Е Т ИМО Л ОГ И Ј Е 1. С Т СЛ О В . БАГ - bPt , C KPJ 1 ET ' , р у с . баг о р г , ск р ле тна б о ј а ' , м р у с. бахо р , i d . ' ј е , к о л ик о ј а знам , д оса д необ ј ашњена р е ч. Ме ђу т и м , ист о к а о шт о сло в . g n ef o , с ме ђ , с ме ђ е - ц р в е н ' спа д а к а г р ч. k vi c cc ,д и м ' B e rne ke r , S lav. E t y m . Wb . s . v. п а има , п р е ма томе , п р в о бит но зна ч ење , за 1 го р ел о ' , р ани ј е зна ч е њ е р ечи багг р г мож е лак о бити , пламен , г о р у ћ е ц р в е н ' . Она се д а ј е , по д т о м п р етп о став ко м * д о - в е сти у в е з у са г р ч. с р аз у ш , п е ћи ' , ј е р с емантички ни ј е ни на ј мање нев е р о в а тно — у п о р . ру с . oa zđni b , , ва т р а к о ј а ј ош ти ња по д пепе ло м ' — д а ј е њен о пола з но з наче њ е бил о , жа р и ти ' . Гла с о в но т р еба п о ћ и о д п р а о блика * bh o g oros . 2 . С РП. Д О Д ОЛЕ. „Д д д о ле " и д у ао сел у о д к у ћ е д о к у ћ е , те и ј е ва ј у и сл у те д а у д а р и к и и ха . Ј е д н а с е д ј ев о ј к а св у ч е д о ко - ш у љ е са с в и ј ем , п а се о н а к о г о л а у ви ј е и о бл о жи р а з н о - личн о м т р авом и ц в ећем т ак о , д а ј о ј се к ож а н е ви д и ни м а ло , и т о се зове д о д ола ; п а он д а за ђ у о д к у ћ е д о к у ће . К а д д о ђ е п р е д к у ћ у , он д а д о д ола иг р а сама , а св е д ру г е д ј ево ј ке ст а н у у р е д и п ј ева ј у р азличн е п ј ес м е ; по т о м д ом аћи ц а или к ак во д ру го чеља д е , у з м е п у н ко т ао или каб л о во д е , т е из л и ј е на д о д о л у . а о на иг р а и о к р еће се . У д о д о лским с е п ј есма м а п р ипи ј ева на к р а ј у у з св а к у в р с ш у : о ј д о д о! о ј д о д о ле! Наша д о д а Б о г а м о ли \ о ј д о д о , о ј д о д оле! \ Д а у д а р и р осна к иш а | О ј д о д о , о ј д о - д о л е! В у н , С р п . рј е ч н. 3 1 3 3 . Нашо ј р ечи д и д ол а о д г о ва р а у ал ба нск о м dor dol ' et s e . О н а з нач и п о Mitkos - y , Alba nesisch e H e l den - H o chze i ts lie d et и. S p ri chwo r te r ( Ze i tsc hr. J . Volk er k unde h g s. v. V ecke n sted t II. 57 . ) д ете о кићен о л ишћем к о ј е о д у х о вима п о лева ју п о г лави в о д ом , д ок д р у ги пева ј у д а измоле киш у , д а кле и ст о што и с р п. д о д о л а , ј е д ино ш т о ј е dordol ' e t s д ете
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Е Т И М О Л О Г И Ј Е
1. СТ СЛ ОВ. Б А Г-b P t ,CKPJ1ET
',
рус. багорг ,скрлетна боја', мрус. бахор ,id.
' је, колико
ј а знам, досад необјашњена реч.
Међутим, исто као што слов. gnefo ,смеђ, смеђе-
црвен' спада ка грч. kviccc ,дим
' Berneker, Slav. Etym. Wb.
s. v. па има, према томе, првобитно значење ,за1горело',
раније значење речи баггрг мож е лако бити ,пламен,
горуће црвен'. Она се даје, под том претпоставком* до-
вести у везу са грч. сразуш ,пећи', ј ер семантички ниј е
ни најмање невероватно — упор. рус. oazđni b, ,ватра која
ј ош тиња под пепелом' —
да ј е њено полазно значење
било ,ж арити'.
Гласовно треба поћи од праоблика *bhogoros.
2. СРП. ДОДОЛЕ.
„Дддоле" иду ао селу од куће до куће, т е иј евају
и слут е да удари кииха. Једна се дј евој ка свуче до ко-
шуље са свиј ем, па се онако гола увиј е и облож и разно-
личном т равом и цвећем т ако, да ј ој се кож а не види
ни мало, и т о се зове додола ; па онда зађу од куће до
куће. К ад дође пред кућу, онда додола игра сама, а све
друге дј евој ке ст ану у ред и пј евај у различне пј есме; по
т ом домаћица или какво друго чељаде, узме пун кот ао
или кабло воде, т е излиј е на додолу . а она игра и окреће
се. У додолским се пј есмама припиј ева на крај у уз сваку
Нашој речи дидола одговара у албанском dordol'etse.
Она значи по Mitkos-y, Albanesische Helden-Hochzeitsliedet
и. Sprichworter (Zeitschr. J. Volkerkunde hgs. v. Veckenstedt
II. 57.) дете окићено лишћем које о духовима полевају по
глави водом, док други певају да измоле кишу, дакле
исто што и срп. додола, једино што је dordol'ets дете
2 3 2 П Р И Л 0 3 ст
а дддола девој ка. М. Vasmer Stud. zur alb. Wortf orsch.
I 64 изводи алб. реч из српске са секундарно уметнутим r
као meršine из мешина, а оставља при том необјашње-
ну срп. реч истога значења. Али сем у овом значењуdordol
'ets т . долази, и то у гегиском диалекту, још у
значењу ,птичје страшило'. Поменућу само да у рум. ко-
релату за наше ариоруше, алб. peperone, нгр. Jtepitepouva,
у рум. papaluga, не значи само, auf blossem Leibe in Laub
gehii ltes Zigeunermadchen, đas bei der Dii rre vor den Bau-
ernhausern tanzt und singt. mit Wasser begossen und
beschenkt wird£ него и ,Schreckgestalt
' Н. Tiktin, Rumanisch-
deutsches Worterb. 118. не улазећи за сада у то које је
од т а два значења првобитно.
Алб. dordol'ets ,птичје страшило
' ј е слож еница. Она
се има рашчланити у dor - dol' - .dor спада к алб. dor-beri
,стадо', кој е N . Jokl, Studien zur alb. Etym. u. Wortf or-
schung I 16 и д. врло убедљиво пореди са грч. xh']p, стслов.
zverb (праобл. *ghuer) ; други саставни део dol
' налазим
у алб. dot'ane ,нануле
' које је такође композитум и чијем— апе из иевр. *audhsna одговара, као колектив, стслов.
usnij e ,corium'; у алб. спада к апе још mb- ab .навући
ципеле' (праобл. *audho), које G. Меуег, Alb. etym. Wb.
264., не видећи везе међу овим корадикалима, држи да
је туђа реч, па је изводи погрешно из романскога итал.
basso д оњи део'.
Dordol'ets значи ,;ројЗг|тро\- р.в p.op cpi]v а v^ pdbjtou eig
тои£ ki'].t ouc avapTcr ji evov' XpiGT0'
p0pi6i]: , Ле̂ . r fjc a/.p. уХ.
104. Према томе још необјашњени део наше сложенице
мож е се, полазећи од праоблика delna, и селгантички
довести у везу са стирс. delb ,облик' (из *delw~
), dolbud
,figmentum', сткимр. delu, нкимр. delw ,figura
'. Све ове
речи спадају ка невр. корену dele- ,резати, вештачки
направити' у грч. 6ai-6dXXui ,вештачк и направити
', 5ai5aXov
,уметнина', стинд. dulayati ,резати
' итд. Walde, Lat. etym.
IVb? s. v. dolo. Овамо спада — са прелазом значења
,равно пресечено' > ,плоштина
' Fick III3 120 — и лит.
delna ,длан'. Иевр. праоблик литавске речи је
*delna, а
на тај се своди формално, преко праалб. *dalla, и алб.
doll у dol'-ane. и dor-dol
'-ets.
Етимолошка анализа објашњује потпуно значење и
ове последње речи, где се извршио прелаз значења ,figura'
> ,страшило', које не треба нарочито тумачити.
Срп. додола се не поклапа фонетски с данашњим
алб. dordol'-ets, него одговара једном алб. облику без r .
Овај је настао иравилно из иевр. *gueri-delna где се r мо-
рало изгубити пред спирантом б из првобитно интерво-
калнога — d —, као н. пр. у алб. buze ,уста' из *burze
Е Т И М 0 Л 0 Г И Ј Е 2 3 3
ка лит. burnđ ,уста', герм. beran ,id
'. N . Jokl о. с. 11. Алб.
облик из којега је узета српска реч дддола је, према
томе, *do8oll-, а rd данашњега dordol
'ets је обновљено
утицајем simplicia dor и dol'.
3. СЛОВ. К О Z 0 L , К О Z U L Y
,котарица од коре од дрвета' мора да је, по G. Меуег-у
Alb. etym. Wb. 408 због алб. škoze f. ,буква, платан' по-
зајмица из илирскога, а тако исто и пољ. kozub, kozub.
М ени се, напротив, чини, да koz - ниј е позајмица него
реч сродна с албанским škoze. G. Меуег је наиме пре-
видео да са по м ену т и м сл ов . р еч и м а, к ам о сп ада и сл о в.
kozarec ,чаша (од коре од дрвета)' стоји у прегласу рус.
,котарица од коре од дрвета'. Да се тај преглас
објасни треба поћи од праоблика *kowag, одакле *kowdg
> kuz у високом степену, а у редукционом *kweg - > koz
са правилним прелазом консонант а -f- wd у консонанш -ј
- о.
Ово w које сам претпоставио да бих објаснио слов ̂koz- :
kuz - находи се и ван граница словенских ј езика и то
управо у алб. škoze ј ер ту z место б ( > d) показује јасно
да се изгубило ј едно w.
4. KORVJ9
рус.-диал. ош - KopoBt mb, от - кров£ш1>, auftauen, abste-
hen, losgehen z. B. von der Griitze, die sich аш Topf an-
gesezt hat', српхрв. кравим, ошкравим je за Berneker-a
Slav: etym. Wb. s. v. реч нејасна порекла.
Korvj o je деноминатив из korvo ,Eiskruste, Kruste von
Grii tze' итд. a спада ка слов. kora — рус. kopd, слов. kora
,Rinde, Kruste, Eisscholle'. За w(e)
- основу у слов. korvh
упор. англс. haerđan ,scrotum' (из *xaru -
pj-) Trautmann,
Bezzenberger Beitrage XXX 329.
Из *korvђ ,кора
' образовало ce otr, - korvi ti ; значење
,auftauen, losgehen' прешло j e позније од слож енице на
сим пл ек с ср п . кр авим , к ао н . п р . у п озн ат о м пр им ер у
слов. rešiti ,везати' в. лит. r iszu ,id
' преко *ot-rešiti .
5. С Л О В - K O CT b P t .
Berneker, Slav. etym. Wb. 584 доводи праслов. *kostbr o
или *kostrh (рус. косшеро, ,хрпа дрва, ломача, два хвата
дрва', слов. kostdr, ломача
', чеш. kostroun, kiik s kol iky
na sušeni pice, kozlik, kostrbal , ein Gestel l zum T rocknen
des Klees', пољ. kostra f., у везу ca kostb.
2 3 4 I I г и Л 0 з и
Промена значења ,кост' —
,парче дрва' није необична,
али се Бернекерово мишљење ипак не мож е прихватити
због значења ,ломача'. Међутим словинц. kii
'oscoul ,го-
мила дрва за лож ење', које спада овамо, показује јасно
да се ту ради о ј едној речи слож еној са префиксом ko-
(*ко — stelh) . За ко- в. Berneker Slav. Etym. Wb. 531; слов.
*-stbn , — strz ,ломача
' може ce поредити ca лат. strues
,хрпа наслаганих ствари', struo ,наређаги једно над другим,
саградити', гот. strauj an, нвнем. streuen. У старој алтерна-
цији према овоме стој и *stele у слов. stelj o као и у *stelh:
словинц. k ii'osćoul .
6. СТ СЛОВ. R-b Kt Nb ,ГОЉЕНИЦА
'
Berneker, Slav. Etym. Wb. s. v. доводи ту реч у везуса слов. čučg, а то значи да би у к гк гт суфикс био— гјњ. То ј е и сувише несигурно, а да не би био оправ-
дан покушај да се khkohb рашчлани у к Ђ-кгпђ. — К гњ
ј е из праслов. *kumnj os (= иевр. *knmj os), за- knm- упор.
грч. Kvfp r} ,гољеница', ствнем. hanumma ,стражњи бут
'
и стирски спат ,нога'. Како се не да утврдити прелаз
т пј < пј , него се, насупрот, очекује ј едно — т ј , требаће
поћи од ј едне иевр. п- основе *knmen, ј ер би *knmnj ćs било
дало -koiij i, упор. чешки kmen уз knij e из *к гт п- Berne-
ker , Slav. etym. Wb. 663.
Т еж е j e пречистити ca првим саставним делом к г~.
Поређење са стинд. префиксом ки- није убедљиво, а исто
тако ј е тешко претпоставити ј едну стару редупликацијуи ако она а prior i не би била немогућа. По мом схва-
тању ј е највероватније да ј е, народном етимологијом,
утицала реч khlka ,бедро', па се прво к г-
у к г-к гт даје
објаснити укрштавањем ових облика. За такове појаве
види н. пр. нвнем. Auge место *age према прагерм.*auzo ,ухо
'.
9 . T E L E G A
Рус.-стслов. шелђга, ,6tcppoc currus (?)' на пр. оселг