i regionalne politike EU u oblasti održivog razvoja cas - Lokalne... · kompetitivnost i kooperacija ... ‐ Razvijanje adekvatne saobraćajne, energetske i ICT infrastrukture, posebno

LOKALNI ODRŽIVI RAZVOJ ‐© Prof. dr Slobodan Milutinović 2011

Lokalne i regionalne politike EU u oblasti održivog razvoja

Politika zaštite životne sredine EU

Lisabonska strategija


Regionalna politika EU

• Regionalna politika EU je osnovni model za ostvarivnaje regionalne pomoći

• Najveći deo budžeta EU za ostvarivanje regionalnih politika ide za pomoć:

Siromašnijim regionima da uhvate priključak sa ostalim delom EU

Područjima koja prolaze kroz ekonomske promene da izvrše rekonstrukciju

Ostvarivanju najvećeg broja drugih politika EU


EU Budget 2007‐2013

COMMITMENT APPROPRIATIONS

BY HEADING

In billion of EUR, at 2004

prices

In %

1a. Competitiveness for growth and employment (research, innovation, competitiveness)

72.1 8,4%

1b. Cohesion for growth and employment (regional policy) 307.6 35,7%

2. Preservation and management of natural resources

(Common Agricultural Policy, rural development, environment)

371.2 43,1%

of which market‐related expenditure (CAP) 293.1 34,0%

3. Citizenship, freedom, security and justice

(internal policies; public health, asylum, immigration)

10.3 1,2%

4. The EU as a global partner (humanitarian and development aid) 50.0 5,8%

5. Total administrative expenditure 50.3 5,8%

6. Compensations Bulgaria and Romania (after accession expected in 2007)

0.8 0,1%

Total commitments 862.4 100

In % of EU‐27 GNI 1.045%


Šta je svrha evropske regionalne politike?

• EU je jedna od najprosperitetnijih svetskih ekonomskih zona...

• ... ali postoje veliki dispariteti između 271 regiona u EU, što otežava dinamizam u EU

• Odatle politički cilj da se smanje jazovi u razvoju


Kako to uraditi? • Tri fonda:

– ERDF: Evropski fond za regionalni razvoj (European Regional Development Fund)

– ESF: Evropski socijalni fond (European Social Fund)

– Kohezioni fond (Cohesion Fund)


Šta se finansira iz ovih fondova?

• ERDF (€201 milijardi): regionalni razvoj, zaustavljanje ekonomskog slabljenja u industrijskim ili ruralnim oblastima, kompetitivnost i kooperacija

• (ESF) (€76 billion): zapošljavanje, društvena uključenost i borba protiv svih oblika diskriminacije

• Cohesion Fund (€70 billion): zaštita životne sredine i saobraćaj


Istraživanja-investicije

Zaštita životne sredineSaobraćaj

Informaciono društvoDruštvena infrastrukturaEnergija

TurizamKulturaInstitucionalni kapacitet

Ljudski kapital

Zapošljavanje

Adaptability of workers and firmsSocial inclusionCapacity buildingTechnical assistance

Fond za regionalni razvoj i Kohezioni fond (€271 milijardi)

Socijalni fond (€76 milijardi)


Index EU 25 = 100 Source: Eurostat

Ko može koristiti koja sredstva? (2007-2013)

Objective 'RegionalCompetitiveness and Employment'Phasing-in regions, "naturally" above 75%

Convergence objectivestatistically affected regions

Objective 'RegionalCompetitiveness and Employment'

Convergence objective(Regions < 75% in EU 25)


Ko može aplicirati za sredstva?

• Širok spektar potencijalnih korisnika:

Biznis, uključujući MSP

Javni sektor

Asocijacije

NVO

• Projekti su kompetitivni, postoje strogi kriterijumi za odabir

• Obavezno je javno objavljivanje spiskova korisnika sredstava


• Instrument za pretpristupnu pomoć (Instrument for Pre‐accession Assistance – IPA)– pripremi države kandidate i potencijalne kandidate za korišćenje

strukturnih fondova EU– zamena dosadašnjih instrumenata podrške zemljama kandidatima i

potencijalnim kandidatima (npr. CARDS)• Pet specijalizovanih komponenti

– pomoć u procesu tranzicije i izgradnje institucija, u cilju ispunjavanjakriterijuma približavanja EU i jačanja administrativnih i pravosudnih kapaciteta

– pomoć za regionalnu i prekograničnu saradnju– regionalni razvoj– razvoj ljudskih resursa– razvoj sela i poljoprivrede

Fondovi EU i programi dostupni u procesu pridruživanja

DOSTUPNO

DOSTUPNO SAMO KANDIDATIMA

USLOV: NUTS KLASIFIKACIJA!




Politika zaštite životne sredine EU

• Postavljena osnovnim ugovorom izmeđučlanica (član 174)

• Bazirana na principu predostrožnosti, prevencije na izvoru i principu “zagađivačplaća”

• Promoviše održivi razvoj i integraciju politikezaštite životne sredine (član 6 ugovora )


VI akcioni program za zaštitu životnesredine (2002‐2012)

• 4 prioritetne akcije– Klimatske promene

– Priroda i biodiverzitet

– Zaštita životne sredine i zdravlje i kvalitet života

– Prirodni resursi i otpad

• 7 tematskih strategija– Zaštita vazduha , Prevencija otpada i reciklaža , Zaštita i konzervacija priobalja, Zemljište , Pesticidi, Održivokorišćenje resursa u urbane okoline


Izazovi• Zakoni

– Veliki broj EU zakona iz oblasti životne sredine ‐‐ oko 300zakonskih akata , uključujući 80 glavnih direktiva plusmedjunarodni sporazumi

• Institucije– Uspostavljanje administracije i mehanizama koordinacijena svim nivoima

– Efikasna inspekcija– Uspostavljene procedure , konsultacije sa javnošću: EIA,strategije, programi, planovi, prekogranične konsultacije

• Finansijski izazovi– Velika cena usaglašavanja , naročito za direktive kojezahtevaju velike investicije


Lisabonska strategija i okvir za period 2007 ‐ 2013

Uloga lokalnih i regionalnih vlasti u dostizanju održivog rasta i boljeg zapošljavanja


“Ono što Evropljani žele je posao; da budu u stanju da

formiraju preduzeće, nađu odgovarajuće fondove, imaju

pristup otvorenim tržištima i informacionim i transportnim

sistemima visokih performansi. Oni žele da budu u stanju da

pomire svoje porodične i profesionalne obaveze i da prate

nove tehnologije i svet Interneta. Žele da njihova deca imaju

dobro obrazovanje i da im se pružaju usluge od opšteg

interesa i efikasni javni servisi. Oni teže pristžojnim

penzijama i zdravoj životnoj sredini... To je cilj Lisabonske

strategije.” (Predsednik vlade Juncker)



Znanje i inovacije u svrhu rasta

Stvaranje više boljih radnih

mesta

Lisabonska strategijaOdrživi ekonomski rast, više radnih mesta i bolja radna mesta

UpravljanjeEvropsko – Nacionalno - Regionalno - Lokalno

“Uparivanje”strategije i struktura

Atraktivnije mesto za investicije i posao

Jasne makroekonomske osnove i kvalitetnije javne finansije


Uloga i izazov za javni sektor u strategiji ostvarivanja rasta i zapošljavanja

Public governancePublic

governance

Održivi ekonomski rast

Zapošljav

anje

Društvena kohezija

1. Javni sektor kao najveća pojedinačna “industrija”(investitor, poslodavac,

kupac)

2. Javni sektor kao nosilac odlučivanja i regulator

3. Javni sektopr kao osnovni pružalac

usluga

•Izazov produktivnosti

•Izazov inovacija

•Izazov učenja

•Izazov održivosti

Javni sektor kao katalizator

blagostanja, kompetitivnosti i

uspeha celokupnog društva i

pojedinaca – ljudi, zajednica i

kompanija


Atraktivnije mesto za investicije i poslove

Znanje i inovacije u svrhu rasta

Stvaranje više radnih mesta i stvaranje boljih radnih mesta

Održiva ekonomska osnova

4 Stuba Lisabonske strategije...

4 Stuba Lisabonske strategije...


podeljenih u:

‐Makroekonomija (6)‐Mikroekonomija (10)‐ Zapošljavanje (8)

...i 24 vodeća principa (guidelines)...i 24 vodeća principa (guidelines)

INTEGRATED GUIDELINES FOR GROWTH AND JOBS (2005‐2008)

Ograničena uloga aktera na

lokalnom i regionalnom

nivou


(7) Uvećati i unaprediti investiranje u istraživanja i razvojRazvijanje različitih aktivnosti koje će omogućiti učešće poslovnog sektora u R&D kroz:‐ Bolji okvir i osiguravanje kompetitivnog okruženja u dovoljnoj meri‐ Povećavanje javnih troškova za R&D na 3% BDP‐ Jačanje centara ekselencije‐ Osiguravanje boljeg iskorišćenja mehanizama za podršku (fiskalne mere)‐ Osiguravanje dovoljnog broja kvalitetnih istraživača (naučnici, studenti inženjerstva, …)‐ Razvoj karijere i trans‐nacionalna mobilnost istraživača

(8) Olakšati sve oblike inovacija‐ Kreiranje finkcionalnih tržišta‐ Uspostavljanje jasno definisanih i pristupačnih prava intelektualne svojine‐ Ohrabrivanje rasta inovativnih preduzeća kroz nove finansijske mehanizme‐ Širenje tehnologija kroz razvoj informacionih centara i mreža‐ Ohrabrivanje stranih direktnih investicija ili uvoza tehnologija

Mikroekonomija: Znanje i inovacijeMikroekonomija: Znanje i inovacijeMikroekonomija: Znanje i inovacije

Značajna uloga

regiona

INTERREG IV C


Nekoliko klastera u Finskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, južnoj i istočnoj Francuskoj.

1th- Île-de-France (France): 14 671 (Mio EUR)

2nd- Oberbayern (Germany): 6 989 (Mio EUR)

3rd- Stuttgart (Germany): 6 146 (Mio EUR)

4th- South-East (UK): 6 021 (Mio EUR)

5th- Lombardia (Italy): 2 703 (Mio EUR)

R & D u Evropskim regionimaR & D u Evropskim regionima


(9) Olakšati širenje i efektivno korišćenje informaciono komunikacionih tehnologija i izgraditi potpuno inkluzivno informatičko društvo

‐ Povećanje investiranja u ICT‐ Eliminisanje institucionalnih ograničenja‐ Stvaranje adaptibilne organizacije rada i fleksibilnih tržišta

Mikroekonomija: Znanje i inovacijeMiMikkroeroekkonomionomijaja: : Znanje i inovacijeZnanje i inovacije

IST Programme

Modinis


Mikroekonomija: Atraktivnije mesto za posao i investiranjeMiMikkroeroekkonomionomijaja: : Atraktivnije mesto za Atraktivnije mesto za posao i investiranjeposao i investiranje

(11) Ohrabrivati održivu upotrebu resursa i ječati sinergije između zaštite životne sredine i rasta

- Prioritet internalizaciji eksternih troškova u životnoj sredini, povećanje energetske efikasnosti i primena tehnologija koje su u funkciji zaštite životne sredine

INTERREG IV C


‐ Razvijanje adekvatne saobraćajne, energetske i ICT infrastrukture, posebno u prekograničnim oblastima (neophodan uslov za ostvarivanje mrežnih industrija)

‐ Uvođenje odgovarajućih sistema nadoknada u infrastrukturi (troškovi zaštite životne sredine);

(16) Širiti i unapređivati evropsku infrastrukturu i kompletirati usvojenu prekogranične projekte

Mikroeconomija: Atraktivnije mesto za zapošljavanje i investicijeMiMikkroeconomiroeconomijaja: : Atraktivnije mesto za zapoAtraktivnije mesto za zapoššljavanje i investicijeljavanje i investicije

(15) Promovisati preduzetničku kulturu i stvarati povoljno okruženje za MSP‐ Lakši pristup finansiranjuTo improve access to finance‐ Adaptiranje poreskih sistema‐ Jačanje inovativnog potencijala MSP‐ Pružanje relevantnih informacija i podrška uslugama koje pomažu stvaranje i rast

novih MSP (SMEs Charter)‐ Edukacija i obuka za preduzetnišvo

Značajna uloga

opština i regiona!

JEREMIE


• Imaju realna saznanja o “pravom” okruženju (sopstvenim snagama i slabostima na njihovoj teritoriji), neophodna za određivanje najboljih mehanizama za (lokalna) dinamična tržišta rada i potražnje.

•Mogu ponuditi lokalne talente u kombinaciji sa kvalitetom života na njihovoj teritoriji i biti inovativni katalizatori za sektor malih i srednjih preduzeća.

•U ovom kontekstu prekogranična saradnja je od vitalnog značaja.

Regioni i opštine kao promoteri Lisabonske strategije


Umesto zaključka: Šta nam je dalje raditi na lokalu?

• Osnova za sve dalje aktivnosti: – usvojeni AKCIONI PLAN

• Prioritet:– AKCIONI PLAN transformisati u PROJEKTE


Umesto zaključka: Šta nam je dalje raditi na lokalu?

• Sredstva pomoći EU nisu „brza“ sredstva!

– Pripremajte projekte koji odmah po završetku pripremnih poslovamogu da se realizuju!

– Projekti vezani za lokalnu samoupravu započeti od jedne izabrane strukture, moraju nastaviti od strane naredne!

– Bez obzira na samostalnost lokalne vlasti, projekte je neophodnoplanirati i pripremati u sadejstvu sa centralnim vlastima

– Najbolje prolaze projekti koje zajednički priprema više opština


Šta nam je dalje raditi na lokalu?

• Koji se problemi mogu javiti?– problem apsorpcije sredstava – novca ima, ali nema projekata koji zadovoljavaju kriterijume EU

– problem makroekonomskog upravljanja – visina sredstava koje jedna zemlja može da apsorbuje u toku jedne godine ne može da prelazi 4 odsto GDP‐a

– problem kofi nansiranja –„lako ćemo naći naš novac“





• Kako rešiti ovakve probleme?– Programiranje

• Nacionalni razvojni program• Identifi kacija investicija iz NRP koje su prioritetne za kofinansiranje iz budžeta EU

• Operacioni planovi razvojnih i investicionih projekata koji će bitipredmet finansijskog ugovora sa EU

– Nacionalno kofinansiranje– Izgradnja institucija

• Implementacione agencije• Regionalne razvojne agencije• Korišćenje ISDAKON baze


Priprema za 3. IPA komponentu –Regionalni razvoj

• Operativni program za oblast životne sredine – višegodišnji programski dokument koji treba da sadrži indikativnu listu važnih infrastrukturnih projekata sa kojima bi se apliciralo za finansijska sredstva iz 3. IPA komponente

• Neophodno je da za projekte kojima se aplicira za sredstva iz 3. IPA komponente bude pripremljena dokumentacija (Studija izvodljivosti, Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i tenderska dokumentacija)


DIS

• Decentralizovani sistem upravljanja EU fonovima – DIS podrazumeva prenošenje ovlašćenja za upravljanje fondovima EU sa EK na institucije u okviru DIS‐a

• Dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU sa akreditovanim DIS je preduslov za apsorpciju 3. IPA komponente

i regionalne politike EU u oblasti održivog razvoja cas - Lokalne... · kompetitivnost i kooperacija ... ‐ Razvijanje adekvatne saobraćajne, energetske i ICT infrastrukture, posebno

Documents