Hidrosolubilni vitamini14

ULOGA HRANE U ORGANIZMU

GRADIVNA

ENERGETSKA

ZAŠTITNA

VITAMINI

Vitamini su esencijelni nutrimenti biljnog porekla ili sintetisani od strane određenih bakterija. gastrointestinalnog trakta

Pojedini vitamini mogu biti sintetisani u organizmu čoveka ili određenih životinjskih vrsta.

Esencijelne su supstance za čoveka.

ŠTA JE VAŽNO?

Opšte karakteristike

Osobine i stabilnost svakog vitamina

U kojim se namirnicama,dijetetskim proizvodima, nalazi vitamin i u kojim količinama

Moguće interakcije određenog vitamina i lekova!

DEFINISANJE VITAMINA

Vitamini su neophodni za normalno funkcionisanje organizma. Potrebni su u veoma malim količinama.

Postoji 13 vitamina

Vitamini su supstance organskog porekla.

Specifični simptomi ili oboljenja asocirani su sa deficitom pojedinih vitamina.

APSORPCIJA VITAMINA

Vitamini se loše apsorbuju bez prisustva hrane.

Pojedini vitamini se u hrani nalaze u obliku koji organizam može odmah da koristi, dok su pojedini prisutni u inaktivnoj formi i potrebno ih je prevesti u aktivni oblik. To su provitamini ili prekursori.

DEFICIT VITAMINA

KLASICNA SIMPTOMATOLOGIJA DEFICITA SUBKLINICKI DEFICIT (GRANICNI DEFICIT-engl.

Border line) –RANI NEGATATIVNI BALANS NUTRIJENTA (GUBI SE VISE NUTRIJENTA NEGO STO SE APSORBUJE)

UZROCI DEFICITA VITAMINA

Pojedinacni ili zbirni uzrok 1. Neadekvatan unos 2. losa apsorpcija vitamina 3. Losa iskoristljivost 4. Povecana ekskrecija 5. Povecana destrukcija u organizmu

KAPACITET DEPONOVANJA Razlicit za svaki vitamin

STABILNOST VITAMINA

Veoma znacajno pitanje kada se radi o nutritivnoj vrednosti Skladistenje-procesovanje namirnica Mnogobrojni faktori, p, t, ph, vlaga Hidrosolubiilni mnogo osetljiviji

BIOISKORISTLJIVOST VITAMINA

Deo unetog vitamina koji ce se biti apsorbovan I iskoriscen u organizmu.

Apsorpcija vitamina zavisi od dijetrnih faktora, neki mogu delovati promotivno, a neki inhibitorno, ali I od toga da li se nalaze u slkobodnom ili vezanom obliku

Uneti I apsorbovani vitamin moze biti 1. iskoriscen za odredjenu funkciju 2. preveden u metabolicki neiskoristljiv oblik 3. deponovam, do trenutka kada ce biti potreban

Vrste namirnice

Hemijskog oblika u kom se vitamin i minerali nalaze u hrani

prisustva drugih sastojaka hrane (masti olakšavaju resorpciju liposolub. vitamina; vitamin C pojačava resorpciju folata, a

smanjuje resorpciju vitamina B12; fitati, oksalna kiselina, tanini onemogućavaju resorpciju

gvožđa i magnezijuma, vitamin C povećava apsorpciju gvožđa, kompetitivna inhibicija

apsorpcije Fe (Zn, Mg, Cu, Co)

Prisustvo antivitamina (avidin u belancu jaja; polifenoli u čaju)

Način pripreme namirnica (kuvanje povećava iskoristljivost karotena,

smanjuje vitamina C)

Iskoristljivost vitamina

ANTIVITAMINI

VITAMINSKI ANTAGONISTI

Prisutni su u hrani ili u organizmu, razaraju, vezuju ili zamenjuju vitamine.

Termička obrada hrane smanjuje njihovo toksično dejstvo, ali postoje i slučajevi trovanja ovim, prirodnim toksikantima.

Prisutni su u ribama, belancu jajeta, određenoj vrsti povrća.

SINTETSKI VITAMINI

Hemijski su uglavnom slični prirodnim vitaminima.

Pojedini, npr. vitamin C i E ekstrahovani iz hrane su hemijski drugačiji od onih koji su dobijeni laboratorijski.

Odgovor organizma je isti i na sintetski i na prirodni vitamin.

PSEUDOVITAMINI

Pojedine supstance, iako nisu pravi vitamini, povezane su sa vitaminima u svojim aktivnostima. Ove supstance predstavljaju, takođe, esencijelne nutrijente i grupišu se najčešće sa vitaminima B kompleksa. To su pseudovitamini:

INOZITOL,HOLIN,LIPONSKA KISELINA i PARA AMINO BENZOJEVA KISELINA

PODELA VITAMINA

LIPOSOLUBILNI-A,D,E,K

HIDROSOLUBILNI-B KOMPLEKS I VITAMIN C

RDA (Recommended Dietary Allowances) tabele (Nac. Ac. Sci. USA)

DRI (Dietary Reference Intake) tabele (Nac. Ac. Sci. USA) – vrednosti koje zamenjuju RDA za pojedine nutrimente, specifičnije su za veći broj starosnih i populacionih grupa

MDR (Minimum Daily Requirements) – minimalne dnevne potrebe

OPTIMALNO BALANSIRANA DIJETA

H R A N AH R A N A

FUNKCIONALNA FUNKCIONALNA HRANAHRANA

DIJETETSKA DIJETETSKA HRANAHRANA

DIJETDIJETETSKIETSKI

SUPLEMENTISUPLEMENTI

EKSPERTSKA GRUPA ZA VITAMINE I MINERALE ( EVM)

EVM je nezavisni ekspertski savetodavni komitet. Razmatra relevantne podatke za svaki vitamin i mineralnu

materiju i vrši procenu rizika unosa ovih nutrimenata, koja je bazirana na tim podacima.

CILJ: formiranje sigurnog gornjeg nivoa unosa svakog vitamina i minerala.

Safe upper level (SUL) – siguran gornji nivo

Guidance level – vodič za procenu količine vitamina

i minerala koja verovatno neće

delovati štetno

Za procenu su značajni i nutritivni i toksikološki podaci.

Procena je urađena za 34 nutrimenta.

Posebno je potrebno voditi računa o veoma osetljivim grupama (deca , trudnice, starije osobe).

GENERALNI PRINCIPI ZA USPOSTAVLJANJE SUL SU:

1. Svaki vitamin, odnosno mineral mora biti proučavan pojedinačno.

2. Ukoliko nema dovoljno validnih rezultata da se formira SUL određuje se vodič za bezbedno korišćenje.

3. Preporučeni unos ( RDA) vitamina i minerala takođe treba uzeti u obzir.

4. Unos vitamina i minerala iz svih izvora mora se uzeti u obzir.

5 Moraju se odrediti studije o proceni rizika prilikom korišćenja pojedinih vitamina i minerala.

6. Rezultatima dobijenim iz humanih studija treba posvetiti veću pažnju od rezultata koji su dobijeni na eksperimentalnim životinjama.

7. SUL treba izraziti samo kao ukupan unos svakog pojedinog vitamina ili minerala.

Beta karoten

Bor

Bakar

Nikl Selen

Cink

Silicijum

Vitamin E

Vitamin B6

SUL

UPUTSTVO ZA BEZBEDNO KORIŠĆENJE VITAMINA I MINERALA

Umesto SUL ustanovi se količina supstance za koju se na

osnovu validnih rezultata veruje da ne izaziva štetne efekte (guidance level).

Ova vrednost se ne sme zameniti za/ ili koristiti kao SUL.

VODIČ ZA SIGURNO KORIŠĆENJE

biotin, folna kiselina, B3, B5, B1, B2, B12 , C

vitamini A, D, K

kalcijum, magnezijum, fosfor i kalijum.

hrom, kobalt, jod, mangan , molibden,

olovo i gvožđe

Gornji nivo sigurnog unosa - Safe upper level (SUL)

UNOS VITAMINA I MINERALA PUTEM

SUPLEMENATA

SUL = +

UNOS VITAMINA I MINERALA KONZUMIRANJEM

HRANE I IZ DRUGIH MOGUĆIH IZVORA.

KOME SU POTREBNI DODATNI VITAMINI I MINERALI?

OSOBAMA KOJE IMAJU PROBLEM APSORPCIJE NUTRIMENATA IZ RAZLOGA

HRONIČNIH DIJAREJA

OBOLJENJA GASTROINTESTINALNOG TRAKTA

GODINA STAROSTI

OSOBAMA KOJE IMAJU POTREBU POVEĆANOG

UNOSA VITAMINA I MINERALA

DECA U PERIODU RASTA I RAZVOJA

ADOLESCENTI

TRUDNICE I DOJILJE

MLADE ŽENE KOJE KORISTE KONTRACEPTIVNA SREDSTVA

OSOBAMA KOJE NE UNOSE ADEKVATNE KOLIČINE VITAMINA I MINERALA HRANOM IZ RAZLOGA

DIJETE

KONZUMIRANJE VELIKIH KOLIČINA ALKOHOLA

STARIJE OSOBE

OBOLELE OSOBE

PUŠAČI STRIKTNI VEGETERIJANCI OSOBE POSLE OZBILJNIH HIRURŠKIH INTERVENCIJA OSOBE KOJE BOLUJU OD PRODUŽENIH INFEKCIJA

It is the position of the American Dietetic

Association that the best nutrition-

based strategy for promoting optimal

health and reducing the risk of

chronic disease is to wisely choose a

wide variety of foods.

Additional nutrients

from supplements can helpsome people meet their nutrition needs

as specified by science-based nutrition

standards such as the Dietary Reference

Intakes.

American Dietetic Association: Nutrient Supplementation, 2009

ZVANIČAN STAV-POSITION STATEMENT

Hidroslubilni vitamini Vitamin C i 8 vitamina B grupe Ne stvaraju depoe u organizmu i lako se izlučuju ako se unose

u većim količinama od potrebnih. Vitamin C učestvuje u izgradnji kolegana (proteina koji

učestvuje u izgradnji kostiju, koži, noktima, i tetivama), kao i u imunim fjama organizma i u proizvodnji tiroksina, hormona bitnog za metaboličke funkcije.

B vitamins imaju ulogu u izgradnji koenzima, malih molekula koji se kombinuju sa enzimima, čineći ih aktivnim.

Enzimi su biološki katalizatori, proteini odgovorni za mnogobrojne funkcije u našem organizmu (digestija hrane i sdintetisanje novih jedinjenja).

B vitamini riboflavin, tijamin, niacin, pantotenska kiselina i biotin učestvuju u energetskom metabolizmu.

Vitamin B6 učestvuje u sintezi novih proteina. Folat i vitamin B12 su važni za deobu ćelija.

VITAMIN C

Otkriven i izolovan 1932 godine Sintetisan 1934 godine Szent-Györgyi I Haworth su dobili Nobelovu nagradu za rad na

otkricu vitamina C1937. god GANIZAM ČOVEKA SADRŽI OD 2-4g

Prema dnevnim potrebama moguće je ove rezerve trošiti u toku tri meseca bez pojave simptoma deficita.

Avitaminoza – skorbut Ljudu nemaju sposobnost sinteze

Vitamin C

OHO

CH2OH

O

OHHO

HO

HO

CH2OH

O

OO

H

HH [O]

[H]

Vitamin C u organizmu prelazi oksidacijom u dehidro-askorbinsku kiselinu, koje takodje pokazuje vitaminsko dejstvo, ali mnogo manje.

VITAMIN C

Hemijska struktura ukazuje na sličnost sa glukozom Biljke vrše konverziju glukoze u vitamin C Fiziološka funkcija ANTIOKSIDANS Jedna od najaktivnijih redukujućih supstanci u organizmu

.

VITAMIN C -FIZIOLOŠKE FUNKCIJE

Povećava apsorpciju neorganski vezanog gvožđa, tako što ga helira i potpomaže njegovu apsorpciju, jer ga održava u Fe 2+

Pomaže kalcifikaciju i time pravilno formiranje dentina zuba. Pomaže sintezu neurotransmitera koji prenose impulse između

ćelija (adrenalin i noradrenalin)

Poseban značaj- sinteza kolagena, hidrokislacija prolina I lizina do hidroki derivata

Kofaktor je 8 enzima kod sisara Značajan je antioksidans- hvatač kiseoničnih vrsta u

vodenoj sredini citozola ćelije i ekstracelularne tečnosti. Bitan je za imunsi sistem, u stimulaciji fagocitoze

Vitamin C je bitan u sintezi....Kolagena imaju oblik dugačkih, delimično kristalnih vlakana sastojci vezivnog tkiva, kostiju, žila, hrskavice kuvanjem se rastvaraju, pri čemu se hidrolizom

oslobađa jedan deo aminokiselina i nastaje želatin koji hlađenjem rastvora prelazi u gel koji se lako vari i dobro iskorišćava

želatin spada u nepotpune proteine karakteristične aminokiseline: hidroksiprolin i

hidroksilizin

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM C

DRI (USA) zene 75 mg, muskarci 90 mg EU 80 mg SRBIJA 80 mg Velika Britamija 40 mg

GORNJI BEZBEDNI NIVO UNOSA (UL)

2 g

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM C

NOVOROĐENE BEBE RDA (mg) 0-12 meseci 35 DECA 1-10 45 11-14 50 ŽENE I MUŠKARCI 15+ godina 60 trudnoća i dojenje +20, +40

DEFICIT VITAMINA C

EKSPERIMENTALNA STUDIJA ukoliko se vitamin C ne unosi : 29 dana blaga pojava simptoma 90 dana svi simptomi skorbuta, od blagih do

izraženih prevremeno rođene bebe imaju jako male rezerve-

potrebe oko 100 mg dnevno MLEKO MAJKE SADRŽI OKO 35mg

SKORBUT I TOKSIČNOST VITAMINA C

Skorbut-krvni sudovi su veoma osetljivi, kapilari pucaju, dolazi do krvarenja desni i ispadanja zuba. Česte frakture kostiju i malformacije.

Toksičnost-konstantno uzimanje vitamina C u količinama većim od 1000 mg dovodi do dijareje, mučnine i formiranja oksalata u bubrezima., za osobe koje imaju problema sa bubrezima.

SKORBUT

Interakcije sa drugim nutrijentima

Vitamin C povecava apsorpciju ne-hem gvozdja u tankom crevu

Fe (III) redukuje u Fe (II) Depoi↓ apsorpcija↑ Smanjuje prelazak nitrata u kancerogene

nitrozoamine

INTERAKCIJE VIT.C I LEKOVA

Ampicilin (lečenje bakterijskih infekcija) utiče na sniženje vitamina C u organizmu.

Epinefrin (adrenalin-prirodni hormon dostupan kao OTC proizvod- ublažava simptome astme) snižava nivo vit.C u plazmi.

Oralni kontraceptivi-mogu dovesti do deficita vit.C

INTERAKCIJE -NASTAVAK

Aspirin-povećava eliminaciju vitamina C

Tetraciklini- interferiraju sa aktivnošću vit C ; kod duže upotrebe moguć je deficit vitamina C.

Fenotiazini (lečenje različitih psihoza) sinergističko delovanje u lečenju šizofrenije

NAMIRNICE KAO IZVOR VITAMINA C

Nabogatiji:plodovi citrusa, paradajz, zeleno povrće.

99% dnevnih potreba vitamina C obezbeđuje se konzumiranjem voća i povrća, namirnicama animalnog porekla samo 1%.

Veoma je nastabilan pri kulinarskom tretmanu namirnica

TOKSIČNOST VITAMINA C

Toksičnost-konstantno uzimanje vitamina C u količinama većim od 1000 mg dovodi do dijareje, mučnine i formiranja oksalata u bubrezima., za osobe koje imaju problema sa bubrezima.

Povecane doze mogu povecati oksidativni stres kod osoba sa povecanim sadrzaje Fe (hemohromatoza)

UTICAJ TERMICKE OBRADE NA VITAMIN C

Stepen degradacije , I do 100 %

Blansiranje I UHT je najprihvatljiviji tretman I, kratkotrajniji I ne dozvoljavju okstidazama da deluju

VITAMINI B KOMPLEKSA

8 vitamina: tijamin, riboflavin, nijacin, pantotenska kiselina, piridoksin, biotin, folna kiselina i kobalamin

4 pseudovitamina: holin, inozitol, PABA, liponska kiselina

Grupišu se pod terminom B kompleksa kao posledica njihovog uobičajenog nalaženja u namirnicama i slične funkcionalne uloge.

VITAMINI B KOMPLEKSA

Sadejstvuju u brojnim funkcijama :

Snabdevanje organizma E, održavanje normalnog srčanog rada i normalne ćelijske deobe. Normalna aktivnost nervnog tkiva,u metabolizmu UH, proteina i masti.

Izvori: kvasac, džigerica, inetgralne žitarice. Ne stvaraju depoe, te se redovno moraju uzimati.

UZROCI DEFICITA VITAMINA B GRUPE

Neadekvatno tretirane namirnice (žitarice)

Konzumiranje velikih količina rafinisanih šećera, alkohola i kafe

Rizične grupe: Starije osobe, vegetarijanci, osobe sa hroničnim digestivnim problemima

KOMPLEKS VITAMINA B

I GRUPA

VITAMIN B1

VITAMIN B2

PP, NIJACIN

VITAMIN B1, TIJAMIN, ANEURIN

Prvi otkriveni vitamin B grupe. OTKRIVEN 1921 ,IZOLOVAN 1926, SINTETISAN

1936 god. Podložan oksidaciji, veoma nestabilan na

temperaturama iznad 100 C, kao i u alkalnoj sredini. Unos ovog vitamina povezan je sa unosom ugljenih

hidrata, osnovna uloga je u konverziji ugljenih hidrata u energiju.

DNEVNE POTREBE ZA VIT. B1

0,23-0,5 mg/1000 kalorija (x 4,18 kJ).

NOVOROĐENE BEBE RDA (mg) 0-6 meseci 0,3 6-12 meseci 0,5 DECA 1-3 godine 0,7 7-10 godina 1,2

DNEVNE POTREBE ZA VIT B1

ADOLESCENTI (11-18 godina) RDA (mg) žene 1,1 muškarci 1,4 ODRASLI žene (19-22 god. ) 1,1 23god. + 1,0 muškarci (19-22 god.) 1,5 23-50 god. 1,4 51 + 1,2

DNEVNE POTREBE ZA VIT B1

TRUDNOĆA I LAKTACIJA

potrebe za vit B1 u trudnoći i laktaciji uvećane za 0,5 mg

PRAĆENJE UNOSA VIT. B1

Kada je unos vitamina B1 ekvivalentan potrebama, urinarna ekskrecija je 40-90 µg dnevno.

Kada je dnevni unos manji od potrebe izlučena količina je ispod 25µg .

Enzim eritrocit ketolaza je tijamin zavisni enzim. Stabilan unos B1, aktivnost enzima korelira sa urinarnom ekskrecijom tijamina.

FIZIOLOŠKA FUNKCIJA B1

KOENZIM U METABOLIZMU UGLJENIH HIDRATA, u obliku tijjmin-pirofosfata.

Neophodan u oksidativnoj dekarboksilaciji pirogrožđane kiseline

U REAKCIJI UČESTVUJU I LIPONSKA KISELINA, NAD I CoA.

FIZIOLOŠKA FUNKCIJA B1

Veliki broj biohemijskih procesa u organizmu:

-metabolizam nutrimenata i proizvodnja E

-normalana reprodukcija, rast i razvoj

-funkcija imunog i nervnog sistema (moralni vitamin)

-sinteza acetil-holina

-normalan srčani rad

DEFICIT B1

Deficit se javlja ili usled nedovoljnog unosa ili usled povećane potrošnje u tkivima.

Hronični alkoholizam,malapsorpcija, muka i povraćanje u trudnoći mogu dovesti do deficita B1. Rani znaci deficita: depresija, zamor, pad imunitetea, mentalni poermećaji.

AVITAMINOZA-BERIBERI MANIFESTACIJE

polineuritis,

bol i slabost u mišicima

gastrointestinalni problem

mentalni poremećaji, infarkt miokarda..

ANTIVITAMINI VITAMINA B1

ove supstance mogu biti polifenoli, enzimi, ili aditivi

1. POLIFENOLI su rasprostranjeni u biljnom svetu mogu da razaraju tiazolov prsten pri čemu nastaje tiamin-

disulfid koji nema vitaminsko delovanje konzumiranje velikih količina napitaka kafe, čaja, može

dovesti do razaranja znatnih količina vitamina B1

ALLIIN IZ BELOG LUKA I ULJE IZ LUKA MOGU DA NAGRADE KOMPLEKS, ALIITiIAMIN

tiamin

+N

S

CH3

CH2CH2OH

N

N NH2H3C

CH2

tiaminaza I tiaminaza II

tiaminaza I je prisutna u ribama, školjkama, nekim mikroorganizmima, ona prevodi

hidroksi-etil tiazolov prsten u tercijerni amin pri čemu se gubi vitaminsko delovanje

tiaminaza II je nađena u kvascu, bakterijama, gljivama; ona cepa molekul vitamina B1 na

metil-piridinski i tiazolov prsten

2. ENZIMI

3. SULFITI KAO ANTIVITAMINI B1

dodavanje sulfita voću i povrću u cilju sprečavanja tamnjenja proizvoda dovodi do potpunog razaranja molekule tiamina na dva dela:

N

N

NH2H3C

N+S

CH3

OH

sulfit

N

N

CH3NH2

CH2SO3H

+ N

S

CH3

OH

INTERAKCIJE B1 SA LEKOVIMA

DIURETICI HENLEOVE PETLJE: Bumetanid, Etakrinska kiselina, Furosemid, Torzemid - koriste

se za sniženje krvnog pritiska i poboljšanje rada srca-kod ovih osoba moze doći do deficita B1.

ORALNI KONTRACEPTIVI: Dezogestrel, Etinodiol, Norgestrel- takođe moguć deficit B1.

INTERAKCIJE B1 I LEKOVA

TRICIKLIČNI ANTIDEPRESIVI:

Amitriptilin, Amoksapin,Doksepin, Imipramin, Maprotilin, Trimipramin itd.

Značajno poboljšanje, posebno kod starijih, depresivnih osoba davanjem oko 10 mg vitamina B1

NAMIRNICE KOJE SADRŽE B1

žitarice (celo zrno) svinjsko meso, jetra leguminoze mleko jaja veoma osetljiv na kulinarsku obradu namirnica

TOKSIČNOST ne ispoljava!!!

VITAMIN B2, RIBOFLAVIN

OTKRIVEN 1933, IZOLOVAN 1933, SINTETISAN 1935 god. Otkriven kao žuti pigment u mleku (flavus, žut) Stabilan pri zagrevanju Otporan u kiseloj sredini i na oksidaciju Izuzetno osetljiv na ultravioletne i na vidljive zrake

sunčeve svetlosti

Proizvodi fotodegradacije riboflavina

Lumihrom i lumiflavin, jaka oksidaciona sredstva

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM B2 Potrebe za unosom riboflavina prate unos proteina.

NOVOROĐENE BEBE RDA (mg) 0-6 meseci 0,4 6-12 mes. 0,6 DECA 1-3 godine 0,8 7-10 god. 1,4

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM B2 DECA RDA (mg) 11-14 god. devojčice 1,3 dečaci 1,6 ADOLESCENTI 15-18 godina ženski 1,3 muški 1,7

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM B2 ODRASLI RDA (mg) žene 19-22god. 1,3 23+ 1,2 muškarci 19-22 god. 1,7 23-50 1,6 50+ 1,4 TRUDNOĆA I LAKTACIJA +0,3; +0,5 mg

FIZIOLOŠKA FUNKCIJA VITAMINA B2

Sastavna komponenta flavoproteina što određuje njegovo učesće u respiratornom lancu i energetsku funkciju.

Najbogatija tkiva riboflavinom su metabolički aktivna tkiva.

Visoke koncentracije B2 u jetri, bubrezima. U krvotoku cirkuliše vezan za proteine.

Flavin-adenin dinukleotid

DEFICIT RIBOFLAVINA

Rani simptomi deficita B2 vezani su za usnu duplju i oči.

Dolazi do zapaljenja usana, jezika. Cheliosis je pucanje uglova usta uz pojavu žutih

krasta i zapaljenja usana. Glossitis podrazumeva upalne promene na jeziku.

INTERAKCIJE RIBOFLAVINA I LEKOVA

Hemoterapeutik-Doksorubicin utiče na sniženje nivoa B2. Oralni kontraceptivi mogu izazvati deficit B2. Duža upotreba tetraciklina, deficit B2. Probenecid-koristi se u lečenju gihta smanjuje apsorpciju i

povećava izlučivanje B2 urinom. Triciklični antidepresivi i B2 sinergističko dejstvo.


Jetra, bubrezi, srce, mišići Mleko Jaja Pojedino lisnato i žuto povrće Obogaćene cerealije i hleb

TOKSIČNOSTne ispoljava ni u visokim dozama jer se smanjuje

njegova apsorpcija.

VITAMIN B3

Zajednički naziv za nikotin-amid i nikotinsku kiselinu.

Triptofan (60 mg) → nijacin (1 mg)

triptofan nijacin

VITAMIN B3- FIZIOLOŠKA ULOGA

Ulazi u sastav koenzima NAD i NADP, učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina,kao i procese ćelijskog disanja.

Koža, sluzokoža, formiranje eritrocita Sinteza hormona Normalno funkcionisanje nervnog sistema

Nicotinamide Adenine Dinucleotide (NAD+)

VITAMIN B3-DEFICIT

Pelagra- 3 D sindrom

Dijareja, Demencija,

Dermatitis

Deficit: osobe koje ne unose ni dovoljno proteina, niti

nijacina.

POTREBE ZA NIJACINOM

NOVOROĐENE BEBE RDA (mg) 0-6 meseci 6 6-12 8 DECA 1-3 godine 9 7-10 16 11-14 devojčice 15 dečaci 18


ADOLESCENTI (15-18 godina) RDA mg devojke 14 mladići 18 ODRASLI žene 19-22godine 14 23+ 13


ODRASLI RDA mg Muškarci 19-22 godine 19 23-50 18 50+ 16 TRUDNOĆA I LAKTACIJA +2;+5mg

INTERAKCIJE NIJACINA I LEKOVA

Ukoliko se istovremeno koriste vit PP i lekovi za sniženje nivoa šećera u krvi može se pojaviti potreba za povećanjem nivoa ovih lekova.

Sinergistički deluje sa lekovima koji se koriste u terapiji Parkinsonove bolesti.

Izonijazid može da izazove deficit nijacina. Uzimanje nijacina zajedno sa statinima može izazvati

neprijatnost

INTERAKCIJE NIJACINA I LEKOVA

Nikotinski flasteri zajedno sa nijacinom mogu uzrokovati pojačano crvenilo i bolove.

Oralni kontraceptivi mogu dovesti do blagog deficita nijacina.

Nijacin aplikovan zajedno sa tetraciklinima može pokazati bolju efikasnost lečenja.

Triciklični antidepresivi deluju sinergistički sa nijacinom.

IZVORI NIJACINA

Meso Kvasac Pirinač, žitarice Kikiriki

TOKSIČNOST: da-crvenilo lica.

Respiratorni lanacRespiratorni lanac U UNUTRAŠNJOJ STRUKTURI MEMBRANE MITOHONDRIJA JE PRVA NAD DEHIDROGENAZA SA NAJNEGATIVNIJIM POTENCIJALOM,

NAD,NADP-NIJACIN FMN,FAD-RIBOFLAVIN(B2) A NA SUPROTNOM KRAJU CITOHROM C OKSIDAZA I AKTIVISANI KISEONIK KOJI IMAJU NAJPOZITIVNIJI REDOKS POTENCIJAL.

Nijacin kao kopmonenta respiratornog lanca, učestvuje u energetskom metabolizmu

II GRUPA B KOMPLEKSA

Kasnije otkriveni koenzimski faktori:

VITAMIN B6 PIRIDOKSIN, PIRIDOKSAL, PIRIDOKSAMIN koenzim sa a.k. PANTOTENSKA KISELINA esencijelni deo koenzima A ili aktivnog acetata. BIOTIN; VITAMIN H koenzim u fiksaciji CO2 u energetskom metabolizmu

VITAMIN B6

Otkriven 1934. izolovan 1938. i sintetisan 1939. Tri oblika: piridoksin, piridoksal i piridoksamin. Nestabilan u alkalnoj sredini, osetljiv prema

ultravioletnim zracima I oksidaciji, ali je stabilan pri zagrevanju i kiselinama.

Iz organizma se izlučuje urinom u obliku piridoksinske kiseline

NH3C

HO

CH2OH

CH2OH

VITAMIN B6

Količine ovog vitamina u organizmu su veoma male.

Potrebe za B6 se povećavaju povećanim unosom proteina.

Povoljan odnos B6 i proteina 0.02mg B6 : 1 g proteina

Npr. Ukoliko se konzumira 100g proteina dnevno potrebna količina B6 je 2mg.

DNEVNE POTREBE ZA VITAMINOM B6 NOVOROĐENE BEBE RDA (mg) 0-6 meseci 0,3 6-12 meseci 0,6 DECA 1-3 GOD. 0,9 7-10 1,6 10-14 1,8

DNEVNE POTREBE ZA B6

ADOLESCENTI RDA mg 15-18 god. 2,0 ODRASLI 19+ žene 2,0 muškarci 2,2 TRUDNOĆA I LAKTACIJA +0,6; +0,5mg.

FIZIOLOŠKE FUNKCIJE B6

UČESTVUJE KAO KOENZIM U SLEDEĆIM REAKCIJAMA:

Transaminacija i deaminacija aminokiselina. Koenzim u reakciji transformisanja triptofana u

nijacin. Koenzim u reakciji transformisanja triptofana u

serotonin (deficit praćen konvulzijama).


Učestvuje u produkciji antitela (deficit praćen problemima na koži).

Učestvuje u formiranju porfirina iz hemoglobina, sintezi elastina.

Pomaže transformaciju linolne kiseline do arahidonske.

Učestvuje u degradaciji glikogena.

DEFICIT B6

Piridoksin u malim količinama proizvode I intestinalne bakterije

Kod zdravih osoba, koje se pravilno hrane, nema bojazni od hipovitaminoze. Problemi nastaju u slučaju malapsorpcije i dejstva antagonista. Hipertireoidizam, alkoholizam povećavaju potrošnju B6

Simtomi deficita: promene na koži oko očiju,nosa,usta, glositis, infekcije.

INTERAKCIJE LEKOVA I B6

Antikonvulzivi uglavnom dovode do deficita vitamina B6.S druge strane uzimanje velikih količina vitamina B6 povećava metabolizam antikonvulzivnih lekova. Potrebno je da pacijenti koji uzimaju antikonvulzive konsultuju lekara o količinama B6.

Eritromicin, kao antibiotik, tokom duže primene, može ometati apsorpciju vitamina B6.

INTERAKCIJE LEKOVA I B6

Oralni kontraceptivi, konjugovani estrogeni, mogu dovesti do deficita B6.

Gentamicin,dovodi do blagog deficita B6.

Hidralazin može kompleksno da veže B6 (antivitamin) i da izazove deficit.

Izoniazid sa vit.B6 kompetitivni antagonizam Triciklični antidepresivi +B6 sinergističko delovanje.


Meso, jetra, Žumance jajeta, Kvasac, kukuruz, pšenica

TOKSIČNOST

visoke doze (2000 mg) dovode do oštećenja

nerava.

PANTOTENSKA KISELINA-B5

PANTOS-grčka reč, znači svugde. Vitamin je široko rasprostranjen u prirodi. Otkriven 1933., izolovan 1938., a sintetisan 1940. Kada zdrave, odrasle, osobe konzumiraju dnevno 5-7 mg

pantotenske kiseline, urinom se izlučuje 2-7 mg.

HOOCN

OH

H

O

OH

H3C CH3


Sastavni deo koenzima A, neophodan u metabolizmu masti, ugljenih hidrata i proteina, doprinosi oslobađanju energije učešćem u cilkusu limunskih kiselina, učestvuje u sintezi masnih kiselina, holesterola, formiranju i aktivaciji antitela...

POTREBE ZA B5

U zdravih osoba, koje se racionalno hrane, nije poznat deficit.

U slučaju određenih bolesti može doći do hipovitaminoze koja se manifestuje mučninom, intestinalnim problemima, smanjenomotpornošću organizma,dermatitisom,grčevima(nespecificni simptomi).


Pantotenska kiselina može ometati apsorpciju i aktivnost tetraciklina.

NAMIRNICE KOJE SADRŽE B5 Sveže povrće,kvasac, jetra, bubrezi.

TOKSIČNOST U nekim slučajevima dnevni unos izmedju 10 i 20 mg može da

izazove dijareju.

BIOTIN, VITAMIN H

Naziva se i mikromikro nutriment Izolovan 1935., a sintetisan 1942. FIZIOLOŠKE FUNKCIJE Kao koenzim učestvuje u oksidaciji masnih kiselina, ugljenih

hidrata, deaminaciji aminokiselina. Kao koenzim sa aktivnim acetatom učestvuje u reakcijama

transferovanja CO2 sa jednog jedinjenja na drugo.

POTREBE

Dnevne potrebe su od 0,18-0,3 mg.

DEFICIT

Avitaminoza biotina poznata kao bolest sirovog belanca. Simptomi su dermatitis, alopecija, depigmentacija dlaka, opadanje dlaka oko očiju, stav kengura

INTERAKCIJE BIOTINA I LEKOVA

Upotreba antikonvulziva može da izazove deficit biotina.

NAMIRNICE KOJE SADRŽE BIOTIN

Kvasac,goveđa jetra, bubrezi, pečurke , čokolada, karfiol, jaja, karfiol, jabuka...

III GRUPA B KOMPLEKSA

Faktori rasta ćelija i formiranja krvi.

FOLNA KISELINA PABA B12

FOLNA KISELINA

Otkrivena, izolovana i sintetisana 1945. god. Postoji u različitim oblicima uključujući folate, folnu

kiselinu i folacin. Stabilna je u kiseloj sredini, a veoma osetljiva u alkalnoj

i neutralnoj. Apsorbuje se u gornjem delu tankog creva kada se

konjugati hidrolizuju.

DNEVNE POTREBE

NOVOROĐENE BEBE RDA µg 0-6 meseci 30 6-12 45 DECA 1-3 godine 100 7-10 200 ODRASLI 400 TRUDNOĆA I LAKTACIJA +400;+100

FIZIOLOŠKE FUNKCIJE

Kao koenzim učestvuje u prenošenju ugljenika, reakcije transmetilacije.

Homocistein u metionin Glicin u serin Fenilalanin u tirozin Etanolamin u holin Za prevođenje folne kiseline u koenzimsku formu

potreban je vitamin B12.

DEFICIT FOLNE KISELINE

Makrocitarna i megaloblastična anemija, dijareja, promene na jeziku, gubitak težine.

Deficit se javlja ili usled nedovoljnog unosa ili usled malapsorpcije.

Kod zdravih osoba megaloblastična anemija se može javiti ukoliko se od 3-5 meseci ne unosi ovaj vitamin.

INTERAKCIJE FOLNE KISELINE I LEKOVA

ANTACIDI mogu da smanje apsorpciju folne kis. ANTIKONVULZIVI ,takođe, smanjuju apsorpciju folne kiseline. ASPIRIN dovodi do povećanog izlučivanja folne kiseline urinom. DIURETICI mogu izazvati povećano izlučivanja folne kis. ERITROMICIN može da interferira sa apsorpcijom folne kiseline.

INTERAKCIJE-NASTAVAK

HIPOHOLESTEROLEMICI-ometaju apsorpciju folne kiseline. IZONIAZID može da interferira sa aktivnošću folne kiseline. METOTREKSAT (koristi se u terapiji različitih karcinoma) kao

STRUKTURNI ANALOG FOLNE KIS., blokira enzim koji katalizuje prevođenje folne u folinsku kiselinu.

INTERAKCIJE FOLNE KISELINE I LEKOVA

ANTACIDI mogu da smanje apsorpciju folne kis. ANTIKONVULZIVI ,takođe, smanjuju apsorpciju folne kiseline. ASPIRIN dovodi do povećanog izlučivanja folne kiseline urinom. DIURETICI mogu izazvati povećano izlučivanja folne kis. ERITROMICIN može da interferira sa apsorpcijom folne kiseline.

INTERAKCIJE -NASTAVAK

NESTEROIDNI ANTIINFLAMATORNI LEKOVI, ORALNI KONTRACEPTIVI, mogu dovesti do smanjenog nivoa folne kiseline.

SULFONAMIDSKI ANTIBIOTICI, kao strukturni analozi PABA, ometaju sintezu folne kiseline.

TETRACIKLINI mogu da interferiraju sa aktivnošću folne kiseline.

Pad nivoa folata 6-24 meseci nakon iniciranja terapije fenitoinom,ali i valproinskom kiselinom 27-91 %.

Predloženi mehanizmi:

1. pH teorija

2. Interferencija sa intestinalnom konjugazom

3. Inhibicija preuzimanja folata u tkivu

4. Folat kao kofaktor metabolizma fenitoina

ANTIEPILEPTICI

HRANA KOJA SADRŽI FOLNU KIS.

U hrani se moze naći u vezanom i slobodnom obliku.

Sadrži je lisnato povrće, meso...

VITAMIN B12

Izolovan 1948.god, a sintetisan 1973.god Javlja se u obliku: HIDROKSIKOBALAMINA CIJANOKOBALAMINA NITRITOKOBALAMINA TIOCIJANATKOBALMINA Svi oblici su aktivni. Za apsorpciju potrebno je prisustvo intrinsic faktora -

mukoprotena

Struktura vitamina B12-cijanokobalamina

DNEVNE POTREBE ZA B12

NOVOROĐENE BEBE RDA (µg) 0-6 meseci 0,5 6-12 1,5 DECA 1-3 godine 2,0 7-10 3,0 ODRASLI 3,0 TRUDNOĆA I LAKTACIJA +1;+1


Učestvuje u metabolizmu svih ćelija, rastu tkiva i održavanju CNS.

Kao koenzim odgovoran je za sintezu određenih komponenata DNK.

MALONIL CoA u SUKCINIL CoA Posebno se ističe uloga u formiranju crvenih krvnih ćelija FOLNA KISELINA-B12-FOLNA KIS.KOENZIM


ANTIKONVULZIVI- Mogu dovesti do pojave anemije usled deficita folne kiseline i B12.

KOLHICIN (terapija gihta) interferira sa B12.

METILDOPA (sniženje krvnog pritiska ) može sniziti nivo B12

ORALNI KONTRACEPTIVI, SULFONAMIDSKI ANTIBIOTICI -deficit B12

HRANA KOJA SADRŽI B12

Jetra, meso, ribe, mleko

PSEUDOVITAMINI

Pojedine supstance, iako nisu pravi vitamini, povezane su sa vitaminima u svojim aktivnostima.

Ove supstance predstavljaju, takođe, esencijelne nutrijente i grupišu se najčešće sa vitaminima B kompleksa. To su pseudovitamini.

INOZITOL,HOLIN,LIPONSKA KISELINA i PARA AMINO BENZOJEVA KISELINA

HOLIN

Holin i inozitol čine lecitin. Uloga: metabolizam masti, holesterola, sinteza lecitina u jetri.

holin lecitin

HOLIN

Bitan je za normalno funkcionisanje bubrega i jetre. Izgradnju mijelinske opne, prenošenje nervnih impulsa. Sinteza acetil-holina (neurostransmitera). Deficit: masna infiltracija jetre, srčane smetnje, hemoragija

bubrega. Izvori: jaja, crveno meso, kavijar, dzigerica, kupus, soja,

sočivo, pirinač. Uobičajeno se unosi od 500 do 900 mg. Toksičnost: Doze veće od 10 g izazivaju neprijatne efekte.

INOZITOL

Sadejstvuje sa holinom i biotinom. Metabolizam masti Dnevne potrebe: unosi se oko 1g dnevno.

Izvori: iznutrice, citrus polodovi, orasi, pasulj, integralne žitarice.

ALFA-LIPONSKA KISELINA

Bitan kofaktor u energetskom metaboliozmu različitih organizama, od mikroorganizama do čoveka.

Piruvat-dehidrogenazni kompleks dehidrogenaza α-keto kiselina

Izvori: meso, krompir, cvekla, šargarepa.

PARA-AMINOBENZOJEVA KISELINA

Učestvuje u sintezi folne kiseline

Razgradnja i korišćenje proteina

Deficit: iritabilnost, zamor

Izvori: džigerica, kvasac, pšenične klice.

Šta je važno?

Opšte karakteristike

Osobine i stabilnost svakog vitamina

U kojim se namirnicama,dijetetskim proizvodima, nalazi vitamin i u kojim količinama

Moguće interakcije određenog vitamina i lekova

Šta ne sme da se zaboravi?

Da su vitamini esencijelne komponente za organizam čoveka, moraju se unositi

Da se mogu unositi hranom, ali i različitim dijetetskim proizvodima.

Da je neophodno voditi računa o količinama u kojima se unose u organizam (RDA, DRI, SUL)

Hidrosolubilni vitamini14

Food