и давање сагласности за издавање

картографских публикација• Вођење евиденције о географским именима и предлагање Влади чланова Комисије

за стандардизацију географских имена• Оснивање, одржавање и располагање геодетско-катастарским информационим

системом• Вођење архива документације државног премера, катастра непокретности,

катастра водова и топографско-картографске делатности• Учешће у оснивању и одржавању Националне инфраструктуре геопросторних

података• Инспекцијски надзор над радом геодетске организације• Оверу геодетских подлога у инжењерско-техничким областима• Пружање услуга из делокруга РГЗ-а у оквиру међународне сарадње.

Послове из свог делокруга, РГЗ обавља у седишту и ван седишта. Седиште РГЗ -а је у Београду, Булевар војводе Мишића бр. 39.

На територији Србије, послови се обављају у 164 Службе за катастар непокретности.

СКН обављају стручне и управне послове везане за премер, оснивање и одржавање катастра непокретности и катастра водова.

–Where are we now1. Постојеће информационе технологије у РГЗ-у

Информационе технологије обухватајући хардвер и софтвер тј. информациони системи у РГЗ-у постоје већ дужи низ година.

Доминантни сегмент пословања РГЗ-а је КН и тренутно користе рачунарске технологије старије генерације.

1.1. RDBMS софтвер који је у употреби у РГЗ-у

Детаљна спецификација постојећег RDBMS софтвера дата је у табели која следи:Р. Бр. Софтвер Број Лиценци Напомена

1 MS SQL Server 2008 R2 5

2ORACLE Database Enterprise Edition 10gR2

1

3 EE Option Spatial 10gR2 14 EE Option Partitioning 10gR2 15 Toad For Oracle 9.0.1.8 /6 PostgreSQL/PostGIS /

1.2. Остали системски софтвер који је у употреби у РГЗ-у

У складу са Уговором између Владе Републике Србије и Microsoft корпорације, РГЗ прибавио је одређен број лиценци за системски софтвер. Поред тога, како би задовољио

4

пословне потребе рада, РГЗ је повремено куповао софтвер и хардвер, на основу захтева и спецификација. Осим Windows платформи, СКН користе радне станице са DOS-ом у Novell мрежном окружењу.

Р. Бр. Софтвер Број Лиценци Напомена1 Windows 2000/XP/Vista/7

2Windows server 2000/2003/2008

3 MS Office 2000/XP/20104 Linux Ubuntu -5 Vmware4.0 16

.

1.3. Апликативни софтвер у употреби у РГЗ-у

• За увид у уплатe из извода трезора о уплатном рачуну јавног прихода користи се софтвер FMIS.

1.3.1. Подаци катастра непокретности (катастар земљишта)

За прикупљање, одржавање и управљање подацима катастра непокретности тренутно у РГЗ-у користе се следеће софтверске апликације:

Јединствена Евиденција;

ГеодИС_КН.

1.3.1.1. Јединствена Евиденција

Основна употреба апликације:

унос и одржавање података о земљишту и катастру непокретности;

обезбеђује рад кроз процедуре са дугорочним трансакцијама;

припрема и унос података са излагања на јавни увид;

контрола иницијалног уноса података и масовног уноса података;

преглед катастарских текстуалних података;

издавање преписа, извода, уверења и специјалних извештаја везаних за катастарске текстуалне податке:

детаљни историјат промена;

израчунавање катастарског прихода и утврдивање пореске основице за Пореску управу.

База података садржи податке о следећем:

земљишту;

зградама;

становима;

пословним просторијама;

5

осталим објектима;

имовинским правима и држаоцима права;

теретима и ограничењима.

Основни технички подаци апликације Јединствена Евиденција (ЈЕ):

од 1995. године користи се у свим СКН;

софтвер је развијен у FoxPro-у в.2.5 платформа за DOS;

рад у Novell мрежи;

алфанумеричка апликација;

екрански прикази и излазна документација су на српском језику, писана ћириличним писмом.

Имплементација:

софтвер Јединствена Евиденција имплементиран је у свим СКН.

1.3.1.2. GeodIS_KN

Када су у питању основна употреба апликације, као и подаци у бази података GeoIS_KN има све карактеристике као и софтвер Јединствена Евиденција (ЈЕ).

Основни технички подаци апликације GeodIS_KN:

употребљава се од 1999. године;

алфанумеричка апликација;

развијена за оперативним систем Windows 2000/XP;

апликација развијена у алату Microsoft Visual Basic 6.0;

база података је MS Access;

креирање извештаја развјено компонентом Crystal Reports (Seagate);

решења се аутоматски генеришу у формату MS Word-a;

екрански приказ и унос података на српском језику, ћириличним писмом;

Имплементација:

софтвер ГеодИС_КН имплементиран је у СКН Београд 1, СКН Београд 2 и СКН Лазаревац и око 40 запослених одржава податке катастра непокретности користећи овај софтвер.

1.3.2. Просторни подаци катастра непокретности

За прикупљање, одржавање и управљање подацима катастра непокретности тренутно у РГЗ-у користе се следеће софтверске апликације:

MapSoft 2000

ESRI ArcGIS

1.3.2.1. MapSoft 2000

Основна употреба софтвера:

трансформација аналогних катастарских планова (скенирањем, геореференцирањем и векторизацијом) у векторски формат (Дигитални Катастарски План - ДКП), или успостављање ДКП на основу података премера;

6

поседује модул који обезбеђује рад у режиму одржавања (након контроле и прихватања), када су планови у званичној (службеној) употреби;

обезбеђује конверзије података дигиталних катастарских планова у неколико основних формата за конверзију података (ESRI Shape, MapInfo MIF AutoCAD dxf i Interni ASCII format);

обезбеђује штампу излазних докумената за податаке дигиталног катастарског плана (Копија плана), за изабрано подручје.

Основни технички подаци:

ради под оперативним системом Windows 2000/XP;

базе података у dbf формату;

графичка апликација;

апликација развијена у користећи Microsoft Visual Studio 6.0.

Имплементација:

софтвер је инсталиран у свим СКН.

1.3.2.2. ESRI ArcGIS

Основна употреба софтвера:

трансформација аналогних катастарских планова (скенирањем, геореференцирањем и векторизацијом) у векторски формат (ДКП), или успостављање ДКП на основу података премера;

поседује модул који обезбеђује рад у режиму одржавања (након контроле и прихватања), када су планови у званичној (службеној) употреби;

обезбеђује конверзије података дигиталних катастарских планова у све стандардне формате за размену просторних података;

обезбеђује штампу излазних докумената за податке дигиталног катастарског плана (Копија плана), за изабрано подручје, као и извештаје о извршеним променама;

Обезбеђује чување историјских података.

Основни технички подаци:

ради под оперативним системом Windows 2000/XP/Vista;

ORACLE централна база података у седишту РГЗ-а, реплике у Службама за катастар непокретности Microsoft SQL Server или Microsoft SQL Server Express Edition;

GIS aplikacija;

основна апликација је ESRI ArcGIS (ArcMap) софтвер, док је модул за одржавање развијен у користећи Microsoft .NET технологије и програмски језик C#.

Имплементација:

ArcMap је инсталиран у 20 СКН и користи га око 50 запослених;

тенденција је прелазак на одржавање просторних података катастра непокретности користећи GIS (ArcGIS) технологије. Сви подаци који се прикупљају кроз пројекат који подржава Светска банка одржаваће се користећи овај систем до преласка на нови Информациони систем катастра непокретности (ИСКН), који има за циљ интеграцију свих ових одвојених система у јединствени систем.

7

1.3.3. Подаци Адресног регистра

За прикупљање, одржавање и управљање подацима адресног регистра, тренутно се у РГЗ-у користи софтвер Адресни Регистар (АР).

Основна употреба апликације:

иницијални унос и одржавање обједињених алфанумеричких и графичких података адресног регистра (геореференциране улице, називи улица и кућни бројеви);

издавање званичних података (уверења) о кућним бројевима.

eкспорт и импорт адресних података (Јединствена евиденција, MapSoft)

Техничке карактеристике:

база података на нивоу политичке општине – GeoMedia 3.0 Warehouse /MS Access 97;

ради под оперативним системом Windows 2000 и Windows XP;

користи GeoMedia Objects;

самостална GIS апликација развијена алатима Visual Studio;

екрански приказ на српском језику/латиница, подаци и извештаји на српском језику/ћирилица.

Имплементација

адресни регистар користи се у свим СКН.

1.3.4. Подаци Регистра просторних јединица

За прикупљање података РПЈ-а користе се различити софтвери (Адресни Регистар, АrcGIS, MapSoft). Прикупљени подаци прихватају се у седишту РГЗ-а и на основу тих података врши се одржавање централне базе података РПЈ-а. Подаци се одржавају користећи основну (уграђену) функционалност ESRI ArcGIS (ArcMap) софтвера.

Основна употреба апликације:

унос и одржавање просторних података РПЈ-а;

обезбеђује рад са дугорочним трансакцијама (ESRI Versioning);

контрола уноса података и масовног уноса података (тематска и тополошка);

преглед атрибутних података;

издавање података у складу са траженим форматима за размену.

База података садржи податке о:

Републици Србији, покрајини, управним окрузима, градовима, катастарским срезовима, општинама, насељима, катастарским општинама, месним заједницама, статистичким круговима, пописним круговима, националним парковима и слободним трговинским зонама.

Основни технички подаци:

софтвер за одржавање података ESRI ArcGIS (verzija 9.2);

ради под оперативним системом Windows XP;

ORACLE база података.

Имплементација:

одржавање података РПЈ-а врши се у седишту РГЗ-а у Сектору за катастар непокретности.

8

1.3.5. Управљање захтевима и евиденција предмета – Писарница

Сви захтеви странака (правних и физичких лица) који се упућују РГЗ-у и свим његовим организационим јединицама, евидентирају се као предмети сходно Закону о општем управном поступку, Правилнику и Упутству о канцеларијском пословању. За евиденцију и управљање предметима користи се софтвер - Писарница.

Основна употреба апликације:

формирање и класификовање предмета;

евидентирање аката и прилога уз акте;

праћење предмета кроз поступак;

архивирање предмета;

у сваком тренутку програм даје увид у податке предмета:

где се предмет налази;

ко обрађује предмет;

статус предмета: активан, пасиван, у року.

База података садржи податке о следећем:

организационим јединицама РГЗ-а и запосленима са функцијом;

класификацији предмета;

заведеним предметима и актима у предмету;

статусу предмета;

архивираним и експедованим предметима.

Основни технички подаци:

база података MS Access 2000 или Microsoft SQL Server;

ради под оперативним системом Windows 2000 и Windows XP;

алфанумеричка апликација;

апликација развијена алатима Visual Studio;

екрански приказ и излазна документација на српском језику, користеци ћирилично писмо.

Имплементација:

софтвер Писарница имплементиран је у свим СКН.Писарница SMS нотификацијаПројекат Писарница SMS нотификација на-стао је као резултат потписаног протокола о међусобној сарадњи између Јавног преду-зећа ПТТ саобраћаја „Србија“ и Републичког геодетског завода са циљем да подносиоцизахтева правовремено добију информацију када је њихов захтев решен путем SMS сервиса мобилне телефоније.Циљ успостављања овог сервиса је да сеунапреди пословање и побољша комуникација са интересним групама односно подносиоцима захтева у Писарници Завода, а у складу са политиком Завода који има јасно опредељење да постане сервисно оријентисана организација према грађанима и интересним групама. Такође, циљ решења једа се сервис интегрише без већих измена у постојећи систем Завода.Извршена је дорада клијент-сервер програма за обраду захтева подносилаца. Обезбеђено је да се код подношења захтева евидентира број мобилног телефона подносиоца захтева, да обрађивач креира SMS запис који ће послужити посебној апликацији да комуницира са web сервисом ПТТ „Србија“ и пошаље SMS поруку на број мобилног телефона подносиоца захтева. Ова порука садржи информацију о статусу захтева.

9

Креирана је .NET Windows клијент-сервер апликација PisаrnicаSMSNotifikаcijа. Ова апликација има улогу да шаље SMS поруке.Она се повезује са базом података програма Писарица, проверава права приступа, комуницира са web сервисом и шаље SMS поруке. Предуслов је да рачунар има приступ Интернету и да корисник нема сметњи на посредничком серверу приликом приступа локацији web сервиса ПТТ „Србије“ .

1.3.6. Подаци катастра водова

За прикупљање и ажурирање просторних података катастра водова у РГЗ-у тренутно се користи ESRI ArcGIS софтвер, уколико се просторни подаци катастра водова воде у дигиталном облику. Подаци се одржавају користећи основну (уграђену) функционалност ESRI ArcGIS (ArcMap) софтвера.

Основна употреба апликације:

унос и одржавање просторних података катастра водова;

обезбеђује рад са дугорочним трансакцијама (ESRI Versioning);

контрола уноса података и масовног уноса података (тематска и тополошка);

преглед атрибутних података;

издавање података у складу са траженим форматима за размену.

База података садржи податке о следећем:

водовима и пратећим постројењима и уређајима, и то за: водоводну мрежу, канализациону и дренажну мрежу, топловодну мрежу, електроенергетску мрежу, телекомуникациону мрежу, нафтоводну мрежу и гасоводну мрежу.

Основни технички подаци:

ради под оперативним системом Windows 2000/XP/Vista;

софтвер за одржавање података ESRI ArcGIS (верзија 9.2);

ради под оперативним системом Windows 2000/XP или новији;

ORACLE централна база података у седишту РГЗ-а, репликације у СКН Microsoft SQL Server или Microsoft SQL Server Express Edition.

Имплементација:

прикупљање и ажурирање података катастра водова на овај начин тренутно се примењује за ширу територију Града Београда, СКН Нови Сад, СКН Ниш, СКН Јагодина и у припреми је за СКН Крагујевац (подаци су прикупљени и тренутно се врши стручни надзор над израдом).

• За прикупљање података РПЈ-а користе се различити софтвери (Адресни Регистар, АrcGIS, MapSoft). Прикупљени подаци прихватају се у седишту РГЗ-а и на основу тих података врши се одржавање централне базе података РПЈ-а. Подаци се одржавају користећи основну (уграђену) функционалност ESRI ArcGIS (ArcMap) софтвера.

1.4. Израда софтвера за катастар водова

У току је реализација пројекта израде Софтверске апликације за израду и одржавање катастра водова, која треба да омогући:

Оптимално, ефикасно и економично пословање РГЗ-а;

1

Бржи приступ подацима од стране крајњих корисника;

Упис водова и стварних права на њима;

Надзор над одржавањем катастра водова;

Контролу коришћења података ;

Планирање експлоатације и изградње земљишта;

Економичније и једноставније управљање простором.

Уз следеће функционалности:

Вођење података о предмету;

Припрема података за издавање и издавање података;

Преглед и контрола елабората премера;

Увоз података премера водова у базу података;

Формирање садржаја катастра водова;

Издавање потврде о извршеном мерењу водова ради прибављања одобрења за употребу снимљеног вода;

Упис стварних права на водовима;

Израда решења;

Провођење промене у бази података катастра водова даном доношења решења;

Коначност решења;

Архивирање предмета;

Израда и штампа извештаја;

Приказ података катастра водова (векторски или растерски) и просторне и атрибутивне анализе.

Најважније функционалности апликације обављају се кроз строго дефинисане пословне процесе који представљају процес управљања предметима.

Архитектура система је у складу са захтевом РГЗ-а и подразумева:

1. Успостављање централне базе података катастра водова, која се реализује коришћењем стандардних RDBMS технологија. Архитектура води рачуна о томе да не везује РГЗ за конкретну имплементацију RDBMS-а;

2. Централна пословна логика система се реализује у форми централно имплементираних сервиса, повезаних коришћењем принципа сервисно оријентисане архитектуре (SOA). Комуникација између сервиса, као и клијената са сервисима одвија се путем web сервиса кроз добро дефинисане апликационе програмске интерфејсе (API);

3. Лаки клијенти се у целости реализује у форми web апликације;

4. Тешки клијенти се реализује у форми desktop апликације. Обзиром да је главна улога тешких клијената комплексна манипулација просторним подацима, они се реализују у форми екстензије над ESRI ArcGIS Desktop алатима.

Систем у себи логички обједињује базу података за ауторизацију и аутентикацију, дефиницију поцеса, инстаце пословних процеса и архиву пословних процеса. Систем пружа следеће сервисе како би се обезбедила интеграција са осталим системима:

1

1. Управљање процесима;

2. Претраживање и упити;

3. Идентификација корисника;

4. Статистика процеса;

5. Администрација процеса.

Преглед података катастра водова

1.5. Web апликација за геодетске мреже

Web апликација Српске геодетске мреже обезбеђује претрагу и преглед података преко Интернета о основним геодетским мрежама на територији Републике Србије. На wеб страници www . geomreze . rgz . gov . rs омогућен је интерактивни картографски приказ, преглед метаподатака, претраживање и упити над тачкама GPS референтне основе (АГРОС и СРЕФ), основне гравиметријске, нивелманске и тригонометријске мреже, као и тачака полигонске мреже, али иницијално на мањем подручју (укључујући Београд).

Поред података о геодетским мрежама, доступан је и други картографски садржај: Google Phisical, Google Satellite и ортофото су позадински слојеви, док су граница државе, политичких и катастарских општина приказане ради лакше навигације и проналажења података.

Апликација је развијена користећи open source технологију и алате. Главне компоненте софтверског решења су на серверској страни PostgreSQL база података са PostGIS екстензијом UMN MapServer као mapping engine. На клијентској страни је OpenLayers и javascript библиотека за преглед и управљање интерактивних мапа.

Апликација је првенствено намењена регистрованим геодетским организацијама, којима ће бити омогућен увид и претраживање података о геодетским тачкама.

1

Архитектура система

Апликација Геодетске мреже

1.6. Метаподаци и едитор метаподатака

Улога метаподатака је да документују садржај, структуру и локацију геоинформација и омогућавају њихово проналажење, процену и коришћење. Израђен је предлог стандарда метаподатака за потребе НИГП-а који описују: податке о метаподацима, карактеристике скупа података, надлежну организацију, усаглашеност, приказ, класификацију, кључне речи, услове и ограничења, дистрибуцију, одржавање, референтни систем, локацију и квалитет. Предложени стандард метаподатака НИГП-а заснован је на:

1

INSPIRE имплементациона правила за метаподатке

ISO 19115 – Географски подаци – метаподаци

ISO 19139 – Географски подаци – метаподаци – XML шема.

Едитор метаподатака је апликација која је развијена за прикупљање и одржавање метаподатака и подржава стандард за метаподатке, при чему омогућава креирање валидних xml фајлова у складу са стандардом ISO 19139. Интерфејс едитора има вишејезичну подршку за српски и енглески језик. Едитор је доступан на геопорталу за преузимање и омогућава институцијама које обезбеђују податке о простору да прикупљају и одржавају метаподатке из своје надлежности у складу са стандардом.

Едитор Метаподатака

Метаподаци за скупове података у надлежности Републичког геодетског завода и других институција прикупљени су коришћењем едитора. Метаподи су доступни за претраживање и увид на страни геопортала за преглед метаподатака www.geosrbija.rs

НИГП

Национална инфраструктира геопросторних података – НИГП, (енг. National Spatial Data Infrastructure – NSDI), представља интегрисани систем геопросторних података, који омогућава корисницима да идентификују и приступе просторним информацијама добијеним из различитих извора, од локалног, преко националног до глобалног нивоа, на свеобухватан начин.Просторне информације уједињене у заједничку инфраструктуру обезбеђују мноштво могућности за унапређење јавних сервиса, онемогућавајући дуплирање и неконзистентност података.Републички геодетски завод започео је активности на успостављању инфраструктуре просторних података у Србији у складу за европским иницијативама и тенденцијама:

• У оквиру Закона о државном премеру и катастру дефинисано је поглавље којим се ствара легална основа за успостављање НИГП-а у Србији, при чему су поједине одредбе ИНСПИРЕ директиве транспоноване у Закон. Планирана је транспозиција преосталих одредби директиве кроз подзаконску регулативу. • Иницијални српски геопортал је у званично пуштен у рад

1

• Дефинисан је српски профил за метаподатке, заснован на ИНСПИРЕ имплементационим правилима и ИСО стандардима. За потребе прикупљања и одржавања метаподатака израђен је едитор метаподатака који подржава српски профил.• Влaдa Рeпубликe Србиje нa сeдници oд 28.10.2010. гoдинe усвojилa je Стрaтeгиjу зa успoстaвљaњe НИГП-a у Рeпублици Србиjи зa пeриoд 2010. дo 2012 коју је израдио Републички геодетски •• Влaдa Рeпубликe Србиje дoнeлa je рeшeњe o имeнoвaњу прeдсeдникa и члaнoвa Сaвeтa НИГП-a нa сeдници oд 21.01.2010. гoдинe.• Влaдa Рeпубликe Србиje нa сeдници oд 09.06.2011. гoдинe усвojилa je Урeдбу o утврђивaњу срeдњoрoчнoг прoгрaмa рaдoвa нa oснивaњу и oдржaвaњу Нaциoнaлнe инфрaструктурe гeoпрoстoрних пoдaтaкa зa пeриoд oд 01. jaнуaрa 2011. дo 31. дeцeмбрa 2015. гoдинe.• Сaвeт НИГП-a je дoнeo Oдлуку o oснивaњу и нaдлeжнoстимa рaдних групa. Основане су Рaдна група зa сaрaдњу, Рaдна група зa прaвни oквир и Рaдна група зa тeхнички oквир

1.7. Хипотекарни систем

У oквиру прojeктa „Изградња капацитета у Србији: Катастар непокретности и упис права“ који финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (SIDA), пoстojи пoдпрojeкaт „Хипотекарни систем, развој и реализација“. Прojeкaт je у склaду сa циљевима Владе Рeпубликe Србиje да Република Србија постане држава чланица Европске уније. Teхничку пoдршку прojeкту пружa Лантматериет, Шведска управа за картографију, катастар и упис земљишта. Сврха подршке од стране Лантматериет-а је да потпомогне изградњу капацитета и компетентности РГЗ-а у домену остваривања развојних циљева.

Циљeви подпрojeктa „Хипотекарни систем, развој и реализација“ jeсу: крeирaњe eфикaснoг рeшeњa зa упис хипoтeкa у сaрaдњи сa прeдстaвницимa бaнaкa у Србиjи, обезбедити систeм сa oтвoрeним интeрфejсoм и структурoм, омогућити дирeктaн приступ пoдaцимa КН и рaзмeну пoдaтaкa сa кoрисницимa систeмa, дeфинисaти прeпoрукe зa унaпрeђeњe квaлитeтa пoдaтaкa као и прoцeдурa и пoслoвних прoцeсa, остварити сaрaдњу сa интeрeсним групaмa, обeзбeдити oдрживи рaзвoj и имплeмeнтaциjу систeмa.

Кoнцeпт рeшeњa сe бaзирa нa три кoмпoнeнтe: пoдaци, интeрнeт приступ, web сeрвиси. Дефинисан је следећи опсег подпројекта:

Web aпликaциja трeбa дa oмoгући прeтрaживaњe бaзe пoдaтaкa o нeпoкрeтнoстимa и дa oмoгући eлeктрoнскo пoднoшeњe зaхтeвa;

Кoрисници сeрвисa мoрajу дa пoтпишу угoвoр сa РГЗ-ом о коришћењу система;

Eлeктрoнско пoднoшeњe зaхтeвa нeћe бити у дoмeну упрaвнoг пoступкa, звaничнo пoднoшeњe зaхтeвa ћe и дaљe бити у писaрници службe зa кaтaстaр нeпoкрeтнoсти и рoкoви кojи сe oднoсe нa зaкoн o упрaвнoм пoступку вaжићe искључивo нa oснoву пoднeтoг зaхтeвa у писaрници;

Пoтрeбнo je oбeзбeдити web сeрвисe кojи би сe пoнудили кoрисницимa кojи жeлe дa рaзвиjajу сoпствeнa рeшeњa бaзирaна нaд пoдaцимa кaтaстрa нeпoкрeтнoсти;

Oснoвни пoслoвни циљ jeстe сeрвисирaњe интeрeсних групa, смaњити притисaк нa шaлтeр служби зa кaтaстaр нeпoкрeтнoсти, oбeзбeдити стaлнo дoступaн сeрвис

1

прeкo Интeрнeтa кojи ћe дистрибуирaти пoдaткe и сeрвисe пo индустриjским стaндaрдимa;

Рeшeњe трeбa дa будe у склaду сa прaвним oквирoм у Србиjи и сa пoзнaтим eврoпским и свeтским тeхнoлoшким стaндaрдимa;

Систeм трeбa дa будe имплeмeнтирaн у oквиру пoстojeћe кoмуникaциoнe, мрeжнe и сeрвeрскe инфрaструктурe;

Сeрвиси би трeбaлo дa oмoгућe брз и флeксибилaн нaчин дa кoрисник прoнaђe пoдaткe кojи су му пoтрeбни. Кључни циљ je дaклe, брз приступ инфoрмaциjaмa и пoдaцимa зa свe прoфилe пoсeтилaцa/кoрисникa и зa свe прeглeдaчe;

Aкцeнaт трeбa стaвити нa упoтрeбљивoст (eнг. Usability). Taкoђe вeoмa je вaжнo дa Web aпликaциja трeбa дa функциoнишe нa свим зaступљeним прeглeдaчимa кojи сe трeнутнo мoгу срeсти кoд кoрисникa и дa сe oслaњa нa индустриjскe стaндaрдe;

Кoмпoнeнтe рeшeњa трeбa дa oмoгућe jeднoстaвaн приступ свим кoрисницимa уз истoврeмeнo пружaњe висoкoг стeпeнa бeзбeднoсти;

Пoштoвaти нaчeлa: зaкoнитoсти, пoуздaнoсти, бeзбeднoсти, прoширивoсти, дoступнoсти, интeрoпeрaбилнoсти, нeрeдундaнтнoсти и oдрживoсти.

Следеће ставке су ван опсега пројекта:

Измeнe прaвнoг oквирa;

Дигитaлнo пoтписивaњe рeшeњa зa упис хипoтeкe;

Примeнa дигитaлнoг потписивања докумената;

Roll Out нa нaциoнaлнoм нивoу;

Oбукa кoрисникa у вeћeм oбиму;

Рeшeњe трeбa дa будe имплeмeнтирaнo у oквиру пoстojeћe инфрaструктурe, нeћe сe нaбaвљaти сoфтвeр, хaрдвeр или билo кojи кoмeрциjaлни сoфтвeр у oквиру прojeктa.

Кључни фaктoри успeхa:

Имплeмeнтaциja рeшeњa у сeдишту РГЗ-a;

Oбукa кључних интeрeсних групa зa кoришћeњe систeмa;

Задовољан корисник;

Успoстaвљaњe тимa спoсoбнoг дa oдгoвoри нa зaхтeвe РГЗ–a у дoмeну рaзвoja других пoдсистeмa, пoдизaњe члaнoвa тимa нa виши нивo сa циљeм дa oдгoвoри нa зaхтeвe за примeном сaврeмeних тeхнoлoшких рeшeњa.

1

Ток подношења захтева

Пројекат Backup Disaster Recovery Centar

На основу пројектног задатка пројектује се Backup Disaster Recovery Centar (BDRC) који ће омогућити континуитет у раду Завода у случају прекида рада главног центра података услед непогоде било ког типа. Израда BDRC подразумева процес развоја, тестирања и имплементирања плана за опоравак од катастрофе, дизајнираног да минимизира оштећења и поврати продуктивност у што краћем могућем периоду.

Пројектом је предвиђено дефинисање резервне (секундарне) локације на коме ће се налазити центар података који може да подржи неке или све критичне пословне функције у тренутку несреће на примарној локацији. Инфраструктура за опоравак од катастрофе продукционог окружења састоји се из две засебне виртуелне инфраструктуре које су одвојене на две физичке локације. Примарна продукциона локација налази се у централи у Београду, док се локација опоравка налази на око 250км удаљености у Нишу.

За BDRC Завода изабрана је асинхрона репликација, зато што се у случају синхроне репликације било која корупција података на апликативном слоју бива реплицирана и на секундарну локацију На овакав избор је додатно утицао и процењени потребни bandwidth линк између примарне и секундарне локације.

Планирана је примена софтверског решења VMware Site Recovery Manager (SRM) које аутоматитизује и олакшава управљање процесом опоравка од катастрофа. SRM функционише у складу са унапред дефинисаним правилима, која говоре које се машине и када активирају на резервној локацији, којим редоследом и са којим параметрима (IP адреса, име рачунара и сл.). На основу анализе дневних промена података (320Gb у току 24h), предложена је пропусност 50Mb/s за линк између примарне и секундарне локације.

1

Повезивање примарне и секундарне локације на нивоу виртуелне инфраструктуре

Отварање дигиталног архива

Министар животне средине, рударства и просторног планирања Оливер Дулић, директор Републичког геодетског завода Ненад Тесла, амбасадор Краљевине Норвешке Нилс Рагнар Камсваг и амбасадор Краљевине Шведске Кристер Асп пустили су у рад дигитални архив 26. маја 2011. године.

Продукциона линија дигиталног архива резултат је петогодишњег рада на пројекту који су донацијама подржале Краљевина Норвешка и Краљевина Шведска, а простор је реновиран средствима из кредита Светске банке.

У архиву се чува документација стара и више од 100 година. Завод поседује обимну папирну документацију која се прикупља од када је први пут уведена евиденција о непокретностима на нашим просторима. Ту су подаци о премерима, обновама, ревизијама и одржавању премера, земљишне књиге, збирке исправа, као и документација коју су подносиле странке ради остваривања права над непокретностима у катастру земљишта, а данас у катастру непокретности.

Дигитални архив ће омогућити конверзију комплетне аналогне документације у дигитални облик што ће допринети бржем претраживању архивске документације, лакшу доступност документа корисницима и бржу обраду података. Предвиђени капацитет скенирања је 30.000 до 50.000 страна дневно.

Норвешки и шведски амбасадори Нилс Рагнар Камсваг и Кристер Асп сложили су се да је пројекат дигиталног архива не само добар пример међудржавне сарадње, већ пример успешне српско-нордијске сарадње имајући у виду добру усклађеност и комплементарност ангажмана норвешких и шведских експерата у сарадњи са колегама у Заводу.

Дигитални архив Републичког геодетског завода

1

Дигитални архив – ДА, треба да омогући да се сваки папирни документ који се налази у поседу Завода, а од значаја је у било ком употребном смислу, буде конвертован у растерски облик. Такође треба да омогући,уз исправно кодирање, брзо проналажење било ког документа уз задати критеријум претраге.Крајњи корисници су запослени у Заводу, државни органи и сва правна и физичка лица који су корисници услуга Завода.ДА поседује истраживачку, развојно-информатичку и комерцијалну компоненту. Циљ је да постави националне стандарде и методологију будућег националног ДА, развијајући се унутар државног органа, уз помоћ Влада Краљевине Шведске и Краљевине Норвешке.Почетком 2009. године је отпочео twininд пројекат са Statens Kartverk-om из Норвешке. У оквиру тог пројекта омогућена је куповину неопходне опреме за масовну продукцију: меморијски простор од 100Тб, 10 комплетних фото-столова, намештај и остали ситнији хардвер, као и финансирање израде софтвера. Очекује се да ће сварасположива опрема бити монтирана у реновирани простор за ДА у првом кварталу 2011. године.Трећа фаза шведског пројекта почела је у јуну 2010. године. По успостављању продукционе линије, која ће функционално одговарати пројектованом стању, кроз обуку и едукацију успоставиће се континуалнокодирање у локалним службама како би се обезбедило константно и планирано довожење аналогног материјала на конверзију. Смештање аналогног архивског материјала је такође предмет подпројекта .Верификовани растерски фајлови са придруженим мета-подацима се смештају у централну базу ДА и кроз дефинисане филтере омогућена је претрага података.Потребно је дефинисати приступ подацима ДА како за интерну употребу тако и за спољне кориснике за које је потребно и дефинисати начине издавања података ДА.После избора на тендеру почела је интензивна сарадња са компанијом TSG на развоју софтверске платформе. Урађена је анализа и креирана су софтверска решења базирана на клијент-серверској платформи по MVC моделу моделовања система. Изабрана је Microsоft софтверска платформа која би требало да реализујеследеће подсистеме:− Подсистем за унос мета података и претраживање.− Подсистем за размену података.Овај део система омогућава:1. слање унетих мета података и докумената из катастарских јединица у централну јединицу на скенирање;2. пријем скенираних документа из централне јединице;3. добављање ажурних описа докумената – мета података.− Подсистем за скенирање. Овај подсистем треба да подржи све разнородне скенер уређаје као и фото-апарате у производномпроцесу који се тренутно налазе у Архиву а и све будуће које ће Архив набављати.− Подсистем за постпроцесинг, контролу и архивирање.− Подсистем за претраживање. Овај део система је урађен у два дела и то:1. део система у оквиру подсистема за унос мета података. Омогућава катастарским јединицама да претражују скенирана документа која су прошла кроз производни процес;2. систем библиотека за претрагу.Овај део система ће омогућити свим заинтересованим странама приступ централној архиви скенираних слика по строго одређеним правилима и на строго утврђен начин.− Workflow подсистем. Подсистем радних токова који нам омогућава да за сваки тип документа дефинишемопотребне производне кораке и те кораке објединимо у један радни ток. У оквиру овог подсистема је реализован и подсистем за администрацију радних токова.− Подсистем за администрацију. Овај подсистем има улогу да омогући администрирање свих потребнихподсистема: корисника са припадајућим правима и улогама, структуре докумената, уређаја са припадајућим профилима скенирања, радних станица, итд.− Подсистем за извештавање.Оваква композиција система представља решење које ће задовољити тренутне потребе и омогућити даљи развој система, на познатим теоријским и практичним основама.

1

KnWebKnWeb сервис омогућава претраживање алфанумеричких података о непокретностима и претраживањепросторних података преко web-а. Основни пословни циљеви пројекта су сервисирање интересних група, смањење притиска на шалтере служби за катастар непокретности и обезбеђење стално доступног сервисапреко Интернета који ће дистрибуирати податке и сервисе. Концепт решења се фокусира на четири компоненте: подаци, интернет приступ, web сервиси и GIS. Систем се заснива на слојевитој архитектури уз примену webсервиса за постизање интероперабилности између различитих информационих система, web апликације и GIS сервиса за претраживање просторних података.Решење се састоји од три апликације: Windows клијент-сервер апликације за миграцију података, web aпликације за приступ алфанумеричким подацима и GIS web сервиса за имплементацију просторног прегледа података. Компоненте користе исти слој пословне логике.У овом тренутку база података садржи податке свих служби за катастар непокретности у Републици Србији,тачније садржи податке катастарских општина у којима је успостављен катастар непокретности.Локaција сервиса http :// www . rgz . gov . rs /

1.8. Техничка архитектура

1.8.1. Спецификација компјутерског хардвера

РГЗ тренутно поседује рачунаре који нису старији од четири године. Приликом набавки рачунарске опреме, компјутерски хардвер набављан према три категорије:

1. радна станица за КН (рад са алфанумеричким апликацијама, Microsoft Office и Internet);

2. радна станица за израду ДКП (као и под ставком 1., уз могућност да подржава рад графичких апликација, нема интегрисану графичку карту) и

3. радна станица за GIS, (Dual-Core CPU, минимално 2GB RAM меморије, нема интегрисну графичку карту).

1.8.2. Спецификације за мрежу и комуникациону архитектуру

1.8.2.1. Стање LAN мреже у седишту РГЗ-а

У седишту РГЗ-а, LAN мрежа постоји од 1994. године, када је успостављена прва верзија дела мреже са протоком од 10Mb/s. Даља усавршавања и развој проширили су мрежу и на друге делове зграде, те је од 1999. имплементиран UTP стандард са протоком од 100 Mb/s. Реконструкцијом LAN мреже у РГЗ-у 2007. године LAN мрежа је физички обједињена у једну целину (категорија 5е), а сегментирана је у логичке целине употребом VLAN-ова за сваку организациону јединицу.

РГЗ поседује професионалну сервер салу у којој се налази преко 30 сервера. Сви Web сервери објављени на Интернету се налазе у DMZ зони. Web конекција омогућена је преко оптичке везе са провајдером (Телеком Србија), омогућавајући проток од 100 Mb/s.

2

1.8.2.2. Стање LAN мреже у СКН

У СКН постоје LAN мреже, које су у највећем броју случајева реконструисане у последњих неколико година и задовољавају постојеће потребе. LAN мреже су категорије 5е и категорије 6, па дозвољавају брзине протока од 100Mbps до 1Gbps. СКН које се не налазе у WAN мрежи РГЗ, internetu приступају, углавном, преко ADSL линије.

1.8.2.3. WAN мрежа у РГЗ-у

Седиште РГЗ-а, до сада је повезано са 66 удаљених СКН на целој територији Србије. Повезани су преко L3VPN услуге Телекома Србије, брзинама од 1024/128Kbps до 16384/768Kbps. Топологија мреже је звезда са централним чвориштем у седишту РГЗ-а, који је на телеком повезан 100 Мb оптичким линком.

Списак свих локација које су у WAN мрежи РГЗ-а са брзином протока информација дат је у табели која следи:

•ME + RGZ

•Vision and Goals–Enterprise ArchitectureГенерални захтеви

Захтеви које треба да задовољи DBMS систем

DBMS мора испунити следеће услове:

да подржава објектно-релациони модел података

да садржи типове просторних података и подржава рад са њима

да подржава просторни референтни систем.

Захтеви које треба да задовољи GIS платформа

Избор GIS технологије извршен је у Заводу на основу вишемесечних студија, анализа и проучавања, када су формулисани и захтеви које GIS платформа мора да задовољи за потребе модернизације апликација за катастар непокретности у РГЗ –у. Проширење или адаптација тог избора треба да задовољи следеће захтеве:

a. GIS софтвер/сервер просторних података мора да поседује следеће могућности:

вишекориснички истовремени приступ просторним подацима

могућност да самостално функционише као апликациони сервер

да подржава архивирање и растерских и векторских просторних података

могућност дистрибуције података корисницима путем Intraneta/Interneta

администрација/интеграција просторних података

обезбеђује GIS функције (API) за потребе развоја сложенијих апликација

обезбеђује интегритет података стандардним и софистицираним правилима за просторне податке

мора подржавати и георелациони и геообјектни модел података

2

b. Desktop GIS софтвер мора обезбедити:

приступ RDBMS путем трослојне архитектуре

приступ GIS сервисима преко Interneta/Intraneta

приступ стандардним GIS/CAD форматима просторних података (XML, GML, KML, ESRI SHAPE, DWG/DXF, GeoTIFF, DEM) и другим (tin, dbf, info, txt, ODBC)

могућност прилагођавања графичког клијентског окружења

могућност развоја апликација унутар постојећег GIS окружења

1.9. Концепт комуникацијске архитектуре

Локалне компјутерске мреже РГЗ –а (LAN)

Постојећим пројектом и изведеним стањем су реализованe савремена логичка и физичка структура мреже, у целости дефинисана и реализована конфигурација везе са интернетом, начин повезивања са осталим државним органима Републике Србије, као и у целости имплементирана виртуелизација и SAN технологија.

У службама за КН које до сада нису осавремењене, LAN мреже ће бити пројектоване и физички изграђене из средстава РГЗ –а, у складу са Средњорочним и годишњим плановима радова, као и финансијским могућностима Завода.

Регионална компјутерска мрежa РГЗ –а (WAN)

Пројекат мрежа државних органа Републике Србије предвиђа изградњу националне комуникационе инфраструктуре и фазно повезивање државних органа унутар Републике Србије. Мрежа је реализована на територији Београда, а планира се и повезивање државних органа и локалних самоуправа и ван Београда. То би омогућило повезивање унутрашњих организационих јединица Завода са другим државним органима и размену података и сервиса.

Концепт WAN–a Завода се развија етапно и то:

повезивање служби за катастар непокретности са седиштем Завода, кроз детаљни пројекат WAN–a Завода који ће се усклађивати са стањем мреже

државних органа Србије (РГЗ је тренутно испред тог пројекта)

Из горе наведеног произилазе конкретни правци развоја мрежне инфраструктуре у Заводу:

Проширење и унапређење IP телефонског система Предлог имплементације видеоконференцијског система Иновирање Core и приступног сегмента LAN мреже у Седишту РГЗ 10GE uplink везе Имплементација динамичког протокола рутирања у WAN мрежи РГЗ Иновирање контроле и заштите изласка на Интернет путем корпоративне мреже у

Седишту РГЗ-а Иновирање начина даљинског приступа корпоративној мрежи путем Интернета Иновирање заштитних функција Интернет firewall-а у корпоративној мрежи у Седишту

РГЗ Иновирање контроле и заштите изласка на Интернет путем корпоративне мреже у

Седишту РГЗ-а Иновирање firewall-а за заштиту DMZ зоне у корпоративној мрежи у Седишту РГЗ

2

1.9.1. Проширење и унапређење IP телефонског система

У току је реализација пројекта IP телефонског система на 35 локација РГЗ-а. IP телефонски систем је базиран на Cisco решењу са две редудантне серверске платформе MCS7835-I3 које чине кластер за процесирање позива са Cisco Unified Communications Manager 8.6 апликативним софтвером. Кластер за процесирање позива има подршку за регистрацију до 2500 IP телефона у Multisite Deployment моделу са централизованим процесирањем позива. Текућим пројектом је предвиђено укупно 845 IP телефона у 5 различитих типова.

Расположив капацитет наведених серверских платформи омогућава једноставно проширење IP телефонског система. Проширење IP телефонског система подразумева како повећање броја IP телефона на 35 локација које су обухваћене текућим пројектом, тако и умрежавање нових локација у јединсвену корпоративну IP телефонску мрежу.

Битни аспекти за проширење IP телефонског система су:

Upgrade 28 постојећих WAN рутера. Са циљем коришћења истих у функцији voice-gateway-a који би се користили за процесирање IP телефонских позива и спрегу са Јавном телефонском мрежом (PSTN). Upgrade подразумева следеће: voice-gateway функционалност рутера, SRST (Survivable Remote Site Telephony) режим рада, Voice-interface картице за спрегу са јавном телефонском мрежом, размотрити потребу за увођењем Business Sip Trunk услуге од стране Телекома, за удаљене локације на којима је потребно обезбедити већи капацитет говорних канала за спрегу са јавном телефонском мрежом од тренутно расположивог који се базира на аналогним и дигиталним телефонским линијама.

Набавка нових рутера треба да задовољи униформност и компатибилност са постојећим (Call Processing системом Cisco Unified Communications Manager 8.6) софтвером, лиценцама и voice-interface картицама или CUBEE лиценцама, које који би омогућиле умрежавање нових локација РГЗ у јединствену рачунарску и IP телефонску мрежу

Набавка нових IP телефона са одговарајућим лиценцама

Набавка потребног броја L2 PoE свичева због даљег проширења IP телефонског система.

По потреби предвидети замену постојећих рутера уколико број телефона прерасте максимални капацитет који подржавају постојећи рутери

Проширење капацитета постојећег 16-kanalnog Quescom IP/GSM gateway-а. Обзиром на тенденцију будућег проширења IP телефонског система са новим умреженим локацијама и централизовано процесирање мобилних телефонских позива са свих удаљених локација посредством IP/GSM gateway-a који се налази у Седишту РГЗ-а, потребно је предвидети проширење капацитета IP/GSM gateway-a са најмање два додатна уређаја истих техничких карактеристика као што је постојећи. На тај начин, са три 16-канална Quescom IP/GSM gateway-a био би обезбеђен капацитет од 48 GSM канала што практично значи 48 истовремених позива ка мобилној мрежи. Уз нове уређаје потребно је обезбедити и одговарајући број нових SIM картица различитих мобилних оператера како би се генерисала што већа уштеда.

На следећој слици је предлог повезивања нових РГЗ локација у корпоративну рачунарску мрежу и IP телефонски систем:

2

Слика 2: Предлог умрежавања нових локација

Поред проширења IP телефонског система важан сегмент стратегије будућег развоја је и унапређење функционалности IP телефонског система које је приказано у наставку по ставкама:

Унапређење и развој Контакт центра

Под тим подразумевамо увођење нових сервиса као што су корпоративни Instant Messaging, индикатор тренутне доступности жељеног IP телефона (Неке од најкоришћенијих функција су групни chat, стални chat и IM logging.), ефикасније опслуживање позива од стране оператера и прослеђивање на жељене контакте/локале,развој XML апликација (постојећи Cisco Unified Communications Manager 8.6 систем има подршку за XML сервисе) чиме би се значајно олакшао рад запослених у РГЗ-у на тај начин што je путем XML-a на дисплеју IP телефона могуће приказати најразличитије садржаје као што су на пример: курсна листа, временска прогноза, дигитални сат, заказивање сале за састанке, напредни именик који би омогућио претраживање контаката по различитим критеријумима: име, презиме, локација, сектор и сл.

Реализација Cisco Unified Presence – Cisco Unified Presence је софтверска апликација која би била инсталирана на новој MCS платформи и којом се омогућава унапређење IP телефонских сервиса који подразумевају korporativni Instant Messaging (IM) уз интегрисани индикатор тренутне доступности жељеног IP телефона (локала). Неке од најкоришћенијих функција су групни chat, стални chat и IM logging.

Да би корисници били конектовани на Cisco Unified Presence сервис, на њиховим рачунарима мора бити инсталирана Presence апликација Cisco Unified Personal Communicator.

Cisco Unified Personal Communicator је апликација која запосленима може да да извештај о статусу корисника са којима су повезани уз могућност коришћења исте

2

апликације као софтверског IP телефона или могућност контроле десктоп IP телефона на бази click-to-call функционалности.

Cisco Unified Enterprise Attendant Console (CUEAC) – представља операторску конзолу која је потребна за ефикасније опслуживање позива од стране оператера и прослеђивање на жељене контакте/локале. Посредством конзоле омогућава се контрола IP телефона посредством клијентске десктоп апликације. За реализацију CUEAC конзоле потребна је набавка Enterprise верзије клијент/сервер софтвера са одговарајућим лиценцама као и замена IP телефона на операторским радним местима.CUEAC операторска конзола приказана је на слици 3:

Слика 3: CUEAC операторска конзолаРазвој XML апликација – Постојећи Cisco Unified Communications Manager 8.6 систем има подршку за XML сервисе који могу у значајној мери да олакшају рад запослених у РГЗ-у на тај начин што je путем XML-a на дисплеју IP телефона могуће приказати најразличитије садржаје као што су на пример: курсна листа, временска прогноза, дигитални сат, заказивање сале за састанке, напредни именик који би омогућио претраживање контаката по различитим критеријумима: име, презиме, локација, сектор и сл.

Софтвер за тарифирање и евиденцију IP телефонских трошкова – је нарочито важан за унапређење IP телефонског система РГЗ-а јер даје могућност комплетног интерног праћења и контролу трошкова IP телефонских позива. У савременим условима пословања један од битних фактора је могућност праћења свих трошкова процеса рада. Трошкови телефонских разговора су један од сталних и неминовних трошкова пословања. Коришћењем софтвера за евиденцију и тарифирање IP телефонских трошкова омогућава се контрола трошкова и потпуни увид у њихову структуру. Анализом структуре остварених телефонских разговора долази се до информација колико је у укупним трошковима учешће пословних, а колико приватних разговара, колико је било позива ка мобилној а колико ка фиксној телефонској мрежи. Приступ свим позивима треба да буде једноставан и брз.

Софтвер за видео комуникацију – За потребе видео point-to-point комуникације.

2

Слика 4: Општа топологија видеоконференцијског система

Систем се састоји из инфраструктурних елемената и видео ендпоинта. Основне функције свих инфраструктурних елемената су дате у табели 1. Видео ендпоинти могу да буду хардверски и софтверски. Хардверски могу да покривају одређену просторију или да буду коришћени од стране једне особе. Софтверски клијенти (Movi) се инсталирају на рачунаре (најчешће са обичном Web камером)

Инфраструктирни елемент Основне функцијеVCS (Video Communication Server) Control

процесирање позива, регистрација клијената, H.323 gatekeeper, SIP proxy/registrar

VCS (Video Communication Server) Expressway

процесирање позива, регистрација спољних клијената, пролазак кроз NAT и firewall

TMS (TelePresence Management Server)

надгледање и менаџмент целокупног система, заказивање конференција, регистрација софтверских клијената

MCU (Multipoint Control Unit) креирање вишеучесничке везе, менаџмент конференција, streaming конференција

TCS (TelePresence Content Server) снимање конференција, streaming конференција, конверзија снимљеног садржаја у одређене формате

Табела 1: Основне функције инфраструктурних елемената система

1.9.2. Иновирање Core и приступног сегмента LAN мреже у Седишту РГЗ 10GE uplink везе

Развој савремених технологија и сервиса у задњих неколико година као и потреба за преносом великих количина података са тенденцијом даљег пораста између Data центра и приступних спратних коцентрација у Седишту РГЗ намеће се потреба за иновирањем и унапређењем LAN Core сегмента мреже.

Под потребним иновирањем и унапређењем подразумева се миграција са 1GE на 10GE uplink протоке, проширење броја оптичких uplink портова, већу switching fabric снагу као и могућност имплементације динамичког протокола рутирања (EIGRP, IS-IS, OSPF, BGP).

2

Да би се обезбедио проток на uplink везама од 10GE потребно је предвидети и набавку одговарајућих L2 свичева у потребним приступним коцентрацијама у старој и новој систем сали као и на спратним коцентрацијама који имају по најмање два 10GE uplink порта.

Након миграције на 10GE uplink протоке у Core и приступном сегменту LAN мреже у Седишту РГЗ, стара комуникациона опрема (L3 и L2 свичеви) се могу искористити за иновирање LAN мреже у појединим службама за катастар непокретности.

Имплементација динамичког протокола рутирања у WAN мрежи РГЗ

Са циљем аутоматског ажурирања рутинг табела на WAN рутерима потребна је миграција са статичког рутирања на динамички протокол рутирања путем EIGRP (Еnhanced Interior Gateway Routing Protocol) рутинг протокола. Предуслов за реализацију динамичког протокола рутирања је успостављање GRE (Generic Routing Encapsulation) тунела између рутера на свакој удаљеној локацији и рутера у седишту РГЗ при чему треба имати у виду да се на овај начин уноси додатни оverhead у величини пакета па је неопходно имплементацију испратити са повећањем капацитета WAN линкова на мин. 512Mbps, посебно имајући у виду класе саобраћаја у корпоративној мрежи: voice и video које су осетљиве на кашњење и варијацију кашњења.

Имплементацијом динамичког протокола рутирања омогућава се и реализација backup линкова на WAN сегменту мреже.

Иновирање контроле и заштите изласка на Интернет путем корпоративне мреже у Седишту РГЗ

Постојећа организација интернет сегмента LAN мреже, обухвата Microsoft Windows ISA2004 сервер на коме је имплементирана контрола изласка корисника на јавни Интернет. Уочени су проблеми који су везани за такозване софтверске баријере. Геопросторни подаци су великог капацитета и заједно са великим бројем клијената и њиховим захтевима за мрежним ресурсима, превазилазе могућности ISA2004 сервера, или било ког другог софтверског решења. Намеће се потреба за повећањем пропусне моћи која би у овом случају могла да се реши са заједничким истовременим радом више инстанци ISA сервера . То у многоме поскупљује и компликује примену таквих решења како у имплементирању тако и у каснијем одржавању. Зато планирамо иновирање овог сегмента са Cisco Ironport Web Security уређајима.

Cisco IronPort Web Security серија уређаја обезбеђује низ безбедоносних сервиса у корпоративном мрежном окружењу. Исто тако је могућа интеграција са постојећим LDAP/Microsoft Active Directory базама корисника, аутентификација корисника и примена различитих полиса за контролу на основу корисничких група или појединачних корисника

Начини имплементације Cisco IronPort Web Security уређаја обухватају :

транспарентну редирекцију HTTP и HTTPS саобраћаја путем WCCP протокола (Web Cache Communication Protocol ) на Cisco рутер или Cisco firewall који подржава овај протокол

Explicit Proxy тј. директно прослеђивање упита из самог претраживача корисника на адресу Cisco IronPort Web Security уређаја

У мрежи РГЗ може бити примењена или једна или друга опција. Како је избор за спољни интернет firewall- Cisco ASA серија уређаја, имплементираћемо Cisco IronPort Web Security уређаје који се могу интегрисати са Cisco ASA серијом уређаја уз коришћење WCCP протокола.

2

1.9.3. Иновирање начина даљинског приступа корпоративној мрежи путем Интернета

У циљу модернизације начина даљинског приступа мрежним ресурсима РГЗ уводи се коришћење Cisco AnyConnect Secure Mobility клијента.

Cisco AnyConnect Secure Mobility клијент обезбеђује сигуран приступ корпоративној мрежи путем Интернета коришћењем SSL криптоване комуникације са Cisco ASA firewall-ом.

1.9.4. Иновирање заштитних функција Интернет firewall-а у корпоративној мрежи у Седишту РГЗ-a

У циљу модернизације заштитних функција Интернет firewall-а додају се сервисни модули за превенцију мрежних напада – Cisco Instrusion Prevention System, модел ASA-SSM-AIP-20-K9 у ASA 5520 firewall-e.

Капацитет овог модела је 375Мbps, и он покрива око 25,000 различитих врста напада.

Модули обезбеђују детаљну контролу мрежног саобраћаја на апликативном нивоу, спречавајући нападе које сам firewall на основу инспекције апликативних протокола не може препознати. Детекцијом аномалија у мрежном саобраћају детектују се нове врсте напада.

Поред заштитне улоге, модули обезбеђују контролу над Интернет апликацијама које користе регуларне протоколе за транспорт нерегуралних апликативних информација (на пример апликације тунеловане кроз HTTP протокол).

1.9.5. Иновирање контроле и заштите изласка на Интернет путем корпоративне мреже у Седишту РГЗ

Постојећа организација интернет сегмента LAN мреже, обухвата Microsoft Windows ISA2004 сервер на коме је имплементирана контрола изласка корисника на јавни Интернет. Уочени су проблеми који су везани за такозване софтверске баријере. Геопросторни подаци су великог капацитета и заједно са великим бројем клијената и њиховим захтевима за мрежним ресурсима, превазилазе могућности ISA2004 сервера, или било ког другог софтверског решења. Намеће се потреба за повећањем пропусне моћи која би у овом случају могла да се реши са заједничким истовременим радом више инстанци ISA сервера . То у многоме поскупљује и компликује примену таквих решења како у имплементирању тако и у каснијем одржавању. Зато планирамо иновирање овог сегмента са такозваним хардверским решењима (нпр. Cisco Ironport Web Security уређаји). Која нам могу омогућити већу пропусну моћ са обзиром на природу и обимност геопросторних података.

1.10. Информациона инфраструктура

До сада је достигнут завидан ново опремљености РГЗ-а. Наша установа поседује савремену изпројектовану и опремљену сервер салу која се тренутно проширује просторно и по капацитету. Плански користимо изграђене капацитете. Припадајућа комуникацијска и серверска опрема је смештена у сервер сали. Применом виртуелизације ефикасно користимо постојеће IT ресурсе. Константно смањујемо број физичких сервера. Тако да у будуће само технологија која из оправданих разлога неможе бити виртуелизована може бити инсталирана на физичкој платформи. На тај начин се постиже смањење броја физичких сервера , смањује комплексност инфраструктуре, постиже једноставнија и јефтинија администрација, повећава поузданост, смањење потрошње електринчне енргије, штеди на простору у сервер сали итд.

2

Даљи правци развоја у поменутом смислу су израда географског Warm сајта на основу disaster recovery плана и business continuity плана. У том смислу је у заврсној фази прихватање пројекта којим ће завод у наредном периоду приступити реализацији BDRC-a(Backup disaster recovery site).

Као значајан циљ и потреба РГЗ-а у наредном периоду је идентификована потреба за архивирањем података (WORM write one read many). У том смислу се већ врше припремне радње за израду пројекта архива завода у опште. Односно једног интегралног решења којим ће бити обухваћена сва архивска грађа наше установе. Од финансијских докумената, преко картографије до потрба дигиталног архива као посебне организационе јединице.

На основу горе наведеног можемо идентификовати следеће пројекте који се намећу у наредном периоду.

2

Пројекат осавремењавања комуникацијаске инфраструктуре

унапређење IP телефонске мреже

Имплементација видео конференциојског система

Унапређење пропусне моћи Лан сегмента у седишту РГЗ-а

Пројекат унапређења заштитне баријере РГЗ-а

Имплементација савременог Firewall решења

Унапеђење даљинског приступа корпоративној мрежи наше установе

Иновирање контроле и заштите изласка на интернет путем наше корпоративне мреже.

Пројекат израде BDRC-a

Пројекат интегралне архиве РГЗ-а

1.9.6. Иновирање firewall-а за заштиту DMZ зоне у корпоративној мрежи у Седишту РГЗ

У циљу побољшања капацитета и заштитних функција firewall-а за заштиту DMZ зоне, обзиром на иновирање остатка мрежне инфраструктуре након чега ће постојећи PIX515E уређаји постати уско грло, предлаже се замена ових уређаја.

РГЗ ће имплементирати модел нове генерације Cisco firewall-а, који имају пропусну моћ од 2Gbps и 8 уграђених GigabitEthernet портова.

Концепт новог информационог система за катастар непокретности Нови информациони систем се заснива на међународним и националним стандардима

и нормама из области информационе технологије и геоинформација.

Нови информациони систем треба да задовољи следеће услове:

Комплетна архитектура треба да буде сервисно-оријентисана (SOA) односно да пружа флексибилност за будуће проширење

Треба да буде реализован као централизован систем

При дефинисању структуре и садржаја базе података за катастар непокретности потребно је узети у обзир INSPIRE спецификације за податке.Поштовање INSPIRE захтева је потребно ради обезбеђивања ефикасне размене података у оквиру Националне инфраструктуре геопросторних података (НИГП).

Да обезбеди функционалности које би укључиле:

Backup

Loadbalancing

Редудантност система

3

Да обезбеди могућност проширења са Disaster Recovery системом

Да обезбеди да оптимално време одзива

Да безбедност система омогући преко:

Администрације корисника

HTTPS протокола

WPN

Firewall

Заштите од вируса

Заштите од неовлашћеног упада у систем

Када је реч о концептуалној конфигурацији, информациони систем треба да буде модуларан, флексибилан, интероперабилан, безбедан, и израђен на бази Web технологије.

Информациони систем мора обухватити миграцију свих података КН у дигиталном облику, као и израду алата за миграцију и контролу квалитета. Апликација треба да обезбеди размену података са постојећим информационим системима у РГЗ.

Информациони систем мора да омогући проширивост функционалности накнадним укључивањем додатних модула за адресни регистар, регистар просторних јединица, регистар геодетских тачака и дигитални архив.

Информациони систем мора да подржи минимално све функционалности које имају постојећи информациони системи за одржавање катастра непокретности у РГЗ-у.

Информациони систем треба да садржи модуле:

М1 – Управљање радним процесима

М2 – Писарница

М3 – Управљање документацијом

М4 – Катастар непокретности

М5 – Дигитални катастарски план

М6 – Web приступ подацима за спољне кориснике (Web портал)

Потребно је омогуђити скенирање и складиштење свих докумената везаних за катастар непокретности. Документи ће бити описани метапоподацима, и складиштени у следећим стандардним форматима:

Сви Microsoft Office формати и Open Office формати, TIFF, PDF, PDF/A, JPG, jpeg, LZW4, DjVu, GIF, GML, XML, MVI, HTML, Email , RTF и други.

Израда нове апликације која би требало да замени функционалност софтвера који сада обавља посао катастра непокретности, мора се одвијати по методологији и фазама које су заједничке за све пројекте развоја софтверских апликација за геопросторне системе (Software Development Life Cycle – SDLC).

Избор хардвера - спецификација

Потребно је дефинисати минималну/оптималну конфигурацију за радне станице и сервере

Очекивано решење је да радне станице буду thin client, с обзиром на оријентацију ка WEB сервисима

Питање конверзије података

3

По процени РГЗ–а питање конверзије података из база података у којима се тренутно налазе подаци катастра непокретности у формате савремених DBMS система, имајући у виду искуство стечено на овом послу у претходних година, може утицати суштински на читаву реализацију пројекта модернизације IT–a и увођења нове апликације. РГЗ ће у овом контексту предузети следеће:

наставак активности на отклањању недостатака у актуелним подацима катастра непокретности

дефинисање приступа решавању проблема миграције историјских података

ŠTA JE ERP SISTEM?

Najkraće rečeno, ERP je kombinacija prakse upravljanja poslovanjem i tehnologije, gde informacione tehnologije (IT) integrišu najvažnije poslovne procese u organizaciji da bi se postigli definisani poslovni ciljevi.ERP sistemi, nude mnoge softverske komponente, čijim kombinovanjem, tj. konfigurisanjem, implementatori kreiraju ERP rešenje prilagođeno specifičnim potrebama svake organizacije posebno. Najčešće, ERP sistem čine sledeći osnovni softverski blokovi:

• Finansije (računovodstvo i knjigovodstvo, glavna knjiga, sredstva i dr.)• Proizvodnja (upravljanje pogonom, planiranje resursa i kapaciteta, planiranje materijala, upravljanje radnim nalozima, upravljanje kvalitetom)• Logistika (upravljanje zalihama, isporukama, nabavkom, transportom…)• Ljudski resursi ( zarade, podsticaji, zapošljavanje, pravila rada, usluge zaposlenima….)

Pored proizvodne industrije (vazduhoplovna industrija, industrija naoružanja, proizvodnja automobil, hemijska industrija, farmaceutska industrija, proizvodnja robe široke potrošnje, proizvodnja naftinih derivata i gas i dr.), ERP sistemi se danas primenjuju i u mnogim drugim oblastima (banke i osiguravajuće organizacije, zdravstvo, javna administracija, obrazovanje, trgovina, uslužne delatnosti, telekomunikacije i dr.).

Из Википедије, слободне енциклопедијеСкочи на: навигација, претрага

ERP (енгл. Enterprise Resource Planninд – planiranje resursa u korporacijama) je proces u kome se planiraju poslovni resursi. U sprovođenju tog procesa obično je uključen neki poslovni informacioni sistemi tj. komercijalni softverski paket za velika preduzeća. Mala i srednja preduzeća nemaju organizacinu strukturu, a najčešće ni potrebu za planiranjem poslovnih resursa, pa ni za softverom koji se obično koristi pri planiranju.

Softver za velika preduzeća obuhvata sve standardne poslovne funkcije i ima mogućnost prilagođavanja konkretnim potrebama preduzeća, ćesto ne podržavajući lokalne standarde. Primena softverskih paketa može da doprinese značajnom poboljšanju kvaliteta proizvoda i usluga. Ova vrsta sistema realizuje, ili bolje rečeno, omogućava integraciju kompletnog funkcionisanja poslovnog sistema pomoću jednistvenog softverskog rešenja. Najpoznatiji paketi su:

SAP (BusinessOne, AiO, R/3)

3

ORACLE - People Soft BAAN Microsoft Dynamics sistemi: NAV (Navision), AX (Axapta), GP (Great Plains), SL

(Solomon) PULLS™

ERP predstavlja niz aktivnosti, podržanih od višemodulskog aplikativnog softvera, koji pomaže u upravljanju poslovnim, finansijskim aspektima poslovanja i ljudskim resursima. Uvođenje sistema podrazumeva analizu poslovnih procesa, obuku zaposlenih i nove radne procedure

2. Document management systemFrom Wikipedia, the free encyclopediaJump to: navigation, search

A document management system (DMS) is a computer system (or set of computer programs) used to track and store electronic documents and/or images of paper documents. It is usually also capable of keeping track of the different versions created by different users (history tracking). The term has some overlap with the concepts of content management systems. It is often viewed as a component of enterprise content management (ECM) systems and related to digital asset management, document imaging, workflow systems and records management systems.

NIGP

AGROS

Razvoj nacionalne mreze GNSS stanica Republike Srbije.

1. Razviti paralelene komunkacijeske veze od svake GNSS stanice ka kontrolnom recovery centru koji se razvija na udaljenoj lokaciji u Nisu. Paralelene komunikacije linije podrazumevaju nezavisni dotok informacija ka kontrolnom i recovery centru Mogu da budu ostvarene mobilnim internetom (GPRS), WiFi . . . . Naravno da bi linije bile potpuno nezavisne moralo bi uzeti i razlicitog internet provajdera od onog koji se u ovom trenutku koristi za potrebe RGZ-a.

Obrazlozenje:

Neophodno je iz vise razloga. Prvo zbog kontinualnog priliva podataka od CORS stanica koji direktno uticu na rad glavne mrezne softverske jedinice za kreiranje korekcija, stabilnosti rada sistema AGROS, prosledjivanja podataka mrezama CORS stanica u okruzenju kao sto je definisano medjunarodniim ugovorima o dotoku 99% podataka u toku 24 sata. Kao i zbog kvalitetnijih i potpunijih podataka koji se prosledjuju EPN (Europian Permanent network) mreze u okviru koje je AGROS uspostavio Local analyse center.

2. Uspostaviti mini meteoroloske stanice na svakoj ili na svakoj drugoj CORS stanici u okviru nacionalne mreze AGROS.

Obrazlozenje:

3

Uspostavljanjem ovih stanica omogucava prijem i obrada svih meteoroloskih parametara koji direktno uticu na kvalitet rada AGROS u smislu kreiranja korekcija koje se prosledjuju korisnicima na terenu. Ovi parametri takodje znacajno poboljsavaju obradu podataka u Bernese programskom paketu nakon dnevnih i kobinovanih resenja koji se dobijaju svakodnevnim izravnanjem mreze AGROS i rezultata koji se salju EPN centrali.

3. Omoguci nezavisno napajanje svake CORS stanice u okviru sistema AGROS

Ovo podrazumeva napajanje samog GNSS prijemnika i napajanje komunikacijeske opreme koja postoji na svakoj od ovih stanica (rutera, modema, nezavisnih komunikacijski linija . . . .)

Obrazlozenje:

Dosadasnjim nacinom napajanja koji  je bio UPS uredjajima nije moguce obezbediti napajanje u duzem vremesnkom periodu koji nastajanje nestankom struje na lokacijama lokalnih katastarskih centrala. Zbog ovoga dolazi do gubljenja podataka, kvarova telekomunkacijske opreme, GNSS projemnika . . .

4. Neophodno je razviti mogucnost skladistenja podataka koji pristizu sa CORS stanica iz EPN centrala CORS mreza susednih zemalja. Skladistenje se moze obezbediti uspostavljanjem storage servera velikih kapaciteta

5. Omoguciti nabavku GSM modula i svih komunikacijskih softvera i hardvera vezanih za rad.

Jedan od bitnih softverskih hardvera je GSM modul za VRS3Net softver kji se koristi za rad kontrolnog centra AGROS.

6. Nabavka novih CORS 23 uredjaja sa licencama a aktivaciju koji ce omoguciti pracenje GPS, GLONASS, GALILEO satelitskih sistema uz obaveznu placenu podrsku softvera VRS3Net na najmanje 3 godisnjem nivu.

Obrazlozenje:

Nabavkom novih uredjaja i softverskom podrskom RGZ ce biti u mogucnosti da implementria sve nove kodove i naogradnju navedenih satelitskih sistema. U suprotnom, ne prateci ove trendove softverska i hardverska jedinica u okviru kontrolnog centra nece biti u mogucnosti da kreira i distribuira korekcije korisnicima na terenu.

7. Nabavka softverskog paketa Trimble Buissnies centar 2 komada.

Obrazlozenje:

Softverski paket je u potpunoj saglasnosti sa VRS3Net softverskim paketom koji se koristi u AGROS kontrolnom centru i omogucavace brzi odgovor korisnicima kod obrade podataka, potpuno isti formati i lako prilagodljiv.

8. Nabavka 30 racunara koji ce biti instalirani na lokacijam na kojima se nalaze CORS stanice sistema AGROS sa omgucnoscu daljisnkog pristupa

Obrazlozenje:

Na ovaj nacin ce se omoguciti usteda goriva, dnevnica, amortizacije vozila, usteda na troskovima boravka operatera na lokacijama kada se mora vrsiti nadogradnja ili setovanja prijemnika

3

9. Uspostavlajnje novih stanica na novim lokacijama proguscenje mreze kvalitetniji i brzi odziv centralne softverske jedinice VRS3Net          

10.Nabavka licenci koje su neophodne za zavrsetak medjunarodne integracije odnosno povezivanja sistema AGROS sa svim susednim nacionalnim mrezama GNSS stanica.

Obrazlozenje:

Na ovaj nacin se eliminise pojas ekstrapolacije a samim tim i znatno povecava kvalitet korekcija koji se u ekstrapolacionim pojasevima kreira.

11.Uspostavljanje vremenske stanica, tacnije nabavka hardvera i softvera

Obrazlozenje:

Uspostavljanjem najmanje 4 ovakve stanice omogucice pracenje i eliminisanje gresaka GPS, lokalnog i UTC vremena i omogucice kvalitetniju distribuciju i razmenu podataka sa zemljama u okruzenju. Dobijace se informacije, podaci i korekcije sa eliminisanimi greskama vremenskih skala u realno vremenu i bez postupaka interpolacije ovih podataka kako ee to danas radi (prakticno bez simulacije ovih vrednosti)

 Глобални план Дигитални Архив 2012-2014

У Дигиталном Архиву, у наведеном периоду, очекује се стабилизација производње и раст броја запослених на меру која је потребна за покривање пуног двосменског рада. Потребно је ангажовати још око 30 запослених по уговору о делу и још 5 запослених за стално. Такође, очекујемо да до краја 2012. буде оформљена централна база дигиталног архива и да почнe дистрибуција података крајњим корисницима . Очекујемо наставак и повећанје продукције над свим типовима докумената, завршетак рада на документима типа земљишна књига и стављање тежишта на конверзији техничке документације премера (катастарски елаборат).Потребно је обезбедити следећи хардвер:

- Додати 150 Тб смештајног капацитета на постојећем уређају.

- Набавка екстерних хард дискова у капацитету од 60 Тб.

- Обезбеђивање бекaп процедура и потребних смештајних капацитета. Пројектован годишњи прираштај je 50 Тб и за то треба обезбедити како основне смештајне капацитете тако и бекап решење.

- Нова гарнитура кућишта 12 фото апарата. (на сваке 2 год.) Постојећи фото апарати су већ вишеструко премашили фабричке лимите у броју окидања.

- Монитори већих дијагонала истог модела (покренута је набавка 35 комада).

- Централни компресор за пнеуматске уређаје са потребном инсталацијом.

- Скенер микрофилмов.а

- Потпуна подршка за мрежу брзине 10 Гб (тренутно стање је да нам фали switch за брзине до 1Гб са 48 портова).

- 2 рол скенера (покренута је набавка).

- Фотограметријски скенер (покренутра је набавка).

У току су радови на довршетку софтвера који ће подржавати целокупан рад Дигиталног архива (Шведски пројекат - 3. фаза) . Након завршека те фазе, прећи ће се са пројектне фазе и у непосредну израду дела софтвера који ће решити дистрибуцију података до крајнјих корисника , како унутрашнјих тако и спољних.

3

Коментар А. Дедић:За Дигитални Архив у периоду 2012-2014. потребно је обезбедити наведени хардвер, све остало је покривено донацијом/уговором.

•RGZ + ZG + JR + VM + AD

•Requirements–ME + RGZ

•Strategic ICT Management–Division of Responsibility•Hard copy Table 8.2 + text

–Coordinating Mechanisms for the Strategic Management of ICT

•Hard copy pp 374-375

–Provisioning of ICT resources (goal/project/activity x insourcing/outsourcing matrix/table)

Класификација outsourcinд опција

Ресурс

Куповни фокус

Резултат

Купите у Жељени снабдевач

Уговарање Жељени извођач

Трансакција Однос

Куповни начин

Уговарање Продавац је одговоран за испоруку резултата ИК делатности

Купите у

3

Организација купује ресурсе на тржишту Уговори често специфицирају потребну стручност , цену са ресурсима за управљање

у кућиЖељени извођач

Организација потписује дугорочни уговор са продавцем да смањи ризик, продавцем одговорним за управљање и испоруку ИТ делатности или услуга

Подстицај на бази уговора је генерално конструисанЖељени снабдевач

Организација тражи дугорочне блиске односе са продавцем како би прикључио своје ресурсе за текуће ИТ делатностиОрганизација преузима одговорност за управљање овим ресурсима

IS-сопствени развојOS1- Купите уOS2- УговарањеOS3- Жељени снабдевачOS4- Жељени извођач

Пројекат Ресурси НапоменаHW1HW2HW3Апликација за КНERPEDMSNIGPAGROSРегистар тачака државне границеРегистар геодетских тачака

•Implementation Plan–Implementation Priority List•ME staregija (use H, M, L instead of points)

H-висок ниво приоритетаM- средњи ниво приоритетаL- низак ниво приоритета

Пројекат Ресурси НапоменаHW1HW2HW3Апликација за КН HERP

3

EDMSNIGPAGROSРегистар тачака државне границеРегистар геодетских тачака

–Time Plan Gant Chart•ZG

–Budget Plan•JR+VM+AD+ZG

3

3. УводИКТ стратегија Републичког геодетског завода за период од 1.1.2012. до 31.12.2012.

године усвојена је од стране Колегијума Завода. Овом стратегијом се дефинишу основни принципи за даљи развој и разраду у области:

Развоја комуникацијске архитектуре/инфраструктуре (LAN/WAN Завода) Техничке архитектуре (платформа, сервери и сервиси, оперативни системи за

радне станице и сервере) Апликацијске архитектуре DBMS система Архитектурe података Електронских документ менаџмент система (EDMS) НИГП активности (просторнии подаци и сервиси, стандардизација…) у складу са

Уредбом о утврђивању средњорочног програма радова на оснивању и одржавању националне инфраструктуре геопросторних података за период од 1. јануара 2011. до 31. децембра 2015. године

IM стратегије са дефинисаним принципима за менаџмент података (складиштење, сигурност, провера квалитета, дистрибуција, приступ), централизовано складиштење информација у DW (Data Warehousing) системима

4. Концепт архитектураНамена овога дела документа је да истакне концептуално и на вишем нивоу

апстракције кључне карактеристике будућег стања и услове зa њихову имплементацију унутар фундаменталних архитектура:

Стратегије и принципи (стратешка архитектура) Комуникацијска архитектура Техничка архитектура Апликацијска архитектура Архитектура података

Визија Завода, са фокусом ка корисницима његових услуга може се остварити поступним приближавањем и у корацима који су генерализовано приказани унутар основних архитектура, (слика 1). Пре ових архитектура и на самом врху је стратегија (принципи) или стратешка архитектура, односно оквир за ИКТ/ИM.

3

Тренутно стање Будуће стање

Слика 1: ВизијаРГЗ-а

Прелазак из тренутног стања у жељено или планирано стање, захтева завршетак започетих и започињање одређеног броја под-пројеката и активности.

4.1. Стратегије и принципи

Са гледишта Стратешке архитектуре следећи документи (Правилници, стручна упутства), треба да буду написани:

Нормативни оквир везан за податке и информације која обухвата:

Питања везана за власништво над информационим системима Питања везана за квалитет података Правила за приступ подацима и информацијама Методологију имплементације и одржавања информационих система Дистрибуцију података и информација Архивирање података Начине наплате код примене електронских сервиса Питање зашите ауторских права, приватности итд.

Нормативни оквир који регулише питања сигурности (безбедносне полисе, процедуре и упутства):

Backup и recovery стратегија file сервера, storage јединица, DBMS система Чувања сигурносних копија података и информација (redundant data storage) Планирање за случај несрећа – пожар, поплава, крађа (disaster recovery) Физички приступ ситемима

4

Права и обавезе менаџмента и корисника система и података

Нормативни оквир за техничку архитектуру:

Критеријуми за избор платформи и алата

Нормативни оквир за апликацијску архитектуру:

Принципи којих ће се РГЗ придржавати уколико се одлучи за outsourcing Дефинисање Change Management процедура, правила и имплементација Питања везана за кастомизацију и локализацију апликација Планови за набавке, доградње, сервисирање (годишње одржавање итд.)

Нормативни оквир за Информатички менаџмент:

Стратегија информатичког менаџмента са дефинисаним принципима, циљевима, носиоцима задатака и одговорностима

4.2. Концепт техничке архитектуре (ТА)

Завод је опредељен да користи оне платформе и оперативне системе који омогућавају најбољу функционалност и интероперабилност са постојећим системима

Дефинисање принципа и оквира за унапређење постојеће техничке архитектуре у РГЗ-у, у складу са опредељењем дефинисаним у претходној тачки

Израда пројеката техничке архитектуре за све организационе јединице Завода

4.3. Концепт апликацијске архитектуре

Концепт развоја апликацијске архитектуре Завода требало би да обухвати следеће под-домене:

1. Развој и имплементацију нове апликације за катастар непокретности 2. Уклапање у концепт jeдинствeнe рaчунaрскo-тeлeкoмуникaциoнe мрeжe држaвних

oргaнa и oргaнизaциja3. Уклапање у концепт е-управе 4. Увођење електронског документ менаџмент система (EDMS) 5. Покривање свих домена пословања Завода савременим апликацијама развијеним

по принципима модуларног програмирања, ослоњеног на интегрисани модел података развијен за потребе функционисања РГЗ-а.:

пословне апликације

евиденције о људским ресурсима

финансијске апликације

апликације за комуникацију са корисницима услуга

апликације за нове сервисе преко Интернета

друге апликације.

4.3.1. Развој и имплементација нове апликације за катастар непокретности

Савремени геоинформациони системи, у основи имају пет компонената које се морају интегрално посматрати, развијати, надограђивати и одржавати, а то су:

Хардвер који обухвата радне станице, сервере, додатну опрему

4

Податке који су смештени у DBMS системима

Софтвер заснован на GIS технологијама

Људи, који опслужују целокупни систем

Софистицирани софтверски алати за геопросторне анализе

Концепт РГЗ –а за нови систем за КН по компонентама, је следећи:

Избор DBMS система

DBMS мора испунити следеће услове:

да подржава објектно-релациони модел података

да садржи типове просторних података и подржава рад са њима

да подржава просторни референтни систем.

Избор GIS платформе

Избор GIS технологије извршен је у Заводу на основу вишемесечних студија, анализа и проучавања, када су формулисани и захтеви које GIS платформа мора да задовољи за потребе модернизације апликација за катастар непокретности у РГЗ –у. Проширење или адаптација тог избора треба да задовољи следеће захтеве:

c. GIS софтвер/сервер просторних података мора да поседује следеће могућности:

вишекориснички истовремени приступ просторним подацима

могућност да самостално функционише као апликациони сервер

да подржава архивирање и растерских и векторских просторних података

могућност дистрибуције података корисницима путем Intraneta/Interneta

администрација/интеграција просторних података

обезбеђује GIS функције (API) за потребе развоја сложенијих апликација

обезбеђује интегритет података стандардним и софистицираним правилима за просторне податке

мора подржавати и георелациони и геообјектни модел података

d. Desktop GIS софтвер мора обезбедити:

приступ RDBMS путем трослојне архитектуре

приступ GIS сервисима преко Interneta/Intraneta

приступ стандардним GIS/CAD форматима просторних података (XML, GML, KML, ESRI SHAPE, DWG/DXF, GeoTIFF, DEM) и другим (tin, dbf, info, txt, ODBC)

могућност прилагођавања графичког клијентског окружења

могућност развоја апликација унутар постојећег GIS окружења

Концепт новог информационог система за катастар непокретности

Нови информациони систем се заснива на међународним и националним стандардима и нормама из области информационе технологије и геоинформација.

Нови информациони систем треба да задовољи следеће услове:

Комплетна архитектура треба да буде сервисно-оријентисана (SOA) односно да пружа флексибилност за будуће проширење

Треба да буде реализован као централизован систем

4

При дефинисању структуре и садржаја базе података за катастар непокретности потребно је узети у обзир INSPIRE спецификације за податке.Поштовање INSPIRE захтева је потребно ради обезбеђивања ефикасне размене података у оквиру Националне инфраструктуре геопросторних података (НИГП).

Да обезбеди функционалности које би укључиле:

Backup

Loadbalancing

Редудантност система

Да обезбеди могућност проширења са Disaster Recovery системом

Да обезбеди да оптимално време одзива

Да безбедност система омогући преко:

Администрације корисника

HTTPS протокола

WPN

Firewall

Заштите од вируса

Заштите од неовлашћеног упада у систем

Када је реч о концептуалној конфигурацији, информациони систем треба да буде модуларан, флексибилан, интероперабилан, безбедан, и израђен на бази Web технологије.

Информациони систем мора обухватити миграцију свих података КН у дигиталном облику, као и израду алата за миграцију и контролу квалитета. Апликација треба да обезбеди размену података са постојећим информационим системима у РГЗ.

Информациони систем мора да омогући проширивост функционалности накнадним укључивањем додатних модула за адресни регистар, регистар просторних јединица, регистар геодетских тачака и дигитални архив.

Информациони систем мора да подржи минимално све функционалности које имају постојећи информациони системи за одржавање катастра непокретности у РГЗ-у.

Информациони систем треба да садржи модуле:

М1 – Управљање радним процесима

М2 – Писарница

М3 – Управљање документацијом

М4 – Катастар непокретности

М5 – Дигитални катастарски план

М6 – Web приступ подацима за спољне кориснике (Web портал)

Потребно је омогуђити скенирање и складиштење свих докумената везаних за катастар непокретности. Документи ће бити описани метапоподацима, и складиштени у следећим стандардним форматима:

Сви Microsoft Office формати и Open Office формати, TIFF, PDF, PDF/A, JPG, jpeg, LZW4, DjVu, GIF, GML, XML, MVI, HTML, Email , RTF и други.

Израда нове апликације која би требало да замени функционалност софтвера који сада обавља посао катастра непокретности, мора се одвијати по методологији и фазама које су заједничке за све пројекте развоја софтверских апликација за геопросторне системе (Software Development Life Cycle – SDLC).

4

Избор хардвера - спецификација

Потребно је дефинисати минималну/оптималну конфигурацију за радне станице и сервере

Очекивано решење је да радне станице буду thin client, с обзиром на оријентацију ка WEB сервисима

Питање конверзије података

По процени РГЗ–а питање конверзије података из база података у којима се тренутно налазе подаци катастра непокретности у формате савремених DBMS система, имајући у виду искуство стечено на овом послу у претходних година, може утицати суштински на читаву реализацију пројекта модернизације IT–a и увођења нове апликације. РГЗ ће у овом контексту предузети следеће:

наставак активности на отклањању недостатака у актуелним подацима катастра непокретности

дефинисање приступа решавању проблема миграције историјских података

4

5. Анализа ризика У документу [4] из 2004 године, анализа ризика је предвидела следеће факторе:

1) ризик везан за људске ресурсе, односно фактор недовољне мотивације узрокован неадекватном материјалном валоризацијом,

2) ризик везан за развој комуникационе инфраструктуре,

3) ризик везан за генерални приступ интегралног развоја и имплементације апликације за катастар непокретности (big-bang).

Ово фактори ризика и процена њихове магнитуде су и даље актуелни.

У циљу минимизације ризика, РГЗ је предвидео виши ниво модуларности у развоју апликације за катастар непокретности. Конкретно, апликација ће у својој основној фукционалности обухватити наведене модуле, са потпуном проширивошћу осталим модулима (детаљно описано у тачки 2.4.1 ове стратегије).

4

6. Литература1. Закон о државном премеру и катастру („Службени гласник РС”, број 72/09 и

18/2010)2. INSPIRE Директива 2007/2/ЕЗ Европског парламента и Савета3. Кoнцeпт ICT стрaтeгиje РГЗ –a зa пeриoд 2005 – 20104. Lemmen, C., Ninkov, T.,Perin,N., 2004, Real Estate Cadastre And Registration Project,

Final Report, Belgrade July 2004, Apeldorn, October 20045. Стрaтeгиjа зa успoстaвљaњe НИГП-a у Рeпублици Србиjи зa пeриoд 2010. дo 2012.6. Стратегија развоја информационог друштва у Републици Србији до 2020. године7. Стрaтешки циљеви Републичког геодетског завода 2006-20158. Уредбa о утврђивању средњорочног програма радова на оснивању и одржавању

НИГП-а

4