Godina LIII ISSN 0354-3242

B I L T E NSLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA

ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA

12/decembar 2013.

Godina

0354-3242

LIII

ISSN

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA

Broj 12 decembar 2013.

godina LIIIISSN 0354-3242

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA

BEOGRAD

B I L T E N SLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA

ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA

Osniva~ i izdava~Ministarstvo finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20www.mfin.gov.rs

(Osniva~ka i izdava~ka prava preuzeta od Ministarstva finansija SRJ naosnovu Sporazuma o prenosu osniva~kih prava

br. 651-01-1/2003)

Za izdava~aLazar Krsti}, ministar finansija

Ure|iva~ki odborVeqko Jovanovi}, Irina Stevanovi} Gavrovi},Vesna Hreqac Ivanovi}, mr Jasmina Kneèvi}

Glavni urednikVeqko Jovanovi}

posebni savetnik ministra finansija

Urednik mr Jasmina Kneèvi}

[email protected]

RedakcijaBILTEN Slu`bena obja{wewa i stru~na mi{qewa

za primenu finansijskih propisaMinistarstvo finansija Republike Srbije

Kneza Milo{a 20, 11000 BeogradTel. 011/3642 659

Priprema i {tampa[tamparija Ministarstva finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20

Bilten izlazi mese~no.Copyright © 2003-2013 by Ministarstvo finansija Republike SrbijeSva prava zadràna.

S A D R @ A J

J A V N I P R I H O D I

POREZI

POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Da li se obra~unava i pla}a PDV na uvoz

elektri~nih automobila koje Grad Pan~evo dobija

kao donaciju od Provincije Ravena iz Italije? . . . . 9

2. Da li se pla}a PDV na uvoz elemenata konstrukcijedva vazduhoplovna hangara podignuta 1916. godine,iz biv{e hidroplanske baze u Kumboru, u RepubliciCrnoj Gori, koje kao donaciju dobija Muzejvazduhoplovstva – Beograd od privrednog dru{tvaiz Podgorice? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

3. Poreski tretman prenosa celokupne imovineobveznika PDV kao ulog u novoosnovano privrednodru{tvo koji je izvr{en u 2011. godini . . . . . . . . . . . . . 14

POREZI NA IMOVINU

1. Da li prestaje poreska obaveza po osnovu poreza naimovinu za vreme rekonstrukcije objekta?. . . . . . . . . 17

2. Da li se pla}a porez na prenos apsolutnih pravakada fizi~ko lice od drugog fizi~kog lica, poosnovu pravosna`ne sudske odluke, stekne pravosvojine na objektu izgra|enom 2003. godine? . . . . . . . 20

3. Poreski tretman prenosa uz naknadu prava svojinena nepokretnosti koji izvr{i lice koje nijeobveznik poreza na dodatu vrednost, u slu~aju kadaprodavac i kupac, po zakqu~ewu ugovora okupoprodaji nepokretnosti, zakqu~e aneks togugovora iz kojeg proizlazi da je povr{inanepokretnosti koja je predmet prenosa po aneksuugovora ve}a od povr{ine koja je bila predmetprenosa po ugovoru o kupoprodaji, odnosno u slu~ajukada iz aneksa ugovora proizlazi da je povr{inanepokretnosti koja je predmet prenosa po aneksuugovora mawa od povr{ine koja je bila predmetprenosa po osnovnom ugovoru o kupoprodaji . . . . . . . 20

POREZ NA DOHODAK GRA\ANA

1. Obaveza vo|ewa poslovnih kwiga fizi~kog licakoje ostvaruje prihod od poqoprivrede i {umarstvapo~ev od 1. januara 2014. godine, prema zakonu kojimse ure|uje porez na dohodak gra|ana . . . . . . . . . . . . . . . 23

PORESKI POSTUPAKI PORESKA ADMINISTRACIJA

1. Poja{wewe mi{qewa Ministarstva finansijabr. 413-00-264/2012-04 datog 17.09.2013. godine koje seodnosi na ulagawa u izgradwu osnovnog sredstva, akoja nisu bila prijavqena u poreskom periodu kadasu vr{ena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

2. Kompenzacija poreskog duga poreskogobveznika – javnog komunalnog preduze}a . . . . . . . . . . . . 26

USLOVNI OTPIS KAMATAI MIROVAWE PORESKOG DUGA

1. Do kada, u smislu Zakona o uslovnom otpisu kamatai mirovawu poreskog duga, miruje glavni poreski dugporeskog obveznika koji je razvrstan kao sredwepravno lice? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

2. Da li poreske obaveze utvr|ene re{ewemnadle`nog poreskog organa u postupku poreskekontrole u periodu mirovawa glavnog poreskog duga,u smislu Zakona o uslovnom otpisu kamata imirovawu poreskog duga, imaju karakter teku}ihobaveza? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

CARINE

1. Primena Odluke o uslovima i na~inu za smawewecarinskih da`bina na odre|enu robu, odnosno zaizuzimawe odre|ene robe od pla}awa carinskihda`bina u 2014. godini („Sl. glasnik RS“,br. 106/13). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

2. Da li na~in uvoza robe odre|uje vlasni{tvo nadrobom? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

3. Carinski tretman cigareta dobijenih u postupkupasivnog oplemewivawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

4. Primena ~lana 24. ta~ka 3. Aneksa 4. Sporazuma oizmenama i pristupawu Sporazumu o slobodnojtrgovini u centralnoj Evropi (CEFTA 2006) . . . . . . . 40

5. Carinski tretman ambalaè za pivo koja jestavqena u postupak privremenog uvoza nateritoriji Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

I Z B E G A V A W E M E \ U N A R O D N O G D V O S T R U K O G O P O R E Z I V A W A

1. Poreski tretman kapitalnog dobitka kojiotu|ewem udela u srpskom privrednom dru{tvuostvari pravno lice – rezident RepublikeMa|arske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

F I N A N S I J S K I S I S T E M

DEVIZNO POSLOVAWE

1. Da li, sa stanovi{ta Zakona o deviznom poslovawu,ima smetwi da banka kao sredstvo obezbe|ewa pougovoru o dinarskom kreditu zakqu~enom sadoma}im licem, zakqu~i ugovor o deviznomdepozitu sa nerezidentom – pravnim licem? . . . . . . . 53

MENICA

1. Da li se menica koja je dostavqena kao sredstvoobezbe|ewa pla}awa, a fizi~ki je o{te}ena(izbu{ena bu{ilicom za papir), smatraispravnom? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

P O D S E T N I K

Finansijski propisi doneti u decembru mesecu2013. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Bilten � godina LIII � br. 12/2013

J A V N I P R I H O D I

POREZI

POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Da li se obra~unava i pla}a PDV na uvoz elektri~nihautomobila koje Grad Pan~evo dobija kao donaciju odProvincije Ravena iz Italije?

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 413-00-00073/2013-04 od 26.12.2013. god.)

Na uvoz dobara po osnovu ugovora o donaciji,

odnosno kao humanitarna pomo}, PDV se ne pla}a, pod

uslovom da se uvoz vr{i za ra~un primaoca donacije koji

je u Jedinstvenoj carinskoj deklaraciji, izdatoj u skladu

sa carinskim propisima, naveden kao vlasnik dobara

koja se uvoze, kao i pod uslovom da se uvoz u svemu vr{i

prema odredbama Zakona o donacijama i humanitarnoj

10


pomo}i („Sl. list SRJ“, br. 53/01, 61/01 i 36/02 i „Sl.glasnik RS“, br. 101/05−dr. zakon, u daqem tekstu: Zakono donacijama i humanitarnoj pomo}i). Me|utim, kada jere~ o uvozu putni~kih automobila po osnovu ugovora odonaciji (koji se ne smatra ugovorom o donaciji iz ~lana24. stav 1. ta~ka 16a) Zakona o porezu na dodatu vrednost− „Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05, 61/07,93/12 i 108/13, u daqem tekstu: Zakon), u konkretnomslu~aju o uvozu dva elektri~na automobila sa dvasedi{na mesta i jednog elektri~nog automobila sa petsedi{nih mesta, koje Grad Pan~evo dobija od ProvincijeRavena (Italija) na osnovu sporazuma o donaciji uokviru Programa „SEENET − Trans lokalna mreà zasaradwu izme|u Italije i Jugoisto~ne Evrope“, PDV seobra~unava i pla}a, s obzirom na to da, prema Zakonu odonacijama i humanitarnoj pomo}i, donacija ihumanitarna pomo} ne moè biti u putni~kimautomobilima.

***Odredbama ~lana 3. Zakona propisano je da su

predmet oporezivawa PDV isporuka dobara i pruàweusluga koje poreski obveznik izvr{i u Republici uznaknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

BILTEN/POREZI

BILTEN/Porez na dodatu vrednost 11


Prema odredbi ~lana 7. Zakona, uvoz je svaki unosdobara u carinsko podru~je Republike.

Saglasno odredbi ~lana 26. ta~ka 1a) Zakona, PDV

se ne pla}a na uvoz dobara koja se uvoze na osnovu

ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomo}.

Odredbom ~lana 1. stav 1. Zakona o donacijama i

humanitarnoj pomo}i propisano je da dràvni organi,

jedinice lokalne samouprave, javna preduze}a, javne

ustanove, druge organizacije i zajednice koje ne

ostvaruju dobit, kao i doma}e i strane humanitarne

organizacije mogu primati donacije i humanitarnu

pomo}.

Odredbom ~lana 2. Zakona o donacijama i

humanitarnoj pomo}i propisano je da donacija i

humanitarna pomo} moè biti u robi, osim duvana i

duvanskih prera|evina, alkoholnih pi}a, putni~kih

automobila, uslugama, novcu, hartijama od vrednosti,

imovinskim i drugim pravima.

2. Da li se pla}a PDV na uvoz elemenata konstrukcije

dva vazduhoplovna hangara podignuta 1916. godine, iz

biv{e hidroplanske baze u Kumboru, u Republici Crnoj

12


Gori, koje kao donaciju dobija Muzej vazduhoplovstva –

Beograd od privrednog dru{tva iz Podgorice?

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 413-00-

151/2013-04 od 24.12.2013. god.)

Na uvoz elemenata konstrukcije dva

vazduhoplovna hangara podignuta 1916. godine, iz biv{e

hidroplanske baze u Kumboru, u Republici Crnoj Gori,

koje Muzej vazduhoplovstva − Beograd dobija od

privrednog dru{tva iz Podgorice, na osnovu ugovora o

donaciji, PDV se ne pla}a, pod uslovom da se uvoz vr{i

za ra~un ovog muzeja, {to zna~i da je Muzej

vazduhoplovstva − Beograd u Jedinstvenoj carinskoj

ispravi za stavqawe robe u slobodan promet, tj. uvoz

dobara, izdatoj u skladu sa carinskim propisima,

naveden kao vlasnik dobara koja se uvoze, kao i pod

uslovom da se uvoz u svemu vr{i prema odredbama Zakona

o donacijama i humanitarnoj pomo}i („Sl. list SRJ“, br.

53/01, 61/01 i 36/02 i „Sl. glasnik RS“, br. 101/05−dr.

zakon, u daqem tekstu: Zakon o donacijama i

humanitarnoj pomo}i). Utvr|ivawe da li se uvoz vr{i u

skladu sa Zakonom o donacijama i humanitarnoj pomo}i

sprovodi nadle`ni carinski organ.

BILTEN/POREZI



***Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu

vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka,61/05, 61/07, 93/12 i 108/13, u daqem tekstu: Zakon)propisano je da su predmet oporezivawa PDV isporukadobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{i uRepublici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti,kao i uvoz dobara u Republiku.

Prema odredbi ~lana 7. Zakona, uvoz je svaki unosdobara u carinsko podru~je Republike.

Saglasno odredbi ~lana 26. ta~ka 1a) Zakona, PDVse ne pla}a na uvoz dobara koja se uvoze na osnovu ugovorao donaciji, odnosno kao humanitarna pomo}.

Odredbom ~lana 1. stav 1. Zakona o donacijama ihumanitarnoj pomo}i propisano je da dràvni organi,jedinice lokalne samouprave, javna preduze}a, javneustanove, druge organizacije i zajednice koje neostvaruju dobit, kao i doma}e i strane humanitarneorganizacije mogu primati donacije i humanitarnupomo}.

Odredbom ~lana 2. Zakona o donacijama ihumanitarnoj pomo}i propisano je da donacija ihumanitarna pomo} moè biti u robi, osim duvana iduvanskih prera|evina, alkoholnih pi}a, putni~kihautomobila, uslugama, novcu, hartijama od vrednosti,imovinskim i drugim pravima.

14


U skladu sa odredbom ~lana 3. Zakona o donacijamai humanitarnoj pomo}i, uvoz robe i usluga po osnovudonacije i humanitarne pomo}i, kao i uvoz robe i uslugakoji se kupuju iz sredstava dobijenih od donacije ihumanitarne pomo}i i iz sredstava ostvarenihrealizacijom hartija od vrednosti i po osnovukori{}ewa ustupqenih prava, je slobodan.

3. Poreski tretman prenosa celokupne imovineobveznika PDV kao ulog u novoosnovano privrednodru{tvo koji je izvr{en u 2011. godini


Kako se poresko pitawe koje je postavqeno uzahtevu odnosi na prenos celokupne imovine obveznikaPDV kao ulog u novoosnovano privredno dru{tvo koji jeizvr{en u 2011. godini, poreski tretman predmetnogprenosa odre|uje se u skladu sa odredbama Zakona oporezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04,86/04− ispravka, 61/05 i 61/07, u daqem tekstu: Zakon) iodredbama Pravilnika o utvr|ivawu prenosa celokupneili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, kojise ne smatra prometom dobara i usluga u smislu Zakona o

BILTEN/POREZI



porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 67/05, udaqem tekstu: Pravilnik).

Naime, obveznik PDV (u konkretnom slu~aju,fizi~ko lice koje se bavilo izgradwom gra|evinskihobjekata), a koji je u 2011. godini izvr{io prenoscelokupne imovine za obavqawe delatnosti (npr.nezavr{eni gra|evinski objekat, sva prava i obaveze uvezi sa izgradwom predmetnog objekta i dr.), kao ulog unovoosnovano privredno dru{tvo, nije bio duàn da nataj prenos obra~una i plati PDV, pod uslovima: da jenovoosnovano privredno dru{tvo bilo poreski obveznikili da je tim prenosom postalo poreski obveznik, kao ida je produìlo da obavqa istu delatnost koju je obavqaoprenosilac (u konkretnom slu~aju, delatnost izgradwegra|evinskih objekata).

Ministarstvo finansija napomiwe da celokupnaimovina za obavqawe delatnosti obveznika PDV −

fizi~kog lica iz ~lana 6. stav 1. ta~ka 1) Zakona i ~lana2. Pravilnika ne obuhvata imovinu koja fizi~kom licune sluì za obavqawe delatnosti.

***

Odredbama ~lana 3. Zakona bilo je propisano da supredmet oporezivawa PDV isporuka dobara i pruàweusluga koje poreski obveznik izvr{i u Republici uz

16


naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Odredbom ~lana 6. stav 1. ta~ka 1) Zakona bilo jepropisano da se prometom dobara i usluga, u smislu ovogzakona, ne smatra prenos celokupne ili dela imovine, saili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreskiobveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik iako produì da obavqa istu delatnost.

Saglasno odredbama ~lana 2. Pravilnika,prometom dobara i usluga koji, u smislu ~lana 6. stav 1.ta~ka 1) Zakona, ne podleè PDV smatrao se prenoscelokupne imovine:

1) kod statusne promene privrednog dru{tva ipromene pravne forme privrednog dru{tva, u skladu sazakonom kojim se ure|uju privredna dru{tva;

2) u postupku redovnog prometa, likvidacije iste~aja.

BILTEN/POREZI


POREZI NA IMOVINU

1. Da li prestaje poreska obaveza po osnovu poreza naimovinu za vreme rekonstrukcije objekta?


Imaju}i u vidu da je rekonstrukcija izvo|ewegra|evinskih radova na postoje}em objektu u gabaritu ivolumenu objekta (kojima se: uti~e na stabilnost isigurnost objekta; mewaju konstruktivni elementi ilitehnolo{ki proces; mewa spoqni izgled objekta ilipove}ava broj funkcionalnih jedinica), {to zna~i da zavreme rekonstrukcije i daqe postoji objekat na kome sukonstituisana prava obveznika koja su predmetoporezivawa (tj. upravo na postoje}em objektu serekonstrukcija vr{i), obaveza po osnovu poreza naimovinu ne prestaje za vreme rekonstrukcije objekta.

Na postojawe poreske obaveze nije od uticaja da lije celishodno ili potrebno da se objekat za kori{}eweza odre|enu namenu dodatno osposobi (na primer, da sepoboq{a wegov spoqni izgled, da se pove}a broj

18


funkcionalnih jedinica ...) niti da li obveznik tajobjekat koristi ili ne koristi.

Ako je u toku rekonstrukcije objekta do{lo doumawewa wegove vrednosti u poslovnim kwigamaobveznika koji vodi poslovne kwige, poreski obveznikje bio duàn da do 31. marta godine za koju se utvr|ujeporez podnese poresku prijavu u kojoj }e navestivrednost tog objekta u poslovnim kwigama na dan 31.decembra godine koja prethodi godini za koju se utvr|ujeporez.

***Prema odredbi ~lana 2. stav 1. ta~ka 1) Zakona o

porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02,80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12− US i47/13, u daqem tekstu: Zakon), koja se primewujezakqu~no sa 31. decembrom 2013. godine, porez naimovinu pla}a se na pravo svojine na nepokretnosti,odnosno na pravo svojine na gra|evinskom zemqi{tupovr{ine preko 10 ari.

Odredbom ~lana 2. stav 2. Zakona, koja seprimewuje zakqu~no sa 31. decembrom 2013. godine,propisano je da se nepokretnostima, u smislu stava 1. tog~lana, smatraju: zemqi{te, stambene i poslovne zgrade,stanovi, poslovne prostorije, garaè, zgrade iprostorije za odmor i rekreaciju i drugi gra|evinskiobjekti, odnosno wihovi delovi.

U slu~aju kad na nepokretnosti postoji neko odprava iz ~lana 2. stav 1. ta~. 3) do 6) Zakona, porez naimovinu pla}a se na to pravo, a ne na pravo svojine (~lan

BILTEN/POREZI

19


2. stav 3. Zakona, koji se primewuje zakqu~no sa 31.decembrom 2013. godine).

Prema odredbi ~lana 10. stav 1. ta~ka 1) Zakona,koja se primewuje zakqu~no sa 31. decembrom 2013.godine, obaveza po osnovu poreza na imovinu nastajedanom sticawa prava, odnosno danom po~etkakori{}ewa, danom osposobqavawa, danom izdavawaupotrebne dozvole ili danom omogu}avawa kori{}ewaimovine na drugi na~in.

Prema odredbi ~lana 2. ta~ka 22) Zakona oplanirawu i izgradwi („Sl. glasnik RS“, br. 72/09,81/09−ispravka, 64/10−US. 24/11, 121/12, 42/13−US,50/13−US, 98/13−US, u daqem tekstu: Zakon o planirawui izgradwi), objekat jeste gra|evina spojena sa tlom, kojapredstavqa fizi~ku, funkcionalnu, tehni~ko-tehnolo{ku ili biotehni~ku celinu (zgrade svih vrsta,saobra}ajni, vodoprivredni i energetski objekti,objekti infrastrukture elektronskih komunikacija −kablovska kanalizacija, objekti komunalneinfrastrukture, nndustrijski, poqoprivredni i drugiprivredni objekti, objekti sporta i rekreacije, grobqa,skloni{ta i sl.).

Odredbom ~lana 2. ta~ka 32) Zakona o planirawui izgradwi propisano je da rekonstrukcija jesteizvo|ewe gra|evinskih radova na postoje}em objektu ugabaritu i volumenu objekta, kojima se: uti~e nastabilnost i sigurnost objekta; mewaju konstruktivnielementi ili tehnolo{ki proces; mewa spoqni izgledobjekta ili pove}ava broj funkcionalnih jedinica.

BILTEN/Porezi na imovinu

20


2. Da li se pla}a porez na prenos apsolutnih prava kadafizi~ko lice od drugog fizi~kog lica, po osnovupravosna`ne sudske odluke, stekne pravo svojine naobjektu izgra|enom 2003. godine?


Kada fizi~ko lice od drugog fizi~kog lica, poosnovu pravosna`ne sudske odluke, stekne pravo svojinena objektu izgra|enom 2003. godine, porez na prenosapsolutnih prava se pla}a.

***Odredbom ~lana 24. ta~ka 1) Zakona o porezima na

imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02−US, 80/02,80/02−dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11,57/12−US i 47/13, u daqem tekstu: Zakon) propisano je dase prenosom uz naknadu koji je predmet oporezivawaporezom na prenos apsolutnih prava smatra i sticaweprava svojine i drugih prava iz ~lana 23. ovog zakona naosnovu pravosna`ne sudske odluke ili drugog aktadràvnog, odnosno drugog nadle`nog organa sa javnimovla{}ewem.

3. Poreski tretman prenosa uz naknadu prava svojine nanepokretnosti koji izvr{i lice koje nije obveznikporeza na dodatu vrednost, u slu~aju kada prodavac ikupac, po zakqu~ewu ugovora o kupoprodajinepokretnosti, zakqu~e aneks tog ugovora iz kojeg

BILTEN/POREZI

21


proizlazi da je povr{ina nepokretnosti koja je predmetprenosa po aneksu ugovora ve}a od povr{ine koja je bilapredmet prenosa po ugovoru o kupoprodaji, odnosno uslu~aju kada iz aneksa ugovora proizlazi da je povr{inanepokretnosti koja je predmet prenosa po aneksu ugovoramawa od povr{ine koja je bila predmet prenosa poosnovnom ugovoru o kupoprodaji


Na prenos uz naknadu prava svojine nanepokretnosti, koji izvr{i lice koje nije obveznikporeza na dodatu vrednost, pla}a se porez na prenosapsolutnih prava, osim u slu~ajevima za koje je ~l. 31. do31b Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br.26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11,57/12− US i 47/13, u daqem tekstu: Zakon) propisanopravo na poresko oslobo|ewe.

Na postojawe poreske obaveze nije od uticajanaziv akta koji predstavqa pravni osnov prenosa prava(da li su ugovorne strane zakqu~ile ugovor okupoprodaji ili aneks tog ugovora), ve} da li se ukonkretnom slu~aju vr{i prenos apsolutnih prava kojije predmet oporezivawa porezom na prenos apsolutnihprava.

S tim u vezi, kada prodavac i kupac, po zakqu~ewuugovora o kupoprodaji nepokretnosti, zakqu~e aneks togugovora iz kojeg proizlazi da je povr{inanepokretnosti koja je predmet prenosa po aneksu ugovorave}a od povr{ine koja je bila predmet prenosa po

BILTEN/Porezi na imovinu

22


ugovoru o kupoprodaji, prenos izvr{en aneksom ugovora(razlika izme|u povr{ine prenete nepokretnosti poaneksu ugovora i povr{ine prenete po osnovu ugovora okupoprodaji) predmet je oporezivawa porezom na prenosapsolutnih prava − ako taj prenos ne podleè pla}awuporeza na dodatu vrednost. U slu~aju kada iz aneksaugovora proizlazi da je povr{ina nepokretnosti koja jepredmet prenosa po aneksu ugovora mawa od povr{inekoja je bila predmet prenosa po osnovnom ugovoru okupoprodaji ({to zna~i da je kupac nepokretnosti izugovora o kupoprodaji preneo prodavcu iz tog ugovoraodre|enu povr{inu nepokretnosti), prenos uz naknaduizvr{en aneksom ugovora predmet je oporezivawaporezom na prenos apsolutnih prava − ako taj prenos nepodleè pla}awu poreza na dodatu vrednost.

Pored toga, Ministarstvo finansija napomiwe daje, sa poreskog stanovi{ta, u navedenim slu~ajevima re~o „novim“ pravnim poslovima izme|u istih ugovornihstrana.

* * *Prema odredbi ~lana 23. stav 1. ta~ka 1) Zakona,

porez na prenos apsolutnih prava pla}a se kod prenosauz naknadu prava svojine na nepokretnosti.

Od oporezivawa porezom na prenos apsolutnihprava izuzima se prenos, odnosno sticawe apsolutnogprava iz ~l. 23. i 24. Zakona na koji se pla}a porez nadodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se ure|ujeporez na dodatu vrednost (~lan 24a ta~ka 1) Zakona).

BILTEN/POREZI


POREZ NA DOHODAK GRA\ANA

1. Obaveza vo|ewa poslovnih kwiga fizi~kog lica kojeostvaruje prihod od poqoprivrede i {umarstva po~ev od1. januara 2014. godine, prema zakonu kojim se ure|ujeporez na dohodak gra|ana

(Obja{wewe Ministarstva finansija, br. 413-00-168/2013-04 od 9.12.2013. god.)

Fizi~ko lice koje ostvaruje prihode obavqawemdelatnosti poqoprivrede i {umarstva, odnosno prihodeod prodaje poqoprivrednih i {umskih proizvoda (udaqem tekstu: prihod od poqoprivrede) sti~e statuspreduzetnika:

1) po sili zakona − ukoliko je obveznik poreza nadodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se ure|ujeporez na dodatu vrednost (ovo re{ewe uvedeno jeistovremeno sa uvo|ewem poreza na dodatu vrednost −po~ev od 1. januara 2005. godine);

24


2) po sopstvenom opredeqewu − ukoliko je re~o nosiocu porodi~nog poqoprivrednog gazdinstvaupisanom u registar poqoprivrednih gazdinstava uskladu sa propisima kojima se ure|uje registracijapoqoprivrednih gazdinstava koji se opredelio da imasvojstvo preduzetnika. Predmetno opredeqewe vr{i sepodno{ewem poreske prijave nadle`nom poreskomorganu (Obrazac PPDG-1).

Samo u navedenim slu~ajevima postoji obavezavo|ewa poslovnih kwiga u skladu sa zakonom kojim seure|uje porez na dohodak gra|ana.

Fizi~ko lice koje ostvaruje prihod odpoqoprivrede, a nema status preduzetnika nema niobavezu vo|ewa poslovnih kwiga.

BILTEN/POREZI


PORESKI POSTUPAKI PORESKA ADMINISTRACIJA

1. Poja{wewe mi{qewa Ministarstva finansija br. 413-00-264/2012-04 datog 17.09.2013. godine koje se odnosi naulagawa u izgradwu osnovnog sredstva, a koja nisu bilaprijavqena u poreskom periodu kada su vr{ena

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 413-00-264/2012-04od 5.11.2013. god.)

1. Poreski obveznik ne moè podneti izmewenuporesku prijavu posle pokretawa postupka poreskekontrole za kontrolisani poreski period, odnosno nakondono{ewa re{ewa o utvr|ivawu poreza.

***Prema odredbama ~lana 40. st. 1. i 3. Zakona o

poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnikRS“, br. 80/02, 84/02−ispravka, 23/03−ispravka, 70/03, 55/04,61/05, 85/05−dr. zakon, 62/06−dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09−dr.zakon, 53/10, 101/11, 2/12−ispravka, 93/12 i 47/13, u daqemtekstu: ZPPPA), ako poreski obveznik ustanovi da poreskaprijava, koju je podneo Poreskoj upravi, sadrì gre{ku ilipropust, duàn je da odmah, a najkasnije do isteka roka

26


zastarelosti, podnese poresku prijavu u kojoj su gre{ka ilipropust otkloweni (u daqem tekstu: izmewena poreskaprijava). Podnetu poresku prijavu poreski obveznik moè daizmeni najvi{e dva puta podno{ewem izmewene poreskeprijave.

Odredbom stava 5. navedenog ~lana ZPPPApropisano je da, izuzetno od st. 1. i 3. ovog ~lana, poreskiobveznik ne moè podneti izmewenu poresku prijavu poslepokretawa postupka poreske kontrole za kontrolisaniporeski period, odnosno nakon dono{ewa re{ewa outvr|ivawu poreza iz ~lana 54. stav 2. ta~ka 2) podta~ka (2)ovog zakona.

2. Nezavisno od navedenog, Ministarstvo finansijaukazuje da ZPPPA i Zakonom o porezu na dobit pravnihlica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10 i101/11) nije propisana mogu}nost naknadnog podno{ewaObrasca PK – Poreski kredit za ulagawa u osnovna sredstvaza period od __ do __ 201_. godine propisanog Pravilnikomo sadràju poreskog bilansa i drugim pitawima od zna~aja zana~in utvr|ivawa poreza na dobit pravnih lica („Sl.glasnik RS“, br. 99/10, 8/11, 13/12 i 8/13).

2. Kompenzacija poreskog duga poreskog obveznika – javnogkomunalnog preduze}a

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 413-00-00420 /2013-04 od 20.9.2013. god.)

Ukoliko poreski obveznik ispuwava uslove zapla}awe poreske obaveze putem kompenzacije u skladu saZakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji(„Sl. glasnik RS“, br. 80/02 … 47/13, u daqem tekstu: Zakon)

BILTEN/POREZI

27


i Pravilnikom o na~inu i uslovima za pla}awe poreskeobaveze putem kompenzacije („Sl. glasnik RS“, br. 63/03, udaqem tekstu: Pravilnik), potrebno je obratiti senadle`nom organu – Upravi za trezor zahtevom za pla}aweduga putem kompenzacije i uz zahtev podneti potrebnudokumentaciju.

***Naime, odredbom ~lana 67. stav 4. ta~ka 1) Zakona

propisano je da se poreska obaveza moè namiriti putemkompenzacije, na na~in i pod uslovima koje, u skladu saporeskim zakonom, bliè ure|uje ministar.

Pravilnikom su bliè ure|eni na~in i uslovi podkojima poreski du`nik u teku}oj godini moè izmiritiporeske obaveze dospele do 31. decembra prethodne godine (udaqem tekstu: dug) putem kompenzacije.

Prema odredbama ~lana 2. stav 1. Pravilnika, du`nikkoji istovremeno ima i potraìvawa od buxeta RepublikeSrbije moè, putem bilateralne kompenzacije, izmiriti dugpod uslovima da je:

1) prema usagla{enoj kwigovodstvenoj doku mentacijiobaveza buxeta Republike Srbije (u daqem tekstu: buxet)prema du`niku najmawe dvostruko ve}a od ukupnog duga kojise moè izmiriti putem kompenzacije;

2) predmet kompenzacije dug koji predstavqa javniprihod buxeta do iznosa koji pripada buxetu.

Ako se dug sastoji od poreza koji se dele izme|ubuxeta i buxeta teritorijalne autonomije i lokalnesamouprave (u daqem tekstu: drugi u~esnik u raspodelijavnih prihoda), du`nik je obavezan da izmiri deo duga kojipripada drugom u~esniku u raspodeli (~lan 2. stav 2.Pravilnika).

BILTEN/Poreski postupak i poreska administracija

28


Zahtev za pla}awe duga putem kompenzacije du`nikpodnosi Ministarstvu finansija – Upravi za trezor. Uzzahtev se podnosi dokumentacija propisana ~lanom 3. stav 2.Pravilnika (potvrda o obavezi na Obrascu POO – Potvrdao obavezi, overena od strane korisnika buxetskih sredstava(u daqem tekstu: korisnik) koji ima obavezu prema du`niku,zajedno sa dokumentacijom kojom se dokazuje osnov dugovawa;potvrda o dugu na Obrascu PDU – Potvrda o dugu, overena odstrane nadle`ne organizacione jedinice Poreske uprave (udaqem tekstu: organizaciona jedinica) prema sedi{tudu`nika; popuwena izjava o kompenzaciji, u ~etiriprimerka, overena od strane du`nika, na Obrascu IOK –Izjava o kompenzaciji me|usobnih obaveza i potraìvawa;popuwen nalog na teret i u korist odgovaraju}eg uplatnogra~una javnih prihoda; popuwen i overen nalog na teret i ukorist svog ra~una).

Po prihvatawu zahteva i uz ispuwenost uslova iz~lana 2. Pravilnika, u roku od sedam radnih dana od danaprijema dokumentacije iz ~lana 3. Pravilnika, Uprava zatrezor overava Izjavu o kompenzaciji me|usobnih obaveza ipotraìvawa i ispostavqa naloge za obra~un na teret i ukorist ra~una buxeta (~lan 5. Pravilnika).

Du`nik moè putem kompenzacije, u skladu saPravilnikom, izmiriti i dug koji pripada drugimu~esnicima u raspodeli javnih prihoda, podno{ewemzahteva iz ~lana 3. Pravilnika nadle`nom organuteritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave zaposlove finansija koji, ako su ispuweni uslovi iz ~lana 5.Pravilnika, dostavqa dokumentaciju Upravi za trezor radirealizacije kompenzacije (~lan 10. Pravilnika).

BILTEN/POREZI


USLOVNI OTPIS KAMATA IMIROVAWE PORESKOG DUGA

1. Do kada, u smislu Zakona o uslovnom otpisu kamata imirovawu poreskog duga, miruje glavni poreski dugporeskog obveznika koji je razvrstan kao sredwe pravnolice?


Poreski obveznik koji je, prema propisima kojiure|uju ra~unovodstvo, razvrstan kao sredwe pravnolice, za svrhu primene odredaba Zakona o uslovnomotpisu kamata i mirovawu poreskog duga („Sl. glasnikRS“, br. 119/12, u daqem tekstu: Zakon) smatra se malimporeskim obveznikom. Malom poreskom obveznikuglavni poreski dug miruje do 31. decembra 2014. godine uskladu sa Zakonom.

30


***Odredbama ~lana 2. ta~. 1) i 4) Zakona propisano

je da je poreski obveznik fizi~ko lice, preduzetnik,odnosno pravno lice, koje na dan 31. oktobra 2012. godineima dospele, a nepla}ene poreske obaveze. Pod glavnimporeskim dugom podrazumeva se dug po osnovu poreskihobaveza dospelih za pla}awe zakqu~no sa 31. oktobrom2012. godine, osim po osnovu doprinosa za obaveznozdravstveno osigurawe, a koji je evidentiran u poreskomra~unovodstvu Poreske uprave, odnosno kod nadle`nogorgana jedinice lokalne samouprave, na dan 31. oktobra2012. godine.

Prema odredbi ta~ke 8) istog ~lana Zakona,veliki poreski obveznik je pravno lice koje je, premapropisima koji ure|uju ra~unovodstvo i reviziju,razvrstano kao veliko pravno lice.

Mali poreski obveznik je fizi~ko lice,preduzetnik, odnosno pravno lice koje nije velikiporeski obveznik u skladu sa ta~kom 8) ovog ~lana (~lan2. ta~ka 9) Zakona).

Odredbom ~lana 3. stav 2. Zakona propisano je damalom poreskom obvezniku glavni poreski dug miruje do31. decembra 2014. godine.

2. Da li poreske obaveze utvr|ene re{ewem nadle`nogporeskog organa u postupku poreske kontrole u periodu

BILTEN/POREZI


mirovawa glavnog poreskog duga, u smislu Zakona ouslovnom otpisu kamata i mirovawu poreskog duga, imajukarakter teku}ih obaveza?


Poreski obveznik koji je stekao pravo namirovawe glavnog poreskog duga duàn je da od 1. januara2013. godine redovno pla}a teku}e obaveze, {to zna~i dasvoje teku}e poreske obaveze plati o wihovojdospelosti. Posebne pogodnosti koje su propisaneZakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovawu poreskogduga („Sl. glasnik RS“, br. 119/12, u daqem tekstu: ZUOK)uslovqene su redovnim pla}awem teku}ih obaveza poosnovu svih javnih prihoda po~ev od 1. januara 2013.godine.

Poreske obaveze utvr|ene re{ewem nadle`nogporeskog organa u postupku poreske kontrole u periodumirovawa glavnog poreskog duga nemaju karakter teku}ihobaveza u smislu ZUOK.

***Odredbom ~lana 2. stav 1. ta~ka 4) ZUOK

propisano je da se glavnim poreskim dugom smatra dug poosnovu poreskih obaveza dospelih za pla}awe zakqu~nosa 31. oktobrom 2012. godine, osim po osnovu doprinosa za

31BILTEN/Uslovni otpis kamata i mirovawe poreskog duga

32


obavezno zdravstveno osigurawe, a koji je evidentiran uporeskom ra~unovodstvu Poreske uprave, odnosno kodnadle`nog organa jedinice lokalne samouprave, na dan31. oktobra 2012. godine.

Teku}e obaveze definisane su kao obaveze poosnovu svih javnih prihoda koje periodi~no dospevaju zapla}awe u smislu poreskih propisa, odnosno drugihakata, po~ev od 1. januara 2013. godine (~lan 2. stav 1.ta~ka 7) ZUOK).

Odredbama ~lana 5. ZUOK propisano je da poreskiobveznik sti~e pravo na mirovawe glavnog poreskog dugaako obaveze dospele za pla}awe, po~ev od 1. novembra2012. godine do 31. decembra 2012. godine, platinajkasnije do 31. januara 2013. godine. Poreski obveznikkojem je utvr|eno pravo na mirovawe poreskog dugaduàn je da od 1. januara 2013. godine redovno pla}ateku}e obaveze.

BILTEN/POREZI


CARINE

1. Primena Odluke o uslovima i na~inu za smawewecarinskih da`bina na odre|enu robu, odnosno zaizuzimawe odre|ene robe od pla}awa carinskih da`binau 2014. godini („Sl. glasnik RS“, br. 106/13)


Stope carine za robu iz tarifnih oznakasadrànih u ta~ki 2. Odluke predstavqaju op{testope koje se primewuju na erga omnes osnovi, s obziromna ~iwenicu da se ta roba ne proizvodi u RepubliciSrbiji ili proizvodawa po obimu ili kvalitetu nezadovoqava potrebe doma}eg trì{ta, niti se nagodi{wem nivou u tom pogledu mogu o~ekivati bitnijepromene. Drugim re~ima, ove stope zamewuju stopecarine propisane Zakonom o Carinskoj tarifi („Sl.glasnik RS“, br. 62/05, 61/07 i 5/09) u svim slu~ajevimauvoza robe iz ta~ke 2. Odluke.

34


Na osnovu prethodno navedenog, definisawe robeodnosu na kategorije „sirovine, repromaterijali ikomponente“ ne mewa status robe u smislu primenesmawewa carinskih da`bina, odnosno izuzimawe odpla}awa carinskih da`bina propisanih na osnovu ta~ke2. Odluke. Shodno tome, namena uvoza ne uslovqava nabilo koji na~in primenu zakonskog osnova definisanogodgovaraju}om {ifrom (306L1) u Pravilniku o obliku,sadrìni, na~inu podno{ewa i popuwavawa deklaracijei drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. glasnikRS“, br. 29/10, 84/10, 100/10, 56/11, 66/11, 14/12, 94/12, 97/12,102/12, 120/12, 12/13, 39/13, 56/13 i 109/13), odnosnoKodeksu {ifara za popuwavawe isprava u carinskompostupku.

2. Da li na~in uvoza robe odre|uje vlasni{tvo nadrobom?


Carinskim zakonom („Sl. glasnik RS“, br. 18/10 i111/12), u ~lanu 84, propisano je da roba nad kojom trebada se sprovede carinski postupak mora da budeobuhva}ena deklaracijom za taj carinski postupak.Deklaracija, sa ispravama potrebnim radi primenepropisa kojima je ure|en carinski postupak za koji seroba prijavquje, u pismenoj formi podnosi se na

BILTEN/CARINE

35


propisanom obrascu, mora da bude potpisana od stranewenog podnosioca i mora da sadrì podatke neophodne zaprimenu propisa kojima je ure|en carinski postupak zakoji se roba prijavquje. U ~lanu 5. stav 1. ta~ka 18. istogzakona, deklarant je definisan kao lice koje podnosideklaraciju u svoje ime ili lice u ~ije ime se podnosideklaracija.

Pravilnikom o obliku, sadrìni, na~inupodno{ewa i popuwavawa deklaracije i drugih obrazacau carinskom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 29/10 … i109/13) propisan je na~in popuwavawa deklaracije zapojedine carinske postupke. Prilikom deklarisawarobe za odre|eni carinski postupak, deklarant je duànda carinskom organu podnese isprave koje predstavqajupravni osnov za sprovo|ewe carinskog postupka nadpredmetnom robom, tj. na osnovu tih isprava deklarant,pred carinskim organima, legitimi{e svoj zahtev da seroba stavi u odgovaraju}i carinski postupak.

Iz svega prethodno re~enog sledi da sprovo|ewebilo kog carinski dozvoqenog postupka, pa i stavqawerobe u slobodan promet, ne odre|uje vlasni{tvo nadrobom, tj. pitawe vlasni{tva nad robom odvojeno je odpitawa sprovo|ewa carinskog postupka.

U konkretnom slu~aju to bi zna~ilo da predmetnafirma moè deklarisati predmetnu robu za stavqawe uslobodan promet, pri ~emu pravo svojine nad robomostaje nepromeweno (vlasni{tvo inostranog partnera).Pri tome, potrebno je da se uz deklaraciju podnesu sve

BILTEN/CARINE

36


isprave potrebne za primenu propisa kojima je ure|encarinski postupak za koji se roba prijavquje,ukqu~uju}i i ugovor sa inostranim partnerima.

Na kraju, Ministarstvo finansija napomiwe daako bi, nakon stavqawa u slobodan promet, predmetnaroba bila vra}ena u inostranstvo, onda bi se to u~inilokroz postupak izvoza, u skladu sa carinskim propisima.

3. Carinski tretman cigareta dobijenih u postupkupasivnog oplemewivawa


Carinski postupak pasivnog oplemewivawa jepostupak sa ekonomskim dejstvom koji omogu}avaprivremeni izvoz doma}e robe iz carinskog podru~jaRepublike Srbije u svrhu oplemewivawa (podvrgavawaprocesima obrade) i nakon toga, u roku odre|enom zazavr{etak postupka, ponovni uvoz u carinsko podru~jeRepublike Srbije dobijenih proizvoda nastalih u timprocesima, uz potpuno ili delimi~no oslobo|ewe odpla}awa uvoznih da`bina. Pravni osnov za postupakpasivnog oplemewivawa sadràn je u ~l. 110. do 117, 151.i 172. do 187. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“, br.18/10 i 111/12) i ~l. 263. do 288. i 358. do 365. Uredbe ocarinski dozvoqenom postupawu s robom („Sl. glasnikRS“, br. 93/10 i 63/13).

BILTEN/CARINE


Daqe, u skladu sa ~lanom 5. stav. 1. ta~ka 5.Carinskog zakona pod pojmom „doma}a roba“ podrazumevase slede}e:

− roba u celini dobijena ili proizvedena nacarinskom podru~ju Republike Srbije, koja ne sadrìrobu uvezenu iz dràva ili s teritorija van carinskogpodru~ja Republike Srbije,

− roba uvezena iz dràva ili s teritorija vancarinskog podru~ja Republike Srbije koja je stavqena uslobodan promet,

− roba dobijena ili proizvedena na carinskompodru~ju Republike Srbije samo od robe iz alineje druge,ili od robe iz alineje prve i druge.

Na osnovu prethodno navedenog, roba (cigarete)nastala u procesu pasivnog oplemewivawa uinostranstvu i nakon toga kao gotov proizvod uvezena, postavqawu u slobodan promet na carinskoj teritorijiRepublike Srbije, smatra se doma}om robom.

^lanom 172. st. 1. i 2. Carinskog zakona propisanoje da se proizvodi koji nastanu u postupku pasivnogoplemewivawa mogu staviti u slobodan promet sapotpunim ili delimi~nim oslobo|ewem od pla}awauvoznih da`bina, a na privremeni izvoz doma}e robeprimewuju se izvozne carine, mere trgovinske politikei druge formalnosti predvi|ene za izvoz doma}e robe izcarinskog podru~ja Republike Srbije. Stavovima 3−5.istog ~lana date su definicije odre|enih pojmova. Takose privremeno izvezenom robom smatra roba stavqena u

BILTEN/CARINE 37

38


postupak pasivnog oplemewivawa, dobijenimproizvodima smatraju se proizvodi nastali kao rezultatprocesa oplemewivawa, a procesom oplemewivawasmatra se proces iz ~lana 143. stav 2. prva, druga i tre}aalineja tog zakona.

U skladu sa ~lanom 178. Carinskog zakona potpunoili delimi~no oslobo|ewe od pla}awa uvoznih da`binapropisano ~lanom 172. stav 1. tog zakona utvr|uje se tako{to se od iznosa uvoznih da`bina obra~unatih zadobijene proizvode koji se stavqaju u slobodan prometodbije iznos uvoznih da`bina koje bi bile obra~unatena isti dan za privremeno izvezenu robu ako bi se istauvozila u Republiku Srbiju iz dràve u kojoj je bilapredmet oplemewivawa ili dràve u kojoj je bila uposledwoj fazi oplemewivawa.

Iznos koji se odbija u skladu sa odredbom stava 1.ovog ~lana izra~unava se na osnovu koli~ine i vrsteprivremeno izvezene robe na dan prihvatawadeklaracije za weno stavqawe u postupak pasivnogoplemewivawa i na osnovu ostalih elemenata zaobra~un koji vaè za tu robu na dan prihvatawadeklaracije za stavqawe dobijenih proizvoda uslobodan promet.

Vrednost privremeno izvezene robe je vrednostkoja se prihvata za tu robu prilikom odre|ivawacarinske vrednosti dobijenih proizvoda u skladu sa~lanom 46. stav 1. ta~ka 2) alineja 1. ovog zakona ili, akose vrednost ne moè utvrditi na taj na~in, vrednost koja

BILTEN/CARINE


odgovara razlici izme|u carinske vrednosti dobijenihproizvoda i proizvodnih tro{kova utvr|enih naobjektivan na~in.

^lanom 363. Uredbe detaqnije je propisano kojitro{kovi se ura~unavaju ili ne ura~unavaju u vrednostprivremeno izvezene robe i tro{kova proizvodnihradwi za potrebe utvr|ivawa oslobo|ewa od pla}awauvoznih da`bina.

Izuzetno od pravila za obra~un oslobo|ewa datogu ~lanu 178. Carinskog zakona, ~lanom 180. stav 2. togzakona dato je ovla{}ewe Vladi da propi{e slu~ajeve iposebne uslove pod kojima se tro{kovi oplemewivawaprimewuju kao osnovica za obra~un carinskog duga pristavqawu robe u slobodan promet nakon postupkapasivnog oplemewivawa.

S tim u vezi, ~lanom 364. st. 1. i 3. Uredbepropisano je da carinski organ odobrava delimi~nooslobo|ewe od pla}awa uvoznih da`bina, uzimaju}itro{kove oplemewivawa kao osnovicu za obra~unda`bina, pri ~emu se odredbe ~l. 38−57. Carinskogzakona shodno primewuju pri obra~unu tih tro{kova ukoje se ne ukqu~uje vrednost privremeno izvezene robe.Ministarstvo finansija napomiwe da carinski organne}e prihvatiti da obra~una delimi~no oslobo|ewe odpla}awa uvoznih da`bina uzimaju}i tro{koveoplemewivawa kao osnovicu za obra~un tih da`bina akoje privremeno izvezena roba, koja ne ispuwava uslove zasticawe doma}eg nepreferencijalnog porekla, pret ho -

BILTEN/CARINE 39

BILTEN/CARINE 40


dno stavqena u slobodan promet uz stopu carine nula(~lan 364. stav 2. Uredbe).

Ukoliko deklarant ne zahteva, odnosno udeklaraciji ne navede da se uvozne da`bine obra~unavajuu skladu sa ~lanom 364. Uredbe ili ako carinski organutvrdi da deklarant ne ispuwava uslove za obra~unda`bina u skladu sa tim ~lanom, carinski organ }eutvrditi potpuno ili delimi~no oslobo|ewe odpla}awa uvoznih da`bina u skladu sa ~lanom 178.Carinskog zakona i ~lanom 363. Uredbe o carinskidozvoqenom postupawu sa robom.

Bez obzira na primeweni metod vrednovawadobijenog proizvoda, vrednost privremeno izvezenerobe je ona vrednost koja je prihva}ena za tu robuprilikom odre|ivawa carinske vrednosti dobijenihproizvoda.

4. Primena ~lana 24. ta~ka 3. Aneksa 4. Sporazuma oizmenama i pristupawu Sporazumu o slobodnoj trgoviniu centralnoj Evropi (CEFTA 2006)


Ministarstvo finansija je obave{teno da je dana18.11.2013. godine Carinarnica Ni{ − Odeqewe zanaknadnu kontrolu izvr{ila kontrolu uvoza u fabrici„MIN DIV AD Svrqig“ i tom prilikom sa~inila

BILTEN/CARINE 41


Zapisnik br. 148-09-038-02-487/3/2013 kojim je osporilaprihvatawe Uverewa o kretawu robe EUR.1 iz razloga{to prilikom stavqawa robe u postupak carinskogskladi{tewa, u carinskom dokumentu S7, u rubrici 44,pored broja fakture i transportnog dokumenta nisuupisani i brojevi EUR.1 obrazaca koji su pratili robu itraì se tuma~ewe ~lana 24. ta~ka 3. Aneksa 4.Sporazuma o izmenama i pristupawu Sporazumu oslobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA 2006)(„Sl. glasnik RS“, br. 88/07 i „Sl. glasnik RS −

Me|unarodni sporazumi“, br. 8/11, u daqem tekstu:CEFTA sporazum).

Postupak carinskog skladi{tewa propisan jeodredbama ~lanova 110. do 117. Carinskog zakona („Sl.glasnik RS“, br. 18/10 i 111/12) i ~l. 263. do 299. Uredbe ocarinski dozvoqenom postupawu s robom („Sl. glasnikRS“, br. 93/10 i 63/13). Ovaj postupak zapo~iwepodno{ewem JCI (S7) carinskom organu. JCI sepopuwava u skladu sa ~l. 11. do 13. Pravilnika o obliku,sadrìni, na~inu podno{ewa i popuwavawa deklaracijei drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. glasnikRS“, br. 29/2010, 84/2010 i 100/2010). U rubriku 44(priloène isprave i dodatne informacije) upisuju se,pored ostalog, po potrebi i podaci o sertifikatimakoji prate robu.

U skladu sa ~lanom 24. ta~ka 3. Aneksa 4. CEFTAsporazuma, koji predstavqa izuzetak od pravila, dokaz o

42


poreklu moè biti prihva}en u strani ugovornici −

uvoznici i nakon isteka wegovog roka vaèwa (~etirimeseca) od dana izdavawa u strani ugovornici −

izvoznici, pod uslovom da su proizvodi isporu~eni pretog roka.

Ovo zna~i da, izuzetno, ukoliko je roba stavqenau odre|eni carinski postupak (u ovom slu~aju, carinskoskladi{tewe) do isteka roka od 4 meseca od danaizdavawa dokaza o poreklu, i ako je u tom rokucarinskom organu prezentovano da se radi o robipreferencijalnog porekla koju prate odgovaraju}idokazi o poreklu, carinski organ moè u momentupu{tawa robe u slobodan promet prihvatiti dokaz oporeklu i nakon isteka wegovog roka vaèwa.Prihvatawe dokaza o poreklu i nakon isteka rokavaèwa od 4 meseca je diskreciono pravo carinskogorgana. Ovo pravo uslovqeno je procenom carinskogorgana o mogu}nosti primene odredaba koje se odnose narokove u kojima carinski organ moè poslati te dokazeo poreklu na naknadnu proveru u slu~aju opravdanesumwe u poreklo robe.

Na osnovu prethodno re~enog, mi{qeweMinistarstva finansija je da ~iwenica da Uverewe okretawu robe EUR.1 nije evidentirano u rubrici 44JCI S7 ne mora direktno da uti~e na primenupreferencijalnog reìma trgovine prilikom pu{tawarobe u slobodan promet, pod uslovom da je mogu}eidentifikovati po{iqku u odnosu na odgovaraju}euverewe i ako su ispuweni ostali uslovi.

BILTEN/CARINE


5. Carinski tretman ambalaè za pivo koja je stavqenau postupak privremenog uvoza na teritoriji RepublikeSrbije


Sprovo|ewe postupaka sa odlagawem i saekonomskim dejstvom uop{teno, kao i konkretnopostupka privremenog uvoza propisano je odredbama~lanova od 110. do 117. i 164. do 171. Carinskog zakona(„Sl. glasnik RS“, br. 18/10 i 111/12), kao i 263. do 288. i320. do 357. Uredbe o carinski dozvoqenom postupawu srobom („Sl. glasnik RS“, br. 93/10 i 63/13). ^lanom 352.navedene uredbe propisano je da se na uslove i postupakprivremenog uvoza robe koji nisu propisani ~l. 320−357.te uredbe primewuju odgovaraju}e odredbe Konvencije oprivremenom uvozu („Sl. glasnik RS − Me|unarodniugovori“, br. 1/2010).

U ~lanu 110. st. 1. i 2. Carinskog zakona nabrojanisu carinski postupci sa odlagawem i sa ekonomskimdejstvom, u koje, izme|u ostalog, spada i postupakprivremenog uvoza.

^lanovima 111, 112. i 113. istog zakona propisanoje da se carinski postupak sa ekonomskim dejstvom moèprimeniti samo na osnovu odobrewa koje izdaje carinskiorgan. Carinski organ odobrava carinski postupak saekonomskim dejstvom samo licima koja pruè svepotrebne garancije da }e pravilno sprovoditi postupak

43BILTEN/CARINE

44


i ako carinski organ ima mogu}nost nadzora i kontrolenad odobrenim postupkom. U odobrewu za carinskipostupak sa ekonomskim dejstvom moraju biti navedeniuslovi pod kojima se sprovodi taj postupak, a nosilacodobrewa mora da obavesti carinski organ o svim~iwenicama koje nastanu posle izdavawa odobrewa iuti~u na wegovu daqu primenu ili sadrìnu.

^lanom 164. Carinskog zakona propisano je da upostupku privremenog uvoza carinski organ odobravaupotrebu u carinskom podru~ju Republike Srbije stranerobe namewene ponovnom izvozu u neizmewenom stawu,osim uobi~ajenog smawewa vrednosti zbog upotrebe, uzpotpuno ili delimi~no oslobo|ewe od pla}awa uvoznihda`bina i bez primene mera trgovinske politike.

Prema ~lanu 165. zakona, carinski organ, napismeni zahtev lica koje upotrebqava robu ili licakoje organizuje wenu upotrebu, daje odobrewe zaprivremeni uvoz. Naime, na osnovu podnetog zahteva inavoda iz tog zahteva, carinski organ izdaje odobrewe zazahtevani carinski postupak, u kojem moraju bitinavedeni uslovi pod kojima se sprovodi taj postupak.

Prema ~lanu 167. Carinskog zakona, priodobravawu privremenog uvoza carinski organ odre|ujerok u kome se uvezena roba mora ponovo izvesti ili semora odobriti novo carinski dozvoqeno postupawe iliupotreba te robe. Ovaj rok mora biti dovoqan zapostizawe svrhe privremenog uvoza. Roba moè ostati upostupku privremenog uvoza najduè 24 meseca, s tim {toje predvi|ena i mogu}nost propisivawa posebnih rokova.

BILTEN/CARINE


^lanom 321. stav 1. Uredbe o carinski dozvoqenompostupawu s robom propisano je da privremeni uvoz sapotpunim oslobo|ewem od pla}awa uvoznih da`bina,carinski organ odobrava samo u skladu sa ~l. 322−346. teuredbe.

^lanom 1. stav 1. ta~ka (b) Priloga B.3.Konvencije o privremenom uvozu definisano je daambalaù ~ine svi artikli i materijali koju suupotrebqeni ili bi trebalo da se upotrebe, u stawu ukojem su uvezeni, za pakovawe, za{titu, sme{taj ilirazdvajawe robe, izuzimaju}i materijale za ambalaùkad se uvoze u rasutom stawu kao {to su slama, papir,staklena vuna, iverica itd. Izuzeti su, tako|e,kontejneri i palete definisani pod c) i d) tog ~lana.

^lanom 338. uredbe propisano je da carinski organodobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobo|ewe odpla}awa uvoznih da`bina za ambalaù:

1) ako je uvezena puna, a namewena je ponovnomizvozu prazna ili puna i

2) ako je uvezena prazna, a namewena je ponovnomizvozu puna.

Ta ambalaè se ne sme, ~ak ni povremeno,upotrebqavati u unutra{wem prometu, osim zapredvi|en ponovni izvoz robe, a ako je privremenouvezena puna, to ograni~ewe vaì od trenutka kada seisprazni. Radi ostvarewa navedenih povlastica,ambalaù moè ponovo izvesti samo lice kome suodobrene povlastice privremenog uvoza (~lan 4. stav 1.ta~ka (a) Priloga B.3. Konvencije).

BILTEN/CARINE 45

46


Pod unutra{wim prometom se, u skladu sa ~lanom322. stav 4. uredbe, podrazumeva prevoz lica i robe,ukrcanih ili utovarenih u carinskom podru~juRepublike Srbije radi iskrcavawa ili istovara unutartog carinskog podru~ja.

Imaju}i u vidu prethodno navedeno moè sezakqu~iti da ambalaà, ako je uvezena puna radi prodajepiva, moè biti dostavqena kupcima, a nakon prveprodaje piva, ispra`wena ambalaà treba da se vrati umagacin i odatle iznese samo radi ponovnog izvoza uroku koji je odredila carinarnica.

Da bi se navedenom ambalaòm moglo druga~ijeraspolagati neophodno je okon~ati postupakprivremenog uvoza odre|ivawem novog carinskidozvoqenog postupka ili upotrebe, u skladu sa ~lanom116. Carinskog zakona, odnosno stavqawem ambalaè upostupak slobodnog prometa. Ministarstvo finansijanapomiwe da stavqawem robe u slobodan promet stranaroba sti~e carinski status doma}e robe. Stavqawe robeu slobodan promet podrazumeva primenu meratrgovinske politike, ispuwavawe ostalih formalnostiu vezi sa uvozom robe i pla}awe svih propisanihuvoznih da`bina, poreza, akciza i drugih naknada uskladu s carinskim i drugim propisima (~lan 104.Carinskog zakona).

BILTEN/CARINE


I Z B E G A V A W E M E \ U N A R O D N O GD V O S T R U K O G O P O R E Z I V A W A

1. Poreski tretman kapitalnog dobitka koji otu|ewemudela u srpskom privrednom dru{tvu ostvari pravnolice – rezident Republike Ma|arske


Kako se navodi, u konkretnom slu~aju, privrednodru{tvo − rezident Republike Ma|arske je vlasnik100% udela u jedno~lanom DOO registrovanom uRepublici Srbiji. Namera je ovog pravnog lica daugovorom o prenosu udela prenese svih 100% udela nadoma}e pravno lice, tako|e DOO registrovano uRepublici Srbiji, ~ime bi doma}e pravno lice postalojedini ~lan dru{tva ~iji udeli su predmet prometa.

Imaju}i u vidu navedeno, Ministarstvo finansijadaje slede}i odgovor:

Kapitalni dobitak koji nerezidentni obveznik,pravno lice – poreski rezident Republike Ma|arske,ostvari od rezidentnog pravnog lica po osnovu prodaje

48


udela u srpskom privrednom dru{tvu, oporezuje seSAMO u Republici Ma|arskoj.

***I. ^lan 40. stav 5. Zakona o porezu na dobit

pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 43/03,84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13 i 108/13, u daqem tekstu:Zakon) propisuje da se na prihode koje ostvarinerezidentni obveznik od (pored ostalog) rezidentnogpravnog lica, na teritoriji Republike, po osnovukapitalnih dobitaka nastalih u skladu sa ~l. 27. do 29.ovog zakona, obra~unava i pla}a porez po stopi od 20%ako me|unarodnim ugovorom o izbegavawu dvostrukogoporezivawa nije druk~ije ure|eno.

II. Izme|u Savezne Republike Jugoslavije iRepublike Ma|arske zakqu~en je Ugovor o izbegavawudvostrukog oporezivawa u odnosu na poreze na dohodak ina imovinu („Sl. list SRJ − Me|unarodni ugovori“, br.10/01, u daqem tekstu: Ugovor) koji se primewuje od 1.januara 2003. godine.

Ugovor proizvodi pravno dejstvo i ubilateralnim ekonomskim odnosima izme|u RepublikeSrbije i Republike Ma|arske.

Ministarstvo finansija napomiwe da UstavRepublike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06) u ~lanu16, pored ostalog, predvi|a da su op{teprihva}enapravila me|unarodnog prava i potvr|eni me|unarodni

BILTEN/IZBEGAVAWE ME\. DVOSTRUKOG OPORE.

49


ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbijei neposredno se primewuju.

Ugovor, u ~lanu 13. (Kapitalni dobitak), propi -suje:

„1. Dobitak koji ostvari rezident dràveugovornice od otu|ewa nepokretne imovine navedene u~lanu 6. ovog ugovora, a koja se nalazi u drugoj dràviugovornici, moè se oporezivati u toj drugoj dràvi.

2. Dobitak od otu|ewa pokretne imovine koja~ini deo imovine namewene za poslovawe stalnejedinice koju preduze}e dràve ugovornice ima u drugojdràvi ugovornici ili od pokretne imovine kojepripada stalnoj bazi koju koristi rezident dràveugovornice u drugoj dràvi ugovornici za obavqawesamostalnih li~nih delatnosti, ukqu~uju}i i prihode odotu|ewa te stalne jedinice (same ili zajedno s celimpreduze}em) ili stalne baze, moè se oporezivati u tojdrugoj dràvn.

3. Dobitak od otu|ewa pomorskih brodova,re~nih brodova, vazduhoplova ili drumskih prevoznihvozila koji se koriste u me|unarodnom saobra}aju ili odpokretne imovine koja sluì za kori{}ewe tihpomorskih brodova, re~nih brodova, vazduhoplova ilidrumskih prevoznih vozila, oporezuje se samo u dràviugovornici u kojoj se nalazi sedi{te stvarne upravepreduze}a.


50


4. Dobitak od otu|ewa imovine, osim imovinenavedene u st. 1, 2. i 3. ovog ~lana, oporezuju se samo udràvi ugovornici ~iji je rezident lice koje je otu|iloimovinu.“

Imaju}i u vidu navedeno, u konkretnom slu~ajukoji se navodi u dopisu, a shodno navedenom ~lanu 13.stav 4. Ugovora, ukoliko pravno lice, rezidentRepublike Ma|arske ostvari prihod (kapitalnidobitak) prodajom (u konkretnom slua~ju, pravnom licu− rezidentu Republike Srbije) udela u pravnom licuregistrovanom u Republici Srbiji, pravo oporezivawakapitalnog dobitka koji je ostvaren prodajom udelapodleè oporezivawu samo u dràvi rezidentnostiprodavca, odnosno samo u Republici Ma|arskoj.

Ovo posebno iz razloga jer se izuzeci navedeni u~lanu 13. st. 1, 2. i 3. Ugovora (na osnovu kojih bi pravooporezivawa, pod uslovima navedenim u tim stavovima,pripalo Republici Srbiji) ne odnose na prodaju udela ukapitalu, nego na drugu imovinu.

Me|utim, kako je u ~lanu 1. Ugovora (Lica na kojase primewuje Ugovor) navedeno da se Ugovor primewujesamo na lica koja su rezidenti jedne ili obe dràveugovornice, Ministarstvo finansija ukazuje da je, preprimene napred navedenog re{ewa (oporezivawekapitalnog dobitka samo u Republici Ma|arskoj),



neophodno da nerezidentno pravno lice iz RepublikeMa|arske (u skladu sa zakonom kojim se ure|uje poreskipostupak i poreska administracija) nadle`nimporeskim organima Republike Srbije priloì potvrdu orezidentnosti svoje mati~ne dràve rezidentnosti (ukonkretnom slu~aju, Republike Ma|arske) potpisanu ioverenu od strane nadle`nih poreskih organa RepublikeMa|arske (na osnovu ~lana 3. – Op{te definicije, stav1. ta~ka (9) Ugovora, to je ministar finansija, odnosnowegov ovla{}eni predstavnik). Status rezidenta dràvesa kojom je zakqu~en ugovor o izbegavawu dvostrukogoporezivawa, shodno ~lanu 40a stav 2. Zakona i ~lanu159a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskojadministraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02, 84/02−ispravka, 23/03−ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05−dr.zakon, 62/06−dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09−dr. zakon, 53/10,101/11, 2/12−ispravka, 93/12, 47/13 i 108/13), nerezidentdokazuje potvrdom o rezidentnosti overenom odnadle`nog organa druge dràve ugovornice ~iji jerezident i to na posebnom obrascu koji je propisanPravilnikom o postupku i na~inu izdavawa i izgleduobrazaca potvrda o rezidentnosti („Sl. glasnik RS“, br.80/10) ili overenom prevodu potvrde na obrascu kojipropisuje nadle`ni organ dràve sa kojom je zakqu~enugovor o izbegavawu dvostrukog oporezivawa (u

BILTEN/IZBEGAVAWE ME\. DVOSTRUKOG OPORE. 51


konkretnom slu~aju, na obrascu koji propisuju nadle`niorgani Republike Ma|arske).

Ukoliko nisu ispuweni uslovi iz prethodnihstavova ovog mi{qewa, primeni}e se doma}i poreskipropis odnosno re{ewe iz ~lana 40. stav 5. Zakona.

BILTEN/IZBEGAVAWE ME\. DVOSTRUKOG OPORE.52


F I N A N S I J S K I S I S T E M

DEVIZNO POSLOVAWE

1. Da li, sa stanovi{ta Zakona o deviznom poslovawu,ima smetwi da banka kao sredstvo obezbe|ewa po ugovoruo dinarskom kreditu zakqu~enom sa doma}im licem,zakqu~i ugovor o deviznom depozitu sa nerezidentom –pravnim licem?


^lanom 26. stav 1. Zakona o deviznom poslovawu(„Sl. glasnik RS“, br. 62/06, 31/11 i 119/12, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da banka, u skladu sapropisima o bankama, izdaje i pribavqa garancije,avale, jemstva i druga sredstva obezbe|ewa.

S obzirom da je u dopisu navedeno da bi nerezident− pravno lice zakqu~ilo sa bankom ugovor o deviznomdepozitu, u smislu obezbe|ewa po ugovoru o dinarskomkreditu zakqu~enom sa doma}im licem, mi{qeweMinistarstva finansija je da nema smetwi da bankapribavi ovo sredstvo obezbe|ewa, ukoliko je reali -

BILTEN/DEVIZNO POSLOVAWE 54


zacija posla pribavqawa sredstva obezbe|ewa na na~inopisan u zahtevu za mi{qewe u skladu sa propisima obankama.

Imaju}i u vidu da je Narodna banka Srbijeovla{}ena za dono{ewe propisa kojima se ure|ujeposlovawe banaka, Ministarstvo finansija ukazuje dajedino Narodna banka Srbije moè dati autenti~notuma~ewe u vezi primene propisa o bankama.

Odgovor u vezi primene propisa dat je premapodacima koji su izneti u zahtevu. Ministarstvofinansija napomiwe da, shodno ~lanu 8. stav 1. Zakona oNarodnoj skup{tini („Sl. glasnik RS“, br. 9/10),Narodna skup{tina donosi autenti~no tuma~ewezakona, kao i da, u skladu sa ~lanom 80. stav 2. Zakona odràvnoj upravi („Sl. glasnik RS“, br. 79/05, 101/07 i95/10), mi{qewa organa dràvne uprave nisuobavezuju}a.


MENICA

1. Da li se menica koja je dostavqena kao sredstvoobezbe|ewa pla}awa, a fizi~ki je o{te}ena (izbu{enabu{ilicom za papir), smatra ispravnom?


Menica je ure|ena Zakonom o menici („Sl. listFNRJ“, br. 104/46, „Sl. list SFRJ“, br. 16/65, 54/70 i57/89, „Sl. list SRJ“, br. 46/95, u daqem tekstu: Zakon),dok su Odlukom o jedinstvenom meni~nom blanketu („Sl.list SRJ“, br. 29/94, „Sl. glasnik RS“, br. 39/04)propisani tekst i dimenzije jedinstvenog meni~nogblanketa.

^lanom 1. Zakona propisani su obavezni elementikoje svaka trasirana menica mora da sadrì, te ukolikoisprava ne sadrì bilo koji od propisanih sastojaka,takva isprava se, shodno ~lanu 2. Zakona, ne moè

BILTEN/MENICA 56


smatrati menicom, osim u slu~ajevima koji su, kaoizuzetak, propisani ovim ~lanom, a odnose se na rokdospelosti i mesto pla}awa menice.

^l. 90. do 93. Zakona ure|en je postupakamortizacije menice, koji se moè primeniti u slu~ajukada je do{lo do nestanka menice i koji se sprovodipokretawem postupka kod nadle`nog suda od stranezakonskog imaoca menice koja je nestala.

Shodno prethodno navedenom, Ministarstvofinansija obave{tava da odredbama Zakona i Odluke ojedinstvenom meni~nom blanketu nije ure|enoposlovawe, odnosno postupak naplate menica kod kojihje nastalo fizi~ko o{te}ewe, kao ni uslovi po pitawuformalno pravne ispravnosti menice u zavisnosti odstepena wenog o{te}ewa.

Odgovor u vezi primene propisa dat je premapodacima koji su izneti u zahtevu. Ministarstvofinansija napomiwe da, shodno ~lanu 8. stav 1. Zakona oNarodnoj skup{tini („Sl. glasnik RS“, br. 9/10),Narodna skup{tina donosi autenti~no tuma~ewezakona, kao i da, u skladu sa ~lanom 80. stav 2. Zakona odràvnoj upravi („Sl. glasnik RS“, br. 79/05, 101/07 i95/10), mi{qewa organa dràvne uprave nisuobavezuju}a.


P O D S E T N I K

BILTEN/PODSETNIK58


BILTEN/PODSETNIK 59


60


BILTEN/PODSETNIK

61


BILTEN/PODSETNIK

62


BILTEN/PODSETNIK

63


BILTEN/PODSETNIK

64


BILTEN/PODSETNIK

65


BILTEN/PODSETNIK

66


BILTEN/PODSETNIK

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

336

BILTEN: slu`bena obja{wewa i stru~nami{qewa za primenu finansijskih propisa,glavni urednik Veqko Jovanovi}. – God. 32,br.1 / 2 (1992) – . – Beograd: Ministarstvofinansija Republike Srbije,1992–. – 20 cm

Mese~no. –ISSN 0354-3242 = Bilten, slu`benaobja{wewa i stru~na mi{qewa za primenufinansijskih propisaCOBISS. SR–ID 43429132

Godina LIII ISSN 0354-3242

Documents