GPS-pojam i primena

Tema: GPS - pojam i primena -seminarski rad-

Predmet: Poslovni informacioni sistemi

2

SADRŽAJ

Šta je GPS................................................................................3

Od kamenčića do satelita...................................................3

Šta je GPS..........................................................................3

Kako radi GPS........................................................................3

Kako GPS prijemnik računa poziciju…………………….3

GPS praćenje u realnom vremenu………………………..5

Pasivno GPS praćenje…………………………………….5

Koji su tipični izvori grešaka……………………………..6

Primena GPS Tehnologije.....................................................9

Upotreba GPS-a………………………………………….9

RFID tehnologija………………………………………...10

GPS za slobodne prostore………………………………..11

Određivanje pozicije uz pomoć fotoaparata……………..13

Mobilni kao turistički vodič………………………...13

Mogući profit………………………………………..13

Uređaj za ugradnju u mobilne objekte…………………...14

Prednosti……………………………………………..15

Zavisni troškovi upotrebe GPS sistema praćenja…….15

Ciljne grupe…………………………………………..16

GPS za pronalažnje izgubljenih kućnih ljubimaca……......16

Da li nam je potreban……………………………………….18

Cene i prednosti korišćenja GPS sistema praćenja……….20

U perspektivi…………………………………………………21

Treći sistem……………………………………………….21

Precizno u centimetar……………………………………..21

Rat sa Amerikancima……………………………………..21

Kompatibilnih 30 satelita…………………………………22

ZAKLJUČAK……………………………………………….23

LITERATURA(IZVORI)…………………………………..24

3

ŠTA JE GPS?

Od kamenčića do satelita “Gde sam?” i “Kako stići do cilja?” pitanja su verovatno stara koliko i ljudski rod. Još je

“rani” čovek koristio tehniku prepoznavanja i pamćenja objekata i struktura u prirodi

koristeći ih kao putokaz. Ostavljanje kamenčića, označavanje drveća i posmatranje

planina činili su najraniji oblik orjentacije koja je uz razvoj tehnike i instrumenata

evoluirala do današnjih satelitskih sistema.

Šta je GPS? GPS je satelitski radionavigaciski sistem namenjen globalnom pozicioniranju. Razvilo

ga je, i održava ga Ministarstvo odbrane S.A.D.-a (U.S. Department of Defence -DoD),

dakle vlasnik je Pentagon. GPS omogućuje korisnicima na moru, kopnu i u vazduhu

određivanje 3D pozicije, brzine i tačnog vremena 24 sata dnevno bez obzira na

atmosferske prilike, tačnošću većom nego bilo koji radionavigaciski sistem do sada.

Izgradnja Globalnog Pozicionog Sistema počela je 1973 godne, prvo lansiranje satelita

usledilo je u februaru 1978. godine. Prvo proširenje sistema počelo je u februaru 1989.

godine lansiranjem druge generacije satelita, a sistem je proglašen potpuno operativnim

17. 07.1995. godine.

Osim svemirskog segmenta sistem čine i kontrolni segment (mreža zemaljskih

kontrolnih stanica sa glavnim centrom u Colorado Springsu, Kalifornija) i korisnički

segment – GPS prijemnici korisnika širom sveta.

GPS satelliti obiđu jedan krug oko Zemlje za 12 sati, orbitirajući na visini od 20.200km

i krećući se brzinom malo iznad 11.200km/h. Koriste solarnu energiju a imaju i baterije

koje im obezbeđuju rad u periodima kada su na tamnoj strani Zemlje.

KAKO RADI GPS?

Kako GPS prijemnik računa poziciju?

Određivanje pozicije tačke najjednostavniji je način korištenja GPS sistema. Za

određivanje trodomenzionalnih koordinata (geografske dužine j, širine i i visine h)

prijemnika potrebni su podaci minimum tri satelita, i podaci još jednog satelita radi

korekcije sata. Vremensko kašnjenje množi se brzinom svetlosti da bi se odredila

udaljenost satelit-prijemnik. . Ključni problem se ogleda u pitanju kako ustanoviti tačan

trenutak kada signal napušta satelit, kao i momenat kada je detektovan u GPS uređaju.

Taj problem rešen je tako što su merači vremena („satovi”) u satelitima i risiverima

veoma precizno sinhronizovani. U određenom momentu, koji i satelit i prijemnik beleže

praktično istovremeno, iz satelita polazi specifičan digitalni signal koga prijemnik

detektuje s veoma malim, ali merljivim zakašnjenjem. Veličina tog kašnjenja upravo je

srazmerna udaljenosti satelita.

Savršena sinhronizacija mogla bi biti omogućena samo upotrebom tzv. atomskih

časovnika, trenutno najpreciznijih uređaja za merenje vremena, čija je rezolucija reda

veličine nanosekunde.

4

U praksi GPS određuje poziciju merenjem dužine do satelita. Udaljenost između satelita

i prijemnika može biti izračunata merenjem proteklog vremena od trenutka odašiljanja

signala sa satelita do trenutka prijema signala u prijemnik. Na osnovu te razlike, koja

predstavlja vreme putovanja signala od satelita do prijemnika, određuje se udaljenost

satelita. Obradom signala sa najmanje tri satelita metodom triangulacije (u osnovi ono

što su Nemci radili vozeći se po Beogradu u kamionu sa antenom, ne bi li otkrili odakle

Prle i Tihi saveznicima emituju informacije koje će srušiti Treći rajh) moguće je

precizno utvrditi poziciju prijemnika na Zemljinoj kugli. A ako se potrudimo da

budemo uz prijemnik, onda će to biti i naša pozicija.

Tri satelita su ustvari dovoljna za određivanje 2D koordinata, odnosno geografske širine

i dužine. Za određivanje treće dimenzije - nadmorske visine - potrebni su signali sa

najmanje četiri satelita.

Sateliti lete na visini od oko 20.000 km iznad zemlje. Ukoliko znamo rastojanja od

nekoliko satelita, a zatim sa svakog od njih opišemo sferu čiji je poluprečnik rastojanje

do satelita, u preseku ćemo dobiti našu poziciju. Pogledajmo sledeće slike:

Opišimo sferu čiji je poluprečnik udaljenost od satelita do tražene tačke. Ta tačka se

nalazi negde na površini sfere.

Ako se zatim opiše i sfera oko drugog satelita, naš položaj biće sužen na kružnicu

nastalu kao presek dve sfere.

Presekom i sfere opisane oko trećeg satelita, mogući položaj svodi se na samo dve

tačke. Jedna od njih je obično negde u svemiru, čime je isključena kao tačan odgovor.

5

Ovim je naš položaj precizno određen na osnovu preseka dužina sa tri satelita.

Jednostavnije rečeno, ako zamislimo da udaljenost između satelita i GPS prijemnika

predstavlja radijus kugle opisane oko satelita, presek takve tri kugle tačno određuje

nepoznatu poziciju.

U praksi, zbog tehničkih razloga, koristi se i četvrti satelit.

GPS praćenje u realnom vremenu GPS prijemnik izračunava (metodom triangulacije) svoju lokaciju na osnovu podataka

koje, u zadatim (programiranim) vremenskim intervalima, dobija od GPS satelita (za

poziciju 2D dovoljan je "kontakt" sa 3 satelita, a za 3D sa 4 satelita. Osim tačne

pozicije, GPS prijemnik proračunava i niz ostalih parametara: brzinu, smer kretanja,

putanju, dužinu zadate rute, udaljenost do zadate destinacije, vreme izlaska i zalaska

sunca, itd.).

Kada se želi preneti podatak o poziciji objekata, Kontrolni Centar, posredstvom

komunikacijskog servisa, preuzima podatke iz komunikacijskog uređaja (modema)

priključenog na GPS prijemnik u mobilnom objektu. Ukoliko je GPS uređaj pod

napajanjem i ako "vidi" satelite, tačna pozicija i ostale informacije preuzimaju se u

realnom vremenu. Ukoliko to nije slučaj, a ostvarena je veza posredstvom

komunikacijskog servisa, podaci se mogu preuzeti iz "loga" (interne memorije GPS

uređaja koji, u zavisnosti od tipa uređaja, može da pamti poslednjih 12.000 km kretanja

objekta).

Pasivno GPS praćenje Takav uređaj ne može vršiti prenos podataka u realnom vremenu. Umesto toga, GPS

antena pohranjuje podatke o poziciji, brzini i vremenu u internu memoriju ("log"), koji

se naknadno mogu preuzimati radi analize. To može biti veoma korisno ukoliko je

potrebna rekonstrukcija kretanja objekta u traženom vremenu. Obično je uređaj spojen

sa akumulatorom u mobilnom objektu, preko vlastite aku-baterije (koja ima ograniceno

operativno vreme trajanja u autonomnom rezimu - od 7h do 7 dana).

Praćenje (preuzimanje podataka iz GPS uređaja u mobilnom objektu) obično se vrši na

3 načina:

1. Automatsko praćenje se vrši, ako je GPS uređaj programiran na taj način, u zadatim

vremenskim intervalima (npr. svakih 1 sat, 4 puta u toku 24 h i sl.). Postoje dva načina

automatskog preuzimanja podataka od GPS uređaja u objektu:

a) kada Kontrolni Centar "bira" korisnika u programirano vreme (skuplja varijanta zbog

cene impulsa), ili

b) kada GPS uređaj u mobilnom objektu u programirano vreme šalje SMS poruke

Kontrolnom Centru

2. Praćenje po pozivu (iz Kontrolnog Centra ili Interneta) se vrši po potrebi i moguće je

ako je komunikacijski servis dostupan i ako GPS uređaj u mobilnom objektu "vidi"

satelite (ima "fix"). U zavisnosti od raspoloživog programa na serveru, moguće je videti

tačnu poziciju i pratiti kretanje objekta u realnom vremenu i na adekvatnoj mapi

prikazanoj na monitoru (u Kontrolnom Centru ili "prozoru" Internet - sajta). Ukoliko

nema "fixa", na displeju se pokazuje poslednja pozicija kada je GPS uređaj u mobilnom

objektu imao "fix".

3. Pasivno GPS praćenje, kako je opisano u prethodnom poglavlju, omogućava

Kontrolnom Centru ili korisniku (preko Interneta) da naknadno preuzme podatke o

ranijem statusu mobilnog objekta (putanja kretanja, vreme "skinutih" pozicija, smer

kretanja itd.)

6

Koji su tipični izvori grešaka? Postoji nekoliko tipičnih izvora grešaka u GPS pozicioniranju:

SA (Selective Availability) - selektivna dostupnost (ukinuto

01.05.2000.)

greške efemerida

greške časovnika

uticaj jonosfere i troposfere

višestruka refleksija signala

uticaj geometrije satelita

Broj vidljivih satelita

Preklapanje

Greške orbite

Od svih ovih grešaka najveći uticaj na tačnost rezultata merenja je imao SA.

Sumarni uticaj svih grešaka

Selective Availability - SA je namerno kvarenje GPS signala. Kao rezultat uticaja SA,

sa jednim autonomnim prijemnikom ne može se postići veća tačnost pozicioniranja od

100 metara. Američko Ministarstvo odbrane je u početku komercijalne primene GPS-a

programom Selective SA sprečavalo da tačnost određivanja pozicije za civilne korisnike

bude veća od 100 metara. SA je korišćen da bi se sprečilo korišćenje ove tehnologije u

armijama potencijalnih protivnika SAD. Uticaj SA se uspešno može otkloniti tehnikom

diferenciranja, odnosno istovremenim korišćenjem dva GPS prijemnika .Vojni

prijemnici imaju mogućnost dekodiranja signala i automatskog uklanjanja uticaja ove

greške. Ta vrsta prijemnika u upotrebi je u NATO snagama.

Ovaj tip greške više nije prisutan, jer je američka vlada dekretomukinula SA degradaciju

01.05.2000. godine. Greška pozicijie bez uticaja SA nije veća od 20m, a u većini slučajeva

iznosi oko 10m, a američka vlada je izdala i deklaraciju prema kojoj nema planova da

ograniči korišćenje sistema u bilo kom obliku. (Slučajno je deklaracija bila doneta odmah

pošto je Evropa objavila svoje planove vezane za razvijanje sistema Galileo.)

Greška časovnika utiče na tačnost merenja rastojanja do satelita. Pošto se rastojanje

meri na osnovu brzine kretanja svetlosti i vremena potrebnog da stigne do prijemnika,

svaka greška u merenju vremena utiče i na tačnost konačne pozicije. Sat ugrađen u

prijemnik nije tako tačan kao što su atomski časovnici na GPS satelitima. Razlike u

tajmingu su vrlo male, ali definitivno postoje.

7

Greška u određivanju preseka zbog kašnjenja časovnika

Uticaj jonosfere i troposfere je važan izvor grešaka. Po posledicama greška je slična

grešci časovnika. Satelitski signali se usporavaju tokom prolaska kroz atmosferu, tako

da bi bez uzimanja u obzir ove pojave za prijemnik izgledalo da su sateliti dalje nego što

stvarno jesu. U GPS sistem su ugrađeni algoritmi koji proračunavaju prosečno kašnjenje

signala i koriguju (koliko je moguće) grešku nastalu iz ovog razloga.

Put GPS signala kroz jonosferu i troposferu

Prilikom obrade podataka GPS merenja koriste se matematički modeli kojim se ovaj

uticaj smanjuje. Kod dvofrekventnih prijemnika, upoređuju se brzine kretanja singnala

na različitim frekvencijama i na osnovu tih podataka računaju elementi za redukciju

greške.

Višestruka refleksija signala je greška koja je određena uslovima rada na terenu. Osim

signala sa satelita, do GPS prijemnika dolaze i signali koji se reflektuju od obližnjih

objekata. Napredni dvofrekventni prijemnici mogu uspešno da umanje uticaje refleksije

. Refleksija signala od raznih objekata

8

Uticaj geometrije satelita ogleda se u loše određenoj presečnoj tački. Korišćenje suviše

bliskih satelita reziltira sa lošijim rezultatima merenja. Ovaj uticaj se naziva

geometrijsko rasipanje preciznosti ili skraćeno GDOP (Geometric Dilution of

Precision).

Uticaj loše geometrije na tačnost presečne tačke

Broj vidljivih satelita. Razne građevine, nepovoljan oblik terena, elektronske smetnje,

ponekad i gusto rastinje, mogu da ometu prijem i smanje broj satelita sa kojih se

primaju signali, te tako povećaju grešku izračunate pozicije. GPS uređaji tipično ne rade

u zatvorenom prostoru, pod vodom i pod zemljom.

Preklapanje. Dobar raspored vidljivih satelita u odnosu na prijemnik je kada se oni

međusobno nalaze pod širokim uglovima. Loš raspored je kada se sateliti u odnosu na

prijemnik nađu u liniji ili gusto grupisani.

Greške orbite (odstupanja između stvarne i signalizirane lokacije satelita).

9

PRIMENA GPS TEHNOLOGIJE

Upotreba GPS-a

Razvoj globalnog satelitskog sistema za određivanje pozicije – GPS, prihvaćen je ne

samo u navigaciji već i u raznim GEO-naukama. Mogućnost izračunavanja koordinata

24 sata dnevno bez obzira na meteorološke prilike i nepotrebnost dogledanja među

tačkama, vrlo brzo su GPS prijemnike učinile korisnim i opšteprihvaćenim terenskim

instrumentom.

Upotreba GPS prijemnika sve je češća, a iznenađuje raznolikost zadataka u kojima ovaj

sistem daje pouzdane rezultate. Danas GPS prijemnike osim za vojne potrebe, što je bio

osnoovni povod izrade sistema, koriste geodeti, šumari, geolozi, geofizičari, geografi,

hidrografi, agronomi, ukratko sve struke kojima je neophodan terenski rad.

Osim stručne i profesionalne upotrebe u raznim naukama GPS je našao široku primenu i

u svakidašnjem civilnom životu – razni oblici transporta (zemljom, vodom i vazduhom),

sport (nautika, padobranstvo, planinarenje, …), pa sve do ugrađivanja GPS-a kao

sistema za navigaciju u automobile.

Sve brže širenje upotrebe GPS-a prati i stalni razvoj prijemnika. Oni postaju sve manji,

brži, pouzdaniji i jeftiniji, potencirajući time svoje korištenje. Današnji ručni GPS

prijemnici veličine mobilnog telefona poseduju mogućnost simultanog praćenja do 12

satelita, omogućavajući time rad i u područjima slabijeg prijema signala, npr. u šumi,

uskim kanjonima ili ulicama. Takvi uređaji prvu poziciju izračunavaju za svega 1-2

minuta, a zatim svake sekunde daju novo izračunate koordinate. Osim pozicije GPS

prijemnik računa i brzinu (maksimalna, trenutna i srednja brzina), i smer kretanja. Skoro

svi ručni uređaji omogućuju memorisanje od 500 i više tačaka s geografskom

koordinatom, vremenom memorisanja podatka i komentarom (kuća, most, potok, i dr.) i

20-tak ruta od 30 tačaka. Memorisane tačke se mogu kablom prebaciti u računar za

kasniju obradu.

Noviji ručni GPS uređaji imaju ugrađen i mapu određenog područja (eMAP, GPS III

Plus, Street Pilot, eTrex Legend, eTrex Vista itd.). Ovi prikazi mogu varirati od

jednostavne skice okoline, koja služi kao pomoć u orjentaciji, do vrlo detaljnog prikaza

ulica u gradovima ili obale sa simbolima svetionika, kablova, marina, sidrišta i sl. Sve

češće se u takvim prijemnicima nalaze i baze podataka gradova, mesta, ulica, muzeja,

bolnica, restorana, itd. sortirane po određenoj tematici.

Služiti se takvim uređajem jednostavno je i gotovo automatizovano. Nakon uključivanja

i prijema signala s četiri neophodna satelita uređaj računa prvu poziciju (FIX) nakon

čega se možemo kretati po zamišljenoj ili planiranoj ruti.

Uporeba GPS-a ne završava samo određivanjem tačke. Zavisno od uređaja, tražena

tačka može se odrediti i pronaći sutra ili za 10 godina s pouzdanošću od 10 m. Potrebno

je samo upisati tražene koordinate i pokrenuti funkciju navođenja. Tog trenutka GPS

prijemnik nas strelicom usmerava prema traženoj tački istovremeno računajući

preostalu udaljenost, brzinu kretanja itd.

Budućnost GPS-a je zaista zadivljujuća. Ipak, razvoj događaja u sledećih deset godina

teško je predvideti, međutim, sigurno je da GPS prijemnici ulaze u naš svakodnevni

život poput telefona, radio prijemnika ili televizora.

10

Navedimo svakodnevnu situaciju u Beogradu: osećaj je dobro poznat svakome ko je

blagosloven srećom da zavisi od gradskog prevoza u Beogradu – stojite na stanici i

čekate... Autobusa nema... Sa nevericom gledate u tablu na kojoj piše da isti saobraća na

svakih sedam minuta. Da se nije desila neka nesreća? Vreme polako curi, a nervoza

raste. Na kraju zaključujete da su tu liniju sigurno ukinuli ili izmestili. Sada već sigurno

kasnite – istanjenih živaca rešite da se bacite u trošak i dok ulazite u taks i ugledate tri

autobusa kako dolaze jedan za drugim. Ako izuzmemo reči kakve se ne koriste u ovom

časopisu, prvo će vam pasti na pamet da se zapitate o (ne)organizaciji koja na takav

način upošljava svoja vozila.

Pošto mi je ujak vozač autobusa u Hamburgu – pored ostalih neverovatnih priča o tome

kako je „tamo“ sve bolje i pametnije uređeno, čuo sam i to da na stanicama gradskog

prevoza imaju informacioni sistem na kojem uvek može da se vidi kad je tačno prošao

poslednji bus, kao i za koje vreme se očekuje sledeći.

RFID tehnologija

Ko god je makar jednom ušao u prodavnicu prošavši pored nekakvog misterioznog

„senzora“ kraj vrata i u kojoj vam prodavačica prvo skine „alarm“ sa onog što ste kupili,

već se susreo sa ovim sistemom. RFID (Radio Frequency Identification) je tehnologija

koja postoji odavno i koristi se za detekciju prolaska robe, vozila, pa čak i životinja i

ljudi pored određenih kontrolnih tačaka. Sistem se sastoji od tzv. tagova koji se kače na

predmete čiji se promet kontroliše i čitača (ili tzv. rider-a) koji beleži svaki tag koji se

nađe u njegovoj blizini. Čitač sadrži radio-prijemnik koji prima informaciju od tagovog

predajnika.

Posebno je zanimljivo što tag obično nema napajanje – ima samo antenu (koja može biti

i obična petlja izvedena od tanke folije) pomoću koje „hvata“ energiju koju emituje

čitač. Kada se tag nađe dovoljno blizu čitača, ova energija koja se prenosi putem radio-

veze postaje dovoljna da na kratko obezbedi električno napajanje dovoljno za

emitovanje radio-poruke sa jedinstvenim kodom. Čitač hvata poruku i sistem tako „zna“

da je određeni tag prošao pored kontrolne tačke. Bez pokretnih delova i baterijskog

napajanja, proizveden u masovnim serijama, tag traje gotovo večno, skoro ga je

nemoguće pokvariti i, što je najvažnije – jako je jeftin.

Ozbiljniji RFID sistemi se koriste za praćenje vozila – tagovi su prikačeni na vozila a

čitači sa nalaze na kontrolnim tačkama duž puta.

11

RFID tehnologija je pogodna za praćenje vozila u gradskom saobraćaju pre svega zbog

unapred poznatih linija kojima se vozila kreću. Pogodno razmeštene kontrolne tačke duž

puta sadrže čitače RFID tagova koji su opremljeni i GPRS modulima. Ovakav uređaj

beleži prolazak autobusa i prosleđuje informacije centrali u realnom vremenu,

primenom GPRS-a. Cilj je da se sve stanice gradskog prevoza opreme čitačima, ali da

bi sistem zaživeo dovoljno je postaviti ih duž nekoliko bitnijih linija, pa zatim

postepeno povećavati pokrivenost. Kako glavnu investiciju u ovakvom sistemu

predstavljaju upravo čitači i softver, bitno je da cena po jednom vozilu opada sa

povećanjem broja vozila. Naime, dodavanje novog vozila u postojeći sistem zahteva

samo montažu taga na krov, a to je tridesetak centimetara duga plastična šipka koja se

pričvršćuje sa par šrafova i košta nekoliko evra.

Zahvaljujući GPRS-u, zainteresovani bi preko WAP-a na mobilnom telefonu lako mogli

da vide kud se deo taj dugo očekivani autobus, a naplata ovog servisa bi doprinela

njegovom daljem širenju. Sistem bi mogao da bude zanimljiv u garažama ili na

parkinzima koji bi svojim pretplatnicima dodeljivali tagove-nalepnice, zatim na

autoputevima za naplatu putarina, u preduzećima sa velikim brojem vozila koja žele da

ostvare evidenciju dolazaka/odlazaka ili prisustva vozila u krugu preduzeća. Može se

zamisliti i dodeljivanje jedinstvenih tagova pri registraciji vozila.

Rastojanja na kojima čitač „hvata“ digitalni potpis tagova su kod ovog sistema 2-4 m,

mada postoje i sistemi kod kojih su ova rastojanja celih 200 m, ali oni zahtevaju da

tagovi imaju sopstveno napajanje. General Ekonomikov RFID radi na frekvenciji od

860 MHz, što mu pruža širok propusni opseg pa tako i relativno veliki protok podataka

– teorijski gornji limit predstavlja očitavanje podataka sa 200 vozila koja istovremeno

prolaze pored kontrolne tačke brzinom od 160 km/h. Ukratko, ako želimo da izbegnemo

da nas Amerikanci kontrolišu, treba da vozimo isključivo brzinama većim od 160 na sat

ili se makar krećemo u grupama većim od 200 jedinki (motociklističke bande npr.)

GPS za slobodne prostore

Za primene u kojima putanje vozila nisu unapred poznate RFID nije pogodan, pa je

razvijen sistem koji se oslanja na globalno pozicioniranje.

Ideja da se za praćenja vozila koriste ugrađeni GPS prijemnici nije nova, ali su ranija

rešenja bila opterećena problemima – neki uređaji su podatak o položaju vraćali

klasičnom radio-vezom, a gotovo svi su imali problema u gradskim uslovima. Visoke

zgrade u gusto naseljenim područjima formiraju prave kanjone u koje signal sa satelita

teško prodire, pa su pojedini sistemi čak koristili rezervni sistem za inercijalno

navođenje u „slepim“ zonama (GPS, inercijalno navođenje...). U RBG Ekonomiku

12

priznaju da su imali sreće – upravo u trenutku kada su počinjali razvoj svog sistema na

tržište je izbačen novi SIRF-3 čip koji je prevashodno osmišljen za upotrebu u

zatvorenom prostoru i krasi ga velika osetljivost – na testu u njihovoj laboratoriji

prijemnik je bio zatvoren u metalnu kantu a i dalje je uspevao da „vidi“ čak osam

satelita! Treba reći da je ova firma, zbog početnih problema sa tačnošću merenja

predvidela i upotrebu diferencijalnog GPS-a (stanicama za DGPS je pokriven Beograd),

ali je to postalo izlišno – baziran na SIRF-3 čipu, prijemnik je u stanju da odredi čak i

kojom saobraćajnom trakom ide vozilo.

Glavni adut ovog sistema je ipak ugrađeni GPRS modul koji preko mreže mobilne

telefonije šalje podatke o vozilu u dispečerski centar. Lepe osobine GPRS-a i ovde

dolaze do izražaja – tarifiranje usluga mobilnog operatera je vrlo povoljno jer GPRS

zauzima resurse mobilne telefonije samo onda kada šalje podatak, što je srazmerno

retko i malo opterećuje mrežu. Pokrivenost je izuzetno dobra, pa je čak i u našoj zemlji

vrlo mali broj mesta na kojima nema signala, a roming omogućuje nesmetano slanje

podataka i iz drugih država, pa rešenje postaje globalno. Kako je GPRS suštinski

Internet komunikacija, kupovinom javne SIM kartice, postavljanjem APN servera koji

može biti smešten gotovo bilo gde i na kraju podizanjem servera sa javnom adresom na

Internetu svako bi mogao putem Interneta da pristupi podacima o kretanju vozila.

Za razliku od RFID sistema kod koga su samo kontrolne tačke povezane GPRS-om dok

su vozila opremljena samo jeftinim tagovima, ovde je neophodno postaviti GPS/GPRS

u samo vozilo – prednost globalne pokrivenosti podrazumeva veću cenu. Uređaj koji se

montira u vozilo je malih dimenzija – robusna metalna kutija sadrži GPS i GPRS

module i mikrokontroler koji sve to povezuje. Spolja se nalaze dve antene (jedna za

GPS i jedna za GPRS) i nekoliko konektora. Uloga konektora je različita u zavisnosti od

toga kako je uređaj konfigurisan – sprava je fleksibilna a proizvođač je može podesiti

prema specifičnim zahtevima mušterija. Pored određivanja položaja, moguće je

povezati senzore za dijagnostiku vozila, pa tako dispečer može da ima tačnu predstavu o

trenutnom stanju voznog parka. Tu je i izlaz za navigaciju na koji se može vezati

odgovarajući displej, pa vozač dobija GPS navigator.

Za taksije je posebno interesantna opcija ugradnje panik tastera koji u slučaju napada

daje mogućnost taksisti da pošalje bešumni poziv za pomoć. Glasovna komunikacija sa

vozačem je moguća preko GSM-a, kada uređaj obavlja funkciju mobilnog telefona. Bilo

bi moguće poslati bilo kakve podatke – u doglednoj budućnosti će možda i slike

prolaziti kroz ovaj kanal, pa kidnaper taksija neće imati baš mnogo šanse da se izvuče, a

čak je moguće i daljinski upravljati pojedinim funkcijama vozila. U uređaj je

implementiran i detektor ubrzanja čija je osnovna namena da, radi uštede energije,

isključuje sistem kada vozilo miruje, ali ga je u principu moguće iskoristiti i za

postavljanje globalnog alarma.

Ovakav sistem nije od velike koristi bez odgovarajućeg dispečerskog centra, u kome se

podaci o geografskim koordinatama pretapaju u dopadljivi i lako razumljivi grafički

interfejs sa šarenim tačkicama koje mile po vektorskoj karti na ekranu. Za to je potreban

tzv. GIS softver (Geografski Informacioni Sistem) koji je namenski razvijen i

zaokružuje ponudu ove firme.

Cena pojedinačnog uređaja je nekoliko stotina evra, u zavisnosti od namene, a ciljna

grupa potrošača su svi koji imaju makar jedno vozilo o kome žele precizne i stalno

ažurne podatke. Čak i razne kurirske službe koje mopedima raznose robu se mogu

osloniti na pomoć ovog sistema zahvaljujući vrlo malim dimenzijama uređaja.

13

Određivanje pozicije uz pomoć fotoaparata

Da bismo utvrdili svoju poziciju na površini Zemlje, možemo da koristimo klasične

metode (kompas, geografska karta, posmatranje nebeskih tela...) ili nove tehnologije.

Posle satelitske, najnovija mogućnost za navigaciju naziva se „foto-pozicioniranje” i

bazira se na ideji upoređivanja fotografija neke lokacije sa specijalno profilisanom

bazom podataka trodimenzionalnih modela konkretnih objekata.

Ceo sistem se zasniva na radu programa PhotoBuilder koji od fotografija zgrada i ulica

automatski formira 3D objekte, a ostatak sistema je sastavljen od različitih tehnologija:

baza podataka, GSM mreže mobilne telefonije, specijalne verzije PhotoBuildera itd.

Prednosti ovog sistema su u tome što može da radi u gusto naseljenim urbanim

sredinama gde visoke građevine zaklanjaju signale GPS satelita i u tome što obezbeđuje

preciznost u granicama od jednog metra.

Nedostaci ovog sistema su u tome što velike promene izgleda okruženja „zbunjuju”

softver, na primer na otvorenom prostoru u prirodi, i što neko mora prethodno da

detaljno fotografiše prostor za koji je zamišljeno da bude pokriven ovom navigacijom.

Iz ovoga se može zaključiti da je sistem pre svega podoban za gradske sredine, a prvi od

tih projekata će biti primenjen na centar Kembridža u Engleskoj.

Odgovor na pitanje zašto baš Kembridž leži u tome što su kreatori programa

PhotoBuilder profesori Roberto Kipola i Dankan Robertson sa Univerziteta Kembridž,

koji su na bazi njegovih mogućnosti napravili projekat za njegovu primenu u praksi –

sistem za foto-navigaciju.

Mobilni kao turistički vodič Operateri GSM mreža mobilne telefonije su ključna karika u primeni ovog sistema, u

kojem bi korisnik za malu sumu novca s kredita poslao ka serveru fotografiju neke ulice

ili zgrade koju je načinio uz pomoć fotoaparata na mobilnom telefonu, a zatim bi nazad

dobio informacije o tome gde se nalazi i kuda treba da ide da bi stigao na svoje

odredište. Uputstva bi stizala u vidu glasovne poruke s automata ili putem SMS-a. Ovo

je zaista uzbudljiva ideja koja bi mogla biti ostvarena kao neka vrsta personalnog vodiča

turistima koji dolaze u nepoznat grad.

Kada fotografija pristigne na server, novi program koji je razvijen na bazi

PhotoBuildera upoređuje je sa 3D modelima u bazi koji su napravljeni uz pomoć

PhotoBuildera, određuje lokaciju i šalje poruku, a ostatak sistema mobilne telefonije se

brine o skidanju iznosa sa kredita itd.

Foto-pozicioniranje, pored preciznosti od jednog metra, daje i mogućnost da se odredi

na koju stranu sveta gleda korisnik. Zbog toga je ovaj sistem sposoban da daje vrlo

precizna uputstva, nešto poput sledećeg: „Upravo gledate u katedralu, skrenite levo i

idite pravo 200 metara da biste stigli do muzeja”. Takođe, korisnici bi jednostavno

mogli da pošalju fotografiju sistemu kako bi dobili više informacija o bilo kom objektu

– neka vrsta turističkog vodiča budućnosti.

Mogući profit Fotografiju pristiglu s mobilnog telefona ovaj program analizira određujući horizontalne

ili vertikalne linije koje sadrže objekti. U sledećem koraku softver prema potrebi

deformiše sliku, čineći da ove identifikovane horizontalne linije na slici budu

horizontalne u odnosu na realnu horizontalnu liniju, a zatim se identifikuju ključne

tačke objekta na slici (uglovi prozora, vrata, zgrada, trotoara), što se koristi u procesu

upoređivanja sa slikama u bazi 3D modela. Osim ovoga, sistem iz fotografije izvlači i

druge informacije kao što su boja materijala prethodno identifikovanih uglova, njegova

14

tekstura, boja i tekstura fasade itd. Prilikom pretrage baze 3D modela sistem koristi i

podatak o položaju bazne stanice s koje je stigao signal i, na kraju, koristeći izračunate

razlike između pristigle fotografije i modela u bazi, izračunava tačan položaj mesta na

kom je fotografija snimljena i poslata.

Algoritmi koje su ova dva profesora posebno razvila ovom programu daju dovoljno

inteligencije da obavi uspešno upoređivanje fotografija, čak i ako su snimljene pri

različitim otežavajućim uslovima: tokom dana ili noći, zalaska ili izlaska sunca, uz

uticaj gradskog osvetljenja, pešaka na trotoaru, automobila i drugih vozila u pokretu i

slično. Ostvarenje efikasnosti prepoznavanja i neutralisanje pomenutih otežavajućih

faktora za računare je generalno težak zadatak, u poređenju s ljudskim mogućnostima

na ovom polju.

Ovaj sistem je razvijen i treba za sada da pokrije centar Kembridža, mada je još uvek

nejasno u kojoj meri bi on mogao naći širu komercijalnu primenu. Operatere mobilne

telefonije pre svega interesuje zarada, tako da je njihovo glavno pitanje koliko mogu da

naplate uslugu i da li bi dovoljan broj ljudi bio zainteresovan za nju.

PhotoBuilder

Sistem foto-pozicioniranja ima svoje korene u projektu za izgradnju realističnih 3D

modela na osnovu najmanje dve fotografije realnih arhitektonskih scena i pretočen je u

softver pod imenom PhotoBuilder. Program je sposoban da konstruiše trodimenzionalni

model objekta, analizirajući fotografije načinjene iz proizvoljnih uglova. Ovaj proces

podrazumeva četiri koraka: kalibraciju fotoaparata, njegov položaj i orijentaciju,

rekonstrukciju i poboljšanje modela.

Prvi korak koji podrazumeva kalibraciju fotoaparata znači određivanje njegovih internih

parametara kao što su žižna daljina objektiva, rezolucija itd. Podaci se mogu povlačiti iz

baze podataka o različitim tipovima fotoaparata ili se mogu dobiti analizom fotografije.

U drugom koraku određivanja pozicije fotoaparata koristi se markiranje dva uočljiva

detalja na najmanje dve fotografije istog objekta, pri čemu se povlačenjem pravih i

geometrijskom analizom određuje mesto njihovog ukrštanja, što je i pozicija kamere. U

trećem koraku program konstruiše trodimenzionalni mrežasti model fotografisanog

objekta, dodajući stranicama modela teksturu koja je uzeta sa fotografije. U četvrtom

koraku se analizira dobijeni model kroz upoređivanje s originalnom fotografijom, radi

otkrivanja većih grešaka koje mogu biti ispravljene automatski ili ručno. Gotove objekte

PhotoBuilder eksportuje u vidu VRML fajlova koji se mogu pregledati u Web

pretraživaču sa instaliranim VRML plug-inom.

Izvorni kôd programa, kao i njegova binarna verzija u vidu EXE fajla uskoro će biti

dostupni besplatno svima koji su zainteresovani za njegovu primenu i dalji razvoj.

Precizni uslovi još uvek nisu poznati.

Ova tehnologija otvara brojne mogućnosti primene, recimo za brzu gradnju virtuelnih

modela poznatih gradova u svetu, koji bi bili postavljeni na javno dostupnom serveru na

Internetu, pa bi svako iz svog doma mogao da prošeta Parizom ili Londonom.

Uređaj za ugradnju u mobilne objekte

GPSPlus MOB® sadrži jedinstveni upravljački software (firmware) koji optimalno

koristi hardwarske mogućnosti superiorne mikroprocesorske tehnologije III generacije.

Takva konfiguracija upravljačkog i sistemskog software, sa savremenom arhitekturom

hardware, pruža vrhunske mogućnosti upravljanja udaljenim procesima.

15

Najznačajnije osobine koje moraju imati moderni bezbednosni sistemi za automobile

su: merenje pozicije vozila u tri dimenzije (odnosno uglova pod kojim se vozilo nalazi u

odnosu na podlogu) kao i kontrola ubrzanja vozila (detekcija statičkih i dinamičkih

promena ubrzanja). Merenje promena vrši se u odnosu na silu gravitacije, koja se na

površini zemlje ne može simulirati ni na koji način, pa se time ne može ni bezbednosni

sistem u vozilu dovesti u zabludu.

Sagledavanjem statusa mobilnih objekata bez geografskih ograničenja, GPSPlus

MOB® vas uvodi u novu eru korišćenja vozila i bitno racionalizuje poslovanje.

Uvođenjem GPSPlus MOB® u vaš poslovni sistem, pouzdano uvećavate profit i

bezbednost poslovanja "spolja" i "iznutra".

Prednosti GPSPlus MOB® vas opskrbljuje kritičnim informacijama o statusu vozila, koje vam

omogućavaju:

Efikasnije usluge isporuke - Bolje očekivano vreme dolaska

- Preciznija vremenska isporuka sa mogućnošću preusmeravanja dostavnih vozila

- Rešavanje problema i sporova oko ugovorenih preciznih rokova isporuke

Povećanje produktivnosti - Ukidanje dangube (iz neznanja)

- Javljanje o zastojima na ruti

- Analiza izvršenih vožnji radi poboljšanja rasporeda

Bezbednost vozača, vozila i robe - "Panik-taster" u vezi sa Kontrolnim centrom

- Permanentni nadzor upotrebe vozila, pređenog puta i utroška goriva

- Zadavanje "sigurnosnih zona" (geofence) i kontrolnih tačaka

- Dojava neovlašćenog ulaska, guranja i podizanja vozila

- Daljinska i/ili programirana blokada rada motora

Prijem komandi putem poziva mobilnim telefonom korisnika: Ukoliko korisnik nije siguran da li je uključio alarm i zaključao vrata na vozilu, može to

uraditi jednostavnim pozivom alarma u svom vozilu putem svog mobilnog telefona.

Alarm će na osnovu primljenog Caller ID-a utvrditi da je poziv vlasnika i izvršiće

uključenje alarma i zaključavanje vrata, a poziv će odbiti da vlasniku ne bi trošio

impulse. Ukoliko vlasnik pozove poseban broj u Kontrolno-operativnom Centru, može

putem SMS poruke dobiti izveštaj o poziciji svoga vozila na svoj mobilni telefon.

Zavisni troškovi upotrebe GPS sistema praćenja Pored investicije u konfiguraciju (opremu) sistema, veoma je važno odrediti realne

potrebe korisnika za informacijama koje sistem omogućava. To je iz razloga što su cene

konektovanja zavisne od cene impulsa provajdera komunikacijskog servisa (kod nas je

još uvek skup impuls mobilne telefonije, visoka je godišnja pretplata i cena impulsa

satelitske telefonije, a radio veza je nepouzdana u rizicima moguće krađe mobilnih

objekata). Zato je najbolje realno proceniti vlastite potrebe i očekivane rizike i u

ugovoru sa Kontrolnim Centrom izabrati adekvatni nivo zaštite (npr. "osnovno

praćenje" - bazična konfiguracija samo protiv rizika krađe, ili "stalno praćenje" -

puna konfiguracija koja omogućava stalno automatsko praćenje, komunikaciju i

navigaciju). Korisnici koji imaju potrebu za stalnim praćenjem mobilnih objekata

(vozila, plovila, letilice) i vlastitu radio-frekvenciju i uređaje, mogu formirati vlastite

16

Kontrolne Centre i umesto GSM modema (u vozilu i u Centru) naručiti Radio modeme

(npr. KAM XL sa mogućnošću GPS priključka i prenosa podataka preko HF, UHF, ili

VHF opsega).

Ciljne grupe Najrasprostranjenija ciljna grupa korisnika GPS sistema praćenja su transportne firme.

Transkontinentalni i regionalni prevoznici ostvaruju ogroman profit ako u svakom

momentu pouzdano znaju gde su im prevozna sredstva i roba. Bez problema mogu

sagledati kašnjenja i proceniti vreme isporuke, u toku prevoženja odlučivati o

dopunskom ukrcaju, odnosno planirati vreme sledećeg istovara i utovara u povratku.

Osim toga, umesto da plaćaju visoke račune provajderu mobilne telefonije za razgovore

sa svojim vozačima (koji na mesečnom nivou mogu da pokriju kompletnu investiciju u

GPS sistem praćenja), svakodnevnu komunikaciju sa njima mogu ostvarivati

posredsvom GPS sistema praćenja koristeći najjeftiniju, SMS (sistem poruka) ili fax

komunikaciju. Blagovremenim preusmeravanjem kretanja šlepera u slučajevima zastoja

na određenim graničnim prelazima ili putnim pravcima (sudar, poplava, odroni i sl.),

postižu se ogromne uštede u poslovanju (penali za docnju, dangubu, racionalno

upošljavanje kapaciteta i sl.). Ako se tome doda funkcija kontrole eksploatacije voznog

parka i racionalan utrošak goriva, onda je svako dalje objašnjavanje prednosti korišćenja

GPS sistema praćenja–suvišno. Prednosti instaliranja GPS sistema praćenja u

brodarskim kompanijama, rent-a-car firmama, lizing prodaji vozila, taksi udruženjima,

gradskim, prigradskim, međugradskim i međunarodnim prevoznicima robe i putnika –

su još upečatljivije.

Naročitu prednost u primeni GPS sistema praćenja imaju »pametne« osiguravajuće

kompanije koje shvate prednosti GPS osiguranja i »hladno« odobre popust (iskustva u

svetu: i do 35%) na premiju kasko-osiguranja korisnicima koji imaju ugrađen GPS

sistem praćenja u skupocena (i ostala) vozila i plovila. Verovatnoća uspešnog otuđenja

mobilnog objekta koji ima ugrađen GPS sistem praćenja je ispod 5%

GPS za pronalažnje izgubljenih kućnih ljubimaca

Dojava lokacije na mobilni aparat vlasnika Njujorška kompanija za GSM pozicioniranje usavršila je GPS (Global Positioning

System) pod nazivom Global Pet Finder koji treba da olakša vlasnicima izgubljenih

kućnih ljubimaca da pronađu svoje miljenike. Suština je u tome da se na ogrlice pasa

pričvrste minijaturni GPS mobilni modemi i prijemnici.

Ukoliko se pas udalji sa terena gde bi trebalo da se slobodno igra, vlasnik će odmah

dobiti poruku - alarm - na svom mobilnom aparatu, ili na bilo kom drugom

dvosmernom bežičnom PDA uređaju. Ovaj sistem pojaviće se na tržištu dogodine, po

ceni od 300 dolara, a mesečna pretplata na servis iznosiće 13 dolara. Kroz dve godine

biće dostupan i GPS sistem za pozicioniranje mačaka.

Pomoću ovog sistema vlasnici će moći tačno da odrede koordinate prostora na kojima je

njihovim ljubimcima dozvoljeno da se slobodno kreću. Čim oni prekorače dozvoljene

granice, aktivira se sitem koji obaveštava njihove vlasnike o kretanju tih životinja i

trenutnom položaju. Softver ovog sistema stalno proverava lokaciju ljubimca. Kad pas

17

ode u zonu izvan dozvoljene, nova lokacija identifikuje se porukom vlasniku, sa

nazivom ulice i broja, ili kod savršenijih mobilnih aparata, slanjem pravih mapa sa

ucrtanim položajem ljubimca.

U seoskim područjima, gde nema ulica, pozicija zalutalih pasa ili mačaka određivaće se

na osnovu rastojanja i pravca od mesta na kom se vlasnik ljubimca nalazi.

Ako se desi da izgubljeni ili odbegli ljubimac zaluta u drugu državu, predviđena je

posebna aplikacija - implantirani mikročip transponder koji se inače već primenjuje za

identifikaciju ljubimaca.

Ovaj ugrađeni mikročip pohranjen u staklenom omotaču ima jedinstveni identifikacioni

broj koji se ne može menjati i može se pročitati niskoferekventnim radio-skenerom.

Zatim se taj broj upoređuje sa bazom podataka kako bi se pronašao vlasnik psa. Mada je

trenutno Američka baza podataka nekompatibilna sa sličnim bazama u drugim

zemljama, one će se usaglasiti vrlo brzo, kako bi svi ljubimci i njihovi vlasnici bili

uključeni u jednu jedinstvenu globalnu mrežu podataka.

Već sada, u Americi više od 60 hiljada pasa mesečno dobija vlastiti mikročip. Potrebno

je, međutim, da i i svi azili za pse dobiju odgovarajuće skenere za čitanje podataka iz

mikročipova pronađenih ljubimaca.

Razvoj mikročipova za ljubimce u budućnosti će ići u pravcu pronalaženja promenljivih

mikročipova, koji će se moći apdejtovati i novim podacima, recimo o toku istorije

bolesti četvoronožnih ljubimaca i drugim novim važnim podacima.

18

DA LI NAM JE POTRBAN?

Generalno gledano, ulaganje u GPS je opravdano za sve koji često odlaze u "duboku"

prirodu, u planinske zabiti ili na morsku pučinu, iz hobija ili zbog profesije. Granice

između potreba profesionalaca i amatera brišu se pred neumoljivošću prirodnih

elementata i srazmerno udaljenosti od čvrstog krova, lekara i pekara. Kada je reč o

korišćenju u urbanim sredinama i na asfaltnim putevima, razlika je mnogo oštrija:

posedovanje GPS-a je ili potreba ili zadovoljstvo. U nekom megalopolisu je sjajno imati

pomagača koji će uvek znati u kom se pravcu nalazi i koliko je daleko naš hotel a bilo

je, zar ne, i takvih situacija kad se u velikom stranom gradu parkira auto pa se posle ne

zna gde je ostavljen… Da li su razlozi poput ovih dovoljni za kupovinu, svako treba da

proceni za sebe.

A u prirodi... Planinarilo se, plovilo, vozilo, i pre nego što je napravljen pristupačan

GPS prijemnik. Šumski putevi su bivali nadmudreni a topli kreveti, vidikovci, izvori i

druge skrivene lepote vešto pronalaženi. Uglavnom. Jer, često se i lutalo – ustvari

mnogo više nego što smo obično spremni da se setimo. I kao što se moglo živeti bez

mobilnog telefona ali on danas tako dobro dođe, može se i skitati bez GPS-a – ali i on

tako dobro dođe. Pecaroši će ceniti mogućnost da ubeleže svoja "tajna" mesta i potom

ih lako pronađu kad vegetacija nabuja ili se promeni nivo vode pa obala postane

neprepoznatljiva. Tokom vožnje čamcem vredan prsten je završio u moru? Ako je GPS

tu, jednostavno će biti vratiti se na isto mesto sa ronilačkom opremom. Na planinarenju

je lepo znati na kojoj je strani i koliko daleko zabačeni proplanak sa željno očekivanim

šatorom. Ako se nađemo usred šume, hladnoće i vejavice a pada mrak, neizmerno vredi

vodič koji će nas i u potpunoj tami sigurno dovesti do osvetljenih prozora za kojima

žudimo.

Dovoljno je da na displeju našeg GPS uređaja izaberemo tačku do koje želimo da

stignemo i naredimo - vodi me tamo! Zato je teško poreći korist od ove spravice za sve

koji se mnogo kreću i mnogo putuju. A tek za one koji ne biraju puteve i staze, na

kopnu ili vodi?

Granica između potrebe i zadovoljstva: većini onih koji se kreću asfaltnim putevima ili

dobro utabanim turističkim trasama, dobra stara auto-karta će jeftinije završavati posao

sve dok cene GPS uređaja drastično ne padnu. Kamiondžija koji često mora da se

snalazi u velikim, nepoznatim gradovima je jedno, onaj ko samo želi lepu igračku i/ili

da ostavi utisak na okolinu je nešto drugo - u tom slučaju GPS je, s obzirom na sadašnju

cenu, luksuz. No naravno, svako ima pravo da sebi priušti i tako nešto.

Od GPS-a može biti i štete. Ne treba nikada smetnuti sa uma da je ova spravica samo

korisna alatka koja treba da olakša snalaženje na putu ili u prirodi - ako umesto toga

postane ikona, ukrašće nam mnogo toga. Ako nam je pogled stalno uprt u displej, ako

sebe i druge neprestano zasipamo obaveštenjima o tome koliko još ima do kampa,

kolika je visina, koliki je ukupni uspon ili spust, koliko smo od puta prešli…

okrnjićemo atmosferu i uništiti onaj preko potrebni dašak avanture bez koga nema

pravog uživanja. Što više buljimo u displej, to manje vidimo od okoline. Treba pustiti

da GPS radi svoje i setiti ga se tek kada je zaista potreban. Najvažnije i najlepše

19

uspomene sa puta nikada neće biti snimljeni TrackLog-ovi, nego uvek i samo ono što

smo zabeležili najstandardnijom opremom kojom raspolažemo: okom, uhom, dušom.

Nije tačno da sa GPS uređajem svako može da ode u neku planinsku pustoš i bez

problema stigne tamo kuda je krenuo. U dokumentaciji proizvođača se kaže da GPS ne

može da zameni ostala sredstva za navigaciju, on ih samo dopunjuje. A najvažnija

"sredstva" za navigaciju pored karte, kompasa i umeća njihove upotrebe, bili su i ostali

razum, iskustvo i respekt prema izazovima okruženja. Isto tako, višak elektronike ne

može da kompenzuje manjak inteligencije.

Da li nam je zaista potreban?

Onima koji se muvaju po kojekakvim nedođijama stvarčice poput ove mogu zaista da

zatrebaju samo jednom u životu. Ako do toga dođe, vrlo je zgodno imati ih kod sebe.

U svim ostalim situacijama GPS uređaj je "samo" izuzetno koristan i, da budem iskren...

zabavna

20

CENE I PREDNOSTI KORIŠĆENJA GPS SISTEMA

PRAĆENJA

Cene GPS sistema praćenja variraju u zavisnosti od potreba korisnika i izabranih

komponenti koje omogućavaju zadovoljenje tih potreba. Investicija, generalno gledano,

obuhvata nabavku GPS i komunikacijskih uređaja sa opcionim dodacima (hardware),

troškova komunikacijskog servisa (npr. mesečnog računa utroška impulsa Mobtela),

cenu nabavke software za praćenje (za GPS provajdera - Kontrolni Centar) odnosno

cenu usluga Kontrolnog Centra (za korisnika). Na to se dodaju troškovi ugradnje

uređaja u mobilne objekte, potrebna oprema Konrolnog Centra ili kompjuterski sistemi i

telekomunikacijski uslovi.

Sve u svemu, korisnik koji želi da implementira ovu najsavremeniju telekomunikacijsku

i satelitsku tehnologiju, mora investirati iznos koji se kreće od 780,00 EUR (za osnovnu

konfiguraciju u vozilu - samo praćenje) do oko 1950,00 USD po vozilu (za punu

konfiguraciju - praćenje, dvosmernu komunikaciju i navigaciju). Na to se dodaju

troškovi mesečnog paušala Kontrolnom Centru (koji variraju u zavisnosti od izabranog

nivoa praćenja).

Prednosti primene variraju u zavisnosti od postavljenih ciljeva korisnika, a mogu biti:

-Efikasnija kontrola mobilnih objekata

-Efikasniji terminski plan isporuke, utovara-istovara robe, upošljavanja kapaciteta i sl.

-Brze reagovanje i efikasnije raspoređivanje mobilnih objekata (taksi, prva pomoć i sl.)

-Pouzdana i ekonomičnija dvosmerna komunikacija (KOC/uprava firme - vozači)

-Bitno povećana bezbednost lica i imovine (panik-taster, povratak ukradene imovine i

sl.)

-Racionalno planiranje maršrute i mogućnost racionalnog preusmeravanja

-Velike uštede utroška pogonskog goriva, itd...

Lični GPS sistemi praćenja obično ne postižu ekonomske efekte, ali bitno utiču na

povećanu ličnu i imovinsku sigurnost korisnika i "miran san".

21

U PERSPEKTIVI

U sredu rano ujutru, 28. decembara 2005, je u bivšoj sovjetskoj republici Kazahstanu

započet najveći svemirski projekat u koji se Evropa ikada upustila - u orbitu oko Zemlje

lansiran je prvi satelit koji će biti deo novog evropskog sistema za satelitsku navigaciju. Galileo je evropski odgovor na GPS, po ceni od 3.2 milijarde evra. Posle dosta

kašnjenja i problema, očekuje se da će evropska satelitska mreža konačno proraditi

2008. godine.

Galileo će se koristiti u čitavom nizu oblasti, od kontrole letenja, preko praćenja vozova

i nadgledanja saobraćajnih gužvi na putevima, do lociranja i usmeravanja brodova,

privatnih automobila, vozila hitne pomoći i spasilačkih ekipa.

Oni, koji zavise od satelitske tehnologije u Evropskoj uniji, trenutno se oslanjaju na

američki satelitski Sistem za globalno pozicioniranje, takozvani GPS.

Treći sistem Profesor Martin Sviting radi na evropskom projektu i objašnjava zašto Evropljani prave

Galilea, kao treći zasebni sistem, uz već rasprostranjeni američki i odvojen ruski sistem

za satelitsku navigaciju.

"Mi već godinama koristimo američki GPS - njega, na primer, rutinski koriste

mehanizmi za navigaciju ličnih automobila. Problem je, međutim, u tome što je to

sistem, koji je napravljen za vojsku, iako se vrlo uspešno koristi i u civilnom sektoru. Za

Evropu je od velikog značaja da razvije svoj sistem za satelitsku navigaciju. Prvo, zato

što na američkom sistemu ponekad može da dođe do kvara, i drugo, zato što će evropski

sistem biti savremeniji i mnogo precizniji", obećava profesor Sviting.

Precizno u centimetar No, koliko precizniji? To objašnjava Havijer Benedikto, šef projekta Galileo u

Evropskoj Svemirskoj Agenciji.

"Trenutno sa GPS-om lokacije određujemo sa preciznošću od nekoliko metara, Sa

Galileom će svi korisnici na zemlji besplatno moći da dostignu preciznost od jednog

metra, a oni koji budu plaćali za specijalni, komercijalni servis, dobijaće signal, koji će

lokaciju utvrđivati sa preciznošću od svega nekoliko centimetara", ističe Havijer

Benedikto.

Prednost Galilea je i to što, za razliku od američkog i ruskog sistema, njime neće

upravljati vojska - on će zapravo biti namenjen civilnoj upotrebi.

Međutim, projekat u koji su se uključile i neke zemlje izvan EU, poput Kine, Indije,

Izraela i Ukrajine, neće biti jeftin - koštaće skoro četiri milijarde evra.

Rat s Amerikancima Cela priča je stoga podstakla spekulacije da Evropa, time što se upustila u izgradnju

Galilea, zapravo želi da smanji svoju zavisnost od Amerikanaca.

Profesor Martin Sviting priznaje da postoji taj aspekt, ali ističe i da je bez bilo kakvih

političkih kalkulacija, sa čisto tehničke tačke gledišta, svetu danas potreban još jedan

navigacioni sistem.

"Trenutno imamo samo jedan sistem, od kojeg zavisi najveći deo naše infrastrukture i

naših svakodnevnih aktivnosti. Zaista ne deluje razumno da tako mnogo stvari zavisi od

samo jednog sistema - od američkog GPS-a. Na primer, ako se on pokvari, prestali bi da

22

funkcionišu naši mobilni telefoni, banke, elektro-mreža. Prosto bi bilo racionalno imati

još jedan sistem", smatra profesor Sviting.

Kompatibilnih 30 satelita Signali, koji će stizati sa Galilea, moći će da se koriste i na opremi, koja trenutno

fuinkcioniše na američkom Sistemu za globalno pozicioniranje - Galileo će biti

kompatibilan sa GPS-om.

Lansiranjem prvog satelita počinje testiranje evropske tehnologije i, ukoliko sve bude

išlo po planu, Galileo bi trebalo da bude završen za nekoliko godina i da se satoji od

ukupno 57 satelita za navigaciju, pa će kvalitet, pouzdanost i raspoloživost satelitskog

pozicioniranja biti znatno povećani. Prijemnici će pouzdano raditi u urbanim

"kanjonima" i na drugim mestima sa lošim prijemom, na kojima se tako nešto sa

današnjim brojem GPS satelita ne može postići. Porašće broj potencijalnih korisnika i

aplikacija, otvoriće se mogućnosti za 140.000 novih radnih mesta, povećaće se broj

proizvođača opreme a cene će pasti.

Zanimljvo je da su i Rusi razvijali svoj satelitski sitem, GLONASS, ali on nikada nije

zaživeo u komercijalnom smislu.

23

ZAKLJUČAK

(Ne)opravdana paranoja modernog čoveka ovde prosto mora da se uključi i povuče

bolno uočljivu paralelu sa mračnom slikom društva budućnosti, u kojem Veliki Brat sve

vidi i sve zna, a primena tehnike je u potpunosti ukinula čovekovu privatnost. Ovakvi

sistemi su po definiciji „špijunski“, ali moramo biti fer prema njima – svi ionako

nosimo mobilne telefone, pa neko „odozgo“ može da vidi gde smo i šta radimo.

Registracije na kolima vode do baze podataka u policiji. RFID bi mogao da nas spase

raznih dosadnih procedura pri prelasku granica, naplati putarina ili parkinga, a znatno bi

otežao posao kradljivcima.

GPS/GPRS sistem pruža još šire mogućnosti – stalni uvid u to šta se dešava sa svakim

vozilom. Vozačima se sigurno neće dopasti da gazda istog trenutka sazna ako malčice

skrenu zarad nekog privatnog posla, ali će voleti da u slučaju neke drumske nevolje

znaju da je pomoć već na putu. Sa druge strane, onome ko upravlja voznim parkom

važan je podatak gde se nalazi najbliže slobodno vozilo jer tako drastično smanjuje

prazan hod. Beleženje svih prikupljenih podataka u bazu koja seže godinama unazad

otvara mogućnost kasnije analize učinka i poboljšanja poslovanja. Na primer, iako je za

gradski prevoz primereniji RFID, privremena montaža GPS/GPRS uređaja na nekoj

problematičnoj liniji bi tokom nekoliko nedelja pružila dragocene podatke o tome šta

izaziva zastoje i saobraćajne gužve. U svakom slučaju činjenice su sledeće: analiza

firme Allied Business Intelligence Inc. ukazuje na podatke o naglom porastu prihoda

Kontrolnih Centara (iznosi za nabavku uređaja i opreme nisu uključeni) za pružanje

usluga u GPS sistemu praćenja, koji se od 1 milijarde USD u 2000. godini procenjuju na

40,7 milijardi USD u 2006.godini.

24

LITERATURA

Izvori: www.bbc.co.uk/serbian/news

www.danas.co.yu

www.gpsplus.org

http://host.sezampro.yu/freebiking/Cekicara/GPS

http://www.livonagis.co.yu/gps

http://www.telfon.net/Gps

http://news.bbc.co.uk

http://www.pcpress.co.yu

http://www.sk.co.yu – Mirko Perak

http://arhiva.glas-javnosti.co.yu