Horizontalna signalizacija

Elementi horizontalne signalizacije - 13 _____________________________________________________________

2. ELEMENTI HORIZONTALNE SIGNALIZACIJE 2.1 UZDU@NE OZNAKE

Uzdu`ne oznake su ustvari razli~ite kombinovane linije (elementi) projektovane paralelno sa osom kolovoza. Slu`e za odre|ivanje na~ina kori{}enja kolovozne povr{ine na putevima i ulicama.

Uzdu`ne linije grupi{u se kao:

a. razdelne linije, b. ivi~ne linije, i c. linije vodilje. 2.1.1 Razdelne linije Razdelne linije su, ina~e, naj~e{}e kori{}eni element horizontalne signalizacije i slu`e za podelu:

14 - Elementi saobra}ajnog projektovanja - Horizontalna signalizacija __________________________________________________________________

dvosmernih kolovoza po smerovima kretanja, i jednosmernih kolovoza na (saobra}ajne) trake. Polovina {irine razdelne linije ura~unava se u {irinu trake. Razdelne linije su prema na{em dràvnom standardu bele boje.

2.1.2 Ivi~ne linije Ivi~na linija sluì da istakne ivicu kolovoza i/ili da izdvoji deo kolovoza sa posebnom namenom (recimo zaustavne trake, povr{ine za parkiranje, autobuske ni{e na kolovozu, pristup benzinskoj stanici, trake namenjene za vozila javnog masovnog prevoza). Ivi~ne linije su u na{im dràvnim standardima ùte boje. Poslednjih godina, u EU uveden je "beli sistem" oznaka na putevima i ulicama pa se i kod nas o~ekuje sli~na odluka. @uta boja bila bi kori{}ena samo za neke oznake isklju~ivo na ulicama (recimo "ùte trake", oznake na stajali{tima, TAXI oznake itd.).

2.1.3 Linije vodilje Linije vodilje sluè za projektovanje ivica putanja vozila na prilazima raskrsnici i za ozna~avanje putanje vozila kod skretanja levo. Linije vodilje su bele boje.

2.2 VRSTE LINIJA PREMA RASTERU Sve tri grupe podu`nih linija mogu se pojaviti u jednom od slede}ih oblika:

a. neisprekidane linije, b. isprekidane linije, i c. udvojene linije.

2.2.1 Neisprekidane linije Neisprekidanom linijom, poznatijom kao "puna linija", projektuju se razdelne i ivi~ne linije.


Neisprekidanom linijom razdvajaju se suprotni smerovi na kolovozima sa dve i tri saobra}ajne trake, na mestima gde je zabranjeno preticanje i na ulicama u naseljima sa najvi{e ~etiri saobra}ajne trake. Izuzetno, mogu se primeniti i na ulicama sa pet saobra}ajnih traka u slu~aju kada nema prostora za udvojenu neisprekidanu liniju. [irina neisprekidane linije zavisi od kategorije ulice odnosno od {irine traka na ulicama u naseljima. Ona iznosi: - 0, 10 m - na ulicama sa {irinom traka do 2, 5 m, - 0, 12 m - na ulicama sa {irinom traka od 2, 5 do 3, 0 m i - 0, 15 m - na ulicama sa {irinom traka od 3, 0 do 3,75 m; Na putevima, {irina neisprekidane linije iznosi: - 0, 10 m - na lokalnim putevima - 0, 12 - 0, 15 m - na dràvnim i op{tinskim putevima, - 0, 15 ili 0, 20 m - na putevima rezervisanim za motorni saobra}aj i autoputevima; Duìna neisprekidane linije na putevima zavisi od uslova na putu ili duìne preglednosti i odre|uje se ili izra~unava za svaki slu~aj posebno1. Postoji vi{e na~ina i vi{e postupaka za odre|ivanje duìne neisprekidane linije na putevima. Prilikom gra|evinskog projektovanja puta koriste se tabli~ne vrednosti za ovu veli~inu a prema rangu puta i ra~unskoj brzini. Isto tako, na putevima sa dve saobra}ajne trake, u zoni raskrsnice ili pe{a~kog prelaza, duìna neisprekidane linije za razdvajanje razli~itih smerova iznosi najmanje 50 m, ali njena duìna zavisi i od brzine kretanja na tom delu puta i odre|uje se za svaki slu~aj posebno.

Duìna neisprekidanih linija na ulicama u naseljima, u zonama raskrsnica ili pe{a~kih prelaza, ukoliko se odnose na preticanje, mora da bude najmanje 20 m. Ukoliko se koriste za oznake prestrojavanja i manevrisanje vozila, njihova duìna jednaka je najmanje duìni tzv. punog poteza isprekidane linije.

1 pravilo je da se pre ugradnje HS izradi odgovaraju}a projektna dokumentacija; videti poglavlje 3;


Kada se neisprekidana linija koristi kao ivi~na linija, rastojanje spolja{nje ivice linije od ivice kolovoza odre|uje {irina projektovanih (saobra}ajnih) traka. Ovo rastojanje ne sme biti manje od 0,10 m. Ivi~na linija se obavezno koristi na putevima {irine 7,5 m, a najmanja {irina na kojoj moè biti obeleèna je 6,0 m. Me|utim, ukoliko na putu postoji ivi~njak ili ivi~na traka, ivi~na linija se ne koristi. [irina ivi~ne linije se ne ura~unava u {irinu trake. U naseljima, neisprekidana ivi~na linija se koristi za ozna~avanje traka rezervisanih za JMP, ukoliko traku koriste isklju~ivo vozila JMP-a u toku 24 sata. U tom slu~aju, polovina {irine ivi~ne linije se ura~unava u {irinu trake.

2.2.2 Isprekidane linije Isprekidane linije se koriste kao razdelne, ivi~ne i linije vodilje. Isprekidana linija se izvodi kao: obi~na isprekidana linija, linija upozorenja, kratka isprekidana linija, i kao {iroka isprekidana linija.

a. Obi~na isprekidana linija

Obi~na isprekidana linija (slika 2.1) izvodi se sa tri duìne (pod duìnom se podrazumeva pun potez linije) i to: 3,0 m (tip A-1 i A-2), 5,0 m (tip B-1 i B-2) i 6,0 m (tip C). [irina isprekidane linije iznosi 0,10 m, 0,12 m, 0,15 i 0,20 m. Kolika }e {irina biti odre|uje se prema istim kriterijumima koji vaè i za neisprekidanu liniju. To zna~i da je ona uvek je jednaka {irini neisprekidane linije uz koju se primenjuje.

Obi~na isprekidana linija primenjuje se na slede}i na~in: tip A - samo za lokalne puteve i ulice sa malim saobra}ajnim

optere}enjem; tip B - dràvni i op{tinski putevi i ulice i


tip C - za autoputeve i puteve rezervisane za motorni saobra}aj odnosno za saobra}ajnice izvedene kao tzv. brze gradske ulice;

Slika 2.1 Isprekidana linija se primenjuje u naseljima sa istim rasterom punih i praznih polja (tip A1, B1), dok je na putevima duìna praznog polja isprekidane linije jednaka dvostrukoj duìni punog dela linije (tip A2, B2 odnosno C). Prilikom kori{}enja obi~ne isprekidane linije, treba nastojati, koliko god je to mogu}e (prvenstveno iz estetskih razloga), da se obi~ne isprekidane linije na dvosmernim kolovozima poklapaju po poloàju, kako se ne bi dogodilo da se "puni" deo linije na jednoj strani kolovoza poklapa sa "praznim" delom linije na drugoj strani kolovoza. Naravno, ovo se odnosi na kolovoze sa vi{e od jedne saobra}ajne trake po smeru.

b. Isprekidana linija upozorenja Isprekidana linija upozorenja (slika 2.2) koristi se samo na putevima i to na mestu prelaza isprekidane u neisprekidanu liniju. U naseljima se ne primenjuje.


[irina isprekidane linije upozorenja uvek je jednaka {irini neisprekidane i isprekidane linije uz koje se primenjuje.

Slika 2.2

Linija upozorenja tipa A koristi se na putevima gde se primenjuje obi~na isprekidana linija tipa A2 i mora se ponoviti najmanje 6 puta. Linije tipa B i C primenjuju se u sprezi sa obi~nim isprekidanim linijama tipa B2 i C, s tim {to se linija tipa B ponavlja najmanje 4 puta (na putevima sa brzinama do 60 km/h) i 7 puta (na putevima gde je brzina ve}a od 60 km/h). Linija upozorenja tipa C ponavlja se najmanje 5 puta.

c. Kratka isprekidana linija Kratka isprekidana linija koristi se u dva tipa, sa merama kao na slici 2.3. [irina kratke isprekidane linije ista je kao i {irina neisprekidane odnosno isprekidane linije uz koju se primenjuje. Koristi se za razdelne linije na prilaznim kracima raskrsnici, kada treba da se ozna~i otvaranje posebnih traka za desno odnosno levo skretanje (slika 2.4).


Slika 2.3

Slika 2.4

Kratka isprekidana linija tipa A koristi se u sprezi sa obi~nom isprekidanom linijom tipa A i B, dok se kratka isprekidana linija tipa B koristi u sprezi sa obi~nom isprekidanom linijom tipa C.

Isto tako, koristi se i za odvajanje traka za vozila JMP-a ukoliko te trake vozila JMP-a koriste samo u odre|enim vremenskim intervalima u toku dana.

Kratka isprekidana linija koristi se i za tzv. liniju vodilju. Ova linija ima funkciju da vodi vozilo kroz raskrsnicu u levom skretanju. Linija se obele`ava tako da opisuje putanju levog to~ka vozila u skretanju i to od zami{ljenog zavr{etka neisprekidane linije na prednjoj strani pe{a~kog prelaza (slika 2.5) do iste takve ta~ke na drugom pe{a~kom prelazu, u visini saobra}ajne trake do koje se vozilo vodi. Rastojanje dve suprotne linije ne sme biti manje od 6 m, kako bi se omogu}ilo istovremeno bezbedno skretanje dva vozila.


Slika 2.5 d. [iroka isprekidana linja Postoje dva tipa {iroke isprekidane linije. Du`ine su iste kao i kod obi~nih isprekidanih linija, ali njihova {irina je 0,30 m odnosno 0,50 m (slika 2.6). Koristi se za razdvajanje tokova na raskrsnicama na putevima gde se na glavni put priklju~uje put manjeg zna~aja, zatim za odvajanje saobra}ajnih traka za skretanje na benzinsku stanicu, parking, autobusko stajali{te odnosno za ulivanje i izlivanje sa autoputa i puteva rezervisanih za motorni saobra}aj (slika 2.7).


Slika 2.6

Slika 2.7

[iroka isprekidana linija tipa A koristi se u naseljima i na lokalnim i dràvnim putevima, dok se linija tipa B koristi na autoputevima i putevima rezervisanim za motorni saobra}aj. Kada se koristi, {iroka isprekidana linija se nalazi u produètku ivi~ne linije odnosno ivi~njaka, tako da se unutra{nja ivica {iroke isprekidane linije nalazi u produètku unutra{nje ivice ivi~njaka, odnosno ivi~ne linije.


2.2.3 Udvojena linija

Udvojena linija se koristi samo kao razdelna linija, a sastavljena je od dve linije, pa mo`e biti: a. neisprekidana udvojena linija, b. isprekidana udvojena linija, i c. kombinovana udvojena linija.

a. Udvojena neisprekidana linija Neisprekidana linija (slika 2.8) koristi se na putevima i saobra}ajnicama u naseljima sa ~etiri i vi{e traka za razdvajanje smerova, ukoliko ne postoje uslovi za izgradnju razdelnog ostrva.

Slika 2.8 Projektuje se u tri tipa sa slede}im merama (tabela 2.1) Tabela 2.1 (Mere u m)

Tip A Tip B Tip C a 0,10 0,12 0,15 i 0,20 a' 0,10 0,10 0,10 b 0,30 0,34 0,40 i 0,50

[irina udvojene neisprekidane linije zavisi od ostalih linija uz koje se obele`ava, a primenjuju se isti kriterijumi kao i za neisprekidane linije. [irina "b" udvojene neisprekidane linije ne ura~unava se u {irinu saobra}ajne trake.


b. Udvojena isprekidana linija Udvojena isprekidana linija (slika 2.9) se koristi za trake sa izmenjivim smerovima kretanja, na kojima se kretanje vozila reguli{e posebni ure|ajima za davanje svetlosnih signala. Projektuje se sa slede}im dimenzijama:

Slika 2.9

Ukupna {irina udvojene isprekidane linije iznosi 0,30 m. U {irinu trake ura~unava se samo polovina jedne linije, dok se dve polovine {irine linije i rastojanje izme|u njih ne ura~unava u {irinu saobra}ajne trake, pa je ovu {irinu potrebno predvideti prilikom projektovanja {irine kolovoza ili njegove podele na trake.

c. Udvojena kombinovana linija Udvojena kombinovana linija sastavljena je od jedne neisprekidane i jedne isprekidane linije (slika 2.10). Koristi se na mestima gde su uslovi preglednosti takvi da dozvoljavaju preticanje samo u jednom smeru kretanja.

Slika 2.10


[irina udvojene kombinovane linije zavisi od {irine drugih linija na mestu gde se primenjuje. Izvodi se u tri tipa, i to: Tabela 2.2 (mere u m)

Tip A Tip B Tip C a 0,10 0,12 0,15 i 0,20 a' 0,10 0,10 0,10 A 3,0 5,0 6,0 B 6,0 10,0 12,0

Prilikom projektovanja treba se dràti principa da je neisprekidana linija "starija" i da se ona uvek postavlja u produètku isprekidane linije upozorenja, a da se isprekidani elementi kombinovane linije postavljaju sa njene leve ili desne strane, zavisno od smera u kome je preticanje dozvoljeno. 2.2.3 Boja oznaka HS Na~elno re~eno, kao {to je ve} pominjano, oznake horizontalne signalizacije mogu da budu bele i ùte boje a sve se vi{e teì da se koristi samo bela boja. U svetu su sve oznake na putevima, bilo da se radi o autoputevima ili putevima za me{oviti saobra}aj, uvek bele boje. @uta i narandàsta boja se u svetu koriste samo za oznake HS kojima se reguli{e kretanje u zonama radova na putu.


2.2.4 Sumarni pregled uzdu`nih oznaka Tabela 2.3


2.3 POPRE^NE OZNAKE Popre~ne oznake na kolovozu su linije zaustavljanja, pe{a~ki prelazi, prelazi biciklisti~kih staza i kosnici i grani~nici. Jednom re~i, oznake koje se na kolovozu projektuju popre~no na smer kretanja ili pod malim uglom u odnosu na osu kolovoza. 2.3.1 Linija zaustavljanja Linija zaustavljana ozna~ava mesto na prilazu raskrsnice na kome voza~ mora da zaustavi svoje vozilo obavezno (neisprekidana linija) ili prema potrebi (isprekidana linija ili trouglovi) - {to se potvr|uje odgovaraju}im saobra}ajnim znakovima II-2 ("stop') dnosno II-1 ("trougao"). Poloàj linije zaustavljanja i ugao pod kojim je voza~ vidi sa svog sedi{ta, uslovili su da ova linija bude ve}e {irine od uzdu`nih, pa se njena {irina kre}e od 0,2 do 0,6 m. Linija zaustavljanja {irine 0,2 m ima vrlo suènu primenu i postavlja se samo na neznatno optere}enim ulicama u naseljima. Na ostalim ulicama, zavisno od broja vozila, {irine i zna~aja u okviru mreè, primenjuju se linije {irine 0,5 i 0,6 m. a. Neisprekidana linija zaustavljanja Neisprekidana linija zaustavljanja se koristi na prilazima raskrsnica na kojima je prioritet regulisan znakom II-2 ("stop") ili na raskrsnicama kontrolisanim svetlosnim signalima. Prilikom kori{}enja neisprekidane linije zaustavljanja, ukoliko nema odgovaraju}e vertikalne signalizacije (II-2) na kolovozu se moè ispisati re~ "STOP". Ovaj natpis na kolovozu moè se koristiti i za poja~anje zna~enja linije zaustavljanja na mestima gde je potrebno posebno opomenuti voza~e na opasnu situaciju, bez obzira da li postoji ili ne postoji vertikalna signalizacija. Linija zaustavljanja se, u principu, uvek postavlja upravno na pravac kretanja vozila i udaljena je najmanje 1,0 m od tangente na ivice kolovoza u frontu (slika 2.11). To pravilo vaì samo ukoliko nema pe{a~kog prelaza.


Slika 2.11

Ukoliko je {irina trake na mestu postavljanja linije zaustavljanja ve}a od 1/2 {irine prilaza raskrsnici, ali ipak ne toliko da omogu}ava formiranje dve trake, deo linije zaustavljanja mo`e se postaviti koso. To se de{ava naj~e{}e na mestima gde je veliki radijus zaobljenja ivice kolovoza (slika 2.12).

Slika 2.12

Ovakav na~in postavljanja linije zaustavljanja mogu} je samo ukoliko ispred nje nema pe{a~kog prelaza.


Zbog nepravilnosti geometrije raskrsnice, bilo da se radi o o{trom uglu ulivanja ili je neophodno da se obezbedi dovoljan prostor za neometano skretanje pojedinih kategorija vozila, odnosno bolja preglednost, linija zaustavljanja se projektuje stepenasto (slika 2.13).

Slika 2.13

Kada se linija zaustavljanja projektuje uz pe{a~ki prelaz, najmanje rastojanje izme|u prednje ivice linije zaustavljanja i pe{a~kog prelaza ne sme biti manje od 1,0 m (slika 2.14).


Slika 2.14 Na nekim prilazima raskrsnici mo`e se dogoditi da je pe{a~ki prelaz udaljen i pomeren u odnosu na neposredan ulazak u raskrsnicu, pa na taj na~in "prethodi" liniji zaustavljanja. U takvim slu~ajevima neophodno je da se izme|u pe{a~kog prelaza i linije zaustavljanja obezbedi najmanje 5, 0 m kako bi se omogu}ilo da vozilo koje ~eka ispred linije zaustavljanja ne ometa kretanje pe{aka (slika 2.15).


Slika 2.15

U naseljima se ~esto doga|a da projektovanje linije zaustavljanja uz strogo po{tovanje osnovnog pravila da bude udaljena 1, 0 m od ivice kolovoza, nema svrhu, pa ~ak takvo lociranje moè biti i opasno. To je naj~e{}e slu~aj kada na bo~nom pravcu, levo od prilaza, imamo neku prepreku (moè biti i parkiranje vozila na kolovozu), koja onemogu}ava voza~a da sa mesta "zaustavne pozicije" dobro vidi za njega bo~ni prilaz. Tada moè da do|e do opasnog izlaènja ili nepotrebnog zadràvanja na prilazu raskrsnici. U takvim slu~ajevima, linija zaustavljanja moè da se projektuje uvu~ena za 1, 0 m od ivice prepreke, a ne od ivice kolovoza (slika 2.16) kako bi to po vaè}im pravilima bilo ispravno. Praksa i uslovi na samom mestu postavljanja horizontalnih oznaka, primoravaju nas ponekad da odmeravamo zakonske propise i realnost njihove primene (zbog toga se i izra|uje sabra}ajni projekat i zbog toga postoji odgovornost projektanta i obrazloènje re{enja koje je projektovao).


Slika 2.16 b. Isprekidana linija zaustavljanja Isprekidana linija zaustavljanja sastavljena je od isprekidanih linija {irine 0,2 do 0,6 m. Du`ina linije mora biti jednaka najmanje njenoj dvostrukoj {irini. Ukoliko ovu liniju ne prati odgovaraju}a vertikalna signalizacija (saobra}ajni znak II-1), na kolovozu mora obavezno da bude obele`en trougao (slika 2.17).

Slika 2.17


Umesto isprekidane linije, linija zaustavljanja moè biti projektovana i trouglovima ~iji je vrh okrenut prema voza~u koji mora da ustupi prvenstvo prolaza (slika 2.18).

Slika 2.18 Sva pravila koja vaè za postavljanje neisprekidane linije zaustavljanja vaè i za postavljanje isprekidane linije zaustavljanja. 2.3.2 Pe{a~ki prelazi Pe{a~ki prelaz na ulici je povr{ina namenjena kratanju pe{aka preko kolovoza. Po pravilu, na putevima se ne projektuju pe{a~ki prelazi a njihovo projektovanje je zabranjeno na autoputevima. Na prolazima dvotra~nih puteva, posebno kroz manja naselja, projektuju se pe{a~ki prelazi ali se oni moraju dodatno osvetliti i markirati. [irina pe{a~kog prelaza zavisi od veli~ine pe{a~kih tokova i {irine kolovoza odnosno broja traka na njemu. Najmanja {irina iznosi 3, 0 m a najve}a moè da bude 8, 0 m (slika 2.19).


Slika 2.19. Za projektovanje dobro postavljenog pe{a~kog prelaza zna~ajno je poznavanje pona{anja pe{aka na ulicama. Pe{aci gotovo po pravilu prelaze ulicu najkra}im putem i putanjom koja odstupa od projektatskih pravila. Pe{a~ki prelazi se moraju postaviti i kada nije ispunjen uslov veli~ine pe{a~kog toka. U takvim situacijama primenjuje se samo kriterijum {irine kolovoza, pa }e njegova {irina biti: za kolovoz sa dve trake 3, 0 m, za kolovoz sa 3 i 4 trake 4, 0 m, za kolovoz sa 5 traka 5, 0 m i vi{e; Na delovima ulica gde je iz nekog razloga predvi|ena brzina vozila ve}a od 60 km/h, uvek obele`ava pe{a~ki prelaz {irine 5,0 m. Na ulicama je uobi~ajeno, osim ukoliko se ne mora postupiti po kriterijumima veli~ine pe{a~kih tokova, da se projektuju pe{a~ki prelazi {irine 4,0 m. Iako ovakav pristup nije sasvim po prikazanim pravilima javlja se u praksi dosta ~esto.


U naseljima se obi~no koriste pe{a~ki prelazi sa rasterom punih i praznih polja {irine 0,5 m.

Slika 2.20

Pe{a~ki prelaz se postavlja tako da je uvek uvu~en za najmanje 0,5 m u odnosu na tangentu na ivice kolovoza u frontu ulice (slika 2.20). Puna polja pe{a~kog prelaza uvek se uvek projektuju paralelno sa osom kolovoza. Raster punih i praznih polja treba prilagoditi tako da od ivice kolovoza do prvog punog polja prostor od 0,2 do 0,4 m (slika 2.21) ostaje nepopunjen. Ovo je pravilo nastalo zbog ugradnje oznaka kori{}enjem metalnih ili drvenih {ablona. [abloni zauzimaju odre|eni prostor i zbog toga se oznake pe{a~kog prelaza nikada ne projektuju potpuno priljubljene uz ivicu kolovoza ili ivi~njak.


Slika 2.21

Na prilazima raskrsnice sa jednom trakom, iz koje su dozvoljena skretanja desno ili ukoliko je desna saobra}ajna traka me{ovita, izme|u dva susedna pe{a~ka prelaza mora se obezbediti prostor od najmanje 5,0 m. Ovaj prostor je potreban da bi se prvo vozilo u toku, ukoliko u skretanju treba da propusti pe{ake sklonilo, ne ometaju}i vozila koja se kre}u pravo (slika 2.22). Na prilazima gde je desna traka isklju~ivo rezervisana za skretanje udesno, ovaj razmak nije potrebno projektovati, jer vozilo nema potrebe da se sklanja sa pravca kretanja vozila iza sebe.


Slika 2.22 Kao {to je ve} pomenuto, projektovanje pe{a~kih prelaza zahteva poznavanje pona{anja pe{aka i vozila u zoni raskrsnice odnosno mesta gde se pe{a~ki prelaz postavlja. êsto se, na mestima gde postoji opasnost direktnog izlaska pe{aka na kolovoz koriste i usmeravaju}e ograde ili neke vrste prepreka koje }e pe{ake prakti~no primorati da pre izlaska na kolovoz osmotre vozila. Primeri dve takve ograde prikazani su na slici 2.23. Posebno je va`no da se na direktnom izlazu iz {kolskog dvori{ta na ivicu trotoara postave ograde koje }e decu - pe{ake naterati da se do pe{a~kog prelaza kre}u okrenuti licem u susret vozilima (da bi ih uo~ili ali i bili vi|eni od strane voza~a). Na taj na~in se deca - pe{aci spre~avaju da direktno iz dvori{ta {kole stupe na kolovoz (pa makar to bio i obeleèn pe{a~ki prelaz) a pruà im se mogu}nost da dobro uo~e vozila koja se kre}u njima u susret i da procene kada nodu bezbedno da stupe na kolovoz. Jo{ jedan slu~aj zasluùje da mu se posveti pa`nja.


Slika 2.23

Slika 2.24


To su pe{a~ki prelazi na raskrsnicama sa razdelnim ostrvima. Tu postoje dva pravila: pe{a~ki prelazi se postavljaju na pravcu pe{a~kih tokova, a mogu se postaviti upravno na ivicu kolovoza (slika 2.24). Pe{a~ki prelaz moè da bude obeleèn i dvema paralelenim linijama koje predstavljaju ivice pe{a~kog prelaza. One su {irine od 0.3 - 0.5 m. Ovakva re{enja se primenjuju naj~e{}e u naseljima, gde nema mnogo vozila, ali na saobra}ajnicima sa niskim intezitetom saobra}aja. U nekim zemljama, posebno u SAD, ovakav na~in obeleèvanja pe{a~kih prelaza uobi~ajen je i na saobra}ajnicama sa vrlo visokim intezitetom saobra}aja. Osim toga, unutra{nja linija pe{a~kog prelaza je istovremeno i linija zaustavljanja, tako da je ovakvo re{enje racionalno i projektantski jednostavno. Kod nas je ovkav na~in projektovanja pe{a~kog prelaza ostavljen samo za manja naselja i neoptere}ene raskrsnice, ali se praksi gotovo i ne koristi. Ideja o kori{}enju linija za granice pe{a~kog prelaza, osim ostalog, zasniva se i na argumentu da se kori{}enjem ovakvog re{enja {tedi na koli~ini materijala za ugradnju pe{a~kih prelaza i da se izbegavaju eventualno klizava mesta na kolovozu koja se javljaju gde se oznake pe{a~kog prelaza nalaze. Ova druga konstatacija ne bi trebalo da se uzima kao argument, jer se primenom kvaltetnih materijala, sa ugra|enim abrazivima, ova negativna karakteristika uklanja. Ina~e, sedamdesetih godina kod nas je za pe{a~ke prelaze opremljene svetlosnim signalima, kori{}ena oznaka tipa "bordura" - sli~no sada{njim oznakama za prelaz biciklisti~ke staze preko kolovoza, sa sli~nim argumentima. Danas preovladava stav da je "zebra" bolja oznaka i da voza~ima nesumnjivo ukazuje na mogu}i konflikt sa pe{acima. Na slici 3.25 prikazan je na~in obeleàvanja pe{a~kih prelaza ivi~nim linijama.


Slika 25 2.3.3 PRELAZI BICIKLISTI^KIH STAZA Prelaz biciklisti~ke staze na ulici je deo povr{ine kolovoza namenjen isklju~ivo za prelazak biciklista, bilo samostalnih bilo onih koji guraju bicikl. Poslednjih godina, biciklisti~ke staze, ina trotoarima i na kolovozu, se boje u crveno, zeleno ili plavo da bi se i na ovaj na~in naglasio deo kolovoza namenjen "osetljivim" korisnicima. Ovaj na~in isticanja biciklisti~ke staze u odnosu na kolovoz ili trotoar zasniva se na ideji da "posebne saobra}ajne povr{ine" treba i urediti na poseban na~in. Uli~na scenografija je i ina~e optere}ena brojnim sadràjima i bojama, tako da ovakva mera ima svoje opravdanje. Prelaz biciklisti~ke staze postavlja se u produètku pruànja biciklisti~ke staze, naj~e{}e uz pe{a~ki prelaz sa strane bliè centru raskrsnice (slika 2.26).


Slika 2.26 [irina prelaza biciklisti~ke staze iznosi 1, 8 m za jednosmerne i 3, 0 m za dvosmerne biciklisti~ke staze. Prelaz biciklisti~ke staze se formira od kvadrata (oznaka je poznata kao "bordura") dimenzija od 0.4 do 0,6 m, zavisno od {irine polja kojima se obele`ava pe{a~ki prelaz. Ovi kvadrati se uvek postavljaju u visini oznaka pe{a~kog prelaza. [irina oznaka biciklisti~ke staze ura~unava se u {irinu biciklisti~kog prelaza. 2.3.4 Kosnici i grani~nici a. Kosnik Kosnici su popre~ne oznake na kolovozu koje se koriste za otvaranje odnosno zatvaranje izlivne i ulivne trake. Po ovoj definiciji mo`e se zaklju~iti da se koriste gotovo isklju~ivo na autoputevima i saobra}ajnicama vi{eg ranga sa razdvojenim kolovozima i raskrsnicama u vi{e nivoa.


Kosnik za zatvaranje ulivne trake prikazan je na slici 2.27.

Slika 2.27 Kosnik za otvaranje saobra}ajne trake prikazan je na slici 2.28.

Slika 2.28 Pored toga, kosnik se koristi na ostalim saobra}ajnicama jedino za zatvaranje/otvaranje trake rezervisane za vozila JMP-a (slika 2.29)


Slika 2.29 Kosnici su bele boje. b. Grani~nik Grani~nik se koristi za zatvaranje zaustavne trake i odvajanje dela zabranjenog za saobra}aj (slika 2.30). Kao {to se vidi, i ovde se radi o popre~noj oznaci koja se koristi na autoputevima i na saobra}ajnicama sa razdvojenim kolovozima i raskrsnicama u vi{e nivoa.

Slika 2.30

Grani~nik je bele boje. Ukoliko se i ivi~na linija projektuje kao bela polje za odvajanje ova dva elementa HS se ne projektuje. 2.4 OSTALE OZNAKE HS NA KOLOVOZU


U ostale oznake HS na kolovozu ubrajamo: strelice, polja za usmeravanje saobra}aja, linije usmeravanja, natpise na kolovozu, oznake na povr{inama posebne namene i oznake mesta za parkiranje; 2.4.1 Strelice Strelice na kolovozu ukazuju na obavezne smerove kretanja vozila ukoliko su postavljene u traci definisanoj neisprekidanom linijom, odnosno za obave{tavanje voza~a o nameni traka u traci definisanoj isprekidanom linijom. Strelice se dele u tri grupe, pa tako razlikujemo: strelice za smerove kretanja, strelice za smerove kretanja u garaàma i zatvorenim prostorima, strelice za skretanje saobra}aja. Sve strelice, osim onih koje se koriste u garaàma i zatvorenim prostorima, obeleàvaju se belom bojom. a. Strelice za smerove kretanja Ova grupa strelica koristi se u tri duìne: 5, 0, 7, 5 i 12, 0 m. Pojavljuju se kao pojedina~ne strelice za smer pravo, smer levo, smer desno, zatim kao kombinovane za smerove pravo i levo i pravo i de sno kao i strelice za smeerove levo i desno. Nikada se ne koristii strelica sa tri smera na a 2.31 Strelice za smerove kretanja ukazuju na dozvoljene smerove kretanja, ali istovremeno i obave{tavaju o planiranom na~inu kori{}enja traka. One se postavljaju na sredinu trake i to tako da vrh poslednje strelice (one najbliè liniji zaustavljanja) mora da bude udaljen za jednu duìnu strelice. Pored toga, strelica mora duìnom da prati "ispunjeni" deo isprekidane linije. Rastojanje izme|u dve projektovane strelice je 20 - 30 m (slika 2.32). [to se ti~e broja ponavljanja strelica, na ulicama u naseljima i na lokalnim i dràvnim putevima, strelica mora da se ponovi najmanje 2 puta, a na


recimo na autoputevima i putevima rezervisanim za saobra}aj motornih vozila najmanje 3 puta .

Slika 2.32

Duìna strelice koja }e biti primenjena zavisi od kategorije puta i primenjene horizontalne signalizacije. Tako imamo:

5,0 m - na lokalnim putevima, 7,5 m - na dràvnim i op{tinskim putevima, i 12,0 m - na autoputevima i putevima rezervisanim za saobra}aj

motornih vozila;

Na uulicama u naseljima koriste se isklju~ivo strelice duìne 5,0 m. Strelice za prestrojavanje vozila na dve bliske raskrsnice (slika 2.33) imaju specifi~an oblik. One se primenjuju u slu~ajevima dve bliske raskrsnice, kada je na prvoj zabranjeno skretanje i potrebno je obavestiti voza~e da se za skretanje levo odnosno desno prestroje pre prve raskrsnice.

Slika 2.33 b. Strelice za garaè i zatvorene prostore


Ova grupa strelica (slika 2.34) razlikuje se i po obliku i po dimenzijama od prethodnih, {to je uslovljeno mestom njihove primene.

Slika 2.34 Du`ina ove strelice je 1,6 m, razmak izme|u dve strelice, mereno od vrha jedne do podno`ja slede}e, iznosi 2,0 - 3,0 m. Strelice se postavljaju na sredini prostora (trake) odre|enog za kretanje vozila. Boja strelice mo`e biti razli~ita i naj~e{}e se odre|uje tako da bi se obezbedila dobra uo~ljivost i da bi se strelica uklopila u enterijer. c. Strelica za skretanje saobra}aja Primena ove strelice, koja se po obliku i dimenzijama razlikuje od prethodnih, vezana je za mesta gde se broj saobra}ajnih traka za kretanje u jednom smeru smanjuje. Koristi se uvek u saobra}ajnoj traci koja se ukida. Obi~no se koriste dve strelice razli~itih dimenzija. Za saobra}ajne trake {irine do 3,0 m nagib strelice iznosi 2:5 (slika 2.35a), a za trake {ire od 3,0 m nagib je 2,9:5 (slika 2.35b).


a b Slika 2.35

Strelica za skretanje saobra}aja postavlja se na sredini trake na koju se odnosi i ponavlja se najmanje 5 puta. Ova strelica se postavlja u visini praznog dela isprekidane linije. Rastojanje izme|u strelica odre|uje se u funkciji brzine kretanja vozila na mestu obeleàvanja (slika 2.36).

Slika 2.36 Kao alternativa ovoj strelici moè se koristiti i tzv. uska strelica za skretanje saobra}aja (slika 2.37). U nekim situacijama, ona se pokazuje kao pogodnija. Po dimenzijama je znatno uà u odnosu na prethodnu, tako da se prakti~no nalazi izme|u to~kova vozila, {to joj znatno produùje vek trajanja.

Slika 2.37


Karakteristi~no za ovu strelicu je da se koristi kao zamena liniji upozorenja na mestima gde nema dovoljno prostora da se ona obele`i (na serpentinama, recimo). Na~in njenog kori{}enja u odnosu na sredi{nju liniju prikazan je na slici 2.38.

Slika 2.38 Strelice za usmeravanje saobra}aja su bele boje. 2.4.2 POLJA ZA USMERAVANJE SAOBRA]AJA Polja za usmeravnje saobra}aja predstavljaju delove povr{ine kolovoza koji nisu namenjeni kretanju vozila. To su ustvari "senke" ispred fizi~kih ostrva i drugih sli~nih prepreka na kolovozu. Ova polja se oivi~avaju linijama, a sredi{nji deo se ili potpuno popunjava bojom (slu~aj kada su manje povr{ine) ili se koriste kose linije (slu~aj ve}ih povr{ina) (slika 2.39). Linije koje oivi~avaju polje imaju {irinu 0,10 - 0,20 m, a linije koje ispunjavaju polje su paralelne i obele`avaju se pod uglom od 30o u odnosu na smer kretanja. [irina im je najmanje 0, 20 m sa razmakom izme|u od najmanje 0, 40 m. Osnovno pravilo koje ova polja moraju da po{tuju jeste neophodnost pra}enja geometrije ostalih elemenata saobra}ajnice i ne smeju praviti, niti oblikom niti na~inom postavljanja, prepreke voza~ima u pra}enju osnovnih linija kretanja na saobra}ajnici.


Slika 2.39 Ova polja naj~e{}e se sre}u ispred razdelnih ostrva, na mestima gde se otvaraju ili zatvaraju saobra}ajne trake, kao i na mestima izlivanja na autoput. Primeri razli~itih obele`enih polja za usmeravanje saobra}aja prikazani su na slici 2.40 a, b, c, d i e.


a.

b.


c.

d.

e.

Slika 2.40 Poseban oblik polja za usmeravanje saobra}aja predstavljaju ostrva koja se obele`avaju samo bojilom (vrlo ~esto se koriste na putevima). To se radi


zbog visokih brzina vozila na putevima i ~i{}enja snega zimi kao i kada nema dovoljno prostora za izdignuto ("fizi~ko") ostrvo. Kada projektovano fizi~ko ostrvo predstavlja opasnost za u~esnike u saobra}aju odnosno kada, zbog privremenosti re{enja, nema opravdanosti da se gradi "fizi~ko" ostrvo koristi se ono izvedeno bojilom. Ipak, o njegovom obliku i uklapanju u ostale elemente raskrsnice ili saobra}ajnice odlu~uje se kao kada se radi o "fizi~kom" ostrvu. Ostrva za usmeravanje saobra}aja su bele boje. 2.4.3 Linija usmeravanja Linija usmeravanja koristi se za vo|enje vozila ispred tzv. fiksnih prepreka na sredini ili ivici kolovoza, odnosno za promenu slobodne povr{ine kolovoza u slu~ajevima kada se pove}ava ili smanjuje broj saobra}ajnih traka (slika 2.41). [irina linije usmeravanja je najmanje 0,20 m, ali ako se koristi za smanjenje slobodne povr{ine kolovoza moè da bude 0,10, 0,12, 0,15 i 0,20 m, zavisno od {irine podu`nih linija primenjenih na toj saobra}ajnici.

Slika 2.41 Principi postavljanja linije usmeravanja su slede}i: zavisno od brzine kretanja, odnos visine prepreke (a) i duìne linije (b)

varira od 1:10 do 1:30. za odnose do 1:20, spojevi linija usmeravanja sa linijom okruènja

moraju biti zaobljeni, a za odnose preko 1:20 linija usmeravanja moè


imati prave segmente na po~etku i na kraju duìne 5,0 do 30,0 m, zavisno od brzine kretanja.

Duìna linije usmeravanja (b) izra~unava se iz odnosa a : b = 1 : x gde je x - izabrani odnos a : b i kre}e se od 1:10 do 1:30. Linije usmeravanja su bele boje. 2.4.4 Natpisi na kolovozu Natpisi na kolovozu se postavljaju u trakama, na povr{inama za parkiranje ili povr{inama posebne namene. Razlog je da se u~esnicima u saobra}aju prikaù nazivi mesta, brojevi puta, poloàj pojedinih objekata, namena povr{ina i sli~no. Za natpise na kolovozu koriste se slova i brojevi veli~ine 20 x 40 cm, sa debljinom stubova slova 6 cm. Me|utim, zbog specifi~nosti ugla pod kojim se natpisi vide sa poloàja voza~a, slova se pove}avaju i izduùju da bi se pod o{trim uglom sa pozicije voza~a mogla videti kao normalna slova. Prilikom projektovanja natpisa na kolovozu treba po{tovati slede}a pravila:

nazivi mesta vezani su za strelice i postavljaju se pre strelice, gledano u smeru kretanja,

rastojanje izme|u natpisa i strelice jednako je visini natpisa, natpisi koji se koriste u istoj raskrsnici moraju imati istu visinu slova, visina slova za natpise na mestima rezervisanim za taksi vozila, policiju,

PTT i druge slu`be, zatim za re~ STOP i natpise u zoni prestrojavanja gde je maksimalna dozvoljena brzina manja od 60 km/h (obi~no u naseljima) bi}e jednaka 1.6 m,

visina slova za natpise u zoni prestrojavanja gde je maksimalna brzina ve}a od 60 km/h (obi~no van naselja) kao i za natpise BUS na autobuskim stajali{tima, bi}e 4,0 m.


Natpisi na kolovozu su bele boje, osim onih koji se ispisuju u kombinacijama sa oznakama ùte boje (BUS, TAXI). 2.4.5 Povr{ine posebne namene U ovu grupu oznaka horizontalne signalizacije spadaju oznake za ozna~avanje povr{ina na kojima je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje, ali se projektuju i za povr{ine rezervisane za vozila posebne namene (autobusi, taksi vozila, ambulantna kola, policija itd). Ove oznake su prema vaè}im dràvnim standardima ùte boje. a. Oznake za zabranu parkiranja i zaustavljanja Vrlo ~esto je, na mestima gde je dozvoljeno parkiranje, potrebno da se na maloj duìni zabrani zaustavljanje i parkiranje (ispred prodavnica, ulaza, ispred raskrsnice i sli~no). Na kolovozu se ova zabrana ozna~ava ùtom bojom (slika 2.42).

Slika 2.42 Na ovaj na~in se redukuje vertikalna signalizacija, jer su za ovu zabranu potrebna najmanje dva saobra}ajna znaka (po~etak i kraj zabrane) dva stuba nosa~a i, eventualno, dopunska tabla. Ukoliko je na duòj zoni potrebno vi{e puta prekidati zabranu parkiranja i vi{e puta ponoviti vertikalnu signalizaciju, jasno je da }e se dobiti "{uma" znakova i stubova. Kao oznaka zabrane parkiranja na trotoaru, sa istom logikom da se u zoni


gde je parkiranje dozvoljeno na pojedinim potezima zabrani parkiranje, koriste se dve oznake "X" i crta izme|u njih (slika 2.43). Oznaka je ùte boje.

Slika 2.43 b. Mesta rezervisana za vozila posebne namene U ovu grupu oznaka horizontalne signalizacije spadaju oznake za autobuska stajali{ta, mesta rezervisana za TAXI i ostala vozila sa posebnom namenom. Za autobuska stajali{ta, bilo da su na kolovozu ili u posebno izgra|enim ni{ama paralelno sa kolovozom, koriste se elementi prikazani na slici 2.44.

Slika 2.44

U kombinaciji sa natpisom BUS, koji se koristi prema ve} opisanim dimenzijama, obeleàva se i "front" autobuskog stajali{ta ~ija duìna zavisi od njegovog zna~aja, poloàja u mreì i tehni~kih karakteristika autobusa koji }e istovremeno koristiti stajali{te. Jedan takav primer dat je na slici 2.45. Sve ove oznake su ùte boje.


Slika 2.45 Ako se autobusko stajali{te nalazi u ni{i iza raskrsnice odnosno u ni{i izme|u dve raskrsnice, moè biti obeleèno kao {to je to prikazano na slici 2.46.

Slika 2.46 Mesta rezervisana za taksi vozila mogu biti obeleèna na dva na~ina, zavisno od toga da li se radi o grupnom ili pojedina~nom parkiranju. Primeri za to prikazani su na slici 2.47a i b.


Slika 2.47 Za pojedina~no parkiranje, rezervisanje prostora obele`ava se kao {to je to prikazano na slici 2.48a i b.

a b

Slika 2.48 Mesta rezervisana za vozila drugih javnih slu`bi (hitna pomo}, policija) su po dimenzijama sli~na, pa se umesto re~i TAXI projektuje odgovaraju}i natpis ili simbol.


c. Mesta za parkiranje Pod pojmom "mesto za parkiranje" podrazumeva se prostor koji zauzima jedno vozilo, zajedno sa za{titnim zonama. Ako se radi o mestu za invalida prostor se pro{iruje za pristup kolicima do vozila.

Savko ovakvo mesto na prostoru za parkiranje obele`ava se posebno, kako bi se obezbedilo maksimalno iskori{}enje prostora za parkiranje.

Oznake za obele`avanje mesta za parkiranje mogu se razvrstati na isti na~in na koji se razvrstavaju i na~ini parkiranja. Tako imamo oznake za podu`no, upravno i koso parkiranje (slika 2.49).

Slika 2.49


Oznake parking mesta su bele boje ukoliko se njima ne defini{u mesta za vozila posebne namene. [irina linija kojima se obeleàvaju iznosi 0,10 m. Polovina {irine ove linije ura~unava se u {irinu parking mesta. Mesta za parkiranje obeleàvaju se punom linijom koja ostaje otvorena na strani sa koje vozilo treba da u|e na parking mesto. Isto tako, ova linija se ne koristi na strani koja je oivi~ena trotoarom, ogradom ili bilo kakvom preprekom. Na prostorima za parkiranje, gde se projektuju kombinovani sistemi za parkiranje, parking mesta se tako|e obeleàvaju punom linijom {irine 0,10 m, ali se boksovi ovde mogu obeleìti sa svih strana.


2.5 OZNAKE VAN STANDARDA Posmatrano u {irem kontekstu, u praksi postoje brojni primeri kada je neophodno primeniti oznake horizontalne signalizacije van standarda. Razvoj oznaka van standarda ~esto iniciraju i kompanije i proizvo|a~i materijala i ma{ina za ugradnju horizontalne signalizacije. Oznake horizontalne signalizacije van standarda naj~e{}e su namenjene pe{acima i biciklistima, a re|e voza~ima. Uobi~ajena praksa je da se ovakve oznake prikazuju u okviru posebnih programa za{tite, na primer, dece u zonama osnovnih {kola ili biciklista na optere}enim saobra}ajnicama u velikim gradovima. Sli~ni programi se mogu predvideti za za{titu i ozna~avanje pru`nih prelaza, ozna~avanje opasnih mesta na putevima ("crne ta~ke") itd.

Slika 2.50

Na slici 2.50 prikazana je oznaka izvedena horizontalnom signalizacijom namenjena kao upozorenje deci koja prelaze ulicu na pe{a~kim prelazima


u zoni osnovne {kole. Znak je kori{}en u okviru programa za{tite dece u zonama osnovnih {kola u Beogradu 1984. godine2. Oznake van standarda mogu se kombinovati i sa standardizovanim oznakama ukoliko se `eli poja~anje zna~enja i dejstva predvi|enih mera.

IZGLED PLATFORME RETROREFLEKTUJU]ATRAKA

Slika 2.51

Pe{a~ki prelaz je izveden od standardizovane oznake "zebra" na maloj platformi koja slu`i za usporavanje vozila. Platforma je, ina~e, izvedena od materijala dobijenog recikliranjem starih automobilskih guma (tzv. "laka"

2 Autor re{enja je D. Pavlovi}, akad. sl. grafi~ar iz Beograda, a program je radjen u

Institutu K. SAVI] i Institutu SAOBRA]AJNOG FAKULTETA iz Beograda.


fizi~ka ostrva). Ivice platforme opremljene su trakama od trajnog retroreflektuju}eg materijala (slika 2.52).

PRESEK GUMENE PREPREKE NA KOLOVOZU

PREPREKA NA KOLOVOZU"

Slika 2.52


2.5.1 MARKERI Markeri su posebno oblikovane prizme, plo~ice, valjci i sl. na kojima su ugra|eni retroreflektori a postoje i u verziji sa posebni unutra{njim svetlom sa solarnim pogonom itd. U oblasti saobra}ajnog projektovanja svrstani su u pomo}na sredstva koja sluè za isticanje i poja~anje zna~enja elemenata standardizovane horizontalne signalizacije. Iz navedenog sledi da je primena markera vi{estruka. Mogu se postaviti na ivi~ne linije autoputeva na duga~kim i pruènim pravcima gde postoji opasnost da voza~ima, zbog monotonije, popusti pa`nja. Kada to~kovi dodirnu ivi~nu liniju, markeri izazivaju vibracije i upravlja~a i vozila, na {ta voza~, po pravilu, brzo reaguje. Markeri se mogu upotrebiti i kod radova na putu, kada se saobra}aj usmerava na manjim deonicama, ili se one zatvaraju. Takvo "precizno" vo|enje toka jednostavno se obezbe|uje markerima. Markeri se mogu upotrebiti i na kolovozima od kocke za ozna~avanje pe{a~kih prelaza. Vrlo ~esto se koriste na vazduhoplovnim pristani{tima (poletno - sletne staze) kada sadrè sopstvene svetlosne izvore. Ima tehni~kih re{enja markera sa prizmati~nim svetloodbojnim elementima koji su vidljivi samo pod odre|enim uglom tako da ih piloti mogu videti samo ako je letilica pod ispravnim uglom u odnosu na PSS i odre|enim pravcem pri sletanju itd. Markere je relativno te{ko jednozna~no grupisati. Osim po materijalu, naj~e{}e se grupi{u po obliku (slika 2.53). Postoje: plo~asti ili ravni markeri (sa noìcom, klapnom i sl.), prizmati~ni markeri, markeri u obliku valjka ili kalote, markeri sa klapnom itd.


Slika 2.53 Na slici 2.54 je plo~asti marker sa no`icom koja se utiskuje u sve`e ugra|en asfalt , {to omogu}ava visoku trajnost markera.

Slika 2.54 Na slici 2.55 prikazan je plo~asti marker koji se na asfalt postavlja lepljenjem. Ina~e, markeri se mogu osim lepljenjem ugraditi u povr{inski sloj asfalta termi~kim postupcima, uz kori{}enje posebnim alata. Postoje i re{enja kada se u asfaltu bu{e manji otvori u koje se marker postavlja uz kori{}enje bitumena ili silikonskih masa itd. a postuapak je delimi~no automatizovan. Markeri se prljaju ali ih ~iste pneumatici vozila i voda koju odbacuju pneumatici. U razvijenim zemljama, ina~e se i putevi peru i ~iste posebnim ma{inama, {to doprinosi funkcionalnosti markera.


Slika 2.55 U poslednje vreme, na trì{tu se pojavljuju sloènija konstruktivna re{enja odnosno tzv. inteligentni markeri sa ugradjenim ~ipovima i elektronskim elementima. Ova re{enja omogu}avaju da svetle}a tela na markeru trep}u u pravilnom ritmu ili po nekom unapred projektovanom rasporedu (recimo kod izvo|enja radova na putu). Postoji mogu}nost da se marekeri aktiviraju kada se smanji ambijentalno svetlo ili se pojavi iznenadna ki{a itd. Ovakvi markeri se izradjuju kao kratkotrajni, gde elektronika radi do nekoliko meseci i dugotrajni koji mogu da funkcioni{u i desetak godina (slika 2.56).

Slika 2.56

Markeri se mogu grupisati i prema tipu svetloodbojnih elemenata koje sadrè. Tako imamo: markere sa prizmeti~nim retroreflektorima,


markere sa sferi~nim retroreflektorima, markere sa kombinovanim i specijalnim retroreflektorima itd. Poslednjih nekoliko godina, jedan tip elasti~nih gumenih markera (opremljen retroreflektuju}om folijom) moè se koristiti uz aplikativni materijal u vidu traka, posebno pripremljen za ozna~avanje radova na putu(slika 2.57). Ovaj marker se moè lako ugraditi i pomo}u posebne ma{ine.

Slika 2.57 êsto se dogadja da se markeri postavljaju u kombinaciji sa aplikativnim materijalom u vidu traka kao privremene oznake. Ovakav na~in je vrlo dobar na mestima radova na putu, gde je neophodno da se intenzivnom, dobro uo~ljivom i vidljivom signalizacijom, sa kvalitetnim svetloodbojnim karakteristikama, ozna~e opasna mesta na putu. Na slici 2.58 i 2.59 prikazana je jedna od mogu}ih kombinacija markera i traka.

Slika 2.58


Slika 2.59 Markeri su realizovani prakti~no samo u obliku makro-svetloodbojnih elemenata koji su zalepljeni na aplikativni materijal. To zna~i da nema tela markera, koje je uobi~ajeno za druge tipove markera. Na slici 2.60 prikazana je primena markera u kombinaciji sa aplikativnim materijalom u vidu trake, na mestu radova na putu gde je uradjena ivi~na traka. Markeri su izvedeni kao kalote, a retroreflektori su kru`nog oblika, makro veli~ine. Markeri se mogu isporu~iti u boji trake, dakle beli ili narand`asti.


Slika 2.60

Na slici 2.61 prikazani su razli~iti tipovi markera


Slika 2.61 2.5.2 SAOBRA]AJNI ZNAKOVI U HORIZONTALNOJ RAVNI Primena saobra}ajnih znakova u horizontalnoj ravni pokazuje se kao vrlo korisna u slu~ajevima kada je potrebno ista}i zna~aj neke zabrane, opomene ili obave{tanja. Saobra}ajni znakovi u horizontalnoj ravni koriste se i na putevima i na ulicama. Naj~e{}a mesta primene znakova u horizontalnoj ravni 3 su: 3 ~injeni su poku{aji da se znakovi u horizontalnoj ravni aktivno koriste, pa su u Nema~koj

primenjivani znakovi na autoputevima da bi se ograni~ala brzina kretanja, a u naseljenim mestima znakovi "Deca na putu", "Stop" i sl.; u Austriji su kori{}eni recimo znakovi za po~etak i kraj autoputa; u Beogradu, prilikom realizacije Programa za{tite dece u


u zonama radova na putevima i ulicama, u zonama pru`nih prelaza, u zonama denivelisanih raskrsnica, na raskrsnicama sa nedovoljnom pregledno{}u, na mestima gde se putevi i ulice ukr{taju sa biciklisti~kim stazama, u zoni {kola i drugih objekata gde se pojavljuju deca, u zoni ukr{tanja dve ili vi{e saobra}ajnica istog ranga, gde jedna gubi

prioritet itd. Saobra}ajni znakovi projektovani u horizontalnoj ravni, ugra|uju se na vi{e na~ina, naj~e{}e nekom vrstom bojila ili aplikativnim materijalom. Kada se ugra|uju bojilom, saobra}ajni znakovi u horizontalnoj ravni obi~no su bele ili ùte boje, {to ne odraàva stvarni izgled znaka u vertikalnoj ravni. To ukazuje da primena bojila za ugradnju HS ima izvesna ograni~enja. Aplikativni materijali pruàju vi{e mogu}nost za bojenje i zbog same tehnologije materijala i fabrikacije na ma{inama. To omogu}ava da se postigne gotovo isti izgled saobra}ajnih znakova koji se koriste u vertikalnoj signalizaciji. Pored toga, aplikativni materijali dozvoljavaju prethodnu pripremu u radionici (razmeravnje, krojenje i se~enje) tako da i ugradnja na terenu znatno ubrzana. Relativno lako odstranjivanje znakova izvedenih od kratkotrajnih aplikativnih materijala, omogu}ava da se ovakvi znakovi koriste kod radova na putu, promena reìma saobra}aja i sli~no, dakle u slu~ajevima kada je potrebna privremena signalizacija. Jedan od na~ina za "obaranje" saobra}ajnog znaka u horizontalnu ravan zasnovan je na jednom od metoda nacrtne geometrije (centralno preslikavanje) i postupku projektovanja znakova opti~kim putem (slika 2.62).

zonama osnovnih {kola, 1984. godine, primenjeni su znakovi kakvi se koriste u Nema~koj;


Slika 2.62 Polazne postavke su: a. da znak u horizontalnoj ravni mora da bude {to vernija kopija

saobra}ajnog znaka iz vertikalne ravni. Pogodno je zbog toga koristiti znakove maksimalnih dimenzija po Pravilniku o saobra}ajnim znakovima (1, 2 m strana trougla i 0, 9 m pre~nik kruga),

b. da je visina o~iju voza~a (h) od povr{ine kolovoza 1, 3 m. Laboratorijska

istraìvanja koja su vr{ena do sada, ra|ena su sa razli~itim visinama poloàja voza~evog oka i to od 1, 1 do 1, 5 m. Najbolja vidljivost dobijena je sa visinom 1, 3 m. Mora se voditi ra~una da u realnim uslovima na putu nisu zastupljeni samo voza~i putni~kih vozila, ve} tu ima i voza~a autobusa, kamiona...

c. da udaljenost vozila od saobra}ajnog znaka u horizontalnoj ravni, u

trenutku kada treba da bude prepoznatljiv, odgovara putu koje vozilo pre|e pri odre|enoj brzini za odre|eno vreme. Kao vreme prepoznavanja saobra}ajnog znaka u horizontalnoj ravni uzima se prose~no vreme prepoznavanja znaka u vertikalnoj ravni4.

Primena znakova u horizontalnoj ravni, zbog razli~itih ograni~enja, uslovila bi razradu velikog broja, razli~itih znakova po dimenzijama.

4 problem vremena prepoznavanja znaka u horizontalnoj ravni nije {iri istraìvan;


Zbog toga se naj~e{}e usvajaju tri, najvi{e ~etiri grupacije brzina 5 za koje se razra|uju dimenzije saobra}ajnih znakova u horizontalnoj ravni. Primera radi, za gradove, dimenzije saobra}ajnih znakova razra|uju se za maksimalno dozvoljenu brzinu od 60 km/h. Takvi saobra}ajni znakovi koriste se i na mestima gde su, ograni~enjima, definisane i manje brzine. Na slici 2.63 prikazan je princip odre|ivanja te`i{ta budu}eg oborenog saobra}ajnog znaka. Veli~ina figure znaka utvr|uje se metodom centralnog preslikavanja, a detalji simbola pomo}u projekcionog aparata.

Slika 2.63

Na slici 2.63 prikazani su neki od znakova koji se mogu primeniti u horizontalnoj ravni, a projektovani su za gradske uslove, odnosno za brzine od 60 km/h opisanom metodom. Odre|ena ograni~enja koja se mogu javiti u primeni ovih znakova u horizontalnoj ravni pri ve}im brzinama, 100 i 120 km/h, jeste pojava deformacija kod znakova obave{tenja kvadratnog ili pravougaonog oblika (po~etak i prestanak autoputa i sl.).

5 problem predstavlja ~injenica da bi za svako ograni~enje brzine trebalo da bude izra|en poseban znak;


Slika 2.64

Naime, kori{}enje metode centralnog preslikavanja, mo`e se dogoditi da dobijena veli~ina deformacije bude ve}a od {irine saobra}ajne trake. Takvi slu~ajevi zahtevaju projektovanje saobra}ajnih znakova u horizontalnoj ravni, uzimaju}i za klasu ni`u brzinu od stvarnog ograni~enja na putu.


Na slici 2.65 je znak "Deca na putu" dobijen metodom centralnog preslikavanja onako kako ga vidi voza~ sa svoga sedi{ta u vozilu.

Slika 2.65

Konstruisanje jednog takvog saobra}ajnog znaka (Deca na putu) i simbola, pripremljenog za iscrtavanje odnosno ugradnju na kolovozu dato je na slici 2.66.

Slika 2.66.

Horizontalna signalizacija

Documents