Godina ,br.2,2005,str.1--328...Evropa posle propasti ustava1 Legitimacijska kriza je inherentna elitisti~kom modelu konsti-tucionalizacije Evropske zajednice (Unije), ali se prvi put

Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Godina LIII, br. 2, 2005, str. 1--328UDC 34/35 YU-ISSN 0003--2565

SADR@AJ

IZVORNI NAU^NI ^LANCI

Hauke Brunkhorst, Demokratija shva}ena ozbiqno --Evropa posle propasti ustava -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 5

Dragan Milovanovi}, Pravna definicija zlo~ina i jedanalternativni pogled -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 20

Vojislav Stanov~i}, Demokratija i vladavina prava -- -- -- 29

Peter Koler, Pravo, moral i vrlina -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 59

PREGLEDNI NAU^NI ^LANCI

Jakov Radi{i}, Saradwa lekara razli~itih specijalnosti iwihova odgovornost -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 79

Boris Krivokapi}, O nekim problemima slu`bene upotrebejezika u unutra{wim pravnim porecima dràva -- -- 92

Milena Polojac, Podela dobiti i gubitka me|u ortacima --rimsko pravo i moderna re{ewa -- -- -- -- -- -- -- -- -- 130

Vladimir Pavi}, Protivtu`ba i kompenzacioni prigovoru arbitra`nom sporu -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 145

Marija Karaniki}, Odgovornost za razvojne rizike -- -- -- -- 161

Branko Pavlica, Sudbina Nemaca u Jugoslaviji -- -- -- -- -- 196

2

POLEMIKA

Vladimir \eri}, Povodom teksta Koste âvo{kog upro{lom broju ,,Anala‘‘ -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 237

POVODI

Danilo N. Basta, Pred bistom Slobodana Jovanovi}a -- -- -- 257

Kosta âvo{ki, Pobeda nad zaboravom -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 262

PRILOZI

Svetlana Mir~ov, Bibliografski rad Gojka Niketi}a -- -- 266

OSVRTI

Danilo N. Basta, Mladi}ki radovi SlobodanaJovanovi}a -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- --

272

PRIKAZI I BELE[KE

Legende Beogradskog Univerziteta(Aleksandar A. Miqkovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 279

Radmila Vasi}, Pravna dràva i tranzicija: teorijskimodeli i kontekstualno uslovqavawe (,,Dosije",Beograd, 2004. str. 197) (Milo{ Zdravkovi}) -- -- -- 286

Dieter Birk, Steuerrecht (6., neu bearbeitete Auflage, C. F. MüllerVerlag, Heidelberg 2003, XXX + 432)(Milo{ Milo{evi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 288

Shannon P. Pratt, The market approach to valuing businesses(John Wiley & Sons, Inc, New York, 2001.)(êdomir Gligori}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 296

Aurelije Augustin, Dràva bo`ja (prev. Marko Vi{i},CID, Podgorica, 2004, str. 1034)(Jasminka Hasanbegovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 307

Enrico Pattaro, editor-in-chief, A Treatise of Legal Philosophy andGeneral Jurisprudence , volumes I--V

3

(Dordrecht/Berlin/Heidelberg/ New York, Springer, 2005.)(Jasminka Hasanbegovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 309

Thomas Fleiner, Lidija R. Basta Fleiner, Allgemeine Staatslehre --Über die konstitutionelle Demokratie in einer multikulturellenglobalisierten Welt (dritte vollständig überarbeitete underweiterte Auflage, die erste und zweite Auflage sind unterMitarbeit von Peter Hänni erschienen, Berlin/ Heidelberg/New York, Springer, 2004, SS. LXXII+674.) (JasminkaHasanbegovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 312

NEKROLOZI

Jasminka Hasanbegovi}, In memoriam Norberto Bobio(1909--2004) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 316

Obrad Stanojevi}, Piter Berks, Oksford -- -- -- -- -- -- -- -- 320

AUTORI -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 322

4

IZVORNI NAU^NI ^LANCI

UDK 341.217 (4--672EU)321.7061.1EU

Hauke Brunkhorst

DEMOKRATIJA SHVA]ENA OZBIQNOEvropa posle propasti ustava

1

Legitimacijska kriza je inherentna elitisti~kom modelu konsti-

tucionalizacije Evropske zajednice (Unije), ali se prvi put jasno javno

manifestovala i kulminirala u francuskom i holandskom ,,ne‘‘ na referen-dumima povodom ratifikacije Nacrta Ustava.

Problem legitimacijske krize konstitucionalizacije Evropske unije

proizilazi iz ~iwenice nedovoqno ozbiqnog odnosa prema demokratiji, u smi-

slu da se ustavno utemeqewe nije dovoqno gradilo ,,odozdo‘‘ -- na revolucio-narnim principima demokratske solidarnosti gra|ana Evrope, ve} ,,odozgo‘‘ --na temequ me|udogovora birokratskih politi~kih elita Evrope. Procesom

konstitucionalizacije -- po~ev od niza evropskih me|udràvnih ugovora (Rim,

Mastriht, Amsterdam, Nica), i finalno s Nacrtom Ustava -- stvarao se

,,ustav za vladaju}u klasu‘‘ (evropsku politi~ku, ekonomsku, administrativnu,medijsku elitu), umesto ,,ustava za narod‘‘ (,,egalitarnog ustava za gra|anstvoEvrope‘‘). Izuzetak u navedenom elitisti~kom kontekstu predstavqa,

me|utim, sfera individualnih prava evropskog gra|anstva.

To {to je prekinuta ratifikacija Nacrta novog Ustava, ne zna~i

ipak da je Evropska unija bez Ustava. Prvi razlog za ovakvu tvrdwu ve} je

pomenut: proces konstituconalizacije je na delu od po~etka stvarawa

Evropske zajednice. Drugi razlog za ovakvu tvrdwu je tako|e impliciran:

izvorna legitimacija Ustava, koja postoji na ravni subjektivnih prava

gra|anstva Evrope, govori u prilog ~iwenice da bi za rastakawe evropskog

Ustava bila potrebna saglasnost svih gra|ana Evrope. Utoliko, izostanak

ratifikacije od ,,~lanica-dràva‘‘ ne zna~i rastakawe Ustava, ali zna~iprotest egalitarne demokratske evropske javnosti protiv deficita de-

mokratske legitimnosti na planu institucionalno-politi~kog ustroj-

stva Unije.

5

1 Tekst je prvi put izloèn na Pravnom fakultetu Beogradskog univerzi-teta 6. 6. 2005, pod naslovom ,,Democracy Seriously. Europe between a Constitution asEvolutionary Advance and a Constitution with a Revolutionary Meaning‘‘.

Legitimacijska osnova referendumskog ,,ne‘‘ i tako iskazane kri-

ti~ke javnosti u odre|enoj meri je i veoma problemati~na. Naime, novi

Ustav je sledio i afirmisao veliki demokratski pomak u odbrani gra|an-

skih prava i privatne autonomije, a referendumsko ,,ne‘‘ (koje se s pravomusprotivilo globalnom neoliberalnom politi~kom programu i wegovim

uticajima na evropski poredak), ipak nosi i tendenciju zanemarivawa dos-

tignu}a gra|anske legitimacije, koja seù daqe i od neoliberalnog reduko-

vawa slobode i autonomije na partikularne ekonomske interese.

Kqu~ne re~i: Ustav Evropske unije. -- Demokratski revolucionarni us-

tav. -- Rule-of-law konstitucionalizam. -- Elitisti~ki

konstitucionalizam. -- ,,direct effect‘‘. -- Kriza demokratskelegitimnosti.

UVOD: USTAVNI PROBLEM EVROPE

Evropski ustav odbijen je u Francuskoj i Holandiji, a potomje prekinut proces ratifikacije. Gra|ani Evrope odlu~ili su seprotiv novog ustava. Da li sada Evropa nema ustav? -- Ne, ona imaustav. Evropa ve} dugo ima ustav u evropskim ugovorima (Rim,Mastriht, Amsterdam, Nica itd.), a ustavi proiza{li iz me|u-dràvnih ugovora nisu istorijski ni{ta neobi~no -- neka se samopomisli na Ustav Sjediwenih Dràva od 1787/88. ili Nema~kogRajha od 1871. Savezni ustavi bili su i dràvni ugovori Ameri~keKonfederacije od 1776, ili Nema~kog Saveza od 1816.2

Ali dok su Ugovorni ustav Sjediwenih Dràva i Osnovnizakon ustavi istog demokratski revolucionarnog tipa, ustavi Ne-ma~kog Rajha i Evropske Unije su ustavi druk~ijeg tipa, po{tooni -- ~ak i ako su sve dràve-~lanice demokratije -- niti zasnivajuneku novu demokratsku politi~ku zajednicu koja postoje}e dopu-wava ili ukida, niti neki postoje}i poredak vladavine zamewujunekim potpuno druk~ijim, nego neki ve} postoje}i ograni~avaju,delegirawem jednog dela suverenosti dràva-~lanica na vi{u ra-van Rajha ili Zajednice (odnosno danas Unije), ili -- kao u slu~ajuengleske istorije po~ev od poznog 17. veka -- konstitucionaliza-cijom jedne apsolutne monarhije.3 Ipak, podru~je preklapawa iz-

Anali, godina Ñúúú, br. 2, 2005.

6

2 Christoph Schönberger, Die Europäische Union als Bund. Zugleich ein Beitrag zurVerabschiedung des Staatenbund-Bundesstaat-Schemas, citirano prema rukopisu, Frei-burg, 2003; videti tako|e: Carl Schmitt, Verfassungslehre, Berlin, Duncker & Humblot,1989, 363 ff.

3 Christoph Möllers, ,,Verfassungsgebende Gewalt -- Verfassung -- Konstitutionalisie-rung. Begriffe der Verfassung in Europa‘‘, u: Armin v. Bogdandy (ed.), Europäisches Verfas-sungsrecht, Berlin, Springer, 2003, 1 ff. Drugi tip Melers naziva evolutivnim.Me|utim, to, kao {to }emo jo{ videti, ne odgovara sasvim sociolo{kom smisluevolucije kao spontanog, ali nesamovoqnog razvoja.

me|u oba tipa ustava toliko je veliko da se, kao u slu~aju Engles-ke, mno{tvom radikalnih reformi moè izvr{iti postepeni pre-obraàj od tipa ustava koji ograni~ava vlast, ka tipu ustava kojizasniva vlast, preobraàja u kome konstitucionalizovana monar-hija na kraju nestaje u sjaju duginih boja. To bi, verovatno, bila isudbina Nema~kog Rajha, ~iji je ustav bio istoga tipa kao iengleski, da taj Rajh nije 1914/18. traìo i izgubio rat.

Ustavnoteorijski se, a i jedva, moè osporiti da su evrop-ski ugovori od Rima do Nice predstavqali ustav Unije. Oni su:1. pravo vi{eg stepena ili refleksivno pravo koje se upotrebqavada proizvede pravna normirawa; 2. osiguravaju evropskom pravuprvenstvo pred nacionalnim pravom (ukqu~uju}i ustavno pravodràve).4 âk je i nema~ki Savezni ustavni sud sna`no relativi-zovao svoju pretenziju na kompetenciju posledwe instance prituma~ewu nema~kih osnovnih prava u svetlu evropskih normi, aEvropski sud ionako pretenduje na kompetenciju kompetencije ustvarima evropskog prava.5 Odnos Evropskog suda prema nacional-nim ustavnim sudovima je fakti~ki, me|utim, pre odnos koopera-cije nego odnos subordinacije, tako da bi se skoro ve} moglogovoriti o nekom evropskom ,,savezu ustavnih sudova‘‘.6 3. Evrop-ski ugovori konstitui{u nezavisne organe vlasti (Komisija, Mi-nistarski savet, Sud, Parlament) koji imaju obaveze jedino premaZajednici i stvaraju pravo Zajednice. 4. Po~ev (i pre svega upore|ewu s nacrtom koji je sada propao) revolucionarnih ugovoraiz Mastrihta i Amsterdama, postoji, uprkos mno{tvu ugovora,samo jo{ jedna jedina i jedinstvena Evropska Unija koja nijedràva, ve} nadnacionalna organizacija, koja u me|unarodnom pra-vu deluje kao autonomno pravno lice.7 5. Najzad, ti ugovori stva-

Hauke Brunkhorst (str. 5--19)

7

4 Hans Peter Ipsen: ,,Die Bundesrepublik Deutschland in den Europäischen Geme-inschaften‘‘, u: Josef Isensee/Paul Kirchhof, ed., Handbuch des Staatsrechts der BundesrepublikDeutschland, Heidelberg, Müller, 1987, § 181, RN 32; D. Grimm, Braucht Europa eineVerfassung?, 229 f; A. Augustin, 253; Fritz Scharpf: ,,Regieren im europäischen Mehrebe-nensystem -- Ansätze zu einer Theorie‘‘, u: Leviathan 1/2002, 65--92, 76; C. Joerges:,,Rechtswissenschaftliche Integrationstheorien‘‘, u: Beate Kohler-Koch/Wichard Woyke, Hg.,Die Europäische Union. Lexikon der Politik, Bd. 5, München, Beck, 1996, 229--232, 230;Marcel Kaufmann: ,,Permanente Verfassungsgebung und verfassungsrechtliche Selbstbindungim europäischen Staatenverbund‘‘, u: Der Staat 4/1997, 521--546, ovde: 522, 526 f., 534;MarcusHeintzen: ,,Die 'Herrschaft' über die europäischen Gemeinschaftsverträge‘‘, u: Archiv desöffentlichen Rechts 119/1994, 564--589, 574 ff., 585 ff; Claus Dieter Classen: ,,EuropäischeIntegration und demokratische Legitimation‘‘, u: Archiv des öffentlichen Rechts, 119/1994,238--260, 240 f; C. D. Claessen: ,,Einführung‘‘, u: Europa-Recht, München, dtv., 2001, XIV f.

5 Bverf. G 2 Bvl. 1/97, 6. juni 2000; Scharpf, 76; Stefan Oeter: ,,Souveränität undDemokratie als Probleme in der Europäischen Union‘‘, u: Zeitschrift für ausländisches öffen-tliches Recht und Völkerrecht‘‘ (ZaöRV) 1995, 659--712, 687.

6 Udo DiFabio: Der Verfassungsstaat in der Weltgesellschaft, Tübingen, Mohr, 2001,76, 78 f., 96.

7 Armin von Bogdandy: Supranationaler Föderalismus als Wirklichkeit und Idee einerneuen Herrschaftsform, Baden-Baden, Nomos, 1999, 10, 32 f., 38 ff. Nadnacionalni, odn.

raju nova prava jednog, zahvaquju}i tome, jedinstvenog evropskoggra|anstva koje se jasno izdvaja od pretpostavqenih nacionalnihgra|anstava. 6. Kad su posredi evropski ugovori, ~ak re~ ustavredovno koristi zajednica tuma~a prava, ali i pravno obavezuju}eodluke najvi{ih sudova.8

Kada, pak, Evropski sud ozna~ava evropske ugovore kao chartéconstitutionelle Zajednice9, onda bi on time nenamerno mogao izre}iistinu o karakteru evropskog ustavnog sistema, karakteru koji bise samo neznatno promenio novim i sada tako bedno propalimUgovorom o Ustavu Evropske Unije. Izraz charté constitutionelleupotrebqen je prvi put 1814. godine, da bi ozna~io kontrarevolu-cionarni ustav Francuske posle Napoleonovog pada, a republikuzamenio restaurisanom, ali ustavnom naslednom monarhijom. Ta-da{wa charté constitutionelle bila je, dodu{e, jedan moderan ustav idaleko od ponovnog uspostavqawa predrevolucionarnog Ancién Re-gime-a, ali ona, kao ni wen naslednik iz 1830, koji se tako|enazivao charté constitutionelle, nije bio ustav za narod. Bio je toustav za vladaju}u klasu.

Istina, evropski ugovori od Rima do Nice umnogome serazlikuju od charté constitutionelle od 1814. Oni konstitucionalizujujedan savez demokratskih pravnih zajednica, a ne neku samovlasnunaslednu monarhiju. Me|utim, u jednom smislu imamo 2005. godinena evropskoj ravni istu situaciju kao 1814. ili 1830. Re~ ,,ustav‘‘u Nacrtu ustava ne daje ve} postoje}im ugovorima nikakvo novozna~ewe, a kamoli revolucionarno. Stari ugovori i novi Nacrtjesu ustav za organe vlasti dràva-~lanica i Unije, za sudije ipravnike, za profesionalne politi~are, uprave preduze}a, sindi-kalne bosove, televizijske moderatore i ~inovnike u ministar-stvima, za Sabinu Kristijansen, Olafa Henkela i @aka [iraka,ukratko: Evropski ugovori jesu ustav za politi~ku klasu koja se,u savezu sa mo}nicima iz privrede i masovnih medija, povezala ujednu novu i visokofleksibilnu, vladaju}u klasu i koja ve} dugo


8

naddràvni karakter zajednica spoznat je ve} rano: Heinhard Steiger: Staatlichkeit undÜberstaatlichkeit, Berlin, Duncker & Humblot, 1966.

8 Vid. samo: BverfG 22, 293 (296); ECJ RS. 294/83 Les Verts / EuropäischesParlament 1986, 1357 (1365); [panski Ustavni sud 2004; upor. tako|e Dieter Grimm:,,Braucht Europa eine Verfassung?‘‘, u: D. Grimm, Die Verfassung und die Politik. Einsprüchein Störfällen, München, Beck, 2001, 215--254, 215 f. (nap. 1), 229 f.; D. Grimm: ,,Vertragoder Verfassung?‘‘, u: D. Grimm/J.J.Hesse/R. Jochimsen/F. W. Scharpf, ed., Zur Neuordnungder Europäischen Union, Baden-Baden, Nomos, 1997, 9--31, 9; vid. daqe: Angela Augustin,Das Volk der Europäischen Union, Berlin, Duncker & Humblot, 2000, 249, 274 (nap. 248);Joseph H. H. Weiler: ,,The Transformation of Europe‘‘, u: The Yale Law Review, vol. 100,1991, 2403--2483, 2407; Jürgen Schwarze: ,,Die Entstehung einer europäischen Verfassungsord-nung‘‘, u: J. Schwarze, ed., Die Entstehung einer europäischen Verfassungsordnung, Baden--Baden, Nomos 2000, 463--570, 464 f.

9 ECJ RS. 294/83 Les Verts / Europäisches Parlament 1986, 1357 (1365).

samo jo{ top down govori o qudima tu napoqu. Me|utim, evropskiugovori nisu jedno: nisu egalitarni ustav za gra|anstvo Evrope.U ustavnoj praksi, ukoliko se ona ostvaruje izvan politi~kivladaju}e klase, oni nisu ustav. Ta~na teorija malobrojnih, pro-pada zbog opravdane prakse mnogih.10 Ustav Evrope je ustav jednog,,saveza dràva‘‘ (Kirhhof), mo`da i jednog ,,saveza ustavnih sudova‘‘(Difabio), ali nije ustav jednog ,,saveza gra|ana‘‘ (Kant).

U jednom pogledu ti ugovori su, naravno, ve} dugo ustav svihgra|ana. Oni su egalitarni ustav za pojedine gra|ane koji koristesvoje jednako pravo da mogu da idu pred sud i da traè svoja

evropska prava.11 To moè svako, kad god on ili ona smatrajupotrebnim, ali samo kao pojedinac, odnosno pojedinci, u konceptukrajwe ograni~ene, deliberativne javnosti demokratski odre|e-nih sudova. Voluntarizam individualizovanih tuìlaca jeste, do-du{e, konstitutivni doprinos egalitarno-demokratskoj legitima-ciji prava12, ali nije op{tezakonodavna voqa. To je sredi{wiproblem ustavnog sistema Evropske Unije koji se proteklih ne-deqa dramati~no ispoqio.

Da bih taj problem ta~nije analizovao, razlikova}u triravni konstitucionalne integracije: 1. Voqno-invarijantnu i ne-planiranu, funkcionalnu integraciju, koja izraàva odre|eninivo socijalne evolucije; 2. Rule-of-Law integraciju koja bi semogla nazvati i pravnodràvnom ili (u smislu nema~kog konstitu-cionalizma 19. veka) konstitucionalnom integracijom, koja pred-stavqa jednu vrstu planske evolucije nekog postoje}eg reìma, inajzad: 3. Revolucionarnu integraciju pomo}u jednog demokratskogustava sa snagom zasnivawa vlasti.

I. FUNKCIONALNI USTAV

U ranoj fazi evropskog prava, jo{ sna`no obeleènoj idejomtehnokratije pedesetih i ranih {ezdesetih godina, evropske ugo-vore su definisali kao funkcionalni ustav (Ipsen). Me|utim, iu jednom zahtevnijem razumevawu funkcionalne integracije, odvo-jenom od teleolo{ke {eme ciq-sredstvo, evropski ugovori, po~evod Rima, ispuwavaju funkciju ustava.13 Ti ugovori stabilizuju


9

10 O toj razlici sistematski: Cristina Lafont: ,,Is the ideal of a deliberativedemocracy coherent?‘‘, neobjavqeni rukopis predavawa, Chicago, 2005.

11 To Evropski sud naziva ,,direct effect‘‘; upor. H-P. Ipsen, RN 16, 58--61.12 O individualnom aspektu legitimacije demokratskog prava: C. Möllers,

Gewaltengliederung, habilitacioni spis, Heidelberg, 2003.13 O toj funkciji: Niklas Luhmann: ,,Verfassung als evolutionäre Errungenschaft‘‘,

u: Rechtshistorisches Journal 9/1990; N. Luhmann, Das Recht der Gesellschaft, Frankfurt,Suhrkamp, 1993, 440 ff; N. Luhmann, Die Gesellschaft der Gesellschaft, Frankfurt, Suhrkamp,

kako granice koje razdvajaju pravni sistem od politi~kog sistema,tako i granice koje razdvajaju pravni sistem od ekonomskog siste-ma i normiraju veliki pograni~ni saobra}aj. Luman to nazivastrukturnim spajawem.

14 Strukturno spajawe prava i politikezna~i da politi~ka vlast moè promeniti svaki zakon i da jeistovremeno svako vr{ewe politi~ke vlasti pravno normirano,dok se strukturno spajawe prava i privrede sa svoje strane ostva-ruje vr{ewem ustavnopravno zagarantovane slobode ugovarawa, aostala osnovna prava omogu}uju zatim strukturno spajawe nauke iprava, religije i prava itd.15 Ogromna razorna mo} komunikacij-skih proizvodnih snaga, oslobo|enih funkcionalnom diferenci-jacijom i specijalizacijom, biva strukturnim spajawem skrenutana mirne puteve i pretvorena u kontrolisanu eksploziju.

Otprilike isto to imao je na umu ve} Hobz sa svojom idejomdru{tvenog ugovora. Delotvoran ustavni reìm omogu}uje rela-tivno miran razvoj pravosu|a, politi~ke mo}i, ekonomskog kapi-tala, nau~nog saznawa, op{teg obrazovawa itd. Funkcionalna ana-liza pokazuje pak (druk~ije nego Hobz, koji je mislio u ciqnora-cionalnim pojmovima) da istu funkciju mogu ispuniti vrlo raz-li~iti tipovi ustava, da se, dakle, mogu zamisliti okolnosti ukojima postoje pravnodràvni ustavi i ustavi koji se sastoje odautoritarne kombinacije dràve normi i dràve mera (Frenkel),ili se sa gledi{ta funkcionalne ekvivalentnosti mogu uzajamnozameniti demokratski i aristokratski ustavi. Zbog toga, mirnaekspanzija mo}i, kapitala i znawa, koja je prouzrokovana struk-turnim spajawem, ne vodi ve} automatski ka ve}oj individualnoji demokratskoj slobodi. Znawe moè a priori biti mo}, ali niizdaleka ne i sloboda, pogotovo ne podjednaka sloboda.

II. RULE-OF-LAW KONSTITUCIONALIZAM

Vladavina prava vezuje vlast dràvnih organa ili drugihpoliti~kih organizacija za pravne norme. Time se ve} prostizakoni preobraàvaju u subjektivna prava odbrane od vanlegalnihzadirawa politi~ke vlasti. Spektar seè od Hobzovog minimuma(,,Ono {to zakon ne zabrawuje, to je dopu{teno‘‘) preko vezivawasvih organa vlasti za osnovna prava (kao u ~l. 1, st. 3, Osnovnogzakona) do ekspanzije za{tite osnovnih prava na privatne odnosemo}i (kao u u~ewu o dejstvu tre}ega Saveznog ustavnog suda).


10

1997, 92 ff; Marcelo Neves, Zwischen Themis und Leviathan. Eine schwierige Beziehung,Baden-Baden, Nomos, 2000, 80 ff.

14 N. Luhmann: ,,Verfassung als evolutionäre Errungenschaft‘‘, u: RechtshistorischesJournal 9/1990.

15 N. Luhmann, Grundrechte als Institution, Berlin, Duncker & Humblot, 1986 (1965).

Prevazilaze}i puko ispuwavawe funkcije strukturnog spajawa,Rule of Law je normativni ideal, a politi~ka teorija koja muparadigmatski odgovara jeste Lokova. Vladavina prava postavqanormativne granice politi~koj vlasti, ne spre~avaju}i istovre-meno rast funkcionalno specijalizovane mo}i ili one koja sejavno moè mobilisati.16

Veliko dostignu}e Evropske Unije je jedan novi oblik slo-bode kretawa. Sloboda da se pre|e svaka dràvna granica i da se(osim malog broja politi~kih prava) ne samo mogu poneti sa sobomsva prava dràvqanina nego i da se mogu uìvati prava drugihdràva koja ih prevazilaze daleko preko osnovnih ekonomskihsloboda. Tako irske ène (po jednoj odluci Evropskog suda), da sepomene samo taj spektakularni slu~aj, mogu danas u Engleskoj dase podvrgnu legalnim abortusima, iako se abortus ogre{uje oirsko krivi~no pravo. Gra|ani Unije i, uostalom svi (privremeniili stalni) stanovnici na podru~ju Unije, pa ~ak i stanovniciwoj susednih dràva, imaju danas vi{e prava nego ikada pre.

Radost zbog toga biva, naravno, pone{to pomu}ena, po{to,uprkos nagomilavawu pravâ, pravnih zahteva i pravnih sredstava,koje ve} postaje nepregledno, stvari sa pravnom dràvom na pod-ru~ju Unije nisu u svakom pogledu boqe nego bez Unije. Tako mnogaposebna regulisawa, izuzeci i visokofleksibilni formalni kom-promisi u pravu Evropske Unije ugroàvaju pravnu sigurnost ipozivaju na zloupotrebu od strane mo}nih dràvnih i privatnihaktera.17 Spektakularna je, kao {to u me|uvremenu zna svaki~italac novina, novostvorena mogu}nost da se gra|ani neke zemqeEvropske Unije, ako su u nekoj drugoj zemqi Evropske Unijeosumwi~eni za neko krivi~no delo, proteraju bez prava na sudskosaslu{awe i izvedu pred sud u toj drugoj zemqi. Sa stanovi{tapravne dràve, to je skandal koji postaje jo{ gori zbog umesnoguveravawa Evropske komisije da su, uop{te uzev, uslovi koji seodnose na pravnu dràvu jednaki u svim dràvama-~lanicama. Jer,pred sud se ne ide zarad op{teg nivoa qudskih prava i Rule ofLaw-a u dràvama-~lanicama, koji je neosporno svugde visok, negozarad doti~nog pojedina~nog slu~aja, a tu {pansko, irsko, {vedskoitd. pravo moè praviti ogromnu razliku koja seè od dopu{te-nosti odre|enih dokaznih sredstava do odmeravawa kazne i uslovâizdràvawa, {to u pojedina~nom slu~aju moè duboko zasecati u


11

16 To razlikovawe sociolo{kog pojma mo}i od pravnog pojma vlasti jestevarijanta razlikovawa mo}i i vlasti koje je Hana Arent kontradiktorno zao{tri-la, no koje izbegava povezivawe sa staroevropskom hijerarhijom vrednosti kojomse Arentova rukovodi i operi{e jednim pojmom mo}i koji pokriva ~itav spektarmodernih pojmova mo}i od Arentove preko Parsonsa do Fukoa.

17 C. Möllers, Verfassungsgebende Gewalt.

osnovna prava onoga ko je u doti~nom slu~aju pogo|en.18 Takvislu~ajevi pokazuju da Evropska Unija treba da kwiì ne samodobitke nego i poneke, ne neznatne, gubitke u stvarima Rule ofLaw, ~ak i ako, u celini uzev, dobici kudikamo prema{uju gubit-ke.19

Unija pruà svojim gra|anima za{titu i prema spoqa, kojau mnogim slu~ajevima znatno prevazilazi za{titu u pojedinimdràvama. Tako se neposredni zahvat me|unarodnog prava filtri-ra kroz organe Unije. Kao {to pi{u Hilf i Rojs, Evropska Unijaima ,,funkciju {arke‘‘ prilikom posredovawa globalnih ekonom-skih, trgovinskih i potro{a~kih normi u dràve-~lanice Unije.20

Ta ,,funkcija {arke‘‘ {titi gra|ane Evropske Unije, na primer,od primene onih normi Svetske trgovinske organizacije koje bimogle povrediti nacionalna ili evropska prava. Naravno, i ovdepostoje markantni suprotni primeri koji mogu voditi ka dubokimzadirawima u politi~ka prava dràva-~lanica, federalnih jedi-nica i komuna; recimo, u slu~aju globalne deregulacije vodneprivrede, nema~kim komunama oduzet je vaàn deo wihove samou-pravne kompetencije.21 Sve to, me|utim, ni{ta ne mewa da su stopeprirasta u ~itavom spektru privatne autonomije jasno vi{e odnazadnih tendencija, i bila bi gre{ka (i bila je gre{ka u fran-cuskoj kampawi za ,,Ne‘‘) da se privatna autonomija redukuje naneoliberalnu slobodu konkurencije i deregulaciju trì{tâ. To jepovezano s problemom {to se privatna autonomija sastoji u tomeda gra|ani uzajamno priznaju prava koja samo oni vr{ewem javneautonomije mogu bez gubitka pretvoriti u pozitivno pravo iobezbediti.22

Zbog toga ~iwenica da gra|ani Evrope imaju u Uniji nepo-sredna prava, ima dalekose`ne implikacije po strukturu legiti-macije Unije. To je Evropski sud spoznao jo{ 1963. godine i razviou~ewe o neposrednom dejstvu (direct effect) evropskog prava, koje supo~ev od poznih {ezdesetih godina brzo prihvatili i primenilisvi sudovi Evrope. Ono zna~i da svoja prava evropski gra|ani mogu


12

18 O jednom sli~nom slu~aju povezanom s planiranim evropskim dràvnimtuìla{tvom: Klaus Lüdersen, u: FAZ, 29. dec. 2003.

19 O pravima gra|ana Unije: Angela Augustin, Das Volk der Europäischen Union,Berlin, Duncker & Humblot, 2000, 30 ff., 43 ff., 61, 63 ff., 67 ff., 82 ff., 87 ff; upor. D.Grimm (,,Verrechtlichung der Staatsgewalt‘‘); Christian Tietje: ,,Die Staatsrechtslehre und dieVeränderung ihres Gegenstandes: Konsequenzen der Europäisierung und Internationalisierung‘‘,u: Deutsches Verwaltungsblatt 17/2003, 1081--1146; Christian Joerges, Zur Legitimität desEuropäischen Privatrechts (nap. 11), 10 ff.

20 Meinhard Hilf/Mathias Reuß: ,,Verfassungsfragen lebensmittelrechtlicher Normie-rung‘‘, u: Zeitschrift für das gesamte Lebensmittelrecht, 1997, 293 ff., 296, 300.

21 Jedan ilustrativan primer kod: Gertrud Lübbe-Wolf.22 To je centralna teza kod Jürgena Habermasa, Faktizität und Geltung, Frankfurt,

Suhrkamp, 1992.

pred sudom isticati i traìti svugde u Evropi. Zbog toga su na{inacionalni sudovi ujedno evropski sudovi koji su za evropskopravo vezani isto kao i za nema~ke, francuske, danske i dr.zakone.23

Pravni zahtevi koji za gra|ane Evrope proizlaze iz directeffect-a, zasnivaju izvor legitimacije evropskog prava koji je ne-zavisan od me|udràvnih ugovora i koji izvire neposredno iz

evropskog gra|anstva u celini. Evropska Unija -- to znamo najkas-nije po~ev od ~uvene odluke Evropskog suda iz 1963 -- ne biva vi{elegitimisana jedino ugovorima dràvnih poglavara koje su rati-fikovali nacionalni parlamenti ili narodi, nego istovremenoi primenom u Uniji neposrednih, evropskih gra|anskih prava.

Danas su ,,pravni subjekti Zajednice ne samo dràve-~lanice negoi‘‘ -- barem pravno na istoj visini -- ,,weni gra|ani.‘‘24 Gra|anstvoUnije ,,dopuwuje gra|anstvo nacionalne dràve‘‘ (EGV, ~l. 17, st.1) i pribavqa ,,pravnoj li~nosti‘‘ Zajednice (~l. 281), koja jeme|unarodnopravno samostalna, ,,dvostruku legitimaciju‘‘.25 To,izme|u ostalog, ima za posledicu da postojawe subjektivnih pravaizme|u Zajednice i wenih gra|ana zabrawuje rastakawe Zajednice,,,~ak i protiv voqe svih dràva-~lanica‘‘.26 Po{to svi gra|aniEvrope imaju prava u svim dràvama, koja uìvaju kao gra|aniUnije, takvo rastakawe moglo bi preduzeti samo ujediweno gra|an-stvo Unije kao narod Evropske Zajednice, ili bi u najmawu rukumoralo u jednoj ili drugoj formi biti pitano, moralo bi u tomesudelovati. Tim merilom trebalo bi meriti i, utoliko protivu-stavne, odredbe odbijenog novog ustava koje prvi put reguli{uure|eno istupawe neke dràve iz Unije bez dovoqnog sudelovawagra|ana.

Ali {ta ovde zapravo zna~i legitimacija? Ono {to je naravni subjektivnih prava jasan slu~aj podjednako izvorne legiti-macije, krajwe se nejednako vrednuje u organizaciono-pravnom uo-bli~avawu. U demokratskim pravnim zajednicama, legitimacijaprava ima jedno, i samo jedno zna~ewe. Ona zna~i demokratskulegitimaciju. Demokratska legitimacija prava, me|utim, ne stva-ra se samo na input-strani zakonodavnog procesa putem javne


13

23 O socijalnoj evoluciji i ostvarivawu direct effect-a, tako|e je empirijskiinstruktivno: Karen Alter: ,,The European Courts Political Power‘‘, u: West EuropeanPolitics 3/1996, 458--487; vid. tako|e K. Alter: ,,Who are the 'Masters od the Treaty?‘‘, u:International Organization 52/1998, 121--147.

24 Marcus Heintzen: ,,Die 'Herrschaft' über die europäischen Gemeinschaftsverträge‘‘,u: Archiv des öffentlichen Rechts 119/1994, 564--589, ovde: 570.

25 Claus Dieter Classen: ,,Europäische Integration und demokratische Legitimation‘‘, u:Archiv des öffentlichen Rechts 119/1994, 238--260, ovde: 259 f.

26 Christoph Möllers, Staat als Argument, München, Beck, 2000, 404 (s osloncem naEverlinga).

diskusije, ,,izbora i glasawa‘‘ (~l. 20, st. 2 Osnovnog zakona), negodemokratska legitimacija obuhvata ~itav proces stvarawa nor-mi, koji se vr{i na svim stepenima konkretizacije, primene isprovo|ewa zakonodavne voqe. Demokratska legitimacija pravaseè od diskusije za stolom stalnih gostiju i televizijskog iz-ve{tavawa o partijskim kongresima, izbornim borbama, parla-mentarnom zakonodavstvu, vladinim uredbama, dekretima uprave ipolicijskim naredbama, do sudskih odluka i konkretnih uputstava,te obi~ajnih praktika policijskih i izvr{nih slu`benika nalicu mesta.27 Pravni zahtevi i prava na tu`bu, judicial remedies idirect effect u demokratski organizovanoj ,,stupwevitosti prava‘‘(Merkl/Kelzen), koju za Saveznu Republiku Nema~ku ~vrsto propi-suje ~l. 20, st. 2. i 3, va`ni su aspekti demokratske legitimacijekoji postaju delotvorni na output-strani zakonodavnog procesa.Najkasnije na ovom mestu, mi, narod, ponovo stupamo na javnupozornicu kako bismo iznudili odluke o konkretizaciji prava ukonkretnim normama. Upotrebqavaju}i svoju privatnu autonomijukao pojedinci, mi moèmo oti}i u sud i primorati sudije dazapo~nu proces koji }e, u krajwoj liniji, stvoriti neku novu normuili potvrditi neku staru.28

To se s Kristofom Melersom moè u {irokom smislu naz-vati ,,individualnom legitimacijom‘‘29, ako se pri tom ima u viduda individualna legitimacija, koja se samovoqno moè iznuditi,ali se zatim mora u postupku javno obrazloìti, primenom judicialremedies ima legitimi{u}u snagu samo zbog toga {to je ona su{-tinski momenat u celokupnom procesu javne ili demokratske

legitimacije. Utoliko direktno dejstvo evropskog prava ne samo{to pro{iruje privatnu autonomiju gra|ana Unije, nego je ve}momenat javne legitimacije koji jednim delom vodi daleko prekopukog Rule-of-Law konstitucionalizma. Me|utim, pretenzija na de-mokratsko samoodre|ewe, koja je postavqena s postojawem subjek-tivnih prava, ne moè se ispuniti pukim individualnim samood-re|ewem pred sudom, i utoliko je Vajler pogodio u centar kadapi{e: ,,But you could create rights and afford judicial remedies to slaves.The ability to go to court to enjoy a right bestowed on you by the pleasureof others does not emancipate you, does not make you a citizen. Long before


14

27 Hermann Heller: ,,Der Begriff des Gesetzes in der Reichsverfassung‘‘ (1927), u:Gesammelte Schriften, Leiden, Sijthoff, 1971, 225 ff; temeqno: Adolf Merkl, AllgemeinesVerwaltungsrecht, Wien/Berlin, Julius Springer, 1927.

28 Time se nije mislilo na output-legitimaciju politikologa koji pod womjednostavno podrazumevaju privrednu i bezbednosno-politi~ku efikasnost nekogreìma, nego na mogu}nost gra|ana da na kraju zakonodavnog procesa uti~u nakonkretizaciju normi. O politikolo{kom zna~ewu, koje nema nikakve veze sdemokratijom, upor. F. Scharpf, Regieren in Europa --Effektiv und demokratisch?, Frankfurt,Campus, 1999.

29 C. Möllers, Gewaltengliederung, habilitacioni spis, Heidelberg, 2003.

women and jews were made citizens they enjoyed direct effect.‘‘30 Indi-vidualna legitimacija ograni~ava vlast i konkretizuje zakonodav-stvo, ali ona ne zasniva vladavinu podvla{}enih koja slama vlast.

III. DEMOKRATSKI KONSTITUCIONALIZAM

No, u Evropskoj Uniji ne postoji samo jedan, sitan, ali istotako neophodan, kao i napredan momenat individualno-demokrat-ske legitimacije koji je dat ve} s obuhvatnim ostvarewem privat-ne autonomije, nego postoje i evropski izbori, Evropski parla-ment itd. Me|utim, wenim dopuwavawem izborima za Evropskiparlament i neprekidno rastu}im, ali demokratski, pre kao isada, potpuno nedovoqnim pravima parlamenta, od individualnelegitimacije ne postaje nikakva demokratska legitimacija evrop-skog prava dovoqna za opravdawe vlasti. Kao i parlament u Biz-markovom carstvu (bogatije snabdeven pravima), dana{wi Evrop-ski parlament strukturno nije vladaju}i parlament, ve} poda-ni~ki parlament.31

Na tome ni{ta ne mewa ni rastu}i uticaj parlamenta, kojisociolo{ki treba strogo razlikovati od efektivne mo}i, sve dokodnos izme|u dva kraka legitimacije, dràvnog i gra|anskog, os-taje neuravnoteèn. Dotle gra|anstvo i demokratija u Uniji i

dràvama-~lanicama ne dobijaju ni{ta. Javna autonomija gra|an-stva Unije raste, naime, daleko sporije nego masa i obim reguli-sawa demokratski deficitarnog prava Unije koje duboko zaseca umeso nacionalnog prava, demokratski jo{ uvek napola legitimi-sanog.

Efekti dedemokratizacije evolutivno samo jo{ po cenu ma-sovne regresije reverzibilnog, evropskog, me|unarodnog i global-nog prava nastaju na taj na~in {to evropeizacija i globalizacijapolitike prate pravo u stopu. Pri tom, me|utim, parlamentarnademokratija i narod koji daje legitimaciju ostaju u doma}oj pro-vinciji, dok se vlade i elite na svim ravnima globalnog sistemapovezuju sve gu{}e i efikasnije.32 To se egzemplarno pokazuje una~inu funkcionisawa evropskog Ministarskog saveta. Kada ne-ma~ki ministar unutra{wih poslova ho}e svoju bezbednosnu po-litiku, neprijateqski nastrojenu prema gra|anskim pravima, dapreto~i u zakone i biometrijske paso{e, a to ne moè da progura


15

30 J. H. H. Weiler: ,,To be a European citizen -- Eros and civilisation‘‘, u: Journal ofEuropean Public Policy 4:4/1997, 495--519, 503.

31 C. Schönberger, Das Parlament im Anstaltsstaat, Frankfurt, Klostermann, 1997.32 Instruktivno: Klaus Dieter Wolf, Die neue Staatsräson, Baden-Baden, Nomos,

1999.

ni u Bundestagu niti u nema~koj vladi, on se u Briselu sretne sasvojim kolegama, ministrima unutra{wih poslova, i natera ih --nezavisno od uputstava i autonomno, obavezan samo prema evrop-skoj dobrobiti koju, u kolegijalnom krugu ministara policije sâmodre|uje -- na zakqu~ak o odgovaraju}oj evropskoj smernici kojazatim obavezuje Bundestag i Saveznu vladu i primorava ih naprimenu. Danas paso{, a sutra, posle slede}eg velikog atentata,spasonosno stavqawe na muke kao smernica Evropske Unije. Nataj na~in suverenost parlamenta se isto tako delotvorno istawujekao i kompetencija za dono{ewe smernica saveznog kancelara kojije, zajedno sa svojom vladom, odgovoran tom parlamentu. Ta praksakoja je u Evropi u skoro svim oblastima politike ve} odavnouobi~ajena, u~vrstila se institucionalno fragmentacijom mini-starstava, koja ve} podse}a na prilike u afri~kim dràvama. Onanije nikakav evropski fenomen, ve} globalni trend33, ali je uEvropskoj Uniji naro~ito efikasno organizovan.

Ovde je re~ o interesima i vlasti. Dobitnik u igri jepoliti~ka klasa, gubitnik je evropsko gra|anstvo. Put politi~keklase preko nadnacionalnog (i me|unarodnog) prava ustaquje --demokratiji suprotno -- samodr{tvo vlade nad parlamentom, mi-nistarstava nad wihovom stru~nom obla{}u, vladi bliske admi-nistracije nad regijama, politi~ke klase i wene mreè sastavqe-ne od preduzetni~kih udruèwa i politizuju}ih medijskih zvezdanad narodom. Na tome ni novi ustav, ako bi do{ao, ne bi su{tin-ski ni{ta promenio.

Ustavna kriza koja sada postoji u Uniji, prvi put se javnomanifestovala zahvaquju}i onome Ne francuskih i holandskihbira~a. Ona se sastoji u preimu}stvu Rule of Law-a nad demokra-tijom, a Rule of Law bez demokratije zvao se ranije klasno pravo-su|e, za koje, s Radbruhom, vaì da je, dodu{e, i klasno pravo --pravo i da kao takvo koristi slobodi svih onih koji su pot~iwenipravu, pa bi ve} zbog toga svako povla~ewe iz evropskog i me|una-rodnog pravnog poretka skoro neizbe`no pokrenulo katastrofuneslu}enih razmera -- ali klasno pravo uprkos tome ostaje klasnopravo koje hegemonski izvitoperuje jednakost pred zakonom.

U svakom slu~aju, negativni votum francuskog i holandskognaroda, koji su ovde prvi put delovali kao evropski narod, obe-lodanio je odavno latentnu ustavnu krizu Evrope. Prvi put uistoriji elitisti~kog evropskog projekta, neravnoteà izme|ugra|anske i elitisti~ke legitimacije postala je problem egali-

tarne evropske javnosti. Mo`da su bira~i koji su rekli Ne


16

33 O tom globalnom trendu fragmentacije dràve vid. zapaàwa kod: JohnW. Meyer, Weltkultur, Frankfurt, Suhrkamp, 2005.

potcenili mali, ali realan demokratski napredak putem novogustava, a wihova propagandisti~ki delotvorna redukcija neizmer-no velikog pro{irewa privatne autonomije u Uniji na neolibe-ralni politi~ki program bila je, u najboqem slu~aju, poluistina.Kao {to smo videli, u Evropi ima vi{e gra|anskih prava kojetreba braniti nego slobodu konkurencije, i gra|ani mogu da ihshvate ozbiqno.34 Ali bira~i koji su rekli Ne, bili su potpunou pravu kada su proglasili nedovoqnim stawe javne autonomije uUniji i wenog, u tom smislu àlosnog, projekta ustava.35 Poli-ti~ka zajednica ima javnu autonomiju jedino ako wen ustav raspo-laè ne samo sna`nim poveqama osnovnih prava nego i sistemomegalitarnih organizacionih formi koji omogu}uje demokratsku

politiku, koja nikoga ne iskqu~uje unapred i bez uop{tqivog

razloga -- a demokratska politika zna~i da gra|ani mogu da vr{ekomunikacijsku vlast, da zajedni~ku voqu mogu da stvaraju u

javnoj deliberaciji koju svi mogu da zapaze i koja nije pristupa~nasamo za eksperte i emisije Sabine Kristijansen, i da redovnotreba da odlu~uju o politi~kim alternativama. Filozofski ipoliti~ki Founding Fathers jednog takvog shvatawa ustava ne zovuse Hobz i Lok, ve} Ruso i Kant, Xeferson i Sjejes.36

[to je neki postnacionalni ustavni reìm organizovannadnacionalnije, to je ve}a wegova potreba za neposrednom demo-kratskom legitimacijom. Me|utim, za Evropu, s wenim izgra|enimi razgranatim, birokratijom siroma{nim i samo jednim vrhovnimsudom snabdevenim zakonodavnim aparatom, neposredna legitima-cija ne zna~i primarno neposrednu, ve} parlamentarnu demokra-tiju.Wena {ansa je slaba, ali raste s krizom. Gra|ani Francuskei Holandije nisu u~inili ni{ta drugo nego {to su svoje evropskogra|ansko pravo shvatili ozbiqno, ne samo individualno nego idemokratski. Svoju {ansu da odlu~e o pravoj evropskoj alterna-tivi oni su iskoristili i time izazvali krizu. Kriza zna~iodluku i povezana je sa kritikom. Samo u krizi koja je postalajavna, ako treba da se re{i, odluka se s deliberativnom racional-no{}u povezuje u komunikacijsku mo}. Bez kriza, u kojima su upitawu programske alternative, nema demokratije i nema Evrop-ske Unije gra|ana, ve} samo jo{ Evrope politi~ki vladaju}e klase

i slobodne trgovine. Onaj ko jo{ ne{to ho}e da suprotstavi


17

34 Vid.: Ronald Dworkin, Bürgerrechte ernstgenommen, Frankfurt, Suhrkamp.35 O ,,co-originality‘‘ privatne i javne autonomije: J. Habermas, Faktizität und

Geltung, 1992.36 O tome: Ingeborg Maus, Zur Aufklärung der Demokratietheorie, Frankfurt, Suhr-

kamp, 1992; Friedrich Müller, Wer ist das Volk? Eine Grundfrage der Demokratie. Elementeeiner Verfassungstheorie VI, Berlin, Duncker & Humblot, 1997; Hauke Brunkhorst, Solidarität.Von der Bürgerfreundschaft zur globalen Rechtsgenossenschaft, Frankfurt, Suhrkamp, 2002;ali tako|e: Hannah Arendt, Über die Revolution, München, Hanser, 1974, 191, 193.

Toniju Bleru i vladama pridruènim posledwim pro{irewem,

ministarskim upravama i ustavnim sudovima, o ~ijem elitisti~-

kom ,,savezu‘‘ sawaju konzervativni nema~ki teoreti~ari dràv-nog prava poput Kirhofa i Difabija, sada mora staviti sve na

kartu potpune parlamentarizacije Unije, a to zna~i na ostva-

rivawe podjednake izvornosti oba izvora legitimacije prava.

Po{to Evropska Unija nema dràvnu egzekutivu, a ni izgra|en

sudski sistem, potreban joj je demokratski parlament, druk~iji

od me|unarodnih organizacija kao {to su Svetska trgovinska

organizacija ili Savet bezbednosti, a ne podani~ki parlament

pred kojim se doti~ni predsedavaju}i Saveta moè inscenirati

kao kakav parlamentarno neodgovorni monarh.

S nema~kog rukopisa preveo Danilo N. Basta

Hauke Brunkhorst

DEMOCRACY TAKEN SERIOUSLYEurope after the failure of the Constitution

Summary

Legitimacy crisis is inherent to the elitist model of enacting Consti-tution of the European Union (Union), but it has clearly manifested itselfand culminated for the first time in French and Dutch ,,no‘‘ on referendaheld over Draft Constitution.

Problem of the legitimacy crisis witin the process of drafting EuropeanConstitution stems from the lack of serious approach to democracy. Consti-tutional action has not come from ,,grassrots‘‘, based on revolutionaryprinciples of democratic solidarity of European citizens, but from ,,above‘‘-- on the basis of bureucratic agreements hammered between Europeanpolitical elites. Process of constitutionalization -- through a long streak ofinterstate agreements (Rome, Maastricht, Amstardam, Nice) and finally thro-ugh the Draft Constitution -- has created a ,,constitution for the ruling class‘‘(European political, economic, administrative and media elite), instad of,,constitution for the people‘‘ (egalitarian constitution for European citizens).The only exception to the above mentioned elitist concept is built into thepart dealing with individual rights of the European citizens.

The fact that the the ratification of the Draft Constitution has beenput on hold does not meant that European Univin is without Consittution.First justification of this contention has alrady been mentioned: process ofconstitutionalization has been in motion from the very first day of inception


18

of the Union. The second reason is also implied: original legitivacy of theConsittution, which exists on the level of subjective rights of Europeancitizens, favors the view that disintegration of European Constitution wouldneed approval of all citizens of Europe. Therefore, lack of ratification of,,member-states‘‘ does not amount to disintegration of the Constitution, butdoes mean that the democratic European public has protested against thedeficit of democratic legitimacy within institutional and political order of theUnion.

Basis of legitimacy of ,,no‘‘ answers and of that public critique is alsovery problematic to a certain degree. Namely, new Constitution has trailedand promoted great democratic gains made in defence of the rights of citizensand of private autonomy, and ,,no‘‘ answers of the referenda (justified in itsstand against global neoliberal political program and its influence on Euro-pean order) still mean that there is a tendecy to neglect successes of citizens'legitimacy, which reach farther than neoliberal reduction of freedom andautonomy to particular economic interests.

Keywords: European Constitution. -- Democratic revolutionary constitution. -- Ruleof law. -- Constitutionalism. -- Elitist constitutionalism. -- ,,direct effect‘‘.-- Crisis of democratic legitimacy.


19

UDK 343.9343.232

Dragan Milovanovi}

PRAVNA DEFINICIJA ZLOÎNA I JEDAN

ALTERNATIVNI POGLED*

U prvom delu rada autor kritikuje, kao ograni~enu i previ{e for-

malisti~ku, jednu od najpoznatijih definicija zlo~ina koju je pre vi{e od

pola stole}a dao ameri~ki kriminolog Tapan. On izjedna~ava zlo~in sa

krivi~nim delom kao pravnom kategorijom. Sedamdesetih godina pro{log

veka, bra~ni par [vendinger odre|uje zlo~in kao povredu osnovnih qudskih

prava i utire put mnogim alternativnim definicijama zlo~ina. Jedna od

danas najuticajnijih je ,,konstitutivna definicija‘‘, koju su dali StjuartHenri i Dragan Milovanovi}.

Po wima, postoje dve vrste zlo~ina, ve} prema tome da li podre|eno

lice gubi neke kvalitete bitne za wegov postoje}i status (zlo~ini reduk-

cije) ili se onemogu}ava da zauzme èqenu poziciju u dru{tvu (zlo~ini

represije). Ovako odre|en, pojam zlo~ina omogu}ava da se predmet krimino-

logije bitno pro{iri na sva dela kojima se nanosi povreda drugome u

naj{irem smislu.

Kqu~ne re~i: Zlo~in. -- Povreda. -- Redukcija. -- Represija. -- Degradacija.

-- Diskriminacija.

UVOD

U klasi~nom ~lanku ,,Ko je kriminalac?‘‘ koji je napisao1947. godine, Pol Tapan je dao pravnu definiciju zlo~ina:

,,Zlo~in je namerni ~in kojim se kr{e norme krivi~nogprava (zakonskog i precendentnog), koji je izvr{en tako da nemaosnova koji iskqu~uju postojawe dela ili krivi~ne odgovornosti

* Pripremio za objavqivawe prof. dr \or|e Igwatovi}. Prevod: mr Gor-dana Zalad, Fakultet politi~kih nauka i dr \or|e Igwatovi}, Pravni fakultet.

20

i koji se od strane dràve ka`wava kao krivi~no delo ili pre-kr{aj‘‘ (Tapan u Lanijer i Henri, 2001:31).

U me|uvremenu, napisano je mnogo kritika o wegovom pris-tupu. Najva`nija zamerka ovoj definiciji bila je da je suvi{eograni~ena. Ukqu~ivala je samo zlo~ine koje je definisala dr-àva. Zatim, razmi{qawa o zlo~inu ograni~avala je samo na onadela ~iji su u~inioci bili ,,pravno‘‘ krivi. Kriminolozi se prikonstruisawu teorija o zlo~inu nisu bavili fakti~kim krivcima.Bila je potrebna alternativa, a prvi zna~ajniji doprinos u tompravcu dali su [vendinger i [vendingerova 1970. godine, u svomtekstu ,,Branioci reda? Ili ûvari qudskih prava?‘‘ Posle ovogva`nog ~lanka, pojavilo se jo{ nekoliko (videti Lanijer i Henri2001. godine). Mi (Henri i Milovanovi}, 1996) smo razvili ,,kon-stitutivnu definiciju‘‘ zlo~ina. Uvideli smo ograni~ewa Tapa-novog originalnog rada, kao i va`nost alternative bra~nog para[vendinger. @eleli smo da razvijemo vi{e sociolo{ku defini-ciju zlo~ina koja bi ukqu~ivala sve wegove oblike. Tako smo od1996. godine zajedno napisali nekoliko poglavqa i eseja o alter-nativnoj definiciji zlo~ina. U ovom kratkom radu izne}emo nekeod najva`nijih elemenata na{e teorije.

Najpre }emo objasniti elemente ,,pravne definicije zlo-~ina‘‘ u kontekstu ameri~ke prakse. Zatim }emo ukratko rezimi-rati alternativnu definiciju [vendingerovih (1970/2001). Nakraju }emo objasniti konstitutivnu odredbu zlo~ina.

PRAVNA DEFINICIJA

Pravna definicija zlo~ina bila je osnova konvencijalnemisli u kriminologiji. Ona kaè da su ,,zlo~inci samo oni kojisu takvim progla{eni od strane suda‘‘ (Tapan, 2001). Ovo je poznatokao ,,krivica u pravnom smislu‘‘1. Naravno da osobu koja izvr{izlo~in, sud ne mora da proglasi krivom. To se zove ,,fakti~kakrivica‘‘. Kriminolog koji èli da prou~ava zlo~inca i da raz-vije teoriju kriminalnog pona{awa, ome|en je definicijom zlo-~ina u pravnom sistemu. Isto tako, ograni~en je i odredbom pojmazlo~inac.

Da pogledamo detaqnije pravnu definiciju zlo~ina. Anali-zira}emo posebno svaku wenu komponentu. Tako:

1) ,,Zlo~in je namerni ~in...‘‘: u ameri~kom pravnom sistemupostoji razlika izme|u mens rea i actus reas. Da bi neko bio osu|en

Dragan Milovanovi} (str. 20--28)

21

1 U sudskoj praksi u SAD, ~ovek mora od porote biti progla{en ,,krivimizvan svake sumwe‘‘.

za krivi~no delo, dràva mora da dokaè postojawe oba. Dràvasnosi teret da dokaè krivicu izvan svake sumwe. Mens rea pred-stavqa svesnu nameru. Actus reas predstavqa samo delo. U na{emsistemu prava, neophodno je da ~ovek ima ,,nameru‘‘ da izvr{ikrivi~no delo i mora da izvr{i to delo da bi za wega bio osu|en.Neophodno je postojawe i jednog i drugog. Tako neka osoba moèimati nameru da izvr{i krivi~no delo (,,zle misli‘‘), ali ga nemora izvr{iti. To nije krivi~no delo. S druge strane, neko moènenamerno da povredi (,,harm‘‘) drugog. To ili smawuje odgovornostza delo, ili potpuno osloba|a, na primer ako se radi o ludilu,prinudi ili slu~aju. U nekim situacijama, me|utim, kao {to je,,posedovawe alata za provalu‘‘, sama ta ~iwenica osnov je ka`wi-vosti za krivi~no delo. U drugim slu~ajevima, gde osoba planirakrivi~no delo, pa u~ini jedan korak ka zlo~inu, iako ga ne izvr{i,moè biti optuèna za krivi~no delo. Primer za to su slu~ajevizavere.

U ameri~koj praksi vladini i policijski organi, u namerida kontroli{u kriminalitet, primewivali su ,,operacije provo-cirawa‘‘. Policija vodi istragu i navodi qude da izvr{e krivi~nodelo. Weni pripadnici tako mogu nuditi drogu na prodaju, da sepreru{e u prostitutke ili da nude ukradenu robu na prodaju i~ekaju da vide ko }e izvr{iti krivi~no delo.

2) ,,ili propu{tawe‘‘: normalno, ukoliko gra|anin ne pri-javi krivi~no delo, ~ak i ako ga posmatra, ne moè biti osu|enza krivi~no delo. Mi nemamo ,,dobre samari}anske zakone‘‘. Osobanaj~e{}e nema obavezu da pomogne drugoj koju je napao kriminalac.Istina, ima izuzetaka. Ako je neko obavezan da pomaè drugima --lekar, slu`benik u stara~kom domu, roditeq -- i ne ~ini ni{takada do|e do opasne situacije, ili su wegove usluge neophodne,onda on moè da bude optuèn za krivi~no delo ukoliko je osobau wegovoj nadle`nosti povre|ena. Ali, uop{teno, u ameri~kompravnom sistemu ~ovek ne mora da pomaè osobi prema kojoj sevr{i neko krivi~no delo. U pravu mnogih evropskih zemaqa jedruga~ije.

3) ,,povreda normi krivi~nog prava‘‘...: pre nego {to poli-cija podnese krivi~nu prijavu i uhapsi nekoga, mora postojatiodre|ena norma sadràna u krivi~nom zakonu odre|ene dràveili federalne vlasti. Ukoliko mu obele`ja nisu odre|ena uzakonu, onda to nije krivi~no delo. Ka`wivost se ne moè zasni-vati na sli~nosti dela sa krivi~nim delom navedenim u timzakonima. Da bi postojalo krivi~no delo, odre|ena radwa morabiti definisana u svim elementima koji }e se utvrditi u postup-ku. Ako, na primer, jedna osoba ubije drugu, a ,,namera‘‘ se ne moèdokazati, onda se mo`da moè poku{ati sa dokazivawem ,,nehata‘‘


22

(ubistvo iz nehata ili na mah), ali onda }e odgovornost u~iniocabiti smawena.

4) ,,(zakonsko ili precedentno pravo)‘‘: ,,Zakonsko pravo‘‘ upravnom sistemu SAD ozna~ava propise koje su izglasala zakono-davna tela i koji su uvr{teni u krivi~ne zakone dràva ilifederalni krivi~ni zakon. ,,Precedentno pravo‘‘ se oslawa nana~in na koji sudije tuma~e zakon. Kada se zakon jednom primeni,postaje osnova za pravne odluke u budu}im slu~ajevima. Ovo jepoznato kao ,,stare decisis‘‘ (pravo koje se zasniva na precedentima).

5) ,,izvr{en tako da nema osnova koje iskqu~uju postojawedela ili krivi~ne odgovornosti‘‘: ameri~ki pravni sistem poznajetakve osnove -- na primer odbrana da je izvr{ilac dela bio neu-ra~unqiv ili je postupao nehatno. ,,Nepoznavawe zakona‘‘, uop{te-no govore}i, nije takav osnov. Ovi osnovi mogu ukazivati da osobakoja je delo izvr{ila nije postupala umi{qajno, a u nekim slu-~ajevima, da je delovala bez ikakve namere. Ukratko, nije bilo,,mens rea‘‘. Jedan osnov iskqu~ewa je ,,hvatawe u zamku‘‘. Policijaje bila preterano aùrna u poku{aju da navede neku osobu daizvr{i delikt, pa je sud priznao da ,,plan‘‘ i ,,namera‘‘ da se u~inikrivi~no delo ne moè da se pripi{e osobi koja ga je izvr{ila.Drugim re~ima, zla namera je vi{e bila na strani policije.Zanimqivo, Vrhovni sud SAD smatra da porota moè uzeti uobzir to {to je osoba koja je bila ,,navedena u zamku‘‘ imala ranijikriminalni dosije2.

6) ,,i ka`wiv od strane dràve kao krivi~no delo ili kaoprekr{aj‘‘: u pravnom sistemu SAD neka radwa moè se smatrati,,kriminalnom‘‘ ako je takva odre|ena od strane zakonodavaca isvrstana u krivi~ni zakon kao zabrawena. ,,Krivi~no delo‘‘ jebilo koje delo koje se ka`wava kaznom od godinu dana ili duè,i to vreme mora da se provede u kaznenom zavodu. ,,Prekr{aj‘‘ jebilo koje delo koje se ka`wava kaznom kra}om od godinu dana ito vreme se provodi u lokalnim zatvorima. U wima su, poredosu|enika kojima je za krivi~no delo izre~ena kazna kra}a odgodine dana, sme{tena pritvorena lica koja ~ekaju su|ewe ili dabudu poslata u kazneni zavod3.

Ukratko, pravna definicija zlo~ina bazira se na formal-nim elementima dela. Ponudi}u vam kratak kriti~ki komentar.Prvo, proces kojim se neko delo defini{e kao krivi~no je poli-


23

2 Optuèni moè da se pozove na ,,nu`nu odbranu‘‘, koju poznaje vi{e od2/3 dràva. Ukoliko sudija dozvoli odbranu, optuèni mora da dokaè da jeizvr{io krivi~no delo da bi spre~io neko teè imanentno krivi~no delo.

3 Trenutno, u ameri~kim kaznenim ustanovama ima preko 2,1 milion osu-|enika. Jo{ pet miliona lica su pod nekom vrstom nadzora (npr. probacija,uslovni otpust zatvorenika).

ti~ki. Politi~ki proces je i onaj u kome se odre|uju slu~ajeviiskqu~ewa dela i odgovornosti u~inioca. Na primer, u krajwemslu~aju, razmotrimo ,,ìvot u getu‘‘ kao osnov za iskqu~ewe dela,odn. odgovornosti. Jasno je da }e mo}ne elite uveravati kako setakvo ne{to ne moè prihvatiti. Jer, ako bismo to uradili, urazmatrawe bi do{la i pitawa o prirodi politi~ko-ekonomskogporetka -- dostupnost poslova, diskriminacija, ìvotne {anse,lo{e medicinske, {kolske i pravne usluge za siroma{ne, itd4. Uekstremnom slu~aju, uzmimo da se pojavi slu~aj diktature u nekomdru{tvu, a mi kao kriminolozi jednostavno prihvatimo pravnudefiniciju zlo~ina prema kojoj odre|ujemo na{e teorije krimi-nalnog pona{awa. Drugo, uzmite u obzir da su ve}ina zakonodavacapo vokaciji pravnici. îtav proces definisawa krivi~nog delaje pravni. Sociolo{ka razmatrawa su time bitno ograni~ena.

âk i kada je dokazni materijal koji se iznosi neosporan,kao pri primeni smrtne kazne u slu~aju Mekleski protiv Kempa(1987), Vrhovni sud SAD ponovo pribegava pravnim argumentima.I pored toga {to je vi{i sud pribavio veliki broj najboqihstatisti~kih podataka (Baldusova studija) koji su pokazali da seoptuènim crncima za isto krivi~no delo mnogo ~e{}e izri~esmrtna kazna u pore|ewu sa optuènim belcima, Vrhovni sud SADjednostavno kaè da ~ak i ako statistika dokazuje takav {ablon,u konkretnom slu~aju Mekleskijeve àlbe, ovaj mora izri~ito dadokaè da je bio `rtva diskriminacije. Ukratko, sudovi sledepravne argumente, a ne sociolo{ke.

KONSTITUTIVNA DEFINICIJA

Nezadovoqni ograni~ewima koja je sadràvala pravna defi-nicija zlo~ina, Stjuart Henri i ja smo (1996) odlu~ili da ponu-dimo jednu alternativnu definiciju zlo~ina. Bile su nam potreb-ne nove vizije o tome kako definisati zlo~in u smislu povrede(,,harm‘‘) drugog.

Definicija zlo~ina kao povrede koju su ustanovili [ven-dinger i [vendingerova (2001) bila je napredak. Ona glasi: ,,Bilokoja osoba, dru{tveni sistem, ili dru{tveni odnos koji negirajuili ukidaju osnovna prava, smatraju se kriminalnim‘‘. ,,Osnovnaprava ti~u se prava na rasnu, polnu i ekonomsku jednakost‘‘. Ona


24

4 Nije te{ko uo~iti razliku izme|u krivi~nog i gra|anskog postupka. Ugra|anskoj parnici tuèni moè dati ,,izjavu o saglasnosti‘‘ koja zna~i: ,,Pres-ta}u da radim ono za {ta me optuùjete, iako se ne slaèm s tim‘‘. Zamislite natrenutak, po pricinpu formalne jednakosti, kako bi izgledalo kada bismo ukrivi~nom postupku optuènom iz niè klase dali istu pravnu privilegiju?

su ,,osnovna‘‘ zato {to ,,je toliko mnogo uloèno u wihovo priz-navawe‘‘. Daqe, ,,pojedinci koji ne priznaju ova prava drugima --su kriminalci‘‘, a ,,isto tako, dru{tveni odnosi i dru{tvenisistemi koji redovno ukidaju ta prava-- tako|e su kriminalni‘‘5.Kada je napisana, ova definicija je predstavqala izjavu protivrata u Vijetnamu i uskoro je postala lakmusov test za sve one kojièle da se prikqu~e alternativnim stanovi{tima. Ona je uvelikopro{irila diskusiju i dovela u pitawe legitimnost pravne defi-nicije zlo~ina. Kriminolozi koji su ovu drugu prihvatali bespo-govorno, i na woj razvijali teorije, rizikovali su da budu prog-la{eni dràvnim lakejima.

Da se sada vratimo na na{ doprinos ovoj raspravi.6 Zapo~etak, treba da defini{emo ,,povredu‘‘ na sveobuhvatniji na~in.Povreda (zlo~in) moè da se defini{e kao ,,izraz energije agen-ta/agencije da ne{to u~ini drugom, ko se tome ne moè odupretijer je u tom trenutku bespomo}an da odrì ili iskaè svojuqudskost.‘‘ Drugim re~ima, radi se o demonstraciji mo}i premadrugoj osobi, a bez ikakvog wenog zna~ajnijeg suprotstavqawa. Pod,,agencijom‘‘ podrazumevamo one subjekte koji ulaù energiju (pre-komerna primena) u negirawu drugih pomo}u dela redukcije irepresije.‘‘Agenti (i agencije) mogu biti: qudska bi}a, dru{tveniidentiteti (ène, mu{karci), razne grupe (etni~ke, rasne, itd.),politi~ke partije, dru{tvene i kulturne institucije, agenti dru-{tvene kontrole (policija), pravni aparat (pravni sistem i we-govi zakoni), dràva (i weni razni organi).7

Postoje dva oblika povrede -- zlo~ini redukcije i zlo~inirepresije:

(1) Zlo~ini redukcije ,,nastaju kada povre|ena strana doìv-qava gubitak nekog kvaliteta bitnog za wen postoje}i status‘‘.Oni nastaju ,,kada je osoba uskra}ena u jednoj ili vi{e dimenzijaod kojih je svaka ponaosob dru{tveno konstituisana i prema tome


25

5 Oni daqe kaù: ,,sva qudska bi}a treba da imaju mogu}nost za slobodanrazvoj svojih potencijala ... Svim osobama moraju se garantovati osnovne ìvotnepotrebe, ukqu~uju}i hranu, dom, ode}u, medicinske usluge, posao i rekreaciju, kaoi za{titu od razbojnika i represivnih ili imperijalisti~kih dru{tvenih elita.‘‘Ukratko, ,,ove materijalne potrebe, osnovne usluge i prijatnosti, ne treba da seshvate kao nagrade ili privilegije. To su prava!‘‘

6 Odlomci iz: Henri i Milovanovi}: ,,Konstitutivna kriminologija‘‘(1996); Milovanovi} i Henri: ,,Konstitutivne definicije krivi~nog dela‘‘, uHenri i Lanijer: ,,[ta je krivi~no delo?‘‘ (2001).

7 Apstraktno govore}i, oni tako|e ukqu~uju COREL setove, istorijskekonfiguracije relativno autonomnih parova ponavqaju}ih krugova koji se ,,raz-likuju po svom efektu u vremenu, mestu i na~inu.‘‘ COREL setovi, izvu~eni izteorije haosa, predstavqaju na~in na koji se razli~ite institucije u dru{tvume|usobno povezuju, uti~u}i diferencijalno i nelinearno jedni na druge u od-re|enom istorijskom trenutku.

podlo`na kulturnim i promenama kroz vreme.‘‘ Drugim re~ima,zlo~in redukcije nastaje kada je lice na neki na~in uskra}eno (tj.da zbog nanete povrede bude obogaqeno, tako da od qudskog bi}asa svim funkcijama postane ne{to mawe od toga; da se od akterapretvori u pasivni objekt koji trpi; od mogu}nosti da se suprot-stavi do odbijawa takvog prava; od prava da govori protiv dràvedo uskra}ivawa prava da kritikuje, itd.).8

(2) Zlo~ini represije ,,nastaju kada se povre|enom subjektuodredi limit ili ograni~ewe koje ga spre~ava da postigne èqenupoziciju ili status‘‘. ,,Izvr{ioci takvih dela srozavaju pozicijulica ili grupe, ili im uskra}uju mogu}nost da odrè poziciju kojuèle, iako pasivni subjekti time ne ugroàvaju gra|anska pravai poziciju drugih pojedinaca i grupa‘‘. Uzmimo, na primer, studiju[vendingera i [vendingerove i Abraham Maslovovqevu humani-sti~ku psihologiju i ideju o ostavarivawu potencijala (samoostva-rewe). Ako su potisnuti od strane lica, dru{tvenih sistema ilidru{tvenih odnosa, oni se mogu smatrati zlo~inima represije.Uzmimo na primer rasizam, seksizam, uzrasnu diskriminaciju, itd.Uz to, ako kapitalisti~ki sistem uskra}uje velikom procentusvojih gra|ana pristojnu zaradu i ìvotne uslove, ako sistematskiodràva visok procenat mawina u siroma{tvu, ako uspostaviprepreke izvesnim grupama u wihovoj mogu}nosti samoostvarewa,moè se smatrati generatorom zlo~ina represije.

Uzmimo, na primer, Xonsonovo i Lejtonovo (1995) temeqnoistraìvawe statistike koje pokazuje sistemski ra{irenu repre-siju siroma{nih crnaca u SAD. Na primer, wihovi statisti~kipodaci pokazuju nesrazmerno visoku smrtnost siroma{nih mladihcrnaca. Studija pokazuje jednu vrstu ,,genocida nad crncima‘‘ kojipostoji u SAD, ~ak iako se tako slu`beno ne naziva. Ako se moèdokazati genocid, bilo da se pripisuje pojedincu, dràvi ilidru{tvenom sistemu, onda se moè smatrati zlo~inom represije.

Povreda, pre nego sama promena, kre}e se u krugu od petfaktora: 1) ,,da li lice (entitet) koje podnosi promenu to vidikao gubitak‘‘; 2) ,,da li je osoba (entitet) potpuno slobodna da sesuprotstavi primeni mo}i koja je odgovorna za uvo|ewe redukci-je‘‘; 3) ,,da li su slobodni da je odbiju‘‘; 4) ,,da li wihovo odbijawemoè da spre~i uvo|ewe redukcije‘‘; 5) ,,da li je promena... izve-dena kroz proces svesnog aktivnog u~e{}a svih onih koje ta pro-mena poga|a.‘‘

Zbog toga mi konceptualizujemo pojam zlo~ina na slede}ina~in:


26

8 Za suptilnije oblike rasizma u SAD koji se mogu smatrati zlo~inimaredukcije, pogledati studiju Dragana Milovanovi}a i Katarine Rasel (2001) o,,malom aparthejdu.‘‘

,,Povrede ili zlo~ini su izrazi primene mo}i (prekomernaupotreba od strane jednog ili vi{e organa prinude) prema drugimlicima, koja su u momentu te primene (bilo da je trenutna iliprotegnuta kroz vreme), bespomo}na da to stawe promene. Zlo~inje, dakle, oduzimawe ne~ije qudskosti. U trenutku wegovogizvr{ewa `rtva se smatra za ne-bi}e, nepotpuno qudsko bi}e, kojenije u mogu}nosti da promeni situaciju‘‘.

Ukratko, na{a definicija se odnosi na mogu}nost promene.Kada se prema drugom primewuje mo}, a on ni{ta ne moè dapromeni, to lice je objekat povrede ili zlo~ina. U ovom poloàjubi}e postaje ne-bi}e, nekompletno qudsko bi}e, bi}e koje ne moèda se suprotstavi. ,,Zlo~ini nisu ni{ta drugo do momenti u kojimase pokazuje mo}, tako da oni koji su svedeni na objekat, nisu umogu}nosti da u~estvuju u sukobu (~esto ni u budu}im sukobima),wima se negira vrednost. Zlo~in je mo} da se drugima uskratimogu}nost da ostvare promene.‘‘

,,Kriminalac‘‘ (agent) je osoba koja ,,prekomerno upotrebqa-va mo}‘‘ da bi dominirala. On druge degradira delima redukcijeili represije. Drugim re~ima, prekomerno kori{}ewe mo}i jeosnovni elemenat u definisawu ,,kriminalca‘‘ (agenta ili agen-cije). Naravno, u na{oj definiciji je implicitna vizija qudskogdru{tva u kome se mo} ne distribuira na na~in da qudska bi}abudu pot~iwena.

ZAKQUÂK

Prihvatiti pravnu definiciju zlo~ina zna~i biti zarob-qen dràvnom, politi~ki vo|enom i pravno diktiranom logikom.Istraìvawe koje je vi{e sociolo{ki usmereno, uze}e u obzir{ire razumevawe ovog pojma koji se ozna~ava kao ,,povreda‘‘. [ven-dinger i [vendingerova su zapo~eli ovo sveobuhvatnije shvatawe.Na{a konstitutivna definicija nudi produbqivawe ove analize,tako da se mi kao kriminolozi ne ograni~avamo na arbitrarnekategorije u konstruisawu pojma zlo~ina.

LITERATURA

Henry, Stuart and Mark Lanier, 2001: What is Crime? New York: Rowmanand Littlefield Publishers, Inc.

Henry, Stuart and Dragan Milovanovic, 1996: Constitutive Criminology. NewYork: Sage Publications.


27

Johnson, Robert and Paul Leighton, 1995: ,,Black Genocide? PreliminaryThoughts on the Plight of America's Poor Black Men.‘‘ Journal ofAfrican American Men, 1(2): 3.

McCleskey v. Kemp, 481 U.S. 279 (1987).

Milovanovic, Dragan and Stuart Henry, 2001: ,,Constitutive Definition ofCrime: Power as Harm,‘‘ In Stuart Henry and Mark Lanier (eds.),What is Crime? New York: Rowman and Littlefield Publishers, Inc.,pp. 165--178.

Milovanovic, Dragan and Katheryn Russell, 2001: Petit Apartheid in the U.S.Criminal Justice System. Durham, North Carolina: Carolina AcademicPress.

Schwendinger, Herman and Julia Schwendinger, 2001: ,,Defenders of Orderor Guardians of Human Rights?‘‘ In Stuart Henry and Mark Lanier(eds.), What is Crime? New York: Rowman and Littlefield Publishers,Inc.

Tappan, Paul, 2001: ,,Who is the Criminal?‘‘ In Stuart Henry and MarkLanier (eds.), What is Crime? New York: Rowman and LittlefieldPublishers, Inc., pp. 27--36.

Dragan Milovanovi}

LEGAL DEFINITION OF CRIME AND AN ALTERNATIVE VIEW

Summary

In the first part of the paper, author addresses one of the most famousdefinititons of crime given almost half a century ago by American crimino-logist Tapan, and criticizes it for being restrictive and overtly formalistic.Tapan equals crime with criminal offence, understood as legal category. Inthe seventies, Schwedingers have defined crime as a breach of basic humanrights and have laid a foundation stone for many alternative definitions ofthe crime. One of the most influential ones at present is the ,,constitutivedefinition‘‘ given by Stewart Henry and Dragan Milovanovic

According to this definition, there are two types of crime, dependingon whether the injured person loses certain qualities important for its presentstatus (reduction crimes) or is prevented from achieving desired position inthe society (repression crimes). This definition of the crime enables tobroaden the scope of criminology to all actions which injure somebody else,where 'injury' is understood in the broadest sense.

Keywords: Crime. -- Injury. -- Reduction. -- Repression. -- Degradation. -- Discrimi-nation.


28

UDK 321.7UDK 316.334.3UDK 340.12

Vojislav Stanov~i}

DEMOKRATIJA I VLADAVINA PRAVA

U radu se najpre prikazuje kako su dve ideje koje imaju veoma dugu

istoriju -- demokratija i vladavina prava -- u modernoj evropskoj istoriji

postale temeq zapadnoevropske civilizacije. Ukazuje se na traèwe na~ina

wihove odgovaraju}e institucionalizacije u politi~kim i pravnim siste-

mima, ali i da pored velike poèqnosti wihove sinteze, me|u wima postoje

i velike protivre~nosti. U odnosu politi~ke voqe i prava tokom isto-

rije, politi~ka voqa i sila je prevladavala i uz retke dobre izuzetke pravo

je tretirano kao puko sredstvo zapovedawa i saop{tavawa {ta od poda-

nika traè vlastodr{ci, s malo spremnosti i voqe da se oni pot~ine

pravilima koja za druge prave i kodifikuju. Judejska i zapadnoevropska

civilizacija proklamovale su superiornost pravila nad svakom politi~kom

voqom, odnosno vla{}u. ,,Vladavini prava (zakona) a ne qudi‘‘ bila je jednaod deviza konstitucionalizma kao u~ewa i pokreta da se svaka vlast

ograni~i i svede u razumom prihvatqive granice. Jedna od postavki ovog

rada je da se ovo mora odnositi i na voqu ve}ine, odnosno demokratiju, a

to otvara brojna pitawa koja se razmatraju.

Drugi deo rada pokazuje koliko su zna~ajni politi~ki i pravni mis-

lioci od najstarijih vremena do danas bili skepti~ni i kriti~ni prema

demokratiji shva}enoj bukvalno u etimolo{kom smislu kao ,,vladavina na-

roda‘‘, ili tehni~ki kao, ,,vladavina ve}ine‘‘. Fakti~ki se uvek, pa i u

demokratijama, ve} iz tehni~kih razloga radilo o vladavinama mawina. Ali

ograni~enost bi bila nu`na i kada bi se radilo o fakti~koj vladavini

ve}ine. Zato je nu`no i u demokratskom obliku vlasti sa {irokom izbor-

nom osnovom suziti ulogu ad hoc politi~ke voqe i obavezati je da se udelovawu podvrgava umnim pravilima oko kojih bi postojao {iri konsenzus

i koja bi kao elemenat vladavine prava bila sastavni deo ustava i pravnog

sistema. U tim okvirima svakoj vlasti bile bi postavqene ustavne i

pravne granice koje bi prema shvatawu velikih mislilaca bile odre|ene

ciqevima i vrednostima radi kojih se uspostavqaju vlade me|u qudima,

~ovekovim pravima i slobodama, organizacionim na~elima podele vlasti i

uzajamne kontrole wenih grana, autonomijom dru{tvenih ~inilaca i indi-

vidua. Prava mawina se tretiraju kao korektiv vladavine ve}ine. Navodi

se dosta primera i stavova slavnih imena, kao i argumenata kojima je

29

neograni~ena vladavina ve}ine kvalifikovana kao potencijalna tiranija

ve}ine i kao mogu}i najgori politi~ki oblik.

U tre}em delu navodi se niz te{ko}a koje bi trebalo savladati,

naro~ito u zemqama koje su optere}ene nasle|em autoritarnih sistema i

te{kim sada{wim dru{tvenim uslovima, kao i {ta bi trebalo u oblasti

institucija i odnosa u~initi da se postigne poèqna sinteza vladavine

pravila i u okviru wima odre|enim slobodama, vrednosti, institucija i

postupcima da se odvija demokratska vladavina qudi.

Kqu~ne re~i: Temeqi zapadnoevropske civilizacije. --Politi~ka voqa vs.pravo. -- Konstitucionalizam. -- Tiranija ve}ine. -- Prava

mawina. -- ôvekova prava i slobode. -- Podela vlasti.

1. KAKO UMNIM PRAVILIMA UMERITI

VLADAVINU VE]INE

Ideja o vladavini prava je vrlo stara, ali je zapadnoevrop-ska civilizacija jedna od vrlo retkih za koju se smatra da tu idejuima u svojim temeqima. Dodu{e, sve civilizacije po~ivaju naizvesnim normama, koje su u pradavnim vremenima najpre bileverske i obi~ajno-moralne, a u kasnijem razvitku pravne prirode,mada je i uloga drugih normativnih poredaka ostala izuzetnozna~ajna. Davno je izraèno i gledi{te da je mo`da najve}i inajzna~ajniji od svih izuma qudske vrste moralno-pravni zakon,tj. sankcionisano pravilo pona{awa (u zna~ewu kakvo je imalabramanska i budisti~ka dharma ili gr~ki nomos vÒmoj).1 Me|utim,u odnosu politi~ke voqe i prava, politi~ka voqa je prevladavalai pravo uzimala kao sredstvo saop{tavawa {ta od podanika tra-ì. Rekli bismo da su samo judejska i zapadnoevropska civiliza-cija proklamovale superiornost pravila nad svakom politi~komvoqom, odnosno vla{}u. Smatramo da se ovo mora odnositi i navoqu ve}ine, odnosno demokratiju, ali ovo otvara brojna pitawa.

Ovim prilogom èlimo da skrenemo pa`wu na (1) preteranopojednostavqivawe s kojim se susre}emo kad se pretpostavqa daje demokratija ,,vladavina ve}ine‘‘ i a priori dobar ili apsolutnoi uvek najboqi oblik vlade; (2) na ogroman zna~aj ideje o vlada-vini prava (zakona) a ne qudi, koja je jedna od deviza konstituci-onalizma kao u~ewa i pokreta da se svaka vlast ograni~i i svedeu razumom prihvatqive granice; (3) na pojednostavqeno tuma~eweda se vladavina prava ili pravna dràva sastoje u sprovo|ewu u


30

1 Vi{e o tome pisali smo u radu ,,Uloga normi i normativnih poredaka uistoriji civilizacija‘‘, koji }e biti objavqen u GLASU CCCXCIV Odeqewadru{tvenih nauka, kw. 30, Beograd, SANU, 2005.

datoj dràvi pravno vaè}ih zakona, bez obzira na wihovusadrìnu; i (4) na neke elemente koji bi se morali razviti kakobi se sadrìna prava (zakona) i same demokratije pribliìlaonome {to se teorijski pretpostavqa da ovi oblici predstavqajui zna~e.

Arnold Tojnbi je u svom poznatom Istraìvawu istorijeobuhvatio dvadesetak civilizacija.2 Tom broju je u XX veku dodatai tzv. demokratska civilizacija3, pod kojom se, moglo bi se re}i,danas podrazumeva zapadnoevropska ili severnoatlantska. Ta ci-vilizacija je vi{e nego bilo koja prethodna po~ivala na prokla-movawu i nastojawu da se ostvari ideja o vladavini prava (the Ruleof Law u anglosaksonskoj teoriji i praksi, a kao ,,pravna dràva‘‘,Rechtsstaat, u Nema~koj).4 Ideja o vladavini zakona, a ne qudi,zastupana je u zapadnoevropskoj pravnoj i politi~koj teoriji znat-no pre nego ideja demokratije. Zapravo, ideja o vladavini zakonapreuzeta je iz Starog zaveta, a u zapadnoevropsku misao stigla jeposredstvom hri{}anstva. Neke ideje o vladavini zakona, a nequdi, preuzete su i od rimskih pravnika uporedo s recepcijomnekih pravila rimskog prava koja su mogla zadovoqiti potrebepravnog prometa u toku razvijawa gradova i trgovine u severnojItaliji i delovima zapadne Evrope. Mi na drugom mestu pi{emoo Platonu, Aristotelu i Ciceronu, kao o rodona~elnicima teo-rije o vladavini prava.5 Neki pisci koji su se bavili vladavinom

Vojislav Stanov~i} (str. 29--58)

31

2 Arnold Toynbee, A Study of History, Oxford -- London, Oxford University Press,1934--61, 12 volumes. Vidi: Arnold Tojnbi, Istraìvawe istorije, I-II, Prosveta,Beograd, 1970; izbor napravio i predgovor ,,O Arnoldu Tojnbiju kao sociologu‘‘napisao Radomir Luki}; na srpski preveo i pogovor ,,Ka razumevawu Tojnbijevefilozofije istorije‘‘ napisao Miodrag Luki}; na kraju ovoga izdawa je i dodatakD. K. Somervela ,,Istraìvawe istorije (izvod)‘‘. Uporedi i Arnold Tojnbi,Prou~avawe istorije, izvod iz kwiga I-VI, Slu`beni list -- CID, Beograd --Podgorica, 2002; ovo izdawe je jedna vrsta rezimea koji je sa~inio D.^. Somervel,a Tojnbi autorizovao; pogovor ,,Tojnbijevo istraìvawe dru{tva kroz istoriju‘‘napisala je Smiqa Tartaqa, a rad je preveo \urica Krsti}; na kraju ovog izdawadodato je oko 60 stranica intervjua (razgovora) Arnolda Tojnbija sa X. R. Urbanom(preveo Danilo Egeqa). Tojnbijev rad sadrì obiqe pa`qivo odabranih i pri-kazanih ~iwenica, i polazi od pretpostavke o cikli~nosti procesa ra|awa,opadawa i nestajawa dvadesetak civilizacija (on na jednom mestu kaè da obuhvata21, ali se moè nabrojati vi{e i neki navode 26, broj je sporan i relativan, jerpojedine civilizacije imaju svoje izdanke i pitawe je da li ih tretirati kao jednuili dve civilizacije). Rad je izazvao vi{e kontroverzi i bio je predmet nizarasprava. Tu je izloèna filozofija istorije u kojoj autor kombinuje hipoteze ocikli~kom i linearnom razvitku qudskih dru{tava.

3 Leslie Lipson, The Democratic Civilization, New York, Oxford University Press,1964.

4 Vidi: Danilo Basta (ur.), Pravna dràva -- poreklo i budu}nost jedne ideje, Pravnifakultet, Beograd i Nema~ki kulturni centar, 1991; i Danilo Basta, Neodoljiva privla~nostistorije, CUPS, Beograd, 1999, naro~ito ,,[ta nije pravna dràva‘‘ i ,,Slabosti demokra-tije‘‘.

5 V. op{irnije u na{em radu ,,Prete~e ideje o vladavini prava: Platon -- Aristotel-- Ciceron‘‘, Arhiv za pravne i dru{tvene nauke, 1986, 3--4.

prava, a delimi~no i wenom istorijom, kad bi do{li do Cicerona,nisu i{li do velikih gr~kih filozofa Platona i Aristotela,koji su tu ideju zastupali (Platon nakon r|avih iskustava s pri-menom ideje ,,filozofa-upravqa~a‘‘, kao i saznawa o prirodi qudii ùdwe za vla{}u, {to je u wegovom zrelom dobu do{lo doizraàja u Zakonima, a Aristotel, kao Platonov nastavqa~, i uovom pitawu prestigao je svoga u~iteqa). Nije sasvim jasno za{tosu oni zaobilaèni.6 Iako znatno kasnije, u okvirima zapadnoev-ropske civilizacije proklamovana je i demokratija. Ova ideja iinstitucije imaju i dugu istoriju, pa se weni po~eci u anti~koj


32

6 Skre}emo pa`wu ~itaocima na dva zna~ajna autora koji su u nas preve-deni, i koji su poznavali i nema~ku i anglosaksonsku tradiciju i shvatawa ovladavini prava i demokratiji, a nisu i{li do korena ove ideje, ni do Platonai Aristotela, niti do ,,Pet kwiga‘‘ Mojsijevih, ~ije ideje stoje u temeqimazapadnoevropske civilizacije. Radi se o Francu Nojmanu i Fridrihu fon Hajeku.V.: Franc Nojman, Vladavina prava, Politi~ka teorija i pravni sistem u modernom dru{tvu,Filip Vi{nji}, Beograd, 2002; preveo Slobodan Divjak; sa kra}im predgovorom ,,Nojmani Frankfurtska {kola‘‘ koji je napisao Martin Dèj. Nojman se poziva barem na Ciceronai ukazuje na put kojim je dolazio wegov uticaj na modernu evropsku misao (prekoTome Akvinskog), a zatim iscrpnije prati razvitak te misli od pojave monarho-maha u XVI do HH veka. Hajek, osim do zna~ajnih ideja iznesenih tokom Puritanskerevolucije u Engleskoj, ne ulazi dubqe u daqu istoriju ideja o vladavini zakona.Ali ta ideja ima su{tinski zna~aj za wegov ,,poredak slobode‘‘ (ovde ne mislimosamo na wegovu kwigu), a interesantne su i zna~ajne pojedinosti koje on iznosio uticaju mwewa na pona{awa, odluke, pa ~ak i interese, kao i distinkcije izme|uliberalne i totalitarne demokratije, odnosno na antipode demokratiji i libe-ralizmu (ukratko: liberalizam i totalitarizam su nespojivi, dok su demokratijai totalitarizam spojivi). Tome moramo dodati i napomenu da se ideja o totali-tarnoj demokratiji nije prvi put javila posle Drugog svetskog rata (J. L. Talmon,The Origins of Totalitarian Democracy, London, 1952), nego ve} u po~etku tridesetihgodina HH veka (H. O. Ziegler, Autoritärer oder totaler Staat, Tübingen, 1932), tako dase uprkos velikom zna~aju ideja i doprinosa Hane Arent preuveli~ava zna~ajwenog rada o totalitarizmu (Hannah Arendt, The Burden of Our Time, 1951; ovom raduje u kasnijim izdawima promewen naslov u The Origins of Totalitarianism, New York,Harcourt and Brace) kad mu se pripisuje pionirska uloga u uvo|ewu termina tota-litarizam. V. i Friedrich A. von Hayek, Poredak slobode (Constitution of Liberty), GlobalBook, Novi Sad, 1998; preveo i ,,Pogovor‘‘ (str. 457--463) napisao Ilija Vuja~i}.Uzev{i wegov rad u celini, Hajeka su o{tro kritikovali i veoma hvalili. Jedanpisac je primetio da se i jedno i drugo praktikovalo s ideolo{kih pozicija i dau wegovom delu nije bilo osnova za kritike kojima je bio izloèn. Dobio jeNobelovu nagradu koja, kad se radi o nagradama za mir i kwièvnost, podleèrazli~itim kriterijumima i nije uvek kvalitet dela ili postignu}a ono {to imaodlu~uju}i uticaj, ali u naukama, pa i u ekonomskim, to je obi~no merilo kvali-teta. O Hajekovoj politi~koj filozofiji, v. i Ilija Vuja~i}, ,,Filozofija slo-bode Fridriha fon Hajeka‘‘ u Ilija Vuja~i}, Politi~ka teorija: Studije, portreti, raspraveFPN-îgoja, Beograd, 2002 (str. 169--195). U radu Pravo, zakonodavstvo i slobodaHajek se osvr}e i na Poredak slobode napomiwu}i {ta bi naknadno druk~ijerekao, pa preporu~uje ~itawe Poretka pre kwige o pravu, zakonodavstvu i slo-bodi. Ova dva dela daju wegov celovit pristup problemima koje razmatra. V.:Fridrih A. Hajek, Pravo, zakonodavstvo i sloboda, novi pogled na liberalne principepravde i politi~ke ekonomije, Slu`beni list SRJ -- CID, Beograd -- Podgorica,2002; preveo s engleskog Branimir Gligori}; pogovor ,,Jedno stvarala{tvo kao me|a{ epohe‘‘(str. 411--439) napisao Ljubomir Madàr.

Gr~koj ne mogu zaobi}i. Kad se ideja demokratije ho}e primeniti,postavqa se pitawe kakve joj institucije odgovaraju. Sve ovo danasmoramo posmatrati u vezi s vladavinom prava koja je, po na{emmi{qewu, za dru{tveni napredak i poloàj ~oveka u dru{tvuva`nija, iako je za iste ciqeve i demokratija veoma va`na.

Po~etkom XX veka, demokratija i vladavina prava se shva-taju kao odre|ena procedura, a tome pomaè i ~iwenica da je zaprimenu na~ela vladavine prava veoma vaàn ,,primeren zakonskipostupak‘‘ (the due proces of law). Time se za demokratiju postavqa,a i za vladavinu prava se moè postaviti pitawe: da li ove idejeimaju svoju su{tinu (esenciju) koja bi podrazumevala kretawe kanekom ciqu (a to je veoma sporno, da ne kaèmo odmah da jeneprihvatqivo za ve}inu zapadnoevropskih i severnoameri~kihteoreti~ara umerene demokratije i vladavine prava)7, ili se svesvodi samo na postupke, procedure, na~ine dolaèwa do odluka ozajedni~kom ìvotu i odluka koje se ti~u prava i pravde. U svakomslu~aju, postupci nisu samo ostvarivawa ideje, nego deo we sameod wenog za~etka.

Demokratija je danas veoma popularna, ali nije uvek takobilo. Popularnost demokratije po~ela je da raste uo~i Drugogsvetskog rata, tokom i nakon toga rata, mada su shvatawa {ta jedemokratija utoliko vi{e divergirala ukoliko se pove}avao brojzemaqa koje su èlele da se reìm, kakav god da su imale, nazovedemokratskim.8 Me|u idejama koje su veoma popularisane, a bilesu me|usobno suprotstavqene, jesu ideje ,,zapadne‘‘ i ,,isto~ne‘‘


33

7 Nadovezuju}i se na tu tradiciju, kao {to se moglo i o~ekivati, i ustavEvropske unije, koji nije onoliko {iroko, koliko se o~ekivalo, prihva}en odgra|ana u dràvama te Unije, proklamuje vladavinu prava me|u osnovnim vredno-stima na kojima se ona zasniva, a u~iweni su napori i da se obuhvate neka na~elai uspostavi institucionalna struktura koja bi bila primerena toj ideji. Prene-bregava se da postoje izvesne protivre~nosti izme|u vladavine prava i demokra-tije o kojima se mora voditi ra~una i mora se prona}i mera koja bi moglapomiriti vladavinu pravila i vladavinu ve}ine.

8 Mnoge razlike u shvatawu zna~ewa izraza ,,demokratija‘‘ koje su veomastare, poja~ane su posle Drugog svetskog rata kao rezultat hladnog rata. Karakteri stepen razlika u poimawu demokratije i vi{esmislenost izraza pokazuje i jednapublikacija UNESKO-a (Democracy in a World of Tensions, ed. by R. McKeon, Chicago,1951). Tada je ideologija uticala na zvani~nu politiku i publicistiku nizazemaqa, pa se u wima insistiralo na ekonomskim i socijalnim elementimademokratije, a potiskivani su i prenebregavani ili kritikovani i zabrawivanineki politi~ki oblici koji se u teoriji smatraju za sastavne delove demokratije.Ova podela je izgubila uverqivost i smisao jo{ pre tzv. implozije komunizma, aneke va`ne karakteristike i ustanove moderne demokratije {iroko su priznatekao weni bitni i neophodni elementi (kao vi{epartijski sistem, slobodni izbo-ri, sloboda {tampe i udruìvawa i dr.). Trebalo bi podvu}i da ovo jesu neophodni,ali ne i dovoqni elementi za ono {to se u teorijskom smislu podrazumeva poddemokratijom kao ispravnim oblikom (Aristotel), ,,racionalnom demokratijom‘‘(X. St. Mil) ili ustavnom demokratijom (Karl Fridrih). Tako ostaje problemzna~ewa samog pojma, kao i uslova, uticaja okruèwa, institucionalne organiza-cije i samog prisustva i funkcionisawa demokratije u praksi.

demokratije (o kojima je pisao D. W. Brogan), klasi~ne pluralis-ti~ke (vi{epartijske) i ,,narodne‘‘ jednopartijske, kao i procedu-ralne nasuprot esencijalisti~ki shva}enim (koje moraju posti}iodre|ene ciqeve koji su jo{ od XIX veka obi~no izjedna~avani,najpre sa ekonomskom, pa socijalnom, i na kraju, negde sa socija-listi~kom, a negde sa industrijskom demokratijom). A kako jeuloga SAD u evropskim i svetskim pitawima rasla od Drugogsvetskog rata i ,,Atlantske poveqe‘‘ (1941), sve vi{e se pisalo igovorilo i o ,,ameri~koj demokratiji‘‘.

Da nije uvek tako bilo ni u Americi, podseti}emo da se uFiladelfiji 1787. godine sastala Ameri~ka ustavotvorna skup-{tina (konvencija) sastavqena od izabranih delegata 13 dràva(mada nisu svi prisustvovali). Prvi govornik, me|u najuticajni-jim delegatima, pored Xorxa Va{ingtona, bio je guverner Virxi-nije Edmund Randolf (Randolph, 1753--1813). On je otvorio radSkup{tine, a prve wegove re~i bile su da sve nevoqe u wihovimdru{tvima dolaze od demokratskih elemenata u wihovim ustavima.Dodu{e, u Severnoj Americi je i pre Revolucije i borbe zanezavisnost bilo onih koji su se zalagali za demokratiju (uk-qu~uju}i Tomasa Xefersona, Tomasa Pejna, Xemsa Vilsona). Timputem kasnije je nastavio predsednik SAD Endrju Xekson. Ali,uticajni intelektualci koji su aktivno u~estvovali u pripremii izvo|ewu revolucionarne promene, kao Benxamin Franklin uPensilvaniji i Xon Adams u Masa~usetsu, bili su kriti~ni premademokratskim idejama, ali su oba potpisnici ,,Deklaracije neza-visnosti‘‘, koja je, u stvari, ne samo proklamovala ~ovekova osnov-na individualna prirodna prava nego i ,,vladu po pristanku onihkojima vlada‘‘, s pravom ovih potowih da smene ili zbace vladu iuspostave onakvu kakva }e im obezbediti sigurnost i sre}u. Moèse re}i da ovo podrazumeva demokratiju, ali Franklin je preRevolucije smatrao da bi bilo neprimereno dati pravo glasaonima koji nemaju imovine. Xon Adams je i u vreme dono{ewaustava, kad je bio ambasador SAD u Londonu, i napisao svoj poz-nati trotomni rad U odbranu Ustavâ Sjediwenih Ameri~kih Dr-àva, bio o{tro protiv toga da ve}ina kontroli{e sve tri granevlasti.9 ,,Otac‘‘ ameri~kog ustava, Xems Medison (Madison, 1751--


34

9 John Adams, A Defence of the Constitutions of Government of the United States ofAmerica (prvobitno objavqeno u Londonu, 1787--1788), reprint New York, Da Capo Press,1971, vol. I-III. Adams je smatrao da bi posledice bile katastrofalne i pomalo jeuveli~avao {ta bi sve ve}ina uradila ako bi joj pripala sva vlast. O~ekivao jeda bi najpre ukinula dugove, nametnula te{ke poreze na bogate, a ne na sve ostalei na kraju izglasala jednaku raspodelu svega {to bi bilo traèno. Randolf jeizraàvao rasprostraweno raspoloèwe posedni~kih slojeva i intelektualaca,a sam je bio pristalica ,,prava dràva‘‘ i individualnih prava gra|ana. Po{toova nisu bila ukqu~ena u Ustav SAD, napravqen 1787 (uneta su tek 1791. putemprvih deset amandmana, poznatih kao Bill of Rights) Randolf nije ni potpisao tekstUstava, ali je kasnije doprineo da bude ratifikovan i odigrao je zna~ajnu ulogu

1836), koji je bio vode}a li~nost i tokom izrade ustava i u borbiza ustavne amandmane kojima su zagarantovana qudska prava, pisaoje u Federalisti~kim spisima10 o opasnosti tiranije ve}ine itime obnovio rasprave o jednoj temi koju je zapo~eo Aristotel, aposle Medisona nastavili Aleksis de Tokvil (Tocqueville, 1805--1859), Xon Stjuart Mil (Mill, 1806--1873) i drugi.11 BenàmenKonstan, mislilac liberalne orijentacije, bio je tako|e skep-


35

u prvim godinama nove federacije. Ali op{te pravo glasa za punoletne mu{karcebele rase bilo je u SAD uvedeno tek uo~i gra|anskog rata (1860).

10 Vidi: Hamilton, Medison, Dèj, Federalisti~ki spisi (1787--8), Beograd, Radni~ka{tampa, 1981; preveo i napomene napisao Vojislav Ko{tunica; Uvodnu studiju ,,Okarakteru i politi~kim idejama Federalisti~kih spisa‘‘ (str. 7--189) napisaoVojislav Stanov~i}.

11 V.: Kosta âvo{ki, Mogu}nosti slobode u demokratiji, Beograd, 1981; VojislavKo{tunica, Ugroèna sloboda, Beograd, Institut za filozofiju i dru{tvenuteoriju i Filip Vi{wi}, 2002 (radovi u ovoj kwizi napisani su ranije, a prvi,koji se odnosi na problem tiranije ve}ine, objavqen je 1978; pisani su u nadahnu}uidejom slobode i sa koncepcijama jednog broja ozbiqnih mislilaca liberalneorijentacije, ali i nekih koji se po zna~aju svojih ideja moraju ukqu~iti (kaoRuso), pa i kad iz wihovih koncepcija mogu proiste}i druk~ije posledice, pogo-tovu kad se neke wihove koncepcije prihvate kao ideologije. U ovom potowemradu isti~e se da je sloboda tokom istorije najvi{e bila ugroàvana od pojedinacai mawih grupa, wihove tiranije, despotizma, razli~itih diktatura, ali da slobodamoè biti ugroèna i od demokratije. To je ,,tiranija ve}ine‘‘, kategorija kojojje veliku pa`wu poklonio Aleksis de Tokvil u delu Demokratija u Americi (t.I, 1835; t. II, 1840) koje ga je u~inilo slavnim. Wemu se nametnulo pitawe da li jemogu}a sloboda u demokratiji (kojim se u nas pored Ko{tunice bavio i Kostaâvo{ki). Od Tokvila je ovu ideju preuzeo i Xon Stjuart Mil. Na{i ~itaocisigurno znaju da je Milov zna~ajni ogled O slobodi jo{ 1868, devet godina posleengleskog izdawa, preveo (i kasnije za jedno izdawe predgovor napisao) kneèvi}Petar I Kara|or|evi} i da je to delo imalo uticaja na neke ideje presa|ivane nana{e tle u to vreme i malo kasnije. Demokratija u to vreme nije bila popularnakoliko je danas. Ameri~ki ustavotvorci i pisci Federalisti~kih spisa nisuimali simpatija za demokratiju, nego za republikanski oblik vlade, a i Mil jeslede}i ideje Tokvila razmatrao razlike izme|u prave i pogre{ne demokratije,a da bi kvalifikovao onu koja bi mogla da zasluì podr{ku, pisao je o racio-nalnoj demokratiji. Izme|u Medisona i Tokvila postoji zna~ajna razlika u pog-ledu shvatawa o tiraniji ve}ine na koju ukazuje i Ko{tunica. Dok Medisontretira problem tiranije politi~ke ve}ine uglavnom kao politi~ki problem uokviru dràvnih institucija, Tokvil taj problem vidi kao dru{tveni problem,kao tiraniju dru{tvene ve}ine, odnosno kao tiraniju dru{tva nad pojedincem.Tokvil je kao pokreta~ko na~elo ameri~ke demokratije video ,,jednakost uslova‘‘,za koje je smatrao da su spojivi i sa slobodom i sa neslobodom. Iz ovih ranozapaènih trendova razvilo se ,,masovno dru{tvo‘‘ i mediokritetstvo pod pritis-kom tzv. javnog mwewa. Nazirawe ovakvih trendova je ono {to je podstaklo i X.St. Mila da o ovim pitawima poku{a da dâ odgovore u ogledima O slobodi (1859)i Razmatrawa o predstavni~koj vladi (1861). Veliki politi~ki mislioci, poredpoznatih opasnosti po slobodu koju su ugroàvali svemo}ni pojedinci i mawine,opasnosti vide i u nemo}i pojedinca u odnosu na svemo}nu ve}inu u savremenomdemokratskom poretku, a isto tako i u odnosu na svemo} centralizovane i biro-kratizovane dràve. Demokratija, dakle, moè da ugrozi individualnu sloboduukoliko ona nije tako institucionalizovana da obezbedi vladavinu prava i uko-liko joj prava i slobode ~oveka nisu osnovna polazna i obezbe|ena vrednost.

ti~an prema vladavini ve}ine, smatraju}i da je ~oveku svejedno dali ìvi pod jednim tiraninom, ili pod tiranijom dru{tveneve}ine, mase, a da ovo potowe moè biti i gore nego tiranijajednog.

Ustavna i liberalna demokratija, kakva je posle Medisono-vih, Tokvilovih i drugih upozorewa izdvajana me|u nekim drugimoblicima i razvijana u politi~koj teoriji, nije shvatana kaooblik neograni~ene vlasti, pa ni takve vlasti ve}ine. U woj suprava mawina, pa i politi~kih i ideolo{kih neistomi{qenikai protivnika, va`na korekcija prava i vlasti ve}ine (ovo jenaglasio ve} Medison). Ta vrsta demokratije tako|e se vr{i uskladu s utvr|enim pravilima (ustavnim) i u interesu svih, a nesamo onih koji vlast me|usobno dele i vr{e. Ako ova dva uslovanisu ispuwena, takvu vladavinu ve}ine su veliki mislioci i preTokvila, kao Aristotel i Hegel, nazivali vrlo pejorativnimimenima -- mobokratija ili ohlokratija, a i Xeferson je takavmogu}i sistem nazivao ,,izbornim despotizmom‘‘.

Ta~na je konstatacija Bertrana Rasla da tek s Ameri~komrevolucijom demokratija po~iwe da postaje va`na politi~ka si-la.12 U po~etku ameri~kog poduhvata da se uspostavi novi oblikvlasti, govorilo se o obliku ustavom ograni~ene vlade, koja jenazivana i ,,slobodna vlada‘‘ (free government), a jo{ ~e{}e ,,repu-blikanska vlada‘‘ (u smislu rimskog ,,res publica‘‘), {to je zna~iloizabrana, predstavni~ka, a Vilson ju je nazvao ,,kongresnom vla-dom‘‘). Iako je Engleska, odnosno Velika Britanija bila liberal-na dràva i imala visoke standarde individualnih sloboda i uvelikoj meri nezavisno sudstvo, ona ne samo {to nije bila demo-kratska dràva nego su i u woj zna~ajni pisci i intelektualcizazirali od vladavine ve}ine.13 Oblici koji se zovu demokratskim,


36

12 B. Rasl, Istorija zapadne filozofije, Kosmos, Beograd, 1962, str. 475 i 737.13 Pre Zakona o reformi iz 1832, u Britaniji su titularni posednici

pojedinih zamkova, makar ovi bili i u ru{evinama, imali pravo da po{aqu jednogili dva poslanika u Dowi dom, a Man~ester kao milionski i industrijski gradnije imao pravo ni na jednog poslanika. ûveni pisac ogleda i jedan od prvihbranilaca Makijavelija (da je neosnovano optuìvan kao da je maltene on uzroksvih zlo~ina koje je opisivao), a veoma o{tar kriti~ar Fransisa Bekona, koga jeocrnio kao moralno nedostojnog onih pohvala koje su mu odavane zbog wegovihnau~nih dometa, Tomas Babington Lord Makoli je smatrao da je op{te pravo glasanespojivo ne samo s liberalnim oblikom vlade nego s bilo kojim oblikom. Hegelje napisao da ako planirana reforma parlamenta bude sprovedena u Engleskoj, tomoè biti katastrofa za tu dràvu (vidi: G. V. F. Hegel, ,,O engleskom predloguzakona o izbornoj reformi‘‘, u Pravni i politi~ki spisi, Nolit, Beograd, 1981, str. 153--193).Reforma je sprovedena (1832) godinu dana nakon Hegelove smrti, a dràva nijedoìvela katastrofu nego se tom reformom nije mnogo ni izmenila. âk je izakonom o reformi iz 1867. Britanija zadràla imovinski cenzus kao uslov zabira~ko pravo, a tek posle Prvog svetskog rata odrasli punoletni mu{karcidobili su pravo glasa (a ène tek 1928). Uprkos tome {to veliki deo naroda nije

danas su izuzetno popularni i svugde se zagovaraju. Popularnostovog oblika naro~ito je porasla ameri~kim priklawawem tojideji kao idealu i ulozi toga ideala u Drugom svetskom ratu. Tose pitawe mora posmatrati u okviru odnosa i borbe izme|u auto-ritarizma i demokratije, kao i s obzirom na moderne politi~kepokrete i ideologije.

Ne samo da u po~etku, prilikom stvarawa SAD, demokratijanije bila toliko popularna koliko je danas, nego su se sve dotridesetih godina XX veka i Drugog svetskog rata traìli drugiizrazi, druk~ije sintagme da se objasni karakter same ameri~kevlade. Vu~ina Vasovi} u odli~nim predgovorima za na{a izdawadva zna~ajna dela o teoriji i problemima demokratije, radovimaRoberta Dala (Dahl) i \ovanija Sartorija (Sartori),14 pozivaju}i sena Dala kaè da pre 1950. godine demokratska teorija nije bilafokus interesovawa politi~ke nauke ni u jednoj zemqi i da sin-tagma ,,demokratska teorija‘‘nije ni postojala.15Uo~i Drugog svet-skog rata nisu postojale jasne predstave {ta ta~no demokratskadoktrina ukqu~uje, a situacija je nalagala da se naglase i nekielementi socijalne brige, odgovornosti, pa mo`da i kontrole, alii blagostawa, koje se tada prihvatalo kao ciq ~ak i liberalnedemokratije. Jer koncepcija ,,dràve blagostawa‘‘16najpre je najav-qena (Barbara Vuton) kao suprotstavqawe fa{isti~kom i nacio-nalsocijalisti~kom, pa i staqinisti~kom glorifikovawu ,,dr-


37

imao bira~ko pravo, u Engleskoj je bio veliki uticaj liberala i liberalnih ideja,pa se ona mogla smatrati za liberalnu dràvu. Me|utim, i liberali kao XonStjuart Mil smatrali su da pre nego {to bi uspostavila demokratiju, Engleskamora uvesti niz ograni~ewa koja bi se odnosila na vlast.

14 V. Robert Dal, Demokratija i njeni kriti~ari, CID, Podgorica, 1999, u prevodu\urice Krsti}a i sa studijskim predgovorom Vu~ine Vasovi}a ,,Dalova poliarhi~no-demokratska gramatika‘‘; i \ovani Sartori, Demokratija -- {ta je to? CID, Podgorica, 1999;s italijanskog preveo Dragan Mraovi}, a predgovor ,,Sartorijeva demokratska teorija‘‘napisao Vu~ina Vasovi}.

15 Stepen ta~nosti ove na prvi pogled sumwive tvrdwe moèmo ilustrovatijednim primerom. Majkl Ouk{ot, profesor politi~kih doktrina na ~uvenoj Lon-donskoj {koli za ekonomske i politi~ke nauke, objavio je 1939. godine hrestoma-tiju (zbornik) izabranih tekstova na temu Socijalne i politi~ke doktrinesavremene Evrope (Michael Oakeshott, The Social and Political Doctrines of ContemporaryEurope, Cambridge, at the University Press, 1939, vidi str. XV i 3). Taj zbornik je tadai posle Drugog svetskog rata imao zna~ajan uticaj, jer je prikazao osnovne izvorerazli~itih u~ewa koja uo~i Drugog svetskog rata u Evropi ne samo postoje negose sukobqavaju, pa se taj rat od Atlantske poveqe (1941) po~iwe sve vi{etretirati kao sukob demokratije i fa{izma. Ouk{ot je na prvo mesto staviodoktrinu predstavni~ke demokratije, a u svom kra}em uvodu tome delu zbornikakaè da }e se mnogi pitati za{to je deo o demokratiji uop{te ukqu~io. On tukonstatuje i da ne zna ni za jedno delo u kojem bi na sistemati~an na~in biloizloèno u~ewe o demokratiji kao obliku vlade.

16 Vidi.: Vojislav Stanov~i}, ,,Izvori teorija o 'dràvi blagostanja'‘‘ [Pogovor kwizi]Silvester Zavadski, Dràva blagostanja, Radni~ka {tampa, Beograd, 1975; str. 251--285.

àve mo}i‘‘ (Machtsstaat, Power-State) i shvatawu da je jedan odglavnih ciqeva dràve da pove}ava svoju vlastitu mo}.

Pri razmatrawu zna~aja, uslova, pretpostavki, mogu}nosti,puteva, institucionalnih oblika, kao i te{ko}a i prepreka uspo-stavqawu demokratske i pravne dràve, odnosno vladavine pravai demokratije, veliki zna~aj imaju i pou~ni su neki op{ti stavoviklasi~ne i moderne politi~ke i pravne teorije i filozofije. Tose naro~ito odnosi na stavove i analize o prirodi oblika poli-ti~ke vlasti, pa i demokratije, o odnosu vlasti i gra|ana, okarakteru i stvarnom dometu pojedinih politi~kih, ustavnih,pravnih, ali i dru{tvenih i ekonomskih i drugih ustanova, kao ina razmatrawa (pred)uslova za uspostavqawe i uìvawe gra|an-skih prava i sloboda17, kao i za napredovawe dru{tva. No, jo{~e{}e dolaze do izraàja ideolo{ke racionalizacije ili apolo-gije date vlasti. Kao {to je pisao Klaus fon Bajme, postoji jakate`wa da se demokratija tretira kao sinonim za ,,dobro, lepo iistinito u dru{tvu‘‘.18 Zaista izgleda kao da svako zove demokra-tijom sve {to èli da podrì kao sistem politi~kih vrednostii ustanova. Pri tome se ~esto previ|aju ili ispu{taju iz vidaneki od onih elemenata koji se prema danas prevla|uju}im gle-di{tima smatraju za za conditio sine qua non demokratije. No, nemanijednog skupa politi~kih ni pravnih ustanova koji bi automatskiobezbedio da postane stvarnost ono {to verovatno ve}ina da-na{wih stru~waka za ustavno pravo i politi~ke nauke imaju uvidu, tj. pretpostavqaju kad kaù ,,demokratija‘‘, tj. demokratskavlada.

2. POLITI^KA TEORIJA O NEKIMMAWKAVOSTIMA DEMOKRATIJE

Gotovo od samog po~etka razmatrawa vrlina i mana demo-kratije kao politi~kog oblika19 postoje i ozbiqni prigovori nawen ra~un. Neki su ~iweni s pretpostavkom da u woj odlu~uje broj,a ne kvalitet.20 Broj~ani odnos ve}ine i mawine tretiran je kao


38

17 Kosta âvo{ki, Pravo kao ume}e slobode (Ogled o vladavini prava),Politika i dru{tvo, Beograd, 1994. Sada postoji i drugo, pro{ireno izdawe(2005).

18 Klaus von Beyme, Suvremene politi~ke teorije (1972), Stvarnost, Zagreb, 1977, str.199.

19 V.: Herodotova Istorija, kw. 3, t~. 80--82 (Matica srpska, Novi Sad,1959, str. 185--187).

20 Najugledniji anti~ki filozofi kao {to su bili Sokrat, Platon iAristotel imali su velikih rezervi i kriti~ki su se odnosili prema demokra-tiji, naro~ito zbog toga {to ona prednost daje broju, tj. kvantitetu, a ne kvali-tetu. Prva dvojica naro~ito su kritikovali tada{wi obi~aj da se vlastodr{cibiraju kockom ili da neuka ve}ina donosi odluke koje svakoga obavezuju.

kvantitativan, dok se odnosi koji se uspostavqaju odlukama ve}inenaj~e{}e ti~u kvalitativne strane odnosa izme|u delova koji~ine jednu celinu.21

Iako je bio veoma o{tar kriti~ar demokratije, Platon jesmatrao da ona moè imati i zakoniti i nasilni~ki oblik, alida u na~elu slabi vlast disperzijom, pa demokratija nije sposobnani za velika dobra ni za velika zla.22 Aristotel analizira vi{eoblika demokratije, koja po wemu moè biti i ispravan i iskva-ren oblik. U prvom slu~aju, to je slobodna dràva (politeja), a udrugom ohlokratija ili -- kako su neki kasniji pisci taj obliknazvali -- mobokratija. Jedan od osnova za razlikovawe dobrih odr|avih oblika demokratije jeste da li se vlada u op{tem interesuili u interesu one ,,ve}ine‘‘ koja drì vlast. Drugi kriterijum jepostojawe ili nepostojawe vladavine zakona, a to je ono ~ime seu ovom radu prvenstveno bavimo. Aristotel pi{e o pet oblikademokratije, a jedan wen oblik moè biti gori od bilo kojegdrugog oblika. To je onaj gde ne vladaju zakoni nego puka ve}ina,koja name}e svoju trenutnu, ad hoc voqu.

Aristotel je prvi postavio problem koji je kasnije postaopoznat kao problem ,,tiranije ve}ine‘‘ i koji smo ve} pomenuli,jer je izuzetno zna~ajan za na{u temu. Tako|e je izloìo i jednuideju koja je veoma sli~na modernim gledi{tima [umpetera(Schumpeter), Lipseta (Lipset), Dala, Arona (Aron) i drugih kojidemokratiju vide kao mogu}nost naroda da bira izme|u alterna-tivnih elita, tj. mawina. Filozof je smatrao da masa nije nibogata ni obrazovana, pa joj ne bi trebalo ni dati vlast. Alipo{to je tu masu opasno iskqu~iti iz vlasti, ostaje jedno sredwere{ewe, a to je da narodu treba omogu}iti da u skup{tini biravlastodr{ce iz jedne mawe grupe onih koji su sposobni za uprav-qawe. Va`no je da su jo{ anti~ki mislioci smatrali da akove}ina odlu~uje vode}i ra~una samo o interesu te ve}ine (a ne,dakle, i preostale mawine), onda je to iskvareni oblik vlasti.Od Aristotela je potekla ideja da se demokratije procewuju na-


39

21 Na ovo ukazuje i Jelinek kad pi{e o pravu mawina, pa kaè da se ranijemerilo, a sada se broji (\or|e Jelinek, Pravo mawina, Dràvna {tamparijaKraqevine Srbije, Beograd, 1902).

22 Tako Platon u Dràvniku. Vidi Platon, Dràvnik i Sedmo pismo, Zagreb,Fakultet politi~kih nauka -- Liber, 1977; preveo Veqko Gortan; nav. mesto v. 303a.Uporedi: Platon, Dràva, Kultura, Beograd, 1957; preveo Albin Vilhar; predgovor,,Platonov ideal jedinstva filozofije i politike‘‘ napisao Veqko Kora}. U Dràvi Platondemokratiju kritikuje i zbog neograni~ene slobode koju dopu{ta, a koja vodirazuzdanosti i nepo{tovawu zakona, pa na kraju zbog preterivawa u slobodamapostane plen demagoga i zavr{ava uspostavqawem preterane tiranije. V. kw. VIII,i daqe, odnosno 555--567 (str. 278--296).

ro~ito po tome koliko po{tuju op{ta pravila tj. zakon. Ukolikose toga ne pridràvaju, one postaju mobokratije.23

Humanizam perioda Renesanse proèt je elementima neka-da{weg anti~kog gr~kog ideala, koji su i pesnici i filozofi, pai neki dràvnici, podràvali s ciqem da ~ovek dospe u svoj praviqudski zavi~aj.24 Borba za to vodila se i idejama, ali, to je vremekad su ostala sredstva borbe ~oveka protiv ~oveka bila, kao {toje Makijaveli napisao, ili pravna ili ìvotiwska. Gotovo u istovreme nastaju i ,,dràve mo}i‘‘ i po~iwu wihove apologije (teo-rije ,,dràvnog razloga‘‘, apsolutnog suvereniteta, o~inskog iliboànskog porekla i neograni~enosti kraqeve vlasti). Sve onesu nastojale da pravo, boqe bi bilo re}i pravne propise, iskori-ste kao efikasan instrument kontrole i zapovedawa koja su po-na{awa ka`wiva, a koja odobrena ili poèqna. Taj oblik svojvrhunac dostiè u totalitarnim dràvama. A vladavina pravazna~i upravo suprotno -- obavezu dràvne sile da deluje u okviruprava, a ne mimo wega ili nasuprot wemu i da po{tuje individu-alna, tzv. subjektivna prava ~oveka kao deo modernih pravnihporedaka. To nisu po{tovali, ve} gazili totalitarni i autori-tarni reìmi, pa i kad su imali zakone u formalnom smislu re~itakvi poreci mogu se smatrati za ,,zakonsko nepravo‘‘ kako ih itretira Gustav Radbruh.25

U novom veku demokratija je vi{e isticana kao politi~kiideal, a mawe se vodilo ra~una o wenim eventualnim manama. Takosu veliki teoreti~ari moderne demokratije, kao Xon Lok (Locke,1632--1704) i @an @ak Ruso (Rousseau, 1712--1778) zagovarali prin-cip vladavine ve}ine. ,,Kada se jedan broj qudi saglasi -- pi{eLok u Drugoj raspravi o vladi -- da stvori jednu zajednicu ili


40

23 Aristotel vrlo kriti~ki pi{e o ,,petoj vrsti demokratije‘‘ u kojoj ,,vr-hovna vlast pripada masi a ne zakonu‘‘. ,,To prouzrokuju demagozi....Ta vrstademokratije je ono {to je tiranida me|u monarhijama... Takvoj demokratiji moglobi se s pravom prigovoriti da uop{te i nije dràvno ure|ewe‘‘ (Aristotel, Politika,Kultura, Beograd, 1960; delo prevela Qiqana Stanojevi} Crepajac; predgovor,,Aristotelovo u~enje o dràvi i njenom eti~kom zadatku‘‘ napisao Milo{ \uri}; za nav.mesto vidi kw. IV, 3--7 ili 1292a).

24 Vidi: Mihailo \uri}, Humanizam kao politi~ki ideal: Ogled o gr~kojkulturi, SKZ, Beograd, 1968, str. 180--204; sada i u Mihailo \uri}, Izabranispisi, Beograd, Slu`beni list SRJ i Tersit, 1997, kw. IV.

25 Vidi: Gustav Radbruh, Filozofija prava (1932), Nolit, Beograd, 1980; prevelaDu{ica Gute{a; predgovor ,,Radbruhovo filozofskopravno stanovi{te‘‘ napisao StevanVra~ar, v. naro~ito ,,Dodatak‘‘ (1945--1949), str. 265--293. Na kraju svoga delaRadbruh ukazuje na veliki zna~aj ,,formalnopravnih‘‘ razmi{qawa radi obez-be|ivawa pravne sigurnosti, pa i demokratiju ceni kao dobru samo ako je ugranicama pravne dràve. ,,Demokratija je svakako jedno dobro vredno hvale, alipravna dràva je kao nasu{ni hleb, kao voda za pi}e i kao vazduh za disawe, anajboqe u demokratiji je upravo to {to je samo ona podobna da obezbedi pravnudràvu‘‘ (str. 293).

vladu, oni se time odmah sjediwuju i ~ine jedno politi~ko telo ukome ve}ina ima pravo da dela i odlu~uje za ostale. Jer, kad seizvestan broj qudi pojedina~no saglasi da stvore zajednicu, onisu time od ove zajednice napravili telo sa vla{}u da dela kaojedno telo, samo voqom i odre|ewem ve}ine.‘‘Lok smatra da se ,,zabilo koje qude koji su se iz prirodnog stawa sjedinili u zajednicumora pretpostaviti da su svu vlast koja je nu`na za ciqeve radikojih su se sjedinili u dru{tvo predali ve}ini zajednice, sem akose nisu izri~ito saglasili s nekim brojem koji je ve}i odve}ine‘‘.26

Lok je smatrao da ve}ina moè legitimno da donosi odlukeili uspostavqa vladu kad ~ini 50 posto plus jedan. Ovakvu tankuve}inu prihvatao je na osnovu pretpostavke da bi se dru{tvomoglo raspasti ako bi se ostavila mogu}nost da se do odluke i nedo|e. U nastavku }emo pokazati i kako wegovo poimawe zakonaograni~ava vladu, a isto tako i da je svestan zna~aja institucio-nalnih garantija u vidu podele vlasti (u ~emu se mogao inspiri-sati i svojim starijim savremenikom Heringtonom (Harington), auticao je na Monteskjea (Montesquieu, 1689--1755).27


41

26 John Locke, Dve rasprave o vladi, kojima prethodi Patriarcha Roberta Filmera(koja izlaè apologiju kraqevske vlasti, a podvrgnuta je kritici u Lokovoj Prvojraspravi), a sledi ,,Pismo o toleranciji‘‘ (prevela s latinskog Nazifa Sav~i}), I-II,Ideje, Beograd, 1978; u prevodu, redakciji i sa,,Predgovorom‘‘ Koste âvo{kog.Sporno je kada je nastalo ovo Lokovo delo. Ono je prvi put objavqeno 1690, bezimena pisca, ali s wegovim predgovorom u kojem se delo tretira kao doprinospoduhvatima novog kraqa obnoviteqa [sloboda], pa je zbog toga tuma~eno kaoapologija onoga {to se u drugoj engleskoj, Slavnoj revoluciji (1688) dogodilo.Novija istraìvawa su dala osnova za ranije pretpostavke da je ovim delomanticipiran karakter tih promena, i to u skladu sa shvatawima koja su zastupalipoliti~ari i pisci liberalnih gledi{ta, naro~ito oni oko Lorda (E{lija)[eftsberija, koji su zbog {irewa takvih ideja i delovawa u skladu s wima do{liu opasnost da izgube slobodu i ìvot, pa su morali da emigriraju iz Engleske.Me|u wima je bio i Xon Lok. On se u stvari u Englesku vratio istim brodomkojim je do{ao i novi kraqevski par Viqem i Meri. [eftsberi nije doìveoovu obnovu slobode u Engleskoj, jer je umro u Amsterdamu 1683. Za mesta koja smonaveli, v. Dve rasprave o vladi, II, str. 56--58.

27 Monteskje je znao za te{ko}e uspostavqawa i o~uvawa slobodâ, kao i zaneophodnost da se slobode moraju obezbediti i takvim strukturirawem poli-ti~kog sistema kako bi jedna vlast efikasno ograni~avala drugu. Na takvu ideju,kao i na neke druge, mogli su ga naro~ito inspirisati Harington i Lok. Ta idejabila je veoma uticajna u po~etku Francuske revolucije, ali je kasnijih godinapoliti~ka voqa pojedinih grupa ili li~nosti prevagnula i unela elemente oli-garhijske i li~ne vlasti i, ako bismo se sluìli Monteskjeovom terminologijom,uveden je despotizam. Posebno su zna~ajni Monteskjeovi stavovi protiv apsolutnevlasti i zahtev za podelom vlasti, koju je on smatrao neophodnom da bi segra|anima obezbedila prava i slobode. Jer, on je smatrao da ,,jedna vlast ogra-ni~ava drugu‘‘ (,,le pouvoir arrete le pouvoir‘‘), pa da stoga treba tri grane vlasti(zakonodavnu, izvr{nu i sudsku) postaviti tako da one jedna drugu ko~e, kontro-li{u i ograni~avaju. (Vidi De l'Esprit des Lois, livre XI, ch. IV (p. 169 izdawa: Paris,Ernest Flammarion, s.a., u kojem je preuzet tekst izdawa iz 1758); sada na srpskom:

Etimolo{ki, demokratija zna~i vlast ili vladavinu naroda.Ali po{to u narodu postoje razli~ita, pa i sukobqena gledi{tai interesi, to se demokratija obi~no defini{e kao ,,vladavinave}ine‘‘. No i danas, kao {to je bilo odvajkada, bilo bi iz ~istotehni~kih razloga te{ko posti}i da ceo narod u~estvuje u vr{ewuvlasti. Zato se i u demokratijama najve}i deo poslova i odlukavezanih za vr{ewe vlasti vr{i preko izabranih predstavnika ipostavqenih ili izabranih lica koja vr{e vlast. Tako je fak-ti~ko vr{ewe vlasti uvek u rukama mawine, koju su u staro vremei bez pejorativnog zna~ewa zvali oligarhijom. Na osnovu istorij-skih i savremenih iskustava, zna se da demokratija po formi moèbiti oligarhija po su{tini. Istori~ar Tukidid, Periklov savre-menik, koji je zabeleìo i ~uveni Periklov govor u kojem seisti~e anti~ki gr~ki ideal demokratije, za Atinu je pisao da jepo formi demokratija, a u su{tini oligarhija ({to zna~i vlada-vina mawine). Mojze Ostrogorski je po~etkom XX veka dao sli~nuocenu za britanski kabinetski sistem, a to bi se jo{ pre moglore}i za mnoge druge onda{we i dana{we reìme.

U zemqama koje se danas tretiraju kao demokratske, narodu~estvuje u izborima predstavnika, tj. vlastodràca, a u nekimdràvama na referendumima i drugim sli~nim oblicima izja{wa-vawa u~estvuje u odlu~ivawu o nekim va`nijim stvarima. Kadgododluke donosi neko kolektivno telo (narod, skup{tina, sabor,parlament, vlada, savet, odbor, komitet itd.), pa se o jednom ilidrugom pitawu jave razlike ili bi trebalo izabrati izme|u vi{erazli~itih lica, mogu}nosti, odluka, opcija i alternativa, ondase odluka obi~no donosi glasawem, tj. ve}inom glasova akodruk~ije nije predvi|eno odgovaraju}im pravilima. To se nazivademokratskim odlu~ivawem, a demokratija se nekada defini{e ikao vladavina ve}ine, ~ije odluke postaju op{teobavezuju}e.

Ipak, posmatrawe jednog elementa demokratije, tj. vladavineve}ine kao sinonima moderne demokratije veliko je pojednostav-qivawe. Po{to je ,,ve}ina‘‘ ve} po svojoj prirodi izraz i pojam srelativnim zna~ewem, tj. ve}ina je uvek ve}i deo ne~ega jo{ve}ega, to se kao neizbeàn pratilac i dopuna uvek javqa i onajdrugi, mawi deo -- mawina, odnosno mawine. Od XVIII veka kaopratilac definisawa demokratije kao vladavine ve}ine pojavqujese i zahtev da vladavina ve}ine mora garantovati i neka va`naprava mawinama (pomenuli smo Medisona, koji je ovo me|u prvima


42

Monteskje, O duhu zakona, I-II, Filip Vi{wi}, Beograd, 1989; preveo i prilozimaopremio Aqo{a Mimica; predgovor ,,Monteskjeov Duh zakona‘‘ napisali Aqo{aMimica i Veqko Vuja~i}. Nav. mesto je u I t. str. 175.) Wegova ideja imala jeveliki uticaj na ameri~ke ustavotvorce. A onda se ta ideja vratila i vr{ilauticaj u Francuskoj uo~i i na po~etku Revolucije.

postavio kao problem). U daqoj evoluciji Lokove ideje o grani-cama politi~ke vlasti i vladi po pristanku -- posle deklaracijao pravima koje su donele Ameri~ka i Francuska revolucija krajemXVIII veka -- na vladavinu ve}ine po~elo se sve vi{e gledati sobzirom na garantovawe sloboda i prava ~oveka i gra|anina. Svimovim elementima (vladavina prava, za{tita mawina, individualnaprava i slobode) -- uz isticawe ustavnih i institucionalnih pret-postavki, osnova i garantija -- pro{irivana je definicija demo-kratije. Sve se to odraàvalo i na odnos ve}ine i mawine.

Odnosi izme|u ve}ina i mawina daleko su sloèniji nego{to to prosti aritmeti~ki odnosi ove dve veli~ine mogu iskaza-ti. Zbog te sloènosti odnosa ~esto se traì i da ,,ve}ina‘‘ispuniodre|ene uslove, svojstva, zadovoqi neke ,,kvalifikacije‘‘, a istotako i da neke mawine, ukoliko ispuwavaju izvesne posebne uslo-ve, budu odre|ene izvesnim privilegijama, odnosno obavezama, ikao takve op{tom konstitucijom odnosa ili posebnim meramaza{ti}ene.28 Ako se donosi odluka o nekoj va`noj stvari koja seti~e karaktera ili ~ak sudbine dràve, onda se za takve odlukemora predvideti kvalifikovana ve}ina, obi~no dvotre}inska ilive}ina koju ~ine znatne ve}ine svih sastavnih delova. Mogu pos-tojati ideolo{ke, politi~ke, nacionalne, verske, jezi~ke mawine,mawine koje se javqaju oko izvesnih interesa, pogleda, regiona,to jest i mawine koje u sociolo{kom smislu ~ine neku grupu (npr.bogata{i, piloti, lekari, zaposlene ène, hendikepirana licaitd.). Odnos ovakvih mawina i ve}ina zaista je sloèn i ne moèse uvek svesti na prost odnos aritmeti~ke ve}ine i mawine nitije uvek linearna ,,vladavina ve}ine‘‘ ili dono{ewe odluka odtakve ,,ve}ine‘‘ preporu~qivo re{ewe, a najmawe ako ve}ina nijeograni~ena pravom, tj. ustavom ili je bezobzirna u svom poimawupravâ koja proizlaze iz ~iwenice da trenutno jeste ve}ina. Akose ta ,,ve}ina‘‘ promeni ve} na slede}im izborima i onda vratistawe na ono prethodno, tada biv{i vlastodr{ci ~esto ne predajuvlast na ustavom predvi|en na~in, niti ih novi pobednici ostavena miru, nego ih ~esto progone, pa nastaju unutra{wi sukobi ibrojne r|ave pojave.

U Francuskoj revoluciji (1789), nakon prve dve-tri godineprevladala je Rusoova teorija, koja nije predvi|ala razra|eneinstitucionalne prepreke i ravnoteè, niti odgovaraju}e postup-


43

28 Da bi se otklonila izvesna slabost odlu~ivawa prostom ve}inom, kojazapravo moè i da ne bude nikakva broj~ana ve}ina, praktikuju se dve mere kojezna~e i odgovaraju}e precizirawe uslova kako bi se dobila ne{to realnija ve}ina-- to su tzv. kvorum i razni oblici tzv. kvalifikovane ve}ine. U praksi dolazedo izraàja razli~ite kombinacije da se do|e do {to boqe ili reprezentativnijeve}ine, ili pak, da se slabosti ve}inskog principa koriguju nekim drugim.

ke. To je bila jedna radikalna jakobinska koncepcija demokratije,koja ima daqe i dubqe korene i u u~ewu @an-@aka Rusoa i kojusu neki u XX veku svrstali u totalitarne demokratije.29 Po na{emmi{qewu, oni koji su najradikalnije tuma~ili i primewivali tukoncepciju, ,,u~enici besmrtnog @an-@aka‘‘ -- kako je Robespjernazvao sebe i svoje sledbenike -- odveli su revoluciju u teror i}orsokak, umesto da izvr{e ,,konstitucionalizaciju‘‘ velikog dru-{tvenog preokreta koji je zapo~eo 1789.30 Umesto da krene putemuvo|ewa vladavine zakona, i naro~ito ,,zakona slobode‘‘, kako ihje nazivao Monteskje, kao i odgovaraju}eg ustava, Francuska revo-lucija je vrlo brzo skrenula u pravcu politi~kog radikalizma ine samo nagla{enog ispoqavawa politi~ke voqe nego i doktri-narnog opravdavawa takve orijentacije. îtav niz ustava, koji suse re|ali jedan za drugim, imali su i odredbe koje su prakti~nou~inile te ustave te{ko promenqivim i gotovo ve~nim, a svakije mewan, figurativno re~eno, preko no}i, ~im bi prevagnula nekadruga politi~ka voqa. Ovakav razvoj karakterisao je i ve}inukasnijih revolucija, ukqu~uju}i, naravno -- ili naro~ito, onetokom XX veka, ~ija ,,anatomija‘‘ pokazuje da su Francusku revo-luciju sledile kao svojevrstan obrazac.31 âk i radikalizovawe


44

29 J. L. Talmon, The Origins of Totalitarian Democracy, London, 1952.30 Mali broj novovekovnih revolucija uspeo je da svoje proklamovane ciqe-

ve, ideale i programe pretvori u trajne i uspe{ne pravne i politi~ke institucije,tj. da doìvi svoju ,,konstitucionalizaciju‘‘. Mi smo o tom problemu op{irnijepisali u radu ,,'Konstitucionalizacija' revolucija‘‘, Zbornik Matice srpske zadru{tvene nauke, br. 96, 1994; str. 41--72. Jedan teoreti~ar sme{ta korene zapadnepravne tradicije i politi~kkih institucija upravo u okvire ome|ene ,,pravom‘‘ i,,revolucijom‘‘. On u tome ide veoma daleko u pro{lost, jer wegov rad prati jednuspecifi~nost tzv. Zapadne civilizacije, a to je kako se izvesne pravne tradicije,ustanove i procedure prenose s generacije na generaciju, ~ak i u procesu u kojemse teì dostizawu jednog zami{qenog, tj. utopisti~kog ,,milenijarizma‘‘. V. HaroldJ. Berman, Law and Revolution, The Formation of the Western Legal Tradition, Cambridge(Mass.) -- London, Harvard University Press [1983], deseto izdanje 1999. Pravo i revolu-cija su dve kategorije na prvi pogled radikalno suprotstavqene, u ve}ini revo-lucija i jesu u nekoj fazi, obi~no po~etnoj, kad se revolucija diè protiv starogreìma i starog prava. Ali krajwi uspeh ciqeva revolucije u velikoj meri }ezavisiti od toga da li }e seme osnovnih ciqeva i ideala uroditi plodovima uvidu stabilnih pravnih i politi~kih ustanova koje obezbe|uju relativno libe-ralne okvire u kojima bi qudi bili slobodni da ispoqavaju svoje qudske poten-cijale po{tuju}i istovremeno i prava drugih na iste takve uslove. O tome kakosu ideje Monteskjea i Rusoa uticale na tokove Francuske revolucije i na po-na{awa wenih sudeonika, v. na{ rad ,,Montesquieu, Rousseau i Francuska revolucija‘‘,u Eugen Pusi} (ur.), Francuska revolucija -- Ljudska prava i politi~ka demokracija nakondvjesto godina, Zagreb, JAZU -- Globus, 1991, str. 35--67.

31 Crane Brinton, The Anatomy of Revolution (1938, popravqeno i pro{irenoizdawe: New York, 1965). Brintonov rad upore|uje englesku, ameri~ku, francuskui rusku revoluciju i u wihovom karakteru i razvitku nalazi izvesne crte ilifaze (me|u kojima je najvi{e pa`we privla~ila koncepcija ,,termidora‘‘ kao fazeili preokreta u toku revolucija). Me|u radovima s mawom ambicijom da do|u donekih op{tijih zakonitosti, ali ve}om pa`wom prema izvorima i ~iwenicama,

ideje narodnog suvereniteta imalo je dovoqno privla~nosti inosilo dovoqno sile i snage da otvori put smeni niza politi~kihvoqa i poigravawa sa ustavima u procesima u kojima je sli~no kaobog Saturn -- ,,revolucija jela svoju decu‘‘.

Od XVIII veka, a naro~ito posle iskustava s Francuskomrevolucijom i jakobinskom diktaturom, koja je u doktrinarnompogledu bila inspirisana Rusoovom politi~kom filozofijom, udemokratskoj teoriji po~iwe se sve vi{e ukazivati na opasnosttiranije ve}ine i u vezi s tim baviti pravima mawina -- poli-ti~kih, verskih, interesnih i dr. O pravima mawina kao sredstvuspre~avawa ,,tiranije ve}ine‘‘ dosta je raspravqao Xems Medisonu Federalisti~kim spisima u kojima nije dato samo obja{wewei opravdavawe tada{weg ameri~kog ustava iz 1787. nego i op{tateorija federalne vlade. Medison je postavio i pitawe da liodluka ve}ine uvek zna~i pravo zbog toga {to uvek ima ispravnusadrìnu ili zbog toga {to s ve}inom uvek ide sila. Po{to nijeprihva}eno da sila ~ini pravo, onda i ono za {ta se zalaè ve}inane mora automatski da bude uvek ispravno.

Tokom XIX veka plima demokratije izazvala je neka upozo-rewa motivisana strahom od izrazito egalitaristi~kih implika-cija radikalne demokratije. Tako Aleksis de Tokvil u Demokra-tiji u Americi32 upozorava na ozbiqne posledice jednakosti(koje, kako kaè, ipak mo`da vredi platiti radi slobode) i nanovu mogu}u opasnost ,,tiranije ve}ine‘‘. Tokvil iznosi da je ,,Pra-va su{tina demokratije (je) u apsolutnom suverenitetu ve}ine; udemokratskoj dràvi nema ni{ta {to bi moglo da se protivstavive}ini.‘‘On je propustio da istakne da je demokratska teorija ve}


45

moèmo navesti: Theda Skocpol, States & Social Revolutions (1979, {esto izdawe:Cambridge University Press, 1984); i Hannah Arendt (1906--1975), On Revolution [New York,Viking, 1963], Penguin Books, 1965. Prevedeno na srpski: Hana Arent, O revoluciji,Odbrana javne slobode, Filip Vi{wi}, Beograd, 1991; pogovor ,,Hana Arent ili revo-lucija kao sloboda‘‘ napisao Vojislav Ko{tunica.

32 Alexis de Tocqueville, De la Democratie en Amerique (1835 i 1840); v. engl. izd.Alexis de Tocqueville, Democracy in America, New York, Alfred A. Knopf, Vintage Books,1945 (vol. I-II); ovo je i najpotpunije englesko izdawe. Ovo delo je u pretpro{lomi pro{lom stole}u objavqeno u Beogradu: Aleksis Tokviq, Demokratija u Ame-rici, Beograd, Dràvna {tamparija, I (1872) i II (1874). Izd. preduze}e ,,Brazda‘‘poku{alo je 1945. da objavi Tokvilovu Demokratiju u Americi, ali to je spre~eno.Sada je ~itaocima na srpskom dostupno novo izdawe: Aleksis de Tokvil, Demokratijau Americi, u prevodu @ivojina @ivojinovi}a, Sremski Karlovci -- Titograd, Izd.kwiàrnica Zorana Stojanovi}a i CID, 1990; drugo izdawe, Sremski Karlovci,Kw. Z. Stojanovi}a, 2002 (662 str.). Ovaj novosadski izdava~ objavio je i Aleksisde Tokvil, Stari reìm i revolucija, Sremski Karlovci -- Novi Sad, Kwi`. Z. Stojano-vi}a, 1994; preveo sa francuskog Aqo{a Mimica. Iste godine zagreba~ka ,,Poli-ti~ka kultura‘‘ u biblioteci ,,Minerva‘‘ (koju ure|uje Radule Kneèvi}) objavila jeAlexis de Tocqueville, Stari reìm i revolucija, Zagreb, Politi~ka kultura, 1994; prevelaRadmila Zdjelar, a pogovor ,,Modernost Tocquevilleova poimanja demokracije‘‘ napisaoje Rade Kalaw.

ukazala na izvesne elemente kojima se ve}ina ograni~ava, me|ukojima su vladavina prava umesto puke ve}ine, korpus prava isloboda gra|ana u koja nijedna vlast, pa ni demokratska, ne bitrebalo da zadire, prava mawina, pluralizam (ekonomski, poli-ti~ki, verski, ideolo{ki i dr.) i proceduralne garantije.

Xon Stjuart Mil (Mill) je tako|e bio preokupiran proble-mom kako ostvariti demokratiju koja ne}e dovesti do vladavinemediokriteta, ve} koja }e obezbediti izuzetno mesto znawu iodre|enim uspostavqenim interesima. Wegovo najve}e strahovawevezano je za niveliraju}e posledice radikalne demokratije i zaprobleme tiranije javnog mwewa koje name}e konformizam, kojipreti slobodi mi{qewa. Smatrao je da odluka koju donosi ve}inane mora biti najmudrija i, s druge strane, takva odluka moè dapovredi interese (ili ose}awa, identitet) mawine. Da bi se ovoublaìlo ili izbeglo, on je predlagao proporcionalno predstav-ni{tvo i pluralizam glasova, tj. da neke kategorije stanovni{tvaimaju vi{e nego jedan glas. Pluralizam glasova moè imati vrlonegativnih posledica (uveli su ga boq{evici da bi sebi obezbe-dili ,,klasnu, a ne gra|ansku ve}inu‘‘ kad su posle uzimawa vlastina izborima za ustavotvornu skup{tinu decembra 1917. dobilislabu podr{ku.

Vi{e radikalnih struja, naro~ito leve orijentacije, krajemXIX i po~etkom XX veka insistiralo je na apsolutnoj va`nostiprincipa vladavine ve}ine kao osnovnom kriterijumu demokra-tije, vezuju}i ovu ideju, u duhu jakobinske tradicije, i za koncen-traciju vlasti u politi~kom predstavni{tvu i, kasnije, za jedno-domno predstavni~ko telo ukoliko nije u pitawu nacionalnoheterogena ili federalno ure|ena dràva.

Isto tako, u XIX veku i po~etkom XX, nasuprot svim pri~amao demokratiji, javile su se teorije koje nazivamo elitisti~kim i~iji zastupnici tvrde da svugde vladaju mawine. Neki zagovorniciovakvih ideja radili su to sa otvoreno{}u prema ~iwenicama i sciqem otkrivawa politi~ke istine, koja je ponekad zgraàlapoliti~ke i pravne teoreti~are koji su pretpostavqali da poli-ti~ki i pravni sistemi u temeqima imaju neke eti~ke principeili su samo veoma dràli do takvih principa.

Evo poznatog mesta gde Gaetano Moska u svom glavnom deluElementi politi~ke nauke pi{e o malobrojnoj ,,politi~koj kla-si‘‘ koja vlada: ,,Me|u konstantnim ~iwenicama i tendencijamakoje se mogu na}i u svim politi~kim organizacijama, jedna jetoliko o~igledna da je vidqiva i za najpovr{nije oko. U svakomdru{tvu, od onog koje je slabo razvijeno i jedva dostiglo zorucivilizacije, pa do najrazvijenijeg i najmo}nijeg -- dve klase qudise pojavquju -- klasa koja vlada i klasa kojom se vlada. Prva klasa,


46

uvek mawa po broju, vr{i sve politi~ke funkcije, ima monopolvlasti i uìva prednosti koje vlast donosi. Drugu, pak, brojnijuklasu, kontroli{e i wome upravqa ova prva na mawe-vi{e lega-lan ili arbitraran i prisilan na~in, a ova druga snabdeva onuprvu, bar na pojavnom nivou tako izgleda, svim materijalnimsredstvima za opstanak i sredstvima koja su od su{tinskog zna~ajaza ìvotnost politi~kog organizma.‘‘33

U XX veku, u borbi protiv fa{izma, a zatim tokom hladnograta, demokratija je postala lozinka i vaàn kriterijum raspoz-navawa u toj borbi. Danas je postala sinonim pravca i sadrìnepoèqnog politi~kog preobraàja. Pri tome se opet zanemarujune samo wene mane nego i neophodni preduslovi da bi jedan skuppotencijalno demokratskih ustanova zaista doneo demokratskeplodove. Jo{ gore, u ocewivawu {ta jeste, a {ta nije demokratijai demokratsko, vlada arbitrarnost, pristrasnost, preovla|ujusimpatije zavisno od interesa. U tome nedostaju bilo kakva pra-vila i standardi koji bi se po{tovali, tako da ni u ovome nemavladavine pravila nego opet puke proizvoqnosti.

3. KOMBINOVAWE VLADAVINE PRAVA IDEMOKRATIJE

Da li }e se zapovesti jedne politi~ke voqe, koje su po-dràvane dovoqno jakom prinudom, smatrati za pravo, i bez obzirana sadrìnu datih zapovesti, to je sporno pitawe o kome suraspravqali kako anti~ki, tako i dana{wi teoreti~ari koji sebave pravnim i politikolo{kim temama. Jedno od pojednostavqe-nih tuma~ewa prirode tzv. pravne dràve, pa i vladavine prava,jeste ono koje smatra da se pravna dràva sastoji u sprovo|ewu udatoj dràvi pravno vaè}ih zakona, bez obzira na wihovu sa-drìnu. U stvari, postoje opre~na gledi{ta na prirodu vladavineprava i mnoge druge kategorije koje se s ovom mogu povezati.Pravni prakti~ari koji nalaze podr{ku me|u onim teoreti~ari-ma koji smatraju da su svi pravni sistemi hijerarhije normi, tj.zapovesti kojima mo}na politi~ka voqa daje vaèwe, razilaze seo ovom pitawu s onom strujom pravnih teoreti~ara koja smatra dapozitivno pravo mora po~ivati na nekim skalama vrednosti imetapravnim na~elima.


47

33 Gaetano Mosca, Elementi di scienza politica, 1896. i 1925; i engl. The RulingClass, New York -- London, Mc Graw Hill, 1939, novije izdawe s.a., str. 50. (Gotovoiste ideje G. Moska je izneo tri decenije ranije, u delu Sulla teorica dei governi esul governo parlamentare, Torino, Loescher, 1884; novo izd. 1925. i 1968, gl. I).

Kolikogod elemenat politi~ke voqe u stvarawu prava biovaàn i nuàn, ne sme se zapostaviti da je za su{tinu prava dalekobitniji onaj elemenat koji od wega ~ini temeq i stub qudskihcivilizacija. A to pravo postaje stepenom svoje racionalnosti uregulisawu me|uqudskih odnosa, pa i ,,pravednosti‘‘ u wegovomstvarawu i primeni. U krajwoj liniji, odnos prema pravu zavisi}eod toga koliko ono omogu}uje da se me|uqudski odnosi i prometdobara, usluga, ideja, qudi, moè slobodnije i pod qudskijimuslovima odvijati, a ne od kazni koje su zapre}ene. Da bi pravobilo racionalno, mora postati dovoqno {irok okvir za odvijaweonoga {to se zove ,,pravni promet‘‘, a {to je samo izraz drugihoblika prometa, tj. razmene me|u qudima. Umesto da sve budepropisano zakonima, va`nije je da pravni sistem bude racionalnoustrojen tako da qudima omogu}i povoqne okvire ìvota. A toprakti~no opet zna~i da obezbedi ~ovekov ìvot, telo, slobodu iimovinu. To su one vrednosti koje je trebalo da obezbede uspos-tavqeni poreci, a koje su stalno naru{avane, vrlo ~esto i u imesamog poretka.

Rodona~elnikom moderne teorije demokratije s pravom sesmatra Xon Lok. On je tu ideju i politi~ki oblik, zami{qen kaovlada po pristanku koja je ograni~ena u svojoj mo}i, tesno povezaosa idejom o qudskim prirodnim i pozitivnim pravima i sa idejomo vladavini zakona (prava). Izloìo je u~ewe da vlast i vladanisu sami sebi ciq, ve} da su u funkciji za{tite ~ovekovih pravai stvarala~kih potencijala ~iju upotrebu qudski um prihvata imoè da opravda. On je, nadahnut idejama {kole prirodnog prava,do{ao do shvatawa da su qudi kao bi}a obdarena razumom, u stawuda obezbede mir i uzajamnu trpeqivost ukoliko svi po{tuju pri-rodna (tj. od razuma prihva}ena i za sve jednaka) prava na ìvot,telo, slobodu i radom ste~enu svojinu. Prema Loku, ta prirodnaprava pripadaju ~oveku samom ~iwenicom {to je on qudsko bi}e,a obezbe|ewe mirnog uìvawa tih prava Lok je smatrao za ciq,rezon i osnovu za uspostavqawe vlade.

Pozitivna prava koja se uvode moraju tako|e sluìti tojsvrsi, tako da vlast koja ih usvaja moè ra~unati na legitimnosti poslu{nost. Lok je podrazumevao da bi svaka vlast bila ogra-ni~ena ve} samom ~iwenicom {to mora da sluì ciqu koji su jojumni qudi namenili i da nijedno telo, ni lice, ni skup{tina nebi mogli imati neograni~enu vlast. To tako|e ograni~ava sa-drìnu prava, odnosno zakona. Zakonima se ne moè nare|ivatisve {to bi jedna vlast htela. Do takvog zakqu~ka do{li su iAlkibijad i wegov za{titnik Perikle kao lica u dijalogu kojidaje Ksenofont u Uspomenama o Sokratu.34 Suprotno je kasnije


48

34 Ksenofont, Uspomene o Sokratu, BIGZ, Beograd, 1980; s originala pre-veo, ,,Uvod: Ksenofont i glavni izvori za poznavawe istorijski realnog Sokrata‘‘napisao i napomene i obja{wewa dodao Milo{ N. \uri}.

smatrao Ruso kad je u pitawu ,,op{ta voqa‘‘ (,,volonté general‘‘) kojaje koncipirana kao apsolutno suverena i koja sve moè odlu~iti.Ta~no je da je tokom istorije obi~no prevladavala voqa onoga koje bio dovoqno mo}an. [tagod je takav hteo, mogao je to da pret-vori u ,,zakon‘‘.35U ime qudskih prava, Lok je zastupao ideju oslobodi u okviru zakona, ali umnih zakona.

Umni zakon, pi{e Lok, ,,u svom istinskom pojmu, nije tolikoograni~avawe koliko usmeravawe slobodnog i inteligentnogizvr{ioca prema svom odgovaraju}em interesu, i ne propisujeni{ta drugo do ono {to je za op{te dobro onih koji su podzakonom [...] ciq zakona nije da ukine ili ograni~i, ve} da o~uvai uve}a slobodu [...] tamo gde nema zakona nema ni slobode. Jersloboda zna~i biti slobodan od ograni~ewa i nasiqa drugih, {tonije mogu}e tamo gde nema zakona.‘‘36 Prema wemu, pozitivni za-koni moraju ispuniti odre|ene uslove da bi se mogli smatrati zazakone u pravom smislu.

Lok nabraja neke uslove: iako je zakonodavna vlast najvi{avlast u svakoj zemqi, ona ipak ,,nije niti moè da bude apsolutnoarbitrarna nad ìvotima i imovinom drugih qudi‘‘; ona, daqe, ,,nemoè za sebe da prisvoji vlast upravqawa na osnovu improvizo-vanih dekreta, ve} je du`na da deli pravdu i da re{ava o pravimapodanika na osnovu objavqenih vaè}ih zakona i preko poznatihovla{}enih sudija‘‘; ovakva vlast ,,ne moè da prenese vlast do-no{ewa zakona u neke druge ruke i ograni~ena je, jer su joj ov-la{}ewa dali dru{tvo i bo`ji i prirodni zakon [...] da vlada naosnovu objavqenih ustanovqenih zakona, ne da budu nedosledni upojedina~nim slu~ajevima, ve} da imaju jedno pravilo za bogatogi siroma{nog, za miqenika na dvoru i seqaka za plugom‘‘; zatim,,,zakoni ne treba da budu nameweni ni jednom drugom ciqu semdobru naroda‘‘; i ,,oni ne treba da udaraju poreze na svojinu narodabez saglasnosti naroda.‘‘37

Vladavina prava ne sme se tuma~iti usko, kao sprovo|ewe uìvot onog prava (propisa) koje jedna vlast donosi. Takva zabludaduboko je ukorewena ne samo me|u vlastodr{cima koji stvaraju


49

35 Posedovawem fakti~ke mo}i izdejstvuje se i davawe zakonske formesvemu {to silnik ho}e. ûveni rimski pravnik Ulpijan konstatovao je za epohuprincipata u Rimu da ,,[togod se princepsu svi|a, ima snagu zakona‘‘ (,,Quidquidprincipi placuit legis habet vigorem‘‘). Po analogiji na tu Ulpijanovu formulu, uFrancuskoj se govorilo: ,,Ako ho}e kraq, ho}e i zakon‘‘. A apsolutni kraq tezemqe Luj XIV ostao je upam}en i po geslu -- ,,Dràva, to sam ja‘‘ (,,L'Etat, c'estmoi‘‘). U XX veku bila je rasprostrawena pojava tzv. vo|a (du~e, firer, kaudiqo,mudri vo|a), koji su postajali svemo}ni zahvaquju}i vanustavnim ~iniocima isvaki je mogao re}i dràva i partija to sam ja.

36 Locke, Dve rasprave o vladi, Druga rasprava, gl. VI, t~. 57.37 Isto, gl. XI, t~. 135--142.

,,pravo‘‘ po kojem onda upravqaju, nego i me|u onima na koje setakvo ,,pravo‘‘ primewuje. Svaka vlast nastoji da svoje naredbe(norme, propise) iza kojih stoji wena voqa i prinuda, predstavikao ,,pravo‘‘, pa i ostvarivawe takvog ,,prava‘‘ tuma~i kao uspos-tavqawe ,,pravne dràve‘‘ (Rechtsstaat) ili ,,vladavine prava‘‘ (theRule of Law). Me|utim, s pravno-filozofskog stanovi{ta ne moèse prihvatiti da je pravo svaki skup normi iza kojeg stoji monopoldràvne prinude, pa ni onda kad se to radi po nekom uobi~ajenompostupku. Mora se zauzeti kriti~ka distanca prema sadrìnipozitivnog prava. Tek na osnovu sadrìne prava, odnosno normii wihove podobnosti da budu univerzalizovane, tj. da se datopravilo moè poop{titi (tako da pravilo postane obavezno zasve koji se na|u u situaciji kakvu ono u op{tim crtama predvi|a),moè se oceniti da li one ~ine pravo u pravno-filozofskomsmislu. Za neke zakone i norme Ciceron i Aurelije Avgustin, akasnije i niz pravnika sve do Gustava Radbruha, smatrali su da nezasluùju da se nazivaju zakonima vi{e nego zapovesti neke banderazbojnika.

Vladavina prava u stvari nije mogu}a ukoliko se pravotuma~i samo kao izraz voqe vladaju}ih krugova. Pravo je od samihsvojih po~etaka protivre~no -- s jedne strane izraz politi~kevoqe, a s druge strane i instrument racionalnog regulisawa od-nosa i sukoba i na~in ograni~avawa politi~ke voqe i suzbijawapoliti~ke samovoqe.

U odnosu na politi~ku vlast, pravo se odvajkada javqa kaojedan od najva`nijih oblika racionalizacije i umeravawa samogakta vladawa, po{to ono ~esto odbojne i ogavne akte najneposred-nije dominacije zamewuje pravilima koja ostavqaju i vremena dase po wima postupi i {ire okvire za slobodu u datim okvirima.S gledi{ta ~oveka kao ~lana zajednice, uspostavqena pravilazadovoqavaju, izgleda, kod ~oveka duboko usa|enu potrebu za iz-vesno{}u i poretkom koju neki nazivaju ~ovekovom potrebom zanomi~no{}u (naravno ova malo nezgrapna re~ dolazi od gr~kognomos -- zakon, ali nam se ipak ~ini da se na{im izrazom zakoni-tost za koji se uobi~ajilo druk~ije zna~ewe, ne pokriva ono {toovde imamo u vidu).38 Ova potreba ~ini normalnog ~oveka vrlosklonim da prihvati norme pona{awa i zakone ukoliko oni nenaru{avaju neka na~ela razuma i ukoliko ne poga|aju arbitrarno~oveka u wegovim vitalnim ,,prirodnim pravima‘‘, za koja je spre-man da se bori i odupire, pa i kad se ona otimaju u ime zakona.

Imanuel Kant, koji se rukovodio zlatnim pravilom da dru-gom ne ~inimo ono {to ne èlimo da nama drugi u~ine, dao je


50

38 Vidi: Ljubomir Tadi}, Filozofija prava, Naprijed, Zagreb, 1983.

svojim kategori~kim imperativom va`no usmeravaju}e na~elo i zasve zakonodavce: neka donose zakone koji se mogu univerzalnoprimeniti i kojima se razumni qudi nigde ne}e ozbiqno proti-viti. To zna~i da pravilo do kojega do|emo mora biti univerzalnoprimenqivo i jednako za sve. Iako bi iz Kantovog u~ewa, u duhuwegove eti~ke strogosti, dosledna primena pravila morala da seprihvati bez obzira na posledice, racionalno pravno regulisawei prema wegovom u~ewu podrazumeva da se svaki problem-slu~ajkoji se ho}e regulisati zakonom, mora procewivati u svetlu pos-ledica do kojih bi do{lo kad bi predloèno re{ewe bilo prih-va}eno kao op{te pravilo. Mi smo, pak, ~esto svedoci situacijada se donose pravila koja bi samo nekakva ludost mogla da opravda,ili situacija da ono {to jedna strana ili grupa traì za sebenije spremna da prizna nekoj drugoj i obratno. To je suprotnosmislu principa vladavine zakona, koji podràvaju samo ono {tose moè smatrati za op{teprihvatqivo, vaqano kao univerzalnopravilo pona{awa. Vladavina prava, dakle, pored ostalog podra-zumeva i jednaka prava i obaveze za sve, a to daqe zna~i i pravnojednake mogu}nosti za sve.

Vladavina prava, zasnovana na navedenim principima, uk-qu~uje i otelotvoruje najva`nije civilizacijske domete u pogleduza{tite ~oveka, tj. qudskih prava, institucionalne i procedural-ne garantije i pravila, a demokratska teorija traì i odgovara-ju}e u~e{}e gra|ana i sastavnih delova dru{tva u wegovom usme-ravawu. Prava mawine su korekcija principa vladavine ve}ine.To nas ponovo dovodi do razmatrawa problema demokratije.

Vladavina prava i demokratija mogu se tretirati kao kom-plementarni. Oni se naj~e{}e razvijaju paralelno, ali ako bimorali birati, neki veliki politi~ki mislioci bi nam saveto-vali da je va`nije uspostaviti vladavinu prava nego demokratiju.To zbog toga {to demokratija bez vladavine zakona, tj. kada nijezasnovana na ustavnim ograni~ewima, postaje izraz puke voqe isamovoqe ve}ine ili onih koji wom lako manipuli{u.39 S ta~kegledi{ta teorije o vladavini prava, svaka vlast mora biti ogra-ni~ena, pa i vlast naroda. To je smisao na~ela vladavine zakona,


51

39 Ovakvu situaciju dobro ilustruje vi{e radova koji su izloèni na nau-~nom skupu koji je odràn u SANU 1996. na temu Uspostavqawe moderne demo-kratske i pravne dràve u Srbiji. Na skupu je vrlo o{troj kritici podvrgnutoonda{we stawe ustavnog i pravnog sistema i odsustvo pretpostavki za pravnudràvu i vladavinu prava (iako je ovo na~elo bilo proklamovano Ustavom iz1990). Prilozi sa nau~nog skupa su objavqeni: Miodrag Jovi~i} (ur.), Uspostav-qawe moderne demokratske i pravne dràve u Srbiji, Beograd, SANU, 1997. Ovdesu na veoma argumentovan na~in istaknuti zna~aj i potreba da se ideja pravnedràve ostvari, ali i velike te{ko}e i prepreke na tome putu, kako one koje suvezane za autoritarni karakter nekih postoje}ih ustavnih re{ewa, tako i neza-vidne situacije uzrokovane velikim razmerama bezakowa unutar dràve.

pored ostalog, zbog toga {to su zna~ajni mislioci isticali veli-ki zna~aj vladavine prava za ekonomski i dru{tveni razvitak, dokdemokratiju nisu stavqali po zna~aju u isti red s vladavinomprava. Na primer, Dejvid Hjum (Hume) je smatrao da za uspe{nutrì{nu privredu demokratija nije neophodna, ali da je vladavinaprava apsolutno neophodna.

U razvitku moderne teorije demokratije do{la su do iz-raàja shvatawa da na~ela vladavine prava podrazumevaju izvesnehumanisti~ke vrednosti, zatim institucionalna re{ewa i proce-duralne garantije koje iskqu~uju apsolutizam i arbitrarnost, aobezbe|uju ograni~avawe vlasti, nezavisnost sudova, odgovaraju}ipoloàj ~oveka u celom sistemu, a posebno pred organima vlastii sudovima. Pored pomenutog, prava mawine (politi~ke, verske,ideolo{ke, u novije vreme etni~ke) i prava pojedinca kao ~ovekai gra|anina postajala su postepeno, od XVII i XVIII veka, korektivvladavine ve}ine ili kriterijum ,,dobre vlade‘‘, i ta dimenzijamora se obezbediti vladavinom prava jednakom za sve. Slobodaizraàvawa (za koju je docnije gotovo sinonim postala sloboda{tampe) i udruìvawa dopuwavale su ove uslove i postale sastav-ni deo modernog poimawa demokratije.

Majorizacija se moè ozna~iti kao mogu}a negativna stranaprincipa vladavine ve}ine ukoliko se ovaj princip shvati kaoiskqu~iv, apsolutan, bez ograni~ewa. Naime, ako se jedna odlukao nekoj zajednici, organizaciji, dràvi, grupi itd. donese ve}inomglasova ~lanova date skupine, onda se za takvu odluku obi~no kaèda je doneta demokratski. Me|utim, uvek je mogu}no da ve}ina kojaje glasala za odluku glasa o pitawu za koje sama nije dubqezainteresovana ili je odlukom obezbedila sebi neku prednost, ada mawina koja je preglasana bude odlukom duboko pogo|ena unekom su{tinskom pogledu (interesu). Zato se u teoriji, od kakose po~elo raspravqati o modernoj demokratiji, gotovo uvek para-lelno postavqalo i pitawe ograni~avawa ve}ine, i to posebno upitawima prava mawine ili za{tite mawine, ili u pogledu pred-meta o kome se odlu~uje ili u pitawima procedure po kojoj seodluka donese. Da bi se izbegla puka majorizacija, pronalaènasu razli~ita institucionalna i ustavno-pravna re{ewa: vi{epar-tijske koalicije, princip saglasne ve}ine (concurent majority), me-hanizam usagla{avawa, senat. Tako se uvek uporedo s principomve}ine kao korelat pojavquje princip prava mawine, uporedo s,,pristankom‘‘ -- pravo na ,,izdvojeno mi{qewe‘‘, uporedo s pravomna za{titu partikularnog interesa i potreba za za{titom op{teginteresa. Mawinama se danas stavqa u izgled sve odre|enija za-{tita, ali su iskustva sa za{titom mawina dosada lo{a -- wimanije pruèna efikasna za{tita, a dràve su se me{ale u unut-ra{we stvari drugih dràva pod vidom za{tite mawina. Ali


52

sistem postaje mawkav i kad se preterani uticaj ili glasa~ka mo}da mawini koja toj glasa~koj mo}i nije primerena u pogledu broj-nosti, ekonomske, politi~ke ili ekonomske mo}i.

Moè se desiti da u lokalnoj zajednici majorizaciju vr{igrupa koja se ina~e u {iroj zajednici suprotstavqa majorizaciji.Zato izvesna ustavno-pravna re{ewa i ograni~ewa mogu imativeliki zna~aj. U ovakvom slu~aju potvr|uje se mi{qewe da je,,ustavna demokratija, po definiciji, takva demokratija koja nedaje svu vlast ve}ini‘‘.40 Pored ustavnih re{ewa, politi~ka ins-titucionalizacija uop{te doprinosi stvarawu kanala i puteva zarazre{avawe problema i smawivawe konfrontacija i za izbega-vawe dono{ewa odluka majorizacijom, a naslowena na odre|enusocijalnu strukturalizaciju oteàva mobokratske i populisti~keoblike vo|ewa dru{tvenih poslova.

U uslovima razvijawa savremenih postkomunisti~kih dru-{tava41 ponovo se javqaju mnoga stara pitawa koja se odnose naosnovne vrednosti, ustanove, postupke. Ali u istim tim dru{tvi-ma postoji izraèna tendencija da se demokratija izjedna~i sa{irokom podr{kom, pa i bez obzira na institucionalne okvirei procedure. Ta tendencija vidi demokratiju samo kao (neogra-ni~enu) vladavinu ve}ine, o ~ijem smo neprihvatqivom karakteruve} govorili. Za neke ustanove, poznate iz razvitka demokratsketeorije i prakse, moglo bi se re}i da danas ~esto deluju kaopseudoustanove, ali one omogu}avaju ispoqavawe (nekada mo`dasamo daju privid) masovne podr{ke. Ne samo referendumi i izbo-ri ve} i masovni skupovi, pa ~ak i parlamentarne ve}ine ilikoalicije ako su usmerene na formirawe ve}ina koje }e ondabezobzirno nametati voqu bez potrebne umerenosti i bez dovoqnorazumnosti -- ne}e dovesti do rezultata koji se o~ekuju od ,,demo-kratskog preobraàja‘‘. Od klasi~nih do savremenih pisaca takve,,ustanove‘‘ i reìmi podvrgavani su kritici kao ,,tiranija ve-}ine‘‘, ,,demokratska tiranija‘‘ ili ohlokratija.

Izuzetno je zna~ajna dilema, koja je otvorena od anti~kihvremena, zbog mogu}e protivre~nosti izme|u onoga {to je umno ipodobno da obezbedi neke vrednosti i {to bi moralo imati mestau na~elima i strukturi sistema, s jedne strane, i s druge straneonoga {to ima podr{ku ve}ine, pa tako postaje preovla|uju}e,


53

40 Carl J. Friedrich, Constitutional Government and Democracy (1937), Waltham --London, Blaisdell, 1968. Sada i na srpskom: Karl J. Fridrih, Konstitucionalna demokratija,Teorija i Praksa u Evropi i Americi, CID, Podgorica, 2005; preveli Pavle Jovanovi} iSvetlana Milo{evi}; predgovor ,,Friedrichova konstitucionalna demokratija‘‘ napisaoPavle Jovanovi}.

41 V.: Vu~ina Vasovi} i Vojislav Stanov~i} (ur.), Postkomunizam i vlast, Udruènje zapoliti~ke nauke i Fakultet politi~kih nauka, Beograd, 1996.

uticajno, postaje osnova mo}i koja vladavinom prava mora bitiograni~ena, civilizovana i usmeravana.

Konstitucionalizam ograni~ava vlast, reguli{e odnose iz-me|u gra|ana i vlasti vezuju}i funkcije ovih drugih pristankomonih prvih, a zatim reguli{e i institucionalne mogu}nosti ina~ine na koje se vlast bira, vr{i i smewuje. Vaqan (legitiman)naslov (titulus) ste~en izborima uzima se samo kao jedan eleme-nat, dok je zakonito i racionalno vr{ewe, tj. upotrebqavawevlasti jo{ va`niji elemenat. Kao {to smo ve} rekli, podr{kave}ine danas je samo nuàn, ali nije dovoqan uslov da bi jednavlast bila legitimna, a weni propisi postali pravo u pravno-fi-lozofskom smislu. Izvesno je da se demokratske ustanove morajuuvoditi, ali one moraju tako|e biti obrazovane i negovane --razvijane u duhu najboqih tradicija i zahteva moderne demokrat-ske teorije. I demokratske ustanove moraju se procewivati potome kakve rezultate daju.

Konstitucionalizam kao princip vladavine prava podrazu-meva podelu vlasti i izvesnu raspodelu, disperziju vlasti, tj.nadle`nosti kako u horizontalnom, tako i u vertikalnom smislu.U ,,Deklaraciji prava ~oveka i gra|anina‘‘ koju je 1789. donelaFrancuska revolucija, u ~lanu 16. kaè se da nema ustava onazemqa u kojoj nisu zagarantovana prava gra|ana i u kojoj nijeizvr{ena podela vlasti. Tako se ustav u su{tinskom smislu od-re|uje sa ova dva elementa. Ustavna vlada je u izvesnom smisluuvek poliarhija. Wena pretpostavka je jako gra|ansko dru{tvo, aslabija i dru{tvu odgovorna vlada.

Vladavina prava stavqa pravne principe iznad ,,dràvnihrazloga‘‘, a nama se ~ini da to u odre|enim normalnim situacijamazna~i i iznad dràve. Ona daqe podrazumeva i trajnost prava iobaveza, ideju kontinuiteta i po{tovawe ste~enih prava. êsto,a pogotovu arbitrarno mewawe pravila, kao i preterano reguli-sawe raznih detaqa uz suàvawe autonomije dru{tvenih i priv-rednih subjekata i, u krajwoj liniji, autonomije li~nosti -- sup-rotno je ovom na~elu. Ono podrazumeva i nezavisno sudstvo, a ovona neki opet podrazumeva na~in podele vlasti. Sva ova na~elamogu smetati onima koji smatraju da predstavqaju narodnu voquili ,,narodni suverenitet‘‘ i oni se mogu osetiti pobu|eni da radisprovo|ewa narodne voqe naru{e neka pravna pravila. U zemqamasa anglosaksonskom tradicijom insistira se na principu vladavi-ne prava (the rule of law)42 kao koncepciji koja je mawe etatisti~kaod koncepcije ,,pravne dràve‘‘. U tom kontekstu va`ni i bitni


54

42 B.: Lidija Basta, Politika u granicama prava, Ideje, Beograd, 1984; A.V. Dicey,Introduction to the Study of the Law of the Constitution (1885), London, Macmillan, 1889(postoje i novija izdawa ovog rada: deseto 1959, pre{tampano 1985).

elementi legitimnosti vlada jesu sistem vrednosti na kojimapo~iva pravni poredak i sistem vlasti, odnos gra|anina i vlasti,a isto tako i procedure i postupci (the due process of law). U skladus tom tradicijom su u politi~kom procesu razvijani sistemiizbora, odlu~ivawa, javnost, parlamentarizam, procedura dono-{ewa zakona itd.

Pored teorije, moramo voditi ra~una i o praksi, jer dobrana~ela je lak{e proklamovati nego ostvarivati, pa tako i ono ovladavini prava. Na{e iskustvo je, naàlost, u ovom pogleduveoma pou~no. U poku{aju da se ostvari ideja vladavine prava kaona~elo politi~ke strukture (konstitucije) dràve i dru{tva, onikoji tome teè suo~avaju se od davnina, a i danas, s nizom preprekakao {to su apsolutna vlast (gotovo je svejedno gde je koncentri-sana -- u kraqu, partiji, vo|i, predsedniku, skup{tini, konzulatu,trijumviratu), nerazvijena politi~ka kultura, nedostatak demo-kratske tradicije ili slabqewe wenog uticaja, primena na~elana na~in koji potire samo to na~elo, ideolo{ko ili nacionali-sti~ko slepilo koje proizvodi netrpeqivost, nedovoqno znawekojim bi se pri{lo re{avawu nekih krupnih problema, pa i onihkoje nam name}e naj~e{}e nimalo prijateqsko okruèwe, kao inedovoqno poznavawe velikog bogatstva pravne politi~ke teorijei filozofije koje, ako postane deo politi~ke i pravne kulture,moè pomo}i ne samo u teorijskom tuma~ewu i razvijawu, ve} i uprakti~nom ostvarivawu ovog velikog na~ela o kojem smo ovdeukratko izneli neke od brojnih dimenzija.

Ono {to danas mnogi ozna~avaju re~ju demokratija kada èleda istaknu ideal dobre vlade, u stvari ne moè da se ozna~i re~judemokratija u doslovnom zna~ewu re~i, ve} bi se moglo primere-nije ozna~iti izrazom ,,ustavna demokratija‘‘ ili ,,ustavna vlada‘‘,koja je po svojoj prirodi poliarhija, tj. karakteri{e se izvesnomdisperzijom mo}i (ne samo na osnovu podele vlasti ve} i uzajamnogograni~avawa i kontrole uz udeo i ~inilaca izvan strukturavlasti -- kao {to su politi~ke partije, udruèwa gra|ana, crkva,sindikati, privredna i profesionalna udruèwa, zna~ajne priv-redne organizacije i sl.) u dru{tvu, a tako|e i podelom vlasti idisperzijom ovla{}ewa unutar same strukture vlasti.

Pisci kao {to su Karl Fridrih (Friedrich) koji koristiizraze ,,ustavna vlada‘‘ i ,,ustavna demokratija‘‘ ili Robert Dal,koji je skovao izraz ,,poliarhija‘‘ i naro~ito se bavi problemimaproceduralne demokratije, pa zatim \ovani Sartori, koji kri-ti~ki prou~ava ulogu partija u demokratiji, Arend Lajphart (Lij-phardt), koji vi{e nego bilo koji drugi autor razvija ideje tzv.konsocijalne demokratije upodobqene ìvotu vi{enacionalnihzajednica, Norberto Bobio (Bobbio) i drugi pokazuju opredeqenost


55

za demokratiju uz kriti~ko ispitivawe mnogih klasi~nih postu-lata. Wihove ideje su veoma podsticajne u svakom radu na razvi-jawu demokratske pravne dràve -- ili kako mi radije kaèmo --vladavine prava i na savladavawu prepreka, pre svega politi~keprirode, u tome poduhvatu koji je od dugoro~nog zna~aja i za koji}e biti potrebno i duè vremensko razdobqe i ulagawe velikihnapora.

Istorijsko iskustvo, kao i moderne pravne i politi~kenauke i praksa, potvr|uju da postojawe pravnog akta koji se zoveustav i za koji se kaè da ima najvi{e mesto u hijerarhiji pravnihakata ne garantuje postojawe ustavnosti u pravom smislu te re~i.U istom smislu, postojawe ,,zakona‘‘ ne zna~i i postojawe zakoni-tosti. Isto iskustvo i pomenute nauke nam ukazuju da je prirodapoliti~ke vlasti takva da po woj imanentnim zakonima teìuve}avawu i koncentraciji, usavr{avawu instrumenata mo}i, {i-rewu wenog uticaja i dominacije u pogledu broja qudi i terito-rija na koje se prostire. Pri tome se sluì i zakonom, ne da bise wime obavezala da }e svoje postupke dràti u zakonskim okvi-rima, ve} iskqu~ivo da bi drugima naloìla kakvih se pravilamoraju dràti, a sebe na razne na~ine od wih izuzela (osim retkihizuzetaka na koje se ~esto s pravom ukazuje radi pouke).43

* * *

Vladavina prava i vladavina ve}ine moraju da idu zajedno, stim {to vladavina qudi mora biti ograni~ena i regulisana pra-vilima, konstitucionalizmom, podelom vlasti i nezavisnim sud-stvom (posebno ulogom ustavnog sudstva). Vladavina prava moravladavinu ve}ine svesti u okvire civilizovanog i regulisanogpona{awa u skladu sa pravilima oko kojih postoji osnovna sag-lasnost u dru{tvu. Jer, vladavina ve}ine koja bi bila vladavinapuke voqe ili mo}i, koja ne bi po~ivala na na~elima koja sepodrazumevaju kad je re~ o vladavini prava, bila bi r|av oblikvladavine. Sli~no tome, i vladavina najracionalnijih pravilanametnuta ve}ini bez wenog u~e{}a i pristanka, mogla bi bitisamo neka vrsta ,,prosve}enog despotizma‘‘, ali se ne bi moglazvati demokratijom. Prema tome, za jednu legitimnu vlast, po-dr{ka ve}ine, odn. vlast ve}ine je neophodna, ali nije dovoqanuslov. Vladavina ve}ine, ve} i u interesu same te ve}ine, morabiti umerena, proèta duhom pravila koja mogu izdràti kri-ti~ku teorijsku analizu i prakti~nu proveru.


56

43 Vidi: Ljubomir Tadi}, ,,Metamorfoze 'pravne dràve'‘‘u Vladan A. Vasilijevi} (ur.),Pravna dràva, Institut za kriminolo{ka i sociolo{ka istraìvawa, Beograd,1991; Ljubomir Tadi}, Autoritet i osporavanje, Beograd--Zagreb, Filip Vi{nji} i Naprijed, 1987;Kosta âvo{ki (prir.), Ustavnost i vladavina prava, Beograd, Centar za una-pre|ivawe pravnih studija, 2000; posebno v. Radmila Vasi}, ,,Princip vladavineprava‘‘ (str. 11--40) i Jovica Trkuqa, ,,Poricawe vladavine prava‘‘ (str. 205--219).

Vojislav Stanov~i}

DEMOCRACY AND THE RULE OF LAW

Summary

In the first part of the article it is pointed how two ideas that have along history -- democracy and rule of law -- in the modern European historyhave become a part of the Western Civilization foundations. And how it issearched for their appropriate institutionalization in political and legalsystems. But, though the synthesis of the two has been persistently wished,there are, too, great contradictions between them. In the course of historythe political will and power prevailed and treated law just as a means ofcommanding over subjects and obliging them to do what rulers expectedfrom them, with no or little readiness or will on the side of rulers (with rareexceptions) to accept law as a limit of their power and to obey laws thatthey themselves proclaimed and codified. Judean and Western Civilizations,however, proclaimed superiority of laws over any political will or power.,,The Rule of Law, and not of Man‘‘, was among credos of constitutionalismas a doctrine and political movement aiming to limit every government towhat is acceptable by reason of laws. One of premises of this article is thatit refers to the will of majority, i.e. to democracy, and that opens many issueswhich are considered.

The second part surveys how great political and legal thinkers sinceancient times till today were skeptical and critical in regard to democracy ifcomprehended in etymological sense as ,,Government of the People‘‘ or ina technical sense as a ,,Majority Rule‘‘. In fact, in democracies as in anyother form of government, even for technical reasons, states were alwaysruled by minority. Therefore, even when democratic governments have verywide electoral support, it is necessary to limit the influence of ad hoc politicalwill and to oblige it to obey reasonable rules which are result of a wideconsensus and in the form of a constitution and laws make a part of the ruleof law. In such frames every branch of government would have constitutionaland legal limits, which, in accordance with the thought of great legal andpolitical thinkers should be determined by basic aims and values thatgovernments among men are instituted for, including human rights andfreedoms, as well as some principles of government organization (likeseparation of powers, check and balance) that secures autonomy of associ-ations and moral autonomy of individuals. The rights of minorities are treatedas a supplement to majority rule. Many examples and opinions of greatthinkers are quoted, as well as their arguments that unlimited power ofmajority turns into tyranny of majority which could be the worse of formsof government.


57

The third part deals with a number of difficulties that have to beovercome, specially in countries with the heavy burdens of authoritariansystems legacy and with present-day difficult situations and grave problems.Finally, it deals with institutional arrangements and accommodations thatshould be necessary to make in order to achieve a synthesis of the rule oflaw and in such frames the freedom, values, institutions and procedures whichprovide space for democratic participation and government.

Key words: Foundations of Western Civilizations. -- Political Will vs. Law. -- Consti-tutionalism. -- Tyranny of Majority. -- Rights of Minorities. -- Human Rightsand Freedoms. -- Separation of Power (Checks and Balance).


58

UDK 179.9UDK 340.12:172.12

Peter Koler

PRAVO, MORAL I VRLINA1

U skora{we vreme, koncept vrline ponovo je dobio istaknutu uloguu javnom diskursu, kao i u akademskim raspravama o etici. Ipak, ovajkoncept jo{ nije dovoqno obra|ivan u savremenoj politi~koj teoriji ipravnoj filozofiji. Ciq ovog ~lanka je razja{wewe veza izme|u prava imoralnih vrlina i to u dva smisla. Pre svega, postavqa se pitawe da li idokle pravo moè da uti~e na svoje adresate da budu moralni putem za{ti-te i negovawa osobitih karakternih sklonosti? Drugo pitawe glasi: dali i u kom stepenu dobro funkcionisawe pravnog poretka zavisi od moral-nih vrlina wegovih gra|ana. Povodom prvog pitawa, u ovom ~lanku se brani{iroko zastupqeno gledi{te da legitiman pravni sistem ne sme da name}evrline, ve} sme da ih neguje samo u ograni~enom stepenu. Ovo gledi{tenastaje kao rezultat uzimawa u obzir odgovaraju}ih ciqeva prava: ut-vr|ivawe i primena prava i du`nosti koji su zasnovani na fundamentalnimmoralnim obavezama; ustanovqewe i primena prava i du`nosti s ciqemizvr{ewa slabih moralnih obaveza koje nisu dovoqno ostvarene individu-alnom akcijom bez koordinacije; i ustanovqewe du`nosti koje su opravdaneop{teprihvatqivim stavovima kao {to je obezbe|ivawe javnih dobara.Naprotiv, rasprava povodom drugog pitawa vodi do zakqu~ka da }e pravniporedak dobro da funkcioni{e samo ako se oslawa na moralne vrline svojihgra|ana. Da bi se ovo pokazalo, argumentovan je stav da pravo nu`no ne biostvarilo svrhu ako bi wegovi zvani~nici i gra|ani sledili samo sopstveneinterese. Vrline su posebno neophodne da bi osnaìle snagu pravnih sreds-tava, ~ine}i mogu}om efektivnu primenu wegovih normi, spre~avaju}i zlo-upotrebe od strane visokih pravnih zvani~nika, pot~iwavaju}i primenuzakonskih ovla{}ewa javnoj kontroli i obezbe|uju}i moralne stavove zajedan odgovaraju}i legislativni proces. Kao rezultat, pravo se ne oslawana gra|anske vrline koje samo ne moè da stvori.

Kqu~ne re~i: Moral. -- Vrlina. -- Ciqevi prava. -- Prava i obaveze.

59

1 @eleo bih da se zahvalim Filipu X. Ajvanhou (Ivanhoe), Rebeki Voker(Walker) i Edit Zic (Zitz) za korisne sugestije koje se odnose na jednu raniju skicuovog ~lanka.

Za razliku od nekoliko prethodnih decenija, kada je konceptvrline poiman kao zastareo i konzervativan, odnedavno je ponovodobio na zna~aju u javnom govoru, kao i u akademskim raspravamao etici. Ovakav obrt prime}uje se ne samo kroz porast popularnihpublikacija o vrlini, ve} i kroz obnovu ,,etike vrline‘‘ u filo-zofiji, to jest eti~kih teorija u kojima vrlina zauzima centralnuili konstitutivnu ulogu (Chapman & Galston, 1992; Crisp & Slote,1997; Stratman, 1997). âk i ako ova ~iwenica u izvesnom stepenuodslikava pomodnu prirodu strujawa u intelektualnim tokovima,ona u jednakoj meri moè da ukaè na odgovaraju}u potrebu --shvatawe da je vrlina neodvojivi element morala i podesnog ìvo-ta.

Po mom mi{qewu, vrline imaju veliki zna~aj za etiku zbogwihove va`nosti u moralnoj praksi, mada sumwam da pruàjudovoqno osnova za opravdawe same moralnosti. @eleo bih daispravnost ove pretpostavke demonstriram kroz razmatrawe od-nosa izme|u prava, morala i vrline. S tim u vezi, preduze}u trikoraka. Poku{a}u, pre svega, detaqnije da razmotrim pojmovevrline i morala kako bih pojasnio funkcije vrline u okvirumorala. Potom }u sagledati odnos izme|u morala i prava u vezis pitawem da li i u kojoj meri pravo moè da bude upotrebqenokao legitiman na~in primene ili unapre|ewa moralnih vrlina.Kona~no, pozabavi}u se problemom da li i u kom obimu dobrofunkcionisawe pravnog poretka zavisi od moralnih vrlina we-govih gra|ana i zvani~nika.

1. ULOGA VRLINE U MORALU

Koncept vrline odnosi se na karakterne crte individua,wihove prakti~ne stavove ili sklonosti (their practical attitudes ordispositions) koji mogu uticati na wihovo pona{awe. Postoje, me|u-tim, brojni vidovi vladawa koji se mahom smatraju vrlinama, kao{to postoji i veliki broj onih koji se shvataju kao poroci. Kadaje re~ o vrlinama, èleo bih da pomenem samo najpoznatije pri-mere: razboritost, hrabrost, umerenost i pravi~nost (one se jo{nazivaju i osnovnim vrlinama); razumnost i istinoqubivost; is-krenost i po{tewe; dobrodu{nost i dobronamernost; dobro~in-stvo, velikodu{nost i qubaznost; nepristrasnost i tolerantnost;odanost i lojalnost; pouzdanost i ta~nost; mudrost i ume{nost;marqivost i opreznost; poniznost i skromnost; pobo`nost, pos-lu{nost i sli~no. O~igledno je da shvatawe vrline umnogomezavisi od ta~ke gledi{ta i konteksta. Ponekad je ~ak mogu}e daizvestan stav (human attitude) bude protuma~en kao vrlina u jednomkontekstu, odnosno kao porok u drugom kontekstu.


60

Kako bi se raznovrsnost mogu}ih vrlina ipak podvrgla sis-tematizaciji, neophodno je da se upotrebe tradicionalni na~iniklasifikacije koji nam omogu}avaju da napravimo razliku izme|urazli~itih tipova vrlina. Osnovna distinkcija se povla~i izme|uintelektualnih (odn. dijanoeti~kih ili logi~kih -- prim. M. Z.)i prakti~kih vrlina (moralnih, eti~kih -- prim. M. Z.) (Aristotle,NE: 1103 a 14 ff). Dok su intelektualne vrline poput razboritostii istinoqubivosti upravqene ka poboq{awu teorijskih uvidaili istinitosnog znawa, prakti~kim vrlinama kao {to su pra-vi~nost, razboritost i odanost teì se postizawu ispravnog po-na{awa. U ovom trenutku, mene interesuju iskqu~ivo prakti~kevrline koje se mogu podeliti na dve razli~ite vrste, ta~nije nanon-moralne (non-moral) i moralne vrline (Höffe, 1998: 47).

Non-moralne vrline su karakterne odlike koje motivi{uosobe da se pona{aju na na~in koji je prikladan za wih ili wihovebli`we, npr. marqivost, skromnost i poslu{nost. Dakle, te vr-line su instrumentalne, jer sluè postizawu odre|enih interesanekih individua ili kolektiviteta. Nasuprot tome, moralne vr-line se odnose na moralno pona{awe, odnosno na onaj vid po-na{awa koji se ~ini poèqnim sa op{te i nepristrasne ta~kegledi{ta, a to su pravi~nost, dobronamernost i po{tewe. Postoje,me|utim, grani~ni slu~ajevi koji se ne mogu jednostavno uvrstitiu neku od pomenutih kategorija, ili, pak, pripadaju istovremenoobema kategorijama. Primera radi, razboritost, shva}ena kao ost-varivawe ne~ijeg razumnog li~nog interesa je problemati~na --pojedini autori smatraju da je weno upra`wavawe uvek u skladusa osnovnim zahtevima morala, ali postoje i mi{qewa da onamoè da bude u slu`bi nemoralnih ciqeva. Me|utim, ovo pitawenije od ve}eg zna~aja za daqi tok izlagawa u kome }e u centrupa`we biti samo moralne vrline.

Moralna vrlina moè da se pojmi kao li~na sklonost (cha-racter disposition) koja motivi{e na izvestan oblik pona{awa, akoja, u sklopu prihva}enih moralnih pravila deluje poèqno ili~ak dostojna hvale. Ovakva definicija je u skladu sa uobi~ajenimshvatawem vrline po~ev od Aristotela (NE: 1105 b 19 ff) do Rolsa(Rawls) (1971: 192) i istovremeno je dovoqno suèna da bi sevrlina razumela kao specifi~an aspekt moralnog ìvota, ali idovoqno {iroko postavqena da bi bila kompatibilna sa raz-li~itim shvatawima morala. To vodi pitawu uloge vrline u ok-viru morala.

Da bi se odre|ena li~na sklonost (character disposition) poi-mala kao moralno prihvatqiva, moralno neutralna ili, pak, mo-ralno nepodobna, potrebno je temeqno shvatawe moralnosti kojanam ukazuje na to da li je izvesno pona{awe pohvalno, odobrava-

Peter Koler (str. 59--78)

61

ju}e, dozvoqeno ili nedozvoqeno u moralnom smislu. U skladu stim, nemogu}e je svesti moralnost na vrlinu kao {to izvesnipobornici etike vrline veruju, jer bez prethodno uspostavqenihmoralnih standarda nije mogu}e ni identifikovati moralne vr-line niti odrediti wihov sadràj (Gert, 1998: 277 ff). Takvo sta-novi{te jasno je zastupqeno u ve}ini modernih teorija morala(na primer kod Hobza, Hjuma, Kanta, Mila i Sixvika), ~iji suosnovni elementi uvek sadràni u izvesnim standardima (u formiop{tih principa) od kojih zavise svi ostali aspekti morala. Ali,ono moè da se primeni i na Aristotelovu teoriju koja se smatraparadigmati~nim primerom etike vrline, jer vrlini daje primar-nu ulogu u postizawu eudaimonia-e --qudskog ìvota koji je su{tin-ski ispravan kako iz perspektive pojedinca, tako i iz op{teperspektive. Razlog za to je bezmalo nemogu}nost definisawaispravnosti takvog ìvota u potpunosti se oslawaju}i samo navrline, a bez pozivawa na jo{ neka svojstva eudaimonia-e koji je~ine poèqnom sa individualne i sa op{te ta~ke gledi{ta (Ac-krill, 1995: 39 ff). Stoga, koncepcija moralnih vrlina nikada neomogu}ava potpuno obja{wewe fenomena moralnosti, jer on pret-postavqa jo{ neke normativne obrasce koji se ne mogu svesti samona vrline.

Iz toga ne proizlazi da su vrline od maweg zna~aja za moral.Zapravo, vrline su izuzetno bitne, jer moralna praksa ne moè dase oslawa samo na moralne norme, ve} zahteva i adekvatne qudskestavove i sklonosti koji motivi{u qude da se pona{aju u skladus tim normama (Baier, 1995: 7 ff, 89 ff). Ipak, moralni standardi,bilo u vidu principa ili pravila, predstavqaju osnovne elementemorala, jer su neophodni za odre|ewe sadràja moralnih stavova.Za razgrani~ewe moralnih standarda od drugih prakti~kih stan-darda poput razboritosti, dru{tvene etikecije ili prava, potreb-no je da se razmotre tri wihove odlike (Koller, 1997: 255 ff).

Najpre, moralni standardi su autonomni standardi u smi-slu da obavezuju samo osobe koje ih prihvataju svojevoqno. Ovosvojstvo razlikuje ih od heteronomnih pravnih normi i dru{tveneetikecije, ali ne i od standarda razboritosti i li~nog ukusa.Potom, moralni standardi pretenduju na univerzalno vaèwe usmislu da ih osobe koje prihvataju smatraju vaè}im i za drugeosobe. Na osnovu toga, pomenuti standardi se razlikuju od li~nihèqa, pretpostavki razboritosti i dru{tvenih obi~aja, ali neuvek i od pravnih normi. Najzad, moralni standardi imaju na-ro~itu teìnu, jer se smatraju va`nijim od drugih pravila (gui-delines) qudskog pona{awa, ponekad do te mere da preuzimaju pot-punu prevlast nad wima, kao npr. nad standardima li~nog ukusa irazboritosti. Uzimaju}i u obzir pomenuta svojstva koja ostavqajuprostor raznolikim zamislima morala, mogu}e je uvesti dva, jo{


62

specifi~nija koncepta morala -- s jedne strane koncept konvenci-onalnog morala i, s druge strane, ideju racionalnog morala (Kör-ner, 1976: 137 ff).

Konvencionalni moral je niz moralnih normi koje imajuefektivno vaèwe u okviru odre|enog skupa qudi, bez obzira nato da li je re~ o dru{tvenoj grupi, dru{tvu, kulturi ili ~ak~ove~anstvu, jer su ih priznale ve}ine wegovih individualnih~lanova kao primarni obrazac pona{awa. Takve moralne norme,u okviru odre|ene dru{tvene skupine dovode do izvesnog stepenadru{tvenog pritiska koji je posledica me|usobnih odnosa, naime,odobravaju}ih ili obeshrabruju}ih reakcija pojedinaca na po-na{awe drugih pojedinaca. Sledstveno tome, konvencionalni mo-ral, mada je baziran na autonomnim individualnim moralnim sta-novi{tima, uvek ima i izvesno heteronomno dejstvo, s obzirom na~iwenicu da su wegove norme povezane s odgovaraju}im dru{tve-nim sankcijama koje }e se primeniti ~ak i prema onim pojedinci-ma koji te norme ne prihvataju. Naravno, sama ~iwenica da ~la-novi dru{tvene celine ve}inski prihvataju moralne norme, ostav-qa potpuno otvorenim pitawe razloga prihvatawa tih normi.Dakle, konvencionalni moral moè da bude mawe ili vi{e racio-nalan, neracionalan (arational) i iracionalan. Me|utim, kada qudizapo~nu kriti~ko sagledavawe prihva}enih moralnih stanovi{ta,oni prevazilaze konvencionalni moral i stupaju u podru~je racio-nalnog morala (Baier, 1995: 214 ff).

Racionalni moral je skup moralnih standarda zasnovanih navaqanim razlozima (good reasons), pre nego na ~istoj konvencijiili non-racionalnim (non-rational) uverewima. Moralne norme suzasnovane na dobrim razlozima onda kada postoji dovoqno razlogada se nepristrasno i uz razmatrawe svih relevantnih podatakapretpostavi da bi te norme trebalo da budu op{teprihva}ene odsvih pojedinaca kao na~ini ure|ewa qudskih odnosa. Bez namereda zalazim u raspravu o razli~itim koncepcijama opravdawa mo-rala, pretpostavqam da ukoliko posmatrawe ovih normi na op-{tem nivou, uzimaju}i u obzir sve dostupno znawe o relevantnim~iwenicama, proizvede nekakav rezlutat, onda }e taj rezultat,objektivno gledano, biti u skladu sa sva~ijim fundamentalniminteresima pre nego bilo koje drugo re{ewe (Habermas, 1996: 59 f).

Ipak, ne moèmo u potpunosti da budemo sigurni da li jeili nije neku moralnu normu mogu}e racionalno opravdati. Tovaì i za one norme koje su obi~no prihva}ene iz najboqihrazloga, jer moè biti da postoje razlozi koji dovode u pitawe tenorme. Ova ~iwenica, ipak, ne ostavqa prostora moralnom skep-ticizmu. Naime, diskurs o moralu je, kao i drugi racionalnidiskursi, kontinuirani poduhvat u kome moramo da razmotrimo


63

neku moralnu normu u svetlu svih razloga koji joj stoje u prilogili nasuprot we, kako bismo usvojili one norme koje su zasnovanena najprihvatqivijim razlozima. Stoga, ideja racionalnog moralaima bitnu ulogu u moralnom ìvotu, jer nam omogu}ava kriti~kosagledavawe individualnih moralnih stanovi{ta, kao i javnogdiskursa o moralu. To je pozicija s koje moèmo da preispitamona{e pojedina~ne moralne stavove, ali i da pa`qivo prou~imonorme konvencionalnog morala. Shodno tome, javni diskurs omoralu moè da se shvati kao stalno nadmetawe izme|u prih-va}enog konvencionalnog morala i te`we ka racionalnom moralu.

@eleo bih u ovom trenutku da se osvrnem na razli~ite vrstenormi koje ponajvi{e koriste moralu u usmeravawu qudskog po-na{awa. Da bi se ovaj problem pribliìo, neophodno je da seprisetimo dveju poznatih distinkcija koje razlikuju moralne nor-me u zavisnosti od wihove osobene normativne snage.

Prva distinkcija, koja se javqa i u klasi~nim teorijamaprirodnog prava, ali je poznatija iz radova Kanta i Mila, pravirazliku izme|u savr{enih i nesavr{enih moralnih du`nosti.Savr{ene du`nosti su strogo obavezuju}i moralni zahtevi kojiimaju apsolutnu normativnu snagu u odre|enim okolnostima istoga bi im se, pod tim okolnostima, trebalo povinovati bezizuzetka. Paradigmati~ni primer predstavqa op{teprihva}enadu`nost da se druge osobe ne smeju povre|ivati. Naprotiv, ne-savr{ene moralne du`nosti su moralni zahtevi koji ostavqajuizvestan stepen slobode u vezi s okolnostima i obimom wihovogispuwewa i, iz tog razloga, nisu strogo obavezuju}e poput sa-vr{enih du`nosti. Prema op{teusvojenom mi{qewu, ovakvim du`-nostima pripadaju i izvesne op{te obaveze usmerene na pozitivno~iwewe (positive action) koje bi, ukoliko bismo morali da ih izvr-{imo u konkretnom slu~aju, bile preveliki teret za nas.

Druga distinkcija ukazuje na razliku izme|u moralnih oba-veza u smislu prinudnih moralnih zahteva i supererogativnih(natprose~nih, izvanrednih) ideala (supererogatory ideals). Za raz-liku od moralnih du`nosti koje se sastoje od savr{enih i ne-savr{enih du`nosti, suprerogativni ideali se odnose na na~inpona{awa koji se, nepristrasno gledano, smatra izuzetno isprav-nim i poèqnim, ali koji nije moralno obavezuju}i jer wegovoostvarewe zahteva `rtovawe koje se ne moè o~ekivati od svakogpojedinca. Kada se suo~imo s kr{ewem moralnih obaveza, postojinavika da se reaguje s neodobravawem ili osudom, po{to se wihovoispuwewe podrazumeva. Nasuprot tome, mi ne korimo qude koji neuspevaju da se upravqaju prema suprerogativnim idealima, ve} prehvalimo i pozdravqamo one pojedince koji se isti~u uzornim~iwewem.


64

Kombinuju}i pomenute distinkcije koje se delimi~no i pre-pli}u, dolazimo do podele natri vrste moralnog usmeravawa kojese razlikuju prema stepenu normativne snage. Nazivam ih ,,strik-nim moralnim zahtevima‘‘, ,,restriktivnim moralnim zahtevima‘‘i ,,uzornim moralnim ciqevima‘‘.

(1) Striktni moralni zahtevi: Ovim zahtevima ozna~enesu stroge moralne obaveze koje zahtevaju izvestan na~in pona{awau odre|enim okolnostima, obaveze koje imaju prednost ne samo nadrazlozima razboritosti (considerations of prudence), nego i nad ne-kim drugim slabijim moralnim na~elima. Postoje razlozi za pret-postavku da ova vrsta moralnih zahteva podrazumeva {ire prih-va}ene moralne obaveze usmerene protiv svih oblika ~iwewa zlaprema pojedincima, poput obaveze da se pojedinci ne smeju ubijatiili povre|ivati, do onih kojima se osoba obuzdava od prevara,odnosno podsti~e na to da po{tuje tu|u imovinu, ili, pak, odràvaobe}awa. [tavi{e, sasvim je razumno osnaìti neke od ovihzahteva priznaju}i svakom pojedincu izvesna osnovna moralna pra-va nepovredivosti, kao {to je pravo na ìvot, fizi~ki integriteti slobodu kretawa.

(2) Restriktivni moralni zahtevi: Ovi zahtevi podrazume-vaju na~in delovawa kojim se teì ka moralno prihvatqivomstawu dru{tvenih odnosa, a ono se postiè samo nekim oblikommoralne podele rada. Stoga, du`nosti pojedinca, kada je re~ obilo kakvom pojedina~nom slu~aju, ne mogu da budu odre|ene una-pred, ve} treba da se suze tako da se wihovo ispuwewe objektivnomoè o~ekivati. Postoji slagawe da se ovakva vrsta zahteva ug-lavnom sastoji od onih op{tih moralnih du`nosti koje zahtevajupozitivno delawe u korist drugih pojedinaca prema kojima nepostoji naro~ita obaveza, poput milosrdnog ~iwewa (npr. du`nostpomagawa qudima u nevoqi). Izvesni autori smatraju da nijednadruga moralna norma ne pripada ovoj grupi. Po mom mi{qewu,ipak, nesavr{enim moralnim zahtevima mogu da se prikqu~e i onimoralni zahtevi koji proizlaze iz prihvatqivog ustrojstva dis-tributivne dru{tvene pravde, jer te potrebe jedino mogu da seostvare preno{ewem moralnih du`nosti na posebne institucijeili qude.

(3) Uzorni moralni ciqevi: Re~ je o smernicama prihvatqi-vog na~ina pona{awa koje se smatra veoma poèqnim, ali ne moèda se zahteva od pojedinaca, jer takav zahtev nije racionalnoprihvatqiv. Primeri su korisne aktivnosti za qude s posebnimpotrebama koje nalaù zna~ajna odricawa, herojski poduhvati ilipoliti~ki otpor despotskoj vlasti.

Klasifikacija moralnih pravila omogu}ava da preciznijeodredimo funkciju vrline u moralnom ìvotu. Moralne vrline,


65

shva}ene kao sklonosti karaktera prema moralnom pona{awu,imaju, pre svega, osnovnu funkciju da ja~aju slabu motivacionusnagu moralnih normi, koje ~esto bivaju zanemarene pod pritiskomna{ih li~nih interesa i sklonosti. Stvaraju}i ,,unutra{we‘‘ kaz-ne kroz ose}awa ~iste ili ne~iste savesti, na{e internalizovanomoralno stanovi{te nam omogu}ava dodatan, mada obi~no nejakpodsticaj kako bismo ispunili usvojene moralne norme, ~ak i uslu~ajevima kada spoqa{we kazne nisu dovoqne ili izostaju. Vr-line na taj na~in doprinose delotvornosti morala. Po{to }etakva moralna stanovi{ta da se razvijaju samo u odre|enomdru{tvenom okruèwu koje ih neguje i ja~a, neophodno je da nawih gledamo s po{tovawem. Zbog toga postoji navika da se isti~ui pohvaquju osobe za koje znamo da su se pona{ale ili se pona{ajuna moralno prihvatqiv na~in, a takvo pona{awe ne bismo moglida o~ekujemo od prose~nih pojedinaca.

Kada se osnovna funkcija moralnih vrlina primeni na trivrste moralnih pravila o kojima je bilo re~i, razlikujemo triposebne funkcije. (1) U slu~aju striktnih moralnih zahteva kojisu, uop{te uzev, veoma jasni i ne previ{e zahtevni, uloga vrlinaje da motivi{u osobe na trajno povinovawe ovim pravilima. Iakose podrazumeva da }e neko da se pridràva sopstvenih striktnihmoralnih obaveza u odre|enim slu~ajevima, ne mora da zna~i da}e se pona{ati na taj na~in sve vreme, dakle i u slu~ajevima kadabi mogao lako da prekr{i takve zahteve, a da za to ne snosinikakav dru{tveni ukor. (2) Kada je re~ o restriktivnim moral-nim zahtevima koji su podlo`niji zanemarivawu u odnosu nastriktne moralne zahteve, jer su, generalno, vi{e obavezuju}i imawe precizni, vrline mogu da spre~e stalnu i nezanemarqivutendenciju ka nedovoqnom po{tovawu obaveza propisanih ovimzahtevima. Prema tome, mi moèmo da osetimo moralni sram kadase suo~imo s dru{tvenom nepravdom koja proisti~e iz ~iweniceda neusagla{eno pona{awe pojedinaca ne uspeva da ostvari mo-ralno prihvatqivo stawe u dru{tvu, sram koji moè da doprinesereformi dru{tva. (3) U vezi sa uzornim moralnim ciqevima,moralne vrline sluè da motivi{u pojedince da se pona{aju nana~in koji prevazilazi wihove moralne du`nosti, a koji je po-èqan sa op{te ta~ke gledi{ta (O'Neill, 1993; Gert, 1998: 285 ff).

Toliko o zna~aju vrlina u kontekstu morala. Sada bih seosvrnuo na odnos izme|u prava i vrline. U narednom odeqkurazmatra}u da li i u kojoj meri pravo moè na legitiman na~inda primorava qude da budu ~estiti name}u}i ili podsti~u}iodre|ene li~ne naklonosti (character disposition).


66

2. MORALNE FUNKCIJE PRAVA

Moral i pravo imaju, u osnovi, zajedni~ki objekt -- reguli-sawe dru{tvenih odnosa me|u qudima, a sluè gotovo istoj svrsi-- ostvarivawu pravi~nog i funkcionalnog dru{tvenog ìvota.Ipak, oni se prema tom objektu odnose divergentno, odnosno is-puwavaju tu funkciju uz pomo} razli~itih sredstava. Nasuprotmoralu, pravo je sistem heteronomnih normi koje su zasnovane naautoritativnom propisivawu pre nego na dobrovoqnom prihvata-wu, a ono postaje delotvorno obi~no putem formalne prinude,umesto neformalnog dru{tvenog pritiska. Ova ~iwenica, tako|e,poja{wava razlog zbog koga su pravne norme uglavnom zaintere-sovane za pona{awe qudi, a ne za wihova ube|ewa i osobine (Hart,1961: 163 ff).

Uprkos ovim funkcionalnim razlikama, svaki zakon je po-vezan s moralom u tom smislu {to zahteva moralno opravdawe.Takvo opravdawe je neophodno iz dva razloga. Pre svega, pododre|enim dru{tvenim okolnostima u kojima konvencionalni mo-ral ne moè u potpunosti da obezbedi pravi~an i stabilan dru-{tveni poredak, ustanovqewe adekvatnog pravnog sistema je mo-ralni imperativ po sebi koji je usmeren ka krajwem ciqu svakogprava -- da obezbedi pravedno i prosperitetno dru{tvo. Samo ondakada pravo zahteva strogo po{tovawe sopstvenih normi uz pretwuupotrebom sile u slu~aju wihovog zanemarivawa, tada ono preten-duje na moralnu legitimnost. Potom, svaki pravni poredak morada uzme u obzir moralna ube|ewa adresata kako bi bio prihva}en,ina~e ne bi bio dovoqno delotvoran. Pravni sistem koji se su-vi{e udaqava od moralnih shvatawa adresata, dovodi taj sistemdo stalnih moralnih konflikata koji motivi{e brojne pojedincene samo da ne prihvate pravne norme, ve} i da ih kr{e kad god tomogu.

Iako svaki pravni sistem teì moralnom obavezivawu i,sledstveno tome, ima potrebu za moralnim opravdawem, legitim-nost prava ipak se razlikuje od racionalnog opravdawa moralnihnormi. Najpre, formalna i ure|ena sila koja je skop~ana s pri-menom prava ~ini wegovu legitimnost zamr{enom -- postojawe tesile ne samo da predstavqa otelovqewe ne~eg negativnog, ve}podrazumeva i zna~ajnu opasnost od zloupotrebe ~ije posledice inuspojave moraju da budu uravnoteène s wegovom korisno{}u.Tako|e, legitimnost pravnih normi nije zasnovana samo na moral-nim argumentima, ve} se u obzir moraju uzeti i kriterijumi efi-kasnosti i prakti~nosti, iz ~ega proizlazi da se takva razmatra-wa ~esto razlikuju od moralnog opravdavawa.


67

Na osnovu pomenutih svojstava pravne legitimnosti, jasno jeda izvesni strogi moralni zahtevi (npr. du`nosti istinoqubqa)nisu toliko bitni u okviru prava -- cena pravnog sprovo|ewa ovihzahteva bi prevazi{la wihovu korisnost. Oni istovremeno uka-zuju na to da pravo nije adekvatno sredstvo za ostvarivawe li~nihube|ewa, stavova i vrlina -- kori{}ewe prava u ove svrhe nemi-novno bi pretvorilo pravo u sredstvo terora. U skladu s tim,pravni sistem mora u izvesnoj meri da primewuje najosnovnijamoralna pravila kako bi imao moralni legitimitet. Stoga, nijepogre{no da se pravo smatra ,,eti~kim minimumom‘‘ (Radbruch,1999: 47). Ovakvo odre|ewe, ipak, nije sasvim ubedqivo, jer moral-ni sadràj zakona ostaje nejasan. Iz tog razloga neophodno je dase detaqnije sagleda u ~emu se sastoji minimum morala koji pravotreba da za{titi.

Pristupaju}i ovom problemu moèmo se osloniti na Kanto-vu distinkciju izme|u ,,du`nosti prava‘‘ (Rechtspflichten) i ,,du`no-sti vrline‘‘ (Tugendpflichten) koje, s wegovog stanovi{ta, koinci-diraju s ve} pomenutom podelom na savr{ene i nesavr{ene moral-ne du`nosti. Slede}i Kanta, du`nosti prava su one moralnedu`nosti koje mogu i moraju biti predvi|ene kao pravne obaveze,jer drugi pojedinci imaju pravo na wihovo ispuwewe (on je tako|ebio mi{qewa da su takve du`nosti savr{ene moralne du`nosti).Nasuprot tome, Kant je smatrao da du`nostima vrline, kao ne-savr{enim moralnim du`nostima koje nisu u vezi s korelativnimpravima, pravno sankcionisawe nije neophodno niti dopustivo.Potom, Kant je smatrao da su du`nosti prava uvek negativnedu`nosti, jer zabrawuju odre|ena pona{awa, dok su sve du`nostiusmerene ka pozitivnom ~iwewu samo du`nosti vrline kojima nemoè nikada da se opravda upotreba pravne sile. Shodno tome,wegov zakqu~ak je da samo negativne du`nosti mogu da budu sank-sionisane pravom (Kant, 1968: 347 ff, 519 ff).

Takvo vi|ewe ipak nije ubedqivo. Imaju}i u vidu zna~ajnetro{kove organizovawa pravne sile, nemogu}e je o~ekivati da svemoralne du`nosti budu nametnute pravom, ~ak i kada su povezanes korelativnim moralnim pravima, poput du`nosti da se drugi nesmeju lagati. Potom, nije prihvatqivo da sve nesavr{ene moralnedu`nosti ostanu pravno neregulisane, kao npr. du`nost da sepomogne qudima u nevoqi -- pravo moè da razvije posebne insti-tucije koje se brinu za wihovo sprovo|ewe, dok se neusagla{enimdelawem pojedinaca one ne mogu ostvariti. Kona~no, stav da samodu`nosti prava ili savr{ene du`nosti treba da budu pravnosankcionisane, onemogu}ila bi kori{}ewe zakona u svrhu posti-zawa zajedni~kih ciqeva koji su u op{tem interesu gra|ana, alinisu moralno neophodni, poput obezbe|ivawa javnih dobara (npr.javne saobra}ajnice, prevozna sredstva, parkovi ili muzeji). U


68

skladu s tim, legitiman pravni poredak ima mnogo vi{e ciqevaod onih koje priznaje Kant. Smatram da su ti ciqevi slede}i.

Pre svega, pravo treba da odredi i silom nametne ona os-novna prava i du`nosti pojedinaca koja proisti~u iz op{teprih-va}enih strogih moralnih zahteva, dotle dok wihovo ostvarewesluì za{titi osnovnih qudskih interesa, a prema{uje negativneposledice primene pravne prinude. Po mom mi{qewu, ovakvaprava i du`nosti ne ukqu~uju samo negativne du`nosti neme{awa(of non-interference) i wihova korelativna prava, ve} i nekolikoskromnih pozitivnih du`nosti poput one da se pomogne u slu~ajuopasnosti, ukoliko se takva pomo} razumno moè o~ekivati. Po-tom, pravni poredak treba da ustanovi i za{titi ure|eni skupindividualnih prava i du`nosti koje omogu}avaju ostvarewe onihrestriktivnih moralnih zahteva ~ija je realizacija u su{tin-skom interesu pojedinaca, a {to se jedino da ostvariti koordini-sawem wihovih delawa na odgovaraju}i na~in. To je naro~itota~no za ona pozitivna prava i wima korelativne du`nosti kojeproisti~u iz potreba dru{tvene pravde, kao {to su pravo nademokratsko u~e{}e, jednake mogu}nosti i ekonomsku pravdu. Naj-zad, zakon bi trebalo da propi{e i za{titi individualna pravai du`nosti koji su neophodni za postizawe zajedni~kih ciqevakoji zahtevaju me|usobnu saradwu, ukoliko je odluka o ostvarewutih ciqeva doneta na odgovaraju}i na~in, pa ~ak i kada ti ciqevinisu sami po sebi moralno obavezuju}i. Tako, zakon moè daustanovi prava i du`nosti kako bi obezbedio javna dobra u koristsvih gra|ana.

S druge strane, legitiman pravni poredak ima izri~itaograni~ewa koja tako|e odre|uje racionalni moral. Najpre, pravone sme da {titi ekscentri~ne moralne ideale koji nisu usmerenina za{titu osnovnih qudskih interesa za koje su svi qudi zain-teresovani. Potom, nije funkcija prava da {titi uzorne moralneciqeve koji, nepristrasno posmatrano, prema{uju op{teprihvat-qive du`nosti svih qudi kojih se ti~u. Kona~no, pravo nijelegitimno sredstvo za sprovo|ewe li~nih moralnih ube|ewa ilimoralnih vrlina.

Da pravo ne sme da {titi ekscentri~ne moralne ideale kao{to je zabrana lakih droga ili spre~avawe homoseksualnih veza,neposredno proizlazi iz wegovog krajweg ciqa -- da garantujepravi~an dru{tveni poredak. Pravna za{tita takvih ideala stva-ra zna~ajna optere}ewa onim pojedincima koji ih ne dele, a da pritom ne sluè ostvarewu op{teprihva}enih zajedni~kih ciqeva.âk i kada se izvesni uzorni moralni ciqevi mogu ~initi op{tepoèqnim, nije zadatak prava da ih {titi ukoliko oni prevazi-laze moralne du`nosti koje razumno mogu da se o~ekuju od pro-


69

se~nih pojedinaca (npr. donirawe bubrega osobi kojoj je neophodanili spasavawe nekog uz rizik gubitka sopstvenog ìvota). Name-tawem takvih uzornih na~ina pona{awa, pravni poredak bi zah-tevao previ{e od svojih subjekata i time bi stvorio takvo dru-{tveno stawe koje je ~ak mawe poèqno nego trajno postojaweonih opasnosti koje bi se mo`da mogle umawiti nametawem takvihna~ina pona{awa. Nijedna pravna prinuda nije podesno sredstvoza ostvarewe moralnih vrlina, jer svaki poku{aj postizawa ovak-vih ciqeva neumitno vodi, u najboqem slu~aju, javnom licemerjuili ~ak potpunoj represiji slobodne misli.

To ne zna~i da pravo uop{te ne moè da doprinese unap-re|ewu moralnih vrlina. Ba{ naprotiv -- moralne vrline }e sete{ko razvijati bez pravnog poretka koji ih podsti~e. Pa ipak,wegov doprinos se pre sastoji u indirektnoj nego u direktnojza{titi vrlina. Postoje najmawe dve mogu}nosti.

Najpre, pravni poredak moè da doprinese razvoju moralnihvrlina uspostavqaju}i takav okvir za socijalne odnose u kojemmoralno delawe ide u prilog, a ne na {tetu pojedinaca. To postajeosobito o~igledno u slu~ajevima kada ovakav okvir uslova nepostoji: u dru{tvu u kojem dominira korupcija, bezakowe i nep-ravda, pojedinci imaju malo podstreka da razvijaju moralne nazorekao {to su po{tewe, pouzdanost, pravi~nost, poverewe i dobro-namernost, jer bi im oni samo {tetili. Nasuprot tome, pravniporedak kome, sve u svemu, po|e za rukom da odvrati qude odnepo{tewa, nepravi~nosti, eksploatacije i tome sli~no. podr-à}e nesmetano {irewe (diffusion) moralnih vrlina, ~ine}i ihkorisnim za svoje subjekte. Stoga je legitiman i funkcionalanpravni poredak neophodan preduslov nastanka i postojanosti mo-ralnih vrlina, ~ak i kad nije wegov zadatak da ih {titi.

Potom, pravni poredak moè da unapre|uje moralne vrlineputem obezbe|ivawa podesnih pozitivnih podsticaja. Taj ciq semoè posti}i na razli~ite na~ine koji podrazumevaju primenuodgovaraju}ih vidova obrazovawa, podsticawe poèqnih dru{tve-nih aktivnosti merama posebnog nagra|ivawa qudi koji su seistakli pohvalnim pona{awem. Tako, na primer, pravni poredakmoè podràti aktivnosti pojedinaca u dobrotvornim ustanovamaputem poreskih olak{ica, doprinositi atmosferi tolerancije isolidarnosti regulisawem javnog obrazovawa, ohrabrivati javniduh i privrènost demokratiji celishodnim ure|ewem procedurapoliti~kog odlu~ivawa i gra|anskih prava i sli~no. Istina je damere kojima se obezbe|uju ovakvi pozitivni podsticaji zahtevajurashode koji se moraju prikupiti od ~lanova date zajednice i toupotrebom pravne prinude. Kako je ova prinuda, pak, po prirodiindirektna i slaba, ona moè biti opravdana argumentom da su


70

moralne vrline koje ona unapre|uje, vredno javno dobro koje na-posletku doprinosi svim ~lanovima dru{tva.

Toliko o vezi izme|u morala i prava uop{te i pitawu dali i u kom stepenu pravo moè da {titi moralne vrline. [to seti~e pravne za{tite vrlina, moj zakqu~ak je negativan. U ovomtrenutku osvrnu}u se na pitawe da li i u kom stepenu pravniporedak potrebuje moralne vrline od svojih zvani~nika i adresatada bi adekvatno funkcionisao.

3. ZNAÂJ VRLINE ZA PRAVO

Uticajan pristup u modernoj socijalnoj filozofiji, pristupkoji se moè prona}i u radovima Tomasa Hobza, a koji je i danaszastupqen u okviru takozvane teorije racionalnog izbora, za-po~iwe pretpostavkom da su qudska bi}a, uop{te uzev, racionalniegoisti koji teè iskqu~ivo ostvarivawu li~nih interesa i stogauvek delaju na na~in koji uve}ava wihovu li~nu korist (Elster,1986).

Ako se pomenuti pristup primeni na pitawe kako dosti}istabilnu i dobro ure|enu dru{tvenu koegzistenciju me|u pojedin-cima, taj pristup preporu~uje gledi{te da takav poredak ne pot-rebuje ni{ta vi{e nego pravni sistem koji putem adekvatnihnegativnih i pozitivnih sankcija u obliku kazni i nagrada (grati-fications), podsti~e svoje adresate da se pona{aju u sopstvenominteresu, na na~in koji vodi do èqenih rezultata. Ta~nije, sta-bilan i dobro ure|en dru{tveni poredak je mogu} samo ako pravoobezbedi takve okvirne uslove qudske interakcije koji pruàjukorist svakom pojedina~nom ~lanu koji se pona{a na na~in kojimdoprinosi ostvarewu takvog poretka. Sledstveno tome, efikasanpravni sistem bi trebalo da bude osmi{qen tako da bude podesani za one pojedince koji teè iskqu~ivo ostvarewu sopstvenihinteresa i nemaju moralnih skrupula.

Takvo stanovi{te mi se ~ini opravdanim ukoliko se shvatiu smislu da pravni poredak ne bi trebalo da se oslawa na ~esti-tost wegovih subjekata, ve} treba da stvara okvirne uslove dru-{tvene interakcije kojima se pojedinci, s obzirom na wihoveli~ne interese, ohrabruju da delaju na na~in koji vodi èqenomdru{tvenom stawu stvari. Ovako shva}en, on je zasigurno sposobanda ra~una i na najteì slu~aj i da stvori pravna pravila iinstitucije koje postiù svoje ciqeve ~ak i kada qudi uglavnomslede sopstvene interese ne vode}i ra~una o moralu.

Ipak, pomenuto gledi{te je od strane mnogih pristalicastrogog racionalnog izbora, od Hobza i Spinoze do Gerija Bekera


71

(Becker) i Xejmsa Bjukenena (Buchanan), tuma~eno u stroìjem smi-slu, naime, u smislu da miroqubiv i koristan pravni poredakmoè biti jem~en samo sredstvima pravne regulative, bez pomo}iodgovaraju}ih moralnih stavova pojedinaca (Becker, 1976; Buchanan,1975). Striktno shva}eno, to gledi{te ne podrazumeva veoma ra-zumnu preporuku da prilikom stvarawa pravnih pravila i insti-tucija, treba da se ra~una s najteìm slu~ajem. Pre bi trebalora~unati s jakim polazi{tem da pravni poredak koji dobro funk-cioni{e moè da nastane i da traje, ~ak i kad su svi qudi pukiegoisti, bez imalo moralne motivacije. Ova pozicija mi se ~inipotpuno pogre{nom. Smatram da joj se moè uputiti barem petprimedbi.

Prvo, sankcije koje pravni sistem moè da upotrebi da biuticao na pona{awe svojih subjekata, posebno mere prinude ika`wavawa, svakako nisu dovoqne da obezbede podsticaje da sepojedinci dragovoqno povinuju pravu onda kad svako sledi samosopstvene interese. Jer koje god sredstvo prinude pravni poredakkoristio, uvek }e preostati mnogo mogu}nosti da se wegove zapo-vesti prekr{e bez rizika od posledica, i {to vi{e sredstavapravo mobili{e da bi umawilo takve mogu}nosti, to wegove od-redbe postaju restriktivnije, a tro{kovi pravne prinude vi{i.Ukoliko je strah od pravne prinude jedini podsticaj pojedincimada se povinuju zakonu, primena zakona ne bi bila samo izuzetnoslaba i nepotpuna, ve} bi i rashodi takvog poduhvata li{ilipravo svakog legitimiteta. Shodno tome, pravni poredak ne moèu dovoqnoj meri da funkcioni{e bez pomo}i odgovaraju}ih gra-|anskih vrlina, kao {to su ose}aj pravi~nosti, po{tewe, iskre-nost i javni duh wegovih subjekata, jer one predstavqaju dopunuzakonskim pretwama (Baurmann, 1996: 261 ff; Höffe, 1999: 195 ff).

Drugo, efikasno i ekstenzivno primewivawe zakona podra-zumeva voqnost pojedinaca da sara|uju s pravnim institucijamakoje primewuju prinudu (npr. policija i sudovi). No, za{to bi onito ~inili? Ta~no je da su u brojnim slu~ajevima neki pojedincili~no zainteresovani za takvu vrstu saradwe, jer im sprovo|ewepravnih odredbi ide u prilog. Tako|e moè da bude ta~no dave}ina qudi, iako ih se to li~no ne ti~e, ima, dugoro~no gledano,indirektnu korist od dobrog funkcionisawa pravnog poretka.Saradwa s pravnim institucijama, s druge strane, prouzrokuje iodre|ene tro{kove i nepovoqnosti -- gubitak vremena, ~esto imaterijalnih sredstava, a ponekad i ìvotnu ugroènost. Po{totakve posledice ne tako retko prevazilaze o~ekivawa pojedincakada je re~ o korisnosti sprovo|ewa zakona, {to naro~ito vaìu slu~aju kada ne postoji li~ni interes, postavqa se pitawe kakopravna prinuda uop{te moè da funkcioni{e. Na ovo pitawe nemoè se zadovoqavaju}e odgovoriti ako pretpostavimo da svi


72

qudi stvarno teè ostvarivawu samo sopstvenih interesa. U skla-du s tim, efikasno sprovo|ewe zakona moè da se postigne samoukoliko postoji dovoqan broj pojedinaca koji su, bar u nekimslu~ajevima, voqni da doprinesu tom sprovo|ewu u korist pra-vi~nosti, zanemaruju}i sopstvenu korist (Pettit, 1990).

Tre}e, svaki pravni poredak opstaje ili pada na pitawuose}aja za pravdu wegovih najvi{ih zvani~nika, kao {to su vode}ipoliti~ari, sudije i slu`benici, jer ne postoji na~in da se onipovinuju pravu samo putem zakonskih pretwi. Postoji adekvatanna~in kojim moè da se umawi rizik od zloupotrebe zakonskihovla{}ewa wenim raspore|ivawem na vi{e nezavisnih institu-cija koje kontroli{u jedna drugu. Ipak, ovakav metod ne moè upotpunosti da spre~i svaku zloupotrebu zakonskih ovla{}ewaniti da me|u nosiocima pravnog poretka stvori afirmativni stavprema postoje}em pravnom poretku. Stoga, pravni sistem ne}emo}i da funkcioni{e adekvatno bez te`we wegovih nosilaca dapo{tuju wegove principe i da ga brane od korupcije (Hart, 1961:107 ff). Jasno je da takva te`wa ne proisti~e samo iz li~nihinteresa, ve} treba da bude podràna moralnim sklonostima, jeru suprotnom, te{ko da bi bilo obja{wivo za{to, kada se zanemareostale okolnosti, neki zvani~nici beskrupulozno koriste sop-stvenu mo} zarad li~ne koristi, dok se drugi odupiru takvimizazovima i trude se da vr{e svoje du`nosti na najboqi mogu}ina~in. Dakle, pravni poredak }e funkcionisati dobro samo podpretpostavkom da se barem deo wegovih nosilaca -- sudija, slu`be-nika, ~lanova vlade -- upravqa prema moralnim vrlinama uk-qu~uju}i odanost zakonu, pravi~nost, li~ni integritet, nepri-strasnost, ispravnost i istinoqubivost.

êtrvrto, da bi pravni poredak bio delotvoran, potreban jenekakav organizovani autoritet koji u razvijenim dru{tvima po-prima oblik dràve koja raspolaè monopolom prinude. Ova ~i-wenica, pak, ukazuje na mogu}e opasnosti od zloupotrebe mo}i kojase proporcionalno pove}ava s porastom stepena koncentracijetakve mo}i u rukama tog autoriteta. Kako bi se suzbila opasnostte vrste, neophodna je efektivna kontrola mo}i koju, u izvesnojmeri, mogu da sprovode posebne pravne institucije, ali je poèq-na i predanost gra|anstva (Baurmann, 1996: 176 ff). Ako pretposta-vimo da gra|ani imaju racionalan li~ni interes u javnoj kontrolidràvne mo}i, on je nedovoqan da bi ih usmerio ka odre|enimaktivnostima, jer, u ve}ini slu~ajeva, optere}ewe koje takve ak-tivnosti name}u prema{uje wihovu korisnost. Shodno tome, poje-dinci se susre}u s problemom saradwe i neizostavno zapadaju uzamku ukoliko svako od wih teì sopstvenoj koristi. Dakle, javnakontrola mo}i ne postoji, osim ukoliko ne postoji dovoqan brojgra|ana koji se ne upravqaju samo prema li~nim interesima, ve}


73

i prema moralnim pobudama kao {to su politi~ko angaòvawe,dobronamernost, istinoqubivost i hrabrost (Höffe, 1999: 208 ff).

Kona~no, moralne vrline su neophodne u procesu pravnograzvoja usmerenog na ostvarewe pravi~nog i efikasnog pravnogporetka. Takav proces obuhvata dva elementa -- prvo, adekvatnuzakonodavnu proceduru koja je prihvatqiva za ve}inu ~lanovapravne zajednice, ~ime bi i weni rezultati bili prihvatqivi, apotom i javnu raspravu u kojoj bi gra|ani formirali svoje mi{qe-we i postizali saglasnost u vezi s pravnom regulativom koja seodnosi na sve wih. Kako zakonodavna procedura, tako i javnadebata, dove{}e do prihvatqivih rezultata samo onda kada suu~esnici spremni da se u izvesnom stepenu distanciraju od sop-stvenih interesa da bi se ustanovio zajedni~ki interes svih gra-|ana (Habermas, 1996: 277 ff). Me|utim, to ne bi bilo mogu}e ukolikose pojedinci uvek pona{aju kao ~isti egoisti. Dakle, uspe{na zako-nodavna procedura tako|e po~iva na preduslovu da su pojedincisposobni da usklade sopstvene interese s interesima drugih nanepristrasan na~in, kao i da priznaju pravne norme kao op{teprih-vatqive. Pored toga, neophodan je i dovoqan broj gra|ana i poli-ti~ara koji imaju internalizovane moralne sklonosti, od kojih suod posebne va`nosti tolerancija, po{tewe, ose}aj za op{te dobroi privrènost wemu (Höffe, 1999: 199 ff).

Ukoliko su date pretpostavke ispravne, iz toga proizlazida efikasan pravni poredak mora da po~iva na moralnim normamakoje postoje na strani wegovih zvani~nika i subjekata, i to iznekoliko razloga. Ukratko, te moralne vrline su potrebne radipostizawa slede}ih ciqeva: (1) otklawawa slabosti i nedovoqnepodsticajnosti pravnih mera, (2) omogu}avawa po{tovawa pravnihnormi u celosti, (3) povinovawa nosilaca pravnog poretka zakonu,(4) garantovawa neophodne kontrole pravne mo}i i (5) omogu}ava-wa adekvatnog procesa pravnog razvitka. Dakle, pravni poredakne moè da funkcioni{e dobro ukoliko wegovi subjekti ne pose-duju moralne vrline. Takav zakqu~ak name}e izvesna pitawa nakoja }u se ukratko osvrnuti.

Poku{ao sam da argumentujem stav da su za dobro funkcio-nisawe pravnog poretka potrebne i moralne vrline koje ne moguda se ostvare putem pravne prisile. Stoga, pravo zavisi od moral-nih resursa koji moraju da budu obezbe|eni od strane civilnogdru{tva -- dru{tvene zajednice zainteresovanih pojedinaca. Izovog unekoliko paradoksalnog rezultata sledi pitawe -- kakocivilno dru{tvo moè da stvori moralne vrline neophodne daobezbede dobro funkcionisawe pravnog poretka. To je kompleksnopitawe na koje nemam najadekvatniji odgovor, ukoliko je odgova-raju}i odgovor uop{te mogu}. Ipak, hteo bih da pomenem tri


74

neizostavna ~inioca kada je re~ o stvarawu moralnih nazora --moralno oja~avawe (empowerment), javni diskurs i dru{tvena so-lidarnost.

Pod moralnim oja~avawem podrazumevam formirawe, ohra-brivawe i ja~awe osnovnih moralnih svojstava (capacities) krozpodsticajnu dru{tvenu praksu, umesto propovedawa moralnih vr-lina i normi. Ovakva svojstva koja spajaju kognitivne i emotivnestavove, uglavnom podrazumevaju slede}e: naklonost prema razume-vawu s drugim qudima, spremnost da se nepristrasno razmotreinteresi drugih i da se sa wima usaglase sopstvene èqe, sposob-nost delawa u skladu s dru{tvenim pravilima i porecima kojiizgledaju op{teprihvatqivo i na kraju, ali ne mawe va`no, navikuda se u odnosu na negativne ili pozitivne pojave u okruèwuadekvatno emotivno reaguje, primera radi, kroz ose}awa zadovoq-stva, krivice, stida, saàqewa i ozloje|enosti. Ova svojstva nisuuro|ena niti nastaju prirodnim putem. Ona se pre svega razvijajui cvetaju u dru{tvenim okruèwima u kojima se pojedincima odro|ewa prenose putem usmeravawa ispuwenog razumevawem i qu-bavqu, a osnaùju se kroz dru{tvenu praksu (Rawls, 1971: 453 ff).

âk i kad ve}ina ~lanova pravne zajednice poseduje osnovnamoralna svojstva, to ne zna~i da oni imaju istovetnu zamisaopravi~nosti i delotvornog pravnog poretka. Takav poredak zahte-va javni moral, odnosno skup {irokoprihva}enih osnovnih moral-nih standarda. Jedino prihvatqivo sredstvo stvarawa i obnovejavnog morala jeste proces javnog diskursa, koji mora da budedostupan svima kojih se ti~e i koji mora da bude osetqiv za svakirazumni interes. Takav diskurs moè da podsti~e moralni kon-senzus, jer ne samo {to u~esnicima omogu}ava pristup informa-cijama o relevantnim ~iwenicama i aspektima problema koji serazmatraju, ve} ostvaruje takvo stawe u kome oni moraju me|usobnoda se po{tuju, kao i da poku{aju da se sloè oko ure|ewa zajed-ni~kih poslova. U zavisnosti od stepena takvog slagawa, prih-va}ene moralne norme }e dobiti na zna~aju, jer postoji ve}averovatno}a da }e wihovo po{tovawe ili kr{ewe proizvestiadekvatnu dru{tvenu reakciju, bilo pozitivnu ili negativnu (Ha-bermas, 1992: 399 ff).

Podsticajna snaga moralnih normi, tako|e ima svoja ogra-ni~ewa. Generalno, wihova snaga zavisi od obima uzajamnosti uvezama izme|u qudi. Stoga, javni moral zahteva dru{tveni svet ukojem se pojedinci ose}aju povezani nitima dru{tvene solidar-nosti, zajedni~kim interesom u savladavawu svojih egzistencijal-nih problema zasnovanom na delotvornoj dru{tvenoj praksi. Beztakve ideje, ustanovqewe {irokoprihva}enog politi~kog i prav-nog poretka te{ko moè da uspe, po{to glas morala ne bi bio


75

dovoqno snaàn da skrene pa`wu sa sebi~nih partijskih interesai wihove borbe za privilegije i mo}. Stoga je vaàn zadatak dase stvori i sa~uva klima dru{tvene solidarnosti da bi nastalemoralne vrline bez kojih dobro ure|en pravni poredak ne moèda postoji.

Preveo Milo{ Zdravkovi}

LITERATURA

Ackrill, John L. (1995). ,,Aristotle on Eudaimonia‘‘, u: Otfried Höffe (ed.),Aristoteles. Die Nikomachische Ethik, Berlin: Akademie Verlag, 39--62.

Aristotle (NE). Nicomachean Ethics.

Baier, Kurt (1995). The Rational and the Moral Order. The Social Roots ofReason and Morality, Chicago and La Salle, Ill.: Open Court.

Baurmann, Michael (1996). Der Markt der Tugend, Tübingen: J.C.B. Mohr.

Becker, Gary S. (1976). The Economic Approach to Human Behavior,Chicago: University of Chicago Press.

Buchanan, James M. (1975). The Limits of Liberty, Chicago -- London:University of Chicago Press.

Chapman, John W. & William A. Galston, eds. (1992). Virtue, New York:New York University Press.

Crisp, Roger & Michael Slote, eds. (1997). Virtue Ethics, Oxford: OxfordUniversity Press.

Elster, Jon, ed. (1986). Rational Choice, New York: New York UniversityPress.

Gert, Bernard (1998). Morality. Its Nature and Justification, New York --Oxford: Oxford University Press.

Habermas, Jürgen (1992). Faktizität und Geltung, Frankfurt/Main: Suhr-kamp.

Habermas, Jürgen (1996). Die Einbeziehung des Anderen. Studien zur poli-tischen Theorie, Frankfurt/Main: Suhrkamp.

Hart, H.L.A. (1961). The Concept of Law, Oxford: Clarendon Press.

Höffe, Otfried (1998). ,,Aristoteles' universalistische Tugendethik‘‘, u: KlausPeter Rippe & Peter Schaber (eds.), Tugendethik, Stuttgart: Reclam,42--68.

Höffe, Otfried (1999). Demokratie im Zeitalter der Globalisierung,München:C.H. Beck.


76

Kant, Immanuel (1968). Metaphysik der Sitten (1797), Werkausgabe vol.VIII, ed. Wilhelm Weischedel, Frankfurt/Main: Suhrkamp.

Kersting, Wolfgang (1989). ,,Pflicht‘‘; ,,Pflichten, unvollkommene/vollkom-mene‘‘; ,,Pflichtenlehre‘‘; ,,Pflichtethik, deontologische Ethik‘‘, u: Hi-storisches Wörterbuch der Philosophie, vol. 7, Basel/Stuttgart: Schwa-be, 405--439, 456--460.

Koller, Peter (1994). ,,Moral Conduct Under Conditions of Moral Imperfec-tion‘‘, u: Herlinde Pauer-Studer (ed.), Norms, Values, and Society,Dordrecht -- Boston -- London: Kluwer Academic Publishers, 93--112.

Koller, Peter (1997). Theorie des Rechts. Eine Einführung, drugo izdanje,Wien -- Köln -- Weimar: Böhlau Verlag.

Körner, Stephan (1976). Experience and Conduct, Cambridge: CambridgeUniversity Press.

O'Neill, Onora (1993). ,,Duties and Virtues‘‘, u: A. Phillips Griffiths (ed.),Ethics, Cambridge: Cambridge University Press, 107--120.

Pettit, Philip (1990). ,,Virtus Normativa: Rational Choice Perspectives‘‘,Ethics, 100: 725--755.

Radbruch, Gustav (1999). Rechtsphilosophie (1932), Studienausgabe, ed.Ralf Dreier/ Stanley L. Paulson, Heidelberg: C.F. Müller.

Rawls, John (1971). A Theory of Justice, London -- Oxford -- New York:Oxford University Press.

Stratman, Daniel, ed. (1997). Virtue Ethics. A Critical Reader, Edinburgh:Edinburgh University Press.

Peter Koller

LAW, MORALITY AND VIRTUE

Summary

In recent times, the concept of virtue has regained a prominent rolein public discourse and in academic ethics as well. However, it has not yetbeen dealt with very much in contemporary political theory and legalphilosophy. This paper aims at clarifying the relationships between law andmoral virtues in two respects. First of all, there is the question as to whetherand to what extent the law may urge its addressees to be virtuous by enforcingor fostering the respective character dispositions. The second question iswhether and to what extent a well-functioning legal order is dependent onmoral virtues of the citizens. As to the first question, the paper defends thewidely shared view that a legitimate legal system must not enforce virtues


77

and may foster them only to a limited extent. This view results fromconsidering the proper aims of the law: determining and enforcing the rightsand duties that are based on fundamental moral obligations; establishing andenforcing arrangements of rights and duties that aim at the fulfillment ofweak moral obligations that are not sufficiently realized by individual actionwithout coordination; and establishing duties which are justified by generallyacceptable policies, such as the provision of public goods. By contrast, thediscussion of the second question leads to the result that a legal order willoperate appropriately only if it is backed by supportive moral virtues of thecitizens. In order to show this, it is argued that law would necessarily failwhen its officials and addressees were pursuing nothing more than theirself-interests. Particularly, virtues are necessary for strengthening the forceof legal threats, making possible an effective enforcement of legal norms,preventing superior legal officials from corruption, submitting the exerciseof legal powers to sufficient public control, and providing moral attitudesfor an appropriate process of legislation. As a result, law does rely on civicvirtues which it cannot produce by itself.

Key words: Morality. -- Virtue. -- Aims of Law. -- Rights and Obligations.


78

PREGLEDNI NAU^NI ^LANCI

UDK 347.56:614.253

Jakov Radi{i}

SARADWA LEKARA RAZLIÎTIH

SPECIJALNOSTI I WIHOVA ODGOVORNOST

Moderna medicina po~iva prete`no na tzv. timskom radu lekararazli~itih specijalnosti i strogoj podeli zadataka me|u wima. Me|utim,timski rad skriva u sebi i specifi~ne izvore opasnosti od lekarskihgre{aka. Stoga se u praksi postavilo pitawe da li pored odgovornostisvakog pojedinca za vlastite gre{ke u radu, dolazi u obzir i odgovornostzbog gre{aka ostalih u~esnika u timu, tj. suodgovornost? U odgovoru nato pitawe autor izlaè odre|ena, op{teprihva}ena gledi{ta u medicin-skoj i pravnoj nauci i potkrepquje ih konkretnim primerima iz praksenema~kih sudova.

Kqu~ne re~i: Horizontalna podela rada. -- Na~elo poverewa. -- Interdis-ciplinarna saradwa. -- Odgovornost.

A. UVOD

1. Savremenu medicinu karakteri{e mno{tvo priznatihstru~nih oblasti koje iziskuju nau~nu specijalizaciju i subspeci-jalizaciju. Me|utim, naspram specijalizacije u medicini, ipak,stoji na~elna nedeqivost qudskog organizma, koja zahteva saradwulekara razli~itih struka. Bez te saradwe, delotvorna medicinskapomo} jedva da je mogu}a. Predstavnici raznih grana medicineme|usobno se dopuwavaju i upu}eni su jedni na druge. Lekaripojedinih struka sve vi{e rade zajedno, kao jedan tim koji op-sluùje istog pacijenta. Tako, na primer, radiolozi i laborato-rijski lekari podràvaju interniste i hirurge prilikom dijagno-stike, hirurg i anesteziolog sara|uju u operacionom timu, a pe-dijatar i aku{er se dopuwavaju u neonatalnoj oblasti1.

79

1 Elmar Biermann, ,,Haftung bei Zusammenarbeit von Aerzten verschiedenen Gebieteaus juri{tischer Sicht‘‘, Zeitschrift für ärztliche Fortbildung, br.6/1995, str.626.

2. Stalno {irewe i produbqivawe specijalnih znawa iiskustava u odre|enoj stru~noj oblasti, kao i upotreba sve slo-ènijih medicinskih aparata, ne zna~e samo ,,blagoslov‘‘ kojigarantuje velike uspehe medicine; ono skriva u sebi i ,,proklet-stvo‘‘ u obliku specifi~nih izvora opasnosti2. Naime, u svakomtimskom radu prisutni su tipi~ni rizici saradwe. Ti rizici moguproisticati iz nedostatka kvalifikacije i iskustva pojedinihu~esnika, iz nedovoqne komunikacije i saradwe, i iz nepotpuneme|usobne uskla|enosti preduzetih mera. Sem toga, mogu}i su ipropusti u organizaciji, tako da se wome ne garantuje ni sigurnostni kontrola3. Gre{ke koje nastaju na taj na~in, mogu se sistemat-ski opisati kao: 1) nedostaci u komunikaciji, 2) nedostaci ukoordinaciji, 3) nedostaci u kvalifikaciji, i 4) nedostaci urazgrani~ewu nadle`nosti4.

3. Mnogovrsnost izvora gre{aka u zajedni~kom radu lekararazli~ite struke, kao i lekara i wihovih pomo}nika, skriva nesamo opasnosti po pacijenta, nego i opasnosti od odgovornostizbog lekarskih gre{aka. Sa porastom broja lica koja su u kon-kretnom slu~aju ukqu~ena u starawe o pacijentu, razjediwenostme|u wima biva ve}a, pa se zato pove}ava i rizik od gre{aka.Stoga se nu`no postavilo pitawe: da li pored odgovornosti zbogvlastitih gre{aka koje su se potkrale, dolazi u obzir i odgovor-nost zbog gre{aka ostalih u~esnika, tj. suodgovornost. U na~elu,na to pitawe sledi negativan odgovor. Smatra se da bi bilonepodno{qivo i necelishodno ako bi svaki lekar koji u~estvujeu zajedni~kom radu odgovarao uvek zbog nepropisnog postupka inepa`we svakog drugog u~esnika5, tj. ako bi me|u wima postojalasolidarna odgovornost. Ipak, ima mesta ograni~enoj odgovornos-ti pojedinca za celinu starawa o pacijentu. Pri utvr|ivawugranica te odgovornosti vodi se ra~una da ona bude razumna ipodno{qiva za lekare, ali da se u isti mah garantuje i potrebnasigurnost pacijenta. Takvo ograni~ewe odgovornosti danas jeop{teprihva}eno i u medicinskoj i u pravnoj nauci. Ono se pos-tiè pomo}u dva merila: na~ela striktne podele rada u medicinii na~ela poverewa

6.

B. NAÊLO STRIKTNE PODELE RADA U MEDICINI

1. Uspe{na saradwa me|u u~esnicima u zajedni~kom medicin-skom poduhvatu nalaè striktno razgrani~ewe wihovih nadle`no-


80

2 Klaus Ulsenheimer, Arztstrafrecht in der Praxis, Heidelberg, 1988, str. 91.3 Adolf Laufs, ,,Die vertragliche Haftpflicht des Arztes und des Krankenhausträgers‘‘,

u: Laufs/Uhlenbruck, Handbuch des Arztrechts, 3. Auflage, München, 2002, str. 948.4 Ulsenheimer, isto, str.91.5 Isto.6 Isto, str. 92

sti. Pri tome se obi~no razlikuju horizontalna i vertikalnapodela rada. Horizontalna podela rada podrazumeva razgrani~ewemedicinskih zadataka izme|u saradnika jednakog ranga, tj. licakoja, barem formalno, poseduju jednaka stru~na znawa i jednakesposobnosti. Takav je slu~aj kad vi{e lekara specijalista sude-luje u jednom timu (na primer, hirurg kao operator i anestezio-log). Vertikalna podela rada postoji me|u saradnicima koji stojeu odnosu nadre|enosti i podre|enosti, tako da su podre|enidu`ni da se pridràvaju naredbi i uputstava koje im izdaju nad-re|eni. Sem toga, nadre|eni su obavezni da kontroli{u rad pod-re|enih. Takav odnos postoji, na primer, izme|u lekara i po-mo}nog medicinskog osobqa, izme|u operatora i anesteziologa najednoj strani, i instrumentaliste, na drugoj strani7. Ali hijerar-hijski odnos je mogu} i izme|u samih lekara koji rade u istojmedicinskoj ustanovi (na primer, glavni lekar i na~elnik odeqe-wa). U daqem izlagawu govori}u iskqu~ivo o saradwi lekara kojase temeqi na na~elu horizontalne podele rada. Saradwa na teme-qu vertikalne podele rada tema je za sebe, i o woj moè biti re~inekom drugom prilikom.

2. U sistemu horizontalne podele rada lekar svake strukenadleàn je za zadatke koji mu prema specijalizaciji pripadaju, iniko iz druge stru~ne grane nema ni pravo ni obavezu da mu izdajeuputstva za rad i da ga nadzire. Ali granice izme|u nekih stru-~nih oblasti su fluidne i mogu}a su preklapawa. U slu~aju prekla-pawa podru~ja zadataka, mogu} je i pozitivan i negativan sukobnadle`nosti, ali je za pacijenta ovaj drugi opasniji. Te zonepreklapawa ure|uju se podelom zadataka u svakoj zdravstvenoj

ustanovi, a ponekad i individualnim sporazumima izme|u lekara

koji u~estvuju u zajedni~kom radu. Sem toga, u nekim zemqamapostoje i generalni sporazumi koje zakqu~uju odgovaraju}a stru~naudruèwa lekara8. Specifi~ne opasnosti koje proisti~u iz ho-rizontalne podele rada duàn je da suzbija svaki lekar koji

sudeluje u timu. Negativni sukob nadle`nosti i praznine u

pogledu odgovornosti za pacijenta ne smeju postojati. Zbog pre-teranog, nedovoqnog ili pogre{nog medicinskog tretmana paci-jenta koji se zasniva na tim propustima, u~esnici svih strukaodgovaraju solidarno, ukoliko ne opovrgnu pretpostavku o svojojkrivici9.

Jakov Radi{i} (str. 79--91)

81

7 Peter Schick, ,,Die strafrechtliche Verantwortung des Arztes‘‘, u: Wolfgang Holzer,Willibald Posch, Peter Schick, Arzt-und Arzneimittelhaftung in Oesterreich, Wien, 1992, str.108.

8 Laufs, isto, str. 948.9 Erich Steffen, Neue Entwicklungslinien der BGH-Rechtsprechung zum Arzthaftungs-

recht; 4. Auflage, Köln, 1990, str. 72.

3. U ranije vreme vladalo je shvatawe da je odgovornostlekara koji rade u timu nedeqiva10. Me|utim, u modernom oblikuorganizacije zajedni~kog rada lekara i nelekarskog osobqa prih-va}eno je stanovi{te o deqivosti podru~ja wihove odgovornosti.Vaì, naime, princip pojedina~ne ili vlastite odgovornosti,tako da svaki lekar specijalista snosi sam odgovornost za svezadatke koji su mu povereni da ih samostalno obavqa, na osnovuobrazovawa ili funkcije11. âk i kad je re~ o saradwi licanejednakih kvalifikacija, svako od wih odgovara samo za vlastitepostupke i gre{ke. Tako, na primer, ako medicinska sestra lekarukoji operi{e doda oma{kom pogre{an {pric, ona zanemarujepa`wu koja se od we o~ekuje, a ne pa`wu koju duguje operator; nijewegova, nego je wena radwa kojom sudeluje u operaciji nepropisnai protivpravna12. Stoga je ona odgovorna za {tetu koja je uzroko-vana pacijentu.

V. NAÊLO POVEREWA

1. Kao nali~je odgovornosti za vlastite postupke, u sistemustriktne podele rada sleduje i na~elo poverewa, koje je najprebilo prihva}eno u saobra}ajnom, a potom i u medicinskom pravu.Ono se primewuje, pre svega, u uslovima horizontalne podele rada,a modifikovano je i u uslovima vertikalne podele13. Po tomna~elu, svako ko sudeluje u medicinskom tretmanu nad istim pa-cijentom moè se pouzdati u to da svi ostali u~esnici svojezadatke izvr{avaju znala~ki i sa du`nom pa`wom. ,,Verovawe uto da }e drugi svoje du`nosti ispuwavati, nije u koliziji savlastitom obavezom, jer ni iskustvo koje je merodavno za veruju}egniti wegove posebne mogu}nosti saznawa ne treba veru da mupoquqaju‘‘14. U protivnom, timski rad lekara bio bi potpunobeskoristan. Ako bi, na primer, pa`wa koju duguje operator pod-razumevala potrebu preispitivawa svakog nalaza interniste kojije nadzirao pripremu pacijenta za operaciju, operator bi moraosam da pribavi svaki nalaz. Tada se ne bi ni{ta u{tedelo u radu,i to bi protivre~ilo specijalizaciji koja opravdava timski rad15.


82

10 Ulsenheimer, isto, str. 92.11 Isto.12 Dorothee Wilchelm, ,,Probleme der medizinischen Arbeitsteilung aus strafrechtlicher

Sicht‘‘, Medizinrecht, br. 2/1983, str. 50.13 Videti o tome: Walter Weissauer, ,,Arbeitsteilung und Abgrenzung der Verantwor-

tung zwischen Anästhesist und Operateur‘‘, Der Anastesist, br. 11/1962, str. 239.14 Eberhard Schmidt, Der Arzt im Strafrecht, Leipzig, 1939, str. 193.15 Schick, isto, str. 108.

2. Samo izuzetno, kad saradnik u konkretnom slu~aju o~ig-ledno nije dorastao svojim zadacima (na primer, usled opijenosti,bolesti, prenapregnutosti ili iscrpqenosti), i kad se nalazi ustawu koje mu o~ito vi{e ne dopu{ta da uredno ispuwava zadatke,poverewe u wega moè se preobratiti u sumwu i nepoverewe16.Tada, umesto li~ne odgovornosti svakog u~esnika za svoju oblastrada, dolazi do izuzetne solidarne odgovornosti za celinu17. Utakvim situacijama, svaki lekar je duàn da, nezavisno od svojestru~ne kompetencije, otkloni {tetu koja bi za pacijenta moglaproiste}i zbog o~igledne gre{ke wegovog kolege ili personalaza negu bolesnika18. Ova pravila vaè i za krivi~nu i za gra|an-sku odgovornost19, kako zbog lekarske gre{ke u le~ewu, tako izbog mawkavosti u obave{tavawu pacijenta.

G. POSEBNI SLUÂJEVI INTERDISCIPLINARNE

LEKARSKE SARADWE

Naj~e{}i oblik interdisciplinarne saradwe jeste saradwaizme|u ordiniraju}eg lekara i lekara specijaliste kome je onuputio pacijenta. Sem toga, lekar specijalista moè biti an-gaòvan samo kao konzilijar koji svojim savetima pomaè ordi-niraju}em lekaru. Najposle, u praksi je tipi~na saradwa izme|uhirurga i anesteziologa. Na ova tri oblika saradwe posebno }use osvrnuti.

I. Specijalista kome je pacijent upu}en

1. Lekar specijalista, kome je ordiniraju}i lekar uputiopacijenta, radi samostalno i, po pravilu, jedino je odgovoran zboggre{ke koju je na~inio; on nema poloàj pomo}nika u ispuwewuobaveze koju duguje ordiniraju}i lekar. Stoga ordiniraju}i lekar,na~elno, ne odgovara zbog propusta u radu specijaliste, osim uslu~aju kad je nastanku gre{ke doprineo svojim mawkavim oba-ve{tewem ili mawkavom saradwom. Sem toga, mogao bi odgovaratii zbog krivice u izboru (culpa in eligendo), ali }e to u interdisci-plinarnoj saradwi biti redak slu~aj20. Tako je, na primer, jedanvi{i sud u Nema~koj odlu~io da se lekar specijalista za ènskebolesti moè, na~elno, osloniti na stru~no znawe i pa`wu spe-cijaliste-- patologa koji radi samostalno i na sopstvenu odgovor-nost. Bolnice i na~elnici wenih odeqewa nisu du`ni da pre


83

16 Isto.17 Ulsenheimer, isto, str. 94.18 Isto.19 Laufs, isto, str. 949.20 Biermann, isto, str. 628.

saradwe sa patologom izvan bolnice provere wegovu li~nost imedicinsko ume}e21.

2. Isto tako, lekar koji je pacijenta uputio radiologu moèda se osloni na svoje verovawe da je radiolog sve mere propisnopreduzeo i da je vrednost tu|ih nalaza ispravno koristio22. Ili:ako u odeqewu za intenzivnu negu izostane le~ewe preloma paci-jentove kosti, zato {to je radiolog prilikom ,,~itawa‘‘ rendgen-skog snimka prevideo prelom, to povla~i wegovu odgovornost, ane odgovornost anesteziologa koji je nadleàn za intenzivnu negu.Radiolog odgovara zbog gre{ke koja se prilikom tuma~ewa snimkamogla izbe}i, ukoliko je wegov nalaz bio odlu~uju}i za operacijukoja prema ispravnoj oceni snimka ne bi ni bila neophodna23.Samo u slu~aju kad ordiniraju}i lekar (na primer, operator) moèboqe da protuma~i rendgenske i druge tehni~ke slike nego radi-olog, i da wihovu vrednost iskoristi, treba dijagnozu i nalazspecijaliste jo{ jednom da preispita. Kontrola operatora smatrase potrebnom ako je mogu}a, i ako je operativni zahvat teàk iopasan24. S druge strane, radiolog se, po pravilu, moè oslonitina svoje verovawe da je lekar specijalista, koji mu je pacijentauputio, proverio indikaciju dijagnosti~kih mera i potvrdio pre-ma pravilima lekarske ve{tine. [tavi{e, on je duàn da seosloni na indikaciju koju je postavio lekar koji mu je pacijentauputio, ,,jer sam nije u stawu da ima pregled svih specijalnihpitawa iz razli~itih oblasti medicine i da wima vlada‘‘25.

3. Me|utim, nijedan lekar koji u~estvuje u interdiscipli-narnoj saradwi ne sme ,,otvorenih o~iju‘‘ da prihvati opasnost posvog pacijenta, ukoliko je neki drugi lekar, po wegovom mi{qewu,ne{to pogre{no u~inio ili ako barem ozbiqno sumwa da bi semoglo raditi o gre{ci. Tada su granice na~ela poverewa dostig-nute i solidarna odgovornost ponovo oìvqava26.

Evo jednog primera koji }e to pojasniti: internista je kodpacijenta dijagnostikovao hidrargirozu (trovawe ìvom) i utvr-dio da su uzrok tome amalgamska puwewa u 13 pacijentovih zuba.Stoga je pacijenta uputio stomatologu koji je izvadio svih 13 zuba.


84

21 Presuda Vrhovnog zemaqskog suda u Hamm-u, od 6.5.1998, objavqena uMedizinrecht, br. 1/1999, str. 35-36.

22 Presuda Vrhovnog zemaqskog suda u Hamm-u, od 27.1.1992, objavqena uMedizinrecht, br. 2/1993, str. 187.

23 Presuda Vrhovnog zemaqskog suda u Düsseldorf-u, od 31.7.1987, objavqena uVersicherungsrecht, br. 4/1989, str. 191.

24 Rumler-Detztel P., ,,Arbeitsteilung und Zusammenarbeit in der Chirurgie. RechtlicheVerantwortlichkeit‘‘, u: Häring R. (redaktor), Chirurgie und Recht, Berlin, 1993, str. 209.

25 Odluka Vrhovnog zemaqskog suda u Düsseldorf-u, od 30.6.1983. (Navedenoprema Biermann-u, isto, str.628.

26 Odluka Saveznog vrhovnog suda Nema~ke, od 8.11.1988 (Navedeno premaBiermann-u, isto).

Kasnijim ve{ta~ewem ustanovqeno je da je trebalo izvaditi samodva zuba, i da je 11 zuba izva|eno nepotrebno. Ispitivawe jepokazalo da u korenima pova|enih zuba nije bilo pove}ane toksi-kolo{ke supstance koja je vredna pomena27. Po{to pacijent nijemogao punova`no da se saglasi sa va|ewem zdravih zuba, name}e sepitawe ko je u ovom slu~aju odgovoran {to je do toga do{lo:stomatolog, koji je zube izvadio, ili internista, koji je pog-

re{no postavio indikaciju za wihovo va|ewe. Ako je procenainterniste prema stawu medicinske nauke i iskustva bila o~ig-ledno pogre{na, wegova odgovornost je nesumwiva. Ali, ukolikoje i stomatologu moralo biti jasno da mera koju je predloìointernista nije medicinski indikovana, dolazi u obzir i wegovaodgovornost28.

II. Lekar specijalista u ulozi konzilijara

1. U slu~aju potrebe, ordiniraju}i lekar moè da pozove upomo} konzilijara, tj. drugog lekara koji raspolaè specijalnomtehnikom i specijalnim znawima, koje ordiniraju}i lekar ne po-seduje. Konzilijar ima ulogu savetnika u odnosu na lekara kojimu se obratio za pomo}, tako da on ne postaje sudeonik u medi-

cinskom tretmanu nad pacijentom. Nadleàn za obave{tewe,nadzor i starawe o pacijentu ostaje i daqe onaj lekar koji jepacijenta dotle nadzirao, na ~ijem je odeqewu pacijent bio. Dru-gim re~ima, savet konzilijara ne osloba|a ordiniraju}eg lekaraobaveze da proveri predloèni tretman ili medikaciju, ukolikoon raspolaè osnovnim medicinskim znawima koja su za to pot-rebna29. Savet konzilijara, koji se odnosi na dijagnozu ili tera-piju, ne umawuje odgovornost ordiniraju}eg lekara, jer konzilijarsnosi odgovornost samo za dati savet30. Ordiniraju}i lekar odgo-vara za medikament koji je on propisao i u slu~aju kad je to u~iniopo savetu konzilijara. Na primer: ako lekar specijalista, kome jeku}ni lekar uputio pacijenta, preporu~i upotrebu odre|enog le-ka, ali ne odredi dozu niti vreme le~ewa, za le~ewe pacijentatada je odgovoran iskqu~ivo ku}ni lekar31.


85

27 Primer je uzet iz Zeitschrift flir ärztliche Fortbildung, br. 6/1995, str. 635, anaveo ga je u svojoj diskusiji Fortmann.

28 Isto, str. 635-636 (Biermann i Hempel u diskusiji).29 Videti presudu Vrhovnog zemaqskog suda u Köln-u, od 10.1.1983, objavqenu

u Medizinrecht, br. 3/1983, str. 112-113, kao i presudu Saveznog vrhovnog suda Ne-ma~ke, od 10.11.1987, objavqenu u Medizinrecht, br. 3/1988, str. 143-145.

30 Herbert Genzel, ,,Die Rechtsbeziehungen zwischen Arzt und Krankenhaus‘‘, u: La-ufs/Uhlenbruck (urednici), Handbuch des Arztrechts, 3. Auflage, München, 2002, str. 824.

31 Videti odluku Vrhovnog zemaqskog suda u Köln-u, od 10.1.1983, objavqenuu Medizinrecht, br. 2/1983, str. 112-114.

2. Ovo pravilo proizilazi ve} iz ~iwenice da konzilijarsamo uop{teno predlaè vrstu tretmana, dok pojedinosti, kao{to su, na primer, dozirawe i trajawe le~ewa, ostaju u nadle`no-sti ordiniraju}eg lekara. Samo jasnim razgrani~ewem zadataka

mogu se izbe}i poklapawa nadle`nosti i ,,bela poqa‘‘, za koja seniko ne ose}a odgovornim

32. Ako ordiniraju}i lekar nije siguranu svoju odluku, moè ponovo da pita specijalistu od koga je traìosavet ili nekog drugog medicinskog stru~waka. ,,Ordiniraju}ilekar snosi odgovornost za medikament koji je propisao i u slu-~aju kad postupa po savetu kolege‘‘33. Stoga konzilijar treba daprihvati indikaciju koju je za wegovu intervenciju postavio or-diniraju}i lekar, osim ako je ovaj wemu prepustio proveru pitawakoje dijagnosti~ke mere dolaze u obzir. U slu~aju kad ordiniraju}ilekar moli konzilijara za konkretno navedenu meru, ovaj se moè,na~elno, pouzdati u to da je indikacija za tu meru postavqena sapotrebnom pa`wom i propisno34.

3. Sem toga, neblagovremeno pozivawe u pomo} konzilijaraili specijaliste koji treba da sudeluje u le~ewu moè da pred-stavqa lekarsku gre{ku, ukoliko ordiniraju}i lekar zna ili bimorao znati da su mu za konkretan slu~aj dijagnostike ili terapijepotrebna znawa specijaliste. Takav je, na primer, slu~aj kad seradi o nekrozi (procesu izumirawa) krvnog suda ili trombo-ti~nom za~epqewu35.

4. S druge strane, lekar koji pozove u pomo} konzilijara,moè se tako|e pouzdati u wegovo stru~no znawe i posebno isku-stvo, osim kad je re~ o o~iglednim gre{kama u dijagnozi ilile~ewu. Bilo bi u neskladu sa principom poverewa i sa konsek-vencama krivice zbog prihvatawa, ako lekar koji u pomo} pozovekonzilijara ne bi u isti mah bio oslobo|en vlastite odgovornostiza ono {to konzilijar ~ini36. Ipak, smatra se da vaqa pravitirazliku izme|u bolesti koje se mogu lako dijagnostikovati, odnos-no le~iti, i bolesti koje se te{ko dijagnostikuju ili le~e. Uko-liko pacijentovi simptomi i nalazi nesumwivo ukazuju da se radio odre|enoj bolesti, weno prepoznavawe spada u ,,standard znawa‘‘svakog lekara. Stoga, ako ni ordiniraju}i lekar ni konzilijar nepostave dijagnozu, pa pacijent umre, ili wegovo zdravqe budeo{te}eno, obojica snose i krivi~nu i gra|ansku odgovornost37.


86

32 Medizinrecht, br. 3/1988, str. 144.33 Isto.34 Presuda Vrhovnog zemaqskog suda u Düsseldorf-u, od 30.6.1983, Neue Juris-

tische Wochenschrift, br. 48/1984, str. 2636-2637.35 O tome videti presudu Saveznog vrhovnog suda Nema~ke, od 29.3.1983,

objavqenu u Medizinrecht, br. 4/1983, str. 194.36 Ulsenheimer, isto, str. 105.37 Videti i presudu Saveznog vrhovnog suda Nema~ke, od 10.11.1987, objavqe-

nu u Medizinrecht, br. 3/1988, str. 143-145.

Me|utim, ako je dijagnoza te{ka, klini~ka slika difuzna, a simp-tomi vi{ezna~ni, tako da bolest moè prepoznati samo specija-lista sa posebnim znawem i iskustvom, tada odgovornost padaiskqu~ivo na konzilijara38. Sem toga, konzilijar }e odgovaratii u slu~aju kad nije pozvan samo radi davawa saveta nego i da radisamostalno i na vlastitu odgovornost39.

III. Saradwa izme|u hirurga i anesteziologa

1. Hirurg i anesteziolog ~esto sara|uju u operacionom timui u slu~aju kad se radi o interdisciplinarnoj intenzivnoj medi-cinskoj nezi. Wihov zajedni~ki rad vremenski se poklapa, a wi-hovi medicinski postupci deluju suprotno na pacijentov organi-zam. Stoga wihova saradwa iziskuje posebno regulisawe putemsporazuma koji zakqu~uju odgovaraju}a stru~na udruèwa lekara.Tako, na primer, izme|u Nema~kog udruèwa za hirurgiju i Ne-ma~kog udruèwa za anesteziologiju postoji Sporazum o saradwiprilikom operativnog zbriwavawa pacijenta, zakqu~en 1982. go-dine40. Taj sporazum se temeqi na na~elu podele rada i na~elupoverewa. Po wemu, hirurg je nadleàn i odgovoran za planirawei sprovo|ewe operativnog zahvata, a anesteziolog za planirawei sprovo|ewe postupka anestezije, kao i za bu|ewe i nadzirawepacijenta i odràvawe wegovih vitalnih funkcija. Sem toga,operator odlu~uje obavezno o indikaciji i trenutku zahvata, dokprocena pacijentove sposobnosti za anesteziju spada u nadle`nostanesteziologa.

2. Ova podela rada daje pravo anesteziologu da veruje da jeoperator postavio ta~nu dijagnozu i doneo ispravnu odluku oneophodnosti operativnog zahvata koji iziskuje sprovo|ewe pos-tupka anestezije. Evo za to jednog primera iz sudske prakse: ane-steziolog je pozvan da u~estvuje u operaciji pacijentkiwe koja seve} nalazila na operacionom stolu. Po{to je operator na osnovusvojih ranijih ispitivawa dijagnostikovao ,,obi~no akutno zapa-qewe slepog creva‘‘, anesteziolog je samo pitao pacijentkiwu dali joj je stomak prazan, na {ta je ona odgovorila potvrdno. Alianesteziolog je propustio da opipa stomak pacijentkiwe ili daoslu{ne {um wenih creva. Po{to je pacijentkiwa dodatno bolo-vala od paralize creva, u wenom stomaku i u crevima nalazilo sevi{e litara nesvarenog ostatka hrane, koju je ona pre uvla~ewa


87

38 Ulsenheimer, isto, str. 106.39 Odluka Vrhovnog zemaqskog suda u Stuttgart-u, od 15.3.1990, objavqena u

Medizinrecht, br. 3/1991, str. 143-149.40 O tome videti op{irnije kod Walter Weissauer, ,,Zur Vereinbarung zwischen

dem Berufsverband Deutscher Anästhesisten und dem Berufs -- verband der Deutschen Chi-rurgen über die Zusammenarbeit bei der operativen Patientenversorgung‘‘, Medizinrecht, br.3/1983, str. 92-95.

tubusa povratila. Usled toga je do{lo do udisawa ostataka hranei upale plu}a, a usled nastalih posledica pacijentkiwa je nakondva dana umrla. Savezni vrhovni sud Nema~ke stao je na stanovi{teda u ovom slu~aju postoji iskqu~iva odgovornost hirurga opera-tora, jer anesteziolog nije bio ni ovla{}en ni duàn da proveravarezultate ispitivawa koje je obavio hirurg, nego se mogao oslo-niti na wegovu anamnezu i dijagnozu. Jer, ,,ako bi operator ianesteziolog svoju snagu tro{ili na me|usobnu kontrolu, svakioblik saradwe u operacionoj sali bio bi doveden u pitawe ipovezan sa dodatnim rizikom po pacijenta‘‘41.

3. Jedan drugi slu~aj podele rada izme|u hirurga i anestezi-ologa ilustruje obrnutu situaciju u pogledu odgovornosti. U pi-tawu je bio pacijent koji je bolovao od tzv. Adisonove bolesti,i koji je morao redovno da uzima preparat Cortison. On je (upotpunoj narkozi) podvrgnut operaciji koja je trajala 35 minuta,a da ni pre ni za vreme operacije nije dobio svoju redovnu nidodatnu dozu Cortisona. Operacija nad wim obavqena je uve~e, anaredne no}i on je umro. Problemati~no je bilo pitawe kojem odlekara treba pripisati kobnu gre{ku: operatoru ili anestezio-logu? Vrhovni zemaqski sud u Köln-u osudio je obojicu, dok jeSavezni vrhovni sud Nema~ke odbacio tu`bu protiv operatora, aosudio anesteziologa i bolnicu u kojoj je on radio42. Svoju odlukuSavezni vrhovni sud zasniva na stanovi{tu da je u predoperativnojfazi anesteziolog odgovoran za pripremawe narkoze. On je moraoda izabere podesan postupak narkoze i da pa`qivom medikacijompacijenta na to pripremi. U tu pripremu, po mi{qewu Suda, spadai potreba da se pacijentu daju oni medikamenti koji mu se, zbogwegovog zdravstvenog stawa, ve} u tom trenutku moraju dati radiodràvawa vitalnih funkcija za vreme narkoze43.

4. Naposletku, mogu}e je da se u nekim okolnostima jednaista gre{ka upi{e u krivicu i operatoru i anesteziologu, takoda oni odgovaraju kao solidarni du`nici. Evo i za to jednogprimera: na univerzitetskoj o~noj klinici, glavni lekar je obav-qao operaciju razrokosti desnog oka, dok je anesteziju sproveladoktorka anesteziolog. Pri tome je pacijent dobijao ~ist kiseo-nik preko creva u~vr{}enog na wegovoj bradi, dok je wegovo lice,sve do operativnog poqa na desnom oku, bilo prekriveno steril-nim pe{kirom. Me|utim, za vreme operacije operator je radi


88

41 Presuda Saveznog vrhovnog suda Nema~ke, od 2.10.1979, objavqena u Medi-zinrecht, br. 2/1983, str. 77-78.

42 Videti wegovu presudu od 26.2.1991, objavqenu u Medizinrecht, br. 4/1991,str. 198-200.

43 Isto, str. 199.

zaustavqawa krvarewa ukqu~io termokauter. Pri radu termokau-tera do{lo je do sna`nog razvoja plamena koji je izazvao te{keopekotine na pacijentovom licu. Savezni vrhovni sud Nema~keosudio je oba lekara da visokim nov~anim iznosima obe{tetepacijenta kao solidarni du`nici. Sud je smatrao da je usledistovremene upotrebe termokautera i ~istog kiseonika rizik odopekotina morao biti saznatqiv i predvidqiv obojici lekara.Oni su bili du`ni da se prethodno dogovore o metodima i instru-mentima koji se u konkretnom slu~aju mogu primeniti bez rizikapo pacijenta44.

D. ZAKQUÂK

1. Svakoj medicinskoj delatnosti svojstveni su izvesni ri-zici, pa i rizici od lekarskih gre{aka. Zajedni~ki rad lekararaznih specijalnosti skop~an je i sa odre|enim dodatnim rizici-ma za pacijenta, ali i rizicima od pove}ane odgovornosti lekara.Taj rizik se smawuje strogom podelom rada me|u u~esnicima, takoda je svako od wih slobodan u obavqawu poslova iz oblasti svojestruke, ali je, u isti mah, i sam prvenstveno odgovoran zbogvlastitih gre{aka. To vaì i u slu~aju kad lekar specijalistapruà samo me|uusluge, kao {to su, na primer, rendgenska iliultrazvu~na snimawa, pa ~ak i onda kad pacijenta nije nikad nivideo, kao {to je slu~aj sa patolozima, histolozima i laborato-rijskim lekarima.

2. Zajedni~ki rad lekara razli~itih specijalnosti treba dase odvija sa verom u stru~ne sposobnosti i du`nu pa`wu svakogu~esnika, {to prakti~no zna~i i uz odre|enu meru dopu{tenogrizika. Ali to verovawe ne sme biti bezgrani~no. Ono treba daprestane onog trenutka kad se prilikom saradwe pokaè da od-re|eni partner nije dorastao svome zadatku, ili da je ve} na~iniolekarsku gre{ku. Tada onaj ko to primeti, bez obzira na svojustru~nu kompetenciju, ima obavezu da spre~i {tetu za pacijentakoja preti usled o~iglednog proma{aja wegovog kolege. Ako nepostupi tako, moè ra~unati na svoju solidarnu odgovornost, poprincipu ,,svi za jednog, jedan za sve‘‘.

3. Saradwa lekara razli~itih specijalnosti ne iziskuje sa-mo potrebu razgrani~ewa wihovih zadataka, nego i posebnu brigusvih u~esnika za me|usobnu komunikaciju. Ako zbog gre{ke u


89

44 Presuda Saveznog vrhovnog suda Nema~ke, od 26.1.1999, objavqena u Medi-zinrecht, br. 7/1999, str. 321-323.

komunikaciji do|e do o{te}ewa pacijentovog zdravqa, a pitawerazgrani~ewa zadataka ostane nerazja{weno, sud treba da izna|epravno pravilo po kome }e svi sudeonici biti odgovorni. Jerpacijent mora biti za{ti}en od tipi~nih opasnosti podele radau medicini. Tome ciqu moè da posluì i ~lan 206 na{eg Zakonao obligacionim odnosima.

4. Izloèna pravila o podeli odgovornosti me|u lekarimakoji u~estvuju u zajedni~kom radu vaè i u slu~aju kori{}ewamogu}nosti telemedicine, koja lekaru specijalisti dopu{ta da sadaqine u~estvuje li~no u le~ewu odre|enog pacijenta, jer on jepreko slike na ekranu povezan sa sobom u kojoj se nalazi pacijent.

Jakov Radi{i}

ASSISTANCE OF PHYSICIANS WHO ARE SPECIALISTS FOR

DIFFERENT AREAS OF MEDICAL PRACTICE AND THEIR

LIABILITY

Summary

This work consists of introduction and several special parts, withparticular focus on certain German court cases. Introductory part deals withteam work of physicians who are specialists for different areas of medicalpractice and with the necessity of their joint work on treating a particularpatient. It is observed that the team work nurtures increased probability ofphysician's errors. Those errors may be described as:1) errors in communi-cation, 2) imperfect coordination, 3) erroneous qualification, and 4) errors indistribution of of competences.

This increased chance of commiting errors prompted lawyers to ad-dress whether, in addition for being responsible for its own errors, everyphysician also bears liability for errors of other team participants? In prin-ciple, the answer to this question is negative. Namely, it is submitted that itwould have been unbearable and impractical to hold physicians responsiblefor every error and carelesness of other team members, akin to a kind ofjoint and several liability spread among them. However, there is room forlimited (exceptional) joint and several liability of individual physicians forthe entire scope of treatment of the patient. Determination of the limits ofjoint and several liability should be reasonable and should not put unbearableburden on the physicians but should also, at the same time, guarantee thenecessary safety of the patient. This kind of restriction is achieved by usingtwo yardsticks: principle of strict division of labor and principle of mutualtrust.


90

Once the principle of strict division of labor and principle of trust areexamined, the work addresses particular cases of interdisciplinary cooperationof physicians. Particular attention is paid to the legal status of the specialistphysician, specialist physician who is a part of a consilium, and to thecooperation between surgeon and anesthesiologist.

Keywords: Horizontal division of labor. -- Principle of mutual trust. -- Interdiscipli-nary cooperation. -- Liability.


91

UDK 341.238UDK 342.725(4)UDK 81'26:316.7(4--672EU)

Boris Krivokapi}

O NEKIM PROBLEMIMA SLU@BENE UPOTREBE

JEZIKA U UNUTRA[WIM PRAVNIM

PORECIMA DR@AVA*1

U uvodnom delu autor se bavi navedenim pitawima iz naslova, pri~emu daje osvrt na pojam dràvnog jezika, odn. ,,za{ti}enih jezika‘‘, ukazujena najva`nije aspekte slobodne upotrebe jezika i, posebno, na problemodre|ivawa slu`bene upotrebe jezika. U nastavku, nakon kra}eg osvrta name|unarodno pravo, autor izlaè razli~ita re{ewa koja obeleàvaju praksudràva. Pri tome, imaju}i u vidu su{tinu prihva}enih re{ewa, on pri-me}uje da se dràve uslovno mogu podeliti na: 1) one koje priznaju slu`benuupotrebu samo jednog jezika; 2) one koje toleri{u, ali ne jam~e izvesneoblike slu`bene upotrebe drugih jezika; 3) one koje utvr|uju op{tu slu`benu

* Ovo je deo {ireg istraìvawa ~iji su rezultati saop{teni u kwizi:Boris Krivokapi}: Slu`bena upotreba jezika u me|unarodnom pravu i novijem

zakonodavstvu nekih evropskih dràva, Beograd 2004, Izd. centar za antiratnuakciju, 405 str. No, ovaj ~lanak ne predstavqa ni puko preuzimawe niti samosaètak neke celine iz te kwige ve} ima unekoliko druga~iju sistematizaciju isadrì sasvim nove delove koji su rezultat novih istraìvawa.

1 S obzirom na {arolikost kori{}enih pravnih izvora, u daqem tekstuponekad (posebno kada je re~ o mawe zanimqivim aktima) nisu navo|eni izvoriiz kojih su preuzeti odre|eni propisi, po{to se ti izvori i prevodi (na engleski)mogu bez problema na}i na Internetu, i to na vi{e adresa.

S tim u vezi, u izradi ovog rada kori{}eni su velikim delom sajtovivlada odnosnih dràva (oni se, pored ostalog, mogu na}i na: http://www.hg.org/1ta-ble.html), a tako|e i sajtovi na kojima se publikuju zakoni i drugi propisikonkretnih dràva, odnosno wihovi prevodi na engleski jezik (npr. za Bugarsku:http://www.bild.net/bglegal.htm, Finsku: http://finlex.fi/english/laws/index.php, Hrvatsku:http://www.nn.hr, Kanadu: http://laws.justice.gc.ca/en/index.html, Makedoniju: http://www.mlrc.org.mk/list.htm, i dr.).

Ustavi odnosnih zemaqa se osim u slu`benim listovima i posebnimpublikacijama mogu na}i i na Internetu, uglavnom na sajtovima vlada odnosnihdràva, kao i na odre|enim specijalizovanim sajtovima, kao {to su npr. http://uni-wuerzburg. de/law/hu-indx.html, http://www.law.nyu.edu/library/foreign_intl/constitutions.html, http://kclibrary.nhmccd.edu/constitutions-subject.html. Ima, razume se, i drugih za-nimqivih sajtova.

92

upotrebu jednog jezika (dràvnog, zvani~nog i sl.), ali predvi|aju izvesneoblike slu`bene upotrebe drugih (za{ti}enih, mawinskih i sl.) jezika; i 4)one koje, pod odre|enim uslovima, dozvoqavaju slu`benu upotrebu dva ilivi{e jezika na ~itavoj teritoriji zemqe.

Dat je i osvrt na razli~ite na~ine pravnog regulisawa ove proble-matike: putem ustava, raznim propisima, ali bez posebnog zakona o tome,i putem posebnih zakona, kao {to su zakoni o jeziku, zakoni o dràvnom(zvani~nom) jeziku, zakoni o (slu`benoj) upotrebi mawinskih jezika, i dr.

U zakqu~nom delu autor prime}uje da je uporednopravna praksa izu-zetno bogata, da nudi vrlo razli~ita re{ewa, i da se prou~avawu ovogproblema, posebno kada ho}emo da ga analiziramo sa stanovi{ta uporednogprava, mora prilaziti sa naro~itim oprezom. Na samom kraju, autor dajesvoje vi|ewe mogu}ih pravaca unapre|ewa relevantnog zakonodavstva Repu-blike Srbije u ovoj oblasti, pri ~emu naro~ito isti~e nu`nost dono{ewaposebnih zakona o jezicima -- zakona o srpskom jeziku (odn. zakona o dràvnomjeziku) i zakona o slu`benoj upotrebi jezika i pisama nacionalnih mawina.

Kqu~ne re~i: Jezik. -- Slu`bena upotreba jezika. -- Unutra{wi pravniporeci. -- Uporedno pravo.

I. UVOD

Imaju}i u vidu da se u granicama svake konkretne dràveslobodna upotreba jezika ve}inskog stanovni{tva podrazumeva, anaj~e{}e je i pravno zajam~ena ve} samim najvi{im pravnim aktomzemqe, pitawe slobode upotrebe jezika uglavnom se svodi na statusostalih jezika. Mada to izuzetno mogu biti i neki drugi jezici(strani jezici koji nisu istovremeno materwi jezici neke odzajednica koje ìve u odnosnoj dràvi),2 u praksi se naj~e{}e radio jezicima raznih etni~kih, odnosno jezi~kih mawina.

Uostalom, to je, sasvim razumqivo kada se ima u vidu da usvetu postoji oko 200 dràva, u kojima ìvi preko 3.600 etni~kih

Prevodi (na engleski jezik) tekstova relevantnih zakona i drugih pro-pisa velikog broja dràva mogu se na}i na vi{e Internet adresa, pored ostalogna: http://minelres.lv/NationalLegislation, http://www.lawmoose.com/internetlawlib/52.htm,http:// dev.eurac.edu:8085/mugs2/do/browse, http://www.loc.gov/law/guide/nations.html, http://www. findlaw.com/, http://www.lectlaw.com/inll/52.htm i dr. Najzad, ne samo engleskiprevodi odgovaraju}ih propisa ve} i dosta druge prate}e gra|e i komentaradostupni su na adresi: http://www.usenglish.org/foundation/research/.

Prevodi mnogih relevantnih propisa mogu se na}i u: Krivokapi} B.:Za{tita mawina u nacionalnim porecima dràva, Beograd 2004, 921 str.

2 Na primer engleski, francuski i drugi ,,svetski‘‘ jezici (jezici me|una-rodne komunikacije), koji iz raznih razloga mogu do}i u obzir i u vezu sa nekimoblicima slu`bene upotrebe jezika (npr. u zvani~noj komunikaciji sa stranimdiplomatskim predstavni{tvima, sa me|unarodnim organizacijama, na obrascimapaso{a i drugih putnih isprava, i dr.).

Boris Krivokapi} (str. 92--129)

93

grupa, i da se, prema nekim izvorima, u na{e vreme na Planetigovori ~ak 6.809 (glavnih) jezika, uz jo{ 41.791 jezik druga~ijihnaziva i dijalekata.3

Pri tome, samo u âdu, uz francuski i arapski kao slu`be-ni, postoji i vi{e od 100 drugih jezika. Istovremeno, u DR Konguima oko 200, u Nigeriji vi{e od 250 razli~itih etni~kih zajed-nica, po pravilu sa sopstvenim jezicima. Sli~na situacija je i umnogim drugim zemqama, u prvom redu Indiji, Kini, Rusiji, SAD,Vijetnamu, itd.4

Sve to, pored ostalog, otvara pitawe slobodne upotrebeonih jezika koji nisu utvr|eni kao slu`beni (dràvni), a posebnose javqa problem dopu{tenosti i pravnog regulisawa slu`beneupotrebe takvih (mawinskih) jezika. Na primer Australija imasamo jedan zvani~an jezik iako u woj ìvi oko 400 jezi~kih grupa(oko 250 jezi~kih grupa Aborixinaca, Toresa i jo{ oko 150 jezi~kihgrupa koje su nastale dolaskom imigranata posle 1788).5 Zapravo,mawe ili vi{e izraèni problemi u vezi sa slu`benom upotrebomjezika javqaju se prakti~no u svim dràvama u kojima postojiosetnija jezi~ka (etni~ka) razli~itost.6

1. Dràvni (zvani~ni, slu`beni) jezik

Po logici stvari, osim u izuzetnim prilikama, koje obi~noimaju svoje istorijsko ili neko drugo pokri}e, u svim dràvamaposeban poloàj se jam~i ili bar pre}utno priznaje jeziku ve}in-skog stanovni{tva, koji se onda naj~e{}e odre|uje ili shvata kaodràvni (nacionalni, oficijelni, zvani~ni, slu`beni) jezik zem-


94

3 Listu ovih jezika i dijalekata videti u: Ethnologue Language Name Index,http://www.ethnologue.com/language_index.asp, kao i kod Grimes B. F., Grimes J. E. (eds.):Ethnologue: Languages of the World, vols. 1--2, Dallas 2000, 855 & 729 pp.

4 Ovde je verovatno zanimqivo primetiti da je analiza, izvr{ena jo{ 1971.godine, koja je obuhvatila 132 tada{we dràve, pokazala da se od tog broja samo12 (9,1%) moglo smatrati ,,etni~ki homogenim‘‘. Istovremeno, u 39 dràva (29,5%)najbrojnija zajednica (,,ve}insko stanovni{tvo‘‘) nije prelazila polovinu ukupnogbroja stanovnika, a u 31 dràvi (23,5%) ~inila je samo 50 do 74 procenta stanov-ni{tva. Connor Walker: Nation -- Building of Nation -- Destroying, World Politics, 24, 1972,319--355. Nav. prema: Devetak S.: Mawine, qudska prava, demokratija -- me|unarod-na za{tita qudskih i etni~kih prava, Sarajevo 1989, str. 11.

5 Prema: Who Are We? -- Languages. http://www.abc.net.au/civics/whoarewe/f_lan-guages.htm, p. 1.

6 Smatra se da je samo u Evropi broj pripadnika etni~kih, jezi~kih ikulturnih mawina dostigao oko devedeset miliona, a po nekim procenama i~itavih sto miliona qudi, ili vi{e od 13% od ukupnog stanovni{tva Starogkontinenta. Pan Ch.: Stato di realizzazione di un diritto Europeo delle minoranze nazionali,Razprave in gradivo, Qubqana 29--30/1994--1995, str. 275.

qe.7 U praksi je mogu}e da se dràvni jezici utvrde i na nivou~itave zemqe i u okvirima wenih delova (u federaciji -- i nanivou savezne dràve i na nivou federalnih jedinica koje je ~ine),pa se onda na raznim nivoima mogu javiti razni dràvni (zva-ni~ni, slu`beni) jezici.

Odmah treba primetiti da pojam dràvnog, zvani~nog, odnos-no slu`benog jezika ne treba me{ati sa pojmom jezika u slu`benojupotrebi. Pored ostalog, jezik koji je odgovaraju}im pravnimaktom utvr|en kao dràvni (zvani~ni, slu`beni) samim tim jeozna~en kao jezik koji je bez ikakvih posebnih uslova u slu`benojupotrebi na ~itavoj teritoriji zemqe (odn. odgovaraju}eg wenogdela), i to naj~e{}e u svim oblastima slu`benih odnosa. Za raz-liku od toga, slu`bena upotreba drugih jezika obi~no se na od-re|eni na~in ograni~ava (bilo u teritorijalnom pogledu, bilo usmislu postavqawa zahteva za ispuwewe odre|enih uslova), a po-sebno treba ista}i da ona po pravilu dolazi u obzir samo u ta~noutvr|enim materijama. Na taj na~in, zvani~ni jezici su u tzv.op{toj slu`benoj upotrebi, dok drugi jezici mogu biti u slu`be-noj upotrebi samo u utvr|enim granicama. Ima i drugih razlika.Ve}ina zakonodavstava npr. dozvoqava upotrebu mawinskih jezikasamo uporedo sa zvani~nim jezikom, ali ne zahteva i obrnuto; uslu~aju nedoumice oko tuma~ewa nekog dokumenta koji je sa~iwenna oba jezika, prednost po pravilu ima tekst na zvani~nom jezikui dr.

U skladu s tim, mada se praksa razlikuje, dràvni jezik semoè definisati kao jezik ~iji je dràvni status utvr|en rele-vantnim pravnim aktima (po pravilu ustavom zemqe),8 koji jenaj~e{}e jezik ve}inskog stanovni{tva (obi~no i jezik me|unaci-onalne komunikacije u datoj dràvi) i na kome se odvijaju slu`be-ni odnosi, a posebno rad u dràvnim organima i ustanovama, nakome se sa~iwava zvani~na dokumentacija, vode upravni, sudski idrugi postupci, objavquju pravni propisi, i dr.

Ako je nekom jeziku priznat dràvni status na teritoriji~itave zemqe, onda se radi o dràvnom jeziku odnosne dràve. Akoje takav status ograni~en na uè podru~je (npr. u federacijama,na okvire federalne jedinice), radi se o dràvnom jeziku odnosne


95

7 Pojedina zakonodavstva prave razliku izme|u dràvnog (nacionalnog) izvani~nog jezika. Tako ~ine Irska (irski kao nacionalni i prvi zvani~ni iengleski kao drugi zvani~ni), Kazahstan (kaza{ki kao dràvni i ruski kaozvani~ni, Malta (malte{ki kao nacionalni i engleski kao zvani~ni) i dr. Za-visno od konkretnih uslova i tradicija, ovi pristupi se me|usobno razlikuju,tako da bliè bavqewe tim razlikama izlazi izvan okvira ovog rada.

8 Videti npr. ~l. 52/1 Ustava Estonije (1992), ~l. 4 Ustava Latvije (1922,izm. 2002), ~l. 14 Ustava Litvanije (1992, izm. 2002), ~l. 68/1 Ustava Ruske Fede-racije (1993, izm. 2003), ~l. 6/1 Ustava Slova~ke (1992) i dr.

federalne jedinice ili drugog odgovaraju}eg podru~ja (npr. auto-nomne oblasti).

U ve}ini dràva postoji samo jedan jezik (dràvni, nacio-nalni, oficijelni i sl.), koji je u slu`benoj upotrebi na ~itavojteritoriji. Ipak, mogu}e je da iz raznih razloga (istorijskih,politi~kih i dr.) ulogu dràvnog jezika na nivou ~itave zemqeigraju dva ili vi{e jezika. Takva situacija naro~ito je karakte-risti~na za vi{enacionalne dràve, odnosno pojedine federaci-je, mada se moè javiti i kod unitarnih dràva koje imaju auto-nomne jedinice. Konkretno, takav je npr. slu~aj u Belgiji (holand-ski/flamanski, francuski/valonski i nema~ki), Finskoj (finskii {vedski), [vajcarskoj (nema~ki, francuski i italijanski), In-diji (hindi i engleski na nivou ~itave zemqe, a ina~e 18 jezika),Kanadi (francuski i engleski), Boliviji ({panski, ke~ua, ajma-ra), Peruu ({panski i ke~ua), âd (francuski i arapski), Kame-runu (francuski i engleski), Keniji (engleski i svahili), Ju`nojAfrici (11 jezika)9 i dr.10

Isto tako, de{ava se da vi{e dràvnih jezika postoji nauèm podru~ju -- na teritorijama pojedinih subjekata federacije(npr. u Rusiji, Indiji) ili autonomnih jedinica (npr. u [paniji,Italiji i dr.).

Neki jezik moè igrati ulogu dràvnog jezika iako to nijeizri~ito utvr|eno ustavom i drugim pravnim aktima. Tada setakav poloàj odnosnog jezika pretpostavqa (npr. ~e{ki u ê{-koj, ma|arski u Ma|arskoj, i dr.).

Nijedan od relevantnih me|unarodnih instrumenata ne dajeelemente za definisawe nekakvog dràvnog (nacionalnog, slu`be-nog, oficijelnog i sl.) jezika, koji bi, samim tim, uvek bio uslu`benoj upotrebi. Isto tako, nema ni me|unarodnih standardao tome da su dràve du`ne da imaju vi{e od jednog zvani~nogjezika, kako bi na taj na~in odgovorile potrebama pripadnikaetni~kih mawina.

Prema tome, odgovor na pitawe koji }e jezik (jezici) bitiu op{toj slu`benoj upotrebi u nekoj zemqi (i kako }e se on odn.oni nazivati -- dràvnim, zvani~nim ili nekako druga~ije) zavisiod dràve i wenog pravnog poretka. Pri tome se samo po sebipodrazumeva da konkretna re{ewa zavise od raznih istorijskih,politi~kih i drugih prilika.


96

9 Engleski, afrikans, ndebele, sepedi, sesoto, svati, tsonga, tsvana, venda,khosa, zulu.

10 Podatke o tome videti u: Ostoji}, D.: Dràve sveta, Beograd 2002, 478str.

2. Za{ti}eni (mawinski) jezici

U onoj meri u kojoj je pravno priznata sloboda upotrebedrugih jezika (osim jezika ve}inskog stanovni{tva), moè se go-voriti o wihovoj pravnoj za{ti}enosti. Iz tih razloga, u daqemtekstu ovi jezici }e se uglavnom nazivati ,,za{ti}eni‘‘, jezicimasa ,,specijalnim statusom‘‘, odnosno ,,mawinski‘‘.11

Pitawe slobode upotrebe mawinskih jezika obuhvata vrlo{irok krug odnosa. Tu, pre svega, spada sloboda ,,privatne‘‘ upo-trebe odnosnog jezika, {to zna~i u ku}i, u komunikaciji sa ro|a-cima, prijateqima, kom{ijama i sl. U na{e vreme ovaj vid ko-ri{}ewa mawinskih jezika se podrazumeva, a i zajam~en je svimrelevantnim me|unarodnim instrumentima, kao i odgovaraju}impropisima savremenih dràva. To je, me|utim, samo najniì ste-pen slobode upotrebe mawinskih jezika.

Korak daqe je sloboda javne upotrebe (za{ti}enih) jezika,{to zna~i van ku}e i uskog kruga lica. Pod tim se ima u viduslobodno kori{}ewe odnosnog (mawinskog) jezika u javnosti, najavnim skupovima i sl., ali i na druge na~ine kojima se u~estvujeu javnom ìvotu zajednice. Tu npr. spada upotreba ovih jezika ujavnom informisawu ({tampa, TV i radio programi na datomjeziku), u radu kulturnih dru{tava, verskim obredima i sl. I ovajvid slobode kori{}ewa materweg jezika tako|e je zajam~en savre-menim me|unarodnim i uporednim pravom.

Mada po mnogo ~emu spada u slobodu javne upotrebe mawin-skih jezika, poseban problem je pitawe upotrebe tih jezika u

obrazovawu, odnosno pravo da se na tim jezicima poha|a nastava,ili bar da se takav jezik u~i kao poseban predmet. Re~ je oizuzetno va`nom momentu koji je neophodan za negovawe i samogjezika, ali i kulture, a time i identiteta odnosne grupe. I ovo


97

11 Razume se da je i jezik ve}inskog stanovni{tva obi~no pravno za{ti}en,posebno ako je ustavom ili drugim pravnim aktima progla{en za ,,dràvni‘‘,,,nacionalni‘‘, ,,oficijelni‘‘ i sl. [tavi{e, mnoga zakonodavstva sadrè norme,pa i posebne zakone koji sluè o~uvawu jezika ve}inskog stanovni{tva (negovawuwegove ~istote, podsticawu wegovog razvoja i sl.). Me|utim, on se ovde ne}epodrazumevati pod ,,za{ti}enim‘‘ jezicima, odn. ,,jezicima sa specijalnim statu-som‘‘, upravo zato da bi se mogla napraviti potrebna distinkcija.

S druge strane, da bi se neki jezik tretirao kao mawinski, nije neophodnoda wime govori mawina stanovni{tva. Sasvim je mogu}e da se radi o jezikuve}inskog stanovni{tva koje se su{tinski nalazi u mawinskom (a posebno nedo-minantnom) poloàju. Ovaj zakqu~ak proisti~e iz na~ina na koji se u na{e vremeshvataju i defini{u etni~ke, jezi~ke i druge mawine. Vi{e o tome: Krivokapi},B.: ,,Osvrt na poku{aje pravnog definisawa mawina‘‘, Me|unarodna politika1110/2003, str. 61--75.

pravo je u na{e vreme {iroko priznato, mada se u praksi neostvaruje uvek na zadovoqavaju}i na~in.12

Posebno mesto pripada i komunikaciji na mawinskom jezikusa dràvnim organima. Re~ je o pravu lica koje ne vlada u dovoqnojmeri zvani~nim jezikom (jezikom ve}ine): kada se radi o wegovimpravima, obavezama i relevantnim interesima, da na svom jezikupodnosi zahteve, molbe, predstavke i druge podneske, da istupapred sudom i drugim dràvnim organima, da u najkra}em mogu}emroku na tom jeziku bude podrobno obave{teno o prirodi i razlo-zima optu`be protiv wega,13 da se na tom jeziku upoznaje sa doka-zima, ispituje svedoke i sl. U takvim slu~ajevima postupak se idaqe vodi na zvani~nom (slu`benom jeziku), a odnosnom licu se,po potrebi, obezbe|uje tuma~ (prevodilac).14

Najzad, otvara se i problem slu`bene upotrebe mawinskih

jezika.15 Odmah se moè primetiti da ako je dràvni jezik ve} pologici stvari, u principu (mada ima i izuzetaka)16 u op{tojslu`benoj upotrebi, tj. na teritoriji ~itave zemqe i u svimslu`benim odnosima, sa za{ti}enim jezicima (jezicima sa speci-jalnim statusom) stvari naj~e{}e stoje bitno druga~ije. Pri tome,javqa se ~itav niz pitawa: kojim mawinskim jezicima i na osnovukojih kriterijuma treba priznati slu`benu upotrebu, u kojimoblastima dru{tvenog ìvota to treba u~initi, pod kojim uslo-vima itd. Me|utim, da bi se ova materija shvatila na pravi na~in,


98

12 Za pitawa koja se ti~u obrazovawa na jezicima mawina, prema me|una-rodnom pravu i delu uporednog prava, videti: Krivokapi}, B.: Poloàj etni~kihmawina u obrazovawu -- uporedna analiza, tom I, Beograd 2000, 254 str. i Kneì}--Popovi}, D., Markovi}-Bajalovi}, D., Per~evi}, G.: Poloàj etni~kih mawinau obrazovawu, tom II, Beograd 2000, 194 str.; i tamo navedenu literaturu.

13 Tako npr. ~l. 14/3/a Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kimpravima (1966), ~l. 6/3/a Evropske konvencije za za{titu qudskih prava i osnovnihsloboda (1950).

14 Ovo pravo se u savremenim pravnim porecima priznaje svima, pa i stran-cima. Po sebi se razume da se konkretni oblici ovog prava razlikuju od slu~ajado slu~aja. Iako savremene dràve priznaju i strancima pravo da u krivi~nompostupku koriste svoj materwi jezik, one im, iz sasvim razumqivih razloga, nejam~e uvek i pravo da se na tom jeziku obra}aju upravnim i drugim dràvnimorganima.

15 O slu`benoj upotrebi jezika moè se govoriti i na me|unarodnom planu(u me|unarodnim slu`benim kontaktima -- u radu me|unarodnih organizacija,konferencija, u bilateralnim odnosima dràva i sl.). U tom slu~aju radi se ojezicima me|unarodne komunikacije. To je, me|utim, problem za sebe koji izlaziizvan okvira ovog rada.

16 Na primer, na Alandskim ostrvima u Finskoj, u iskqu~ivoj slu`benojupotrebi je {vedski jezik, a ne finski. Treba, me|utim, znati da su i finski i{vedski Ustavom progla{eni za nacionalne (dràvne) jezike zemqe. Me|utim,~ak ni to ne umawuje zna~aj ~iwenice da finski kao jezik ve}inskog (titularnog)naroda i dràvni jezik (ta~nije, jedan od dva dràvna jezika), u principu nemaslu`benu upotrebu na Alandu.

potrebno je prvo makar u najkra}im crtama zadràti se na samompojmu slu`bene upotrebe jezika.

3. Pojam slu`bene upotrebe jezika

Slu`bena upotreba jezika mogla bi se najkra}e odrediti kaoupotreba jezika u slu`benim odnosima. Ali {ta su slu`beniodnosi? Re~ je o nedovoqno jasnom pojmu koji se moè shvatati ituma~iti na razne na~ine. U skladu s tim, i pitawe slu`beneupotrebe jezika moè se razumeti na vi{e na~ina.

Tome doprinosi ~iwenica {to me|unarodno pravo, ve} pologici stvari, ne defini{e ni slu`bene odnose unutar dràva,ni slu`benu upotrebu jezika. Me|utim, ni savremena zakonodav-stva nisu po tom pitawu jedinstvena. Neka od wih ne govore ni{tao tome {ta se ima u vidu pod slu`benom upotrebom jezika, drugatu upotrebu odre|uju samo posredno i obi~no nedovoqno precizno,tre}a nude izvesne (me|usobno prili~no razli~ite) definicijetog pojma itd.

Sve to sugeri{e da zapravo nema jedinstveno prihva}enogshvatawa instituta slu`bene upotrebe jezika. Pristupi se razli-kuju od zemqe do zemqe, a jo{ vi{e u pravnoj literaturi, gdeobi~no svako nudi neko svoje vi|ewe.17

U svakom slu~aju, ~ini se da je, uz sve nedostatke koje sobompovla~e takva uop{tavawa, mogu}e govoriti o slu`benoj upotrebijezika u {irem i u uèm smislu.

U {irem smislu, u slu`benu upotrebu odre|enog jezika spa-dalo bi wegovo kori{}ewe u radu dràvnih organa, ali i wegovaupotreba od strane stranaka, svedoka i drugih u~esnika u postup-cima pred dràvnim organima; drugi oblici komunicirawa naodnosnom jeziku sa dràvnim organima; obrazovawe na datom jezi-ku u dràvnim obrazovnim ustanovama; kori{}ewe odnosnog jezi-ka u programima dràvnih informativnih ustanova i sl.

Ipak, sa mnogo osnova moè se prigovoriti da se, strogouzev, u mnogim od navedenih slu~ajeva, bez obzira na izuzetanzna~aj odnosnih pitawa, ne radi o slu`benoj upotrebi odre|enog


99

17 Primera radi, italijanski teoreti~ar Fran~esko Kapotorti u svojoj poz-natoj studiji o pravima mawina, izra|enoj za potrebe Ujediwenih nacija, u okviruodeqka ,,Upotreba mawinskih jezika u zvani~nim poslovima‘‘ obra|uje samo slede}apitawa: a) upotreba mawinskih jezika u zakonodavnim i izvr{nim granama vlasti,b) upotreba mawinskih jezika u poslovima upravnih organa, v) upotreba mawinskihjezika u sudovima, g) upotreba mawinskih jezika za ozna~avawe geografskih mesta.Kapotorti, F.: Prava pripadnika etni~kih, verskih i jezi~kih mawina, Beograd2001, str. 283--299.

jezika ve} o nekim vidovima wegove javne upotrebe (posebno kadaje re~ o obrazovawu, informisawu i sl. na datom jeziku).

U uèm smislu, slu`bena upotreba odnosnog jezika svodi sena wegovo kori{}ewe u slu`benim odnosima u uèm smislu, od-nosno u radu dràvnih organa i organizacija koje vr{e javnaovla{}ewa, tj. u wihovom vo|ewu postupka na tom jeziku (a nesamo u pukoj komunikaciji sa strankom), u dono{ewu presuda idrugih odluka, objavqivawu odgovaraju}ih propisa, isticawu na-ziva mesta na tom jeziku i sl. Dakle, u onim wihovim postupcimakoji, grubo govore}i, predstavqaju akte vlasti.

Imaju}i u vidu navedene napomene, ne bi trebalo da budesporno da slu`bena upotreba jezika i pisama nacionalnih mawinapodrazumeva, pre svega, wihovo ravnopravno kori{}ewe: u usme-nom i pismenom op{tewu organa me|usobno; u usmenom i pismenomop{tewu organa sa gra|anima; u vo|ewu upravnog i sudskog pos-tupka ili drugog postupka u kome se re{ava o pravima i du`nos-tima gra|ana, kao i u izradi zapisnika i odluka u prvostepenompostupku, i u vezi sa postupkom; u radu predstavni~kih tela; udono{ewu i objavqivawu odgovaraju}ih propisa; u zaglavqimaakata i na pe~atima i ìgovima; u vo|ewu slu`benih evidencijai zbirki li~nih podataka na jezicima i pismima nacionalnihmawina; u izdavawu javnih i drugih isprava, i prihvatawu tihisprava na jezicima i pismima nacionalnih mawina kao puno-va`nih; u slu`benom priznawu i upisu, na zahtev, imena i prezi-mena pripadnika nacionalne mawine u mati~ne kwige i drugeslu`bene isprave; u {tampawu i popuwavawu na mawinskom jezikuobrazaca li~ne karte i drugih li~nih isprava i drugih obrazacakoji se koriste u slu`bene svrhe; u ispisivawu javnih natpisa iisticawu tradicionalnih naziva i oznaka na jeziku mawine, aposebno u ispisivawu na tom jeziku naziva mesta i drugih geog-rafskih naziva, naziva trgova i ulica, naziva organa, organizacijai firmi; na glasa~kim listi}ima i bira~kom materijalu; u objav-qivawu javnih poziva; u ispisivawu obave{tewa i upozorewa zajavnost, kao i pri ispisivawu drugih javnih natpisa.

U praksi, zakonodavstva raznih dràva nude razna re{ewa.Neka od wih se u su{tini uop{te ne bave ovim problemom. Druga,sluè}i se metodom nabrajawa, navode primere slu`bene upotrebejezika, pa i mawinskih jezika. Tre}a u odgovaraju}im propisimanude mawe ili vi{e uspe{ne apstraktne definicije.18 êsto sekombinuju ova dva posledwa pristupa.


100

18 Videti npr. ~l. 2/1 Zakona Republike Srbije o slu`benoj upotrebi jezikai pisama (1991), kao i ~l. 9 i 11/4--8 jugoslovenskog Zakona o za{titi prava isloboda nacionalnih mawina (2002).

Me|utim, i kad se poku{a da se defini{e slu`bena upotre-ba jezika, bilo putem apstraktne definicije, bilo putem navo|ewakarakteristi~nih situacija, veliki broj pitawa ostaje bez odgo-vora. Naime, mnogi odnosi se nalaze u ,,sivoj‘‘, tj. grani~noj zoni.Ovo }e postati jasnije kada se u obzir uzme nekoliko primera.

Prvo pitawe je da li slu`bena upotreba jezika postoji kadase radi o pravu pojedinca (stranke) da se na svom jeziku obra}adràvnim organima, odnosno drugim telima sa javnim ovla{}ewi-ma (u daqem tekstu: dràvni organi). Strogo uzev, tu se ne radi oslu`benoj upotrebi jezika stranke, po{to sam organ postupa iodlu~uje na zvani~nom jeziku, a sa strankom se sporazumeva prekotuma~a ili na drugi odgovaraju}i na~in. Tako, ako okrivqeni kojine zna jezik postupka, u krivi~nom sudskom postupku komunicirasa sudom i drugim u~esnicima na svom materwem jeziku (ili nanekom tre}em jeziku kojim vlada), to jo{ uvek ne zna~i i slu`benuupotrebu tog jezika, ve} se radi o kori{}ewu prava ~ije postojawei uìvawe predstavqa elementarni uslov ne samo za vo|ewe ferpostupka, ve} i za prosto saznawe (od strane nadle`nog organa,odnosno u~esnika u postupku, ali i javnosti) stvarnog pravnog i~iweni~nog stawa.

Sasvim je drugi slu~aj kada se sam postupak vodi na odnosnomza{ti}enom (mawinskom) jeziku. Ili, drugim re~ima, kada se natom jeziku sud obra}a u~esnicima u postupku, na tom se jeziku vodizapisnik, dostavqaju pismena, izri~e presuda, i dr. Tu se nesum-wivo radi o slu`benoj upotrebi odnosnog jezika.

Me|utim, {ta re}i za situaciju u kojoj je nesumwivo utvr-|eno da okrivqeni vlada jezikom postupka, a ipak mu se priznajepravo da sa sudom i drugim u~esnicima komunicira na svom ma-terwem jeziku. Dakle, iako zna jezik postupka, on bira da koristidrugi jezik. I sud je duàn da to uvaì i komunicira sa wim nadatom jeziku. Ne priznaje li se u tom slu~aju i odnosnom drugomjeziku slu`beni karakter?

Jo{ boqi primer: imaju}i u vidu da se o slu`benoj upotrebinekog jezika govori kada postoji wegova upotreba u slu`benimodnosima, da li se o slu`benoj upotrebi odre|enog jezika radikada se taj jezik koristi u proizvodwi i trgovini za ozna~avawerobe {iroke potro{we, a posebno lekova i opasnih proizvoda(otrova, eksplozivnih sredstava i sl.). Ili se tu mo`da radi ojavnoj upotrebi?

U istom smislu moè se postaviti i pitawe upotrebe jezikakoji se koristi u privredi (u procesu rada) u dràvnim predu-ze}ima, posebno u namenskoj industriji (preduze}ima koja proiz-vode oru`je za vojsku, vojnu i policijsku opremu i sl.). Re~ je oposebnim odnosima koji se, uz sve uvaàvawe razlika koje mogu


101

postojati od zemqe do zemqe, umnogome mogu okarakterisati kaoslu`beni. A ipak, mnogo toga ukazuje na to da kori{}ewe jezikau takvim prilikama izlazi izvan okvira slu`bene upotrebe jezi-ka, bar ako se ona shvata u uèm smislu.

Na isti na~in, ako je re~ o jeziku na kojem se odvija obra-zovni proces (nastava) u dràvnim obrazovnim ustanovama, i tuse radi o nekoj vrsti slu`benih odnosa, ali to svakako ne bi bilaslu`bena upotreba jezika u uèm smislu. Ono {to je nesumwivojeste da se o slu`benoj upotrebi odre|enog jezika moè govoritionda kada se taj jezik koristi za vo|ewe slu`bene evidencije,izdavawe svedo~anstava i sl. Me|utim, {ta re}i za jezik na kojemse odvija komunikacija izme|u zaposlenih, a posebno i razni slu`-beni sastanci (nastavna ve}a, roditeqski sastanci, i sl.). Tako|e,pitawe je da li postoji slu`bena upotreba jezika ako se npr.ispiti za upis (u dràvne sredwe {kole, na fakultet i sl.)odràvaju na nekom odre|enom jeziku? Ili se polaè odre|eni(npr. dràvni) jezik kao uslov za po~etak ili nastavak {kolova-wa?19 Da li se moè govoriti o slu`benoj upotrebi jezika kadanpr. nadle`ni dràvni organ (ministarstvo za obrazovawe) odo-brava i zatim {tampa uxbenik na jeziku mawine po kojem }e u~iti|aci iz redova te mawine?

Javqa se i niz drugih nedoumica. Da li se radi o slu`benojupotrebi nekog jezika u situacijama kada je zadovoqavaju}e vlada-we tim jezikom (npr. za rad u dràvnim organima ili u mawinskim{kolama) uslov za zasnivawe radnog odnosa. Ili ako se znawe togjezika traì i proverava na konkursu (putem posebnog ispita)?Ista dilema postoji i kada je vladawe dràvnim jezikom uslov zasticawe dràvqanstva neke zemqe.

Tome se mogu dodati i razna druga pitawa.

Da li se o slu`benoj upotrebi nekog jezika moè govoritikada se on koristi u programima (posebno informativnim emisi-jama) zvani~ne dràvne televizije? A {ta se de{ava kada ti istiprogrami sadrè priloge na mawinskim jezicima ili ~ak na stra-nim jezicima (tj. onima koji nisu istovremeno materwi jezicineke od mawina), {to je slu~aj u emisijama namewenim inostran-stvu. Nije li to, makar na neki na~in, slu`bena upotreba jezika?

Postojawe ukazanih dilema sugeri{e da odgovor na pitawe{ta se sve podrazumeva pod slu`benom upotrebom jezika ni izbli-za nije lak. Problem postoji i onda kada relevantni propisidràva sadrè nekakve odredbe koje bliè defini{u {ta sesmatra pod slu`benom upotrebom jezika ({to je relativno redak


102

19 Treba, me|utim, imati u vidu da se kao poseban uslov za upis moèzahtevati i polagawe ispita iz vladawa mawinskim jezikom (za upis u {kole sanastavom na mawinskom jeziku).

slu~aj), a znatno je izraèniji u slu~ajevima kada takvih odredbinema.

U takvoj situaciji ostaje da se ovom problemu prilazi vrlofleksibilno i sa puno opreza. U svakom slu~aju, kao i kod drugihnedovoqno definisanih pojmova, ~ini se da je ovaj pojam poèqnoshvatati u {to uèm zna~ewu. Ovo ne sa namerom da se nekomeuskrate ili ograni~e odgovaraju}a prava, ve} zato da bi se uvelaneophodna doza pravne sigurnosti.

II. RAZNI MOGU]I PRISTUPI

Pitawe slu`bene upotrebe jezika bilo je, jeste i bi}e uvekaktuelno. Op{te uzev, u wegovom re{avawu teorijski su mogu}i,odnosno u praksi se javqaju razli~iti pristupi koji zavise odmnogih faktora. Neki (makar jedan) jezik mora biti u slu`benojupotrebi u svakoj zemqi, to je bar jasno. Po pravilu, to je materwijezik ve}inskog stanovni{tva, mada takvu ulogu moè igrati iodre|eni strani jezik. Me|utim, u zavisnosti od konkretnih us-lova, moè se omogu}iti i slu`bena upotreba nekih drugih jezika;slu`bena upotreba tih (drugih) jezika moè se omogu}iti nateritoriji ~itave zemqe ili samo nekom wenom delu i sl. Tako|e,slu`bena upotreba jezika (jednog ili vi{e wih) moè se ostvari-vati u praksi a da nije posebno pravno ure|ena, a moè biti iregulisana pravom. Re{ewa se razlikuju od zemqe do zemqe.

S obzirom na prethodna zapaàwa, mogu}e je razlikovatipotencijalne i stvarne pristupe ovom problemu, i to najmawe uvezi sa dva pitawa: 1) prema usvojenim pristupima (principima ikonkretnim re{ewima) i 2) prema na~inu pravnog regulisawa.20

Drugim re~ima, prva deoba za osnov ima odnos prema slu`benojupotrebi jezika, dok druga, najprostije re~eno, vodi ra~una o tomeda li odnosne zemqe imaju ili nemaju zakone o (slu`benoj) upot-rebi jezika. Me|utim, pre upu{tawa u razmatrawe ovih problema,~ini se uputnim da se da makar samo povr{an osvrt na to kako jeova materija ure|ena savremenim me|unarodnim pravom.


103

20 Razume se, mogu}e su i druge klasifikacije. Za neke od wih vidi npr.Vilaró, S.: ,,Regional and minority languages in the constitutions of EU member states‘‘,Mecator -- Linguistic Rights & Legislation, www.taiex.be/Seminar%20Organisation/Tools/Presentations/7833/Regional%20minority%20languages%20in%20the%20Constitutions%20of%20EU%20member%20states%20-%20Text%20-%20Sergi%20Vilaro.doc,13 pp.

1. Me|unarodno pravo

Najkra}e re~eno, u savremenom me|unarodnom pravu nemapravno obavezuju}ih standarda koji bi dràvama nalagali da nasvojoj teritoriji uvedu slu`benu upotrebu nekog jezika. Po{to setakva upotreba zvani~nog (ve}inskog) jezika podrazumeva, mislise na to da op{te me|unarodno pravo ne obavezuje dràve da uveduslu`benu upotrebu (,,poseban status‘‘) jo{ nekog jezika.21

U praksi se ovo pitawe naj~e{}e postavqa u vezi sa even-tualnom slu`benom upotrebom mawinskih jezika. S tim u vezi,moè se zapaziti da su u tom pogledu najdaqe odmakli instrumentiSaveta Evrope -- Okvirna konvencija za za{titu nacionalnihmawina (1995) i Evropska poveqa o regionalnim ili mawinskimjezicima (1992). Ipak, ova dva dokumenta, kao i svi me|unarodniugovori, vezuju samo dràve koje ih izri~ito prihvate.22 Poredtoga, poqe slu`bene upotrebe mawinskih jezika prili~no je uskopostavqeno, a same odredbe su pune formulacija koje relativizujure{ewa i omogu}avaju dràvama dovoqno {iroku odstupnicu. Po-sebno nema fiksnih re{ewa o tome kada se slu`bena upotrebaobavezno mora uvesti (npr. ako brojnost mawine na datom podru~judostiè odre|eni procenat, i sl.).23


104

21 Izuzetno, u odre|enim oblastima slu`bena upotreba nekih jezika, poseb-no jezika me|unarodne komunikacije (kao npr. engleskog u vazduhoplovstvu), pred-vi|ena je odgovaraju}im me|unarodnim sporazumima.

22 I tada, dràve su vlasne da, postaju}i ~lanice ovih ugovora, svojimrezervama ograni~e ili sasvim otklone doma{aj odre|enih odredbi, {to su mnogeu praksi i u~inile. Tako je jedan broj dràva (npr. Austrija, Danska, Estonija,Nema~ka, Slovenija, [vajcarska) u svojim ratifikacionim instrumentima ponu-dio sopstveno vi|ewe definicije mawina, odn. jasno je utvrdio (i time ograni~io)krug mawina u pogledu kojih }e primewivati re{ewa Okvirne konvencije. Vi{eo tome: Krivokapi}, B.: ,,Za{tita mawina u okviru Saveta Evrope‘‘, Prava ~oveka,9--10, str. 78--81.

23 Okvirna konvencija se samo u vrlo ograni~enom obimu bavi pitawemslu`bene upotrebe jezika nacionalnih mawina, ne doti~u}i su{tinu problema,tj. definisawe slu`bene upotrebe jezika, a posebno pitawe upotrebe mawinskihjezika u radu dràvnih organa (tj. wihovog postupawa na mawinskim jezicima,objavqivawa na mawinskim jezicima zakona i drugih propisa, i dr.). Zapravo, uOkvirnoj konvenciji postoje samo dve odredbe koje bi se mogle smatrati kao nekivid jam~ewa slu`bene upotrebe jezika mawina. Prva je ona iz ~l. 11/1 kojom su seugovornice obavezale da, po modalitetima utvr|enim u wihovom pravnom sistemu,zvani~no priznaju prezime i ime pripadnika nacionalnih mawina na mawinskomjeziku, a druga je odredba iz ~l. 11/3, kojom je precizirano da }e u oblastimatradicionalno naseqenim znatnim brojem qudi koji pripadaju nacionalnoj mawi-ni ugovornice nastojati, u okviru svojih pravnih sistema (ukqu~uju}i, gde je topogodno, ugovore s drugim dràvama, a uzimaju}i u obzir svoje posebne uslove),da tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica i drugih topografskih oznakanamewenih javnosti budu ispisani na lokalnom jeziku kada postoji dovoqnatra`wa za takvim oznakama. Vredi zapaziti koliko je ograni~ewa i uslovqavawadato samo u ovoj jednoj odredbi!

Kada je re~ o univerzalnim dokumentima, naro~ito onimusvojenim pod okriqem Ujediwenih nacija, situacija je jo{ nepo-voqnija, {to se i moè razumeti kada se ima u vidu da su tu ukreirawu relevantnih instrumenata u~estvovale dràve iz ~ita-vog sveta, ~esto nevoqne da na sebe preuzmu breme jam~ewa mawi-nama nekakvih posebnih prava.24

Dokumenti OEBS ne samo da su u principu nemi kada je upitawu slu`bena upotreba jezika mawina, ve} im nedostaje ipravna obaveznost, mada je wihova politi~ka i moralna obavez-nost nesumwiva. Poznate Preporuke iz Osla o pravu nacionalnihmawina na upotrebu sopstvenog jezika ipak su samo preporuke,mada i one u praksi imaju odre|enu teìnu.25

Najzad, bilateralni sporazumi, iako potencijalno vrlo efi-kasno sredstvo za regulisawe raznih otvorenih pitawa, pa i pi-tawa slu`bene upotrebe jezika mawina, uglavnom jo{ ne odmi~udaqe od re{ewa utvr|enih Okvirnom konvencijom Saveta Evrope.

U takvoj situaciji praksa dràva se zna~ajno razlikuje.


105

Vi{e je u tom pogledu u~inila Poveqa, ~iji ~lanovi 9 i 10 daju okvireza kori{}ewe mawinskih ili regionalnih jezika u sudskim postupcima i u vezisa radom uprave. Me|utim, Poveqa se odnosi samo na jezike koji su tradicionalnou upotrebi na tlu Evrope. Po{to je u ~l. 1/1/b data samo vrlo uop{tena definicijateritorije na kojoj su regionalni ili mawinski jezici u upotrebi, ostaje na svakojdràvi da, sa osloncem na tu definiciju, sama odredi pojam i okvire takveteritorije. Uz to, Poveqa se ne bavi novim, ~esto neevropskim jezicima koji suse pojavili u dràvama ugovornicama kao posledica migracionih tokova. Istotako, ona se ne bavi ni lokalnim varijantama ili razli~itim dijalektima jednogistog jezika. U praksi, dràve daju ocenu o tome da li je u konkretnom slu~ajure~ o posebnom jeziku ili ne. Najzad, sli~no kao i neki drugi instrumenti SavetaEvrope, Poveqa ostavqa prili~no veliku slobodu ugovornicama da, u utvr|enimgranicama, same odaberu odredbe koje }e ih vezivati. Za razliku od ogromne ve}inedrugih me|unarodnih sporazuma koji od ugovornica zahtevaju da u celini prihvateugovor, odnosno, eventualno dozvoqavaju da se ugovornice stavqawem rezervi(dakle, u vidu izuzetka) ograde od nekih odredbi koje za wih nisu prihvatqive,Poveqa ne o~ekuje od dràva ~lanica da prihvate sve wene odredbe, ve} samojedan odre|eni broj, po svom izboru. Ipak, da bi se sa~uvao karakter me|unarodnogsporazuma i u krajwoj liniji obezbedio ciq Poveqe, utvr|ena je obaveza dràvada prihvate makar najmawi predvi|eni broj odredbi u odre|enim oblastima. Nijebez zna~aja ni podatak da je do sada ovaj dokument ratifikovalo svega 17 dràva.

Vi{e o tome: Krivokapi}, B.: ,,Za{tita mawina u okviru Saveta Evrope‘‘,op. cit., str. 41--84.

24 Ne{to vi{e o tome: Krivokapi}, B.: ,,Ujediwene nacije i za{tita mawi-na‘‘, Strani pravni ìvot 2--3/2003, str. 53--99.

25 Vi{e o svemu tome: Krivokapi}, B.: Za{tita mawina u regionalnimokvirima i putem bilateralnih sporazuma, Beograd 2004, 889 str.

2. Razli~ite prakse u unutra{wim porecima dràva

Imaju}i u vidu su{tinu prihva}enih re{ewa (sam odnosprema slu`benoj upotrebi jezika), dràve se mogu svrstati u nekuod vi{e kategorija. Razume se, kao i druge klasifikacije, i ovaneizbe`no pati od suvi{e velike upro{}enosti, ali se ipak ~ini,grubo govore}i, da se dràve, u zavisnosti od re{ewa za koja suse opredelile, mogu podeliti na:

1) one koje priznaju slu`benu upotrebu samo jednog jezika;

2) one koje toleri{u, ali ne jam~e izvesne oblike slu`beneupotrebe drugih jezika;

3) one koje utvr|uju op{tu slu`benu upotrebu jednog jezika(dràvnog, zvani~nog i sl.), ali predvi|aju izvesne oblike slu`be-ne upotrebe drugih (za{ti}enih, mawinskih i sl.) jezika;

4) one koje, pod odre|enim uslovima, utvr|uju op{tu slu`be-nu upotrebu dva ili vi{e jezika na ~itavoj teritoriji zemqe.

1) Slu`bena upotreba samo jednog (dràvnog, slu`benog,

zvani~nog) jezika. Jedan broj dràva priznaje slu`benu upotrebusamo jednog (dràvnog, nacionalnog, zvani~nog slu`benog) jezika.Mada ove zemqe obi~no toleri{u privatnu, pa i javnu upotrebudrugih jezika, samo jedan jezik moè se koristiti u slu`benimodnosima. To je, razume se, jezik ve}inskog stanovni{tva, a naj-~e{}e jezik naroda koji je dao ime dràvi. Po pravilu, taj jezikse progla{ava za dràvni (nacionalni, slu`beni i sl.), wegovprivilegovan poloàj ure|uje se posebnim zakonima kojima mu sejam~i posebna za{tita, i sl. Drugi jezici ponekad dolaze u obzirza primenu pred dràvnim organom (npr. pravo okrivqenog ukrivi~nom postupku da sa sudom komunicira na svom jeziku), alito nikada nije slu`bena upotreba odnosnog jezika, bar ne u uèmsmislu tog pojma.

Neke od ovih zemaqa svojim propisima uop{te ne ure|ujustatus drugih jezika. Druge me|u wima poznaju razli~ite nivoepriznawa, odnosno za{tite drugih jezika, ali, {to je ovde najbit-nije, ne i wihovu slu`benu upotrebu.

U red takvih dràva spadaju npr. Francuska, Gr~ka, Bangla-de{, Australija26 i dr.

Tako, ako se po|e od Francuske, odmah treba ista}i dastatistika (1999. g.) ukazuje da etni~ki Francuzi ~ine 93,6%stanovni{tva ove zemqe, {to zna~i da ostatak predstavqaju razne


106

26 Dobar primer predstavqa Australija, za koju je u uvodnim razmatrawimaovog rada ve} istaknuto da ima samo jedan zvani~an jezik iako u woj ìvi oko 400jezi~kih grupa.

mawine.27[tavi{e, tvrdi se da su ispitivawa izvr{ena na uzorkuod 380.000 gra|ana Francuske, pokazala da roditeqi ~ak 26%Francuza ili, u apsolutnim ciframa oko jedanaest i po milionagra|ana, koriste neki drugi jezik a ne francuski.28

I pored toga, Ustav iz 1958 (sa kasnijim izmenama), u vezisa jezikom sadrì samo odredbu kojom je utvr|eno da: ,,Jezik Re-publike je francuski.‘‘

Nikakav drugi jezik nije pomenut ni u kom kontekstu, anajmawe u smislu jam~ewa nekakve wegove slu`bene upotrebe. Upraksi se, istina, toleri{e tzv. privatna upotreba drugih jezika,ali ni ona nije pravno regulisana (zajam~ena).

Naprotiv, Zakonom o upotrebi francuskog jezika (1994),29

utvr|ena je i precizirana iskqu~iva upotreba francuskog jezikau svim oblastima ìvota, ukqu~uju}i, razume se, i slu`bene od-nose.

Saglasno takvom opredeqewu, Francuska ni do danas nijepotpisala Okvirnu konvenciju za za{titu nacionalnih mawina.30

Ona je, istina, maja 1999. godine potpisala Evropsku povequ oregionalnim ili mawinskim jezicima, ali je jo{ nije ratifiko-vala,31 a mali su izgledi da to u~ini u skoroj budu}nosti. Uosta-lom, dovoqno je podsetiti da je 1999. godine Ustavni sud Francus-ke svojom odlukom utvrdio da bi mogu}a ratifikacija Evropskepoveqe bila u suprotnosti sa ~l. 2 Ustava.32

U red dràva koje sprovode politiku zvani~nog monoling-vizma spadaju i neke druge zemqe, kao npr. Gr~ka,33 koja poputFrancuske tako|e nije vezana ni Okvirnom konvencijom ni Ev-ropskom poveqom.34


107

27 General information, U.S.ENGLISH Foundation Official Language Research -- Fran-ce, http://www.usenglish.org/foundations/research/olp/viewGeneral.asp?CID=59, pp. 1--2.

28 Minority languages in Europe, 59th Session of the Commission of Human Rights (17.3. 2003 -- 25. 4. 2003) in Geneva, Written Statement by the Society for Threatened Peoples,http://www.gfbv.de/gfbv_e/uno/geneva03/item_10_en.htm, p. 1.

29 Law No. 94--665 of 4 August 1994 Relative to the Use of the French Language,http://www.usenglish.org/foundation/rese.../viewLegislation.asp?CID=59&LID=5.

30 Framework Convention for the Protection of National Minorities, Status as of25/10/2004, http://conventions.coe.int/T.../ChercheSig.asp?NT=157&CM=1&DF=&CL=EN (25/10/2004).

31 European Convention for Regional or Minority Languages, Status as of 25/10/2004,http://conventions.coe.int/T.../ChercheSig.asp?NT=148&CM=1&DF=&CL=EN (10/25/2004).

32 Vilaró S: op. cit., pp. 3--4.33 Istini za voqu, Ustav Gr~ke (1975) utvr|uje zabranu diskriminacije,

pored ostalog, prema jeziku (~l. 5), a tako|e jam~i pravo kori{}ewa jezika predsudovima.

34 Zanimqivo je primetiti da je Gr~ka u~inila upravo suprotno od Fran-cuske: ona je potpisala (jo{ 1997. g.), ali ni do danas nije ratifikovala Okvirnukonvenciju za za{titu nacionalnih mawina, a nije ni potpisala Evropsku povequo regionalnim ili mawinskim jezicima (Francuska je potpisala Povequ, ali nei Okvirnu konvenciju).

Treba ista}i da su ove dve zemqe pomenute zato {to se radio evropskim dràvama, ~lanicama odgovaraju}ih me|unarodnihorganizacija koje se zna~ajno angaùju na za{titi prava mawina(pored ostalog, Saveta Evrope i OEBS) i, posebno, Evropske unije(koja kao jedan od uslova za prijem novih ~lanica zahteva zadovo-qavaju}i odnos prema mawinama). Razume se, postoji (posebno vanEvrope) i niz drugih zemaqa koje slede istu praksu.

2) Tolerisawe (ali ne jam~ewe) izvesnih oblika slu`bene

upotrebe drugih jezika. Slu`bena upotreba jednog (dràvnog, ve}-inskog) jezika uvek se podrazumeva. Me|utim, jedan broj dràva,iako to svojim propisima ne jam~i, u praksi toleri{e izvesneoblike slu`bene upotrebe drugih jezika. U takvom slu~aju upot-reba drugih jezika obi~no se dozvoqava u formalnim i polufor-malnim (naj~e{}e usmenim) kontaktima na lokalnom nivou, iz-me|u odnosnog stanovni{tva i odgovaraju}ih dràvnih organa ijavnih slu`bi. Treba, me|utim, odmah primetiti da u realnimokvirima naj~e{}e nije lako utvrditi razliku izme|u dràva kojebi pripadale prvoj kategoriji i dràva koje bi spadale u ovugrupu.

Primer dràva iz ove grupe su balti~ke dràve (Latvija,Litvanija i Estonija), Bugarska i dr.

Kada je re~ o Bugarskoj, premda su po popisu stanovni{tvaiz 1992. mawine ~inile oko 15% stanovni{tva,35 Ustav (~l. 3)utvr|uje da: ,,Zvani~ni jezik u Republici je bugarski jezik.‘‘ Pritome nije pomenuta nikakva mogu}nost slu`bene upotrebe i nekihdrugih jezika.

Ustav se pitawu jezika vra}a i u ~l. 36/1, ali samo da biistakao da: ,,U~ewe i upotreba bugarskog jezika su pravo i obavezabugarskih dràvqana.‘‘

Istini za voqu, u ~l. 36/2 utvr|eno je da gra|ani, kojimabugarski jezik nije materwi, imaju pravo da uporedo sa obaveznimu~ewem bugarskog jezika u~e i koriste svoj jezik. Me|utim, tu nemani re~i o slu`benoj upotrebi tog (,,svog‘‘) jezika.

Najzad, odredbom iz ~l. 36/3 precizirano je da se slu~ajeviu kojima se koristi samo zvani~ni jezik, utvr|uju zakonom.

I zaista, u Bugarskoj postoji niz propisa (po nekim izvori-ma preko 100!) koji reguli{u pitawe obavezne upotrebe bugarskogjezika, i to ne samo u radu dràvnih organa ve} i u radu pravnih


108

35 Preciznije: 85,67% stanovnika izjasnili su se kao Bugari, 9,43% -- kaoTurci, 3,69% -- kao Cigani, 0,20% -- kao Rusi, 0,16% -- kao Jermeni, itd. Za ove idruge podatke o Bugarskoj i, posebno, wenom odnosu prema mawinama, videti:Krivokapi}, B.: ,,Poloàj etni~kih mawina u obrazovawu‘‘, tom 1, op. cit., str.211--228. i tamo navedenu literaturu.

lica, pa i od strane gra|ana.36 Istovremeno, nema propisa koji biure|ivali (i time jam~ili) upotrebu mawinskih jezika u komuni-kaciji sa vlastima, u vezi sa isticawem tradicionalnih nazivamesta na jezicima mawina, i sl.37

U sudskim postupcima dozvoqava se okrivqenom, odnosnostranci, da sa sudom i drugim u~esnicima komunicira preko pre-vodioca, ali se tu ne radi o slu`benoj upotrebi jezika po{tosudovi rade samo na bugarskom jeziku.38

Naprotiv, veliki broj propisa potencira iskqu~ivu upot-rebu bugarskog. Tako je npr. ~l. 33 Zakona o izvr{ewu kazniutvr|ena obaveza zatvorenika da iskqu~ivo govore bugarski, ~aki sa ro|acima koji im do|u u posetu, i ~ak kada ne vladaju udovoqnoj meri tim jezikom. Ako zatvorenik ne zna bugarski, du-àn je da o svom tro{ku obezbedi prevodioca.39

Isto tako, prema ~l. 4 Uredbe 1315 iz 1975. godine, koja jei daqe na snazi, nazivi planina, reka, {uma, jezera, ostrva itd.,ali i ulica, parkova, {kola i sl., treba da ,,odraàvaju bogatstvoi lepotu bugarskog jezika‘‘. Upravo ova odredba je nekoliko putaspre~ila op{tinske vlasti u oblastima nastawenim Turcima dapromene nazive nekih lokalnih objekata.40

Uz bugarski, izuzetno je predvi|ena i odre|ena slu`benaupotreba drugih, konkretno stranih jezika. Tako Zakon o bugar-skim identifikacionim ispravama (1998) u ~l. 19 precizira da seime i mesto ro|ewa bugarskog gra|anina u ovim ispravama pi{ena bugarskom jeziku i engleskom transkriptu, prema pravilimakoja je odobrio Savet ministara.41 Ovo re{ewe je posebno zanim-qivo kada se ima u vidu da Zakon (~l. 13) pod identifikacionimispravama ima u vidu ne samo paso{e ve} i li~ne karte i voza~kedozvole, te da predvi|a i izdavawe odre|enih privremenih doku-menata ove vrste.

Kada je re~ o turskom i drugim mawinskim jezicima, wihovaupotreba dozvoqena je u privatnim odnosima (u krugu porodice i


109

36 Legislation, U.S.ENGLISH Foundation Official Language Research -- Bulgaria, http://www.usenglish.org/foundation/research/research/olp/viewResearch.asp?CID=9&TID=1, pp. 1--2.

37 Ibid.38 To utvr|uju ~l. 105/1 Zakona o sudovima, ~l. 5/1 Zakona o parni~nom

postupku, ~l. 11/1 Zakona o krivi~nom postupku. Konkretne odredbe videti u:Legislation (Bulgaria), cit., p. 5.

39 Minority groups, U.S.ENGLISH Foundation Official Language Research -- Bulgaria,http://www.usenglish.org/foundation/research/research/olp/viewResearch.asp?CID=9&TID=4,p. 2; Costs, U.S.ENGLISH Foundation Official Language Research -- Bulgaria, http: //www.usenglish.org/foundation/research/research/olp/viewResearch.asp?CID=9&TID=5, p. 1.

40 Minority groups (Bulgaria), cit., p. 2.41 Law for the Bulgarian Identification Documents, http://dev.eurac.edu:8085/mugs2/do/

browseDoc?serial=1006266116968.

sl.), a tako|e i u javnosti (obrazovawu i sl.), mada samo onda kadanije utvr|ena obavezna upotreba bugarskog. [tavi{e, u praksi sejavqaju i odre|eni primeri situacija koje bi se, uslovno, mogleozna~iti kao neki od vidova kori{}ewa mawinskih jezika u slu`-benim odnosima. Konkretno, tvrdi se da se u praksi, u op{tinamakoje su nastawene Turcima i sa slu`benicima iz redova turskemawine, toleri{e usmena komunikacija na turskom. Me|utim, svipisani dokumenti se sa~iwavaju na bugarskom.

Na taj na~in, mada u Bugarskoj apsolutno dominira bugarskijezik, ~iji je status zvani~nog jezika zemqe Ustavom utvr|en, azatim mnogim propisima potvr|en, ima primera da se toleri{uodre|eni oblici kori{}ewa mawinskih jezika u odnosima koji bise uslovno mogli nazvati slu`benim. Tome treba dodati i ve}pomenuto, sasvim izuzetno re{ewe kojim je predvi|ena (istina,striktno ograni~ena) upotreba stranog (engleskog) jezika.

U svakom slu~aju, stoji opaska da vlasti nisu preduzelekorake za {irewe javne, a tim pre ni slu`bene upotrebe mawin-skih jezika.42

3) Utvr|ivawe op{te slu`bene upotrebe jednog jezika, ali

predvi|awe izvesnih oblika slu`bene upotrebe drugih jezika.Najkra}e re~eno, dva su osnovna na~ina na koje neka dràva moèdozvoliti slu`benu upotrebu nekih drugih jezika osim onoga kojiima dràvni status, odnosno u slu`benoj je upotrebi na ~itavojteritoriji date dràve, i to bez ikakvih posebnih uslova. Svimdrugim jezicima, moè se, upro{}eno govore}i, priznati slu`benaupotreba: 1) na odre|enom delu dràvne teritorije, ili 2) na~itavoj teritoriji (boqe re}i, svim wenim delovima, bez terito-rijalnog ograni~ewa), ali samo kada su ispuweni odre|eni uslovi.Razume se da je mogu}e (i u praksi se ~esto javqa) i kombinovaweova dva pristupa.

(A) Slu`bena upotreba ,,drugih‘‘ jezika samo na odre|enimpodru~jima. êsto se slu`bena upotreba ,,drugih‘‘ jezika (mawin-skih jezika, jezika sa specijalnim statusom) dozvoqava u granica-ma ta~no utvr|enog podru~ja, i to obi~no u odre|enim autonomnimjedinicama (pokrajinama, okruzima i sl.). Po sebi se razume darazloge za takvo re{ewe obi~no treba traìti u istorijskim~iniocima, etni~koj strukturi lokalnog stanovni{tva (koja jenaj~e{}e obeleèna visokom koncentracijom mawinskog ìvqa),preuzetim me|unarodnim obavezama, i sl.

Primere utvr|ivawa i prakse slu`bene upotrebe ,,drugih‘‘jezika na odre|enim konkretnim geografskim podru~jima, odnosnou administrativno-teritorijalnim jedinicama predstavqaju situ-


110

42 Minority Protection in Bulgaria, Monitoring the EU Accession Process: MinorityProtection, Open Society Institute 2002, http://www.eumap.org/reports/2002/content/07, p. 114.

acije koje postoje u Italiji (slu`bena upotreba nema~kog u Gor-wem Adi|e/Ju`nom Tirolu, franko-provansalskog u Dolini Aos-te, slovena~kog u Furlaniji -- Julijskoj krajini) i nizu drugihzemaqa. U takvim slu~ajevima slu`bena upotreba ,,drugih‘‘ jezikapo pravilu se dozvoqava uz obaveznu upotrebu dràvnog (nacio-nalnog) jezika, a tek sasvim izuzetno (npr. na Alandima u Finskoj)prednost se daje slu`benoj upotrebi nekog ,,drugog‘‘ (mawinskog)jezika.43 Takva re{ewa obi~no su orezultat izuzetnih istorijskihi drugih okolnosti.44

Imaju}i u vidu da je u ovom primeru slu`bena upotreba,,drugih‘‘ jezika ograni~ena na odre|enu ta~no definisanu terito-riju, moglo bi se re}i da se tu radi o primeni teritorijalnogprincipa. Slu`bena upotreba datog jezika zavisi od toga da li seto pitawe postavqa u granicama izvesnog podru~ja (u pogledu kogje ona priznata) ili van wih.

Poseban slu~aj predstavqa prili~no ~esta praksa da se ufederacijama na saveznom nivou kao dràvni utvr|uje jedan jezik,a u federalnim jedinicama (wihovim propisima) neki drugi jezi-ci (uz dràvni ili, re|e, umesto wega). Ti jezici onda dobijajustatus dràvnog jezika, istina ne na ~itavoj teritoriji zemqe ve}u okvirima odnosne federalne jedinice. Takva praksa postoji npr.u Rusiji, [paniji, Indiji i dr.

(B) Slu`bena upotreba ,,drugih‘‘ jezika bez teritorijalnogograni~ewa, ali uz ispuwewe odre|enih uslova. Mnoge savremenedràve dozvoqavaju odgovaraju}e oblike slu`bene upotrebe ,,dru-gih‘‘ jezika, i to bez vezivawa za okvire odre|enog podru~ja (kon-kretne pokrajine, okruga i sl.), ali samo pod uslovom ispuwewaizvesnih objektivnih, unapred postavqenih zahteva.

Naj~e{}e se traì da postoji dovoqno velik udeo mawin-skog stanovni{tva na datom podru~ju. To podru~je (za razliku odprethodnog slu~aja) nije unapred definisano (u smislu geograf-ske, administrativno-politi~ke i sli~ne podele), tako da ako seispune postavqeni zahtevi, slu`bena upotreba mawinskog jezika


111

43 Za jedinstveni status Alanda (arhipelag koji se nalazi u Finskoj, a ~ijistanovnici su 95% etni~ki [ve|ani), videti Krivokapi}, B. (ur.): Alandskaostrva -- primer uspe{ne autonomije, Beograd 2001, 190 str.

44 Treba, me|utim, znati, da kada je re~ o Alandima, upotreba, pa i iskqu-~iva slu`bena upotreba {vedskog ima svoj osnov, ne samo u posebnoj autonomijiAlanda (zajam~enoj Alandskim sporazumom iz 1921. i kasnijim finskim zakono-davstvom) ve} i u ~iwenici da su Ustavom (~l. 17/1) i finski i {vedski prog-la{eni za nacionalne jezike Finske. Re~ je o re{ewu koje je diktirano istorij-skim razlozima. Vi{e o tome: Krivokapi}, B.: ,,Osnovne karakteristike ustavno-pravnog poretka Finske‘‘, Strani pravni ìvot 2--3/2004, str. 9--38.

je dozvoqena na raznim delovima teritorije dràve, gde god imadovoqno pripadnika odnosne mawine.

Sam zahtev moè biti postavqen opisno (,,dovoqno velikbroj‘‘, ,,zna~ajan deo‘‘, i sl.), ali se ~esto koriste preciznijikriterijumi (vi{e od polovine stanovnika, 25%, 20%, 15% i sl.).Ovakva re{ewa postoje u ve}em broju dràva.

U ovom slu~aju moglo bi se re}i da je na delu personalniprincip.45 Slu`bena upotreba odgovaraju}eg jezika dozvoqena jeonda kada ima dovoqno lica koja govore tim jezikom (pod pretpo-stavkom da postoji op{te re{ewe koje to predvi|a). U nekomhipoteti~kom primeru, ako se stanovni{tvo koje govori odnosnimawinski jezik kolektivno preseli na drugo podru~je (i na wemuopet sa zadovoqavaju}im delom ~ini ukupan broj stanovnika), onoi daqe ima pravo da zahteva omogu}avawe slu`bene upotrebe svogmaterweg jezika.

4) Op{ta slu`bena upotreba dva ili vi{e jezika. Jedan brojdràva utvr|uje slu`benu upotrebu dva ili vi{e jezika na ~itavojsvojoj teritoriji, u svim slu`benim odnosima, i to bez postavqa-wa zahteva da se ispune nekakvi posebni uslovi. U takvom slu~aju,slu`bena upotreba odnosnih jezika obi~no svoj osnov ima u samomustavu, odnosno drugom zakonodavstvu ili, {to je re|i slu~aj, upre}utno usvojenom re{ewu i uspostavqenoj praksi.

Primeri dràva koje imaju dva ili vi{e nacionalnih jezikajesu Belgija (francuski, holandski i nema~ki), Finska (finski i{vedski), [vajcarska (nema~ki, francuski, italijanski i retoro-manski), Kanada (engleski i francuski), Irska (irski i engleski),Indija (hindi i engleski), Kazahstan (kaza{ki i ruski), Ju`naAfrika (afrikaans, engleski, ndebele, severni sotho, sotho, tson-ga, tsvana, venda, kshosa, zulu), Kenija (svahili i engleski), Sin-gapur (malajski, tamilski, engleski i mandarinski), i dr.

U takvim slu~ajevima obi~no svi odnosni jezici se pro-gla{avaju za dràvne jezike zemqe, ili se jedan, odnosno neki me|uwima progla{avaju za dràvne i istovremeno se utvr|uje da su uslu`benoj upotrebi i drugi odnosni (ta~no navedeni) jezici.

Poseban slu~aj predstavqa situacija kada se, uz precizirawedràvnog (slu`benog) jezika zemqe, priznaje i slu`bena upotrebana ~itavoj teritoriji zemqe nekog drugog jezika kao sredstvame|usobne komunikacije. Takva praksa, na primer, postoji (u po-


112

45 Razume se, treba voditi ra~una da je ovo samo jedno od mogu}ih zna~ewaovog termina.

gledu ruskog jezika) u pojedinim dràvama koje su nastale raspa-dom nekada{weg Sovjetskog Saveza.

Najzad, jedan broj dràva (npr. Slovenija, Bugarska i dr.)svojim propisima izri~ito utvr|uje i izvesne oblike slu`beneupotrebe nekih stranih (,,svetskih‘‘) jezika, koji nisu jezici nive}inskog ni mawinskog stanovni{tva. Slu`bena upotreba stra-nih jezika u tom slu~aju ograni~ena je u prvom redu na kontaktesa inostranstvom, kao i na kori{}ewe u javnim ispravama, a presvega li~nim dokumentima gra|ana.46

5) Izve{taj visokog komesara OEBS-a. Ove izloène mode-le te{ko je na}i u praksi u ~istom obliku. Zapravo, u velikombroju dràva postoji kombinovawe raznih re{ewa, u skladu salokalnim posebnostima i potrebama.

Do zanimqivih saznawa do{ao je, i zatim ih u svom izve{ta-ju objavio, visoki komesar OEBS za nacionalne mawine.47 On jekrajem 1996. godine poslao upitnik ministrima inostranih pos-lova dràva u~esnica OEBS sa pitawima o nekoliko osnovnihaspekata jezi~kih prava, od kojih su se prva tri pitawa ticalastatusa jezika u dràvi i obima prava i mogu}nosti pripadnikanacionalnih mawina da koriste svoj jezik pred administrativnimi sudskim vlastima dràve.48

Ve}ina odgovora primqena je u prvoj polovini 1997. godi-ne.49 Dve vlade nisu odgovorile na upitnik (Albanija i Belgija),a jo{ tri su uskratile odgovore sa obrazloèwem da u wihovimdràvama nema nacionalnih mawina.

Najzanimqivije je prvo pitawe, tj. da li u odnosnoj zemqipostoje dràvni i zvani~ni jezici i jezici sa specijalnim statu-som.

Od 51 dràve koje su vratile popuwen upitnik, tri su (Ma-|arska, [vedska i SAD50) odgovorile da nemaju zvani~ne ili


113

46 Tako Zakon o paso{ima gra|ana Republike Slovenije (2000) utvr|uje u~l. 13 da se paso{i i vize {tampaju na slovena~kom, engleskom i francuskom, stim da u oblastima nastawenim pripadnicima italijanske ili ma|arske zajednice,oni mogu biti na italijanskom ili ma|arskom umesto francuskog. Sli~no tome,slovena~ki Zakon o li~nim kartama (1997) utvr|uje u ~l. 6 da se obrasci li~nihkarata {tampaju na slovena~kom i engleskom, a tako|e, kada je to predvi|eno (zapripadnike tih mawina), na italijanskom i ma|arskom.

47 Report on the Linguistic Rights of Persons Belonging to National Minorities in theOSCE Area (1999), http://www.osce.org/hcnm/documents/reports.

48 Preostala pitawa odnosila su se na ulogu mawinskih jezika u obrazovnomprocesu i na pristup pripadnika nacionalnih mawina javnim medijima na wiho-vom jeziku.

49 Detaqno videti: Report on the Linguistic Rights of Persons Belonging to NationalMinorities in the OSCE Area (1999), cit., pp. 10--11.

50 SAD su odgovorile da pojedine dràve koje ih ~ine imaju zakone kojipropisuju jedan zvani~ni jezik.

dràvne jezike; jedna je (ê{ka Republika) istakla da taj terminnije definisan, iako se status jezika ve}inskog stanovni{tva(~e{kog) podrazumeva u nekim zakonima, tri dràve (Gr~ka, Lih-ten{tajn i Luksemburg) nisu odgovorile na pitawe.

Od preostalih dràva, 34 su navele da imaju jedan zvani~nijezik, osam wih je navelo da imaju dva jezika (Belarus, Kanada,Kipar, Finska, Irska, Kazahstan, Malta i Norve{ka),51 a dvedràve ([vajcarska i Bosna i Hercegovina) izjavile su da imajutri ili vi{e zvani~nih jezika.

Posebno je zanimqivo primetiti da su ~ak 22 od 34 dràvekoje su izjavile da imaju samo jedan zvani~an jezik, istakle da dajuspecijalni status jezicima koji nisu zvani~ni.

Pri tome su u nekim slu~ajevima vlade konkretno navele daje drugi jezik ,,zvani~ni jezik‘‘ u odre|enom regionu zemqe.52

Dve dràve sa dva zvani~na jezika tako|e su navele da drugimjezicima daju specijalni status.53

âk i ako se ostave po strani sve mogu}e mawkavosti vezaneza na~in na koji se do{lo do ovih podataka (izve{taji samihdràva koje su svakako èlele da se prikaù u {to lep{em svetlu,a uz to ~iwenica da su neke od wih uskratile izve{taje, a drugeistakle da na wihovoj teritoriji nema mawina; nepostojawe do-voqno opipqivih elemenata za stvarno vrednovawe i pore|eweprikupqenih podataka; i dr.), nema sumwe da su ovi podaci veomazanimqivi.

S tim u vezi, naro~ito treba skrenuti pa`wu na to da je odukupno 44 dràve koje su dale odgovor, svega wih 12 odgovoriloda imaju jedan jezik i da ne odobravaju specijalni status drugimjezicima.54 Sve ostale (32 dràve), prema tome, ili su imale dvaili vi{e jezika kao dràvne (zvani~ne, nacionalne), ili su priz-


114

51 Belarus (belaruski i ruski), Kanada (engleski i francuski), Kipar(gr~ki i turski), Finska (finski i {vedski), Irska (irski kao prvi zvani~nijezik i engleski kao drugi zvani~ni jezik), Kazahstan (kaza{ki kao dràvni, ruskikao zvani~ni jezik), Malta (malte{ki kao nacionalni jezik, engleski kao zva-ni~ni), Norve{ka (norve{ki i sami).

52 Hrvatska (drugi, nije navedeno koji jezici u odre|enim lokalnim jedini-cama); Danska (grenlandski i farski -- zvani~ni na tim ostrvima); Gruzija (abha-zijski zvani~an u Abhaziji); Italija (francuski, nema~ki i slovena~ki, zvani~niu tri razli~ita regiona); Moldova (gaugazijski i ruski, zvani~ni u Gaugaziji);Ruska Federacija (nacionalni jezici zvani~ni u sedam republika); Slovenija(italijanski i ma|arski, zvani~ni u odre|enim oblastima); [panija (katalonski,galego, euskera, valencijski, zvani~ni u svakoj od ~etiri autonomne jedinice).Odre|eni broj drugih dràva uo~io je da drugi jezici imaju de jure specijalnistatus u pojedinim regionima, a da se pri tome ne nazivaju ,,zvani~nim‘‘.

53 Kanada (jezik Aborixina) i Finska (sami).54 Andora, Bugarska, Estonija, Francuska, Island, Monako, Poqska, Por-

tugal, Rumunija, San Marino, Turska i Uzbekistan.

navale specijalni status nekim drugim jezicima, a ponekad i jednoi drugo.

Razume se, ova statistika ne pokazuje {ta se zapravo podra-zumeva pod specijalnim statusom, ili jo{ bliè, koji su oblicislu`bene upotrebe za{ti}enih jezika priznati u datim zemqama.A wihova praksa se u tom pogledu veoma razlikuje.

U tom smislu dovoqno je primetiti da su, u ve} citiranomIzve{taju OEBS, sve dràve u vezi sa drugim pitawem (da lipripadnici nacionalnih mawina mogu da koriste svoj jezik ukontaktima sa administrativnim vlastima i javnim slu`bama uceloj zemqi?) podeqene u {est grupa.55

1) U prvu kategoriju spada jedna dràva (Francuska) koja jenavela da ne dozvoqava takvu komunikaciju.

2) Jedan broj dràva uop{te nije naveo da li dozvoqavatakvu komunikaciju: Jermenija, Belarus, Bugarska, Kirgistan, Poq-ska, Taxikistan i Turska. Tako|e, u Izve{taju je prime}eno da biova grupa mogla da obuhvati i one dràve koje su odgovorile danemaju nacionalne mawine (Kipar, Island, Lihten{tajn, Luksem-burg i San Marino).

3) Tre}a grupa je istakla da dozvoqava komunikaciju, alisamo na onim jezicima koji su ozna~eni kao zvani~ni jezici zadràvu kao celinu. Tu spadaju: Kanada (pravo na komunikaciju ilina engleskom ili na francuskom ,,gde god postoji zna~ajna pot-ra`wa‘‘ za tim, sa varijacijama od pokrajine do pokrajine); Irska(pravo na komunikaciju na engleskom ili irskom); Malta (namalte{kom i engleskom); Norve{ka (sami jezik u administrativ-nim oblastima gde se ovaj jezik govori); i [vajcarska (pravo nakomunikaciju na bilo kom zvani~nom jeziku sa saveznim vlastima,ali samo na zvani~nom jeziku ili jezicima kantona, odnosno op-{tine u komunikaciji sa kantonalnim, odnosno op{tinskim vla-stima).

4) Jedan broj dràva je istakao da dopu{ta komunikaciju alisamo na odre|enim mawinskim jezicima i/ili u odre|enim regi-jama zemqe: Austrija (na slovena~kom i hrvatskom u regijama same{anim stanovni{tvom); Finska (na sami jeziku u domoviniSamija); Nema~ka (na luì~kosrpskom u Luì~kosrpskoj oblasti);Gr~ka (na turskom); Italija (na francuskom u Dolini Aoste,nema~kom u Gorwem Adi|e i slovena~kom u delovima Furlanije-Julijske krajine); Latvija (na ruskom); Holandija (na frizijskomu Friziji); Ruska Federacija (na zvani~nom jeziku doti~ne repu-


115

55 Report on the Linguistic Rights of Persons Belonging to National Minorities in theOSCE Area, cit., pp. 13--14.

blike ~lanice): Slovenija (na italijanskom i ma|arskom u regi-onima sa ,,autohtonim‘‘ mawinama ovih nacionalnosti); [panija(na regionalnom jeziku u svakoj od ~etiri autonomne zajednice);Ujediweno Kraqevstvo (na vel{kom u Velsu, gelskom u [kotskoji irskom u Severnoj Irskoj) i Sjediwene Dràve (na jezicimaameri~kih starosedelaca).

5) Peta grupa dràva odgovorila je da dozvoqava komuni-kaciju bez ograni~ewa na odre|ene jezike, ali ograni~avaju}i jebrojno{}u populacije: Hrvatska (u op{tinama u kojima su mawineve}insko stanovni{tvo); Estonija (u mestima gde polovina sta-novni{tva sa stalnim boravkom pripada mawini); Litvanija (uregionima ,,gusto naseqenim‘‘ mawinama); Moldova (u mestima sa,,kompaktnim‘‘ stanovni{tvom);56 biv{a jugoslovenska RepublikaMakedonija (u mestima gde mawina predstavqa ve}inu ili je pri-sutna ,,u zna~ajnom broju‘‘) i Turkmenistan (,,gde je ve}ina stanov-ni{tva iz druge etni~ke grupe‘‘).

6) [esta grupa je jednostavno odgovorila potvrdno na pita-we, ne navode}i nikakva ograni~ewa u pogledu odre|enih jezika,regija ili brojnosti. Te dràve su: Andora (koja je navela da }eodgovori biti samo na katalonskom), Bosna i Hercegovina, ê{kaRepublika, Danska, Gruzija, Gr~ka, Ma|arska, Kazahstan, Monako(uz napomenu da strani dràvqani ,,vrlo ~esto‘‘ mogu da koristesvoj jezik), Portugal (,,mogu}nost da se zahteva‘‘ prevodilac), Ru-munija, Slova~ka, [vedska, Ukrajina i Uzbekistan. Osim {to suukazale na postojawe specijalnih saveznih odredbi u pogledu je-zika ameri~kih starosedelaca, Sjediwene Ameri~ke Dràve su uodgovoru nazna~ile da se politika u ovoj oblasti razlikuje oddràve do dràve.

Pored toga, pojedine dràve su imale potrebu da istaknukako su wihove vlasti du`ne da licima koja su im se obratila namawinskom jeziku odgovore na tom istom jeziku (Estonija, Itali-ja, Norve{ka, Malta i Ujediweno Kraqevstvo). Neke zemqe nave-le su i izvesne druge oblike kori{}ewa jezika mawina od stranedràvnih organa. Ipak, zbog neujedna~enog pristupa nije mogu}evr{iti pore|ewe, niti izvla~iti nekakve ozbiqnije zakqu~ke.

Odgovor na tre}e pitawe (da li pripadnici mawina moguda koriste svoj jezik u sudskim postupcima i u drugim kontaktimasa sudskim vlastima) bio je daleko potpuniji. Kao {to se pri-me}uje u Izve{taju, svaka dràva koja je odgovorila na ovo pitawenavela je da obezbe|uje neke mogu}nosti komunicirawa. I poredtoga, odgovori opet nisu bili kompletni, utoliko {to nisu do-voqno jasno precizirali da li odnosno lice moè da govori na


116

56 Moldova je napomenula da dozvoqava takvu komunikaciju u Gagauziji.

svom jeziku; da li se postupci ili dokumenti prevode na taj jezik,ili se celokupni postupci vode na tom jeziku. Uz to, Jermenija,Kipar, Island, Kirgistan, Lihten{tajn, Luksemburg i San Mari-no nisu ni odgovorili na ovo pitawe.57

3. Razli~iti na~ini pravnog regulisawa

Iako ima i druga~ijih primera, u savremenim dru{tvima jepravilo da se pitawe slu`bene upotrebe jezika ure|uje odgovara-ju}im pravnim propisima. Drugim re~ima, zemqe koje nisu pravnouredile ovu materiju sve su re|e. Me|utim, ~ak i one u praksipriznaju slu`benu upotrebu odre|enog (odre|enih) jezika, jer jedruga~ije re{ewe prosto nemogu}e (~im ima dràve, moraju pos-tojati i slu`beni odnosi, a oni se moraju odvijati na nekom jeziku,~ak i kada nije pravno precizirano koji je to jezik). Kada je re~o drugim jezicima koji postoje u datom dru{tvu, moè se toleri-sati i slu`bena upotreba nekog (nekih) od wih, posebno na od-re|enim podru~jima nastawenim stanovni{tvom kome je to mater-wi jezik.58

Ukoliko je, me|utim, slu`bena upotreba jezika pravno regu-lisana, {to bi danas trebalo da bude pravilo, otvara se pitawedaqeg razlikovawa s obzirom na to o kojim pravnim izvorima seradi. Najprostije re~eno, pitawe slu`bene upotrebe jezika moèna odgovaraju}i na~in biti ure|eno ustavom zemqe, odnosno raz-nim zakonima. Naro~ito je povoqna situacija kada postoji pose-ban zakon o jeziku (to moè biti zakon o dràvnom jeziku, zakono slu`benoj upotrebi jezika, zakon o jezicima mawina i sl.), madato, razume se, ne zna~i odmah da su odnosna re{ewa kvalitetna, aposebno nije garancija da se ta re{ewa i ostvaruju. Ipak, ~ak ikada postoje posebni zakoni o jeziku, a posebno kada ih nema,odgovaraju}e norme treba traìti i u drugim propisima, ~iji jebroj naj~e{}e vrlo velik. U obzir u prvom redu dolaze zakoni opravima pripadnika etni~kih i sli~nih mawina (u zemqama gdetakvi propisi postoje), ali isto tako i (u svim dràvama) zakonio upravnom, sudskom i drugim postupcima, o obrazovawu, o univer-zitetu, o dràvnom pe~atu, o oruànim snagama, o li~nim ispra-vama, i dr.

1) Ustav. Pitawe poloàja i upotrebe jezika ima tolikizna~aj da ve}ina dràva nastoji da ga uredi ve} u svom najvi{em


117

57 Videti: Report on the Linguistic Rights of Persons Belonging to National Minoritiesin the OSCE Area, cit., pp. 14--15.

58 U principu je mogu}e i da se sprovodi praksa negacije, pa i zabranekori{}ewa (a time i slu`bene upotrebe) nekih od ,,drugih‘‘ (mawinskih) jezika.Ipak, to je re{ewe koje bi trebalo da pripada pro{losti.

pravnom aktu. Konkretno, jedna analiza koja je pod lupu stavila147 ustava raznih dràva, pokazala je da oko 110 wih sadrì~lanove koji se odnose na jezi~ka pitawa.59 To, razume se, ne zna~ii da se u svim slu~ajevima uvek radilo o pitawima koja su seticala slu`bene upotrebe jezika. Naprotiv, lako je primetiti dase u ovom pogledu praksa dràva zna~ajno razlikuje.

Jedan broj ustava u principu ne sadrì nikakve odredbe oslu`benoj upotrebi jezika, a neki me|u wima nemaju nikakvihodredbi o jeziku uop{te.

Tako odredbe o jeziku nemaju Ustav Danske (1953) i UstavHolandije (1987). Nisu daleko od toga ni neki drugi ustavi, kojisamo utvr|uju da se jezi~ka pitawa ure|uju drugim propisima. Pri-mer za to je najvi{i pravni akt Luksemburga (1868) koji u ~l. 29precizira da se upotreba jezika u administrativnim i sudskimpitawima ure|uje zakonom.

Neki drugi ustavi, kao npr. Ustav Gr~ke (1975. g., ~l. 5) iliNema~ke (1994. g., ~l. 3/3) jezik pomiwu samo u vezi sa zabranomdiskriminacije, pored ostalog, i prema tom elementu.

Iako se doti~u poloàja jezika (mawinskih), odredbe o ne-kakvom dràvnom jeziku ili uop{te o slu`benoj upotrebi jezikanemaju ni ustavi [vedske (1975),60 ê{ke Republike (1992),61 Ma-|arske (1949, izm. 1997),62 Italije (1948, izm. 2003),63 i dr.

Zanimqivo je primetiti da i u najve}oj sili savremenogsveta -- SAD, Ustav i drugi propisi na saveznom nivou ne utvr|ujuzvani~an jezik. S tim u vezi prime}uje se da je engleski prvi jezikzemqe putem obi~aja, a ne na osnovu prava.

Veliki broj ustava drugih zemaqa ure|uje pitawe slu`beneupotrebe jezika. Razlike su, me|utim, velike. Jedni samo prokla-muju koji je dràvni jezik zemqe, drugi uz to dodaju jo{ nekeodredbe o o~uvawu i razvoju odnosnog jezika, tre}i otvaraju pro-


118

59 Mikhalchenko V.: Language Policy in the Russian Federation, World Congress onLanguage Policies, Barcelona 2002, p. 2, http://www.linguapax.org/congres/taller/taller3/Mik-halchenko.html, pp. 2--3.

60 Ustav [vedske samo u ~l. 2/4 jam~i pravo jezi~kih mawina na o~uvawe irazvoj sopstvenog kulturnog i dru{tvenog ìvota.

61 Sam Ustav nema odredbi o jezi~kim pravima mawina, ali su ta pitawaure|ena Poveqom o osnovnim pravima i slobodama (1992), gde se, pored ostalog(~l. 25/2/,,b‘‘), pomiwe i pravo pripadnika mawina na kori{}ewe materweg jezikau slu`benim kontaktima (mada nije bliè precizirano na {ta se ta~no misli).

62 ^lan 68/2 Ustava precizira da Republika Ma|arska obezbe|uje za{titunacionalnih i etni~kih mawina i osigurava, pored ostalog, upotrebu wihovihmaterwih jezika, obrazovawe na materwim jezicima i kori{}ewe imena na wiho-vim materwim jezicima.

63 Ustav Italije samo (~l. 3/1) sadrì zabranu diskriminacije, pored osta-log, prema jeziku (~l. 3/1) i precizira da se za{tita jezi~kih mawina ostvarujeputem posebnih propisa (~l. 6).

stor za slu`benu upotrebu i nekih drugih jezika, u prvom redujezika etni~kih mawina, itd. Ovde }e biti pomenuto svega neko-liko primera.

Ustavi jednog broja dràva zadovoqavaju se time da preci-ziraju koji su zvani~ni (dràvni) jezici u tim zemqama. TakoUstav Rumunije (1991) u ~lanu 13 utvr|uje da je zvani~ni jezik utoj zemqi rumunski; Ustav Albanije (1998) u ~l. 14/1 isti statusdaje albanskom; Ustav Finske (1999) precizira u ~l. 17/1 da sunacionalni jezici Finske finski i {vedski; Ustav Portugala(2001) u ~l. 11/3 za zvani~an jezik progla{ava portugalski; itd.

Ustavi nekih drugih zemaqa poznaju ne{to razvijenija re{e-wa utoliko {to sadrè odredbe kojima se, uporedo sa utvr|ivawemdràvnog (nacionalnog, zvani~nog) jezika, isti~e da se time nenaru{avaju prava koja su zajam~ena nacionalnim mawinama.

Tako Ustav Austrije (1929, izm. 1983) u ~l. 8/1 utvr|uje daje bez prejudicirawa prava predvi|enih saveznim zakonom za je-zi~ke mawine, nema~ki zvani~ni jezik Republike. Ustav Slove-nije (1991, izm. 2000) u ~l. 11 utvr|uje da je zvani~ni jezik uSloveniji slovena~ki, ali odmah dodaje da je u op{tinama u kojimaìve italijanska i ma|arska narodna zajednica, zvani~ni jezik iitalijanski, odnosno ma|arski. Ustav Poqske (1997) u ~l. 27progla{ava za zvani~ni jezik poqski, s tim {to poja{wava da setime ne naru{avaju prava nacionalnih mawina koja proisti~u izratifikovanih me|unarodnih sporazuma.

Ustavi jednog broja dràva pomiwu samo kori{}ewe mawin-skih jezika, ali ne i mogu}nost wihove slu`bene upotrebe. TakoUstav Moldove (1994) u ~l. 13 utvr|uje: ,,Nacionalni jezik Repu-blike Moldove je moldavski, a pismo je latinica,‘‘ a zatim uslede}em stavu precizira da Moldova priznaje i {titi pravo nao~uvawe, razvoj i upotrebu ruskog jezika i drugih jezika koji segovore na nacionalnoj teritoriji zemqe. Slu`bena upotreba ovihjezika se, me|utim, ne pomiwe. Sli~no tome, Ustav Ukrajine

(1996) u ~l. 10/1 progla{ava ukrajinski za dràvni jezik Ukrajine,ali ve} u ~l. 10/3 precizira da su u Ukrajini zajam~eni slobodanrazvoj i za{tita ruskog i drugih jezika nacionalnih mawina.

Pojedini ustavi utvr|uju zvani~ne jezike na nivou ~itavezemqe, ali istovremeno otvaraju prostor za to da u federalnimodnosno autonomnim jedinicama zvani~an status imaju i neki dru-gi jezici. Tako Ustav [panije (1978) u ~l. 3/1 progla{ava kasti-qanski za zvani~ni jezik dràve i utvr|uje da svi [panci imajudu`nost da ga znaju i koriste. Me|utim, drugom odredbom istog~lana konstatovano je da drugi jezici [panije tako|e mogu bitizvani~ni u odnosu na autonomne zajednice, u skladu sa wihovimstatutima.


119

Jedan broj ustava utvr|uje zvani~an (dràvni) jezik zemqe iistovremeno dozvoqava upotrebu (nije jasno da li uvek i slu`benuupotrebu) nekog drugog jezika kao sredstva me|usobne komunika-cije. Takva situacija je naro~ito karakteristi~na za neke odbiv{ih republika nekada{weg Sovjetskog Saveza. Tako Ustav

Belarusa (1994) u ~l. 17 utvr|uje da je zvani~ni jezik te dràvebelaruski i odmah zatim dodaje da Republika Belarus {titi pravoslobodne upotrebe ruskog jezika kao jezika me|uetni~ke komuni-kacije.

Neki ustavi sadrè sasvim specifi~na re{ewa. Tako UstavIrske (1923, sa kasnijim izmenama) u ~l. 8/1 progla{ava irskijezik kao nacionalni jezik za prvi slu`beni jezik zemqe, da bive} u ~l. 8/2 precizirao da je engleski jezik priznat kao drugizvani~ni jezik.

Najzad, ustavi sasvim izutetno sadrè iscrpne odredbe nesamo o zvani~nom jeziku zemqe, ve} i o slu`benoj upotrebi drugihjezika. Takva re{ewa obi~no su rezultat sloènih politi~kih idrugih prilika u kojima su odnosne odredbe formulisane. Dobarprimer je Ustav Makedonije (1991, izm. 2001) koji u ~l. 7 utvr|ujeda je makedonski jezik sa }irili~nim pismom zvani~an jezik u~itavoj Republici Makedoniji i u me|unarodnim odnosima Repu-blike Makedonije.

Me|utim, precizirano je (~l. 8/2) da je zvani~ni jezik, kojise pi{e svojim pismom, i svaki drugi jezik kojim govori najmawe20 % stanovni{tva. Uz to, utvr|eno je (~l. 8/3) da se svi zvani~nili~ni dokumenti gra|ana koji govore slu`benim jezikom koji nijemakedonski, izdaju i na tom jeziku, pored makedonskog, u skladu sazakonom. Ostalim odredbama ~lana 8 propisano je:

-- Svako ko ìvi u jedinici lokalne samouprave u kojojnajmawe 20% stanovnika govori slu`benim jezikom koji nije ma-kedonski moè da koristi taj zvani~ni jezik u komunikaciji sapodru~nom kancelarijom centralne vlasti odgovornom za tu op-{tinu; kancelarija odgovara i na tom jeziku pored makedonskog.Svako moè da koristi ma koji zvani~ni jezik u komunikaciji saglavnom kancelarijom centralne vlasti, koja je du`na da odgovorii na tom jeziku pored makedonskog.

-- U organima Republike Makedonije moè se, pored make-donskog, koristiti svaki drugi zvani~ni jezik, u skladu sa zako-nom.

-- U jedinicama lokalne samouprave u kojima najmawe 20 %stanovni{tva govori odre|enim jezikom, taj jezik i wegovo pismokoriste se kao zvani~ni jezik, pored makedonskog jezika i }iri-li~nog pisma. [to se ti~e jezika kojima govori mawe od 20 %


120

stanovnika jedinice lokalne samouprave, lokalne vlasti odlu~ujuo wihovoj upotrebi u javnim organima.

2) Parcijalno regulisawe slu`bene upotrebe jezika (raznim

propisima, ali bez posebnog zakona o tome). Prakti~no u svimdràvama, razna pitawa koja se ti~u slu`bene upotrebe jezikaregulisana su ~itavim nizom propisa, koji ure|uju ovu materiju uvezi sa konkretnim odnosima i ìvotnim situacijama.

U zemqama u kojima postoje i zakoni koji su posve}eni ovojproblematici (npr. zakon o jeziku, zakon o slu`benoj upotrebijezika, i sl.), radi se, uslovno re~eno, o dopunskim propisima kojise kre}u u okviru principa utvr|enih tim zakonima i samo pre-ciziraju odre|ena re{ewa.

Me|utim, u dràvama koje nemaju posebne zakone posve}eneregulisawu poloàja jezika, odnosno regulisawu na op{ti na~inpitawa slu`bene upotrebe jezika, ovi izvori su, uz eventualnaustavna re{ewa, od prvenstvenog zna~aja.

Kada je re~ o tome u kojim zakonima i drugim propisimatreba traìti relevantne odredbe koje se odnose na slu`benuupotrebu jezika, odgovor na to, razume se, zavisi od specifi~nihprilika i uslova dràve u pitawu. Ipak, u ve}ini slu~ajevaodgovaraju}e odredbe se pronalaze u: statutima ili zakonima oautonomiji pojedinih podru~ja; zakonima o lokalnoj samoupravi;zakonima o sudovima; zakonima o sudskim postupcima (gra|anskom,krivi~nom i dr.); zakonima o upravnom postupku; zakonima o jav-nim bele`nicima; zakonima o paso{ima; zakonima o li~nim kar-tama; zakonima o nazivima naseqenih mesta i ulica; zakonima oobrazovawu (zakon o obrazovawu, zakon o osnovnoj {koli, zakono sredwoj {koli, o univerzitetu i dr.); poslovnicima parlamena-ta, raznim podzakonskim aktima i dr.

Me|u raznim propisima koji se ne ti~u iskqu~ivo jezika,ali po pravilu sadrè va`ne odredbe o slu`benoj upotrebi jezika,od posebnog zna~aja su zakoni o poloàju mawina. Pod pretpos-tavkom da je u datoj zemqi priznat nekakav vid slu`bene upotrebejezika mawina, ta pitawa obavezno nalaze svoje mesto u ovimaktima. Primeri zakona o pravima mawina koji sadrè i odredbeo slu`benoj upotrebi jezika jesu npr. odgovaraju}i akti Austri-je,64 Ma|arske,65 Jugoslavije (Srbije i Crne Gore),66 Hrvatske,67

Bosne i Hercegovine,68 i dr.


121

64 Savezni zakon o pravnom poloàju narodnih grupa u Austriji (1976, izm.1999).

65 Zakon br. LXXVII o pravima nacionalnih i etni~kih mawina (1993).66 Zakon o za{titi prava i sloboda nacionalnih mawina (2002).67 Ustavni zakon o pravima nacionalnih mawina (2002).68 Zakon o za{titi prava pripadnika nacionalnih mawina (2003).

3) Posebni zakoni o jeziku. U jednom, i reklo bi se sve ve}embroju dràva postoje i posebni zakoni o jezicima. Wihovi nazivii sadrìna ~esto se me|usobno razlikuju, tako da ovi propisiure|uju {iri ili uì krug pitawa, imaju za predmet regulisaweprvenstveno dràvnog jezika ili, naprotiv, prvenstveno mawinskejezike, itd. Ipak, za sve wih karakteristi~no je da sadrè odgo-varaju}e odredbe od neposrednog zna~aja za problem slu`beneupotrebe jezika.

Mada su mogu}i i druga~iji propisi (i, u skladu s tim, wihovinazivi), ~ini se da se pre svega moè govoriti o: 1) zakonima ojeziku, 2) zakonima o dràvnom jeziku, 3) zakonima o nekim konk-retnim jezicima, 4) zakonima o slu`benoj upotrebi mawinskihjezika i 5) zakonima o slu`benoj upotrebi jezika. Razume se,postoje i razne druge mogu}nosti, {to zavisi od konkretnih pri-lika i voqe zakonodavca.

Iako su sva uop{tavawa uvek nezahvalna, jer ~esto u istiko{ svrstavaju odre|ene, po mnogo ~emu osobene pojave, ~ini seda je mogu}e dati nekoliko op{tih zapaàwa.

(A) Zakoni o jeziku. Zakoni o jeziku obi~no reguli{u slu`-benu upotrebu jezika (jednog ili vi{e), ali i ~itav niz drugihpitawa koja se ti~u jezika i jezi~kih prava (jezik obrazovawa,javnog informisawa, zabrana diskriminacije prema jeziku, mereza standardizaciju jezika i dr.).

U red zakona ove vrste spadaju npr. Zakon o funkcionisawujezika na teritoriji Moldavske SSR (1989), Zakon RepublikeKazahstan o jezicima Republike Kazahstan (1997), Zakon Turkmen-ske SSR o jeziku (1990),69 Zakon o jezicima Beloruske SSR (1990),Zakon o jezicima u Ukrajinskoj SSR (1989, izm. 1995), i dr.

(B) Zakoni o dràvnom (zvani~nom) jeziku. Ve} po logicistvari, zakon o dràvnom (zvani~nom) jeziku utvr|uje koji jezik(jezici) ima(ju) takav status. Prema tome, on se bavi uskim krugomjezika (jednim jezikom ili samo nekolicinom wih), ali, s drugestrane, naj~e{}e u vezi sa vrlo {irokim krugom pitawa. Obi~nose osim regulisawa obavezne slu`bene upotrebe dràvnog (zva-ni~nog) jezika, tu javqaju i norme o wegovoj za{titi, negovawu,razvoju, i sl.

Primere zakona o dràvnom (zvani~nom) jeziku predstavqa-ju: indijski Zakon o zvani~nim jezicima (1963, izm. 1967),70 ZakonKirgiske SSR o dràvnom jeziku Kirgiske SSR (1989), Zakon


122

69 Vi{e o tome: Language Policies in Central Asia, http://www.osi.hu/fmp/laws/, 15 pp.70 The Official Languages Act, http://www.languageinindia.com/april2002/officiallangu-

agesact.html.

Republike Uzbekistan o dràvnom jeziku u Republici Uzbekistan(1995),71 Zakon Moldavske SSR o statusu dràvnog jezika Moldav-ske SSR (1989), kanadski Zakon o zvani~nim jezicima (2002),72

irski Zakon o zvani~nim jezicima (2003),73 i dr.

(V) Zakoni o nekom konkretnom jeziku. Zakon o nekom kon-kretnom jeziku, zavisno od toga kakav se status pridaje tom jeziku,su{tinski se svodi ili na zakon o dràvnom jeziku ili na zakono nekom za{ti}enom (mawinskom) jeziku. Na taj na~in, iza ovognaziva mogu se kriti vrlo razli~iti akti, od onih koji kao jedinijezik u slu`benoj upotrebi utvr|uju odnosni jezik (npr. francuskiu Francuskoj), do onih koji obezbe|uju mawe ili vi{e {irokuslu`benu upotrebu nekog mawinskog jezika.

Primeri zakona ove vrste su ve} pomiwani francuski Zakono upotrebi francuskog jezika (1994), Zakon o upotrebi makedon-skog jezika (1998), Zakon o poqskom jeziku (1999), i dr.

(G) Zakoni o (slu`benoj) upotrebi mawinskih jezika. Zakono upotrebi mawinskih jezika trebalo bi da ure|uje {irok krugpitawa u vezi sa slobodnom upotrebom jezika mawina. To obi~no,ali ne i obavezno, podrazumeva i slu`benu upotrebu ovih jezika,ali naj~e{}e obuhvata takva podru~ja kao {to su obrazovawe,informisawe, negovawe kulture, i dr.

Primer propisa koji na op{ti na~in ure|uje upotrebu jezi-ka mawina (i u tom sklopu na~ine i uslove slu`bene upotrebe tihjezika) jeste italijanski Zakon o za{titi istorijskih jezi~kihmawina (1999).

Znatno je mawe zakona koji su u celosti posve}eni reguli-sawu slu`bene upotrebe jezika mawina. Dobar primer predstavqahrvatski Zakon o upotrebi jezika i pisma nacionalnih mawina uRepublici Hrvatskoj (2000).

Pojedini zakoni ure|uju samo pitawe slu`bene upotrebenekog odre|enog mawinskog jezika. Primeri za to su {vedskiZakon o pravu kori{}ewa sami jezika u odnosima sa javnom admi-nistracijom (2000) i Zakon o pravu kori{}ewa finskog i mean-kieli jezika u odnosima sa javnom administracijom (2000);74 fin-ski Zakon o upotrebi jezika Samija (2004), itd.


123

71 Vi{e o zakonima Kirgistana i Uzbekistana: Language Policies in CentralAsia, op. cit., pp. 5--9, 11--15.

72 Official Languages Act, http://www.gnb.ca/acts/acts/o--00--5.htm.73 Official Languages Act, http://www.usenglish.org/foundation/res.../viewLegislation .asp?

CID=52&LID=17.74 Law on the right to use Saami in the relations with public administration; Law on

the right to use Finnish and Meänkieli languages in relations with public administration. Obateksta na: http://www.usenglish.org/foundation/res.../viewLegislation.asp?CID=29&LID=10.

(D) Zakoni o slu`benoj upotrebi jezika. Zakon o slu`benojupotrebi jezika je naziv koji bi trebalo jasno da ukaè da seodnosni akt bavi upravo tim problemom. Primeri za to su kanad-ski, irski i dr. zakoni o slu`benoj upotrebi jezika.

Me|utim, u zemqama u kojima se pitawe slu`bene upotrebejezika postavqa iskqu~ivo u vezi sa postojawem raznih etni~kihmawina, tako da se slu`bena upotreba jezika ve}inskog stanov-ni{tva podrazumeva, a i ina~e je utvr|ena odgovaraju}im propi-sima (obi~no ve} samim ustavom), ima i te kako smisla ograni~itipredmet odgovaraju}eg zakona, a time i wegov naziv, na problemslu`bene upotrebe mawinskih jezika.

(\) Postojawe vi{e relevantnih zakona. Nije redak slu~ajda u istoj dràvi, i to na nivou ~itave zemqe, postoji vi{e jezikakoji se odnose na ovo pitawe (zakon o dràvnom jeziku, zakoni oposebnim jezicima, i dr.).

Dobar primer je Moldova koja ima i poseban zakon o statusudràvnog jezika i zakon o funkcionisawu jezika (oba iz 1989.godine).

Isto tako, u Italiji se norme o slu`benoj upotrebi jezikatraè u statutima autonomnih pokrajina, Zakonu o za{titi isto-rijskih jezi~kih mawina (1999), Zakonu o za{titi slovena~kejezi~ke mawine (2001) i drugim propisima.

Takva praksa postoji i u nizu drugih dràva, kao npr. Hr-vatskoj u kojoj, pored ostalog, postoje Ustavni zakon o pravimanacionalnih mawina (2002) i Zakon o upotrebi jezika i pismanacionalnih mawina u Republici Hrvatskoj (2000).

* * *

Prema izloènom, uporednopravna praksa je izuzetno boga-ta. Pre svega, moglo bi se re}i da koliko ima dràva, toliko jei raznih re{ewa.

Me|utim, i u okviru pojedinih dràva, posebno federalnih,multietni~kih ili sa zna~ajnim udelom etni~kih i drugih mawi-na, postoji vi{e razli~itih pristupa bilo s obzirom na nivo nakom se pitawe postavqa (savezno zakonodavstvo, zakonodavstvorepublika ~lanica i sl.), bilo s obzirom na krug lica o kojimase radi.

Tome treba dodati da su i prilike u svakoj konkretnojdràvi, a time i odgovaraju}a pravna regulativa podlo`ni stal-nim promenama, te da ono {to je vaìlo ju~e ne mora da vaìdanas.


124

Sve to ukazuje da se prou~avawu ovog problema, posebnoanalizirawu sa stanovi{ta uporednog prava, mora prilaziti sanaro~itim oprezom.

S tim u vezi, postavqa se i pitawe na~ina regulisawaslu`bene upotrebe jezika u Srbiji. Re~ je o kompleksnom proble-mu, koji }e ovde biti dotaknut samo uzgred, po{to smo se wimeve} bavili na drugom mestu.75

U najkra}im crtama, mada su pitawe poloàja etni~kih (na-cionalnih) mawina i problem slu`bene upotrebe mawinskih je-zika regulisani u dràvnoj zajednici Srbije i Crne Gore nizompravnih dokumenata,76 i to na prili~no kvalitetan, mada ne iidealan na~in,77 poseban zna~aj imaju odgovaraju}i propisi repu-blika ~lanica. Me|u wima je naro~ito zanimqiv Zakon RepublikeSrbije o slu`benoj upotrebi jezika i pisma (1991).

Donet pre 13 godina, ovaj zakon koji se, kako mu i ime kaè,neposredno odnosi na slu`benu upotrebu jezika, jo{ uvek je nasnazi. Objektivno posmatrano, on zasluùje niz pohvala, kako ve}zbog ~iwenice da je me|u prvima u svetu zajam~io slu`benu upot-rebu jezika mawina, tako i zbog konkretnih re{ewa, koja su naj-ve}im delom prili~no kvalitetna, pa ~ak po mnogo ~emu prevazi-laze i ono {to se u tom pogledu moè na}i u zakonodavstvimave}ine drugih dràva, ukqu~uju}i i takozvane zapadnoevropskedemokratije. I pored toga, nema sumwe da postoje i odre|eneozbiqne slabosti. Neke od wih su postojale u vreme dono{ewaovog propisa (ab initio), druge su nastale kao posledica promewenihokolnosti (nove realnosti u kojoj bi ovaj propis trebalo da seprimewuje), a tre}e se ti~u prakse.78

U svakom slu~aju, mnogo toga ukazuje da je vreme da se slu`be-na upotreba jezika, bar kada je re~ o Srbiji, uredi na nov na~in.Pri tome bi pitawe slu`bene upotrebe jezika trebalo da na|esvoje mesto u: 1) Ustavu Republike Srbije, 2) posebnom (ustavnom)zakonu o pravima mawina, 3) zakonu o srpskom jeziku, 4) zakonu oslu`benoj upotrebi jezika mawina, 5) drugim propisima.

Konkretno, srpski jezik bi vaqalo ustavom proglasiti zadràvni, odnosno zvani~ni jezik Republike. Istovremeno bi, me|u-


125

75 Krivokapi}, B.: ,,Prilog inicijativi za dono{ewe novog zakonodavstvaRepublike Srbije o slu`benoj upotrebi jezika‘‘, Pravni informator 2/2005, u{tampi.

76 Pored ostalog, Poveqom o qudskim i mawinskim pravima i gra|anskimslobodama iz 2003. g. (posebno ~l. 52 i ~l. 57), Zakonom o za{titi prava i slobodanacionalnih mawina iz 2002. g. (posebno ~l. 9--11) i dr.

77 Krivokapi}, B.: Serbia and Montenegro: The New Legal Framework for the Protectionof Ethnic Minorities, Revue québécoise de droit international (Montreal, Canada), vol. 16.1,1/2003, pp. 61--100.

78 Videti Krivokapi}, B.: ,,Prilog inicijativi za dono{ewe...‘‘, op. cit.

tim, bilo dobro da se u okviru ustavnih odredbi na precizniji ipotpuniji na~in zajam~i slu`bena upotreba jezika nacionalnihmawina.

U Republici Srbiji ne postoji poseban zakon koji bi se naop{ti (sveobuhvatan) na~in bavio za{titom etni~kih ili na-

cionalnih mawina, tj. imao to pitawe kao svoj osnovni predmetregulisawa. Takav propis donet je 2002. godine na saveznom nivou,~ime je popuwena zna~ajna praznina.79 To, me|utim, ne zna~i dasli~an zakon ne treba da postoji i na nivou Srbije.80 Naprotiv.U svakom slu~aju, takav dokument trebalo bi da sadrì odre|eneodredbe kojima bi se utvrdili principi u vezi sa slu`benomupotrebom jezika mawina.

Uz to, imaju}i u vidu na{e prilike i potrebe, vaqalo birazmisliti o dono{ewu dva posebna propisa -- zakona o srpskomjeziku (zakona o dràvnom jeziku) i zakona o slu`benoj upotrebijezika i pisma nacionalnih mawina.

Naime, mnogo toga ukazuje da bi, ugledaju}i se na praksumnogih dràva, ali i vode}i ra~una o sopstvenim potrebama, bilokorisno doneti poseban zakon o srpskom jeziku ili eventualno

zakon o dràvnom jeziku. Nezavisno od pristupa, a time i nazivakoji bi bio odabran, ovaj propis bi svakako trebalo da utvrdi daje u Republici Srbiji dràvni (zvani~ni) jezik srpski jezik i}irili~no pismo.81 Istovremeno bi na op{ti, ali nedvosmislenna~in bilo precizirano da je u svim slu`benim odnosima obaveznaupotreba srpskog jezika, osim ako druga~ije nije utvr|eno drugimzakonom, a posebnom odredbom bi se preciziralo da se pitaweslu`bene upotrebe jezika i pisma nacionalnih mawina ure|ujezakonom o slu`benoj upotrebi jezika i pisma nacionalnih mawi-na. Najzad, u ovaj zakon bi se u vidu posebnih odredbi (izuzetaka)mogla ukqu~iti re{ewa o slu`benoj upotrebi stranih jezika. Re~je o svim stranim jezicima, dakle onima koji nisu srpski, a kojimogu, ali ne moraju, biti istovremeno jezici nacionalnih mawina


126

79 Mada ima i odre|ene slabosti, ovaj savezni zakon je u su{tini iznad onoga{to je mawinama obezbe|eno u ve}ini drugih dràva U vezi sa slu`benom upot-rebom jezika mawina, od posebnog interesa su ~l. 9--11. Vi{e o tome: Krivokapi},B.: ,,Serbia and Montenegro: The New Legal Framework....‘‘, op. cit.

80 Ne{to vi{e u prilog dono{ewu posebnog (ustavnog) zakona RepublikeSrbije o za{titi mawina i drugim sa tim povezanim pitawima, videti u: Krivo-kapi}, B.: ,,Povodom teza za Zakon o slobodama i pravima mawinskih zajednica iwihovih pripadnika‘‘, u: Teze za Ustavni zakon Republike Srbije o slobodama ipravima mawinskih zajednica i wihovih pripadnika, Beograd 2002, str. 15--24.

81 Zavisno od politi~kog stava koji prevlada (nakon konsultovawa mi{qe-wa lingvista, istori~ara i drugih stru~waka; {irokih rasprava i sl.), ravnopra-van status mogao bi se dati i latinici (poznata je tvrdwa da je i ona srpskopismo). Ako se latinici ne prizna takav status, vaqalo bi je, po svemu sude}i,tretirati (u smislu slu`bene upotrebe) kao i ostala pisma, izuzev srpske }iri-lice. No, to su pitawa koja bi najboqe bilo urediti ve} na ustavnom nivou.

koje ìve u Srbiji (npr. engleski, francuski, {panski i drugi,,svetski‘‘ jezici, tj. jezici me|unarodne komunikacije).82

Drugi poseban propis bio bi zakon o slu`benoj upotrebijezika i pisama nacionalnih mawina, koji bi trebalo da ure|ujeono {to mu i ime kaè -- uslove, modalitete, vidove i dr. slu`beneupotrebe jezika i pisama nacionalnih mawina.83 Na taj na~in,predmet zakona bilo bi upravo ono {to predstavqa su{tinu pro-blema, bar u praksi Srbije. Konkretna re{ewa zakona bi, razumese, morala da budu rezultat usagla{avawa stavova politi~kihstranaka na vlasti, odnosno predstavnika ve}ine i zahteva mawin-skih zajednica i wihovih organizacija, ali ne bi smela da iduispod ve} dostignutog nivoa.

Me|utim, ~ak i kada se pitawe slu`bene upotrebe jezikauredi posebnim zakonom (ili, u izloènom predlogu, zakonima),sve ukazuje da je nemogu}e izbe}i da odre|eni aspekti tog proble-ma budu regulisani i nekim drugim propisima. To je i razumqivo,posebno kada se ima u vidu da je re~ o sloènim odnosima, te danijedan zakon, ma kako dobar bio, ne moè da obuhvati na pravina~in sve situacije. Stoga se i u uporednom pravu, isto kao i upravu Srbije i Crne Gore, odre|ene odredbe iz ove materijenalaze u drugim zakonima i podzakonskim aktima. Dobar primersu npr. zakoni o obrazovawu, informisawu, putnim ispravama,objavqivawu propisa, poslovnici parlamenta i dr.

S tim u vezi, ~ini se opravdanim da se razmisli o na~inimakojima bi se obezbedilo da se drugim propisima samo razra|uju,ali ne krwe re{ewa utvr|ena osnovnim zakonom (zakonom o slu`-benoj upotrebi jezika). U protivnom, u principu bi neki drugizakoni mogli da naru{e re{ewa utvr|ena osnovnim zakonom, po-sebno shodno na~elu lex posterior derogat priori.


127

82 Upotreba ovih (,,stranih‘‘) jezika trebalo bi da bude predvi|ena u vezisa raznim odgovaraju}im pitawima, kao {to je upotreba stranih jezika: u zva-ni~nim odnosima (usmenoj komunikaciji, prepisci i sl.) sa inostranstvom (sastranim dràvama, me|unarodnim organizacijama i sl.), gde je ~esto neizbe`nokori{}ewe engleskog ili nekog drugog jezika me|unarodne komunikacije; u teks-tovima me|unarodnih ugovora; u pe~atima, zaglavqima i dr. dràvnih organa,organa autonomnih pokrajina, organa lokalne samouprave, ustanova, organizacijai dr.; na paso{ima i drugim putnim ispravama; u li~nim kartama, saobra}ajnimdozvolama i drugim li~nim ispravama; na saobra}ajnim znacima, putokazima,nazivima mesta i drugim geografskim nazivima; u firmama preduze}a, ustanovai drugih pravnih lica; na robi koja je namewena izvozu (posebno na lekovima,otrovima i sl.); i dr.

83 Precizniji termin je ,,etni~ka mawina‘‘, me|utim, ovde je odabran izraz,,nacionalna mawina‘‘, po{to se za wega opredelilo savezno zakonodavstvo SRJugoslavije odnosno zakonodavstvo dràvne zajednice Srbija i Crna Gora. Vi{eo tome: Krivokapi}, B: ,,Pojam, vrste i naziv mawina‘‘, Prava ~oveka, 5--6/2003,str. 19--41.

Prema izloènom, kada se donese odluka da se prione nasre|ivawe stawa u ovoj oblasti (a to }e morati da se u~ini preili kasnije), zakonodavca ~eka ozbiqan i mukotrpan posao. No,prvo je potrebno posti}i saglasnost zainteresovanih faktora okonekoliko prethodnih pitawa -- kakve intervencije se èle, da litreba ~ekati usvajawe novog ustava, pa tek onda pristupiti re-formi u ovoj materiji ({to se ~ini kao dobra ideja), da li jedovoqno samo izmeniti postoje}i zakon ili je boqe zameniti ganovim propisom istog ili sli~nog profila, ili je boqe umestosvega toga radije pristupiti ~itavom problemu na druga~iji na~in(npr. kao {to je ovde predloèno) itd. Ono {to je sigurno, to jeda treba voditi ra~una o sopstvenim specifi~nostima i potreba-ma, ali i o tu|im iskustvima.

Boris Krivokapi}

ON SOME PROBLEMS OF OFFICIAL USE OF LANGUAGE ININTERNAL DOMESTIC ORDERS OF THE STATES

Summary

This paper treats a very interesting, important and sensitive issue --official use of language in internal domestic order of the states. Namely, onesurely expects majority language to be in use, and this use is usuallyguaranteed through legislation. This reduces the issue of free use of languagesto the issue of whether other languages may also be used. Although thosecan exceptionally be some other languages as well (e.g. foreign languageswhich are not at the same time mother tongues of any of the minorities inthe said state) this usually amounts to languages of various ethnic, linguisticand other minorities.

Within the introductory part author treats some preliminary issues, andespecially examines the notion of state language or 'protected languages',points to the most important aspects of the free use of language and, inparticular, to the problem of determining official use of language.

The second part of the work deals with various approaches to thisproblem. After a short overview of international law, the author states currentsolutions that have appeared in state practice. Havin in mind the essence ofthe proposed solutions, the author notes that the solutions may conditionallybe listed as: 1) those that accept official use of only one language; 2) thosethat tolerate, but not guarantee certain modalities of official use of otherlanguages; 3) those that determine general official use of one language (state,official, etc.) but envisage certain modalities of use of other (protected,


128

minority, etc.) languages; 4) those that, under certain conditions, allow forofficial use of two or more languages on whole territory of the state.

Further, author analyzes different methods of legal regulation of theseproblems: constitution, various regulations but without special law on thesubject matter, special law on laguage, on state (offical) language, laws ona particular languate, laws on (official) use of minority languages, laws onofficial use of languages, etc.

In his final remarks, author observes that there is a thriving compa-rative practice, and one could almost conclude that there every state has itsown approach. However, even within particular states, especially federal,multhnietnic or those that contain a sizable portion of ethnic or otherminorities, several solutions co-exist at the same time. One should add thatconditions within each state, including its regulation, are subject to constantchange. All this points out that one should study this this problem verycarefully, especially when one intends to analyze it from the standpoint ofcomparative law.

Finally, in a very brief conclusion, author offers his vision of possiblelegislative solutions which might be implemented in the Republic of Serbiaon this subject matter. He points out that the constitutional reform shouldtake this problem into account, and pleads for enaction of constitutional lawon minority rights which would cover this subject matter at least partially,and is especially in favor of promulgating special laws on languages. Heestimates that a law on Serbian language should be enacted (that is, a lawon official state language) and, paralell to that, a parelell law on official useof minority languages should also be passed.

Keywords: Language -- Official use of language -- Internal legal orders -- Compara-tive Law.


129

UDK 347.516(37)UDK 347.922(37)

Milena Polojac

PODELA DOBITI I GUBITKA ME\U

ORTACIMA -- RIMSKO PRAVO I

MODERNA RE[EWA

U ovom ~lanku autor, na osnovu raspoloìvih rimskih pravnih tek-stova, pokazuje kako u pozadini veoma liberalnog stava rimskog prava, kadje re~ o podeli dobiti i gubitka me|u ortacima, stoji dug istorijskirazvoj ovog instituta. Za najstariji tip ortakluka svih dobara vezano jepravilo o podeli dobiti i gubitka na jednake delove u nedostatku dru-ga~ijeg sporazuma stranaka. Jedan od va`nih zaokreta u razvoju institutapredstavqao je momenat kada se udeo ortaka mogao sastojati iskqu~ivo uradu, a ne kao do tada samo u kapitalu, a takav ortak mogao je dogovoromstranaka biti iskqu~en iz podele gubitka ortakluka. Analiziraju}i od-redbe modernih zakonodavstava koje se odnose na pitawe podele dobiti igubitka me|u ortacima, autor dokazuje nesumwiv, snaàn uticaj rimskogprava, uz zakqu~ak da se rimska re{ewa preuzimaju zbog svoje racionalnostii superiornosti, a ponekad na prvom mestu kao dug tradiciji i velikompo{tovawu prema rimskom pravu.

Kqu~ne re~i: Dobit. -- Gubitak. -- Lavovski ortakluk. -- Me{oviti or-takluk.

Pitawe podele dobiti i rizika me|u ortacima predstavqava`no pitawe u reìmu udruèwa kada se ima u vidu da je ciqortakluka po pravilu sticawe imovinske koristi, profita.1 Oovom pitawu svoje mi{qewe dala je ~itava plejada najuglednijih

130

1 [to se ciqa ortakluka u rimskom pravu ti~e, u literaturi se pravirazlika izme|u ortakluka koji imaju za ciq samo kori{}ewe, uìvawe zajedni~keimovine, kakav je npr. slu~aj kod ortakluka svih dobara (societas omnium bonorum),od onih koji su osnovani u svrhu privre|ivawa, dakle, sticawa imovinske koristi.Za prvi tip koriste se npr. nazivi societas non questuaria, Nutzungsgesellschaft, societàdi mero godimento, dok se drugi tip naziva societas questuaria, Erwerbsgesellschaft,odnosno società di industria. Vidi: M. Kaser, ,,Neue Literatur zur 'Societas'‘‘, Studia etdocumenta historiae et iuris, SDHI, 41 (1975), str. 311 i sl.; F. Cancelli, ,,Società (dirittoromano)‘‘, Nuovissimo Digesto Italiano (NNDI), vol. 17, 1961, str. 503.

pravnika pretklasi~nog, klasi~nog i poznoklasi~nog perioda, po-~ev{i od Kvinta Mucija Scevole2, Servija Sulpicija3, MasurijaSabina4, Gaja Kasija Longina5, Aristona6. Gaj u Institucijama,Ulpijan u svojim komentarima ius civile-a, kao i Justinijanovipravnici, sastavqa~i imperatorskog uxbenika sa zakonskom sna-gom, prenose mi{qewa ovih pravnika, istovremeno u izvesnojmeri interpretiraju}i wihove stavove.

Re{ewa koja je ponudila klasi~na rimska jurisprudencijapo~ev{i od Servija Sulpicija, predstavqa sna`nu afirmacijuprincipa autonomije voqe.7 Na~elo slobode ure|ivawa odnosame|u ortacima izraèno je najpre u Justinijanovim Instituci-jama, 3.25.1, re~ima: Quodsi expressae fuerint partes, hae servari debent.(Onako kako su stranke ugovorile, to treba da bude po{tovano.)Gaj nas zatim informi{e koja su re{ewa ukoliko stranke nisuni{ta ugovorile o podeli dobiti i rizika, ne iskoristiv{i takopriliku da wihova voqa postane zakon.8

Inst., 3.150: Ex illud certum est, si de partibus lucri et damni nihilinter eos convenerit, aequis ex partibus commodum et incommodum intereos commune esse. Sed si in altero partes expressae fuerint, velut in lucro,in altero vero omissae, in eo quoque quod omissum est similes partes erunt.

U slu~aju da nije ni{ta ugovoreno o udelima u dobiti iriziku, jasno je da }e i dobit i {teta biti podeqeni na jednakedelove. A ako je o jednom izri~ito ugovoreno, npr. o dobiti, a odrugom nije, na ono o ~emu nije ugovoreno primewuje se isti odnoskao i na ono o ~emu je ugovoreno.

Milena Polojac (str. 130--144)

131

2 Najpoznatiji iz ~uvene porodice pravnika i najuticajniji pravnik uperiodu republike, pored Servija Sulpicija. Konzul u 95. p.n.e i pontifeks maksimusu 82. g. p.n.e. W. Kunkel, Herkunft und soziale Stellung der römischen Juristen, Weimar,1952, str.18 (nr. 28/I).

3 Servius Sulpicius Rufus, pored prethodno pomenutog Kvinta Mucija Scevole,najpoznatiji i najugledniji pravnik iz perioda republike. Pripadao je patrici-jima, ali je wegova porodica sumwivog nobiliteta. Drugi put je izabran za konzula39. p.n.e. Op. cit., str. 25 (nr. 40/I).

4 Pripadao je vitezovima. Od Tiberija je dobio ius respondendi. Pripadnik{kole Sabinijanaca po kome je {kola i dobila ime. Op. cit., str. 119 (nr. 6/II).

5 Pravnik iz porodice koja je pripadala visokoj aristokratiji. Obavqaoje mnoge dràvne funkcije: consul suffectus 30. n.e., proconsul Asiae 40/41. n.e., legatusAugustus pro praetore Syriae 45/49. n.e. Bio je pripadnik {kole Sabinijanaca. Op.cit., str. 130 (nr. 14/II).

6 Titius Aristo, u~enik Gaja Kasija Longina. Pored Javolena i Neracija,bio je najpoznatiji pravnik na prelasku iz prvog u drugi vek. Op. cit., str. 141 (nr.25/II).

7 R. Zimmermann, The Law of Obligations, Roman Foundations of the CivilianTradition, Oxford, 1996, str. 457 i sl.

8 Istu informaciju daje i Ulpijan: D.17.2.29pr (Ulpianus 30 ad Sabinum): sinon fuerint partes societati adiectae, aequas eas esse constat.

Dodu{e, ovaj princip slobode ure|ivawa odnosa me|u orta-cima ima i svoje granice, ali one veoma malo ugroàvaju slobodustranaka. Naime, u klasi~nom rimskom pravu dozvoqeno je:

1) da poloàj ortaka me|usobno bude nejednak u pogledupodele dobiti i rizika, tj. da pojedini ortaci sudeluju u raz-li~itim kvotama u podeli dobiti i {tete.

2) da pojedini ortak snosi razli~itu kvotu dobiti u odnosuna rizik.

3) da pojedini ortak bude potpuno iskqu~en iz podele rizi-ka9.

Nije dozvoqeno da ortak bude iskqu~en iz podele dobiti, ada snosi iskqu~ivo {tetu. O ovom re{ewu koje je poznato kaolavovski ortakluk (societas leonina) informi{e nas Ulpijan u svomkomentaru ius civile-a prenose}i stav Aristona, odnosno Kasija:

D.17.2.29.2: Aristo refert Cassium respondisse societatem talem coirinon posse, ut alter lucrum tantum alter damnum sentiret, et hanc societatemleoninam solitum appellare: et nos consentimus talem societatem nullam esse,ut alter lucrum sentiret, alter vero nullum lucrum, sed damnum sentiret:iniquissimum enim genus societatis est, ex qua quis damnum, non etiamlucrum spectet.

Ariston navodi da je Kasije odgovorio da se ne moè osno-vati takav ortakluk u kojem bi neko sticao samo korist, a drugisamo {tetu; takav ortakluk obi~no se naziva lavqim. I mi seslaèmo s tim mi{qewem da je ugovor o ortakluku u kojem bijedan samo sticao, a drugi ne bi imao nikakve koristi, nego snosio{tetu -- ni{tav, jer je najnepravi~niji oblik ortakluka onaj ukojem neko snosi {tetu, a nema i koristi.

Do ovako liberalnog stava Rimqani nisu do{li odmah nitina jednostavan na~in. Izgleda da je slobodoumqe rimskog kla-si~nog prava plod jednog naglog zaokreta i raskida s tradicijomkome je prethodilo èstoko suprotstavqawe mi{qewa jurispru-denata. Zato je sporno pitawe da li jedan ortak moè snositirazli~it udeo u dobiti u odnosu na wegov udeo u riziku. Gaj ga jeu svojim Institucijama nazvao magna questio:

Gai Inst., 3.149: Magna autem quaestio fuit an ita coiri possit societas,ut quis maiorem partem lucretur, minorem damni praestet, quod Q. Mucius,,contra naturam societatis esse existimavit, sed Servius Sulpicius, cuius‘‘etiam prevaluit sententia, adeo ita coiri posse societatem existimavit, utdixerit illo quoque modo coiri posse, ut quis nihil omnino damni praestet,sed lucri partem capiat, si modo opera eius tam pretiosa videatur ut aequum


132

9 Gai Inst., 3.149, Justiniani Inst., 3.25.2, D.17.2.29.1 (Ulpianus 30 ad Sabinum).Ulpijan se poziva na mi{qewe Kasija i Sabina.

sit eum cum hac pactione in societatem admitti. Nam et ita posse coirisocietatem constat, ut unus pecuniam conferat, alter non conferat, et tamenlucrum inter eos commune sit; saepe enim opera alicuius pro pecunia valet.

Veoma je sporno bilo da li se moè ugovoriti ortakluk takoda jedan ortak ima ve}i udeo u dobiti, a da trpi mawi rizik. Tako{togod Kvint Mucije je (smatrao protivnim prirodi ortakluka.Ali, Servije Sulpicije, ~ije je) mi{qewe preovladalo, smatraoje da je takav ortakluk mogu} u toj meri, da bi se ~ak moglouorta~iti tako da neko uop{te ne u~estvuje u riziku, a ipak delidobit, ako je wegov udeo/rad toliko dragocen da je sa gledi{tapravi~nosti ovakva klauzula opravdana. A moè se i tako uor-ta~iti da jedan ulaè imovinu, a drugi ne ulaè, pa da ipakzajedni~ki dele dobit, jer ~esto ne~iji rad vredi koliko imovina.

Veoma sli~an tekst je i onaj iz JustinijanovihInstitucija,3.25.2, koji nam potvr|uje ono o ~emu svedo~i Gaj:

De illa sane conventione quaesitum est, si, Titius et Seius inter sepacti sunt, ut ad Titium lucri duae partes pertineant, damni tertia, ad Seiumduae partes damni, lucri tertia, an rata debet haberi conventio? QuintusMucius contra naturam societatis talem pactionem esse existimavit et ob idnon esse ratam habendam. Servius Sulpicius, cuius sententia praevaluit,contra sentit, quia saepe quorundam ita pretiosa est opera in societate, uteos iustum sit meliore condicione in societatem admitti: nam et ita coiriposse societatem non dubitatur, ut alter pecuniam conferat, alter non conferatet tamen lucrum inter eos commune sit, quia saepe opera alicuius propecunia valet. et adeo contra Quinti Mucii sententiam optinuit, ut illudquoque constiterit posse convenire, ut quis lucri partem ferat, damno nonteneatur, quod et ipsum Servius convenienter sibi existimavit: quod tamenita intellegi oportet, ut, si in aliqua re lucrum, in aliqua damnum allatumsit, compensatione facta solum quod superest intellegatur lucri esse.

Postavqalo se pitawe da li se ugovor o ortakluku, u kojemsu se Ticije i Sej tako sporazumeli da }e na Ticija otpadati dvadela koristi i tre}i deo {tete, a na Seja dva dela {tete i tre}ideo koristi, moè smatrati vaqanim? Kvint Mucije je smatrao daje takav sporazum suprotan prirodi ortakluka i da zbog toga nemoè biti vaqan. Me|utim, Servije Sulpicije, ~ije je mi{qewepreovladalo, smatrao je suprotno, jer je ~esto rad pojedinaca uortakluku toliko vredan da im je pravi~no odrediti povoqnijipoloàj u ortakluku, kada se i ina~e, izvan svake sumwe, moèosnovati ortakluk u koji jedan unosi novac, a drugi ga ne unosi,pa ipak im je dobit zajedni~ka, jer ~esto rad jednoga vredi kolikoi novac. Stoga je prihva}eno stajali{te suprotno mi{qewu Kvin-ta Mucija, da se moè osnovati i takav ortakluk u kojem nekodobija deo koristi, a za {tetu ne odgovara, {to je i sam Servijesmatrao opravdanim; ipak, to treba razumeti tako da, ako se u


133

nekom poslu pojavi korist, a u drugom {teta, treba izvr{itikompenzaciju, pa se ono {to preostane uzima kao korist.

Zbog velike sli~nosti izme|u teksta Gajevih i Justinijano-vih Institucija, praznina koja je postojala u tekstu veronskogrukopisa, ozna~ena zagradama, a koja je davala suprotan smisaotekstu, popuwena je pomo}u istoimenog Justinijanovog dela.10

Neki autori, me|utim, pored ove nesumwive sli~nosti, pro-nalaze i nagla{avaju razlike izme|u tekstova. Najvi{e pa`wetom pitawu posvetio je Aran|o-Ruic koji predwa~i u poku{aju daprona|e minuciozne, ali po wegovom mi{qewu su{tinske razlikeizme|u tekstova Gajevog i Justinijanovog uxbenika. Uspore|uju}idve formulacije, prvu iz imperatorskog uxbenika, koja glasi: quiasaepe quorundam ita pretiosa est opera in societate, ut eos iustum sit meliorecondicione in societatem admitti i drugu iz Gajevih Institucija: simodo opera eius tam pretiosa videatur, ut aequum sit eum cum hac pactionein societatem admitti, uticajni italijanski romanista do{ao je dozakqu~ka da je re~ o dva bitno razli~ita re{ewa. U Justinijano-vim Institucijama, prema wegovom tuma~ewu, govori se samo orazlogu zbog kojeg moè do}i do ugovarawa razli~itih proporcijau dobiti i riziku za pojedinog ortaka, u ovom slu~aju re~ je ovrednosti rada jednog od ortaka, zbog ~ega je pravedno da jedanortak ima boqi poloàj od drugoga. U Gajevim Institucijama,me|utim, procena da li je pravedno da jedan ortak ima boqipoloàj u odnosu na druge ortake prepu{tena je sudiji, koji }e upostupku povodom podizawa actio pro socio zakqu~iti da li jesporazum ortaka vaqan ili nije.11 Ovakvu vrstu re{ewa koja jedata u Gajevim Institucijama, autor upore|uje s pitawem koje sepostavqalo prilikom ugovora o kupoprodaji: da li je cena pra-vi~na (iustum pretium) i institutom koji je povodom toga nastao --laesio enormis, u kojem se ulazilo u pitawe ekvivalencije uzajamnihdavawa. Autor tako zakqu~uje da su Gajeve Institucije pretrpeleintervenciju postklasi~nog glosatora koji je u problem podeledobiti i rizika uneo stav postklasi~nog prava. Naime, poznato jeda je u postklasi~nom periodu do{lo do promena u pravu u smeruve}eg moralisawa, ograni~avawa autonomije voqe stranaka i in-tervencionizma od strane dràve, koji se u ovom slu~aju ogleda u


134

10 Ovakvu rekonstrukciju izvr{io je Ge{en a kasnije ju je prihvatilave}ina romanista. Me|u onima koji nisu prihvatili ovu rekonstrukciju, trebapomenuti Beselera, romanistu sklonog radikalnim i malo verovatnim re{ewima,{to je pokazao i u ovom slu~aju. Wegova rekonstrukcija glasi: Quod Quintus Muciuset Servius Sulpicius negabant: Cassius autem cuius etiam praevaluit sententia etc. Powegovom mi{qewu, dakle, raskid sa konzervativnim stavom po~iwe od Gaja KasijaLongina. Studia et documenta historiae et iuris, SDHI,4, 1938, str. 295 i sl. Vidi tako|eV. Arangio-Ruiz, La società in diritto romano, Napoli, 1950, str. 96.

11 V. Arangio-Ruiz, op. cit., str. 100 i sl.

{irokim ovla{}ewima sudije. Za razliku od Gajevog uxbenika,prema vi|ewu Aran|a-Ruica, Justinijanov izraàva vi{e stavklasi~nog prava. Tako su pozicije ova dva ~uvena uxbenika prome-wene, pa Gajevo delo, nastalo u klasi~nom periodu, izraàvapostklasi~an stav i obrnuto, Justinijanov uxbenik, koji je nastaou postklasi~nom periodu, izraàva stav klasi~nog rimskog prava.12

Iako oceweno kao atraktivno13, tuma~ewe Aran|a-Ruicanije u osnovi prihva}eno,14{to se ~ini opravdanim. Naime, kad jere~ o ovako sli~nim formulacijama koje postoje izme|u tekstovaGajevih i Justinijanovih Institucija, te{ko je me|u wima tra-ìti neku dubqu razliku osim one koja se svodi na pitawe stila.Ne izgleda uverqiva tvrdwa da se u Gajevim Institucijama vi{emorali{e, jer formulacija aequum sit koju je upotrebio Gaj i iustumsit, izraz koji koriste Justinijanovi kompilatori, na sli~an na~inupu}uju na primenu principa pravi~nosti.15

Me|utim, navedeni tekstovi daju osnov za konstruktivnijuanalizu. Naime, ovde predstavqeno konzervativno mi{qewe Kvin-ta Mucija Scevole, koje ne dopu{ta da pojedini ortak snosi raz-li~itu kvotu dobiti u odnosu na rizik, svakako se ne moè potcenitizbog velikog prestià i ugleda koji je ovaj republikanski pravnikuìvao zahvaquju}i svom znawu i ume{nosti. Ovakav stav ~uvenogrepublikanskog pravnika mogao bi biti vezan za raniji period, kadase udeo u ortakluku mogao sastojati iskqu~ivo u kapitalu, stvarimaili novcu, a ne u radu.16 To je blisko mentalitetu anti~kog ~ovekakoji, kao {to je poznato, rad nije shvatao kao ne{to {to bi se mogloprocewivati u novcu. Naro~ito je nailazilo na otpor shvatawe dase rad slobodnih qudi koji obavqaju neke vi{e slu`be u dràvimoè vrednovati u novcu. Osim toga, kapital koji ortaci ulaù kaosvoj udeo sigurniji je nego obe}ani, u budu}nosti eventualno ostva-reni rad.17

Polaze}i od ovakve pretpostavke, mogu}e je u osnovnim cr-tama skicirati razvoj na slede}i na~in:


135

12 Idem, str. 101.13 A. Watson, The Law of Obligations in the Later Roman Republic, first print. Oxford

1965, repr. 1984, str. 138.14 E-H. Kaden, IURA, II, 1951, str. 230--235 (recenzija kwige Arangio-Ruiz, V.,

La società in diritto romano), naro~ito str. 233. Tako|e u recenziji F. Wieacker,Zeitschrift der Savigny-Stiftung für Rechtsgeschichte, Romanistiche Abteilung, ZSS, 69 (1952),str. 488--506.

15 Vijaker smatra, kao i wegov italijanski kolega, da je Justinijanov tekstboqi od Gajevog, ali on, za razliku od Aran|a-Ruica, ne vidi bitniju razliku usamom smislu tekstova. F. Wieacker, op. ult. cit., str. 498.

16 Ovakvo shvatawe ima npr. F. Wieacker, Societas. Hausgemeinschaft und Er-werbsgesellschaftt, I, Weimar,1936, str. 253. Suprotno, A. Guarino, Societas consensucontracta, Napoli, 1972, str. 25, koji smatra da su otpo~etka bili mogu}i tzv.me{oviti ortakluci u kojima je kao udeo mogao figurirati kapital i rad.

17 O ovome detaqnije M. Kaser, op. cit., str. 314.

a) U ortakluku svih dobara (societas omnium bonorum) koji semoè smatrati najstarijim, ili u najmawu ruku jednim od najsta-rijih tipova ortakluka, svaki ortak unosio je jednak udeo u imo-vini (kapitalu), pa je logi~no da je na svakog ortaka otpadaojednak udeo kako u dobiti, tako i u gubitku. Ovakav reìm u stvarije posledica ~iwenice da su ortaci bra}a, zakonski nasledniciumrlog pater familiasa (sui heredes) koji nasledstvo dele na jednakedelove. Informacija koju dobijamo od Gaja o tome da se, ako me|uortacima nije ni{ta ugovoreno, dobit i gubitak dele na jednakedelove (3.150), moè se dovesti u vezu sa ortaklukom svih dobarai wegovim reìmom podele dobiti i rizika. Naime, pravilo kojeje vaìlo za najstariji tip ortakluka dobilo je generalno zna~ewei kao takvo primeweno na sve oblike ortakluka.

b) Kod ostalih tipova ortakluka (societas questus, societasalicuius negotiationis, societas unius rei) koji su prete`no sklapaniradi ostvarewa imovinske koristi, ulog ortaka se u po~etku ta-ko|e sastojao iskqu~ivo u imovini, ne i u radu. Rad ortaka sepodrazumevao kao ne{to prirodno i u domenu dobre voqe ortakai nije se vrednovao kao ulog. Udeli pojedinih ortaka u imovinimogli su biti razli~ite vrednosti. Kako se nije nov~ano vredno-vao doprinos pojedinih ortaka u radu, nego samo u imovini, od-re|ena kvota za pojedinog ortaka u dobiti, koja je po praviluzavisila od visine wegovog imovinskog udela, nije mogla bitirazli~ita od wegovog u~e{}a u podeli rizika.

v) Iako se pouzdano ne zna kada je u ortakluk bilo mogu}ekao udeo uneti iskqu~ivo rad (opera), ~ini se verovatnim da je toupravo vreme u kojem su ìveli Kvint Mucije i Servije Sulpi-cije, dakle druga polovina perioda Republike, jer je tzv. magnaquestio mogla nastati jedino povodom neke va`ne novine u reìmuugovora. Ta novina mogla je biti upravo uno{ewe rada kao udelau ortakluk umesto novca ili druge imovine. S tim u vezi pojavilose sporno pitawe kako taj rad vrednovati u odnosu na kapital, azatim kako deliti dobit i gubitak izme|u ortaka s nejednakomvrstom uloga.18 Na novine i pote{ko}e koje se javqaju pri novim


136

18 U vezi s ovim me{ovitim ortaklukom i pitawima vrednovawa rada, Kazerje izneo svoju pretpostavku. Od momenta kada je tzv. me{oviti ortakluk postaomogu}, ortak koji unosi udeo u radu delio je profit i rizik prema ugovoru,odnosno na jednake delove, kao i ostali ortaci koji unose imovinu. Ako jeortakluk poslovao pozitivno, ortak koji ulaè samo rad dobio bi udeo u profitu.Ako bi, pak, ortakluk poslovao s gubitkom, ovaj ortak je tako|e snosio deogubitka. Nakon prestanka ortakluka, samo bi ortaci koji su uneli kapital svojudeo dobili natrag, dok bi ortak koji je uneo rad ostao bez i~ega, jer wegov udeose ne moè vratiti u naturi. On, tako|e, ne moè od svog udela odbiti gubitakukoliko je saldo pasivan, kao ortaci koji su uneli kapital, nego mora ostalimortacima da plati odre|enu svotu na ime {tete koju je ortakluk pretrpeo i kojatreba da se raspodeli na ortake.

situacijama, mogle bi upu}ivati i re~i Justinijanovog teksta nondubitatur u vezi s mogu}no{}u osnivawa tzv. me{ovitog ortakluka.Naime, ovakva formulacija u kojoj se nagla{ava da pitawe nijesporno, upotrebqava se obi~no kada je to pitawe prethodno iza-zivalo nedoumice.

Ostaje da se razmotri pitawe podele dobiti i gubitka iz-me|u ortaka s razli~itom vrstom uloga koje u izvesnom smisluostaje problemati~no i u modernim pravima. Naime, Gajev i Jus-tinijanov tekst govore o tome da pojedini ortak moè potpunobiti iskqu~en iz podele rizika i taj slu~aj se dovodi u vezu swegovim, naro~ito vrednim udelom u radu. O ovom pitawu govoritako|e jo{ jedan tekst, fragment iz Ulpijanovog komentara iuscivile, koji moè doprineti rasvetqavawu problema:

D.17.2.29.1 (Ulpianus 30 ad Sabinum): Ita coiri societatem posse, utnullam partem damni alter sentiat, lucrum vero commune sit, Cassius putat:quod ita demum valebit, ut et Sabinus scribit, si tanti sit opera, quantidamnum est: plerumque enim tanta est industria socii, ut plus societaticonferat quam pecunia, item si solus naviget, si solus peregrinetur, periculasubeat solus.

Kasije smatra da se moè osnovati takav ortakluk u kojemjedna strana ne snosi nikakvu {tetu, a svi ortaci dele dobit. Ovo}e vaìti, kako pi{e Sabin, ako je vrednost rada jednaka (pre-trpqenoj) {teti: ~esto je vrednost rada ortaka tolika da dopri-nosi ortakluku vi{e nego novac, ako je on jedini ortak koji ploviili putuje u inostranstvo ili sam snosi opasnost.

Pravilo o tome da pojedini ortak moè biti iskqu~en izpodele rizika veoma je liberalno i daje sna`nu afirmaciju prin-cipu autonomije voqe. Ipak, ono je dato, kako iz Ulpijanovogteksta proizilazi, pod ograni~ewem: si tanti sit opera quanti damnumest, dakle, ako je vrednost rada jednaka {teti.

Tekst nije lako interpretirati. Po svemu sude}i, privile-govani ortak je onaj ~iji se udeo sastoji u radu koji ima izuzetnuvrednost za uspeh zajedni~kog privrednog poduhvata. Oko vredno-vawa rada, me|utim, ostaju mnoge nedoumice. Nije jasno da li jeortak koji je unosio iskqu~ivo rad, po prestanku ortakluka do-bijao nov~ani ekvivalent u vrednosti svog udela kao drugi ortaciili je on samo sudelovao u podeli dobitka ako je ortakluk pozi-tivno poslovao i eventualno {tete, ako to nije bio slu~aj? Da lije ovakav ortak, osim {to je sudelovao u podeli dobiti, dobijao


137

U slede}oj etapi, udeo u radu, jednako kao i udeo u imovini, mogao je bitiizraèn u novcu. Tako je nakon prestanka ortakluka imovina ortaka, prera~unatau nov~anom ekvivalentu, deqena svim ortacima bez obzira na vrstu uloga usrazmeri s vredno{}u wihovog uloga. M. Kaser, op. cit., str. 315.

prethodno i naknadu za svoj rad? Nije jasno {ta se podrazumevalopod dobiti, a {ta pod {tetom, tj. na koji se na~in dobit, odnosno{teta, izra~unavala?

Zbog nesavr{enosti teksta jedni ga smatraju postklasi~nominterpolacijom kojom je do{lo do ograni~avawa principa auto-nomije voqe19, a drugi smatraju da je su{tina teksta klasi~na, alida je tekst te{ko razumqiv zahvaquju}i drasti~nim i nespretnimskra}ivawima.20 Kazer je i u ovom slu~aju izneo kako on shvataograni~ewe o kojem je ovde re~; ako je nakon prestanka ortaklukastawe kase jednako nuli i ne postoje dugovawa prema tre}ima, onda}e ortaci dobiti svoje uloge, s tim da ne}e imati dugovawa jedanprema drugome. Ako je ortakluk pasivan i vrednost dugova prelazivrednost ortakovog udela u radu, onda ugovorna klauzula po kojojje jedan ortak iskqu~en iz podele rizika vi{e ne}e vaìti.21

U svakom slu~aju, pravilo po kojem je jedan ortak mogao bitipotpuno iskqu~en iz sno{ewa rizika, kako iz rimskih tekstovaproizilazi, nije zna~ilo da je on u apsolutnom smislu bio oslo-bo|en sno{ewa rizika. O tome svedo~i i tekst JustinijanovihInstitucija koji ukazuje na to da pravilo postoji uz izvesnaograni~ewa koja se, kao i u Ulpijanovom tekstu, pripisuju prav-niku Sabinu. Ne moèmo sa sigurno{}u re}i koja je prava granicau~e{}a privilegovanog ortaka u sno{ewu rizika. Ona moè bitii blaà nego {to ju je postavio Kazer. Naime, ako ortak ne dobijeni{ta za rad koji je uloìo u ortakluk, iako ne snosi {tetu usmislu da mora platiti dug koji je nastao poslovawem ortakluka,nije li i to vid u~estvovawa u riziku?

MODERNA RE[EWA

Srpski gra|anski zakonik nije usvojio re{ewe rimskog pra-va po kojem se dobit i rizik, u nedostatku druga~ijeg sporazuma,dele na jednake delove. U paragrafu 739. Zakonik propisuje: glav-no pripada svakom svoje, a dobitak }e se deliti po meri uloga.Analogno vaì za gubitak u paragrafu 742: Ako bi mesto dobitka{tete bilo, onda po meri uloga, kao i dobitak, pada {teta na sveortake.

Zakonik zauzima stav i u pogledu tzv. me{ovitog ortaklukai odre|uje poloàj ortaka koji unosi u ortakluk iskqu~ivo svojrad: Ortak, koji ni{ta drugo ne bi dao u ortakluk osim trudasvoga, on po zakonu samo pravo ima na dobitak, a ne na glavno.22


138

19 V. Arangio-Ruiz, op. cit., str. 108.20 A. Watson, op. cit., str. 141.21 M. Kaser, op. cit., str. 316 i sl.22 § 728. Po ugledu na ~l. 1183. Austrijskog gra|anskog zakonika.

U paragrafu 739. re{avaju se neke nedoumice koje su posto-jale u rimskom pravu, a ti~u se podele dobiti u me{ovitomortakluku: Pri deobi koristi orta~ke najpre }e se odbiti ulo-èni ulozi, posle tro{kovi i pretrpqene {tete; pa {to prete~e,ono }e biti dobitak. Glavno pripada svakom svoje, a dobitak }ese deliti po meri uloga. Trud i radwa uzima se u ra~un samo onogaortaka koji samo trud mesto uloga daje, ili je uz ulog osobituradwu obe}ao.

Ortak koji je uneo samo rad, nema pravo na povra}aj glavni-ce, odnosno onoga {to je uneo u ortakluk u obliku rada. Na ovogortaka ne padaju tro{kovi niti je on duàn da nadoknadi {tetunastalu lo{im poslovawem ortakluka. On deli samo dobit orta-kluka. Zakon ne precizira, me|utim, kako se odre|uje wegovou~e{}e u dobiti ukoliko to ugovorom nije odre|eno. Za ostaleortake stvar je jasna; dobit se ra~una srazmerno wihovom ulogu, stim {to se dodatno nagra|uje i onaj ortak koji je osim udela uimovini ,,osobitu radwu obe}ao‘‘. Ortak koji u ortakluku sudelujeiskqu~ivo svojim radom, snosi}e i rizik u tom vidu {to ne}edobiti nikakvu naknadu za svoj trud.23

Trgova~ki zakon za Kraqevinu Jugoslaviju iz 1937. godinezauzeo je druga~iji stav od gra|anske kodifikacije u pogledupodele dobiti i gubitka. Dodu{e, ne postoji izri~ita na~elnaodredba po kojoj, u nedostatku druga~ijeg sporazuma ortaci deledobit i gubitak na jednake delove, ali taj zakqu~ak proizlazi iz~lana 109. st. 1. u kojem se kaè da drugari unose jednake uloge uortakluk, pa je logi~no da na isti na~in dele dobit i rizik. Ustavu 3. istog ~lana dopu{ta se da ulog ortaka bude iskqu~ivo uradu. Interesantan je ~lan 123. st. 3. ovog Zakona koji dopu{tamogu}nost da neki od ortaka snosi samo dobitak, a da sporazumomortaka bude iskqu~en iz sno{ewa gubitka. Ovakva klauzula do-pu{tena je samo u slu~aju da je ulog drugara koji ne u~estvuje ugubitku u radu ili drugim uslugama za orta~ko dru{tvo.

Zakon o privrednim dru{tvima iz 2004. godine u osnovisledi re{ewa predratne kodifikacije, uz neka bitna odstupawa.Ulog ortaka u orta~ko dru{tvo moè biti u novcu, stvarima ipravima, kao i u radu ili uslugama, koji su izvr{eni ili trebada budu izvr{eni.24 U nedostatku druga~ijeg sporazuma, ortaciunose udele jednake vrednosti25 i dobit i gubitak dele na jednakedelove.26 Me|utim, ovaj zakon ne predvi|a mogu}nost da jedanortak bude izuzet iz podele gubitka, kao ni iz podele dobiti. Ako


139

23 § 742.24 ^l. 59. st. 1.25 ^l. 59 st. 2.26 ^l. 71. st. 2 i 3.

osniva~ki akt orta~kog dru{tva sadrì odredbu kojom se odre|ujesamo udeo u dobiti, ili samo udeo u gubitku, smatra se da se onaodnosi i na dobit i na gubitak.27

Francuski gra|anski zakonik kao boqi princip uzima po-delu dobiti i rizika srazmerno veli~ini uloga ortaka kao iSrpski gra|anski zakonik, a ne na jednake delove poput rimskogprincipa (~l. 1853). Zakonik postavqa granicu principu autono-mije voqe u ~l. 1855, u kojem zabrawuje da jedan ortak snosi svudobit (st. 1) kao i da jedan ili vi{e ortaka budu oslobo|eni odsno{ewa {tete (st. 2).28

Italijanski gra|anski zakonik, sli~no kao i Code civil, unedostatku druga~ijeg sporazuma stranaka uzima da se dobit irizik dele proporcionalno vrednosti uloga (~l. 2263). Posebno,u drugom stavu ovog ~lana, reguli{e se poloàj ortaka koji unosirad kao ulog. Ako ugovorom nije odre|en udeo ovog ortaka u podelidobiti i rizika, o tome }e odlu~iti sudija u skladu s principompravi~nosti. Lavovskim ortaklukom smatra se onaj u kojem bijedan ili vi{e ortaka bili iskqu~eni iz podele dobiti ili izpodele gubitka (~l. 2265). U ovom slu~aju lavovska klauzula bi sesmatrala ni{tavom, ali ne i ugovor u celini, pa bi se primenilaodredba zakona o podeli dobiti i gubitka proporcionalno ulogupojedinih ortaka.

Nema~ki BGB na druga~iji na~in reguli{e pitawe podeledobiti i gubitka. U ~lanu 722. predvi|eno je da se dobit i gubitakdele na jednake delove me|u ortacima, ako o tome ne postojisporazum ortaka, bez obzira na to koja je vrsta i visina uloga.

Udeo ortaka moè biti samo u radu, odnosno uslugama (~l.706 st. 3). Ortak moè traìti podelu dobiti i gubitka tek nakon{to prestane orta~ki ugovor, a ako je ugovor zakqu~en na duìperiod, onda po isteku godine dana od zakqu~ewa ugovora (~l. 722).Zakon ne zabrawuje mogu}nost da ugovorom jedan ili vi{e ortakabudu iskqu~eni iz podele dobiti i gubitka, pa se argumentom acontrario moè zakqu~iti da je tzv. lavovska klauzula mogu}a.29


140

27 ^l. 71. st. 5.28 Ovaj ~lan zabrawuje, dakle, lavovsku klauzulu progla{avaju}i je ni{ta-

vom. S obzirom na to da je ni{tava klauzula, a ne ugovor u celini, u ovom slu~ajuprimeni}e se pravilo zakona o podeli dobiti i rizika.

Me|utim, po mi{qewu uticajnih civilista ovakva klauzula vodi doni{tavosti ugovora u celini, jer je ona u suprotnosti s odnosima u ortakluku,naro~ito principima ius fraternitatis i bona fides. J. Heenen, ,,Partnership and OtherPersonal Associations for Profit‘‘ (Chapter 1), International Enyclopedia of Comparative Law,vol. XIII (Business and Private Organizations), str. 30.

29 Oko ovakvog re{ewa vodi se nau~na rasprava. J. Heenen, op. cit., str. 32.

I u anglosaksonskim pravima Engleske i Amerike prih-va}eno je na~elo o podeli dobiti i rizika na jednake delove unedostatku druga~ijeg sporazuma stranaka. îwenica da ~lanovidele dobit i gubitak jak je dokaz u praksi da je re~ o ortakluku(partnership), iako nije nespojivo s ortaklukom da neki ~lan budeizuzet iz podele gubitka.30

Iz re{ewa modernih zakonodavstava jasno se vidi snaànuticaj rimskog prava u vidu jasnih principa koje je ono ostavilou nasle|e, ali i nekih nedoumica koje su ostavile vidnog traga namoderno pravo.

Rimski princip po kojem se, u nedostatku druga~ijeg spora-zuma, dobit i gubitak me|u ortacima dele na jednake delove, ostaoje aktuelan princip u modernom pravu. Dodu{e, ovaj princip jedobio sna`nu konkurenciju u na~elu podele dobiti i gubitkasrazmerno ulogu stranaka, pa su se velike kodifikacije gra|an-skog prava podelile oko ovog pitawa. Francuski Code civil iAustrijski gra|anski zakonik prihvataju nerimski princip sraz-merne podele kao pravi~niji, a ovaj primer slede i druge kodifi-kacije nastale pod uticajem velikih uzora, pa tako i na{a prvagra|anska kodifikacija. Ipak, rimski princip nije izgubio pravogra|anstva. Uticajni Nema~ki gra|anski zakonik (BGB) zadràvaovaj princip podele dobiti i rizika na jednake delove kao danaktradiciji, ali ne samo zbog toga. Ovaj princip zbog svoje jedno-stavnosti dovodi do lak{eg re{avawa spora me|u ortacima. Akove} stranke ugovorom nisu regulisale ovo va`no pitawe, iako sutakvu mogu}nost imale, onda je u krajwoj liniji pravi~nije da seprimeni princip jednakosti izme|u osoba me|u kojima vladajuodnosi bliskosti (ius fraternitatis), a time se olak{ava i posaosudije. Interesantno je primetiti da zemqe anglosaksonskog prav-nog sistema, Engleska i Amerika, primewuju princip jednakepodele dobiti i gubitka. Iako se ova ~iwenica ne moè pripisatiuticaju rimskog prava, verovatno je da su wegove tvorce rukovo-dili isti razlozi i logika kao i rimske pravnike.31 Treba pome-nuti da ovaj princip sledi na{ predratni trgova~ki zakon, kao inajnoviji Zakon o privrednim dru{tvima, a tako|e i ~uveni pre-dlog za kodifikaciju obligacionog prava prof. Mihajla Konstan-tinovi}a.32 Tako se, barem kad je o na{em pravu re~, vi{e vrednujerimski princip.


141

30 J. Heenen, op. cit., str. 31; Sir Arthur Underhill, Principles of the Law of Parnership,London, 1966, str. 89 i sl; R. Anderson, J. Fox, D. Twomey, Business Law, Cincinnati,Ohio, 1987, str. 788.

31 O interesantnom fenomenu ~este sli~nosti rimskog i anglosaksonskogprava me|u kojima nije bilo direktnih uticaja i koji se na~elno smatraju suprot-stavqenim, ovde nije mogu}e detaqnije raspravqati.

32 ^l. 592 st. 4; M. Konstantinovi}, Obligacije i ugovori, Skica za Zakoniko obligacijama i ugovorima, Beograd, 1996, prvi put objavqeno 1969, str. 214.

Ve}ina modernih zakonodavstava posebno izdvaja i reguli{emogu}nost da se ulog ortaka moè sastojati iskqu~ivo u radu,~ime se sugeri{e da ovakav ulog, odnosno ortak koji unosi ovakvuvrstu uloga, ima poseban status. Ta posebnost ogleda se u nekolikopravaca:

-- ortak koji je u ortakluk uneo samo rad ima pravo na dobit,a ne i na glavnicu.33

-- ovakav ortak snosi rizik u specifi~nom i ograni~enomvidu.34

-- jedino ovakav ortak, a ne onaj ~iji se ulog sastoji ustvarima ili novcu, ugovorom moè biti iskqu~en iz sno{ewarizika.35

-- predvi|a se u~e{}e sudije koji primewuje princip pra-vi~nosti u slu~aju da ugovorom nije odre|en udeo ortaka koji uortakluk unosi rad.36

Lavovsku klauzulu, po ugledu na rimskog pravnika Gaja Ka-sija Longina, predvi|aju i ugra|uju gotovo sva moderna zakonodav-stva.37 Neka zakonodavstva su verna rimskom shvatawu i lavovskiortakluk reguli{u kao nemogu}nost da neki od ortaka bude izuzetiz podele dobiti, a ne i rizika.38 Ve}i broj zakona, me|utim, idekorak daqe u ograni~ewu autonomije voqe stranaka. Tako se la-vovska klauzula shvata kao nemogu}nost da ortak bude iskqu~enkako iz podele dobiti, tako i iz podele gubitka.39 Razlika ipaknije tako velika kako izgleda na prvi pogled. Naime, mogu}nostda ortak bude izuzet iz podele rizika nije shva}ena u apsolutnomsmislu, kako u rimskom pravu, tako i u modernim pravima kojaslede ovu ideju.40

O~igledno je da su jasni principi rimskog prava, ali idileme rimskih uglednih pravnika Kvinta Mucija Scevole, Ser-


142

33 SGZ, § 728. Tako se rad, u svetlosti ovog re{ewa ne smatra ulogom. Toizri~ito kaè npr. Op{ti austrijski gra|anski zakonik u paragrafu 1187.

34 Prema SGZ, ovakav ortak snosi rizik utoliko {to ne}e dobiti nikakvunagradu za svoj rad, ali ne}e snositi tro{kove niti naknadu {tete, {to jeuobi~ajeno za ostale ortake.

35 ^l. 123. st. 3 Trgova~kog zakona za Kraqevinu Jugoslaviju iz 1937.36 Italijanski gra|anski zakonik, ~l. 2263, Austrijski gra|anski zakonik,

~l. 1193.37 Izuzetak predstavqa nema~ki BGB.38 Npr. Austrijski gra|anski zakonik, Srpski gra|anski zakonik i Trgo-

va~ki zakon za Kraqevinu Jugoslaviju.39 Francuski gra|anski zakonik, Italijanski gra|anski zakonik, na{ Zakon

o privrednim dru{tvima.40 Izuzetak bi mogao predstavqati na{ predratni trgova~ki zakon, s obzi-

rom na to da iz wegove formulacije proizilazi apsolutno iskqu~ewe ortaka kojiunosi rad od sno{ewa rizika.

vija Sulpicija Rufa, Masurija Sabina, Gaja Kasija Longina iTicija Aristona, sadràne u tekstovima koji su vekovima bilipredmet temeqnog prou~avawa, ostavili vidqive tragove na mo-derne zakone. Ovi zakoni, ne samo da usvajaju superiorna i raci-onalna re{ewa rimskih pravnika, nego uvr{tavaju prepoznatqiverimske sadràje, ~ak i onda kada oni pre svega, kao svoj raisond'être, predstavqaju danak tradiciji i velikom po{tovawu premarimskom pravu.

Milena Polojac

DIVISION OF PROFITS AND LOSSES AMONG PARTNERS --ROMAN LAW AND MODERN SOLUTIONS

Summary

Classical Roman jurisprudence has offered solutions which representa strong affirmation of the party autonomy principle with respect to divisionof profit and loss among partners; it is possible to exclude a partner fromdivision of risks. However, it was prohibited to exclude a partner fromdivision of profits only (lion's partnership). Roman Iurisprudence did notarrive to this solution straightforwardly. This was the result of a suddenchange of course and abandonment of tradition, as evidenced in fragment3.149 of Gaius' Institutions which state that, already during the period of theRepublic, and within the time period when famous lawyers Quintus MuciusSceviola nad Servius Sulpicius Rufus, it was considered doubtful if a partner'sshare in profit allocation may differ from his share in allocation of risk(so-called magna questio). Liberal approach of Servius Sulpicius has preva-iled. Conservative (negative) position of Quintus Mucius may be traced toan earlier period of partnership development, when one could only investhis own capital, but could not invest his own work. Documents do not tacklethe issue of evaluation of work/capital ratio in so-called mixed partnership,but it is worth noting that three texts state that a partner who contributesexclusively his own work into the partnership may be, in accordance withagreement of the parties, be excluded from the division of risks. This ruleshould not, however, be taken without reservation -- it is applicable unlesspartnership is in the red (si tanti sit opera quanti damnum est).

Modern legislations are under a clear and strong influence of Romanlaw. Roman principle that, unless parties agree otherwise, profit and loss anddistributed evenly among partners, has remained until today in modern laws,even as it is being challenged by the principle that profit and loss are dividedin accordance with one's share. Most of the modern legislations explicitlyallows a partner to invest solely his own work, which in turn suggests that


143

such partner enjoys a special status. Particularity of this position reflects itselfon several issues: a) partner who invested solely her own work may parti-cipate in the division of profit, but can not participate in the division of theshare capital, b) such partner undertakes risk to a different and limited degree,c) only such a parntner may be excluded from allocation of risks, d) a judgeshall apply equity principles unless the contract stipulates the share of thepartner who invests solely her work. Lion's clause, akin to solution proposedby Roman lawyer Gaius Cassius Longinus, is provided for in almost all ofthe modern legislations.

Roman solutions are adopted for their rationality and superiority, butthey sometimes represent primarily a tribute to tradition and expression ofrespect for Roman law.

Keywords: Profit. -- Loss. -- Lion's partnership. -- Mixed partnership.


144

UDK 347.928UDK 347.918

Vladimir Pavi}

PROTIVTU@BA I KOMPENZACIONI

PRIGOVOR U ARBITRA@NOM SPORU*

Pitawe dopu{tenosti protivtu`be pred me|unarodnom trgovin-skom arbitraòm je doskora uglavnom dràlo relativno jednostavne for-mule -- analize objektivnog doma{aja arbitra`nog sporazuma. U pogledukompenzacionog prigovora, granice dopu{tenosti bile su mawe jasne iuglavnom su zavisile od odnosa prigovora i tu`benog zahteva. Me|utim,dono{ewem novih [vajcarskih arbitra`nih pravila, po prvi put se poten-cijalno pro{iruje nadle`nost arbitraè u pogledu kompenzacionih prigo-vora, i to tako da moè zahvatiti i one prigovore koji su predmet ve}postoje}e prorogacione ili arbitra`ne klauzule. U tom slu~aju postojirealna opasnost da takva atrakcija nadle`nosti dovede do konflikta sasudom ili arbitraòm ~ija je nadle`nost ugovorena u pogledu odnosa izkoga poti~e kompenzacioni prigovor. Postavqa se pitawe doma{aja odlukeo kompenzacionom prigovoru, kao i mogu}nosti da arbitraà primenipravila o litispendenciji kako bi izbegla mogu}nost potencijalno kon-fliktnih odluka.

Kqu~ne re~i: Arbitraà. -- Protivtu`ba. -- Kompenzacioni prigovor. --Nadle`nost. -- Litispendencija. -- Res judicata.

Pro{lo je vi{e od dvadeset godina od kada je profesorPozni} u ovom ~asopisu analizirao protivtu`bu u arbitra`nomsporu1 i, desetak godina kasnije, iznova razmatrao taj problem uokviru pitawa doma{aja arbitra`nog sporazuma.2 U obiqu mate-rije koja se bavi pitawima gra|anskog procesnog prava i arbit-ra`nog prava, oskudnost doma}e i strane literature po ovom

* Rad je izra|en u okviru projekta Pravnog fakulteta u Beogradu: ,,Srbijapravna dràva‘‘. Autor se ovom prilikom zahvaquje prof. Ga{i Kneèvi}u iprof. Tiboru Varadiju na komentarima koje su uputili na radnu verziju teksta.

1 Pozni} B: ,,Protivtu`ba u arbitra`nom sporu‘‘, Anali Pravnog fakul-teta br. 3--4, 421--425.

2 Pozni}, B: ,,Granice arbitra`nog sporazuma‘‘, Pravni ìvot br. 11--121993, 1821--1840.

145

pitawu gotovo da iznena|uje. Ponegde se ovaj problem tretirazasebno, a ponekad supsumira pod {ire pitawe objektivnog do-ma{aja arbitra`ne klauzule. U svakom slu~aju, pitawe dopu{te-nosti i doma{aja protivtu`be i kompenzacionog prigovora uarbitra`nom sporu odskora je iznova aktuelizovano, ponajvi{ezahvaquju}i nedavnom dono{ewu [vajcarskih arbitra`nih pravi-la.

U ovom radu se analizira i, gde je to mogu}e, baca novosvetlo na nekoliko pitawa. Tu je prvo sam pojam, odnosno razgra-ni~ewe protivtu`be i kompenzacionog prigovora pred me|una-rodnom trgovinskom arbitraòm, daqe, pitawe objektivnog do-ma{aja arbitra`nog sporazuma u pogledu protivtu`bi i kompen-zacionih prigovora i, kona~no, pravnopoliti~ke posledice jasnogodre|ivawa prema nadle`nosti tribunala u pogledu protivtu`bii kompenzacionih prigovora (onako kako je to u~iweno u nedavnodonetim [vajcarskim arbitra`nim pravilima).

1. PROTIVTU@BA I KOMPENZACIONI PRIGOVOR

1.1. Protivtu`ba i kompenzacioni prigovor upostupku pred sudom

Kada se suo~i sa tu`bom pred me|unarodnom trgovinskomarbitraòm, tuèni se, osim osporavawa samog tu`benog zahteva,moè braniti na jo{ dva na~ina. Jedan, uslovno re~eno ,,ofanziv-ni‘‘, bio bi podno{ewe protivtu`be, a drugi, ,,defanzivni‘‘, isti-cawe kompenzacionog prigovora. Ovakvo razlikovawe vaì i predsudovima, gde se uporednopravno razvilo jasno razlikovawe pro-tivtu`be (counter-claim, Widerklage, demande reconventionelle, domandariconvenzionale) i kompenzacionog prigovora (set-off, Processauf-rechnung (u [vajcarskoj Verrechnung), compensation legale, eccezione dicompensazione).3


146

3 Jasno razgrani~ewe izme|u protivtu`be i kompenzacionog prigovorapovukao je i Evropski sud pravde u svojoj presudi u slu~aju Danvaern Production A/Sv. Schuhfabriken Otterbeck GmbH & Co. C--341--93. Mo`da jedina zemqa u kojoj je ovorazlikovawe donekle zamu}eno jesu Sjediwene Dràve, u kojima je pojam kompen-zacionog prigovora izostavqen iz federalnih procesnih propisa. Me|utim, ovone zna~i da ameri~ki sudovi stavqaju znak jednakosti izme|u protivtu`be ikompenzacionog prigovora, niti da se ne mogu isticati zahtevi koji nisu koneksnisa tu`benim zahtevom tuìoca (Federal Rules of Civil Procedure, 13 (a-b), Wright, C.,Miller A.: ,,Federal Practice and Procedure: Federal Rules of Civil Procedure Vol. 6‘‘, 2.izdawe, St. Paul, 1990, str. 1426.; Inter-State National Bank v. Luther 221 F.2d 382 (10thCir. 1955), uz odre|ena ograni~ewa u pogledu stvarne nadle`nosti, Federman v.Empire Fire & Marine Insurance Co. 597 F.2d 798 (2nd Cir. 1979).

U postupku pred na{im sudom tuèni do zakqu~ewa glavnerasprave moè podneti protivtu`bu, ako je zahtev protivtu`be uvezi sa tu`benim zahtevom, ako se ti zahtevi mogu prebiti, ilipodnosi protivtu`bu kojom se traì utvr|ewe nekog prava ilipravnog odnosa koji uslovqava ishod odluke o tu`benom zahtevu.4

Dakle, postoje tri vrste protivtu`be: koneksna (vezana za tu`be-ni zahtev tuìoca), kompenzaciona (upravqena na ra{~i{}avaweme|usobnih dugovawa tuìoca i tuènog) i prejudicijelna (kojom setraì da izrekom bude obuhva}eno re{avawe prethodnog pitawa).5

Kompenzacioni prigovor pred sudom u toku parnice ima istusvrhu kao i kompenzaciona protivtu`ba -- naj~e{}e se ne osporavatvrdwa da tuìo~evo potraìvawe postoji i da je dospelo, ve} seisti~e prigovor da se potraìvawe tuìoca ugasilo prebijawemsa nekim potraìvawem koje tuèni ima prema tuìocu.6 Stvarise daqe komplikuju ~iwenicom da je u kontinentalnim pravnimsistemima (ukqu~uju}i i na{) kompenzacija materijalnopravnog,a kompenzacioni prigovor procesnopravnog karaktera.7 Potra-ìvawa se gase jednostranom izjavom voqe du`nika i to ex tunc,pri ~emu nije potrebna nikakva naro~ita forma.8 S druge strane,kompenzacioni prigovor jeste parni~na radwa, pa se uzima da sepotraìvawe gasi zapravo odlukom suda, a ne jednostranom izjavomstranke.9 Prigovor ne gasi potraìvawe, on stvara mogu}nost dasud to u~ini svojom konstitutivnom odlukom,10 primewuju}i odgo-varaju}e merodavno materijalno pravo.11

Vladimir Pavi} (str. 145--160)

147

4 Zakon o parni~nom postupku, Sl. Glasnik RS 125/04, ~l. 192.5 Pozni} B., Raki}-Vodineli} V.: ,,Gra|ansko procesno pravo‘‘, 15. izdawe,

Beograd 1999, 352, Triva S.: ,,Gra|ansko procesno pravo‘‘, 2. izdawe, Zagreb 1972,str. 354.

6 Alternativno, tuèni moè isticati prigovor uslovno. Dok je gra|an-skopravna kompenzacija uslovqena priznavawem potraìvawa druge strane, pro-cesna kompenzacija moè biti uslovna, odnosno moè egzistirati kao ,,rezervnavarijanta‘‘ za slu~aj da se utvrdi da tuìlac zaista ima potraìvawe prematuènom. Ovako Triva S., ibid., str. 352.

7 Rechberger W., -- Simotta D. A., Grundriss des Oesterreichischen Zivilprocessrechts,Wien 1994, str. 482. Berger, K. P.: ,,Set-off in International Economic Arbitration‘‘, 15Arbitration International 1999, 53--84, str 55. Iako je tzv. ,,zakonski kompenzacioniprigovor‘‘ (,,statutory set-off‘‘) procesnog karaktera u zemqama common law sistema,wegov kona~ni efekat na glavno potraìvawe sli~an je kao i u kontinentalnompravu. Coester-Waltjen D. ibid, str. 37, Aeberli, P.: ,,Abatements, Set-Offs and Counterclaimsin Arbitration Proceedings‘‘, preuzeto sa www. aeberli.co.uk/articles/setoff.pdf, str. 4.

8 Zakon o obligacionim odnosima, ~l. 336--338, sli~no u Nema~koj, Holan-diji, [vajcarskoj, skandinavskim zemqama, Japanu i Koreji. Me|utim, u [paniji,Belgiji i Francuskoj prebijawe se vr{i ipso iure. Videti Berger, K. P., ibid., str. 56.

9 Pozni} B., Raki}-Vodineli} V, ibid., str. 206, Triva S., ibid., str. 353.10 Triva S.: str 351.11 Tako, Heider M.: ,,Confidentiality of information in arbitral proceedings: Raising

claims in arbitral proceedings for the purpose of set-off‘‘, neobjavqeno, rad za konferen-ciju '20 Years UNCITRAL Model Law on International Commercial Arbitration', Be~ 2005,str. 4.

Veoma bitna posledica opredeqewa tuènog za protivtu`buili kompenzacioni prigovor jeste granica do koje }e sud odlu~i-vati. Kompenzacioni prigovor predstavqa defanzivno oru|e,,,{tit‘‘,12 i nu`no je ograni~en na visinu tu`benog zahteva. Stogase razmatrawu kompenzacionog prigovora pristupa samo ukolikose utvrdi, barem delimi~no, postojawe potraìvawa tuìoca.Ukoliko protivpotraìvawe tuènog prema{uje potraìvawe tu-ìoca, meritorna odluka obuhvatala bi samo potraìvawa do visineutvr|enog potraìvawa tuìoca, pa bi za ostvarewe vi{ka tuènimorao da pokrene novu parnicu ili podnese protivtu`bu.13 U svakomslu~aju, u kompenzacionom prigovoru po~iwe da te~e parnica ({topovla~i i pravila o litispendenciji), a sama odluka o postojawuprotivpotraìvawa obuhva}ena je pravnom snagom.14

Razlike izme|u protivtu`be i kompenzacionog prigovora,sa stanovi{ta ishoda, najo~iglednije su u dvema situacijama. Prvaje ona u kojoj sud utvrdi da ne postoji potraìvawe tuìoca. Utom slu~aju o protivtu`bi bi se ipak odlu~ivalo, dok kompenza-cioni prigovor ne bi bio ni razmatran. U drugoj situaciji pro-tivpotraìvawe tuènog prema{uje potraìvawe tuìoca. U slu-~aju protivtu`be, o protivpotraìvawu }e biti odlu~eno u celo-sti, dok u slu~aju da je istaknut kompenzacioni prigovor (i utvr-|eno postojawe tuìo~evog potraìvawa) odluka suda ne}e obu-hvatiti ,,vi{ak‘‘.

1.2. Protivtu`ba i kompenzacioniprigovor pred arbitraòm

1.2.1. Protivtu`ba pred arbitraòm

Pred arbitraòm, me|utim, protivtu`ba moè biti podnetasamo ukoliko potpada pod objektivni doma{aj arbitra`ne klau-zule.15 Ovo proizilazi iz ~iwenice da se nadle`nost arbitraèbazira na voqi stranaka, i da arbitraà moè odlu~ivati samo


148

12 Berger K.P., ibid., str. 60, Stooke v. Taylor (1880) 5 QBD 569.13 Pozni} B., Raki}-Vodineli} V., ibid., str. 206--207, Triva S., ibid., 353. ICC

5971, Coester-Waltjen D.: ,,Die Aufrechnung im Internationalen Zivilprocessrecht‘‘ u Pruet-ting/Ruessmann (prir.) ,,Festschrift fuer Gerhard Lueke, Munich 1997, 35--49, str. 37; BGH20. 12. 1956., str 23.

14 Ovako Pozni} B., Raki}-Vodineli} V., ibid., str. 206., Triva S. ibid., str.352--353. Naravno, na razmatrawe postojawa protivpotraìvawa prelazi se samoako se utvrdi da postoji potraìvawe tuìoca.

15 Pozni} B.: ,,Protivtu`ba u arbitra`nom sporu‘‘, 421, Pozni}: ,,Granicearbitra`nog sporazuma‘‘, 1824 et seq., Kneèvi} G.: ,,Me|unarodna trgova~ka arbi-traà‘‘, Beograd 1999, str. 49, Jak{i} A.: ,,Me|unarodna trgovinska arbitraà‘‘,Beograd 2003, str. 269.

o onim pitawima koja su stranke obuhvatile arbitra`nom klau-zulom ili naknadnim arbitra`nim sporazumom.16

Praksa i teorija su jedinstvene u oceni da nema problema uslu~ajevima kada se protivtu`ba odnosi na isti pravni odnos(naj~e{}e ugovor) kao i tu`ba.17 Imaju}i u vidu da su arbitra`nikompromisi re|i nego klauzule i da je ve}ina klauzula relativno{iroko postavqena, u najve}em broju slu~ajeva objektivni do-ma{aj sporazuma }e pokrivati i eventualne protivtu`be i pri-govore prebijawa iz istog odnosa. Pitawe koneksiteta ovde ne bitrebalo da bude od velikog zna~aja, kako zbog problemati~nostisamog pojma koneksiteta, tako i zbog prakti~nih problema u pri-meni takvog standarda.18

Me|utim, mogu}e je da i u ovakvim situacijama do|e dokonfuzije u pogledu toga da li je protivtu`ba pred arbitraòmdopu{tena ili nije. Tako, na primer, ukoliko arbitra`na klau-zula predvi|a nadle`nost arbitraè (odnosno arbitra`ne insti-tucije) koja ima sedi{te u zemqi tuènog, postavqa se pitawe dali tuèni moè podneti protivtu`bu u svojoj zemqi ili arbit-raà u zemqi tuìoca predstavqa jedino mesto gde to moèu~initi.19 Zna~ajan broj arbitra`nih institucija sadrì odredbukojom izri~ito predvi|a sopstvenu nadle`nost i u pogledu pro-tivtu`bi, uz uslov da se protivtu`ba bazira na ,,istom arbit-ra`nom sporazumu‘‘, odnosno da se bazira na ,,istom odnosu‘‘.20 Izovoga sledi da, ako institucionalna pravila izri~ito upu}uju naodredbe arbitra`nog sporazuma, ,,split‘‘ klauzula povla~i nemo-gu}nost podno{ewa protivtu`be. Me|utim, u slu~aju da institu-cionalna pravila sadrè samo odredbu o dopu{tenosti protiv-tu`be, otvara se pitawe mogu}nosti derogirawa takve odredbesporazumom stranaka. Odgovor na to moè se dati tek nakon


149

16 Redfern A.-Hunter M.: ,,Law and Practice of International Commercial Arbitration‘‘,4. izdawe, London 2004, str. 295;, Born G.: International Commercial Arbitration, 2.izdawe, Hague 2001, str. 298 et seq., Fouchard Gaillard Goldman on International Commer-cial Arbitration (prir. Gaillard E., Savage J.), The Hague 1999 (u daqem tekstu ,,FouchardGaillard Goldman‘‘), str. 1222.

17 Lew J., Mistelis L., Kroll S.: ,,Comparative International Commercial Arbitration‘‘,Kluwer 2003, 153, Jak{i} A., ibid., Jednako i UNCITRAL Arbitration Rules, ~lan 19.

18 Vi{e o ovom problemu videti u Pozni} B.: ,,Granice arbitra`nog spo-razuma‘‘, 1825.

19 Pozni} B.: ,,Protivtu`ba u arbitra`nom sporu‘‘, str. 423.20 ^lan 23 Pravilnika spoqnotrgovinske arbitraè pri Privrednoj komo-

ri Srbije, ~lan 15 Pravila stalnog izabranog sudi{ta pri Gospodarskoj komoriHrvatske, ~lan 3(2), International Arbitration Rules of the American Arbitration Association,~lan 7a Rules of Arbitration and Conciliation of the Vienna Arbitration Centre, ~lan 19(1)Commercial Arbitration Rules of the Japan Commercial Arbitration Association. Sli~no upogledu ICC arbitraè Derains Y., Schwartz, E: ,,A Guide to the new ICC Rules ofArbitration‘‘, Kluwer 1998, str. 72.

odgovaraju}e analize institucionalnih pravila u celosti, i usadejstvu sa normama lex arbitri.21

1.2.2. Kompenzacioni prigovor pred arbitraòm

Pitawe doma{aja arbitra`ne klauzule predstavqa ogra-ni~avaju}i faktor u razmatrawu kori{}ewa protivtu`be. Madaje napad najboqa odbrana, ako je jasno da protivtu`ba ne potpadapod kompetencije koje tribunal ima na osnovu sporazuma stranaka,tuèni moè da pribegne kompenzacionom prigovoru. Na ovommestu terminologija postaje relativno uniformna, po{to je linguafranca arbitraè engleski jezik. Termin koji se koristi za pro-tivtu`bu je ,,counterclaim‘‘, a za kompenzacioni prigovor ,,set-off‘‘.Me|utim, u arbitra`nom postupku, ~esto li{enom potrebe daposeè za nacionalnim konceptima i primenom nacionalnog pra-va, razlika izme|u protivtu`be i kompenzacionog prigovora ~es-to postaje vrlo nejasna. Tako se ponekad konstatuje kako je poprotivtu`bi izvr{eno prebijawe22, ili se kompenzacioni prigo-vor naziva ,,preru{enom protivtu`bom‘‘.23 Berger prime}uje da supred arbitraòm protivtu`ba i kompenzacioni prigovor ,,skorou dlaku isti‘‘, da se ~esto zasnivaju na sli~noj ~iweni~noj podlozi(me|usobnim potraìvawima dveju strana), da su motivi wihovogkori{}ewa i ciq upotrebe sli~ni, kao i da ~esto ishoduju sli~neodluke.24

Me|utim, ovakve sli~nosti su varqive. Kompenzacioni pri-govor je za tuènog boqi utoliko {to se pri wegovom isticawunaj~e{}e ne postavqa pitawe objektivnog doma{aja arbitra`nogsporazuma.25 Po{to kompenzaciona izjava moè imati efekta imimo arbitraè, zadatak tribunala je samo da proveri da li seugasilo potraìvawe tuìoca, ako je ta ~iwenica sporna.26 Pritom, ublaèno je i pitawe efekata kompenzacione izjave u mero-davnom pravu, s obzirom na to da se na mogu}nost kompenzacije


150

21 Pozni} B., ,,Protivtu`ba u arbitra`nom sporu‘‘, str. 423--424, i kona~noin favorem compromissi u pogledu tada{wih pravila Spoqnotrgovinske arbitraèpri PKJ.

22 Hanotiau B., komentari{u}i ICC slu~aj br. 5801 u ,,Problems Raised byComplex Arbitrations Involving Multiple Contracts -- Parties -- Issues‘‘ 18 Journal of Interna-tional Arbitration (2001) 251--360, str. 286.

23 Berger K. P., ibid., str. 58.24 Ibid., str. 54--58.25 Me|utim, ~lan 19(3) UNCITRAL Arbitration Rules predvi|a da tuèni moè

ista}i protivtu`bu ili kompenzacioni prigovor samo ukoliko proizilaze izistog ugovora. U ovom slu~aju bi jednostrana izjava voqe ustupila pred procesnomzabranom kompenzirawa -- vidi Jak{i}, ibid., str. 269, fusnota 1113.

26 Pozni} B. ,,Granice arbitra`nog sporazuma‘‘, str. 1826.

arbitraè ponekad pozivaju kao na op{ti princip me|unarodnogtrgovinskog prava.27

S druge strane, ozbiqno ograni~ewe kompenzacije kao sred-stva pred arbitraòm predstavqa ~iwenica da je limitiranavisinom tu`benog zahteva. Stoga je doma{aj dejstva kompenzacio-nog prigovora ograni~en. Ako se tuèni rukovodi iskqu~ivoprocesnom ekonomijom, isticawe kompenzacionog prigovora imamawe smisla ako je protivpotraìvawe ve}e od potraìvawatuènog. U tom slu~aju, naime, tuèni }e morati ostatak svogpotraìvawa da namiri pred nekim drugim tribunalom ili sudom.Daqe, iako koneksitet naj~e{}e nije problem koji se javqa upogledu kompenzacionog prigovora, situacija nije tako jasna uslu~ajevima kada je potraìvawe koje je predmet kompenzacionogprigovora obuhva}eno prorogacionim sporazumom ili arbitra`-nom klauzulom koja predvi|a nadle`nost neke druge arbitraè.

Kona~no, za razliku od kompenzacionog prigovora, tribunal}e se izjasniti o protivtu`bi ~ak i kada je tu`ba povu~ena.Protivtu`ba, dakle, za razliku od kompenzacionog prigovora, imasvoju samostalnu sudbinu, pa je wena efikasnost ograni~ena uspe-hom koji tuìlac postigne u pogledu ostvarewa svog tu`benogzahteva.28

2. NOVA [VAJCARSKA ARBITRA@NA PRAVILA

Ve} zbog same ~iwenice da predstavqa jednu od omiqenih,,arbitra`nih destinacija‘‘, [vajcarska predstavqa jurisdikciju~ija re{ewa pomno prate pravnici velikog broja zemaqa. Popitawu nadle`nosti u pogledu kompenzacionih prigovora predarbitraàma, znatièqa je vi{e nego opravdana. Ve} duè vre-mena, re{ewa {vajcarskih arbitraà po ovom pitawu vi{e sunego interesantna.

Po~ev od januara 2004. godine, pravila {est institucional-nih {vajcarskih arbitraà (Bazel, Bern, @eneva, Lozana, Lugano


151

27 Fouchard, Gaillard, Goldman, str. 834, pozivaju}i se, izme|u ostalog, i na ICCslu~aj br. 3540. Berger pak, razlikuje procesnu dopu{tenost kompenzacije za kojupredvi|a merodavnost lex loci arbitri, i pravo merodavno za meritum kompenzacionogprigovora, gde zagovara merodavnost prava prema kome se merodavno za glavnopotraìvawe (ono koje se prebija). Videti Berger K. P., ibid., str. 63. Ne{to ranijeje i Bertrams do{ao do sli~nog zakqu~ka, odbacuju}i tzv. kumulativni pristuppo kome bi se dopu{tenost kompenzacije procewivala istovremeno po pravumerodavnom za oba potraìvawa. Videti Bertrams R.I.V.F.: ,,Set-off in Private Interna-tional Law‘‘ u ,,Comparability and Evaluation: in Honour of Dimitra Kokkini-Iatridou‘‘, prir.Boele-Woelki, Grosheide F.W., Hondius E.H., Steenhoff G.J.W., The Hague 1994, str153--165.

28 Berger K. P., ibid., str. 60.

i Cirih) unificirana su u pogledu me|unarodnih sporova. Dok sustara pravila ostala da vaè u pogledu doma}ih arbitraà, sadase birawem jedne od pomenutih trgovinskih komora zapravo biraju[vajcarska pravila me|unarodne arbitraè ([vajcarska pravi-la), u dobroj meri bazirana na UNCITRAL arbitra`nim pravili-ma.29

Unifikacija se, me|utim, ~esto obavqa majorizacijom. Takoje jedna od najkontroverznijih odrednica sadrànih u pravilima{vajcarskih trgovinskih komora uspela da na|e svoje mesto unovim [vajcarskim pravilima. Radi se o potvrdi opredeqewa ,,Lejuge de l'action est le juge de l' exception‘‘30 -- princip po kome tribunaltreba da odlu~i o svim sredstvima odbrane koja se isti~u spramtu`be. Ovaj princip je prenesen u ~lan 21(5) [vajcarskih pravila,koji glasi:

,,Arbitra`ni tribunal }e biti nadleàn da razmatrakompenzacioni prigovor ~ak i kada odnos iz koga prigovor proi-zilazi ne potpada pod doma{aj arbitra`ne klauzule, ili je pred-met nekog drugog arbitra`nog ili prorogacionog sporazuma.‘‘

Pisci [vajcarskih pravila o~igledno su bili skloni dana~elo procesne ekonomije stave na prvo mesto. Ovo je ura|eno,~ini se na prvi pogled, na u{trb arbitra`nog ,,pravila nadpravilima‘‘ koje nalaè da se po{tuje voqa stranaka izraèna uarbitra`nom sporazumu. Naime, ~lan 21(5) nalaè tribunalu daodlu~i o kompenzacionim prigovorima iz odnosa koji su poverenidrugom tribunalu ili sudu. Postavqa se nekoliko interesantnihpitawa: da li ovo pravilo obavezno nalaè tribunalu da zasnujenadle`nost ili mu daje mogu}nost da to u~ini; da li ,,kompenza-cioni prigovor‘‘ vaqa shvatiti u uèm ili {irem smislu, te dali se mogu unapred predvideti situacije u kojima ovakvo pravilostvara probleme.

2.1. Diskrecija i ~lan 21(5)

Iako je prvi refleks opreznog pravnika limitirawe do-ma{aja ovako ,,hrabre‘‘ odredbe, mnogo razloga govori u prilogwene obavezne primene.

Prvo, sam jezik ~lana 21(5) sugeri{e imperativnost -- ,,shallhave jurisdiction‘‘ a ne, na primer ,,may exercise‘‘ ili ,,may decide on‘‘.Daqe, iako su [vajcarska pravila bazirana na UNCITRAL pravi-


152

29 Uvodni deo [vajcarskih pravila, ta~ka b).30 BGHZ, 5. 5. 1959. Berger K. P., ibid., str. 72 navodi argumente za ovaj stav:

ako je kompenzacioni prigovor materijalnopravne prirode (Verrechnung, compen-sation legale, etc.), on predstavqa materijalnopravno sredstvo odbrane (po{to os-porava postojawe samog potraìvawa) i uvek ga treba dopustiti.

lima, ona ipak ostaju {vajcarska, a u kontinentalnom pravu od-redbe o nadle`nosti generalno nisu podlo`ne diskrecionoj ocenisuda. Dakle, nema mesta doktrini forum non conveniens, osim akoeventualno {vajcarski tribunal bude imao sedi{te u nekoj com-mon law zemqi, i takvo pravilo uspe da inkorporira preko lexarbitri. Tre}e, tretirawe odredbe kao diskrecione moè se vratitikao bumerang -- u postupku poni{taja ili priznawa odluke sudmoè oceniti da je neprimewivawem ~lana 21(5) naru{eno pravi-lo po kome postupak mora biti u skladu sa dogovorom stranaka.31

Nasuprot tome, ve} pomenuta opreznost nalaè ne{to re-zervisaniji stav. Razlog je jednostavan i veoma ubedqiv -- formu-lacijom ~lana 21(5) eksplicitno se zalazi u doma{aj drugih arbi-tra`nih klauzula ili prorogacionih sporazuma. Bezrezervna pri-mena ~lana 21(5) moè dovesti do potencijalno konfliktnih od-luka dvaju arbitra`nih tribunala, sa nesagledivim posledicamapo procesnu ekonomiju, koja je navodni predmet za{tite.

Ukoliko se pred {vajcarskom arbitraòm istakne kompen-zacioni prigovor iz potraìvawa koje je ve}e od potraìvawatuìoca, a pri tom je i predmet nekog drugog arbitra`nog spora-zuma, sasvim je mogu}a situacija u kojoj {vajcarski tribunal ut-vrdi da oba potraìvawa postoje. Tribunal }e onda utvrditi dasu potraìvawa prebijena, a zatim }e tuèni poku{ati da ostataksvog potraìvawa namiri pred drugim arbitra`nim tribunalom.

Opcije drugog tribunala su suène. Kako sam po sebi jedanarbitra`ni tribunal nije vezan odlukom drugog,32 strategija tu-ìoca (tuènog pred {vajcarskom arbitraòm) bi}e da se pozovena {vajcarsku odluku kao na res judicata, a kako arbitra`ni tri-bunal ne moè o priznawu odlu~iti kao o prethodnoj stvari,mora}e da zastane sa postupkom i sa~eka kraj postupka priznawa.U slu~aju uspe{no okon~anog priznawa, bi}e obavezan izrekom{vajcarskog tribunala (koja utvr|uje postojawe i visinu protiv-potraìvawa), pa }e se drugi tribunal pretvoriti u ,,produènuruku‘‘{vajcarskoj. Druga arbitraà }e zapravo aminovati odlukuprve. U slu~aju da sud odbije priznawe odluke, otvara se mogu}nostda druga arbitraà ustanovi punu jurisdikciju i odlu~i o potra-ìvawu u celosti (ignori{u}i odluku {vajcarskog tribunala).

Situacija je jo{ komplikovanija ukoliko obe arbitraèistovremeno odlu~uju o protivpotraìvawu. Na primer, istovre-meno sa isticawem prigovora pred {vajcarskom arbitraòm, tu-ìlac pokrene drugu arbitraù sa zahtevom da ona utvrdi daprotivpotraìvawe ne postoji. âk i ukoliko se uzme da bi


153

31 NYC, etc.32 Redfern A. -- Hunter M., ibid., str. 460.

arbitraà ,,pozajmila‘‘ odredbe o litispendenciji iz lex arbitri,ishod isticawa prigovora litispendencije je neizvestan. Na os-novu principa Kompetenz-Kompetenz, mogu}nost da arbitraà oce-ni svoju nadle`nost nezavisno od stava suda (ili arbitraè) uvekostavqa mogu}nost da ta percepcija bude u raskoraku sa percep-cijom drugih relevantnih tela (sudova, arbitraà).

Iskqu~iva nadle`nost doma}eg pravosu|a predstavqa raz-log za odbijawe prigovora litispendencije. Arbitra`ni sporazumustanovqava iskqu~ivu nadle`nost tribunala. Ovo zna~i da biprigovor litispendencije bio odbijen. Me|utim, ovakvo rezono-vawe bilo bi previ{e jednostavno. [vajcarski tribunal tako|ezasniva nadle`nost na osnovu arbitra`nog sporazuma. Razlika jeu tome {to je wegova nadle`nost mawe jasno definisana, s obzi-rom na to da ~lan 21(5) ostavqa mogu}nost koju drugi tribunalinemaju -- a to je da zadre u nadle`nost drugih arbitra`nih insti-tucija i sudova. Postavqa se pitawe da li naknadno ugovarawe{vajcarske arbitraè za neki sporazum zna~i da su stranke prih-vatile i mogu}nost da ~lan 21(5) zahvati i wihove ranije arbit-ra`ne i prorogacione klauzule.

2.2. Protivtu`ba ,,na mala vrata‘‘?

Kako izgleda da ni najboqe namere ne vode nu`no unap-re|ewu procesne ekonomije, postavqa se pitawe da li je to mogu}epre~icom, tj. pro{irivawem dejstva ~lana 21(5) tako da ukqu~i iprotivtu`bu. Rezon je slede}i: ako ve} postoji mogu}nost kon-fliktnih odluka dvaju tribunala, boqe je odmah odlu~iti o svemu.Ako je protivpotraìvawe ve}e nego potraìvawe tuìoca, boqeje spre~iti odlazak pred drugu arbitraù po ,,vi{ak‘‘ i kasnijekomplikacije, te odmah dopustiti protivtu`bu, makar ona bila iiz nevezanog odnosa koji je predmet drugog arbitra`nog sporazuma.

Mane ovog pristupa su o~igledne. Prvo, ovo bi podrazume-valo tuma~ewe ~lana 21(5) contra legem. [vajcarska pravila jasnorazlikuju protivtu`bu i kompenzacioni prigovor,33 i u nekoliko~lanova eksplicitno nabrajaju i jedno i drugo. ^lan 21(5),me|utim, govori samo o kompenzacionom prigovoru. Sledi da Pra-vila jasno izbegavaju ,,zamu}ivawe‘‘ granice izme|u ova dva pojma.34

Drugo, ova odredba je izuzetak od UNCITRAL arbitra`nih pravilana kojima se [vajcarska pravila baziraju. Izuzetak je nameran,ali ga vaqa tuma~iti usko.


154

33 Npr. ~lanovi 3(9), 3(10), 19(3) [vajcarskih arbitra`nih pravila.34 Me|utim, u svom radu izloènom na 12. Hrvatskim arbitra`nim danima

(decembar 2004, neobjavqeno), Pierre Karrer ovu mogu}nost primene odredbi ~lana21(5) i na protivtu`be ostavqa otvorenom (Karrer P.: ,,Artbitration under the SwissRules of Arbitration in Switzerland and Elsewhere‘‘, str 6.)

Kona~no, hroni~ari procesa dono{ewa Pravila sugeri{uda su sastavqa~i upravo èleli da podvuku razliku izme|u ~istodefanzivnog prigovora i protivtu`be, koja bi morala da potpadapod arbitra`ni sporazum. Iako su postojale èqe da se i protiv-tu`ba ukqu~i u ~lan 21(5), ,,smatralo se da je neophodno posti}ibalans izme|u prava tuènih da se brane i po{tovawa drugiharbitra`nih klauzula‘‘.35

âk i ako bi se navedeni razlozi ignorisali, na ~istoprakti~nom planu ova ideja ne bi uspela. Naime, pro{irewedoma{aja ~lana 21(5) i na protivtu`bu uspelo bi samo u slu~aje-vima kada sud utvrdi postojawe oba potraìvawa i odlu~i i ojednom i o drugom. U svim ostalim slu~ajevima procesna ekonomijase ne bi unapredila. Neprijatan propratni efekat bila bi per-cepcija korisnika arbitra`nih usluga da je, bez obzira na to {toje izme|u istih strana zakqu~eno vi{e arbitra`nih sporazumakoji pokrivaju razli~ite ugovore, dovoqno da jedna od wih tuìpred {vajcarskom arbitraòm, pa da do|e do nepredvi|ene atrak-cije nadle`nosti. U krajwoj liniji, ekstenzivno tuma~ewe ~lana21(5) bi arbitra`nu odluku moglo otvoriti i na napad da jeodlu~ivano extra petita.36

2.3. Doma{aj ~lana 21(5)

^lan 21(5) [vajcarskih pravila, kao {to je ve} re~eno, nepredstavqa apsolutnu novinu u svetu arbitraè. Me|utim, ono{to je bila osobenost postupka pri pojedinim {vajcarskim trgo-vinskim komorama, sada na ,,velika vrata‘‘ ulazi u unifikovanapravila. Postavqa se pitawe da li ova unifikacija daje dodatnikredibilitet afirmaciji ideje o {irokoj nadle`nosti u pogledukompenzacionog prigovora. Mogu li se predvideti situacije ukojima }e ovaj ~lan biti vi{e ili mawe prikladan?

Najpre, u situacijama u kojima nije prorogirana nadle`nostdrugog suda ili arbitraè, mogu}nost konflikta je svedena naminimum. Verovatno}a neèqenih komplikacija raste sa pojavomdva kqu~na faktora: prvi je postojawe prorogacionog ili arbit-ra`nog sporazuma koji pokriva odnos iz koga nastaje kompenzaci-oni prigovor. Dodatni faktor komplikovawa je visina protivpo-traìvawa. Ukoliko je ono ve}e od tuìo~evog potraìvawa,argument procesne ekonomije postaje besmislen.


155

35 Peter W., ASA 22 Special Series (2004), str. 9.36 Zapravo napad da je arbitra`ni sud odlu~io preko nadle`nosti koju su

mu poverile stranke (u ovom slu~aju, opseg nadle`nosti odre|uje i ~lan 21(5) kaodeo pravila o kojima su se stranke sporazumele). Od ovoga vaqa razlikovati ultrapetita odlu~ivawe, dakle odlu~ivawe preko tu`benih zahteva iznesenih pred tri-bunal.

Dva scenarija se izdvajaju kao posebno ilustrativna. Prvije inicirawe postupka po drugoj arbitra`noj (odnosno proroga-cionoj) klauzuli radi naplate ostatka protivpotraìvawa. Drugasituacija je ona u kojoj obe arbitraè (odnosno arbitraà i sud),paralelno odlu~uju o protivpotraìvawu. Dakle, radi se o prob-lemima res judicata dejstva arbitra`nih odluka i litispendencijepred me|unarodnom trgovinskom arbitraòm.

2.3.1. Odluka o kompenzacionom prigovoru kao res judicata

Res judicata doktrinu poznaju svi pravni sistemi. Dodu{e,postoje zna~ajne razlike u na~inu na koji ti sistemi razlikujudoma{aj dejstva tzv. pozitivnih i negativnih aspekata res judicata,kao i na~ina na koji se ovaj koncept upli}e u postupak. Tako resjudicata u kontinentalnim sistemima obuhvata uglavnom samo dis-pozitiv, dok se u common law sistemima ovaj efekat pro{iruje ina ratio decidendi.37 Tako|e, common law sistemi poznaju i ,,estoppel‘‘,odnosno procesne prekluzije koje se mogu odnositi na neki tu`be-ni zahtev (cause of action estoppel) ili ~iweni~no ili pravno pita-we (issue estoppel), ~ime se spre~ava da se neko poziva na odre|enaprava ili osporava wihovo postojawe ukoliko su ve} utvr|enasudskom odlukom.38

Me|utim, bez izuzetka, odluka suda jedne zemqe postaje resjudicata u drugoj, samo ako ta odluka uspe{no pro|e poku{aj priz-nawa. Pravo zemqe priznawa odlu~i}e o tome koji }e biti obimdoma{aja res judicata. U na{em slu~aju, strane sudske odluke seupodobqavaju,39 {to zna~i da }e res judicata dejstvo strane odlukena na{oj teritoriji obuhvatati samo wen dispozitiv.

U slu~aju arbitraè, me|utim, postavqa se pitawe da listrana odluka mora da pro|e formalni postupak priznawa u zem-qi sedi{ta arbitraè da bi za wu predstavqala res judicata. Naovo se nadovezuje i pitawe da li arbitraà treba da bude vezanashvatawem doma{aja res judicata koji usvaja pravo zemqe sedi{taarbitraè. [to se ti~e samog priznawa, bez obzira na me|unarod-ni karakter arbitraè, ona mora biti vezana odlukama koje supriznali sudovi zemqe sedi{ta arbitraè. U nedostatku takvogpriznawa, ne postoji razlog da arbitraà uzme u obzir odluku


156

37 Ali ne i na obiter dictum. Me|utim, u Francuskoj, [vajcarskoj, Belgiji iHolandiji se smatra da je potrebno imati uvid i u ratio decidendi da bi se shvatiodoma{aj dispozitiva odluke. Vidi detaqnije ,,Res Judicata and Arbitration‘‘, InterimReport, International Law Association, 2004, Berlin Conference, str. 15.

38 Ovo tako|e obuhvata stvari utvr|ene i u ratio decidendi, ali ne i u obiterdicta, ibid. str. 7.

39 ^lan 86 (1) ZMPP; Varadi T., Borda{ B., Kneèvi} G., ibid., str 531.

drugog suda, ukqu~uju}i i ~iweni~nu gra|u i pravni rezon na kojojse zasniva. [to se ti~e doma{aja res judicata, u praksi su sepojavili slu~ajevi gde su arbitra`ni tribunali primewivalishvatawa zemqe sedi{ta arbitraè40 ili merodavnog materijal-nog prava41 na pitawe opsega dejstva druge arbitra`ne odluke.

Ako se sve ovo uzme u obzir, odluka o kompenzacionomprigovoru koju donese {vajcarska arbitraà obaveziva}e druguarbitraù (koja treba da odlu~i o ostatku protivpotraìvawa)samo ako je ta odluka priznata u zemqi sedi{ta arbitraè. Iz-reka arbitra`ne odluke obi~no }e sadràti utvr|ivawe postoja-wa i visine protivpotraìvawa, te se pitawe doma{aja dejstvares judicata obi~no ne}e postavqati kao dodatni problem.

2.3.2. Paralelno odlu~ivawe o kompenzacionom prigovoru

^lan 21(5) otvara mogu}nost i da se o protivpotraìvawuparalelno raspravqa pred dva tribunala (istovremeno pred dvearbitraè, odnosno pred {vajcarskom arbitraòm i nekim pro-rogiranim sudom). Najinteresantnija je, naravno, situacija u kojojarbitraè odlu~uju paralelno, pa se name}e pitawe da li pravilao litispendenciji imaju svoje mesto i pred arbitraòm, ili sepak, arbitra`no ispitivawe sopstvene nadle`nosti obavqa bezuzimawa u obzir postupaka pred drugim organima.

Novija praksa {vajcarskih sudova govori u prilog shvatawupo kome arbitraà treba da primeni lis pendens pravila svogsedi{ta.42 Inspiraciju za uvo|ewe pravila litispendencije predarbitraòm sud je na{ao u tome da pred wima ve} deluje principres judicata, koji ima donekle sli~ne ciqeve.43 Najinteresantnijiaspekt ove analize uvek }e biti ispitivawe indirektne nadle`no-sti organa pred kojim se u inostranstvu vodi postupak.

Uslovi za ocenu indirektne nadle`nosti variraju od siste-ma bilateralizacije44 do liberalnog stanovi{ta po kome indi-


157

40 ICC slu~aj 2745/2762 (1977), navedeno u ICC Collection of Awards 1974--1985,Pariz 1990, str. 326.

41 ICC slu~aj 3267 (1984).42 Fomento de Construcciones y Contratas S. A. v. Colon Container Terminal S.A,

odluka [vajcarskog Vrhovnog suda od 14. maja 2001, engleski prevod u ASA Bulleting2001, str. 505 et seq. [vajcarski Vrhovni sud je stao na stanovi{te da arbitra`nitribunal ne moè prosto da se zakloni iza ~iwenice da postoji arbitra`nisporazum, te da javni poredak nalaè izbegavawe dvostruke litispendencije.Poziv na javni poredak ovde je zaista neobi~an, s obzirom na to da se na litispen-denciju pazi po prigovoru stranke, a ne po slu`benoj du`nosti.

43 Oetiker C.:,,The Principle of Lis Pendens in International Arbitration: The SwissDecision of Fomento v. Colon‘‘, 18 Arbitration International Vol. 2 (2002), str. 137--145,str. 139 et seq.

44 Npr. ~lan 26 {vajcarskog ZMPP.

rektna nadle`nost postoji uvek kada nije povre|ena iskqu~ivanadle`nost doma}eg organa.45 Me|utim, ~ak i ako arbitra`nitribunal postupi na ovaj na~in, tj. ,,preuzme‘‘ iz lex arbitri normeo litispendenciji, postavqa se pitawe da li nadle`nost povere-nu mu arbitra`nim sporazumom treba da tretira kao iskqu-~ivu?46 Ako tribunal stane na takvo stanovi{te, slede paralelnipostupci.

Logika iskqu~ive nadle`nosti nalaè da se ne obra}a pa`-wa na nadle`nost drugog tribunala (arbitraè). U situaciji kadase naspram {vajcarske arbitraè nalazi prorogirani sud, od sudane treba o~ekivati bilo kakvu fleksibilnost. Ako se, pak, s drugestrane nalazi jo{ jedan arbitra`ni tribunal, postavqa se pitawena~ina re{avawa konflikta wihovih nadle`nosti.

Jedno re{ewe jeste da oba tribunala svoju nadle`nost tre-tiraju kao ,,konkurentno iskqu~ivu‘‘ ili ,,relativno iskqu~i-vu‘‘.47 Iako su ti izrazi u neku ruku conradictio in adjecto, doma{aj~lana 21(5) realno oba tribunala stavqa u jednak poloàj, tj. obasu, sa svog stanovi{ta, iskqu~ivo nadle`na po odgovaraju}imarbitra`nim sporazumima, da odlu~e o protivpotraìvawu. Takostranka koja prva pokrene pitawe protivpotraìvawa (analognoslu~aju ,,split klauzula‘‘) zapravo kona~no ustanovqava tribunalkoji je iskqu~ivo (bez rezervi) nadleàn da odlu~i o tom pitawu.

Drugo, re{ewe bi bilo ostati pri stanovi{tu da je nad-le`nost poverena arbitra`nim sporazumom iskqu~iva, ali isto-vremeno analizirati vremenski sled zakqu~ivawa arbitra`nihklauzula, tj. dati prednost onoj arbitra`noj instituciji ~ija jenadle`nost kasnije ugovorena. Ovo re{ewe je previ{e upro{-}eno, po{to se naknadnim ugovarawem {vajcarske arbitraè nijezapravo derogirala prvobitno ugovorena nadle`nost, ve} je naodre|eni na~in stvorena mogu}nost da se nadle`nosti preklo-pe.48


158

45 Ovako ~lan 89 na{eg ZMPP, uporedno videti bliè u Varadi T., Borda{B., Kneèvi} G.: ,,Me|unarodno privatno pravo‘‘, Novi Sad 2001, str. 533, ubraja-ju}i u ovu grupu i ma|arsko, tursko i francusko pravo.

46 F. Perret navodi ovakvu odluku jednog arbitra`nog tribunala u ,,ParallelActions Pending before an Arbitral Tribunal and a State Court: The Solution under SwissLaw‘‘, 336.

47 Ovaj izraz kori{}en je u ne{to druga~ijem kontekstu u: Varadi T.,Borda{ B., Kneèvi} G., ibid., str. 489.

48 Liebscher C.: ,,The Healthy Award‘‘, The Hague 200, str. 431, kritikuje re{ewakoja podrazumevaju skrivawe iza ,,implicitne voqe stranaka‘‘. Me|utim, re{ewekoje Liebscherr nudi je da se kompenzacioni prigovor dopusti uvek kada ga dopu{ta,,merodavno materijalno pravo‘‘ (ovaj termin se koristi bez daqeg precizirawa).

3. ZAKQUÂK

Problem protivtu`be, naro~ito kompenzacionog prigovorapred me|unarodnim trgovinskim arbitraàma, ima svoje speci-fi~nosti u odnosu na dejstvo ovih parni~nih radwi pred sudom.Kqu~na razlika sastoji se u tome da je ustanovqavawe nadle`no-sti arbitraà u odnosu na protivtu`bu i kompenzacioni prigovorkomplikovanije, s obzirom na to da se obavezno postavqa i pitaweobjektivnog doma{aja arbitra`nog sporazuma. Dok nadle`nostsuda vodi atrakciji postupaka koji bi se eventualno mogli pokre-nuti pred drugim mesno nadle`nim sudovima, uslove za atrakcijuteè je ispuniti pred arbitraòm.

U takvoj situaciji, dodatna promocija ,,{vajcarskog pravi-la‘‘, po kome sud moè odlu~ivati i o kompenzacionim prigovo-rima koji su predmet drugih arbitra`nih ili prorogacionih kla-uzula, ~ini se kao veoma riskantan potez. Pri odlu~ivawu osopstvenoj nadle`nosti, arbitraè se oslawaju na demarkacijukompetencija sadrànih u arbitra`nim sporazumima. Svaka arbi-traà }e voditi ra~una samo o svojoj nadle`nosti. U slu~aju dapostoji sumwa oko ta~ne granice te nadle`nosti, doma{aj drugogarbitra`nog sporazuma ili prorogacione klauzule ~esto moèpredstavqati va`nu indikaciju ta~ke gde se nadle`nosti prekla-paju ili dodiruju. Me|utim, ~lan 21(5) [vajcarskih pravila upra-vo nalaè tribunalu da se na takvu indikaciju ne obazire i daignori{e doma{aj konkurentskih arbitra`nih i prorogacionihklauzula.

Ciq ovakvog re{ewa jeste unapre|ewe procesne ekonomije.Me|utim, {vajcarski arbitra`ni tribunal ne}e imati diskreci-ono pravo da ne prihvati nadle`nost u povodu kompenzacionogprigovora. Pravilo je strogo, jasno i neizbe`no. Proklamovaniciq efikasnosti ipak }e ~esto biti u velikoj opasnosti, na-ro~ito ako postoji arbitra`ni ili prorogacioni sporazum kojiobuhvata protivpotraìvawe, te ako stranka protiv koje je pro-tivpotraìvawe istaknuto koristi sva raspoloìva sredstva iargumentaciju kako bi u pogledu protivpotraìvawa ustanovilapunu nadle`nost eksplicitno prorogiranog suda ili arbitraè.

Iako ~lan 21(5) nije novina, wegova promocija u novim[vajcarskim arbitra`nim pravilima nije najsre}niji potez. Upr-kos ugledu i zna~aju {vajcarskih arbitraà, te{ko je o~ekivatida se odredba sli~ne sadrìne pojavi u budu}im nacionalnimzakonima o arbitraì ili institucionalnim pravilima.


159

Vladimir Pavi}

CONTERCLAIM AND SET-OFF IN ARBITRATION

Summary

Until recently, admissability of counterclaims before internationalcommercial arbitrations has been treated in accordance with a relativelysimple forumula -- one had to ascertain the objective scope of the arbitrationagreement. With regard to set-off, however, admissability threshold has beenless clear and was mostly dependant on relation between the main claim andset-off. Newly promulgated Swiss Arbitration Rules have, for the first time,enabled potential broadening of arbitral jurisdiction over set-off claims,enabling Swiss tribunals to adjudicate even those set-offs that are alreadysubject to another arbitration clause or forum selection clause. This mightlead to a potentially dangerous situation where such attraction of jurisdictionmight lead to a conflict with another tribunal or court which has expresslybeen designated as competent with regard to relations which give rise toset-off. This triggers later dilemmas with regard to the reach of decisions onset-off and the possibility that the tribunal applies lis pendens rules in orderto avoid conflicting decisions.

Key words: Arbitration. -- Counterclaim. -- Set-off. -- Jurisdiction. -- Lis pendens. --Res judicata.


160

UDK 347.518:658.62.018.4UDK 366.546.2UDK 366.542/.543(4--672EU)

Marija Karaniki}

ODGOVORNOST ZA RAZVOJNE RIZIKE*

Na{ Zakon o obligacionim odnosima bio je prvi propis u Evropi kojije imenovao i kao zaseban institut uredio odgovornost proizvo|a~a za{tetu od stvari s nedostatkom. Re{ewe koje je usvojeno ovim zakonomdosledno sprovodi teorijski koncept objektivne odgovornosti -- proiz-vo|a~ se ne moè osloboditi odgovornosti za {tetu tako {to }e doka-zati da se nedostatak kojim je {teta prouzrokovana nije mogao otkritiu trenutku kada je stvar pu{tena u promet. S druge strane, Direktiva oodgovornosti za {tetu od proizvoda s nedostatkom preporu~uje dràvama~lanicama EU da oslobode odgovornosti onog proizvo|a~a koji dokaè dase postojawe nedostatka nije moglo otkriti u trenutku kada je proizvodpu{ten u promet ni primenom nau~nog i tehni~kog znawa najvi{eg nivoa.

Da li se pravna priroda proizvo|a~eve odgovornosti mewa ako se kaopravnorelevantno uvaì pitawe o tome {ta je proizvo|a~ mogao da zna?Koji je ratio pravila koje sugeri{e evropski zakonodavac, a kojim se rizik{tete od nesaznatqivih uzroka prebacuje s proizvo|a~a na o{te}enog?Postoje li uverqivi razlozi za usvajawe ovog pravila u na{em pravu? Nakraju, koje su mogu}e posledice na{eg ostajawa pri re{ewu koje se, u pogleduodgovornosti za {tetu od nesaznatqivih nedostataka, razlikuje od onogkoje je prihva}eno u ve}ini evropskih zemaqa?

Kqu~ne re~i: Objektivna odgovornost. -- Odgovornost za {tetu od pro-izvoda s nedostatkom. -- Razvojni rizik. -- Nesaznatqivnedostatak.

* Nakon {to je ovaj rad pripremqen za {tampu, Skup{tina RepublikeSrbije je donela Zakon o odgovornosti proizvo|a~a stvari sa nedostatkom(Slu`beni glasnik RS broj 101/05 od 14. novembra 2005. godine). Usvojeni Zakonse po sadrìni i numeraciji ~lanova u potpunosti poklapa sa Predlogom VladeRepublike Srbije o kome je re~ u ovom radu.

161

£ ú. UVOD

Odgovornost proizvo|a~a za {tetu od stvari s nedostatkomjeste po svojoj pravnoj prirodi objektivna vanugovorna odgovor-nost.1 Proizvo|a~ pu{ta proizvedenu stvar u promet i na tajna~in pove}ava opasnost da drugi pretrpe {tetu, pri ~emu on samostvaruje zaradu. Proizvo|a~u je daleko lak{e nego potro{a~u dase za{titi od kona~nih imovinskih posledica {tetnog doga|aja --on moè da se osigura od odgovornosti, ili da rizik koji wegovaaktivnost sa sobom nosi prevali na potro{a~e, tako {to }e po-ve}ati cenu svog proizvoda. Nadaqe, proizvo|a~ raspolaè s dalekovi{e informacija o proizvedenoj stvari nego wen krajwi korisnik,pa mu je stoga lak{e da predupredi eventualnu {tetu. Iz navedenihrazloga, savremena prava ne zasnivaju odgovornost proizvo|a~a nawegovoj krivici, nego na ~iwenici da proizvo|a~ stvara iliodràva pove}ani rizik {tete i da na tome ostvaruje dobit.2

U na{em pozitivnom pravu proizvo|a~ je odgovoran za {tetuod stvari s nedostatkom, bez obzira na to da li je znao za postojawenedostatka. Pravna priroda ove odgovornosti je takva da je seproizvo|a~ ne moè osloboditi dokazuju}i da nije kriv. Drugimre~ima, nema pravnog zna~aja pitawe da li je proizvo|a~ znao ilimogao da zna da stvar ima odre|eni nedostatak.

Nasuprot tome, ustanova osloba|awa od objektivne odgovor-nosti pozivawem na razvojni rizik (development risks, le risque dedéveloppement) omogu}ava da se proizvo|a~ oslobodi odgovornostiza {tetu od stvari s nedostatkom, tako {to }e dokazati da seprimenom nau~nog i tehni~kog znawa najvi{eg nivoa nedostataknije mogao otkriti u trenutku kada je stvar pu{tena u promet.Iako je nesporno da je u trenutku pu{tawa u promet stvar imalaodre|eni nedostatak, proizvo|a~ nije odgovoran za {tetu kojaodatle poti~e stoga {to je ovaj nedostatak bio objektivno nesaz-natqiv. Drugim re~ima, proizvo|a~ ne odgovara za {tetu od ne-dostatka koji je u trenutku kada je stvar pu{tena u promet bionedostupan qudskom saznawu.

Osloba|awe od odgovornosti pozivom na razvojni rizik ~es-to se u literaturi ilustruje jednim slu~ajem iz holandske sudskeprakse.3 Pacijentu je izvr{ena transfuzija krvi u toku operacije


162

1 Cf. Marija Karaniki}, Odgovornost za {tetu od proizvoda -- u pravuEvropske unije i Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Pravni ìvot, tom II, 2003, str.711--737.

2 Pre dono{ewa Zakona o obligacionim odnosima, u na{em pravu nije bilaposebno regulisana vanugovorna odgovornost za {tetu od stvari s nedostatkom,ve} je postojala samo ugovorna odgovornost za fizi~ki nedostatak stvari. Cf.§§459--493 Srpskog gra|anskog zakonika; §§922--933 Austrijskog gra|anskog zako-nika; uzanse 135--159 Op{tih uzansi za promet robom.

3 Hartman v. Stichting Sanquin Bloedvoorziening, 3. februar 1999, NJ 1994/621,navedeno prema Christopher Hodges, Product Liability in Europe: Politics, Reform andReality, 27 William Mitchell Law Review 121, 2000, str. 124--125.

srca, a krv koju je primio bila je zaraèna HIV-om. Holandskisud je smatrao da virusom kontaminirana krv jeste proizvod snedostatkom. Ipak, isporu~ilac krvi je uspeo da se oslobodiodgovornosti, tako {to je dokazao da se prisustvo virusa u krvinije moglo otkriti prema stawu nau~nog i tehni~kog znawa uvreme kada je krv isporu~ena.

U vreme kada je donosio odluku, a to je bilo 1999. godine,holandski sud je smatrao da su ve} neko vreme osnovana o~ekivawaholandske javnosti da ne bude ovog virusa u krvi koja se koristiza transfuziju. Me|utim, ta o~ekivawa nisu bila osnovana 1996.godine, kada je operacija izvr{ena. U konkretnom slu~aju, krv jebila testirana primenom dva metoda (HIV--1--2 i HIV p24 anti-gen) i rezultati oba testa bili su negativni. Tre}i metod (HIV--1RNA), onaj kojim je naknadno utvr|eno prisustvo virusa u krvi,jo{ uvek se nalazio u eksperimentalnoj fazi i nije bio zvani~noodobren za upotrebu u vreme kada je testirawe vr{eno. Sud jezakqu~io da je, i pored toga {to se isporu~ilac krvi pona{ao uskladu s nau~nim i tehni~kim znawem najvi{eg nivoa, bilo prak-ti~no nemogu}e otkriti postojawe virusa u krvi i da stoga ispo-ru~ilac nije odgovoran.

U Republici Srbiji, u skup{tinsku proceduru u{ao je Pre-dlog Zakona o odgovornosti proizvo|a~a stvari sa nedostatkom.4

Predlaga~ ovog zakona je Vlada Republike Srbije. Predlogom jepredvi|eno da se u na{e pravo uvede mogu}nost da se proizvo|a~oslobodi objektivne odgovornosti za {tetu od stvari s nedostat-kom, tako {to }e dokazati da je nedostatak bio objektivno nesaz-natqiv u trenutku pu{tawa stvari u promet.

Predmet ovog rada jeste vanugovorna odgovornost proiz-vo|a~a za nesaznatqive nedostatke, i to prema Zakonu o obliga-cionim odnosima, pravu Evropske unije i unutra{wim pravimanekih evropskih dràva. Pored toga, u radu je razmatrano koje sumogu}e posledice izmene na{eg pozitivnopravnog re{ewa, kao iposledice ostajawa pri re{ewu koje se razlikuje od onog koje jeprihva}eno u ve}ini evropskih zemaqa.

úú. ODGOVORNOST ZA NESAZNATQIVENEDOSTATKE PREMA ZAKONU OOBLIGACIONIM ODNOSIMA

Vanugovorna odgovornost proizvo|a~a stvari s nedostatkomuvedena je u na{e pravo Zakonom o obligacionim odnosima. Za

Marija Karaniki} (str. 161--195)

163

4 Izvor: web stranica Narodne skup{tine Republike Srbije, http://www.pa-rlament.sr.gov.yu.

zasnivawe ove vrste odgovornosti nije od zna~aja postojawe ugo-vornog odnosa izme|u proizvo|a~a i o{te}enika.5 Zakon vezujenastanak proizvo|a~eve obaveze da {tetu nadoknadi za ~iwenicuda postoji kauzalna veza izme|u manqivosti proizvoda, s jednestrane, i pri~iwene {tete, s druge strane. Pravo na naknadu{tete ima ne samo kupac defektne stvari nego i svako tre}e licekoje je pretrpelo {tetu ~iji je uzrok fizi~ka mana odre|enogproizvoda.

U na{em pravu proizvo|a~ moè biti odgovoran za {tetu~iji je uzrok neki fizi~ki nedostatak stvari ukoliko u trenutkupu{tawa stvari u promet nije znao da ta stvar ima odre|enifizi~ki nedostatak. U Zakonu o obligacionim odnosima stoji:6

,,Ko stavi u promet neku stvar koju je proizveo, a koja zbognekog nedostatka za koji on nije znao predstavqa opasnost {teteza lica ili stvari, odgovara za {tetu koja bi nastala zbog tognedostatka.‘‘

Pravilo propisano Zakonom o obligacionim odnosima nerazlikuje se u tom pogledu od re{ewa predloènog Skicom zazakonik o obligacijama i ugovorima.7 Me|utim, ~lan 179 ZOOsadrì jo{ jedan stav koji se odnosi na slu~aj u kome stvar imaopasna svojstva za koja je proizvo|a~ znao, a koja tu stvar ne ~inedefektnom. Na primer, benzin ima odre|ena neotklowiva svojstvakoja ga neizbe`no ~ine opasnim proizvodom. U ta svojstva ubrajajuse zapaqivost, kao i {tetnost po zdravqe u slu~aju gutawa iliudisawa isparewa. Ipak, navedena svojstva ne ~ine benzin de-fektnim proizvodom, uprkos tome {to pove}avaju rizik {tete.Proizvo|a~ koji nije u~inio sve {to je potrebno da upozorewem,ambalaòm ili na drugi prikladan na~in spre~i {tetu od pozna-tog opasnog svojstva stvari, moè biti odgovoran samo za onu{tetu koju je mogao da predvidi.8

Dakle, prema navedenom ~lanu Zakona o obligacionim odno-sima, proizvo|a~ se ne moè osloboditi odgovornosti za {tetuod stvari s nedostatkom tako {to }e dokazati da u trenutku kadaje stvar pustio u promet nije znao da nedostatak postoji.


164

5 Pored deliktne odgovornosti proizvo|a~a za {tetu od proizvoda s nedo-statkom, Zakon o obligacionim odnosima ure|uje i ugovornu odgovornost prodavcaza materijalne nedostatke (~lanovi 478--500 ZOO), kao i ugovornu odgovornostprodavca i proizvo|a~a po osnovu garancije za ispravno funkcionisawe prodatestvari (~lanovi 500--507 ZOO).

6 ^lan 179 st. 1 ZOO.7 ^lan 179 st. 1 ZOO u svemu se poklapa sa ~lanom 141 Skice za zakonik

o obligacijama i ugovorima.8 ,,Proizvo|a~ odgovara i za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve

{to je potrebno da {tetu, koju je mogao predvideti, spre~i putem upozorewa,bezbedne ambalaè ili drugom odgovaraju}om merom.‘‘ ^lan 179 st. 2 ZOO.

Iako u ~lanu 179 ZOO o tome nema izri~ite napomene,proizvo|a~ }e biti odgovoran i za onu {tetu koja poti~e odfizi~kog nedostatka stvari za koji je znao u trenutku kada jeproizvedenu stvar pustio u promet. Proizvo|a~evo znawe o pos-tojawu nedostatka koji predstavqa pove}anu opasnost od {tete,~inilo bi proizvo|a~a krivim za {tetu koja je tim nedostatkomprouzrokovana, i to u stepenu koji se u na{em pravu ne moèpretpostaviti.

Naime, {tetnikova krivica se u na{em pravu oborivo pret-postavqa kao uslov i osnov {tetnikove subjektivne odgovornostiako o{te}enik kao tuìlac dokaè da mu je {teta pri~iwena ida {tetnikovo pona{awe jeste wen uzrok. Me|utim, ova oborivazakonska pretpostavka vaì samo za obi~nu nepa`wu. Ukolikozakonom nije izri~ito predvi|ena pretpostavka nekog vi{eg ste-pena krivice, o{te}eni koji tvrdi da mu je {teta prouzrokovananamerno ili grubom nepa`wom, mora ovu svoju tvrdwu i da do-kaè.9

Na{e pravo, dakle, ne pretpostavqa da je proizvo|a~ de-fektnog proizvoda znao za postojawe defekta. Me|utim, akoo{te}eni dokaè postojawe ovog znawa, proizvo|a~eva odgovor-nost moè se zasnovati na krivici. Drugim re~ima, ~iwenica dau na{em pravu postoji ustanova objektivne odgovornosti proiz-vo|a~a stvari s nedostatkom, ne iskqu~uje mogu}nost da se odgo-vornost proizvo|a~a za {tetu od proizvoda zasnuje na krivici.Vrhovni sud Srbije je o tom pitawu rezonovao na slede}i na~in:10

,,Vrhovni sud nalazi da je preurawen zakqu~ak drugostepe-nog suda da prvotuèni nije ni u kom slu~aju odgovoran. Ovo sarazloga {to proizvo|a~ koji nije odgovoran po ~lanu 179 ZOO(koji ure|uje objektivnu odgovornost), moè biti odgovoran po~lanu 154 ZOO (koji ure|uje subjektivnu odgovornost), ako je do{tete do{lo usled wegovih propusta. Odgovornost proizvo|a~akoji proizvodi robu za trì{te jeste poja~ana odgovornost. Pre-ma ~lanu 18 ZOO, on mora postupati sa poja~anom pa`wom, to jestsa pa`wom dobrog doma}ina. Obzirom da je wegova odgovornostpoja~ana, jer on uzgaja koke radi prodaje na trì{tu, a bilo mu je


165

9 ,,Po pravilu o pretpostavqenoj krivici (~lan 154, st. 1 ZOO) pretpos-tavqa se samo najblaì stepen krivice u~inioca {tete (obi~na nepa`wa). Teìstepen krivice (gruba nepa`wa i namera) pretpostavqa se samo ako je takvapretpostavka zakonskim pravilom izri~ito utvr|ena, ili ako iz smisla odnosnogzakonskog pravila to nedvosmisleno proizilazi. Izvan tih slu~ajeva, stepenkrivice dokazuje se prema op{tim pravilima dokaznog postupka.‘‘ Zakqu~ak XIVZajedni~ke sednice Saveznog suda, republi~kih i pokrajinskih vrhovnih sudova iVrhovnog vojnog suda od 25. i 26. marta 1980. godine.

10 Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 368/96 od 29. oktobra 1997. godine,Zbirka sudskih odluka, kw. 23, sv. I, broj odluke 102, 1999.

od ranije poznato da wegova jata obolevaju od marekove bolesti,bilo je nu`no utvrditi da li je prvotuèni subjektivno odgovo-ran.‘‘

Koje je, dakle, zna~ewe re~i nedostatak za koji proizvo|a~nije znao u ~lanu 179 Zakona o obligacionim odnosima? Odgovor-nost proizvo|a~a iz ~lana 179 ZOO je po svojoj prirodi objektiv-na odgovornost, to jest odgovornost bez obzira na krivicu. Tu-ma~ewe prema kome bi zakonodav~eve re~i zapravo zna~ile daodgovornosti nema u slu~ajevima kada je proizvo|a~ znao za de-fekt, bilo bi i logi~ki neutemeqeno. To bi, naime, zna~ilo dase izuzetak od odgovornosti, bez obzira na krivicu, predvi|a zasituaciju kada je proizvo|a~ postupao s najteìm stepenom kri-vice. Pored toga, pravilo koje bi iskqu~ivalo odgovornost zanameru ili te{ki nehat bilo bi protivno javnom poretku. Iz svihnavedenih razloga, zakonodav~eve re~i ne mogu se interpretiratitako da proizvo|a~evo neznawe o nedostatku bude shva}eno kaoconditio sine qua non proizvo|a~eve odgovornosti za {tetu kojapoti~e od tog nedostatka.

Izgleda da re~i koje je zakonodavac upotrebio u ~lanu 179ZOO -- u kome stoji da proizvo|a~ odgovara za {tetu od nedos-tatka za koji nije znao -- zapravo zna~e da proizvo|a~ odgovaraza {tetu koja poti~e od nedostatka, bez obzira na to da li je onza taj nedostatak znao. Pravo pretpostavqa da proizvo|a~ nijeznao da u promet stavqa defektan proizvod. S jedne strane, pro-izvo|a~ nema interesa da obara ovu pretpostavku, budu}i da bi gaznawe o defektu u~inilo krivim i, na osnovu toga, subjektivnoodgovornim za {tetu koja je ovim defektom prouzrokovana. Sdruge strane, za o{te}enog bi dokazivawe proizvo|a~evog znawao nedostatku predstavqalo rasipawe resursa, budu}i da proiz-vo|a~ odgovara za {tetu iako nije znao da nedostatak postoji.

Pokazano je da u na{em pravu proizvo|a~ odgovara za {tetukoja je posledica nedostatka u proizvodu, bez obzira na to da lije proizvo|a~ za ovaj nedostatak znao, ili mu je ~iwenica danedostatak postoji bila nepoznata u trenutku kada je proizvedenustvar pustio u promet. Me|utim, da li je za postojawe objektivneodgovornosti proizvo|a~a koji nije znao za manqivost proizvodarelevantan odgovor na pitawe da li je taj proizvo|a~ uop{temogao da zna za postojawe nedostatka? Drugim re~ima, otvara sepitawe da li je proizvo|a~ odgovoran i za one nedostatke koji sumu bili subjektivno nesaznatqivi. Nadaqe, da li je proizvo|a~odgovoran i za {tetu od onih nedostataka koji su objektivno biliizvan doma{aja qudskog saznawa u trenutku kada je proizvod bioplasiran na trì{te?


166

U onim odredbama kojima ure|uje uslove za zasnivawe objek-tivne odgovornosti, na{ zakonodavac ne pridaje pravni zna~ajpitawima da li je odre|eni proizvo|a~ mogao da zna za nedostatakkojim je prouzrokovana {teta, odnosno da li je postojawe ovognedostatka uop{te bilo dostupno qudskom saznawu. Proizvo|a~defektnog proizvoda ne moè se osloboditi odgovornosti doka-zuju}i da iz nekih subjektivnih razloga nije mogao da zna zapostojawe defekta. Nadaqe, proizvo|a~ se ne moè osloboditiodgovornosti dokazuju}i da je postojawe odre|enog defekta biloobjektivno nesaznatqivo. Drugim re~ima, proizvo|a~ odgovara za{tetu izazvanu nedostatkom, bez obzira na svoja znawa o nedosta-cima proizvoda, i bez obzira na subjektivnu i objektivnu saznat-qivost tih nedostataka.11

Zakqu~ak prethodnih razmatrawa jeste u slede}em: u na{empozitivnom pravu pitawe da li je proizvo|a~ u trenutku pu{tawaproizvedene stvari u promet mogao da zna da stvar ima nedostatak-- moè biti relevantno samo u pogledu utvr|ivawa proizvo|a~evekrivice, to jest pri poku{aju da se zasnuje proizvo|a~eva subjek-tivna odgovornost. Nasuprot tome, proizvo|a~ je u na{em pravuobjektivno odgovoran i za onu {tetu koja poti~e od nesaznatqivihnedostataka proizvoda, to jest od nedostataka koji se u trenutkuplasirawa proizvoda na trì{te nisu mogli otkriti.

Me|utim, procewuju}i da li je o{te}eni svojom radwomdoprineo da {teta od stvari s nedostatkom nastane ili da budeve}a nego {to bi ina~e bila,12 sudovi uzimaju u obzir i saznawakoja je o{te}eni imao ili mogao imati o postojawu ovog nedos-tatka. Tako je Vrhovni sud Srbije u jednoj skora{woj odlucirezonovao na slede}i na~in:13

,,Prema nalazu i mi{qewu ve{taka je nesumwivo da je doisticawa propan butan gasa iz plinske boce i do stvarawa zapa-qive eksplozivne sme{e do{lo zbog toga {to nepovratni ventilsa zaptivnom gumicom nije bio u dovoqnoj meri zavrnut u sadnikboce {to korisnik boce nije mogao da primeti (podvukla M.K.).Paqewe eksplozivne sme{e gasa i vazduha je najverovatnije iz-vr{eno iskrom ili àrom sa {poreta koji se nalazio u bliziniplinske boce na koju je propisno bio postavqen re{o za ko-


167

11 Prema J. Radi{i}u, u ~lanu 179 ZOO, kojim je ure|ena odgovornostproizvo|a~a stvari s nedostatkom, ne pravi se razlika izme|u saznatqivih inesaznatqivih nedostataka. Cf. Jakov Radi{i}, Odgovornost proizvo|a~a stvarisa nedostatkom, u: Komentar Zakona o obligacionim odnosima, glavni redaktorSlobodan Perovi}, I kwiga, ,,Savremena administracija‘‘, Beograd, 1995, str. 412.

12 ,,O{te}enik koji je doprineo da {teta nastane ili da bude ve}a nego {tobi ina~e bila, ima pravo samo na srazmerno smawenu naknadu‘‘, ~lan 192 st. 1 ZOO.

13 Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev.1660/00 od 10. aprila 2000. godine,Izbor sudske prakse, broj 1/2002, ,,Glosarijum‘‘, Beograd 2002.

ri{}ewe plina sa ispravnim ventilom. Do eksplozije plinskeboce je, dakle, do{lo zbog gre{ke na istoj, bez ikakvog doprinosatuìoca kao korisnika.‘‘

Na ovom mestu otvara se na~elno pitawe da li odgovornostproizvo|a~a za {tetu od stvari s nedostatkom moè biti objek-tivna po svojoj pravnoj prirodi, ako se kao pravnorelevantna,uvaì dilema o tome da li je proizvo|a~ mogao da zna da stvarima nedostatak. Drugim re~ima, da li se postavqawem pitawa {taje proizvo|a~ mogao da zna o proizvodu, odgovornost proizvo|a~apribliàva ustanovi subjektivne odgovornosti, to jest odgovor-nosti zasnovane na krivici?

úúú. USTANOVA RAZVOJNIH RIZIKA

Savremeno pravo poznaje re{ewa koja predvi|aju mogu}nostda se u sklopu utvr|ivawa objektivne odgovornosti proizvo|a~arazmatra da li je proizvo|a~ mogao da zna za manqivost proizvoda,to jest da li je postojawe nedostatka u proizvodu bilo saznatqivo.

Direktivom o odgovornosti za {tetu od proizvoda s nedos-tatkom14, u pravo Evropske unije uvedena je ustanova osloba|awaod odgovornosti pozivawem na rizik razvoja (development risks, lerisque de développement). ^lanom 7(e) Direktive predvi|eno je da seproizvo|a~ osloba|a objektivne odgovornosti za {tetu od proiz-voda s nedostatkom, ako dokaè da je stawe nau~nog i tehni~kogznawa u vreme kada je on pustio stvar u promet bilo takvo da sepostojawe nedostatka nije moglo otkriti.15

Dakle, Direktivom je predvi|eno da se proizvo|a~ osloba|aodgovornosti ako dokaè da se nedostatak u proizvodu nije mogaootkriti u ~asu pu{tawa proizvoda u promet ni primenom nau~nogi tehni~kog znawa najvi{eg nivoa (development risk defense). Direk-tiva ne dozvoqava da se proizvo|a~ oslobodi odgovornosti doka-zuju}i da je stvar proizvedena u skladu s vaè}im nau~nim itehni~kim standardima (state-of-the-art defense).16 Drugim re~ima,stvar moè imati nedostatak i onda kada se proizvo|a~ pona{ao


168

14 Council Directive 85/374/EEC of 25 July 1985 on the approximation of the laws,regulations and administrative provisions of the Member States concerning liability for defectiveproducts; amended by Directive 1999/34/EC of the European Parliament and of the Councilof 10 May 1999 (u daqem tekstu Direktiva), izvor: www.europa.eu.int/eur-lex.

15 ‘‘The producer shall not be liable as a result of this Directive if he proves ... (e) thatthe state of scientific and technical knowledge at the time when he put the product intocirculation was not such as to enable the existence of the defect to be discovered‘‘, ~lan 7(e)Direktive.

16 Hans Claudius Taschner, Harmonization of Product Liability Law in the EuropeanCommunity, 34 Texas International Law Journal 21, 1999, str. 25 i daqe.

onako kako je trebalo -- time {to je proizvo|a~ po{tovao vaè}enau~ne i tehni~ke standarde nije iskqu~ena mogu}nost da stvarima neki nedostatak. Dokazuju}i da je u postupku proizvodwepo{tovao vaè}e nau~ne i tehni~ke standarde, proizvo|a~ zapra-vo dokazuje da se pona{ao onako kako je trebalo, to jest da nijekriv. To jo{ uvek ne zna~i da proizvedena stvar nema neki nedo-statak od koga poti~e {teta za koju proizvo|a~ moè biti objek-tivno odgovoran.

Na ovom mestu postavqa se pitawe na koje se to ìvotnesituacije odnosi navedena odredba Direktive, to jest koji toprakti~an problem re{ava evropski zakonodavac dopu{taju}i dase proizvo|a~ oslobodi odgovornosti za {tetu, time {to }e do-kazati da je nedostatak kojim je {teta prouzrokovana bio objek-tivno nesaznatqiv u trenutku kada je proizvo|a~ pustio stvar upromet.

Navedenom odredbom razre{ava se slede}a dilema: ko trebada nosi rizik onih {teta do kojih dolazi u periodu od trenutkakada je stvar s nedostatkom pu{tena u promet, do trenutka kadaje otkriveno da proizvod ima neki nedostatak koji stvara po-ve}anu opasnost od {tete -- i to u onim slu~ajevima u kojima se,uzev{i u obzir stawe nau~nog i tehni~kog znawa, postoje}i nedo-statak nije mogao otkriti u ~asu pu{tawa proizvoda u promet.Drugim re~ima, ko treba da snosi rizik naknadnog -- a u pogledumogu}nosti da se pretrpqena {teta spre~i zakasnelog -- saznawao postojawu nedostatka u proizvodu?

Ako pravni sistem dozvoqava da se proizvo|a~ oslobodiodgovornosti dokazivawem da je nedostatak koji je uzrok {tetebio nesaznatqiv prema stawu nau~nog i tehni~kog znawa u tre-nutku plasirawa proizvoda na trì{te, onda rizik promena uqudskom saznawu u vremenu od plasirawa proizvoda na trì{te,do ispoqavawa {tetne posledice, snosi o{te}eni. Ukoliko se,pak, proizvo|a~ ne moè osloboditi odgovornosti na ovaj na~in,onda on sam odgovara za nesaznatqive rizike, to jest, na wemu jerizik neblagovremenog saznawa o mogu}em uzroku {tete.17

Razmatrana odredba Direktive u stru~nim krugovima smatrase u najmawu ruku kontroverznom.18 Neki autori su mi{qewa dapostoji kontradikcija izme|u, s jedne strane, mogu}nosti da seproizvo|a~ oslobodi odgovornosti dokazivawem da nije mogao dazna za postojawe nedostatka i, s druge strane, zasnivawa odgovor-nosti proizvo|a~a, bez obzira na krivicu. Drugim re~ima, ovi


169

17 O mogu}im posledicama usvajawa jednog ili drugog re{ewa bi}e kasnijere~i.

18 Simon Taylor, L'harmonisation communautaire de la responsabilité du fait desproduits défectueux. Etude comparative du droit anglais et du droit français, Paris, LibrairieGénérale de Droit et de Jurisprudence, 1999, str. 67.

autori smatraju da oslobo|ewe od odgovornosti pozivawem narazvojni rizik ne moè opstati u sistemu objektivne odgovorno-sti.

Henderson i Tverski (James A. Henderson, Aaron D. Twerski)19

kritikuju re{ewe predvi|eno Direktivom i kao zastarelo, stoga{to se u Direktivi ne pravi razlika izme|u slede}e tri vrstenedostataka u proizvodu: 1. nedostatak nastao u postupku proiz-vodwe (manufacturing defect), {to zna~i da konkretan proizvod nijeonakav kakav je prema projektu trebalo da bude; 2. konstrukcijskinedostatak ili nedostatak u dizajnu (design defect), koji se ispoqa-va u ~itavoj liniji proizvoda; 3. nedostatak adekvatnog upozorewau pogledu opasnog svojstva stvari (warning defect).20 Izostanakadekvatnog upozorewa ili bezbedne ambalaè kod stvari koja imaopasna svojstva predstavqa posebnu vrstu nedostataka u na{empozitivnom pravu. Odgovornost za {tetu koja poti~e od nedosta-taka ove vrste zasebno je regulisana ~lanom 179 st. 2 Zakona oobligacionim odnosima.

Direktiva ostavqa mogu}nost dràvama ~lanicama da svojimnacionalnim propisima uskrate proizvo|a~u mogu}nost da se naovaj na~in oslobodi odgovornosti.21 Dakle, dràva ~lanica Ev-ropske unije nije u obavezi da unutra{wim propisom -- kojim usvoje nacionalno pravo uvodi reìm odgovornosti predvi|en Di-rektivom22 -- propi{e i mogu}nost osloba|awa od odgovornostipozivawem na razvojni rizik. Luksemburg i Finska su jedinezemqe koje su u potpunosti iskoristile ovu mogu}nost kojudràvama ~lanicama ostavqa ~lan 15 (1.b) Direktive, to jest


170

19 James A. Henderson, Aaron D. Twerski, What Europe, Japan, and Other CountriesCan Learn from the New American Restatement of Products Liability, 34 Texas InternationalLaw Journal 1, 1999, str. 13--14.

20 U pravu Sjediwenih Ameri~kih Dràva [Restatements (Third) of Torts]proizvo|a~ odgovara, bez obzira na krivicu, samo za one {tete koje poti~u odnedostataka prve vrste; u naredna dva slu~aja proizvo|a~ moè biti odgovoransamo za skrivqeno pona{awe (negligence). Ibidem, str. 13--15.

21 ‘‘Each Member State may ... (1.b) by way of derogation from Article 7(e), maintainor, subject to the procedure set out in paragraph 2 of this Article, provide in this legislationthat the producer shall be liable even if he proves that the state of scientific and technicalknowledge at the time when he put the product into circulation was not such as to enable theexistence of a defect to be discovered.‘‘ ~lan 15 (1.b) Direktive.

22 Direktiva o odgovornosti za {tetu od proizvoda s nedostatkom ne ukidapostoje}e nacionalne reìme vanugovorne odgovornosti. Objektivna odgovornostproizvo|a~a, koja je predvi|ena Direktivom ~lanice, uvodi se u zakonodavstvodràve odgovaraju}im unutra{wim propisom i u pravnom sistemu te dràvepostoji paralelno sa zate~enim reìmima deliktne odgovornosti. O metodimaharmonizacije i unifikacije u komunitarnom pravu, cf. Radovan Vukadinovi},Harmonizacija prava o odgovornosti za {tete od proizvoda sa nedostatkom uokviru EEZ-a, Pravni ìvot ([teta i wena naknada), II tom, 11--12/1992, str.2173--2185.

jedine dràve ~ija nacionalna zakonodavstva ne omogu}avaju pro-izvo|a~u da se oslobodi odgovornosti na opisani na~in.

Dakle, prema unutra{wim propisima Finske i Luksemburga,proizvo|a~ se ne moè osloboditi odgovornosti pozivawem narazvojni rizik. U ovim dràvama, proizvo|a~ je odgovoran za{tetu od nedostataka za koje objektivno nije mogao znati, bezobzira na to o kojoj vrsti proizvoda je re~. U [paniji je is-kqu~ena mogu}nost da se proizvo|a~ oslobodi odgovornosti doka-zuju}i nesaznatqivost nedostataka onda kada {teta poti~e odhrane ili od farmaceutskih proizvoda. Drugim re~ima, proiz-vo|a~ odgovara za posledice onoga o ~emu objektivno nije mogaoimati saznawa samo kada je {teta prouzrokovana proizvodimaodre|ene vrste. U Francuskoj, proizvo|a~i odgovaraju za {tetuod nedostataka za koje nisu mogli znati iskqu~ivo kada je re~ o{teti od proizvoda dobijenih iz qudskog tela -- kakva je na primerkrv ili krvna plazma -- i kod onih stavqenih u promet pre maja1998. godine, kada je Francuska unela odredbe Direktive u svojunutra{wi pravni sistem. U nema~kom pravu23 proizvo|a~ odgo-vara za {tetu od objektivno nesaznatqivih nedostataka samo uko-liko je re~ o {tetama prouzrokovanim farmaceutskim proizvo-dima i proizvodima dobijenim genetskim inèweringom.24

Iz napred re~enog sledi da je odgovornost proizvo|a~a za{tetu od proizvoda s nedostatkom stroè postavqena u ~lanu 179na{eg Zakona o obligacionim odnosima nego u propisima ve}inezemaqa ~lanica Evropske unije.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, proizvo|a~ je tajkoji snosi odgovornost za razvojni rizik, pri ~emu nije od zna~ajao kojoj vrsti proizvoda je re~. Proizvo|a~ se ne moè osloboditiodgovornosti dokazuju}i da su nedostaci u proizvodu od kojihpoti~e {teta bili objektivno van doma{aja qudskog saznawa utrenutku kada je proizvod pu{ten u promet.


171

23 U slu~aju kada je reciklirana staklena fla{a eksplodirala devetogo-di{woj devoj~ici u rukama i povredila joj oko -- nema~ki Savezni vrhovni sud jeustanovio da je eksplozija bila posledica mikroskopskog o{te}ewa stakla. Ne-ma~ki sud je smatrao da se proizvo|a~ moè osloboditi odgovornosti dokazuju}ida je nedostatak bio objektivno nesaznatqiv samo ako je re~ o nedostatku do kojegje do{lo prilikom dizajnirawa odre|enog proizvoda, a ne i ako je re~ o nedos-tatku do koga je do{lo u postupku proizvodwe. Sud je utvrdio da je do mikroskop-ske pukotine do{lo u proizvodwi konkretne fla{e, a ne u dizajnu ~itave linijeproizvoda, pa je na{ao da je proizvo|a~ u navedenom slu~aju odgovoran za {tetu,bez obzira na objektivnu nesaznatqivost nedostatka. BGH, 9 May 1995, VI ZR158/94, navedeno prema: Christian von Bar, The Common European Law of Torts, VolumeTwo, New York, Oxford University Press, 2000, str. 424.

24 Cf. Report on the Application of Directive 85/374 on Liability for Defective Products,Commission of the European Communities, Brussels, 2001, COM(2000) 893 final, str. 16--17;H. C. Taschner, op.cit., str. 32; Von Bar, op.cit., str. 422--423.

Nasuprot tome, u ve}ini zapadnoevropskih pravnih sistemaproizvo|a~ se moè osloboditi objektivne odgovornosti ako do-kaè da je u vreme kada je on pustio proizvod u promet -- stawenau~nog i tehni~kog znawa bilo takvo da se postojawe nedostatkanije moglo otkriti. Samo u malom broju zemaqa Evropske unijeproizvo|a~ odgovara i za objektivno nesaznatqive nedostatke.Ova stroè postavqena odgovornost proizvo|a~a postoji u pravi-ma Finske i Luksemburga kod odgovornosti za {tetu od svih vrstaproizvoda s nedostatkom; a u francuskom, nema~kom i {panskompravu samo kod odgovornosti za {tetu od proizvoda odre|ene vrste-- po pravilu su to hrana, proizvodi dobijeni iz qudskog organizmai farmaceutski proizvodi.

úñ. PREDLOG ZAKONA O ODGOVORNOSTIPROIZVO\AÂ STVARI S NEDOSTATKOM

Zakon o obligacionim odnosima bio je prvi propis u Evropikoji je imenovao i kao zaseban institut regulisao odgovornostproizvo|a~a stvari s nedostatkom.25 Pokazano je da se prema Za-konu o obligacionim odnosima proizvo|a~ ne moè osloboditiodgovornosti za {tetu od stvari s nedostatkom, tako {to }edokazati da je nedostatak u trenutku pu{tawa stvari u promet bionesaznatqiv.

U Narodnoj skup{tini Republike Srbije, 16. februara 2005.godine u{ao je u skup{tinsku proceduru Predlog Zakona o odgo-vornosti proizvo|a~a stvari sa nedostatkom.26 Vlada predlaèdono{ewe ovog zakona po hitnom postupku radi ispuwewa obavezepreuzete Akcionim planom za harmonizaciju propisa RepublikeSrbije sa propisima Evropske unije. Kao razlog za davawe ovogpredloga, Vlada navodi potrebu za uskla|ivawem doma}eg zakono-davstva s odredbama Direktive.

Prema ~lanu 7 Predloga, proizvo|a~ odgovara za {tetunastalu od proizvoda s nedostatkom bez obzira na to da li jeznao za nedostatak. Ova odredba sli~na je odredbi ~lana 179Zakona o obligacionim odnosima, utoliko {to izri~ito predvi|a


172

25 J. Radi{i}, op.cit., str. 410. O me|usobnom odnosu ustanova subjektivne iobjektivne odgovornosti u na{em pravu, kao i o stvorenom i kontrolisanomriziku kao osnovu odgovornosti, cf. Mihailo Konstantinovi}, Osnov odgovorno-sti za prouzrokovanu {tetu, Pravni ìvot 9--10/1992, str. 1153--1163, ~lanakpreuzet iz Arhiva za pravne i dru{tvene nauke, br. 3/1952; Slobodan Perovi},Predgovor za Zakon o obligacionim odnosima, NIU Slu`beni list, Beograd,1995, str. 45 i daqe.

26 Izvor: web stranica Narodne skup{tine Republike Srbije, http://www.par-lament.sr.gov.yu.

da je za zasnivawe odgovornosti za {tetu od stvari s nedostatkompravno irelevantno proizvo|a~evo znawe o tom nedostatku. Trebaprimetiti da se u onom ~lanu Direktive, kome bi trebalo daodgovara navedeni ~lan Predloga, ne govori o saznawima proiz-vo|a~a, ve} se prosto propisuje da }e proizvo|a~ biti odgovoranza {tetu od proizvoda s nedostatkom.27

Me|utim, prema ~lanu 8 Predloga, proizvo|a~ ne}e bitiodgovoran ako dokaè da nivo nau~nog i tehni~kog znawa u vremekada je proizvod stavqen u promet nije omogu}avao otkrivawenedostatka. Drugim re~ima, uprkos tome {to ~lan 7 Predloganaizgled ostaje pri re{ewu iz Zakona o obligacionim odnosima,stanovi{te je Vlade Republike Srbije da u na{e pozitivno pravotreba uvesti mogu}nost da se proizvo|a~ oslobodi odgovornostipozivom na razvojni rizik, bez obzira na to o kojoj vrsti proiz-voda je re~. Naravno, proizvo|a~ima pojedinih vrsta proizvodamoè se nekim budu}im zakonom uskratiti ovaj na~in osloba|awaod odgovornosti.

U obrazloèwu Predloga navodi se da prema proceni Vlade,primena predloènih re{ewa ne}e izazvati dodatne tro{koveni gra|anima ni privredi, a time ni malim i sredwim predu-ze}ima. Pri razmatrawu ta~nosti ove tvrdwe, trebalo bi uzeti uobzir ~iwenicu da su interesi proizvo|a~a i potro{a~a suprot-stavqeni po pitawu odgovornosti za razvojne rizike, te da sePredlogom oteàva pozicija koju potro{a~i ve} imaju premaZakonu o obligacionim odnosima u pogledu razvojnih rizika. Dru-gim re~ima, status quo se ne moè promeniti bez dodatnihtro{kova za onaj od suprotstavqenih interesa kome postoje}estawe pogoduje.

Dakle, ne ulaze}i u ovom ~asu u vrednovawe predloènogre{ewa, treba primetiti da Vlada Republike Srbije optira zauvo|ewe ustanove razvojnih rizika u na{e pravo, iako se harmo-nizacija s pravom Evropske unije moè izvr{iti i bez usvajawaove pogodnosti za proizvo|a~e. Postoje jo{ neke indicije da supredloène izmene na{eg pozitivnog prava po svojoj priroditakve da pogoduju interesima proizvo|a~a.

Prema odredbi ~lana 7 Direktive, proizvo|a~ se moè os-loboditi odgovornosti ukoliko dokaè da stvar nije imala nedo-statak u trenutku kada je pu{tena u promet.28 Smisao ovog pravila


173

27 ‘‘The producer shall be liable for damage caused by a defect in his product‘‘, ~lan1 Direktive.

28 ^lanom 7 Direktive propisano je da se proizvo|a~ osloba|a odgovorno-sti ukoliko dokaè ne{to od navedenog: da on nije pustio stvar u promet; da jenedostatak nastao nakon {to je proizvo|a~ pustio stvar u promet; da stvar nijeproizvedena za prodaju ili neku drugu vrstu distribucije u komercijalne svrhe;

je u slede}em: ako o{te}eni dokaè da proizvod ima odre|eninedostatak i da je taj nedostatak uzrok {tete, onda se pretpostav-qa da je proizvod bio defektan u trenutku kada je pu{ten upromet, a proizvo|a~ se osloba|a odgovornosti ukoliko obori ovupretpostavku. Drugim re~ima, na proizvo|a~u leì teret dokazi-vawa da je nedostatak nastao docnije nego {to se pretpostavqa,to jest, u vreme kada je stvar ve} bila u prometu. Direktivaprepu{ta dràvama ~lanicama da same odrede stepen u kojem sudtreba da bude uveren da proizvod nije imao nedostatak u rele-vantnom trenutku. Prema ~lanu 8 Predloga Vlade Republike Sr-bije, dovoqno je da proizvo|a~ dokaè da nedostatak koji je uzrok{tete verovatno nije postojao u trenutku kada je proizvo|a~pustio stvar u promet.29

Vladinim Predlogom poloàj proizvo|a~a olak{an je ono-liko koliko je to uop{te mogu}e kada ve} teret dokazivawaodre|ene okolnosti leì na proizvo|a~u. Da bi se oslobodioodgovornosti, proizvo|a~ treba da dokaè da je verovatnije danedostatka nije bilo nego da ga je bilo u relevantnom trenutku.Poloàj proizvo|a~a svakako bi bio teì da se od wega zahtevada dokaè da je izvesno da stvar nije imala nedostatak, ili da jeneosnovano sumwati da je stvar bila defektna u trenutku kada jeplasirana na trì{te. Dovoqno je, dakle, da proizvo|a~ dokaèda postoji ve}a verovatno}a (51%) da je nedostatak nastao nakon{to je stvar pu{tena u promet nego da je nedostatak ve} postojaou tom trenutku. Primera radi, predlaga~ zakona je mogao da oteàprocesnu poziciju proizvo|a~a stvari sa nedostatkom, tako {tobi predvideo da se proizvo|a~ osloba|a odgovornosti tek ukolikodokaè da je van osnovane sumwe da je stvar bila perfektna utrenutku kada je pu{tena u promet.

Nadaqe, odredbom ~lana 8 Predloga predvi|eno je da seproizvo|a~ osloba|a odgovornosti ako dokaè da je postojaweodre|enog nedostatka posledica uskla|ivawa svojstva proizvodas propisanim normama -- bile one imperativne ili ne. Nasuprottome, odredbom ~lana 7 Direktive izri~ito je predvi|eno da seproizvo|a~ osloba|a odgovornosti ako dokaè da je postojawe


174

da je nedostatak posledica proizvo|a~evog povinovawa imperativnim pravnimpropisima; da je stawe nau~nog i tehni~kog znawa u vreme kada je proizvo|a~pustio stvar u promet bilo takvo da se postojawe nedostatka nije moglo otkriti.

29 ,,Proizvo|a~ ne}e biti odgovoran ako dokaè da: nije stavio proizvod upromet; nedostatak verovatno nije postojao u vreme kada je stavio proizvod upromet ili se pojavio kasnije; on nije proizveo proizvod namewen za prodaju ida proizvod nije proizveden u okviru wegove redovne delatnosti; nedostatak jenastao usled usagla{avawa svojstva proizvoda sa propisanim normama; nivonau~nog i tehni~kog znawa u vreme kada je proizvod stavqen u promet nijeomogu}avao otkrivawe nedostatka‘‘, ~lan 8 Predloga Zakona o odgovornosti pro-izvo|a~a stvari sa nedostatkom.

nedostatka u proizvodu posledica proizvo|a~evog povinovawa im-perativnim pravnim propisima.

Kada je dono{en nacionalni propis kojim je trebalo imple-mentirati odredbe Direktive u unutra{we pravo Luksemburga,luksembur{ki zakonodavac se nalazio u situaciji koja je analognana{oj. Naime, prema zate~enom pravilu unutra{weg prava, proiz-vo|a~i su smatrani odgovornim i za objektivno nesaznatqivenedostatke. Luksembur{ki zakonodavac se stoga opredelio da os-tane pri postoje}em pravilu, to jest da ne li{i potro{a~e oneza{tite koju oni ve} uìvaju.30 Drugim re~ima, Luksemburg jeiskoristio mogu}nost koju ostavqa ~lan 15 (1.b) Direktive izadrào ve} postoje}e re{ewe iz sopstvene sudske prakse, a premakome je odgovornost proizvo|a~a bila postavqena o{trije nego{to to Direktiva nalaè. U Izve{taju Evropske komisije od2001. godine, stoji da nije do{lo ni do kakvih problema u vezi skorakom na koji se Luksemburg odlu~io.31

S druge strane, ni prema shvatawu francuskih sudova nijebilo mogu}e osloboditi se objektivne odgovornosti, tako {to bise dokazalo da je uzrok {tete bio objektivno nedostupan qudskomsaznawu.32 Ipak, bez obzira na shvatawe koje je do tada biloprihva}eno u sudskoj praksi, u Francuskoj je 1998. godine omo-gu}eno proizvo|a~ima da se oslobode odgovornosti za {tetu odstvari s nedostatkom, tako {to }e dokazati da je nedostatak bionesaznatqiv u trenutku pu{tawa stvari u promet;33 izuzev ukoli-ko stvar s nedostatkom jeste deo qudskog tela ili proizvod dobi-jen iz qudskog tela.34

Treba primetiti da je Republika Slovenija u svom Obliga-cijskom zakoniku zadràla odredbu o odgovornosti proizvo|a~aza {tetu od stvari s nedostatkom kakva postoji u ~lanu 179 Zakona


175

30 Report on the Application of Directive 85/374 on Liability for Defective Products,Commission of the European Communities, Brussels, 2001, COM(2000) 893 final, str. 17.

31 Ibidem, str. 17.32 Yvan Markovits, La Directive C.E.E. du juillet 1985 sur la responsabilité du fait des

produits déféctueux, Paris, Librairie Générale de Droit et de Jurisprudence, 1990, str. 225.33 Francuska je 19. maja 1998. godine donela zakon kojim su re{ewa pred-

vi|ena Direktivom postala deo wenog unutra{weg pravnog poretka (Loi No.98--389). Odredbe ovog zakona postale su deo Francuskog gra|anskog zakonika. Cf.François Terré, Philippe Simler, Yves Lequette, Droit civil -- Les obligations, 8e édition, Paris,Dalloz, 2002, str. 937 i daqe.

34 ‘‘Le producteur est responsable de plein droit à moins qu'il ne prouve: ... (4º) Quel'état des connaissances scientifiques et techniques, au moment où il a mis le produit encirculation, n'a pas permis de déceler l'existence du défaut.‘‘ Article 1386--11, Code Civil.(Article 12, Texte issu de la loi nº 98--389 du 19 mai 1999).

,,Le producteur ne peut invoquer la cause d'exonération prévue au 4º de l'article1386--11 lorsque le dommage a été causé par un élément du corps humain ou par les produitsissus de celui-ci.‘‘ Article 1386--12/1, Code Civil. (Article 13, Texte issu de la loi n° 98--389du 19 mai 1999.)

o obligacionim odnosima.35 Me|utim, Slovenija je Zakonom oza{titi potro{a~a (Zakon o varstvu potro{nikov) predvidela mo-gu}nost da se proizvo|a~ oslobodi odgovornosti ukoliko dokaèda je, u vreme kada je on pustio proizvod u promet, stawe nau~nogi tehni~kog znawa bilo takvo da se postojawe nedostatka nijemoglo otkriti.36 Dakle, u Sloveniji je novim propisom o za{titipotro{a~a oteàn poloàj o{te}enika u odnosu na onaj poloàjkoji o{te}eniku garantuje Obligacijski zakonik.

Iako u svom pravnom nasle|u ima pravilo koje postoji i una{em Zakonu o obligacionim odnosima, Slovenija je propisimao za{titi potro{a~a prebacila razvojni rizik na o{te}enika,to jest usvojila normu prema kojoj proizvo|a~ ne duguje potro{a~unaknadu za onu {tetu koja poti~e od objektivno nesaznatqivihnedostataka stvari. Na taj na~in objektivno su nesaznatqivi ne-dostaci po svom pravnom zna~aju izjedna~eni sa slu~ajem ilivi{om silom. Drugim re~ima, {teta od uzroka za koje se nijemoglo znati, {kodi onome koga zgodi.

ñ. USTANOVA RAZVOJNIH RIZIKA U PRAVUEVROPSKE UNIJE

Na ovom mestu potrebno je da se detaqnije objasni i izloìsadrìna pravnog re{ewa koje evropski zakonodavac sugeri{ezemqama ~lanicama Evropske unije. Iz na{e perspektive, dakle,potrebno je da se ispita doma{aj pravila usvojenog u ve}inizemaqa Evropske unije, a zatim i da se sagleda koja politika stojiiza ovog pravila i koje bi bile eventualne posledice ostajawapri re{ewu koje se u pogledu razvojnih rizika razlikuje od ve}in-skog.

Najzna~ajniji slu~aj koji je razmatran pred Evropskim sudompravde, a koji se odnosi na tuma~ewe ~lana 7(e) Direktive, jesteslu~aj Komisija protiv Ujediwenog Kraqevstva iz 1997. godine.37


176

35 ‘‘Odgovornost proizvajalca stvari z napako: (1) Kdor da v promet kak{no stvar, kijo je izdelal, ki pa pomeni zaradi kak{ne napake, {kodno nevarnost za osebe ali stvari, odgovarjaza {kodo, ki nastane zaradi take napake. (2) Proizvajalec odgovarja tudi za nevarne lastnostistvari, ~e ni ukrenil vsega, kar je potrebno, da {kodo, ki jo je mogel pri~akovati, prepre~i zopozorilom, varno embalaò ali kak{nim drugim ustreznim ukrepom.‘‘ ~len 155, Obligacijskizakonik, Uradni list Republike Slovenije 83/2001, 32/2004.

36 ‘‘Proizvajalec ni odgovoren za {kodo, ~e dokaè, da: ... -- svetovna raven znanosti intehni~nega napredka v ~asu, ko je dal izdelek v promet, ni bila tak{na, da bi bilo mo`no napakona izdelku odkriti (npr. z znanimi metodami in analizami).‘‘ ~len 10, Zakon o varstvupotro{nikov (uradno pre~i{~eno besedilo), Uradni list Republike Slovenije 98/2004.

37 Commission of the European Communities v. United Kingdom of Great Britain andNorthern Ireland, C--300/95, European Court Reports 1997 Page I--02649(www.europa.eu.int/eur-lex). Cf. S. Taylor, op.cit., str. 69--72.

Evropska komisija je pokrenula postupak pred Sudom zahtevaju}ida se utvrdi da Ujediweno Kraqevstvo nije na odgovaraju}i na~inunelo u svoje unutra{we pravo navedenu odredbu Direktive.

Spornim zakonskim ~lanom, kojim je Ujediweno Kraqevstvoimplementiralo ovu odredbu, bilo je propisano da se proizvo|a~stvari s nedostatkom moè osloboditi odgovornosti za {tetu kojaje prouzrokovana tim nedostatkom, ako dokaè da je stawe nau~nogi tehni~kog znawa u relevantnom trenutku bilo takvo da bi biloneosnovano o~ekivati od proizvo|a~a iste vrste proizvoda daotkrije postojawe ovog nedostatka u vreme dok je proizvod bio podwegovom kontrolom.38

Komisija je u postupku istakla da data odredba Direktivepoziva na objektivnost stoga {to nalaè da se procena saznatqi-vosti nedostatka koji je bio uzrok {tete izvr{i prema objektiv-nom stawu sveukupnog nau~nog i tehni~kog znawa u relevantnommomentu, a ne prema tome da li je hipoteti~ki proizvo|a~ istevrste proizvoda mogao da do|e do potrebnog saznawa. Nasuprottome, prema spornoj odredbi unutra{weg prava Ujediwenog Kra-qevstva, saznatqivost nedostatka koji je bio uzrok {tete ceni ses obzirom na to da li je proizvo|a~ iz iste oblasti proizvodwemogao u relevantnom momentu da otkrije navedeni nedostatak.

Evropski sud je u ovom slu~aju odbio zahtev Komisije uzslede}e obrazloèwe: ocena adekvatnosti unutra{weg propisakojim odre|ena dràva ~lanica implementira odredbu komunitar-nog prava, obavqa se uzimaju}i u obzir na~in na koji nacionalnisudovi dràve ~lanice tuma~e taj unutra{wi propis. Evropskisud je smatrao da sama sporna odredba ne daje osnova za tuma~ewekakvo joj je pripisala Komisija, kao i da Komisija nije dokazalada bi sudovi Ujediwenog Kraqevstva tuma~ili ovu odredbu nanavedeni na~in.

Prema mi{qewu Evropskog suda za qudska prava,39 ~lan 7(e)Direktive ne odnosi se na stawe nauke i tehnike u onoj oblastiproizvodwe u kojoj je proizvo|a~ aktivan, nego na op{te stawenau~nog i tehni~kog znawa u svim oblastima, u vreme kad jeproizvod pu{ten u promet, ukqu~uju}i i najvi{e domete tog znawa.

Sud je u istoj odluci izrazio mi{qewe da odredba iz ~lana7(e) implicitno predvi|a da relevantno nau~no i tehni~ko znawe


177

38 ‘‘In any civil proceedings by virtue of this Part against any person ... in respect ofa defect in a product it shall be a defence for him to show ... (e) that the state of scientificand technical knowledge at the relevant time was not such that a producer of products of thesame description as the product in question might be expected to have discovered the defectif it had existed in his products while they were under his control.‘‘ Section 4(1)(e), ConsumerProtection Act of 1987, koji je stupio na snagu 1. marta 1988.godine.

39 Cf. Commission v. UK, C--300/95.

mora biti dostupno u vreme kada je proizvod pu{ten u promet.Sud nije definisao pojam dostupnosti informacije, ve} je toprepustio sudovima dràva ~lanica. Ipak, treba primetiti da seu ovom kontekstu moè suditi o tome da li je neka informacijabila dostupna samo ako je ona bila objavqena, odnosno ukoliko jena neki na~in iskazana, u~iwena saznatqivom.40 Primera radi,izli{no je procewivati dostupnost informacije zabeleène usvesci ili na ra~unaru nekog nau~nika, ako ona nikada nije obzna-wena, to jest javno saop{tena. Takva informacija je a priori nedo-stupna.

Dostupnost informacije stvar je procene nacionalnog suda.Ova procena se ne fokusira na objektivnu pripadnost informa-cije nau~noj i tehni~koj ba{tini, budu}i da je informacija deote ba{tine samim svojim postojawem -- bez obzira na dostupnost.To zna~i da }e se nacionalni sudovi pri davawu ocene o dostup-nosti odre|enog saznawa upu{tati i u pitawe adekvatnosti pro-izvo|a~evog pona{awa. Drugim re~ima, sudovi }e se neminovnopitati da li se od proizvo|a~a moglo osnovano o~ekivati da do|eu posed odre|enog saznawa, odnosno da li bi razuman i bri`qivproizvo|a~ do{ao do tog saznawa.

Na primer, informacija koja je od zna~aja za blagovremenootkrivawe nedostatka u proizvodu, bila je objavqena u nau~nom~asopisu na stranom jeziku. Pitawe dostupnosti te informacijepred sudom svodi se na pitawe da li se od proizvo|a~a mogloosnovano o~ekivati da prati nau~ne ~asopise na stranom jeziku.Na taj na~in se u rezonovawe suda uvode elementi koji su speci-fi~ni za ustanovu subjektivne odgovornosti, to jest, upravo onielementi ~ije je odsustvo karakteristi~no za ustanovu objektivneodgovornosti.41 U wih se svakako ubrajaju standard osnovaniho~ekivawa i standard razumnog i bri`qivog ~oveka.

U svakom slu~aju, kada bi se saznatqivost nedostatka cenilas obzirom na postoje}a nau~na i tehni~ka znawa, bez obzira nawihovu dostupnost, evropski proizvo|a~ bi bio odgovoran i zaone nedostatke koji su se mogli otkriti na osnovu neke informa-cije objavqene u lokalnim novinama u Kini.42


178

40 Cf. Geraint G. Howells, Mark Mildred, Is European Products Liability more protec-tive than the Restatement (Third) of Torts Products Liability, 65 Tennessee Law Review 985,1998, str. 998--1015.

41 Cf. Jane Stapleton, Products Liability in the United Kingdom: The Myths of Reform,34 Texas International Law Journal 45, 1999, str. 58--59.

42 Poznat je primer koji navodi Xejn Steplton: da je u vreme kada je lekThalidomide plasiran na evropsko trì{te, neki lekar u Manxuriji ili Sibiru,na lokalnom dijalektu ili u krugu svojih prijateqa objavio ideju o testirawuhrane za pse na odre|eni na~in, a koja bi omogu}ila otkri}e {tetnih efekataovog leka, wegova ideja bi predstavqala deo nau~nog i tehni~kog znawa. Ibidem,str. 59.

Neki autori kritikuju strukturu Direktive ukazuju}i da suu woj neopravdano razdvojena izlagawa o uslovima odgovornosti,od izlagawa o tome {ta proizvo|a~ treba da dokaè kako bi seodgovornosti oslobodio.43 Pored toga, kritikovana je i okolnost{to oni teorijski koncepti na kojima se zasniva reìm objektiv-ne odgovornosti u Direktivi nisu primeweni u svom ~istom ob-liku -- u institut objektivne odgovornosti uvedeno je pitawesaznatqivosti koje izvorno pripada institutu odgovornosti poosnovu krivice.44

Uslovi odgovornosti proizvo|a~a ure|eni su ~lanom 4 Di-rektive, prema kome je o{te}eni taj koji treba da dokaè da jepretrpeo {tetu, da proizvod ima nedostatak i da je upravo tajnedostatak uzrok pretrpqene {tete. Krivica proizvo|a~a ne fi-gurira ni kao uslov ni kao osnov wegove odgovornosti. S drugestrane, ~lanom 7 Direktive propisano je da se proizvo|a~ oslo-ba|a odgovornosti ukoliko dokaè ne{to od navedenog: da on nijepustio stvar u promet; da je nedostatak nastao nakon {to jeproizvo|a~ pustio stvar u promet; da stvar nije proizvedena zaprodaju ili neku drugu vrstu distribucije u komercijalne svrhe;da je nedostatak posledica proizvo|a~evog povinovawa impera-tivnim pravnim propisima; da je stawe nau~nog i tehni~kog znawau vreme kada je proizvo|a~ pustio stvar u promet bilo takvo dase postojawe nedostatka nije moglo otkriti (razvojni rizik).

Treba primetiti da i na{ Zakon o obligacionim odnosimaodvojeno tretira uslove za zasnivawe objektivne odgovornosti, sjedne strane, i na~ine za oslobo|ewe od ove vrste odgovornosti,s druge strane. ^lanom 173 ZOO zasebno je ure|eno pitawe uslovaodgovornosti za opasnu stvar ili opasnu delatnost, dok je ~lanom177 ZOO ure|eno na koji se na~in imalac opasne stvari, ilivr{ilac opasne delatnosti, moè osloboditi objektivne odgovor-nosti. ^lan 173 kao uslove odgovornosti postavqa postojawe {te-te i postojawe kauzalne veze izme|u opasne stvari i pri~iwene{tete. Postojawe ove kauzalne veze se oborivo pretpostavqa akoo{te}eni dokaè da je opasna stvar materijalno u~estvovala unastanku {tete. ^lan 177 dozvoqava da se imalac opasne stvarioslobodi odgovornosti ako obori ovu pretpostavku. Drugim re-~ima, ~lan 177 u svemu korespondira ~lanu 173; on ne uvodi nijednunovu okolnost koju bi imalac opasne stvari mogao da dokaè kakobi se oslobodio odgovornosti, a koja ne predstavqa pobijawenekog od uslova odgovornosti uobli~enih u ~lanu 173. Osloba|awe


179

43 Jane Stapleton, International Torts: A Comparative Study: Restatement (Third) ofTorts: Product liability, An Anglo-Australian Perspective, 39 Washburn Law Journal 363,2000, str. 368.

44 Y. Markovits, op.cit., str. 227.

od odgovornosti, dakle, svodi se na dokazivawe da nisu ispuweniuslovi odgovornosti, odnosno na pobijawe onoga {to je o{te}enidokazao, ili onoga {to se oborivo pretpostavqa kao uslov odgo-vornosti.

Nasuprot tome, odredbom Direktive kojom je propisano {taproizvo|a~ treba da dokaè kako bi se oslobodio od odgovornosti,uvodi se nova okolnost -- okolnost koja nije uzeta u obzir u sklopurazmatrawa o uslovima odgovornosti i koja je ~ak u logi~kojsuprotnosti sa ustrojenim reìmom odgovornosti. Odredbom ~la-na 4 Direktive ure|en je sistem objektivne odgovornosti proiz-vo|a~a, to jest odgovornosti proizvo|a~a bez obzira na wegovukrivicu. Odredbom ~lana 7 Direktive omogu}eno je da proizvo|a~izbegne odgovornost za {tetu koja poti~e od onih uzroka za kojese nije moglo znati. Drugim re~ima, proizvo|a~ koji ne spori dastvar ima nedostatak osloba|a se odgovornosti za {tetu prouzro-kovanu tim nedostatkom ukoliko dokaè da na wegovoj strani nemakrivice.45

U savremenom gra|anskom pravu primetna je pojava objekti-vizirawa pojma krivice kao osnova subjektivne odgovornosti. Po-jam skrivqenog pona{awa se poistove}uje sa pojmom pogre{nogpona{awa, bez obzira na sadrìnu {tetnikove svesti.46 Krivicase sagledava kao gre{ka, to jest kao pona{awe koje odstupa odonoga {to se moglo osnovano o~ekivati od razumnog i bri`qivog~oveka. Uprkos trendu objektivizacije same krivice kao osnovesubjektivne odgovornosti, Direktiva otvara mogu}nost da se onaj~ija se odgovornost i ne zasniva na krivici oslobodi od odgovor-nosti dokazuju}i da se ne{to nije moglo znati, to jest pozivaju}ise na odsustvo krivice na svojoj strani.

Neki autori smatraju da je su{tina ustanove objektivneodgovornosti za {tetu od stvari s nedostatkom upravo u odgovor-nosti proizvo|a~a za objektivno nesaznatqiv nedostatak.47 Onipodse}aju da je razvoj ustanove objektivne odgovornosti proiz-vo|a~a u Evropi zna~ajno ubrzan masovnim {tetama do kojih je


180

45 Cf. Y. Markovits, op.cit., str. 227.46 ,,Moè se re}i da je kriv svaki onaj koji se nije pona{ao onako kako se

osnovano moglo o~ekivati od wega. To o~ekivawe ne mora biti osnovano na pravu,dovoqno je ako je osnovano na obi~aju, op{tim navikama. Kad idem desnom stranom,kao {to je obi~aj, ja o~ekujem da }e i drugi i}i desnom stranom i tako izbe}isudar sa mnom. Onaj koji ne ~ini tako, nego ide levom stranom i sudari se sa mnomkoji idem pravo, kriv je za {tetu koja tako nastane, bez obzira na sve drugo, jersam ja legitimno, osnovano verovao da }e se on prema navikama grada kretatidesnom stranom kao i ja. Tako shva}ena krivica znatno pro{iruje domen takozvanesubjektivne odgovornosti i ~ini neosnovanim neke kritike te teorije.‘‘MihailoKonstantinovi}, Diskusija, u zborniku Gra|anska odgovornost, Beograd, Insti-tut dru{tvenih nauka, 1966, str. 332.

47 J. Stapleton, op.cit., str. 368.

dolazilo usled upotrebe leka Thalidomide -- tim povodom fokuspa`we evropskih pravnika usmeren je na pitawe odgovornosti zanedostatke koji nisu bili poznati u vreme kada se lek na{ao natrì{tu. Iz kojih razloga onda Direktiva sugeri{e, a dràve~lanice Evropske unije mahom prihvataju, da se proizvo|a~ moèosloboditi objektivne odgovornosti dokazuju}i da u vreme kada jestvar s nedostatkom pu{tena u promet nije bilo mogu}e otkritiovaj nedostatak?

ñú. RAZLOZI ZA UVO\EWE USTANOVERAZVOJNIH RIZIKA

Ustanova objektivne odgovornosti za {tetu od stvari s ne-dostatkom vodi ka ostvarewu dva dru{tvena ciqa. Prvi dru{tve-ni ciq jeste kompenzacija -- naknada {tete koja je prouzrokovanaproizvodom s nedostatkom, to jest postavqawe o{te}enika u onuimovinsku poziciju u kojoj bi se on nalazio da mu {teta nijepri~iwena. Drugi dru{tveni ciq jeste prevencija -- odvra}aweproizvo|a~a od pu{tawa u promet stvari s nedostatkom. Gra|an-skopravna sankcija kojoj proizvo|a~ stvari s nedostatkom bivaizloèn, sastoji se u obavezi naknade {tete koja je posledica ovognedostatka.48

Evropski zakonodavac isti~e u Preambuli Direktive da biobjektivna odgovornost za {tetu od stvari s nedostatkom trebaloda obezbedi pravi~nu raspodelu rizika49 u dru{tvu ~iji se tehno-lo{ki razvoj stalno ubrzava. Rizik koji treba raspodeliti jesteopasnost od {teta prouzrokovanih proizvodima s nedostatkom.Drugim re~ima, Direktiva je doneta s namerom da odigra odre|enuulogu u ostvarivawu distributivne pravde u dru{tvu, tako {to }erizik od navedene vrste {teta pripisati onome ko taj rizikstvara.

Ipak, Direktiva dopu{ta da se proizvo|a~ oslobodi objek-tivne odgovornosti, tako {to }e dokazati da je stawe nau~nog itehni~kog znawa u vreme kada je on pustio proizvod u promet bilotakvo da se postojawe nedostatka nije moglo otkriti. Izgleda dase ovom odredbom Direktive interveni{e u raspodelu rizika izsasvim drugog ugla. Ovde u fokusu pa`we zakonodavca vi{e nijeonaj rizik kome se izlaè lice koje koristi proizvod s nedostat-kom -- rizik koji se sastoji u opasnosti da potro{a~u bude pri-~iwena {teta. Naprotiv, zakonodava~eva pa`wa je ovde usmerenana indirektan rizik kome se izlaè proizvo|a~, a koji se sastoji


181

48 G. Howells, M. Mildred, op.cit., str. 1026.49 Fair apportionment of risk.

u mogu}nosti da on bude tuèn za {tete od nedostataka za kojenije mogao da zna.50

Op{te pravilo, propisano Direktivom, jeste pravilo da jeproizvo|a~ odgovoran za {tetu od stvari s nedostatkom.51 Dakle,proizvo|a~ snosi kona~ne imovinske posledice {tetnog doga|aja-- na wemu leì rizik u vezi s pu{tawem u promet stvari koja imanedostatak. Rizik {tete ostaje na proizvo|a~u i nakon {to jestvar izmakla wegovoj kontroli, to jest i posle pu{tawa stvariu promet.

Odredba kojom se proizvo|a~u omogu}ava da izbegne odgovor-nost, tako {to }e dokazati da se nedostatak nije mogao otkriti utrenutku kada je stvar plasirana na trì{te, konstitui{e izuze-tak od op{teg pravila. Naime, u pogledu {tete koja poti~e odonih nedostataka koji se nisu mogli blagovremeno otkriti, tre-nutak pu{tawa stvari u promet ozna~ava prelazak rizika s pro-izvo|a~a na potro{a~a. Okolnost da je nedostatak otkriven nakon{to je stvar pu{tena u promet, ne mewa ~iwenicu da je u prometpu{tena stvar s nedostatkom.52 Drugim re~ima, nedostatak je po-stojao iako se za wega nije moglo znati. Pitawe koje se otvarajeste slede}e: da li ~iwenica da se nedostatak nije mogao otkritiu trenutku kada je stvar pu{tena u promet opravdava prelazakrizika u pogledu posledica tog nedostatka s proizvo|a~a na pot-ro{a~a?53

Ustanova razvojnih rizika predstavqa poku{aj da se napravikompromis izme|u dva suprotstavqena interesa. S jedne stranestoji potreba da se uspostavi sistem koji podsti~e ne samo pro-izvodwu nego i nau~na istraìvawa i inovacije u funkciji una-pre|ewa proizvodwe. S druge strane se nalaze osnovana o~ekivawapotro{a~a u pogledu bezbednosti proizvoda plasiranih na tr-ì{te.

Problem razvojnih rizika naj~e{}e se javqa u farmaceuts-koj, hemijskoj i biohemijskoj industriji, proizvodwi hrane i ge-netski modifikovanih organizama -- drugim re~ima, u onim obla-


182

50 Cf. Y. Markovits, op.cit., str 221.51 Cf. ^lan 1 Direktive, fusnota 24.52 Prema Ivanu Markovi}u (Yvan Markovits), sam razvojni rizik predstavqa

vrstu nedostatka (mane), u onom smislu u kome se pojam nedostatka koristi uDirektivi. Razvojni rizik jeste naknadni nedostatak bezbednosti proizvoda (unmanque à posteriori de sécurité). Odgovornost za naknadni nedostatak bezbednostitreba da snosi proizvo|a~ stoga {to je nedostatak bezbednosti postojao jo{ utrenutku stavqawa proizvoda u promet, iako se u tom trenutku nije mogao otkriti.Cf. Y. Markovits, op.cit., str. 218--234.

53 Cf. Y. Markovits, op.cit., str. 221.

stima proizvodwe za koje su tipi~na osetqiva eti~ka pitawa,primena visokih tehnologija i opasnost od masovnih {teta.54

Brojni su razlozi kojima se opravdava ustanova razvojnihrizika, to jest argumenti kojima se potkrepquje tvrdwa da je veomazna~ajno da se proizvo|a~ oslobodi od odgovornosti za {tetu odstvari s nedostatkom, ako se taj nedostatak nije mogao otkiti utrenutku pu{tawa stvari u promet.

Obi~no se isti~e da nau~ni i tehni~ki napredak donosikorist svima, to jest da od wega profitira dru{tvo kao celina.Stoga bi rizik koji neizbe`no ide uz nau~ni i tehni~ki progrestrebalo da bude raspodeqen na sve koji od ovog progresa imajukoristi.

Primetno je da se u~esnici u debati o razvojnim rizicimapozivaju i na neke argumente kojima ina~e nisu skloni. Na primer,proizvo|a~i kao ekonomski i informaciono ja~a strana -- stranakojoj je, po pravilu, u interesu minimizirawe zakonodav~eve in-tervencije -- postavqaju zahtev za dodatnim normirawem s pozivomna op{ti interes. Drugim re~ima, u raspravi o tome ko treba dasnosi razvojni rizik dolazi do zanimqivog preokreta, pa se oneinteresne grupe kojima po pravilu nije bliska ideja o ulozidràve u pravi~noj distribuciji dobara u dru{tvu -- pozivaju napotrebu ostvarivawa pravi~ne raspodele rizika ili na potrebupostojawa razra|ene sheme socijalnog osigurawa.

Zatim, tvrdi se da ustanova razvojnih rizika podsti~e ino-vaciju tako {to umawuje rizike vezane za wu. Ukidawe ove usta-nove sputalo bi nau~na istraìvawa tako {to bi uve}alo tro{ko-ve svake inovacije za onoliko koliko iznosi cena osigurawa ododgovornosti za nepoznate rizike. Pored toga, ukidawe ustanoverazvojnih rizika u~inilo bi da proizvo|a~i oklevaju da puste upromet stvari proizvedene po najnovijoj tehnologiji.

Tako|e, treba primetiti da se proizvo|a~i veoma ~estonalaze u ulozi naru~ilaca nau~nih istraìvawa i da su najnovijanau~na i tehni~ka saznawa po pravilu u wihovoj vlasti. Proiz-vo|a~u nije u interesu da u~ini dostupnim rezultate svojih is-traìvawa ako se moè osloboditi odgovornosti tako {to }e do-


183

54 O ovde navedenim argumentima za ustanovu razvojnih rizika i protiv we,cf. Green Paper on liability for defective products, Commission of the European Communities,Brussels, 1999, COM(1999) 396 final; Report on the Application of Directive 85/374 onLiability for Defective Products, Commission of the European Communities, Brussels, 2001,COM(2000) 893 final, str. 16--17; Analysis of the Economic Impact of the DevelopmentRisk Clause as provided by Directive 85/374/EEC on Liability for Defective Products, FinalReport, Study for the European Commission, Fondazione Rosselli, Contract No. ETD/2002/B5,str. 34; Y. Markovits, op.cit., str. 229--230.

kazati da se nedostatak u proizvodu nije mogao otkriti, s obziromna stawe dostupnog nau~nog i tehni~kog znawa.

Nadaqe, tvrdi se da bi proizvo|a~ima bilo te{ko da pri-bave osigurawe od odgovornosti za {tetu od nesaznatqivih nedo-stataka, te da ustanova razvojnih rizika predstavqa kqu~ stabil-nosti na trì{tu osigurawa od odgovornosti u evropskoj indus-triji. Drugim re~ima, postavqa se pitawe da li bi i po kojoj ceniosigurava~i pristali da osiguraju nepoznate rizike.

Navodi se i da bi odgovornost proizvo|a~a za {tetu odnepoznatih nedostataka dovela do sniàvawa standarda u procesuproizvodwe, budu}i da bi proizvo|a~ odgovarao i onda kada jeproizvodio primewuju}i nau~no i tehni~ko znawe najvi{eg nivoa.Imaju}i u vidu da ni po{tovawe najvi{ih nau~nih i tehni~kihstandarda ne bi moglo da ga za{titi od odgovornosti, proizvo|a~ubi bilo isplativo da umereno snizi standarde po kojima proizvo-di, to jest da optimalizuje svoje investirawe u bezbednost proiz-voda.

Zatim, isti~e se da bi ustanova odgovornosti trebalo dapodsti~e proizvo|a~e da na trì{te plasiraju {to bezbednijeproizvode, a ne da stavqa proizvo|a~e u poziciju osigurava~a.Najja~i podstrek da proizvodi bezbedne proizvode, proizvo|a~use moè dati tako {to }e se on osloboditi odgovornosti za one{tete do kojih je do{lo uprkos tome {to je proizvo|a~ primenionau~no i tehni~ko znawe najvi{eg nivoa.

Daqe, poloàj proizvo|a~a u postupku ve} je oteàn u do-voqnoj meri time {to proizvo|a~ mora da dokaè negativnu~iwenicu (da se nedostatak nije mogao otkriti) da bi se oslobo-dio odgovornosti.55

Na kraju, tvrdi se da ustanova objektivne odgovornosti nijenajboqi na~in da se iza|e na kraj s masovnim {tetama. Kao pri-merenije re{ewe, predlaè se kompenzacija u sistemu socijalnogosigurawa ili putem osnivawa specijalnih -- javnih ili privatnih


184

55 Iz odredbe ~lana 6 Direktive zakqu~uje se da sudija koji procewuje dali odre|eni proizvod ima nedostatak, uzima kao referentnu ta~ku opravdanao~ekivawa potro{a~a. Ovo pravilo implicira da postoje odre|eni rizici kojepotro{a~i naprosto treba da predvide, to jest da potro{a~ moè osnovano dao~ekuje odre|eni stepen bezbednosti proizvoda, a ne wegovu apsolutnu bezbednost.Pri tom, nisu relevantna ona o~ekivawa koja je konkretni potro{a~ imao, ve}ona o~ekivawa koja su bila osnovana. Kao jednu od smernica pri utvr|ivawu kojasu to o~ekivawa bila osnovana, sudovi uzimaju u obzir o~ekivawa dru{tvenezajednice (a ne o~ekivawa prose~nog, niti o~ekivawa konkretnog potro{a~a) upogledu stepena sigurnosti odre|enog proizvoda. Cf. H. C. Taschner, op.cit., str.30--31. U savremenom ameri~kom pravu, Restatements (Third) of Torts primewuje testkoji odmerava korisnost jednog proizvoda prema riziku koji taj proizvod nosi sasobom (risk utility test).

-- fondova iz kojih bi se ispla}ivale naknade. U mnogim zemaqamaEvropske unije proizvo|a~i lekova, vakcina i hrane, zajedno sosiguravaju}im dru{tvima aktivnim u odgovaraju}im granama in-dustrije, ve} su osnovali fondove iz kojih se ispla}uju naknade{teta prouzrokovanih odre|enim vrstama proizvoda s nedostat-kom.56

S druge strane, argumenti koji se navode protiv ustanoverazvojnih rizika, tako|e su brojni. Ustanova razvojnih rizikarazara koherentnost reìma objektivne odgovornosti. Ona do-pu{ta proizvo|a~u da se oslobodi odgovornosti tako {to }edokazati odsustvo sopstvene krivice u okviru sistema ~ija osnov-na karakteristika jeste to {to odgovornost proizvo|a~a nijeuslovqena postojawem krivice.

Pored toga, nije pravi~no da potro{a~i snose rizik onihopasnih aktivnosti od kojih u prvom redu koristi imaju proiz-vo|a~i. Tako|e, ekonomski efikasno bi bilo da tro{kove koji suposledica nedostataka u proizvodu snosi onaj ko te tro{kovestvara -- a to je proizvo|a~. Zatim, upravo proizvo|a~ raspolaès najvi{e informacija o mogu}im rizicima -- on u svakom slu~ajuzna vi{e o proizvodu od prose~nog potro{a~a.

Proizvo|a~ moè da prevali na potro{a~e tro{kove po-ve}awa bezbednosti proizvoda. Na isti na~in proizvo|a~ moèda ugradi u cenu proizvoda i tro{kove osigurawa od odgovornosti.Kada je re~ o velikim proizvo|a~ima, prevaqivawe tro{kovaosigurawa od odgovornosti na potro{a~e ne dovodi do zna~ajnogpove}awa cene proizvoda.57

Sre}u se i opaàwa da nije rasvetqena veza izme|u odgovor-nosti proizvo|a~a za razvojni rizik i wegove spremnosti nainovaciju, to jest da nije dokazano da bi u konstrukciji sopstveneodgovornosti za nesaznatqive nedostatke, proizvo|a~i oklevalida investiraju u nau~na istraìvawa. Ipak, ~ini se da je potrebnodokazivati onu tvrdwu koja prima facie ne stoji, a u konkretnomslu~aju to je tvrdwa da bi se proizvo|a~i upu{tali u inovacije i


185

56 Analysis of the Economic Impact of the Development Risk Clause as provided byDirective 85/374/EEC on Liability for Defective Products, Final Report, Study for the EuropeanCommission, Fondazione Rosselli, Contract No. ETD/2002/B5, str. 79--88.

57 U Finskoj proizvo|a~i snose odgovornost za {tetu od objektivno nesaz-natqivih nedostataka proizvoda. Finska vlada je izvestila Evropsku komisiju daje s tim u vezi do{lo do zanemarqivog pove}awa premija osigurawa od odgovor-nosti. Nema~ka i holandska osiguravaju}a dru{tva isti~u da se 90% slu~ajevakoji se ti~u odgovornosti za {tetu od stvari s nedostatkom, re{ava vansudskimporavnawem. Report on the Application of Directive 85/374 on Liability for DefectiveProducts, Commission of the European Communities, Brussels, 2001, COM(2000) 893 final,str. 10--17.

onda kada bi bili odgovorni za sve nepredvidqive posledice tihinovacija.

Na kraju, isti~e se mogu}nost da se zakonom propi{e naj-vi{i iznos do koga proizvo|a~i mogu biti odgovorni, s tim {toodgovornost ipak ostaje na wima. Direktiva dopu{ta dràvama~lanicama da svojim unutra{wim propisima odrede najvi{i iznosnaknade {tete usled smrti ili telesnih povreda prouzrokovanihjednim proizvodom s odre|enim nedostatkom, uz ogradu da ovajiznos ne moè biti mawi od 70 miliona evra.58 Do sada su tou~inile samo tri dràve -- Nema~ka, Portugal i [panija, i uwima se nikada nije dogodilo da iznos pri~iwenih {teta prema{ipropisani limit odgovornosti proizvo|a~a.59

Evropska komisija je 2004. godine angaòvala FondacijuRoseli (Fondazione Rosselli) da izvr{i sveobuhvatnu analizu eko-nomskog uticaja koji ostvaruje ustanova razvojnog rizika.60 Razma-traju}i na~ine na koje se u~esnici u pravnom prometu prila-go|avaju vaè}im pravilima, ova obimna analiza ukazuje na to dabi ukidawe ustanove razvojnih rizika dovelo do porasta parci-jalnih i do opadawa radikalnih inovacija. Naime, ako bi im seuskratila mogu}nost da se oslobode odgovornosti za {tetu odnedostataka koji se nisu mogli otkriti ni primenom nau~nog itehni~kog znawa najvi{eg nivoa, proizvo|a~i bi usmerili svojenapore na konvencionalna i mawe rizi~na istraìvawa, ulaù}iu bezbednost i kvalitet onoga {to ve} postoji. Pored toga, do{lobi do smawewa broja radikalnih inovacija i pionirskih nau~nihistraìvawa, kao i do opadawa raznovrsnosti ponu|enih proiz-voda. U analizi se isti~e da je izvesno da bi u slu~aju ukidawaustanove razvojnih rizika do{lo do pove}awa tro{kova osigura-wa, te da proizvo|a~i ne bi mogli da pribave osigurawe ododre|enih vrsta razvojnih rizika. Daqe se navodi da bi ukidaweove ustanove dovelo do promene u strukturi evropskog trì{ta,odnosno do koncentracije kompanija. Analiza predvi|a stvarawejavnih i privatnih kompenzacionih fondova na nivou Evropskeunije, iz kojih }e se ispla}ivati naknade za {tete prouzrokovane


186

58 ‘‘Any Member State may provide that a producer's total liability for damage resultingfrom a death or personal injury and caused by identical items with the same defect shall belimited to an amount which may not be less than 70 million ECU‘‘, ~lan 16.1 Direktive.

59 Green Paper on liability for defective products, European Commission, Brussels,1999, COM(1999) 396 final. Predlog Zakona o odgovornosti za {tetu od proizvoda,~iji je autor Vlada RS, ne propisuje finansijski limit proizvo|a~eve odgovor-nosti.

60 Analysis of the Economic Impact of the Development Risk Clause as provided byDirective 85/374/EEC on Liability for Defective Products, Final Report, Study for the EuropeanCommission, Fondazione Rosselli, Contract No. ETD/2002/B5, www.europa.eu.int. Fondaci-ja Roseli je nezavisna, neprofitna istraìva~ka institucija iz oblasti ekonom-skih, politi~kih i ostalih dru{tvenih nauka, osnovana u Torinu 1988. godine.

objektivno nesaznatqivim nedostacima; dok }e u nekim granamaindustrije u~e{}e proizvo|a~a u kompenzacionim fondovima bi-ti obavezno.61

ñúú. OGRANIÊWA DOMA[AJA USTANOVERAZVOJNIH RIZIKA

Iako su gotovo sve evropske dràve -- sa izuzetkom Finskei Luksemburga -- prihvatile re{ewe koje je sugerisano Direkti-vom i omogu}ile svojim proizvo|a~ima da se oslobode odgovorno-sti za razvojne rizike, ~iwenica je da su neke od velikih evrop-skih dràva napravile izuzetak u tom pogledu, upravo u onimsektorima industrijske proizvodwe u kojima se razvojni rizicinaj~e{}e javqaju, i u kojima je ve}a verovatno}a otvarawa oset-qivih eti~kih pitawa. U francuskom, nema~kom i {panskom pra-vu, proizvo|a~i su odgovorni za rizike koji su bili izvan do-ma{aja qudskog saznawa, upravo kod onih proizvoda kod kojih sutakvi rizici najve}i -- hrane, farmaceutskih proizvoda i proiz-voda dobijenih iz qudskog organizma.

Pored toga, u Nema~koj su sudovi tuma~ewem ograni~iliprimenu zakonske norme po kojoj se proizvo|a~ osloba|a odgovor-nosti za razvojne rizike. Prema interpretaciji sudova, ova odred-ba se odnosi iskqu~ivo na nedostatke u konstrukciji i dizajnuproizvoda.

Prema shvatawu prihva}enom u nema~koj sudskoj praksi, pro-izvo|a~ se moè osloboditi odgovornosti dokazuju}i da je nedos-tatak bio objektivno nesaznatqiv, samo ako je re~ o nedostatkudo koga je do{lo prilikom projektovawa i dizajnirawa odre|enogproizvoda -- usled ~ega isti nedostatak postoji u ~itavoj proiz-vodnoj liniji. Nasuprot tome, proizvo|a~ odgovara i za objektivnonesaznatqiv nedostatak koji je nastao u postupku proizvodwe, ane u postupku dizajnirawa ili projektovawa. Drugim re~ima, pro-izvo|a~ se ne moè osloboditi odgovornosti ako je do nedostatkado{lo u proizvodwi konkretnog komada proizvoda.62


187

61 U analizi se nagla{ava potreba za harmonizacijom (u skladu sa ~lanom153 Osniva~kog ugovora) razli~itih re{ewa koja u pogledu ustanove razvojnogrizika postoje u zemqama ~lanicama; kao i potreba da se sistem kompenzacijeure|en Direktivom, u potpunosti uskladi sa sistemom administrativne kontrolekoji je ure|en Direktivom o op{toj sigurnosti proizvoda (Council Directive92/59/EEC of 29 June 1992 on general product safety; amended by Directive 2001/95/EC ofthe European Parliament and of the Council, of 3 December 2001 on general product safety).Fondazione Rosselli, op.cit., str. 137--138.

62 Videti fusnotu 23. Ipak, potrebno je naglasiti da je poloàj proiz-vo|a~a lekova u Nema~koj olak{an postojawem privatnog fonda reosigurawaPharmapool, koji su osnovale nacionalne osiguravaju}e kompanije. S obzirom na

Nadaqe, u francuskom pravu proizvo|a~ ima obavezu daprati stvar u periodu od deset godina nakon pu{tawa u promet(obligation de suivi).63 U slu~aju da je nedostatak otkriven u roku oddeset godina od pu{tawa stvari u promet, proizvo|a~ koji nijepreduzeo odgovaraju}e mere da spre~i nastupawe {tetnih posle-dica tog nedostatka, ne moè se osloboditi vanugovorne odgovor-nosti pozivawem na razvojni rizik ili na sopstvenu sputanostimperativnim propisima.

Drugim re~ima, samo onaj proizvo|a~ koji se nije oglu{ioo obavezu pra}ewa proizvoda, moè se osloboditi odgovornostiza {tetu, tako {to }e dokazati da je naknadno otkriveni nedosta-tak posledica wegovog povinovawa imperativnim propisima kojisu bili na snazi u trenutku pu{tawa stvari u promet, ili da jestawe nau~nog i tehni~kog znawa u vreme kada je on pustio stvaru promet bilo takvo da se postojawe ovog nedostatka nije moglootkriti.64

Prema navedenoj odredbi Francuskog gra|anskog zakonika,oglu{ewe o obavezu pra}ewa proizvoda ne predstavqa privredniprestup, ve} onemogu}ava da se proizvo|a~ oslobodi gra|ansko-pravne odgovornosti za prouzrokovanu {tetu.65

Ideja o tome da proizvo|a~ nema pravo da ignori{e nedos-tatke stvari koju proizvodi, prili~no je stara u francuskom pravui ona poti~e jo{ od Potjea (Pothier).66Pre nego {to je u francuskopravo implementirana odredba ~lana 7(e) Direktive, koja se od-


188

pripadnost jednoj od tri kategorije rizika, proizvo|a~i farmaceutskih proizvodaupla}uju procenat svog godi{weg obrta u ovaj fond. O{te}eni ne moè da tuìdirektno osigurava~a, niti Pharmapool. Nema~ki zakonodavac odoleva zahtevimaorganizacija za za{titu interesa potro{a~a koje traè osnivawe op{teg kom-penzacionog fonda iz kojeg bi se ispla}ivale naknade {teta prouzrokovanihdefektnim farmaceutskim proizvodima. Fondazione Rosselli, op.cit., str. 111--112.

63 Cf. S. Taylor, op.cit., str. 79--81.64 ‘‘Le producteur ne peut invoquer les causes d'exonération prévues aux 4° et 5° de

l'article 1386--11 si, en présence d'un défaut qui s'est révélé dans un délai de dix ans après lamise en circulation du produit, il n'a pas pris les dispositions propres à en prévenir lesconséquences dommageables.‘‘ Article 1386--12/2, Code Civil. (Article 13, Texte issu de la loin° 98--389 du 19 mai 1999.)

65 Direktiva o op{toj sigurnosti proizvoda predvi|a obavezu proizvo|a~ai distributera da na adekvatan i efikasan na~in obaveste potro{a~e o nedostatkukoji je otkriven nakon {to je proizvod ve} pu{ten u promet i da povuku satrì{ta (iz distribucije ili od krajweg korisnika) proizvode sa nedostatkomkada je to neophodno. Oglu{ewe o ovu obavezu jeste prestup koji biva ka`wen odstrane dràve, a ne uslov za zasnivawe odgovornosti za {tetu. Cf. ~lan 5 (1.b),Council Directive 92/59/EEC of 29 June 1992 on general product safety; amended by Directive2001/95/EC of the European Parliament and of the Council, of 3 December 2001 on generalproduct safety.

66 Y. Markovits, op.cit., str. 227.

nosi na razvojne rizike, pravilo je bilo da se proizvo|a~ ne moèosloboditi odgovornosti za {tetu od stvari s nedostatkom doka-zuju}i da nije znao ili da nije mogao znati da nedostatak postoji.Proizvo|a~ treba da dokaè da je uzrok {tete izvan stvari -- dane postoji uzro~na veza izme|u nedostatka stvari i pri~iwene{tete -- da bi se oslobodio objektivne odgovornosti.

Pravilo prema kome se proizvo|a~ osloba|a od odgovorno-sti za razvojne rizike, a koje je u francusko pravo uvedeno 1998.godine, upodobqava nesaznatqivi nedostatak u samom proizvoduonim uzrocima {tete koji se nalaze izvan stvari. Drugim re~ima,prema ovom pravilu, nedostatak za koji se nije moglo znati utrenutku pu{tawa stvari u promet, ima isti pravni zna~aj kao iuzrok {tete koji se nalazi izvan stvari.67

Promena koja je ovim pravilom uneta u francusko pravoublaèna je odredbom kojom se propisuje obaveza proizvo|a~a dadeset godina nakon {to je pustio stvar u promet prati da li }ese ispoqiti nedostatak koji stvara pove}anu opasnost od {tete.68

Dakle, proizvo|a~ nije objektivno odgovoran za {tetu od stvaris nedostatkom, ukoliko se taj nedostatak nije mogao otkriti utrenutku kada je stvar pu{tena u promet. Me|utim, smatra}e se daje proizvo|a~ kriv i stoga subjektivno odgovoran, ukoliko u pe-riodu od deset godina nakon pu{tawa stvari u promet nije predu-zeo sve odgovaraju}e mere da bi spre~io posledice ovog nedostat-ka.

Zakqu~ak koji se name}e iz prethodnih izlagawa je slede}i:u francuskom, nema~kom i {panskom pravu prihva}eno je re{ewekoje je sugerisano Direktivom, a prema kome proizvo|a~ nijeodgovoran za {tetu od nesaznatqivog nedostatka. Vlada RepublikeSrbije predlaè uvo|ewe ovog re{ewa i u na{e pozitivno pravo.Me|utim, veliki ustupak koji su Francuska, Nema~ka i [panijana prvi pogled u~inile svojim proizvo|a~ima redukovan je tako{to je pravo pozivawa na razvojni rizik uskra}eno proizvo|a~imaupravo onih proizvoda kod kojih su razvojni rizici najve}i. Za-tim, u nema~kom pravu je navedeni ustupak dodatno ograni~entuma~ewem od strane sudova, prema kome se proizvo|a~ moèosloboditi odgovornosti dokazuju}i da je nedostatak bio nesaz-natqiv iskqu~ivo ako je re~ o nedostatku u dizajnu, to jest onedostatku koji poga|a ~itavu liniju proizvoda. U francuskompravu, naizgled veoma povoqan poloàj proizvo|a~a dodatno jeoteàn obavezom pra}ewa proizvoda (obligation de suivi).


189

67 Ibidem.68 Cf. S. Taylor, op.cit., str. 80.

ñúúú. DA LI POSTOJE DOVOQNO UVERQIVIRAZLOZI ZA NAPU[TAWE NA[EGPOZITIVNOPRAVNOG RE[EWA?

U prethodnim izlagawima bilo je re~i o argumentima kojimase naj~e{}e potkrepquje ili osporava mogu}nost da se proizvo|a~oslobodi odgovornosti pozivawem na razvojni rizik. Na ovommestu potrebno je da se ukaè na neke od mogu}ih posledicaostajawa pri postoje}em re{ewu ili uno{ewa promena u na{epozitivno pravo.

J. Radi{i} je 1995. godine ukazao na ~iwenicu da Zakon oobligacionim odnosima polazi od shvatawa da stvar s nedostatkomima obele`ja opasne stvari, te da Zakon ure|uje odgovornostproizvo|a~a u odseku koji se odnosi na odgovornost za opasnestvari i opasne delatnosti, ne prave}i razliku izme|u saznatqi-vih i nesaznatqivih nedostataka.69 Drugim re~ima, prema odredbi~lana 179 ZOO, proizvo|a~ se ne moè osloboditi odgovornostiza {tetu od stvari s nedostatkom dokazuju}i da je nedostatak bionesaznatqiv, to jest da se nije mogao otkriti u trenutku pu{tawastvari u promet.

Pored na{eg Zakona o obligacionim odnosima, odgovornostproizvo|a~a za nesaznatqive nedostatke postoji u pravima Finskei Luksemburga, a u nema~kom, francuskom i {panskom pravu samoza odre|ene vrste proizvoda. U ostalim zemqama Evropske unijeproizvo|a~ se moè osloboditi objektivne odgovornosti ukolikodokaè da se prema stawu nau~nog i tehni~kog znawa, u vremepu{tawa proizvoda u promet, postoje}i nedostatak nije mogaootkriti. Vlada Republike Srbije predloìla je uvo|ewe ovogre{ewa i u na{e pravo.

U na{em pozitivnom pravu za {tetu od stvari s nedostatkomodgovara finalni proizvo|a~, odnosno lice koje je na proizvoduozna~eno kao proizvo|a~. Finalni proizvo|a~ je odgovoran i akoje nedostatak postojao jo{ u sirovini, poluproizvodu, odnosnosastavnom delu koji je proizveo neko drugi,70 s tim {to se finalniproizvo|a~ koji je o{te}eniku isplatio naknadu moè obratitiproizvo|a~u sastavnog dela za regres. Za {tetu od inostranog


190

69 J. Radi{i}, op.cit., str. 412.70 ‘‘U ranijoj praksi na{ih sudova do{lo je do izraàja stanovi{te po kome

je finalni ili osnovni proizvo|a~ iskqu~ivo odgovoran o{te}enome. Me|utim,takvo tuma~ewe Zakona bilo bi pogre{no, jer je logi~nije staviti na voquo{te}eniku da moè tuìti i proizvo|a~a onog dela stvari koji je {tetu uzro-kovao. Pored stvarnog, trebalo bi da odgovara i kvaziproizvo|a~, to jest licekoje se izdaje za proizvo|a~a, tako {to na tu|i proizvod stavqa svoje ime, svojìg ili neki drugi znak raspoznavawa.‘‘ J. Radi{i}, op.cit., str. 411.

proizvoda s nedostatkom deliktno je odgovoran uvoznik, odnosnoprodavac ukoliko na proizvodu nije nazna~eno ko je uvoznik.

^lan 2 Predloga Vlade Republike Srbije i ~lan 3 Direk-tive71 defini{u pojam proizvo|a~a na isti na~in. U Predlogustoji:72

,,Proizvo|a~, u smislu ovog zakona, je lice koje proizvodigotove proizvode, sirovine i sastavne delove.

Proizvo|a~em se smatra i lice koje se predstavqa kao pro-izvo|a~ stavqawem svog imena, za{titnog znaka ili drugog obe-leàvaju}eg znaka na proizvod i lice koje uvozi proizvod namewenprodaji.

Ako proizvod ne sadrì podatke o proizvo|a~u, prodavacima poloàj proizvo|a~a, osim ako u razumnom roku ne obavestio{te}enog o identitetu proizvo|a~a, odnosno lica od koga jenabavio proizvod.

Ako uvozni proizvod ne sadrì podatke o uvozniku, proda-vac ima poloàj proizvo|a~a, iako proizvod sadrì podatke oproizvo|a~u.‘‘

Pored navedenog re{ewa, Direktiva sadrì i pravilo pre-ma kome je za {tetu od stvari s nedostatkom odgovorno i ono licekoje je uvezlo proizvod s nedostatkom u Evropsku uniju. U pogleduovog re{ewa u literaturi se sre}u primedbe da bi interesipotro{a~a bili boqe za{ti}eni ako bi za {tetu od stvari snedostatkom odgovarao uvoznik u zemqu ~lanicu Unije, a ne uvoz-nik u Uniju. To je stoga {to je potro{a~u te{ko da identifikujei tuì lice koje je izvr{ilo uvoz u Uniju kada se to lice nalaziu nekoj drugoj zemqi ~lanici.73 Nadaqe, reìm objektivne odgo-vornosti, predvi|en Direktivom, ne odnosi se na servisere iskladi{tare.74


191

71 ‘‘1. 'Producer' means the manufacturer of a finished product, the producer of any rawmaterial or the manufacturer of a component part and any person who, by putting his name,trade mark or other distinguishing feature on the product presents himself as its producer. 2.Without prejudice to the liability of the producer, any person who imports into the Communitya product for sale, hire, leasing or any form of distribution in the course of his business shallbe deemed to be a producer within the meaning of this Directive and shall be responsible asa producer. 3. Where the producer of the product cannot be identified, each supplier of theproduct shall be treated as its producer unless he informs the injured person, within a reasonabletime, of the identity of the producer or of the person who supplied him with the product. Thesame shall apply, in the case of an imported product, if this product does not indicate theidentity of the importer referred to in paragraph 2, even if the name of the producer isindicated.‘‘, ~lan 3 Direktive.

72 ^lan 2 Predloga Zakona o odgovornosti proizvo|a~a stvari sa nedostat-kom.

73 J. Stapleton, International Torts: A Comparative Study, str. 374--375.74 Y. Markovits, op.cit., str. 153.

U konstrukciji ostanka pri re{ewu koje je predvi|eno Za-konom o obligacionim odnosima, na{i uvoznici bi u najve}embroju slu~ajeva bili odgovorni za {tetu od proizvoda s nesaznat-qivim nedostatkom, bez prava na regres od evropskih proiz-vo|a~a.75 Izuzetak bi postojao u pogledu proizvo|a~a iz Finskei Luksemburga, kao i u pogledu nema~kih, francuskih i {panskihproizvo|a~a odre|enih vrsta proizvoda -- po pravilu su to hrana,proizvodi dobijeni iz qudskog organizma i farmaceutski proiz-vodi. Drugim re~ima, na{i uvoznici bi mogli da ostvare pravona regres samo od evropskih proizvo|a~a, iz onih zemaqa u kojimarazvojni rizik snose proizvo|a~i, to jest u kojima se proizvo|a~ne moè osloboditi odgovornosti dokazuju}i da je nedostatak bionesaznatqiv. Nadaqe, na{i doma}i proizvo|a~i bili bi izloènive}em riziku kada prodaju svoje proizvode doma}im potro{a~ima,nego kada ih izvoze u zemqe Evropske unije.76

Mogu}e je da su neke od navedenih okolnosti uzete u obzirod strane slovena~kog zakonodavca, koji se odlu~io da Zakonom oza{titi potro{a~a omogu}i proizvo|a~ima ono {to im nije do-pu{teno Obligacijskim zakonikom -- da se oslobode odgovornostiza {tetu od stvari s nedostatkom, ako dokaù da je taj nedostatakbio objektivno van doma{aja qudskog saznawa u trenutku kada jestvar pu{tena u promet.

Dakle, osloba|awe proizvo|a~a od odgovornosti za {tetu odnesaznatqivog nedostatka, u na{em pravu bi olak{alo poloàjdoma}ih proizvo|a~a i uvoznika u odnosu na evropske proiz-vo|a~e. Me|utim, ratio postoje}eg pravila iz Zakona o obligacio-nim odnosima se i ne ti~e poloàja na{ih proizvo|a~a na evrop-skom trì{tu ve} obima za{tite koja se pruà o{te}eniku.Zakonom o obligacionim odnosima predvi|eno je jedno teorijskisasvim zaokruèno re{ewe, koje dosledno razra|uje koncept ob-jektivne odgovornosti. Prema ovom re{ewu, proizvo|a~ se nemoè osloboditi objektivne odgovornosti pozivawem na odsustvosopstvene krivice, to jest pozivawem na pote{ko}e u pogleduotkrivawa nedostatka koji je uzrok {tete.

Potro{a~-o{te}enik je, prema Zakonu o obligacionim od-nosima, u potpunosti za{ti}en od nedostataka u proizvodu. Rizikonih nedostataka koji se u trenutku pu{tawa stvari u promet nisumogli otkriti snosi proizvo|a~, odnosno onaj ko je navedenirizik izazvao sopstvenom privrednom aktivno{}u i ko je bio uboqoj poziciji da taj rizik predupredi. Velike evropske dràve


192

75 Cf. J. Radi{i}, op.cit., str. 412.76 Ibidem.

-- Nema~ka, Francuska, [panija -- upravo su ovakvu za{titu garan-tovale svojim potro{a~ima u onim sektorima proizvodwe u koji-ma su rizici nesaznatqivih nedostataka najve}i.

Ne ulaze}i u mogu}e strategije kojima se u~esnici u pravnomprometu prilago|avaju svakom regulatornom re{ewu, izgleda dase Predlogom Vlade Republike Srbije oja~ava pozicija doma}ihuvoznika u odnosu na evropske proizvo|a~e. Me|utim, istim Pre-dlogom se oja~ava i wihov poloàj -- poloàj doma}ih uvoznika --u odnosu na doma}e potro{a~e. Drugim re~ima, navedena odredbaima daleko ve}i doma{aj od pukog pogodovawa doma}im uvoznici-ma i proizvo|a~ima u evropskom kontekstu. Wome se rizik svih{teta koje mogu pote}i od onih uzroka za koje se nije moglo znati,prebacuje na o{te}enika kao ekonomski i informaciono slabijustranu.

S druge strane, interesi doma}ih uvoznika i proizvo|a~amogli bi da se za{tite i na druge na~ine -- uvo|ewem javnih iprivatnih kompenzacionih fondova proizvo|a~a u odre|enim sek-torima proizvodwe, kakvi ve} postoje u mnogim zemqama Evrope,a ~ije osnivawe na nivou Evropske unije predvi|a pomenuta Ana-liza Fondacije Roseli, ura|ena za potrebe Evropske komisije.77

Navedena Analiza kao posledicu odgovornosti proizvo|a~aza nesaznatqive nedostatke predvi|a opadawe radikalnih inova-cija i pionirskih nau~nih istraìvawa, kao i preusmeravaweproizvo|a~a na konvencionalna i mawe rizi~na istraìvawa,prete`no s ciqem poboq{awa bezbednosti i kvaliteta onoga {tose ve} proizvodi. Ukoliko na{ zakonodavac èli da usvoji ovajargument kao relevantan za doma}e prilike, bilo bi potrebno dase prethodno ispita koji je postoje}i obim radikalnih inovacijai pionirskih nau~nih istraìvawa u na{oj zemqi, kao i kolikibi mogao biti stvarni pozitivan uticaj ukidawa odgovornosti zanesaznatqive nedostatke u na{em pravu na ove inovacije i is-traìvawa.

Nadaqe, u Analizi se isti~e da je izvesno da bi u slu~ajuukidawa ustanove razvojnih rizika do{lo do pove}awa tro{kovaosigurawa, te da proizvo|a~i ne bi mogli da pribave osiguraweod odre|enih vrsta razvojnih rizika. Potrebno je ispitati da lipri postoje}em pozitivnopravnom re{ewu sadrànom u Zakonu oobligacionim odnosima postoje primedbe na{ih proizvo|a~a namogu}nost osigurawa od odgovornosti za nesaznatqive rizike.


193

77 Analysis of the Economic Impact of the Development Risk Clause as provided byDirective 85/374/EEC on Liability for Defective Products, Final Report, Study for the EuropeanCommission, Fondazione Rosselli, Contract No. ETD/2002/B5

úH. UMESTO ZAKQU^KA

Kaè se da nema boqeg na~ina za upoznavawe bilo kojepojave od poku{aja da se ta pojava promeni. Me|utim, upoznavatipravilo koje imamo, poku{avaju}i da ga promenimo, moè bitiveoma skupo.

Postoje}e re{ewe Zakona o obligacionim odnosima teorij-ski je dosledno zaokruèno. Ono nije suprotno odredbama Direk-tive o odgovornosti za {tetu od proizvoda s nedostatkom -- Di-rektiva ostavqa mogu}nost dràvama ~lanicama da svojim nacio-nalnim propisima uskrate proizvo|a~u mogu}nost da se oslobodiodgovornosti za nesaznatqive nedostatke.78 Nadaqe, postoje}ere{ewe pruà potpunu za{titu o{te}eniku, dok izgleda da udoma}oj literaturi nema zapaàwa o ozbiqnim posledicama kojeodgovornost za nesaznatqive nedostatke ostvaruje na poslovawedoma}ih proizvo|a~a i uvoznika. Stoga se ~ini da re{ewe Zakonao obligacionim odnosima u pogledu odgovornosti za nesaznatqivenedostatke ne bi trebalo mewati bez podrobne cost/benefit analize.

Marija Karaniki}

DEVELOPMENT RISKS DEFENSE

Summary

The development risks clause (as in the Directive 85/374/EEC) exclu-des liability for damage caused by a defect that could not be foreseen giventhe technical and scientific knowledge available at the time the product wasdeveloped. This provision was defined with the intention to establish asatisfactory compromise between the need to stimulate innovation and con-sumers' legitimate expectations for safer products.

The European Court of Justice interpreted this clause in the followingway: the producer of a defective product is absolved of liability if he canestablish that the objective state of technical and scientific knowledge at thetime when he put the product into circulation was not such as to enable theexistence of the defect to be discovered. This includes the most advancedlevel of accessible knowledge, without any restriction as to the industrialsector concerned.

One of the crucial arguments of the debate on the development risksis that removing this provision would suppress innovation. In view of


194

78 Cf. ^lan 15 (1.b) Direktive.

controversial disputation, the Community legislator let the Member Stateshad the option of abolishing this provision unilaterally.

At the heart of this article is the following question: are there sufficientreasons to introduce development risks defense in Serbian legislation? Wouldthis alteration dilute the rationale of risk spreading and loss distribution thatunderpin strict products liability theory? Should we be reluctant to remainfaithful to the concept of full strict liability considering this adherence doesnot oppose to the requirements of the Directive 85/374/EEC? The importanceof this issue is increased by the fact that Serbian Government prompts forimplementation of the development risks defense in Serbian law (as in theDraft Law on Product Liability).

Key words: Strict liability. -- Liability for defective products. -- Development risks. --Undiscoverable defects.


195

UDK 323.15(=112.2)(497.1)UDK 339.92(497.1:430.1)

Dr Branko Pavlica

SUDBINA NEMACA U JUGOSLAVIJI

Kao najbrojnija i ekonomski najsna`nija mawinska zajednica -- Nemcisu uìvali izuzetne privilegije u Kraqevini Jugoslaviji. Ve} juna 1920. uNovom Sadu osnivaju Kulturbund, koji, iako u dva navrata zabrawivan zbogpoliti~ke delatnosti, ve} od 1931. godine, dono{ewem svog Statuta(,,Statuti [vapsko-Nema~kog Prosvetnog Saveza‘‘) zapo~iwe {iroku pri-vrednu, prosvetnu i kulturnu delatnost, organizuju}i razli~ita dru{tvai udruèwa radi ja~awa ,,zamrle‘‘ (izraz G. Grasla jo{ iz 1920. godine)nema~ke nacionalne svesti. ,,Deutschtum in Jugoslawien‘‘ -- ,,stoji odli~no iekonomski i kulturno‘‘ (Ivo Andri}).

Me|utim, wihova antijugoslovenska aktivnost, naro~ito u godina-ma uo~i rata, uloga pete kolone, masovno u~e{}e na strani Vermahtatokom Drugog svetskog rata, predodre|uju wihovu sudbinu (masovan odlazaksa jedinicama Vermahta, ali i u sklopu Avnojevskih odluka).

Dana{wi ,,zahtevi sudetskih Nemaca‘‘ o ,,ukidawu‘‘ Bene{ovih dek-reta, kao i jugoslovenskih Nemaca (okupqenih u nekoliko -- od po nekolikostotina) u udruèwima -- savezima (Subotica, Novi Sad...) o ,,ukidawu‘‘Avnojevskih odluka izaziva ponovno razja{wewe wihovog poloàja, uloge isudbine -- u svetlu istorije i prava. Jer, od blizu 500.000 Nemaca ([vaba,folksdoj~era), po statisti~kim podacima iz 1921. godine, odnosno 1931,danas u (SR) Jugoslaviji ìvi svega (oko) 1% (1991). Najzad, prema podacimaiz 2002. godine, na teritoriji Srbije ìvi 3.901 pripadnik nema~ke mawine.

Kqu~ne re~i: Folksdoj~eri. -- Kulturbund. -- Peta kolona. -- Avnojevskiprincipi (odluke). -- Nemstvo.

UVODNE NAPOMENE

Andreas Birgermajer, predsednik nema~kog udruèwa ,,Do-nau‘‘ u Novom Sadu, u svom izlagawu na konferenciji ,,Tranzicijai poloàj mawina‘‘ (8--9. XI 2001, Beograd) isti~e: ,,Kao {to znate,pre Drugog svetskog rata, ovde je bilo oko 530.000 Nemaca, sada

196

na{a zajednica broji mo`da oko 3--4.000 pripadnika. Sudbina Ne-maca ... vezana je za AVNOJ i wegove odluke kojima se Nemcima,samo zbog wihove pripadnosti, oduzimaju sva kolektivna prava iimovina. Sem nema~ke nacionalnosti, nikakav drugi razlog za tonije postojao‘‘(?)... ,,Stav nema~ke zajednice je da se obavezno ime-nuju sve nacionalne mawine, a posebno nema~ka, zbog wenog veomate{kog istorijskog iskustva. U Avnojevskim odlukama jedino suNemci imenovani, nijedna druga nacionalna mawina nije imeno-vana. Ukoliko se u zakonu poimeni~no ne nabroje nacionalnemawine, onda za mene takav zakon ne}e ni postojati...‘‘.1

Istovetne stavove, u intervjuu NIN-u po~etkom 2002. godi-ne, iznosi i predsednik Nema~kog narodnog saveza u SuboticiRudolf Vajs.

1. FOLKSDOJÊRI U JUGOSLAVIJI 1920--1941

Po~etkom XVII veka Nemci se naseqavaju u Podunavqu. Naj-ve}i migracioni talas usledio je tokom druge polovine XVIII veka.Be~ki dvor je planski naseqavao Nemce u Ugarskoj pruàju}i imznatne privilegije. ,,Terani iz domovine raznim nevoqama, a isistematski primamqivani, nagrnule su proteklih decenija izVirtemberga, Badena, Nasaua, Hasena, Fala~ke, Elzasa, pa i rajn-skih provincija, hiqade i hiqade porodica u ove krajeve, izme|u1763. i 1787. godine, naselilo se u Ba~ku i Banat 19.000 porodicasa 80.000 osoba. Bez obzira na wihovo plemensko poreklo, zvalisu ih bez razlike ,,[vabama‘‘ (H. Wendel). I tokom XIX veka u ovekrajeve dolaze Nemci. Recimo, Viqem II, naslednik Bizmarkov,ovako navodi potrebe (prioritete) Nema~ke: tropske kolonije,sigurna trì{ta za nema~ku industriju, osiguran uvoz sirovina iìvotnih namirnica i po mogu}nosti zemqe za naseqavawe ne-ma~kim zemqoradnikom. Nema~ka spoqnopoliti~ka doktrina ovoobrazlaè: ,,Podloga spoqne politike Rajha je (i) nacionalno-je-zi~ka i ekonomska dijaspora, tj. sistematski razme{taj nema~kihnaseobina...‘‘ (Lampreht).2

Branko Pavlica (str. 196--236)

197

1 A. Birgermajer, ,,Imenovati mawine‘‘, u: Mawine i tranzicija, Hel-sin{ke sveske, Beograd, 2002, str. 64.

2 Pripadnici nema~ke nacionalne mawine ìveli su u mnogim evropskimzemqama. Uo~i Prvog svetskog rata, kako isti~e C. Morocutti, wihov broj, upojedinim zemqama je slede}i: u Francuskoj je bilo 1.700.000 Nemaca, ili 4,4%od ukupnog stanovni{tva; u Italiji -- 275.000 (0,7%); u Poqskoj --2.100.000 (7,1%);u Rumuniji -- 1.100.000 (6,1%); u êhoslova~koj -- 3.700.000 (~ak 27%); u Jugoslaviji-- 650.000 (5,1%); u Belgiji -- 110.000 (1,4%); u Ma|arskoj -- 560.000 (7,4%); u Danskoj-- 100.000 (3%); u Litvaniji -- 100.000 (3,2%); u Letoniji -- 100.000 (7%); i u Estonijije bilo 50.000 Nemaca (5%). C. Morocutti, Europa und die Volkischen Minderheiten, Jena,1925, s. 56--60.

Doista, bio je to ,,vaàn momenat u politi~koj bilansiji,da stopa po stopa zemqe, ~as kod Bawaluke, ~as kod In|ije iliVr{ca, pa onda na Kosovu ili u Barawi, kod Budima i na Primorjuprelazi u nema~ke ruke. Diù se dimwaci nema~kih tvornicaizme|u Segedina, Trsta, Sarajeva i Ni{a... Desetinama postajusrpske op{tine po svom majoritetno -- zvani~nom jeziku nema~-kom‘‘ (dr M. Kosi}). Stoga, moè se zakqu~iti, da su folksdoj~eriu Kraqevini SHS (najve}i deo od blizu 500.000), neposrednipotomci ovih nema~kih doseqenika, koje su ovde naselili KarloVI, Marija Terezija i Josif II. Ovo potvr|uju i sami Nemci -- G.Grasl, J. Menart, ~elnici ,,Kulturbunda‘‘, kada, prilikom wegovogosnivawa 1920. godine, u Novom Sadu, sve~ano izjavquju, da su sewihovi preci ovde naselili pre 200 godina.

Aktivnost folksdoj~era i wihov stav (odnos) prema Kraqe-vini Jugoslaviji, ~iji su dràvqani, moè se pratiti i kroznajraznovrsnije oblike delovawa Kulturbunda. Oficijelno, ovakulturno-prosvetna organizacija jugoslovenskih Nemaca, nared-nih godina po osnivawu, legalnim putem nastoji da obezbedi kul-turni, prosvetni i privredni prosperitet svojih ~lanova. Me|u-tim, iako dobijaju pravo da formiraju politi~ku stranku -- Par-tija Nemaca u Jugoslaviji, Kulturbund, usled politi~kog delovawabiva dvaput zabrawivan (1924. i 1929. godine), da bi 1931. godine,dono{ewem ,,Statuta [vapsko-Nema~kog Prosvetnog Saveza‘‘, po-novo otpo~ela sa radom.

Postojawem nema~kih mawinskih {kola, pravom na verskuorganizovanost i slobodu veroispovesti na materwem jeziku, bo-gatom izdava~kom delatno{}u ({tampa, kwige, periodi~ne publi-kacije), radom 866 raznih dru{tava i udruèwa -- kulturnih, pros-vetnih, dobrotvornih i sportskih (1938. godine) i delovawem Kul-turbunda (koji ima 256 mesnih grupa), omogu}en je slobodan kultur-ni razvoj nema~ke mawine. Deutschtum in Jugoslawien ,,odli~no stojii kulturno i ekonomski‘‘ (I. Andri}).

Folksdoj~eri su predstavqali snaàn oslonac za nema~kupolitiku prema Jugoslaviji. Kao najbrojnija i ekonomski naj-sna`nija mawina u Jugoslaviji, uìvala je privilegije, koje subile, pak, u korelaciji sa za{titom Tre}eg Rajha. Upravo, priv-redno snaèwe i vojnopoliti~ko ja~awe Nema~ke, kao i sve raz-vijeniji privredni i diplomatsko-politi~ki odnosi sa Jugoslavi-jom, bili su garancija wihovog privilegovanog (ne samo mawin-skog) poloàja. Ali, zadojeni nacisti~kom ideologijom, ohrabri-vani nema~kim ratnim osvajawima, pripadnici ove mawine orga-nizuju jedinstveni folksdoj~erski front. Svojom antijugosloven-skom delatno{}u i obave{tajnim radom postaju glavno upori{teTre}eg Rajha u Jugoslaviji. Pobedom ,,nacional-socijalisti~ke‘‘


198

struje, tzv. obnoviteqa u Kulturbundu (novi vo|a J. Sepp), nema~kamawina -- pronema~ki opredeqena i sa neprijateqskim odnosomprema Kraqevini, postaje najsna`nija i najorganizovanija petakolona. ,,Politi~ki pragmatizam Tre}eg Rajha, to jest wegoviplanovi da se Jugoslavija privede u ,,novi poredak‘‘ bez rata,nailazio je na nezadovoqstvo najradikalnijih pripadnika Kultur-bunda, koji su jedva ~ekali nestanak postoje}e dràve i ustanov-qavawe vladavine Tre}eg Rajha. Stoga i ne za~u|uje wihovo po-na{awe uo~i aprilskog rata, u samom ratu i nakon wegovog za-vr{etka, kada su se svi, bez izuzetka, deklarisali kao nema~kidràvqani i stupili u Vermaht, SS jedinice i lokalne policijskestanice‘‘ (dr B. Petranovi}).

Krajwi politi~ki ciq podunavskih [vaba bio je stvarawevlastite ,,podunavske dràve‘‘. Prakti~no, sudbina jugoslovenskihNemaca posle Drugog svetskog rata bila je ve} predodre|enaovakvim wihovim neprijateqskim pona{awem u godinama uo~i itokom rata.

2. TRE]I RAJH, KRAQEVINA JUGOSLAVIJA IFOLKSDOJÊRI

U nastojawu da ostvari globalni strategijski interes (daJugoistok postane dopunsko privredno podru~je Nema~kog Rajha)nema~ka spoqnopoliti~ka doktrina u periodu 1933--1941. godinesve to obrazlaè postojawem privrednih, geografskih, istorij-skih, duhovnih, politi~kih i etni~kih veza.3 Nacisti~ka Nema~-ka, ve{tom diplomatskom aktivno{}u, politi~kim pritiskom,ekonomskom panetracijom (klirin{kim na~inom pla}awa, poli-ti~kim uslovqavawem izvoza naoruàwa), {pijunskom i teroris-ti~kom delatno{}u folksdoj~era, a od 1938. godine i ratnimosvajawima, ,,po prostoru strane sile‘‘ (,,die raumfremden Mächte‘‘)taj strategijski interes prakti~no i ostvaruje.4 Drang nach Osten(radi stvarawa privrednog prostora sredwe i jugoisto~ne Evrope-- podru~je izme|u Crnog, Egejskog i Jadranskog mora) bio je, dakle,dugoro~ni strategijski interes Nema~kog Rajha. Obezbe|ewe si-rovina i poqoprivrednih proizvoda postavqalo se kao impera-tiv.5 Otuda teza o korisnosti saradwe sa privredama jugoisto~ne


199

3 Dr Andrej Mitrovi}, Ergänzungswirtschaft. O teoriji jedinstvenog priv-

rednog podru~ja Tre}eg Rajha i jugoisto~ne Evrope (1933--1941), JIC, 1974, str.24--26.

4 A. Mitrovi}, nav. delo, str. 25.5 W. Hoffmann, Donauraum Völkerschicksai, Leipzig, 1939, S. 166., R. Dammert,

Deutschlands Nachbaren in Südosten, 1938, S. 2; W. Lochmuller, Unsere Zukunft aue demBalkan. Afrikanische oder europische Politik? Leipzig, 1915, S. 1.

Evrope, i to uprkos tome {to su bile na nièm stepenu razvoja.Takva saradwa nametnuta je i Kraqevini Jugoslaviji, potpisiva-wem Ugovora o trgovini i plovidbi 01.05.1934. godine. Dodu{e, iu periodu do 1933. godine, Nema~ka je, na primer, kupovala bakar,~ija je vrednost predstavqala gotovo polovinu ukupnog jugoslo-venskog izvoza u Rajh. Godine 1930. vrednost izvoza jugoslovenskogbakra u Nema~ku iznosila 18.169 tona, odnosno 368.909.000 dinara;1931. godine -- 20.365 tona, odnosno 261.118.000 dinara; 1932. godine-- 15.950 tona, tj. 151.821.000 dinara.6

Geografsku vezu sa Jugoistokom nema~ki teoreti~ari suobja{wvali jedinstvenim pojmom: Podunavqe. Samom svojom geog-rafskom situirano{}u Sredwa Evropa (u kojoj ìve Nemci) ijugoisto~na Evropa smatrani su jedinstvenim podru~jem. Dunav,kao reka ,,koja povezuje narode‘‘, predstavqa prirodnu, geografskuspojnicu.7 Posle ,,Anschlussa‘‘ sa Austrijom, u Nema~koj se na-ro~ito nagla{ava zna~aj Jugoslavije kao suseda.8

Istorijska veza Nema~ke sa Jugoslavijom obrazlagala sewenim doprinosom ,,razvitku jugoisto~ne Evrope kroz vekove...‘‘Jer, ,,nemstvo... (je) igralo va`nu ulogu u kulturnom ìvotu narodana Jugoistoku‘‘.9 ,,Onoliko dugo koliko postoji nema~ki narod,toliko }e u wemu ìveti èqa za pokretom ka istoku...‘‘Sredstvakojima se ova te`wa ostvaruje kroz istoriju jesu ,,Schwert, Glaubeund Kultur‘‘ (Ma~, Vera i Kultura).10 Tradicija habsbur{kih odnosasa Jugoistokom, s jedne strane, i prikqu~ewe Austrije, odnosnowenog nema~kog plemena, s druge strane, daju Nema~kom Rajhuistorijsko pravo da se bavi jugoisto~nom Evropom.

Etni~ku vezu Nema~ke sa Jugoisto~nom Evropom ~inefolksdoj~eri ,,rasejani {irom sredweg Podunavqa‘‘. U tom pogle-du, nema~ki teoreti~ari su isticali: ,,Nema~ka poqoprivreda jedala ve}ini zemaqa Jugoistoka mnogo od najdragocenijih svojihrezervi, izri~ito kazano, mnoge hiqade nema~kih seqa~kih fami-lija, seqa{tvo je osnovni stub jednog naroda. Ukoliko postojizdravo seqa{tvo, onda su prevazilazivi svi udarci sudbine, kaèveliki vo|a nema~kog naroda Adolf Hitler‘‘.11 Folksdoj~eri supresadili ,,radinost, marqivost, {tedqivost i pojam rada‘‘. Oni,u Jugoslaviji, Ma|arskoj i Rumuniji, i kao saplemenici i kao


200

6 B. \or|evi}, Pregled ugovorne trgovinske politike od osnivawa dràveSrba, Hrvata i Slovenaca do rata 1941, Zagreb, 1941, str. 138--139.

7 W. Hoffmann, nav. delo, str. 100.8 R. Dammert, nav. delo, str. 22--23.,W. Hoffmann Grossduetschland in Donauraum,

Berlin, 1939, S. 3.9 W. Hoffmann, nav. delo, str. 31.10 W. Schneefuss, Deutschtum in Süd-Ost-Europa, Leipzig, 1939, S. 3.11 W. Hoffmann, Donauraum Völkerschicksal, Leipzig, 1939, S. 166.

prenosioci nema~ke kulture, imaju, istorijski gledano, izuzetanzna~aj u politici Nema~kog Rajha prema tim zemqama.

Jer, ,,cela istorija naseqavawa [vaba -- po A. Damanngu --predstavqa neprekidan lanac poku{aja da se privla~ewem marqi-vijih, vrednijih, pravno svesnih i ako je mogu}e bogatijih qudi,dâ dràvnom krvotoku sveìja i zdravija krv u ciqu oja~awawegove ekonomske mo}i‘‘.12 Nema~ka poqoprivreda je ,,dala ve}inizemaqa Jugoistoka: obrazovawe poqoprivrednih stru~waka na ne-ma~kim {kolama, prakti~na iskustva ste~ena po nema~kim poqo-privrednim dobrima, na~in obrade zemqe, postupak sa letinom,|ubrewe, ure|ewe vodenog sistema, negovawe livada i pa{wa-ka...‘‘13

Od sredine XIX veka nema~ke visoke {kole postaju ciqstranih studenata. Bilo je i Amerikanaca, kasnije i Rusa (,,odkojih 2/3 Jevreja‘‘)... Wihov broj je od 1886/87. do 1911/12. godine uuzlaznoj liniji. Walter Hoffmann navodi i neke konkretne podatke:,,Bugara od 17 na 140; Srba od 15 na 78; Austro-Ma|ara od 288 na712. U~e{}e ove ~etiri zemqe u ukupnom broju stranih studenatabilo je 1911/12. {kolske godine oko 25%‘‘.14

,,Deutschtum in Jugoslawien‘‘ privla~i izuzetnu pa`wu nema~-kih teoreti~ara posle Prvog svetskog rata. Po{to su Nemci uSloveniji bili u podre|enijem poloàju nego [vabe u Vojvodini,mnogi autori -- C. Morocutti,15 W. Hoffmann,16 G. Grassl,17 A. Lenz,18

H. Wendel,19 G. Gessemann,20 A. Dammang,21 J. Chmelar,22 i dr. --kritikuju pona{awe slovena~kih vlasti, nastoje}i da se wihovimsunarodnicima obezbede optimalni uslovi radi o~uvawa nacio-nalnog, kulturnog i jezi~kog identiteta.

Tako W. Hoffmann isti~e da su velike grupe Nemaca, na-ro~ito [vabe u Vojvodini, jo{ pod ma|arskom vladavinom bilepodvrgnute jakom procesu denacionalizacije. Jugoslavija je imalasvoju mawinsku politiku... ali zapo~iwe borbu protiv mawina...Beogradski reìm obe}ava u po~etku prijateqski odnos kao pro-tivteù protiv ma|arske iredente. Razvijawe nemstva tada je bilo


201

12 A. Damanng, Die deutsche Landwirtschaft in Banat und Batschka, München, 1931,S. 33.

13 W. Hoffmann, nav. delo, str. 140.14 W. Hoffmann, nav. delo, str. 137.15 C. Morocutti, Europa und die Völkischen Minderheiten, Jena, 1925.16 W. Hoffmann, Donauraum -- Völkerschicksal, Leipzig, 1939.17 G. Grassl, Das Schulwesen der Deutschen in Südslawien, W. Braumuller, 1928.18 A. Lenz, Die deutschen Minderheiten in Slowenien, Graz, 1923.19 H. Wendel, Nemci u Jugoslaviji, ,,Jug. wiva‘‘, 1921, br. 21.20 G. Gesemann, Das Deutschtum in Südslawien, München, 1922.21 A. Dammang, Die Deutsche Landwürtschaft in Banat und in der Batschka, München,

1931.22 J. Chmelar, Die Nationalen Minderheiten in Mitteleuropa, Prag, 1937.

veoma povoqno. Kasnije dolazi do prevrata: poni{tava se sve {toje u kratkom vremenu izgra|eno. [kole se podràvquju, Kulturbundugwetava i zabrawuje. Dodu{e, obnova wegovog rada je dozvoqena,tako da Kulturbund slu`benom odlukom od pre kratkog vremenamoè da po~ne sa radom. Sli~no se doga|a sa nema~kim kolonis-tima u Hrvatskoj, Slavoniji i Bosni. U najteèm poloàju jenemstvo u Sloveniji. Tamo se prema wihovim udruèwima spro-vodi nasilna, ugweta~ka politika. [kole su zatvorene, dru{tvazabrawena i rasformirana... Nema~ki jezik se zabrawuje, sve ne-ma~ko mora i{~eznuti. Vlasnicima trgovina u nema~kim pod-ru~jima Slovenije nasilno se odstrawuju natpisi firmi na ne-ma~kom jeziku... Ali u januaru 1931. godine, Ministarstvo prosve-te je donelo odluku oko nastave. Moè se o~ekivati nova era urazvoju mawinskih prava.23 Poput Hoffmanna, i drugi autori sli~-no obja{wavaju poloàj Nemaca.

C. Morocutti navodi i slu~ajeve teroristi~kih akata koji suizvr{eni protiv Nemaca: 27.01.1919. godine, na glavnom trgu uMariboru: bilo je 8 mrtvih i 52 te{ko povre|ena; 13.10.1920.godine, nema~ka gostionica i privatna ku}a u Mariboru su demo-lirane, kao i niz drugih teroristi~kih akata protiv pripadnikanema~ke mawine u Sloveniji (u periodu 1923-- 1927. godine).24

Stoga, konstatuje da se kolonizacija nema~kog posednutogpodru~ja u ju`noj [tajerskoj podudara sa slovena~kom... koja se uprvim posleratnim godinama planski ostvaruje.25

Nema~ki autor isti~e i posledice ,,slovenizacije‘‘ (denaci-onalizacije): po popisu iz 1910. godine, na podru~ju dana{weSlovenije bilo je 106.377 Nemaca; posle popisa jugoslovenskogstanovni{tva 1921. godine, ima ne{to vi{e od 39.631 Nemaca. UMariboru je 1910. bilo -- 22.653 Nemaca, a 1921. godine, svega 6.512.Pozivaju}i se na statisti~ke podatke G. Gesemanna i W. Winklera,C. Morocutti konstatuje da je u pitawu nasilno slovenizirawe iiseqavawe Nemaca. Jer, u Mariboru je 1919. godine bilo 3.346Slovenaca, a danas su 20.929 Slovenaca, 2.540 Serbokroaten i 33Arnauta.26

,,Upotreba nema~kog jezika u javnom saobra}aju je sasvimzabrawena‘‘.27 Zabrawena je i upotreba (kori{}ewe) starih ne-ma~kih imena (,,Johan wird zu Ivan, Fridrich zu Miroslav, Franz zu Franjo,Karl zu Dragotin usw.‘‘).28 G. Grasl u tom kontekstu navodi zanimqivu


202

23 W. Hoffmann, Südost-Europa: Bulgarien, Jugoslawien, Rumänien, München, 1934,S. 61--62.

24 C. Morocutti, Gross-Deutschland, Gross-- Südslawien, Wien, Leipzig, 1928, S.43.25 C. Morocutti, nav. delo, S. 44.26 Isto, str. 44.27 A. Lenz, Die Deutche Minderheit in Slowenian, Graz, 1923, S. 61.28 A. Lenz, nav. delo, S. 61.

ilustraciju: nema~ko dete, drè}i u rukama uxbenik (SerbischeGramatik für die zweite Klasse der Gymnasien. Von Ljubomir Stojanovi},Verlag von Geza Kon in Belgrad, 1924, S. 6.) moè pro~itati: ,,Es istbesser, dass dich der Türke mit dem Säbel bedrängt, als der Deutsche mitder Feder‘‘ (,,Boqe je da te tera Tur~in sa sabqom nego [vabo saperom‘‘).29

I nema~ke novine se zabrawuju. Dok je 1912. godine u da-na{woj Sloveniji bilo 110 slovena~kih novina i ~asopisa (1904--43), danas (1928. godine) u Sloveniji, na nema~kom jeziku izlaze,,male nedeqne novine‘‘ ,,Cillier Zeitung‘‘ i mese~ni ,,Gotscheer-Zei-tung‘‘.30

Vaqa napomenuti da su slovena~ki politi~ari i lokalniorgani vlasti, u godinama posle stvarawa Kraqevine SHS, nasto-jali da uzvrate Nemcima za sve ono {to su pretrpeli u okviruprocesa surove germanizacije u prethodnom periodu, kada su ,,Nem-ci bili gospodari‘‘. No, ipak, nema~ka mawina u Sloveniji imalaje svoju {tampu, {kole na materwem jeziku, politi~ku partiju do1929. godine. Kulturbund, koji je dvaput zabrawivan (1934. i 1936.godine) nesmetano je nastavqao sa radom i u Sloveniji. Dostakasnije, J. Wuescht, ba{ o tome pi{e: ,,Nekompetentni autori naobe strane doprinose, slede}ih godina, sa svojim tendencioznim ineargumentovanim napisima u {tampi, ~asopisima i kwigama...zao{travawu odnosa izme|u Slovenaca i male, politi~ki neva`nei nejake, nema~ke mawinske grupe. Zato ne treba uop{tavatiwihov poloàj sa poloàjem najve}eg dela nema~ke mawine uKraqevini Jugoslaviji‘‘.31

C. Morocutti, u nastojawu da dokaè nema~ku kulturnu orijen-taciju Slovenaca, isti~e ~iwenicu o broju kwiga na stranimjezicima u biblioteci St. Jakobs u Leibachu (Qubqani): postojipreko 8.500 slovena~kih, 1.100 srpskohrvatskih, 533 ~e{kih, 285ruskih, 46 poqskih, 613 francuskih, 455 italijanskih, 248 engles-kih i 12.000 nema~kih kwiga.32 Kao krucijalnu ~iwenicu iznosida se dana{wa Slovenija, istorijski gledano, u svom privrednomi kulturnom razvoju oslawala na nema~ku kulturu i rad. Navode}ii druge ~iwenice u tom kontekstu, nema~ki autor, zapravo, apelujena promenu slovena~ke mawinske politike. Jer, ,,Alpski Slovenipripadaju germanskoj kulturi i ìvotnom krugu‘‘.33

Otuda Nema~ka ima legitimno pravo da jedina zastupa inte-rese svojih sunarodnika. Ovako shva}eno ,,prirodno‘‘ (,,organsko‘‘)


203

29 G. Grassl, Das Schulwesen der Deutschen in Südslawien, W. Braunmüller, 1928, S.12.

30 C. Morocutti, op. cit., str. 50.31 J. Wuescht, Jugoslawien und Dritte Reich, Stuttgart, 1969, S. 257.32 C. Morocutti, Gross-Deutschland, Gross-- Südslawien, Wien, Leipzig, 1928, S.89.33 C. Morocutti, nav. delo, str. 92.

savezni{tvo Nema~kog Rajha sa jugoisto~nom Evropom dobija svojupotvrdu u antijugoslovenskoj aktivnosti folksdoj~era u Kraqe-vini Jugoslaviji, odnosno u wihovoj ulozi pete kolone tokom rata.

Po{to su Nemci (rajhsdoj~eri u Nema~kom Rajhu i folks-doj~eri u dràvama jugoisto~ne Evrope), kako zakqu~uje prof. A.Mitrovi}, ,,bez obzira gde su nastaweni, deo jedne zajednice, koju,opet, legitimno i jedino zastupa nema~ka dràva, tj. Tre}i Rajh,postavqena je daqe teza da nema~ke nacionalne grupe u Podunavqudaju Nema~koj dvostruko pravo na vezivawe Jugoistoka za sebe ikao saplemenici i kao prenosioci nema~ke kulture. Isticaweetni~ke veze omogu}avalo je kori{}ewe i elemenata nacionalnogprava, koje u XX veku ima veliku politi~ku, ideolo{ku i propa-gandnu vrednost. Uporedo, re~ je i o sugestiji Nemcima, tada{wimdràvqanima Ma|arske, Jugoslavije i Rumunije, da oni imaju ulogui odgovornost u politici Rajha prema jugoisto~noj Evropi‘‘34.

S tim ciqem jugoslovenski Nemci nastoje da ,,svim shodnimsredstvima oìve zamrlu nema~ku svest‘‘.35 Svojim Kulturbundom iradom nekoliko stotina dru{tava i udruèwa na svom, materwemjeziku, svojom mawinskom partijom, {irokom mreòm mawinskih{kola, {tampe, izdava~kih ku}a, verskih organizacija, nema~kamawina ostvaruje slobodan nacionalni, privredni i kulturnirazvoj. Ali, agitovawem za Hitlera i Tre}i Rajh, agresivnimpoliti~kim radom Kulturbunda, ja~awem nema~kog nacionalisti~-kog duha (te`wa da iskaù svoja nacionalna ose}awa -- pripad-ni{tvo Nema~kom Rajhu), a pred rat otvorenom {pijunskom, tero-risti~kom, jednom re~ju, antijugoslovenskom delatno{}u, ve}inapripadnika nema~ke mawine iskazuje nelojalnost i neprijateqskiodnos prema domicilnoj dràvi.

Stoga, Hitler napomiwe jugoslovenskom predsedniku vladeM. Stojadinovi}u jo{ u januaru 1938. godine: ,,Jugoslovenske gra-nice osta}e nepovredive, kao {to je italijanska na Brenner-u(,,re~e sve~anim i ubedqivim tonom‘‘). Uostalom, za Jugoslavijuje, u odnosu na Nema~ku, najboqa za{tita: dobro tretirawe ne-ma~ke mawine, koja tamo ìvi i za koju znam da je lojalna premajugoslovenskoj dràvi. Nemci su vojni~ki narod, ali ne milita-


204

34 A. Mitrovi}, nav. delo, str. 27.35 U uvodnom ~lanku ,,Deutsches Volksblatt‘‘, pred osniva~ku skup{tinu Kultur-

bunda, Nemci su isticali: ,,Posle dvesta godina te{kog robovawa ovoj postojbin-skoj grudi -- Mi smo se dvostruko preporodili. Mi smo na{li svoju otaxbinu imi smo kao narod na{li samo sebe. -- Slom austrougarske monarhije doneo je namaNemcima neko vreme najteè isku{ewe... jer Nemac nije lakomislen, nego te{ke(guste) krvi, ali veran kao zlato, i {to on jednom svom du{om obujmi, to je gotovi krvqu svog srca da brani. Tako stojimo mi danas prema svojoj otaxbini, i mismo uvereni da }e utemeqiva~ka glavna skup{tina Prosvetnog Saveza na}i pravere~i, da na{im otaxbinskim ose}ajima dade izraza. Prave re~i, kojima }e zatimslediti prava dela‘‘. ,,Deutsches Volksblatt‘‘, 1920, br. 191, s. 1.

risti~ki. Oni ne vole ni{ta vi{e nego mir i red i u tom pogledusu sli~ni Englezima‘‘ (?).36

U kontekstu imperijalisti~ke politike nema~kog autori-tarnog nacionalizma --Drang nach Osten/Südosten, Ergänzungswirtschaft-- Tre}i Rajh ,,u stvarawu od Jugoslavije oku}nice Nema~ke‘‘ kori-sti, dakle, i folksdoj~ere. Ovi, iako u odnosu na druge nacionalnemawine imaju najpovoqnije materijalne uslove ìvota i rada inajpovla{}eniji poloàj, na poziv Hitlera i Tre}eg Rajha, siste-matskim radom nacisti~ke obave{tajne slu`be i pod okriqemKulturbunda, postaju ,,organski‘‘ deo nema~kog bi}a.

Prilikom osnivawa Kulturbunda (20. 06. 1920) ~elnici navodelozinku: ,,Dràvi i narodu verni‘‘, {aqu telegrame odanosti Re-gentu i Vladi da bi vi{egodi{wim radom obave{tajnih slu`binacisti~ke Nema~ke, vredni i marqivi {vapski seqak, postaonelojalni gra|anin Kraqevine Jugoslavije. [tavi{e, pred rat,otvorenom antijugoslovenskom delatno{}u (agitovawem za Hitle-ra i Nema~ku, {pijunskom i diverzantsko-teroristi~kom aktiv-no{}u) i pod okriqem Kulturbunda (u martu 1941. godine, imao je402 mesne organizacije sa 450.000 ~lanova) ovi jugoslovenski dràv-qani nema~kog materweg jezika -- stavqeni pod komandu ,,Organi-zacije Jupiter‘‘ -- postaju peta kolona u okupiranoj Jugoslavijitokom Drugog svetskog rata.

Tako su: nacisti~ka politika Nema~ke prema Jugoslaviji(politi~ki pritisak, uslovqavawe privrednih odnosa, klirin{kina~in pla}awa, izvoz oru`ja i kapitala), profa{isti~ka politi-ka M. Stojadinovi}a i svih jugoslovenskih vlada do rata, toleri-sawe mera i akcija folksdoj~era, a pred rat i wihove otvoreneantijugoslovenske delatnosti, etni~ka povezanost Nema~ke safolksdoj~erima (nema~ka obave{tajna slu`ba je od folksdoj~erastvorila ,,sastavni deo nema~kog nacionalnog organizma‘‘), i Kul-turbund, prakti~no, u politi~ko-organizacionom pogledu, pripre-mili nema~ku mawinu u Jugoslaviji da odigra ulogu pete kolone.

3. FOLKSDOJÊRI -- PETA KOLONAU STAROJ JUGOSLAVIJI

U svojim ,,govorima i ~lancima‘‘ objavqenim u Be~kereku1944. godine, dr J. Sepp, vo|a folksdoj~era u Kraqevini Jugosla-viji, navodi ,,da se nema~ka narodonosna grupa ima smatrati delom~itavog nema~kog naroda i da uvek mora biti spremna da izvr{avasvaki zadatak koji joj Tre}i Rajh bude postavio...‘‘37 Doista, folks-doj~eri u periodu od 1933. godine, a naro~ito pred rat 1938--1941.


205

36 Cit. po: M. Stojadinovi}, Ni rat ni pakt, Rijeka, 1970, str. 456.37 J. Sepp, Reden und Aufsätze, Grossbetschkerek, 1944, S. 44.

godine, pod vo|stvom Kulturbunda, postaju ,,sastavni deo nema~kognacionalnog organizma‘‘. Iako jugoslovenski dràvqani, oni svo-jom antijugoslovenskom aktivno{}u, po~ev od osnivawa Kulturbun-da pa do 1941. godine, iskazuju nelojalnost prema dràvi u kojojìve. Folksdoj~eri tako, svojom pronema~kom delatno{}u, u ok-viru mesnih organizacija Kulturbunda, kao i drugim formiranimdru{tvima, {pijunskom aktivno{}u, demonstracijama, agitovawemza Nema~ku i Hitlera, izbegavawem vojne obaveze tajnim obu~ava-wem za izvo|ewe ,,diverzantsko-teroristi~kih akcija‘‘pod maskomorganizovanog logorovawa, planirawem teroristi~kih akcija irazarawa raznih objekata u slu~aju rata izme|u Nema~ke i Jugos-lavije na svojim podru~jima, ili i {ire (recimo, bile su pred-vi|ene i konkretne akcije ru{ewa pruge Beograd-Zagreb kod Vin-kovaca, pruge Beograd-Skopqe kod Lapova i pruge uskog kolosekaBeograd-Sarajevo), formirawem {pijunske organizacije ,,Jupiter‘‘itd. postaju peta kolona u Kraqevini Jugoslaviji. Pod rukovod-stvom Drugog odeqewa vojne obave{tajne slu`be Abver II, Kultur-bund od jeseni 1939. postaje direktni eksponent nema~ke nacis-ti~ke politike. ,,Organizacija Jupiter‘‘ je naro~ito dobro bilaorganizovana u Vojvodini i Sloveniji.38 O wenom radu, rukovodi-lac ovog centra u Vr{cu, folksdoj~er E. Gerhard isti~e: ,,Uprole}e 1941. godine, rukovodio sam u Vr{cu folksdoj~erskomsamoza{titom ,,Jupiter‘‘... Ona je nosila kamuflirani naziv ,,Ju-piter‘‘i imala zadatke da u predstoje}em ratu silom oru`ja za{ti-}uje folksdoj~ere; susedne op{tine od raspr{enih jedinica jugo-slovenske vojske; vr{i kurirske i pomo}ne slu`be za nema~kiVermaht do wegovog dolaska; vr{i eventualna hap{ewa srpskih istranih lica; ... preuzme policijsku vlast do kona~nog dolaskaVermahta; izvr{i zaposedawe va`nih ustanova i ureda, po{ta itd.,uzme u svoje ruke upravni aparat. Naoruàwe smo dobili odAbverovog centra u Beogradu. Oru`je smo uzeli u poslanstvu...‘‘.39

Ili, folksdoj~er Branimir Altgajer, u izve{taju nema~kojustanovi ,,Volksdeutscher Mittelstelle‘‘ (februar 1943. godine), koja jebila odgovorna za delatnost folksdoj~era u inostranstvu, navodirezultate svoga rada: ,,Velika je bila radost... kada se u jesen 1940.godine, saznalo da se i folksdoj~erski dobrovoqci primaju uvojni SS. Bilo je skoro nemogu}e dobiti redovan paso{... ali ipakje gotovo hiqadu mladi}a iz biv{e Jugoslavije... na krajwe avan-turisti~ki na~in uspelo da pre|e granicu i skriveni me|u vre}a-


206

38 Peta kolona u staroj Jugoslaviji, ,,Narodna milicija‘‘, 1955, br. 4, str.20--32; F. ûlinovi}, Okupatorska podela Jugoslavije, Beograd, 1970, str. 100--104;T. Ferenc, Nacisti~ka politika denacionalizacije u Sloveniji u godinama od1941. do 1945, Qubqana -- Beograd, 1979, str. 39--94.

39 Peta kolona u staroj Jugoslaviji, ,,Narodna milicija‘‘, 1955, br. 4, str.28--29.

ma kukuruza i sanducima na dunavskim {lepovima ili gacaju}ikroz nabujale potoke planinske... Prilikom sloma jugoslovenskevojske pripadnici Folks-grupe su aktivno doprineli tome {to su{irili paniku, o{te}ivali telefonske linije, prenosili la`nevesti, postavqali la`ne putokaze i, najzad, razoruàli jedinicesrpske vojske koje su se povla~ile...‘‘40

Jakob Lihtenberger, vo|a nacisti~ke omladine, u izve{tajuo ratnom doprinosu omladinske organizacije, kaè: ,,Sa bu|ewemnema~ke omladine u Sloveniji rasla je kod najboqih sve ja~e èqada kao vojnici ne budu vi{e u vojnoj slu`bi tu|inske armije negou slu`bi nema~kog Vermahta... Jo{ pre dolaska nema~ke vojske uSloveniju, nema~ka mom~ad (Deutsche Manschaft) -- kao politi~kaelita Folks grupe -- bila je svuda na svom mestu. PripadniciDeutsche Manschafta istakli su se naro~ito u Osijeku prilikomborbi za glavnu po{tu i za dva velika mosta na Dravi; daqe uVinkovcima, Rumi, Be{koj, In|iji, Novoj Pazovi, Franctalu.Wihova grupa u Franctalu izvr{ila je poseban podvig zauzima-wem velikog vojnog aerodroma u Zemunu‘‘.41

Uop{te, genezu ovakve antijugoslovenske aktivnosti folks-doj~era mo`da je najboqe objasnio wihov vo|a dr J. Sepp, dostakasnije u svojim memoarima -- ,,Reden und Aufsätze‘‘: ,,Nema~ki Rajhje ugroèn ako ne vlada ,,ju`nom kapijom Rajha‘‘, koja se nalazi uSremu. Ta oblast uvek mora da stoji pod nema~kom vla{}u akoRajh èli da sebi obezbedi dunavski put ka Crnom moru i daosigura zale|e protiv svih uticaja jugoistoka. Upravqawe delomPodunavqa u kojem su naseqeni jugoslovenski folksdoj~eri jejedan od najva`nijih zadataka ,,nema~ke narodonosne grupe‘‘, wenamisija. To je prirodni centar ,,Karpatske kotline‘‘, a ko womevlada, vlada ~itavim ovim prostorom‘‘.42

,,Hitlerova Nema~ka imala je vi{e obave{tajnih i kontra-obave{tajnih organizacija, ali su dve bile glavne: obave{tajnaslu`ba Nacionalsocijalisti~ke partije Abver. Partijska oba-ve{tajna slu`ba za inostranstvo nosila je naziv VI ureda Glavneuprave bezbednosti Rajha (RSCA)... (a) Abver -- ured za inostran-stvo -- Odbrana (Amt Ausland -- Abver...). [pijunaù u inostranstvuvodilo je I odelewe Abvera dok je II odelewe imalo zadatak daorganizuje sabotaè, diverzije, teror i podriva~ki rad u stranimzamqama...‘‘.43


207

40 Isto, str. 22--23.41 Isto, str. 23.42 J. Sepp, Reden und Aufsätze, Grossbetschkerek, 1944, S. 54.43 M. Jankovi}, Abver stupa na scenu, Peta kolona, (3), ,,Politika‘‘, 11. 11.

1972, str.13., R. Boòvi}, Nacisti~ka obave{tajna slu`ba, Beograd, 1963, str.63--65.; Peta kolona u staroj Jugoslaviji, ,,Narodna milicija‘‘, 1955, br. 4, str.24--26.

Jo{ 03.07.1934. godine, u Beogradu je otvoren Nema~ki saob-ra}ajni biro ~iji je {ef bio Franc Nojhauzen, ,,Geringov pove-renik za ~etvorogodi{wi plan‘‘, ina~e vo|a ,,Inostrane organi-zacije Nacionalsocijalisti~ke partije‘‘. Prakti~no, wegov zada-tak bio je stvarawe {iroke {pijunske mreè me|u folksdoj~eri-ma. ,,Preko tog ,,biroa‘‘ pristizale su i ogromne sume novca idavane folksdoj~erima kao beskamatni, dugogodi{wi zajam za ot-kup zemqe u Barawi i Vojvodini. Samo u prvoj polovini 1938.godine -- i to u jednom jedinom okrugu -- folksdoj~eri su otkupilioko 2.000 jutara najplodnije vojvo|anske zemqe‘‘.44

,,Kanarisovi {pijuni delovali su sa mnogih ta~aka na{ezemqe, koja je sva bila pokrivena mreòm naci-fa{isti~kih agen-tura. Ipak, italijanska fa{isti~ka tajna slu`ba delovala je zasebe, hortijevska za sebe, a bugarska za sebe...‘‘. [ef Abvera raz-vijao je u Jugoslaviji svoju obave{tajnu aktivnost, smatraju}i je,,nema~kim neprijateqem prvog reda...‘‘ i toliko je bio upu}en ujugoslovenske prilike i mentalitet naroda, wegovo antifa{is-ti~ko raspoloèwe u ogromnoj ve}ini, da nijednog trenutka nijepoverovao da }e narodi Jugoslavije pristati da idu ,,ruku pod rukusa Nema~kom, bila ona sa Hitlerom ili bez wega‘‘.45

I Hitler pridaje izuzetan zna~aj folksdoj~erima i opisuje,,{pijunsko-diverzantsko-sabota`nu ulogu‘‘ protiv zemaqa jugois-to~ne Evrope ~iji su dràvqani: ,,Vi }ete (folksdoj~eri) bitiizvidnice koje {pijuniraju! Va{ zadatak je da zamaskirate na{epripreme za napad. Smatrajte da se nalazite u ratu! Za vas vrederatni zakoni. Vi ste, danas, mo`da, najva`niji deo nema~kog naroda!Kad Nema~ka pobedi, onda ne}e biti nikoga ko }e se usuditi da vaspopreko pogleda. Od vas zavisi da li }ete Nema~koj izdejstvovatitaj poloàj. Va{ budu}i zadatak je da u svim podjarmqenim zemqamabudete tutori, koji }e u ime nema~kog naroda vr{iti neograni~enuvlast. Vi }ete u moje ime upravqati zemqama i narodima, u kojimaste sada progoweni i potla~eni. Tako }e se na{a nesre}a {to su semilioni najboqih Nemaca u pro{losti morali iseliti u drugezemqe, pretvoriti u na{u veliku sre}u!‘‘ (?).46 U martu 1940. godine,


208

44 M. Jankovi}, Peta kolona, (3), ,,Politika‘‘, 11. 11. 1972, str.13., V. Terzi},Nema~ka mawina (folksdoj~eri) i wihove organizacije, u Slom Kraqevine Jugo-slavije u aprilskom ratu 1941. godine, Qubqana -- Beograd -- Zagreb, 1984, str.190--194.

45 M. Jankovi}, Peta kolona, (1), ,,Politika‘‘, 11. 09. 1972, str.13., U slu`bi{pijunaè, Peta kolona u staroj Jugoslaviji, ,,Narodna milicija‘‘, 1955, br. 4,str. 24--27.

46 Cit. po: M. Jankovi}, Grac nas prislu{kuje, (14), Peta kolona, ,,Politi-ka‘‘, 25. 11. 1972, str. 15.

Hitler je za predsednika Nema~ke narodonosne grupe (Volksgrup-pen-Führer) postavio dr Janka Sepa.47

[ta je predstavqalo osnovu za stvarawe nema~ke pete kolo-ne u Jugoslaviji? Pre sveg nema~ka politika kojoj je bila potreb-na peta kolona. Nacisti~ka politika prema Jugoslaviji bila jedugogodi{wa hegemonisti~ka politika, uporna i sistematska eko-nomska, politi~ka i kulturna ekspanzija, politika stalnog pri-tiska koja je imala za ciq porobqavawe Jugoslavije. U ostvarewuovakvih Hitlerovih spoqnopoliti~kih planova, veliku pomo} jepredstavqala peta kolona koja je iznutra, u samoj Jugoslaviji,delovala u tom smislu‘‘.48

Koje su snage ~inile petu kolonu u predratnoj Jugoslaviji?,,Siguran oslonac nema~ke {pijunaè u na{oj zemqi predstavqa-li su razni reakcionarni pokreti i profa{isti~ke partije, ko-rumpirani politi~ari, odnaro|eni funkcioneri i slu`benici,teroristi~ke grupe i organizacije (usta{e, VMRO, i dr.), separa-tisti~ke grupacije... i sl. Ali najva`niji i neiscrpni izvor ne-ma~ke {pijunaè, jezgro pete kolone, bili su doma}i Nemci, tzv.folksdoj~eri‘‘.49

Veoma je ilustrativno ista}i, da neposredno posle konsti-tuisawa Kulturbunda, autor, pod pseudonimom J. @., u ~asopisu,,Misao‘‘ dalekovido predvi|a, imaju}i u vidu pona{awe Nemacau Prvom svetskom ratu, jo{ 1920. godine, ba{ takvu budu}u anti-jugoslovensku aktivnost ,,na{ih Nemaca‘‘: ,,Na{i Nemci bi takobrzo da zaborave, ali na{ narod jo{ ne moè to da u~ini i da nepomi{qa vi{e na ono: sa kakvom su se predano{}u oni boriliprotiv ove slobode, ~ije sunce sad i wih greje, obasjava i budi, asa kakvom mra~nom mr`wom i zlobom su mnogi od wih gurali upakao ratnih muka one, koji sad wih izvode u rajska naseqa slobodei qubavi. Na{i Nemci se àle na takvo dràwe, ali zbog svegapropa}enoga na{a dràva ima du`nost, da pored sve sno{qivostina{ega blagoga sunca slovenske slobode pripazi, da se opet korovzlobe ne razmahne i ugu{i mnogo plemenitiju biqku koja sa ve}impravom traì ìvota i zraka za sebe. Nekada smo mi prizivaliHererovu humanost za za{titu. Nisu nas hteli ~uti. Danas je onawima potrebna, te se izmeni{e uloge. Ali pored svih lepih izraza~estitih namera im, kao {to re~e i sam glavni govornik dr Grasl:'Vorsicht und Geduld ist nötig, wenn das Grosse Werk gelingen soll'50... a


209

47 ,,Taj akt, da {ef jedne dràve vr{i postavqawa svojih qudi na odre|enepoloàje u drugoj suverenoj dràvi bio je bez presedana. U stvari, to pokazuje svubedu, trulost i zavisnost reìma u Jugoslaviji‘‘. V. Terzi}, nav. delo, str. 203.

48 Peta kolona u staroj Jugoslaviji, ,,Narodna milicija‘‘, 1955, br. 4, str. 30.49 Isto, str. 20; Vidi: B. Pavlica, Antijugoslovenska aktivnost neprija-

teqske emigracije u SR Nema~koj (1951--1984), SD 1990, str. 36--40.50 ,,Opreznost i strpqewe je potrebno, ako smo radi da veliko delo uspe‘‘.

to veliko delo nije mawe od same nove dràve na{e, slobodnedràve ju`nih Slovena: u kojoj i biv{i neprijateqi weni etotako brzo ho}e da budu smatrani vernim sinovima i pristupezajedni~koj trpezi. No kod nas vlada jo{ zadru`ni moral i pre-dawe: Posle Boga prvo je kum i prijateq itd., pa redom. Pa nekase i nova nacija reda strpi, dok ne do|e na red. Nisu dovoqne samolepe re~i posle mnogo ru`nih dela, nego klin klinom, a zlo sedelo dobrim delom izgoni. Nadamo se da }e se i tu zasvedo~itihvaqena nema~ka vernost, koju obri~u, pa onda {iroka na{a otax-bina i srce slovensko ima svoj otpozdrav i na to: ,,Ko }e bratski,brat smo wemu‘‘ -- a ,,Prava muka ne gine‘‘.51

Otuda, shodno antijugoslovenskom pona{awu, i oficijelnevlasti Kraqevine Jugoslavije, u odre|enim periodima, preduzi-maju mere odmazde protiv folksdoj~era i wihovih organizacija.Ve} 1924. godine, zabrawen je rad Kulturbunda, da bi mu 1927. godine,rad opet bio dozvoqen, potom 1929. opet zabrawen rad Kulturbundai Politi~ke stranke Nemaca, da bi samo Kulturbundu 1931. godine,ponovo bila dozvoqena kulturno-prosvetna aktivnost. I odre|ene{kole pripadnika nema~ke mawine (na materwem jeziku) bivajuukinute: ,,puna gimnazija u Novom Vrbasu, realka u Vr{cu i niègimnazije u Novom Sad u i Pan~evu...‘‘52

Od maja do novembra 1938. godine -- prema evidenciji ne-ma~kog poslanstva u Beogradu -- policija je proterala iz Jugosla-vije ,,najmawe 90 nema~kih gra|ana, ali je samo u 35 slu~ajevaposlanstvo uspelo da svojom intervencijom spre~i proterivawe‘‘.53

Neprijateqsko pona{awe folksdoj~era ogledalo se i u po-slovawu ,,Agrarie‘‘, wenim razli~itim privrednim poslovima safirmama Tre}eg Rajha. ,,Inspekcija zemaqske odbrane u svom iz-


210

51 J. @., Prosvetni pokret na{ih Nemaca, ,,Misao‘‘, 1920. kw. III. str.1282--1283.

52 Carinthiachs, Poloàj Slovenaca pod Austrijom i poloàj Nemaca u Kra-qevini SHS, Qubqana, 1925, str. 26.

53 Otuda nezadovoqstvo Tre}eg Rajha ministrom unutra{wih poslova drAntonom Koro{ecom. ,,Ono {to je nacistima tada najvi{e smetalo -- bila jeop{ta represivna politika koju je Koro{ec kao ministar unutra{wih poslovavodio protiv nacisti~ke delatnosti u redovima nema~ke etni~ke grupe u Jugos-laviji... Kada je posle An{lusa veoma oja~ala nema~ka aktivnost u organizacijamafolksdoj~erskog jedinstvenog fronta... vlasti su po direktivi A. Koro{eca vrloenergi~no istupile. Usledila su masovna hap{ewa nacista, simpatizera folks-doj~erskog jedinstvenog fronta...‘‘. Cit. po: D. Biber, Kraqevina Jugoslavija naraskr{}u 1939. godine (5), ,,Politika‘‘, 03.09.1971, str. 11.; ,,Ve} posle pada Sto-jadinovi}a predstavnici nema~ke nacionalne mawine Franc Ham, Grasler i JozefTri{ler upu}uju Cvetkovi}u peticiju, odnosno pravi ,,ultimatum‘‘ da vlada od-strani iz slu`be sve ~inovnike koji su od januara 1938. godine ,,progawaliNemce‘‘. Mislilo se na policijske organe i ~lanove banskih uprava, koji su uvreme kad je A. Koro{ec bio ministar unutra{wih poslova progawali nacis-ti~ke propagatore ili hapsili otvorene nema~ke {pijune...‘‘. Cit. po: M. Jankovi},Peta kolona, (5), ,,Politika‘‘, 13. 11. 1972, str. 13.

ve{taju Pov. \. Ob. br. 1423 od 15. marta 1940. godine, izvestilaje na~elnika Glavnog general{taba da je ministarstvo poqopri-vrede revizijom poslovawa nema~kih dru{tava ,,Agrarija‘‘ i ,,Ju-go-Agrar‘‘ u Novom Sadu ustanovilo mnoge nepravilnosti i neza-konitosti, i to preko mnogobrojnih zastupni{tava nema~kih fa-brika poqoprivrednih ma{ina koje vr{e eksploataciju raznimmalverzacijama cena. Zemqoradni~ka centralna kreditna zadruga,kao savez nema~kih kreditnih i privrednih zadruga, dala je svojojfirmi zvani~an nema~ki naziv i nema~ki jezik uvela kao zva-ni~an. Ona osniva nema~ke zadruge i u Sloveniji na nema~komjeziku (Ko~evju, Mariboru i okolini) i daje velike kredite Nem-cima za kupovawe zemqe. Sem toga, odràva vezu sa nema~kimbankama, dobija kredite od banaka u Cirihu, pomaè ,,Kultur-bund‘‘, daje pomo} za razna putovawa u Nema~ku, krije statisti~kepodatke o brojnom stawu porodica svojih zadruga i wihovom imov-nom stawu, odràva tromese~ne kurseve za podesna mla|a licaradi nema~ke propagande, prire|uje razne parade i time uti~e naraspoloèwe Nemaca u Vojvodini, iako to nije wen zadatak, obil-no kreditima pomaè Dru{tvo za gra|ewe ku}a u Novom Sadu(,,Habeg‘‘) za nema~ke kulturne i prosvetne ustanove u opsegu kojiprema{uje wena ovla{}ewa. I u ovoj Zadruzi i u ,,Agrariji‘‘ novastruja je zadojena nacionalsocijalizmom, i to se otvoreno prizna-je. Ona je preuzela vo|stvo u ,,Kulturbundu‘‘ i bori se za potpunovladawe u svim privrednim i kulturnim ustanovama Nemaca uVojvodini, a iz Berlina dobijaju instrukcije koga mogu, a koga nesmeju birati u uprave tih ustanova itd, itd. Najzad, predlaè seda se rad svih ovih ustanova stavi pod ja~i nadzor‘‘.54

4. NEMA^KA NACIONALNA MAWINAZA VREME DRUGOG SVETSKOG RATA

Posle doga|aja od 27. marta u Jugoslaviji, Hitler je neopo-zivo odlu~io da Nema~ka ne samo ,,vojni~ki‘‘ napadne Jugoslaviju,ve} da je ,,uni{ti... i kao dràvu‘‘.55 ,,Od ogromnog je politi~kogzna~aja da se na Jugoslaviju udari nemilosrdnom èstinom i da sevojni poraz ostvari muwevitom brzinom. Na taj na~in Turska }ese u dovoqnoj meri zapla{iti, a to }e i povoqno uticati nadocniji pohod protiv Gr~ke... Rat protiv Jugoslavije bi}e vero-vatno veoma popularan u Italiji, Ma|arskoj i Bugarskoj, po{to


211

54 Cit. po: V. Terzi}, nav. delo, str. 194--195, Vidi i: B. Petranovi}, Srbijau Drugom svetskom ratu 1939--1945, Beograd, 1992, str. 58--59.

55 Vidi, B. Krizman, Hitlerov ,,Plan 25‘‘ protiv Jugoslavije -- Jugoslavijau svetlu ,,Nirnber{kih dokumenata‘‘, Zagreb, 1953.

ovim zemqama treba staviti u izgled izvesne teritorije: Italijidalmatinsku obalu, Ma|arskoj Ba~ku, Bugarskoj Makedoniju‘‘.56

Nema~ka agresija i okupacija jugoslovenske teritorije ost-varena je i uz izuzetnu pomo} i podr{ku doma}ih Nemaca -- folks-doj~era. Ve} organizovane u ilegalne fa{isti~ke vojne organiza-cije, ,,Deutsche Mannschaft‘‘ (,,DM‘‘) -- oni su na razli~ite na~ineolak{ali ulazak nema~ke vojske. Zapravo, oni su zapo~eli ,,rat‘‘i pre 06.04.1941. godine.57 Posle neuspe{nih poku{aja da se folks-doj~erima u Vojvodini vazdu{nim desantom doturi oru`je, ,,preko,,Nore‘‘ (ilegalna radio-stanica) iz podruma nema~kog poslanstvastigla je poruka da folksdoj~eri u Vr{cu i ostale grupe ponaseqima ,,dejstvuju sa raspoloìvim oru`jem‘‘ i da ne gube vreme.Folksdoj~eri su tako postupali i u sadejstvu sa drugim grupama,,Jupitera‘‘, kao i sa petokolona{ima iz ma|arske hortijevske petekolone ,,Nevzet‘‘ preduzeli mu~ke akcije {irom Vojvodine. To istosu wihova sabra}a ~inila u Slavoniji, Barawi, Me|umurju, Slo-veniji i -- {irom zemqe‘‘.58

Ve} u aprilu 1941. godine, ~etiri stotine pedeset hiqadakulturbundovaca svrstanih u ~etiri stotine raznih organizacija{irom Vojvodine, Slavonije, Hrvatske, Slovenije i Bosne na{lisu se, ne samo u pozadini jugoslovenske vojske, nego i u woj,,,blagovremeno osposobqeni za mnogobrojne {pijunsko-diverzant-ske zadatke, raznovrsne sabotaè i druge gerilske akcije i --svojim konkretnim doprinosom -- vi{e vredeli Nema~koj Vrhovnojkomandi od jedne najboqe operativne armije‘‘.59

Na okupiranim podru~jima jugoslovenke dràve folksdoj~-eri fakti~ki gube status nacionalne mawine. Recimo, u Sloveni-ji, anektirawem Dowe [tajerske i Gorewske u sastav Tre}eg Rajha(preseqewem folksdoj~era sa podru~ja Ko~evja na ovu teritoriju,a iseqewem znatnog broja Slovenaca) nema~ko stanovni{tvo napodru~ju Slovenije na{lo se u ,,sastavu nema~ke dràve‘‘.60


212

56 Zapisnik sednice Vrhovne komande nema~kih oruànih snaga 27. marta1941, Dokumenti o fa{isti~kom napadu na Jugoslaviju, ,,Trideset dana‘‘, 1947.

57 M. Jankovi}, Peta kolona (19), ,,Politika‘‘, 30. 11. 1972, str. 25.58 ,,Mu~ki prepadi folksdoj~era u Vojvodini su tu i tamo doveli do stre-

qawa petokolona{a. Me|u wima je zavladao strah‘‘. Dr Janko Sep molio je preko,,Nore‘‘ da se na neki na~in zapreti Beogradu. Na to je ,,Vera‘‘ poslala ute{antelegram: ,,Nema~ka stanica Donauzenden ju~e je stalno emitovala upozoreweSrbima da paze kako postupaju sa folksdoj~erima i zapretila streqawem po 10Srba za 1 folksdoj~era...‘‘. Ta pretwa osvetom koju je emitovao Radio-Donau,doslovno je glasila: ,,Srbi, ako vam je ìvot mio, ne kidi{ite na ìvote Nemaca!Za svakog Nemca, koji bude bio streqan ili ubijen, bi}e streqano 10 Srba...‘‘.Cit. po: M. Jankovi}, Peta kolona (21), ,,Politika‘‘, 02.12.1972, str. 17.

59 V. Terzi}, nav. delo, str. 196.60 K. Jon~i}, Pravno-politi~ki poloàj narodnosti -- nacionalnih mawi-

na u SFRJ, doktorska disertacija, Beograd, 1965, str. 218--219.; D. Biber, nav. delo,str. 264.

I u Banatu, koji formalno ostaje u sastavu okupirane Sr-bije, mada sa posebnim administrativnom nema~kom upravom uPetrovgradu (Be~kerek), folksdoj~erima je ukinut mawinski sta-tus. Svi organi civilne vlasti su u wihovim rukama. Sli~no jebilo i sa nekoliko hiqada Nemaca u Nedi}evoj Srbiji.61

U kvislin{koj tvorevini, tzv. NDH, Nemci imaju najpov-la{}eniji poloàj. Prakti~no, bili su izuzeti od ,,jurisdikcijehrvatske dràve‘‘, pod upravom vo|e nema~ke narodonosne grupe drB. Altaygera, u Osijeku.62 Jedino u Ba~koj, koju je okupirala Ma|ar-ska, folksdoj~eri formalno imaju status nacionalne mawine.63

Me|utim, u svim okupiranim podru~jima, folksdoj~erima jeod strane Hitlera, a preko kvinsli{kih vlada, osiguran pov-la{}eni poloàj. Oni ~ine masovne zlo~ine prema doma}em sta-novni{tvu -- pqa~kaju}i wihovu imovinu, ubijaju}i dotada{wesugra|ane, kom{ije. Organizuju i koncentracione logore, naro-~ito u Banatu, gde vr{e zlo~ine protiv pripadnika drugih naci-onalnosti: Jevreja, Srba, Cigana.

Pored svojih, ve} formiranih vojnih formacija -- ,,DM‘‘,regrutovani su u nema~ku vojsku, àndarmeriju, u SS jedinice. UHrvatskoj su ove jedinice preformirane u pripremne jedinice(Bereitschaftseinheiten); stvorena su tri bataqona -- ,,Ludvig von Ba-den‘‘, ,,General Laudon‘‘? ,,Max Emannuel von Bayuer‘‘ i jedan aktivnibataqon ,,Prinz Eugen‘‘, a u sastavu hrvatskog domobranstva jedanlova~ki bataqon i jedan bataqon za ~uvawe èleznica.

U Sloveniji su formirani ,,sli~no SS odredima‘‘, tzv.Wehremannschaft -- qudstvo za odbranu, kasnije i jedan puk ja~ine 4bataqona, jedne baterije i alarmne ~ete u Trbovqu.

U Banatu je polovinom aprila 1942. godine, od doma}ihNemaca formirana, po zlu ~uvena, 7. SS brdska lova~ka divizija,,Prinz Eugen‘‘ (20--25.000 qudi). Tako|e, u Banatu i Srbiji folk-sdoj~eri su formirali i 6 bataqona ,,DM‘‘.64

Svoju odanost Tre}em Rajhu doma}i Nemci iskazuju i nadruge na~ine. Materijalni doprinos -- ogromni nov~ani prilozi


213

61 [. Veg, Sistem nema~ke okupacione vlasti u Banatu 1941--1944, ZbornikMS za dru{tvene nauke, 1963, sv. 35, str.83.

62 F. ûlinovi}, Okupatorska podela Jugoslavije, Beograd, 1970, str. 202--204.

63 ,,Nema~ki ìvaq je stekao toliko poseban poloàj da je prakti~nozna~ilo wegovo izdvajawe ispod jurisdikcije ma|arske dràve. Volksbund jevr{io izbor lica za organe vlasti u mestima sa nema~kim stanovni{tvom; ruko-vodio vojnom obukom nema~ke omladine, mobilisao Nemce za SS trupe i uop{tese prema ma|arskoj dràvi postavqao kao celina prema drugoj celini‘‘. Cit. po:J. Mirni}, Sistem fa{isti~ke okupacije u Ba~koj i Barawi, Zbornik..., 1963,sv. 35, str. 38.

64 Vidi: Q. Stojkovi}-M. Marti}, Nacionalne mawine u Jugoslaviji, Beog-rad, 1953, str. 60--61.

i roba (hrana, ode}a) slati su na front jedinicama Vermahta. U,,Kalendaru Nemaca u Banatu i Srbiji‘‘ J. Sep, vo|a nema~kenarodonosne grupe u Jugoslaviji, ~ak navodi detaqne podatke(nov~ane iznose, vrstu i koli~inu robe) o tom doprinosu jugoslo-venskih [vaba ratnim naporima Vermahta u okviru tzv. ,,Priv-redne ratne slu`be‘‘.65

Ogromne koli~ine poqoprivredno-prehrambenih proizvodaiz Vojvodine (p{enica, kukuruz, bra{no) liferuju se u Nema~kuza potrebe ratne privrede. ,,Nema~ka narodna grupa ne drì koraksa ostalim nemstvom samo u neposrednom u~e{}u u ratu, nego istotako ubedqivo i materijalnim doprinosom...‘‘.66 Do po~etka 1943.godine, samo iz Banata ,,priloìli su jedinicama Vermahta...raznih stvari u vrednosti 21.760.645 dinara i nov~ani iznos od1.709.367 dinara‘‘.67

Na kraju, vaqa ista}i i ~iwenicu da neznatan broj Nemaca-- antifa{ista (u odnosu na ve}inu kulturbundovaca) u~estvuju uredovima NOV-a. Tako je u slavonskom selu Zve~evu, 15.08.1943.godine, formirana68 ~eta ,,Ernest Telman‘‘, koja je imala vi{e,simboli~ki gledano, politi~ki (,,propagandni rad po nema~kim idrugim selima‘‘) nego vojni zna~aj.

5. NACISTI^KA PRAKSA ZLOÎNAU SVETLU ISTORIJE I ME\UNARODNOG PRAVA

Drugi svetski rat, koji su zapo~eli nacisti~ka Nema~ka,fa{isti~ka Italija i militaristi~ki Japan zahvatio je skorosve zemqe sveta, a po materijalnoj {teti i qudskim gubicimaostao je zabeleèn u istoriji kao najmra~niji i najtragi~nijiperiod u razvoju ~ove~anstva. Naro~ito }e ostati zabeleèni, posvojoj stravi~nosti i zverstvima, zlo~ini koje su po~inili naci-sti prema nedu`nom civilnom stanovni{tvu okupiranih zemaqaEvrope, pre svega, SSSR, Poqske i Jugoslavije. Zlo~ini po~iwe-ni u Drugom svetskom ratu, po svojoj svireposti i masovnosti bezpresedana u istoriji civilizacije, posta}e neobja{wiv fenomenrata, izraz nerazumne qudske agresivnosti i ,,pobede‘‘ iracional-nog nagona u slu`bi destruktivnosti qudskog uma.


214

65 [. Veg, nav. delo. str. 69--95.66 J. Sepp, Kalendar der Deutschen Vorksgruppe in Banat und Serbien für das Jahr

1942, Grossbetschkerek, 1943, S. 35--36.67 B. Ivkovi}, Neki metodi ekonomske politike i privredne pqa~ke oku-

patora u Banatu 1941--1944, Zbornik Vojvodina, Novi Sad, 1967, str. 189. i A.Röhm, Ein Jahr Deutsche Wolksgruppe im Banat und in Serbien, Kalender..., 1942, S. 20--21.

68 Q. Stojkovi}-M. Marti}, nav. delo, str. 61--62.

Aristotel je jo{ u svojoj ,,Politici‘‘ teorijski anticipirao,,mogu}nost‘‘ takve destruktivnosti, istakav{i da se ,,~ovek ra|anaoruàn razumom i vrlinom koje moè da upotrebi u prvom reduprotiv onoga {to je tome suprotno. Stoga je ... ~ovek bez vrlinenajizopa~enije i najdivqije bi}e i najgore od svih u zadovoqavawupolnog nagona i gladi‘‘.69

,,I kao {to je ~ovek‘‘ -- isti~e daqe Aristotel -- ,,kadadostigne svoj puni razvoj, najboqe od svih ìvih bi}a, tako je bezzakona i pravde najgore od svih, jer je NAORU@ANA NEPRAV-DA NE[TO NAJSTRA[NIJE.‘‘70

U tom okviru izgleda da je ta~na konstatacija da je rat uqudima budio sna`ne nagone agresivnosti i ra|ao demonske ru{i-la~ke snage, koje po masivnosti, destruktivnosti i zastra{uju}imposledicama ne mogu da spre~e pravila me|unarodnog ratnog pravai svesna politi~ka akcija progresivnih dru{tvenih ~inilaca.

Nema~ki kulturni ìvot ima bogatu pro{lost. U muzici:Bah, Mocart, Betoven, Brams i Vagner, u kwièvnosti: Gete,[iler, Klajst, Hauptman i mnogi drugi umetnici (kompozitori,pesnici, slikari, vajari -- klasi~nog, romanti~nog i novijeg doba)imaju, zahvaquju}i svom delu, istaknuto mesto u svetskoj kulturnojba{tini.71

Name}e se istorijski imperativ, otkuda to da Nema~ka, ukojoj su ponikli divovi svetske kulture i umetnosti, ~ije duhovnetvorevine predstavqaju univerzalne vrednosti, odgaji i zlo~incekao {to su Hitler, Himler, Gering, Hajdrih, Ajhman i dr. Dabismo to objasnili, potrebno je osvrnuti se na dru{tveno-isto-rijske uslove neposredno posle Prvog svetskog rata, kada je nas-tajala ideologija nacionalsocijalizma.72

Istori~ari se uglavnom slaù da je istorija Nema~ke u XIXveku istorija jedne ekonomski i politi~ki zakasnele nacije. Dokse u me|unarodnoj zajednici, Engleska, SAD, Francuska, pojavqujukao imperijalisti~ke sile, u smislu ekonomskog razvoja i poli-ti~kog uticaja, dotle nema~ka buròazija teì ka razvoju gra|an-skog dru{tva autoritativnog tipa. Poro|ajne muke budu}e sna`neburòaske dràve, optere}ene klasnim i socijalnim protivu-re~nostima, reìm nastoji da zamagli na unutra{wem planu: glo-


215

69 Aristotel, Politika, Beograd, 1960, str. 7.70 Aristotel, op. cit., str. 6--7.71 Savezna Republika Nema~ka, Izdawe Ureda za {tampu i informacije

Savezne vlade SRN, Bon, 1959, str. 69.72 Na primer: ,,Psihopatolo{ke crte velikih qudi tako su ~este da ne moè

biti posredi slu~aj. Bez wih, kaè Lenc (nema~ki psiholog), nisu bila ni onatri ~oveka koja vaè za najve}e nema~ke duhove: Kant, Gete i Bizmark...‘‘Cit. po:V. Jojki}, Problem genija i Gete, ,,Nova Evropa‘‘, 1932, br. 3--4. str. 228.

rifikacijom nacije, isticawem nacionalnih interesa i impera-tivom imperijalisti~ke ekspanzije. Tek po~etkom ovog veka Ne-ma~ka nastoji da se ukqu~i u imperijalisti~ku podelu sveta, iba{ ta zakasnela ekspanzija nema~kog ,,industrijskog feudalizma‘‘dovodi i do Prvog svetskog rata. Upravo ta agresivnost german-skog imperijalizma oli~ena je strate{kom formulom ,,Drang nachOsten‘‘.

Ako je Bizmark ujedinio nema~ke dràvice i sna`no arti-kulisao germanski nacionalizam, car Vilhelm II oja~ao je nema~kepozicije, ali i uveo Nema~ku kao agresora u ratnu avanturu.73

Vojno-politi~ki poraz Nema~ke u Prvom svetskom ratu doveo jedo pada monarhije i stvarawa demokratske republike. Naime,Ustavom od 31. jula 1919. godine, progla{ena je Vajmarska Nema~karepublika. Posle tragi~nih revolucionarnih doga|aja, demokrat-ski politi~ki sistem i ìvot Nema~ke bio je kratkog veka --nepunih 14 godina -- jer, kako isti~e Q. Radovanovi}: ,,Miroqu-bivost nije odlika takve politike i vera u snagu bila je sna`nijaod vere u pravo‘‘.

Me|utim, bez obzira {to Nema~ka ima centralni poloàju Evropi i {to je bila okruèna zemqama sa kojima dobrosusedskiodnosi nisu bili tradicija, ipak latentne opasnosti kroz isto-riju tradicionalnog nema~kog militarizma i agresivnosti auto-ritarnih vlada ne mogu se pravdati navedenim geopoliti~kimpoloàjem i determinantom istorijske pro{losti. Tre}i Rajh jepredstavqao prvi put jedinstvenu unitaristi~ku Nema~ku, koja utoku Drugog svetskog rata dostiè vrhunac u razvoju vojne sile igermanskog imperijalizma, ali istovremeno tu je i wen kraj i krahnacionalisti~ke ma{te, pobedni~kog duha i vizije svetskog gos-podstva. Pobedom nacionalsocijalisti~ke partije i dolaskom Hi-tlera na vlast, zapo~iwe ,,tragedija nema~kog naroda‘‘, ali isto-rija }e to pokazati, tragedija i ~itave svetske zajednice.

Ve} Hitler u svom delu ,,Mein Kampf‘‘ razvija teoriju orasnoj borbi. Pri tom, apsolutizuje ulogu i zna~aj u istorijiarijevske rase, kao ,,vi{e‘‘ u odnosu na sve nearijevske narode ukoje je ,,ubrajao‘‘ i Slovene.74 Ove teorije o dominaciji arijevske


216

73 Vidi: R. Hauser -- R. Kühnl, Deutschland zwischen Demokratie und Faschismus,Zur Problematik der bürgerlichen Gesellschaft seit 1918, Carl Hauser Verlag, München, 1969,str. 46--47.

74 Recimo, Viqem II, Bizmarkov naslednik, ovako navodi potrebe (spoqno-politi~ke prioritete) Nema~ke: tropske kolonije, sigurna trì{ta za nema~kuindustriju, osiguran uvoz sirovina i ìvotnih namirnica i po mogu}nosti zemqeza naseqavawe nema~kim zemqoposednikom. Nema~ka spoqnopoliti~ka doktrinaovo obrazlaè: ,,Podloga spoqne politike Rajha je (i) nacionalno-jezi~ka iekonomska dijaspora, tj. sistematski razme{taj nema~kih naseobina...‘‘ M. M.Kosi}, Moderna Germanija, Velika Kikinda, 1912, str. 76.

rase, koje su razvijali i drugi teoreti~ari, naro~ito nalaze po-godno tle kod niìh slojeva nema~kog naroda.75 Ovde se, s obziromna dru{tveno-ekonomske i politi~ke prilike i militarizacijunema~kog dru{tva dokazuje, naravno u svom negativnom i regresiv-nom istorijskom zna~ewu, marksisti~ka istina da kada ,,idejezahvate mase postaju materijalna snaga‘‘. Ove ideje u suprematijiarijevske rase ozakowene su u Nema~koj 1935. godine, dono{ewemZakona o za{titi nema~ke krvi i nema~ke ~asti, i o gra|aninuRajha. Razvijena je teorija ,,Lebensraum‘‘, po kojoj je nema~ki narodìvotno zainteresovan za {irewe svog prostora, naro~ito nara~un teritorijalnog integriteta slovenskih naroda, pre svega,Poqaka i Rusa, kako bi se spre~io ,,daqi porast slovenskihnaroda kao niè rase‘‘. Politi~ka implikacija ovih teorija bioje neminovno teritorijalni ekspanzionizam.76 Ovo se, prakti~no,ogledalo u nastojawima nema~ke spoqne politike (politi~ki pri-tisak, ekonomska penetracija) da ve} u periodu posle 1933. godine,od ve}ine podunavskih i balkanskih zemaqa stvori tzv. Velikiprivredni prostor nema~kog Rajha.77

U samom nema~kom politi~kom ìvotu bio je do krajnostiizraèn antikomunizam, a dolaskom Hitlera na vlast komunistise gone, ka`wavaju, pa se ~ak osnivaju ,,koncentracioni logori za... progresivne Nemce, potom Jevreje‘‘. Vlast nad nema~kim naro-dom ostvarivala se putem ekonomske prinude, uz ,,pomo} demago-


217

75 U jednom svom govoru Hitler, na primer, isti~e da je ,,Ideja o borbistara kao i sam ìvot, jer ìvot se odrào samo zbog toga {to su druga ìvabi}a propadala u borbi... Borba je otac svega... ~ovek ne ìvi i nije u stawu dase odrì u ìvotiwskom svetu pomo}u nekih principa ~ove~nosti, ve} on u tomeuspeva jedino pomo}u najbrutalnije borbe‘‘. Cit. po: A. Bulok, Hitler, slikatiranije, Beograd, 1954, str. 28.

76 Ili, Ni~e je iznenadio ~ove~anstvo svojom tezom da su verska i filo-zofska propovedawa o Dobru, Lepom i Istinitom samo metafizi~ka legendakojom slabi (koji su uvek u masi) teè da postanu ja~i od jakih, da pot~ine herojei nadqude, i da je u stvari pravo sve qudske istine i pravde sila. Fakti~komerilo svih religijskih, filozofskih, moralnih i uop{te ìvotnih vrednostijeste sila iznad koje ne moè biti nikakve sile. Vidi: F. Nietzsche, Jenseits von Gutund Böse, Klassiker Ausgabe, Band VII, S. 69--90.; Der Wille zur Macht, Ergänzungsband, s.120--125.

77 ,,Ostaci apsolutizma koje je Bizmarkov ,,bonapartizam‘‘istovremeno kon-zervirao i modernizovao imaju poseban oslonac u politi~ko-moralnoj duhovnojkulturi ~inovni~ke du{e: birokrat smatra svojim posebnim ,,stale{kim ponosom‘‘da nare|ewa vi{e instance izvr{ava tehni~ki potpuno i onda kad se sa wimasadràjno ne slaè. Ova tendencija se u vilhelmovskom periodu izrodila u spoqahvalisavu, a iznutra gmizavu servilnost naj{irih narodnih slojeva‘‘, \. Luka~,Razarawe uma, Beograd, 1966, str. 62--63.; Jo{ ranije, Ni~e je konstatovao: ,,zado-bijawe sile skupo se pla}a: sila zaglupquje... Nemci -- nekad su ih zvali narodmislilaca: misle li oni uop{te jo{ i danas? Nemcima je danas duh dosadan, Nemcisu sada prema duhu nepoverqivi, politika guta svu ozbiqnost za odista duhovnestvari -- ,,Nema~ka, Nema~ka iznad svega‘‘, a bojim se da je tu kraj nema~kefilozofije...‘‘ Cit. po: M. Trivunac, O Nemcima, Zemun, 1912, str. 152.

gije i surovih represivnih mera brutalnog terora i koncentraci-onih logora‘‘.78

Teror i zlo~in, zasnovan na rasisti~kim i antikomunis-ti~kim teorijama, zapo~iwawem Drugog svetskog rata, prenosi sena okupirane teritorije. Masovne represalije prema civilnomstanovni{tvu nacisti najpre vr{e u Poqskoj i êhoslova~koj,zatim Jugoslaviji, pa SSSR. Nacisti~ka praksa poprima dimenzi-je genocida, kao varvarskih poku{aja istrebqewa ~itavih naroda.

Teorijski, moèmo ista}i da je nema~ka spoqnopoliti~kaorijentacija u toku Drugog svetskog rata emanacija nacionalnogegoizma situiranog u kontekstu dru{tvenog odnosa potpuno mili-tarizovanog buròaskog sistema. Autoritarni nacionalizam ifilozofski iracionalizam su zajedni~ki imeniteq buròaskepoliti~ke svesti koja se u stvarnosti potvr|uje fa{isti~kompraksom.79 Ovakva praksa, glorifikuju}i svoje ciqeve u smisluostvarewa ,,carstva slobode‘‘, nastoji da se opravda pseudonau~nomargumentacijom: rasnom ~istotom, ìvotnim prostorom, arijev-skom suprematijom. Su{tina fa{isti~ke tehnike ,,sazdana je izìvotiwske filozofije prava ja~eg u svetskoistorijskoj borbirasa koja je dostigla vrhunac u ratnoj ekspanziji.80 Materijalnaosnova ovog ,,imperijalisti~kog nacionalizma‘‘ kao su{tinskogizraza sveukupnog spoqnopoliti~kog pona{awa u istoriji jedne,,zakasnele‘‘ nacije, postaje krupni kapital, ekonomsko-finansij-ska oligarhija, vojno-politi~ka vrhu{ka i drugi ~inioci iz do-


218

78 Vidi: R. Pavi}, Hitlerovi govori: 1922--1939--1943, ,,Politi~ka misao‘‘,1984, br. 4, str. 103--120; R. Pavi}, Hitlerove geo-politi~ke koncepcije 1922--1939--1943, ,,Politi~ka misao‘‘, 1985, br. 1--2, str. 87--104.

79 Istorijska veza Nema~ke sa jugoistokom obrazlagala se wenim doprino-som ,,razvitku jugoisto~ne Evrope kroz vekove...‘‘ Jer, ,,nemstvo‘‘... (je) igralova`nu ulogu u kulturnom ìvotu naroda na jugoistoku.‘‘ ,,Onoliko dugo kolikopostoji nema~ki narod, toliko }e u wemu ìveti èqa za pokretom ka istoku...‘‘Sredstva kojima se ova te`wa ostvaruje kroz istoriju jesu: ,,Schwert, Glaube undKultur‘‘ (Ma~, Vera i Kultura). Tradicija habzbur{kih odnosa sa Jugoistokom, sjedne strane, i prikqu~ivawe Austrije, odnosno wenog nema~kog plemena, s drugestrane, daju nema~kom Rajhu istorijsko pravo da se bavi jugoisto~nom Evropom.Etni~ku vezu Nema~ke sa jugoisto~nom Evropom ~ine folksdoj~eri ,,raseqeni{irom sredweg Podunavqa‘‘. U tom pogledu, nema~ki teoreti~ari su isticali:,,Nema~ka poqoprivreda je dala ve}ini zemaqa Jugoistoka mnogo od najdragoce-nijih svojih rezervi, izri~ito kazano, mnogo hiqada nema~kih seqa~kih familija.Seqa{tvo je osnovni stub jednog naroda, ukoliko postoji zdravo seqa{tvo ondasu prelazilazivi svi udarci sudbine, kaè veliki vo|a nema~kog naroda AdolfHitler‘‘. Folksdoj~eri su presadili ,,radinost, marqivost, {tedqivost i pojamrada‘‘. Oni u Jugoslaviji, Ma|arskoj i Rumuniji, i kao saplemenici i kao preno-sioci nema~ke kulture, imaju, istorijski gledano, izuzetan zna~aj u politicinema~kog Rajha prema tim zemqama. Vidi: W. Hoffmann, Südost-Europa: Bulgarien,Jugoslawien, Rumänien, München, 1934, s. 61--62.; W. Schneefuss, Deutschtum in Südost-Eu-ropa, Leipzig, 1939, s. 3., W. Hoffmann, Donauraum Völkerschicksal, Leipzig, 1939, s. 166.

80 E. From, Bekstvo od slobode, Beograd, 1964, str. 190.

mena vojno-industrijskog kompleksa, ~ija inkarnacija postaje vo|a(Firer), a wegova harizmatska mo} otelotvorewe nacionalnogidentiteta.81

Kao imanentan odraz ove ~iwenice manifestuje se u dru{-tvenoj svesti konzistentna te`wa ka ostvarivawu ,,uzvi{enih‘‘istorijskih ciqeva, ~ija se utopisti~ka grandioznost o ,,mo}iduha‘‘ transformi{e u monstruoznu praksu.82 Kontinuiranostovakvog delovawa -- posmatrano u kontekstu interakcije najraz-li~itijih dru{tveno-istorijskih faktora -- zapo~iwe ra|awemnacionalne mr`we i egoizma, a {to se u okviru pseudonau~neartikulisane ,,rasne suprematije‘‘, i u duhu ,,razjarene tradicije‘‘transponuje u agresivnu nacionalisti~ku euforiju, potom postajenacisti~ka vojno-politi~ka praksa, ~ija se ,,animalna kreativ-nost‘‘ pretvara u ,,histeri~no varvarstvo inspirisano idejom oporobqavawu sveta‘‘, o tzv. svetskoj hegemoniji (,,Grossraumord-nung‘‘).

Otuda, H. Markuze je u pravu kada odre|uje fa{izam kaodru{tveni poredak koji je izgubio svoje istorijsko opravdawepred umom. Destruktivnost Nema~ke, koja je po drugi put u isto-riji bila vinovnik ,,uàsa rata‘‘, K. Jaspers je okarakterisao kaoaktivnost nacisti~ke dràve -- zlo~inaca (Verbrecherstaat).83

Istaknimo i neke su{tinske stavove o pravnom aspektunacisti~ke prakse zlo~ina.

Iako na okupiranoj jugoslovenskoj teritoriji, fa{isti~kaNema~ka pravno izgra|uje ,,vlastiti politi~ki sistem‘‘. Stoga


219

81 Treba navesti, na primer, ,,Uputstvo‘‘ koje je nema~ki vojnik nosio sasobom dolaze}i na balkansko rati{te: ,,Sine Nema~ke! Ne saàli se ni premaènama ni prema deci: sin pobe|enog bio je ~esto sutra pobedilac. [ta vredipobeda, ako sutra do|e osveta? Kakav bi otac ti bio ako bi, ubijaju}i tvogneprijateqa, ostavio u ìvotu neprijateqa svog sina? Sine Nema~ke koji si podoru`jem: grmi, lomi, obaraj, provaquj, pusto{i, pali, ubijaj, ubijaj.‘‘ (?) La Vo~ed'ltalija, od 11. decembra 1917. donela je veran prevod ovog dokumenta na|enog kodnema~kih zarobqenika. Cit. po: D. Vasi}, Karakter i mentalitet jednog poko-

lewa, Novi Sad, 1919, str. 142. Vredno je pomena ,,i obja{wewe koje Hajne dajeFrancuzima o nema~koj mr`wi‘‘. ,,Mi, Nemci, ne mrzimo se zbog spoqa{wihstvari kao vi, recimo zbog uvre|ene sujete, zbog kakvog epigrama, zbog posetnicena koju nije odgovoreno, ne, mi mrzimo kod svojih neprijateqa najdubqe, najbitnije{to je u wima, wihovu misao. Vi, Francuzi, laki ste i povr{ni, kako u qubavitako i u mr`wi. Mi, Nemci, mrzimo temeqno, istrajno, kako smo vi{e po{teni,a i suvi{e nespretni, da se osvetimo brzom perfidijom, mi mrzimo do posledwegdaha...‘‘. I daqe, dr M. Trivunac prenosi dijalog: ,,Znam vi, Nemci, upotrebqavateistu re~ za oprostiti i otrovati‘‘, ,,I odista ima pravo, re~ ,,vergeben‘‘ zna~i ijedno i drugo‘‘ -- zavr{ava Hajne. Cit. po: M. Trivunac, O Nemcima, Zemun, 1912,str. 142.

82 Fa{izam je otvorena teroristi~ka diktatura krajwe reakcionarnih,krajwe {ovinisti~kih imperijalisti~kih elemenata finansijskog kapitala. Cit.po: P. Toqati, Lekcije o fa{izmu. Tre}i program, 1970, str. 357.

83 T. Kuqi}, Fa{izam, Beograd, 1977, str. 10.

posedovawe politi~ke mo}i omogu}uje ,,bogatstvo‘‘ nacisti~keprakse zlo~ina, iako je ona s one strane svakog legitimiteta.Sveukupni dru{tveni odnosi ,,postaju‘‘ politi~ki odnos, a wegovasu{tina ,,odnos prijateq-neprijateq‘‘. Krajwa konsekvenca toga jerat, odnosno fizi~ko uni{tavawe neprijateqa.

Primewuju}i masovne represalije kao najstravi~nije i naj-zverskije, sistematski planirane i pedantno izvr{ene metode ipostupke uni{tavawa, nacisti nisu po{tovali pravila me|una-rodnog ratnog prava, kao i op{ta na~ela ,,koja proizilaze izutvr|enih obi~aja civilizovanog sveta, iz zakona ~ove~nosti, iiz potreba koje name}e javna svest.

Pripadnici NOP Jugoslavije, ne samo {to nisu priznavanikao ratuju}a strana, ve} su tretirani kao banditi, a u svojstvuratnih zarobqenika bili bi odmah streqani ili odvo|eni u kon-centracione logore. Nakon prvih, ozbiqnih akcija jedinica NOVi POJ, nacisti su sukrivcima za to proglasili celokupno stanov-ni{tvo okupirane jugoslovenske teritorije i vr{ili tokom ratamasovni teror i zlo~ine. Da se sistematski tome pri{lo i da suizuzetan zna~aj tome pridavali govori i Hitlerove re~i da ,,psi-hi~ko zastra{ivawe ima svoje zna~ewe za mase isto kao i zapojedince, jer uspesi koji se ovako postiù, pristalice smatrajukao znak pobede pravi~nosti wihove stvari, dok pobe|eni vrlo~esto gubi veru u korisnost svakog daqeg otpora.‘‘

Iako odnose}i ogromne `rtve, mere represalija u narodu suizazivale mr`wu i otpor prema fa{isti~kom okupatoru, tako dase smisao zlo~ina od po~etne ,,demoralizacije pretvarao u mobi-lizaciju za narodnooslobodila~ki pokret‘‘.

Do Drugog svetskog rata jedino je êtvrta ha{ka konvencijaiz 1907. godine predvi|ala prava i du`nosti oruànih snaga za-ra}enih strana u odnosu na civilno stanovni{tvo, gde je izri~itoprecizirano da ,,nikakva kolektivna nov~ana ili druga kazna nemoè biti izre~ena protiv civilnih lica zbog individualnihakcija u kojima nisu u~estvovali niti se sa wima saglasili‘‘.84

Ipak ni Ha{kom konvencijom nije predvi|ena individualnakrivi~na odgovornost za povrede me|unarodnog ratnog prava koje}e kasnije biti obuhava}ene terminom -- ratni zlo~ini, a {to }e


220

84 êsto se isti~e da su Nemci narod romanti~ne kontrarevolucije protivfilozofskog intelektualizma i racionalizma prosve}enosti, narod pobune mu-zike protiv kwièvnosti, mistike protiv javnosti. Po{to romantik veli~airacionalnost i pro{lost, ona se udruùje s mrakom protiv duha. Romantizamvisoke tehnike pretvorio se pod fa{izmom u histeri~no varvarstvo inspirisanoidejom o porobqavawu sveta, a idealno geteovsko nema~ko bi}e preobrazilo sekroz prizmu romantike, kroz vilhelmovsko carstvo i, najzad, za Hitlerova vre-mena u tragi~nu parodiju. Cit. po: T. Kuqi}, nav. delo, str. 153.

posle rata nema~ki zlo~inci ,,uzeti‘‘ kao opravdawe za izvr{ena,,najstra{nija masovna uni{tewa u istoriji‘‘.

Nepreciznost Ha{ke konvencije i nepostojawe bilo kakvogme|unarodnog akta koji bi sankcionisao ratne zlo~ine, navelo jeSaveznike da jo{ u toku rata donesu niz dokumenata kojima }ebiti istaknut ,,me|unarodni karakter nacisti~kih zlo~ina‘‘.

Kao prvi takav akt treba ista}i ,,Deklaraciju o nema~kimzverstvima‘‘ koja je doneta 30. X 1943. godine, na Moskovskoj kon-ferenciji. Deklaracijom je precizirano da }e se nema~kim zlo-~incima suditi u dràvama gde su svoja zlo~ina~ka nedela izvr-{ili, a oni zlo~inci ~ija se fa{isti~ka nedela ne mogu geograf-ski locirati, bi}e ka`weni ,,zajedni~kom odlukom Saveznika‘‘.85

Od drugih me|unarodnih akata to su odluke Jaltske i Pot-sdamske konferencije. Od izuzetnog zna~aja, u tom me|unarodnoupravnom domenu je i Londonski sporazum o gowewu i ka`wavawuglavnih ratnih zlo~inaca evropske osovine od 8. VIII 1945. godine,kao i Statut Me|unarodnog vojnog suda, koji je tom sporazumuprikqu~en. Posle rata, bitna je Nirnber{ka presuda o ka`wava-wu glavnih nema~kih ratnih zlo~inaca.86 Najzad, za utvr|ivaweme|unarodnopravnog karaktera nacisti~kih zverstava relevantnesu i Rezolucije UN br. 95 od 11. XII 1946. godine, i br. 488 od 12.XII 1950, kojima su odredbe Statuta Me|unarodnog vojnog suda iNirnber{ke presude odre|ene kao integralna na~ela pozitivnogme|unarodnog prava.87 Da bismo upotpunili ovaj pregled me|una-rodnih akata, treba pomenuti i Zakon br. 10 koji su donele oku-pacione sile o ,,ka`wavawu lica odgovornih za ratne zlo~ine,zlo~ine protiv mira i protiv ~ove~nosti‘‘.88 Dodu{e, tim zakonom


221

85 Vidi: E. From, Bekstvo od slobode, Beograd, 1964; M. Clemenc, Gesellschaf-tliche Urspränge des Faschismus, Frankfurt/M, 1960; S. M. Lipset, Politi~ki ~ovek,Beograd, 1969, str. 165--221; O. Schulmeister, Werdende Grossraumwirtschaft, Die Pfasenihrer Entwlcklung in Südost-- Europa, Berlin, 1943.

86 Vidi: Der Faschismus in der Gegenwart, Grundlagen -- Erscheinungs formen --Aktivitäten -- Organisationen, in Faschismus Forschung, Positionen, Probleme, Polemik, Aka-demie -- Verlag, Berlin, 1980, S. 224--225. und weiter.

87 Ba{ u tom kontekstu treba ista}i da je Leist u svojoj istoriji gr~ko--italskog rata ta~no zapisao: ,,Od svih pravnih pitawa, skoro da je najva`nijepitawe ubistva. Na tom pitawu ~ove~anstvo je prvi put proverilo protivure~nostdobra i zla, prava i neprava.‘‘Cit. po: Kilian, Der politische Mord, Zürich, 1936, S. 5.

88 Polovinom septembra 1941. godine, Kajtel izdaje naredbu ~ija se va`nostprostirala na sve okupirane zemqe. U woj se prvi put utvr|uje kvota za odmazdu;za jednog ubijenog nema~kog vojnika streqati sto, a za rawenog pedeset lica saokupirane teritorije. Na okupiranoj teritoriji Srbije general Berne 10. X 1941.izdaje naredbu: ,,Muwevitim akcijama treba u svim garnizonima u Srbiji najhit-nije pritvoriti kao taoce sve komuniste, sve mu{karce na koje pada sumwa, sveJevreje i izvestan broj nacionalisti~kih ili demokratski nastrojenih stanovni-ka. Taocima i narodu treba predo~iti da }e u slu~aju napada na nema~ke vojnikeili ,,folksdoj~ere‘‘ taoci biti streqani: a) Za svakog ubijenog nema~kog vojnika

inkorporirana su u nema~ko unutra{we pravo na~ela i odredberanije navedenih me|unarodnih akata. Tako je, recimo, ~lanom 25Ustava SR Nema~ke odre|eno da ,,op{ta pravila me|unarodnogprava predstavqaju deo saveznog prava‘‘ i da ona ,,stoje iznadzakona i proizvode neposredno pravo i obaveze za stanovnikesaveznih oblasti‘‘.

Posle Drugog svetskog rata, krupan doprinos razvoju me|u-narodnog ratnog prava bilo je i dono{ewe @enevskih konvencijaiz 1949. godine, kojima su definisana slede}a pitawa: postupciprema interniranim licima i wihova za{tita, zabrana uzimawatalaca, pitawe kolektivne kazne i zabrana svih mera zastra{iva-wa civilnog stanovni{tva.

U kontekstu ranije navedenih odluka Saveznika i proklama-cija o ka`wavawu ratnih zlo~inaca, bila je i aktivnost jugoslo-venske Dràvne komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wi-hovih pomaga~a.89

Odmah posle dono{ewa Moskovske deklaracije o nema~kimzverstvima, na Drugom zasedawu AVNOJ-a doneta je odluka o for-mirawu Komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wegovihpomaga~a,90 da bi kasnije bile formirane i sli~ne komisije posvim republikama.91

Osnovni ciq komisija bio je: utvr|ivawe ~iwenica o rat-nim zlo~inima okupatora i wihovih pomaga~a, kako bi ih kasnijestigla pravedna kazna za sva ona neopravdana pqa~kawa, zverstvai fa{isti~ka nedela.

Jo{ u toku rata, Komisija je donela svoj pravilnik kojim sunabrojana glavna krivi~na dela, da bi u svom radu koristila ime|unarodna akta ,,o gowewu i ka`wavawu ratnih zlo~inaca‘‘, kojisu donosili Saveznici.

Od izvora na{eg unutra{weg prava Dràvna komisija se usvom radu rukovodila nekim pravnim pravilima predratnog kri-vi~nog zakonodavstva, ali i nekim novim zakonskim aktima. To subili: Zakon o krivi~nim delima protiv naroda i dràve, Zakono krivi~nim delima i prestupima protiv nacionalne ~asti, Zakono konfiskaciji imovine, o oduzimawu ratne dobiti ste~ene zavreme okupacije, o oduzimawu dràvqanstva oficirima i podo-


222

ili ,,folksdoj~era‘‘ (mu{karca, ènu ili dete) 100 zarobqenika ili talaca; b)Za svakog rawenog nema~kog vojnika ili ,,folksdoj~era‘‘ 50 zarobqenih talaca.‘‘Zbornik dokumenata i podataka o NOR jugoslovenskih naroda, tom I, kw. 1, str.502/3.

89 B. Zlatari}, Ha{ke konvencije od 1907. i individualna krivi~na odgo-vornost za ratne zlo~ine, JRMP, 1958, br. 2, str. 34.

90 Ujediwene nacije -- Zbirka dokumenata 1941--1945, Beograd, 1947, str.17--18.

91 Isto, str. 46, 104.

ficirima biv{e jugoslovenske vojske koji ne}e da se vrate udomovinu, kao i Zakon o krivi~nim delima protiv dràve koji jedonela Privremena narodna skup{tina.92

Krajwi rezultat Dràvne komisije je slede}i: prikupqenoje preko 900.000 prijava o ratnim zlo~inima i zlo~incima, donetoje oko 120.000 odluka kojima je utvr|eno oko 65.000 ratnih zlo~ina-ca, izdajnika i narodnih neprijateqa.93

Stoga je, neposredno po zavr{etku Drugog svetskog rata,jugoslovenska vlada predala Me|unarodnom vojnom sudu u Nirn-bergu optu`nicu kojom se zahteva odgovornost Vlade nema~kogRajha, politi~kog vo|stva nacisti~ke partije, General{taba Ne-ma~ke vrhovne komande, organizacija SS, SA, SD, kao i protivnajistaknutijih vo|a ovih organizacija H. Geringa, R. Hesa, J. fonRibentropa... i dr.94

Jer, ,,za vreme same okupacije oni su protivpravno anekti-rali i raspar~ali teritoriju i uni{tili dràvnu organizacijuJugoslavije, da bi zatim sistematski pripremali svoj zlo~ina~kiplan ,,germanizacije tla‘‘ putem uni{tavawa stanovni{tva. Rezul-tat wihove agresije i okupacije jeste uni{tavawe 1.650.000 sta-novnika, a najverovatnije 2.000.000 Jugoslovena. Zna~i, za relativ-no kratko vreme od 4 godine skoro sedminu ukupnog stanovni{tva.Do ovog rezultata do{li su svojim op{tepoznatim sistemom iplanom, koji po~iwe pqa~kom i zavr{ava se masovnim ubistvima,logorima i krematorijima... Brojna smrt usledila je iz nasilnihraseqavawa. Mnogobrojna sela, pa i ~itavi krajevi, odvedeni su ulogore u Nema~ku, gde ih je ~ekala smrt. A i u samoj Jugoslavijiorganizovani su pod rukovodstvom optuènih takvi logori kao{to su Bawica, Sajmi{te, Jasenovac i Stara Gradi{ka, koji subili logori smrti. Uz to oni su primenili jo{ dva mo}na sredstvaza tamawewe civilnog stanovni{tva: zloglasne ,,kaznene ekspedi-cije‘‘ koje su ostavqale pusto{ za sobom i streqawe talaca. I nastotine drugih na~ina optuèni su poku{ali da od Jugoslavijena~ine svoj ,,ìvotni prostor‘‘. âk i kada su, pobe|eni od pra-vednih demokratskih snaga, morali da se iz Jugoslavije povla~e,oni su bacili parolu da treba uni{titi {to vi{e naroda idobara, i time unapred oslabili snagu Jugoslavije i za slede}inapad Nema~ke, koja }e iz rata iza}i biolo{ki ipak najja~a...


223

92 Nirnber{ka presuda, Beograd, 1948. str. 11.93 Isto, str. 11--19.; Vidi: M. Barto{. Dvadesetogodi{wica Nirnber{kog

procesa, ,,Me|unarodna politika‘‘, 1965, br. 375. str. 1--3.; V. Vasiqevi}, Su|ewepred Me|unarodnim vojnim sudom u Nirnbergu i razvoj me|unarodnog krivi~nog

prava, JRMP, 1971, br. 3, str. 305--332.94 Vidi: Govor ministra spoqnih poslova FNRJ Stanoja Simi}a na plenar-

nom zasedawu Generalne skup{tine OUN 31. X 1947. godine, ,,Politika‘‘, 2. XI1947; Prvo i Drugo zasedawe AVNOJ-a, Prezidijum Narodne skup{tine FNRJ,Beograd, 1953.

Optuèni su stvorili svojom partijskom propagandom kod SS-ova-ca i drugih xelata pravu psihozu zverskog nasla|ivawa masovnimuni{tavawem na{eg naroda.‘‘95

Me|utim, pred Sud u Nirnbergu izvedeno je svega 21 lice inekoliko organizacija koje su optuène kao zlo~ina~ke. To suvo|stvo Nacional-socijalisti~ke stranke, teroristi~ke organi-zacije hitlerovaca SS, SD i SA, zatim Gestapo, General{tab iVrhovna komanda nema~kih oruànih snaga i Kabinet Tre}eg Raj-ha. Smatralo se da optu`be protiv ovih {efova i organizacijapredstavqaju u su{tini tu`bu protiv celokupne Hitlerove ratnema{inerije, ~ija su nedela bila nenadma{na u istoriji i pred-stavqaju vrhunac uàsa.

Statut Me|unarodnog vojnog suda odraàvao je svu re{enostUjediwenih nacija, izraènu ne samo u Moskovskoj deklaraciji od1943, nego i deklaracijom sa konferencija {efova antihitlerov-ske koalicije, odràne na Krimu (februar 1945) i u Podstamu(jul-avgust 1945), a naro~ito u prvom stavu preambule Poveqe UN,gde je re~eno: ,,Mi, narodi Ujediwenih nacija, re{eni da sa~uvamobudu}a pokolewa od uàsa rata, koji je dva puta u toku ìvotajedne qudske generacije naneo ~ove~anstvu neiskazive patwe...‘‘Zato je ~ove~anstvo sa punim poverewem u ovaj sud o~ekivalowegovu presudu, kao zadovoqewe pravde za nedela u pro{losti ikao istorijsku i simboli~nu opomenu da se takvi uàsi vi{e nesmeju ponoviti. Presudom Me|unarodnog vojnog suda od 1. X 1946,osu|eni su glavni nacisti~ki ratni zlo~inci i zlo~ina~ke orga-nizacije, me|u kojima i zlo~ina~ka teroristi~ka organizacija SS.Iako je ta presuda obuhvatala samo mali broj individualno od-re|enih li~nosti, ona je postavila osnov za nove poglede u me|una-rodnom pravu, osu|uju}i zlo~ine protiv mira i zlo~ine protiv~ove~nosti, kao i zlo~ine protiv me|unarodnog poretka. Na dru-gom delu Prvog zasedawa Generalne skup{tine UN (1946), nepos-redno posle izricawa Nirnber{ke presude, na~ela sadràna uPoveqi o ustanovqewu Me|unarodnog vojnog suda, i wegovoj pre-sudi, progla{ena su pravima pozitivnog me|unarodnog javnog pra-va, a pravila su shva}ena kao savest ~ove~anstva.‘‘96

6. SUDBINA FOLKSDOJÊRA U JUGOSLAVIJIPOSLE DRUGOG SVETSKOG RATA

Na sudbinu folksdoj~era u Jugoslaviji posle Drugog svet-skog rata uticali su slede}i faktori: wihova uloga pete kolone


224

95 M. Barto{, Akcija za rehabilitaciju Esesovaca, ,,Pobjeda‘‘, 28. novembar,1965.

96 Isto, str. 8.

prilikom napada nacisti~ke Nema~ke, u~e{}e u jedinicama Ver-mahta protiv NOVJ, zlo~ina~ka delatnost wihovog ,,Man{afta‘‘ i,,Hilfspolicije‘‘, a pre svega, zloglasne SS divizije ,,Princ Eugen‘‘, kaoi antijugoslovenska delatnost ({pijunska, diverzantsko-teroris-ti~ka) u Kraqevini od sredine tridesetih, a naro~ito u periodu1938--1941. godine.97

Navodimo samo nekoliko primera kakvim je ratnim zlo~ini-ma ova jedinica obeleìla svoj put kroz pojedine krajeve na{ezemqe. Januara 1943. godine, jedinice ove divizije ubile su u srezuBosanska Krupa 475 qudi, koncem istog meseca i po~etkom feb-ruara 1.338 qudi u srezu Bosanski Petrovac, sredinom februara243 lica u Drvarskom srezu, u martu 163 lica u srezu BosanskoGrahovo i 240 lica u Livnu. U martu 1944. jedinice SS divizije,,Princ Eugen‘‘, u saradwi sa jo{ nekim jedinicama, pobile su uokolini Siwa 2.166 lica i spalile ~itav niz sela...

Pa ipak, pored svega toga, jugoslovenske vlasti postupajuprema folksdoj~erima, kao celini, potpuno humano i trude se daim ìvot normalizuju dok se ne re{i wihovo pitawe.

Folksdoj~eri u Jugoslaviji, koji su pomagali okupatoru una{oj zemqi, izgubili su jugoslovensko dràvqanstvo, ~itava imje imovina konfiskovana na temequ odredaba Zakona o prelazu udràvnu svojinu neprijateqske imovine i o sekvestraciji nadimovinom odsutnih lica. Po{to su sva nastojawa vlade FNRJ dase ta lica isele iz FNRJ ostala bez rezultata, trebalo je odreditinaseqa u kojima }e se oni nastaniti nakon provedene konfiska-cije wihove imovine i u kojima }e im se obezbediti najnu`nijeza ìvot. Zbog toga su oni bili kolonizovani u nekoliko naseqau kojima su bili iskqu~ivi stanovnici, ili su pak bili sme{teniu delovima nekih drugih sela. Porodicama su bile dodeqene stam-bene prostorije sa najnu`nijim ku}nim potrep{tinama... Naseqanisu uop{te bila opasana bodqikavom ìcom niti ogradom... Izovoga je jasno da se ìvot folksdoj~era u ovim naseqima bitnorazlikovao od organizacije i na~ina ìvota u logorima naseqe-nih lica pod angloameri~kom upravom, kakvi su postojali u Ne-ma~koj. U decembru 1947. ova naseqa su rasturena i svi wihovistanovnici su prema vlastitim èqama i s obzirom na wihovazanimawa preseqeni u druga mesta u zemqi, u kojima su dobilizaposlewa i gde ìve kao i stalni stanovnici doti~nih mesta,ostaju}i i daqe stranim dràvqanima, odnosno licima bez dràv-


225

97 ,,Folksdoj~eri u Jugoslaviji su bili zlo~ina~ko oru`je hitlerovskeNema~ke. Oko 80.000 aktivno se borilo u jedinicama hitlerovske armije, a preko25.000 sluìlo je dobrovoqno u SS jedinicama, a koje su se naro~ito istakle uvr{ewu ratnih zlo~ina. VII SS divizija ,,Princ Eugen‘‘, jedna od najkrvolo~nijihjedinica, stvorena je i sastavqena iskqu~ivo od folksdoj~era.

qanstva‘‘ -- Izjava E{refa Badwevi}a, opunomo}enog ministra uMIP-u, na konferenciji za {tampu u Beogradu 23. 02. 1948, ,,Po-litika‘‘, 25. 02. 1948, str. 2.

Stoga je, jo{ tokom rata, do{lo do evakuacije pripadnikanema~ke nacionalne mawine iz razli~itih jugoslovenskih krajeva.Sa teritorije tzv. NDH evakuisano je oko 110.000, iz Banata 35.000,a iz Ba~ke oko 70.000 folksdoj~era. Ovaj broj od 215.000 evakui-sanih folksdoj~era poklapa se sa brojem koji je naveden u tele-gramu Ministarstva spoqnih poslova Tre}eg Rajha, kojim je inare|en po~etak wihove evakuacije iz Ba~ke 10. 10. 1944. godine.98

Pored ovog broja, jo{ blizu 80.000 folksdoj~era borilo se protivNOVJ na strani Vermahta. Krajem rata, mnogi su se povukli sanema~kim i ma|arskim trupama, dosta ih je i poginulo, dok je oko7.000 folksdoj~era zarobqeno. Ra~una se da je oko 200.000 folks-doj~era do~ekalo kraj rata u Jugoslaviji, mada su prebegli folks-doj~eri poru~ivali 1961. godine (iz SR Nema~ke) da je taj brojbio blizu 250.000.99

S obzirom na stepen wihovog angaòvawa u ratnim nedelimaVermahta, imovina folksdoj~era je konfiskovana, a to je bilo ukontekstu odluka AVNOJ-a od 21. 11. 1944. godine. ^lanom 1.Odluke o prelazu u dràvnu svojinu neprijateqske imovine, odràvnoj upravi nad imovinom neprisutnih lica i o sekvestru nadimovinom koju su okupatorske vlasti prisilno otu|ile, navodi se:,,Danom stupawa na snagu ove Odluke prelazi u dràvnu svojinu:1. sva imovina Nema~kog Rajha i wegovih dràvqana koja se nalazina teritoriji Jugoslavije; 2. sva imovina lica nema~ke narodno-sti, izuzev Nemaca koji su se borili u redovima NOV i POJ ilisu podanici neutralnih dràva, a nisu se dràli neprijateqski,za vreme okupacije;...‘‘.100 Posle rata, u ,,izmewenom i pre~i{}e-nom tekstu Zakona o prelazu u dràvnu svojinu neprijateqskeimovine i o sekvestraciji nad imovinom odsutnih lica, ~lanom 1.se odre|uje: ,,U svojinu FNRJ prelazi i postaje op{tenarodnaimovina: 1) sva imovina nema~kog Rajha i wegovih dràvqana kojase nalazi na podru~ju FNRJ; 2) sva imovina lica nema~ke narod-


226

98 J. Mirni}, Nemci u Ba~koj u Drugom svetskom ratu, Novi Sad, 1974, str.327.

99 ,,Razumqivo je, prema tome, da se za vreme oslobodila~kih operacija, kadje Narodnooslobodila~ka vojska nadirala iz planinskih delova zemqe premavelikim centrima i kad se pribliàvala Sovjetska armija -- divizija ,,Princ Eugen‘‘povukla sa hitlerovskim trupama odvode}i sobom ène i decu. Statisti~kipodaci kaù da je tri ~etvrtine nema~kog stanovni{tva Jugoslavije, od ovenarodne mawine, evakuisano sa nema~kim trupama‘‘. Vidi: Govor {efa jugosloven-ske delegacije dr Ale{a Beblera na Konferenciji ministara inostranih poslova~etiri velike sile u Londonu, povodom pitawa Ugovora o miru s Austrijom, 28.04. 1948, ,,Politika‘‘, 30. 04. 1948, str. 1--2.

100 Slu`beni list DFJ, 1945, br. 2, str. 13.

nosti bez obzira na dràvqanstvo. Pod ovima se naro~ito razu-meju sva ona lica koja su se za vreme okupacije izjasnila da sunema~ke narodnosti, bez obzira da li pre rata istupila kao takvaili su smatrana za asimilirane Hrvate, Slovence ili Srbe...imovina iz ta~. 1) i 2) ovog ~lana prelazi u svojinu dràve danom6. februara 1945. godine kao dana stupawa na snagu Odluke... od21. novembra 1944. godine‘‘.101 ,,Od ovog se izuzimaju lica nema~kenarodnosti‘‘... koja su i (pre) tokom rata bila lojalni jugosloven-ski gra|ani.

Folksdoj~erima je oduzeto i bira~ko pravo. ^lanom 4. Za-kona o bira~kim spiskovima odre|eno je da ,,nemaju bira~ko pra-vo‘‘... ~lanovi ,,Kulturbunda, italijanskih fa{isti~kih organizaci-ja i ~lanovi wihovih porodica, ukoliko ne mogu dokazati da suradili u korist antifa{isti~ke i narodno-oslobodila~ke bor-be‘‘.102

Zakonom o dràvqanstvu FNRJ, folksdoj~erima je, prak-ti~no, oduzeto jugoslovensko dràvqanstvo. ,,Dràvqanstvo FNRJse moè oduzeti svakom narodnosnom pripadniku onih naroda ~ijesu dràve bile u ratu protiv FNRJ, a koji se dràvqanin, zavreme ovoga rata ili u vezi toga, pre rata, svojim nelojalnimpostupcima protiv narodnih i dràvnih interesa naroda FNRJ,ogre{io svoje du`nosti dràvqanina...‘‘.103 I daqe, Zakonom oizmenama i dopunama Zakona o dràvqanstvu FNRJ, u ~l. 35. posleprvog stava, dodaje se novi stav 2, koji glasi: ,,Ne smatraju sedràvqanima FNRJ u smislu prethodnog stava lica nema~ke na-rodnosti koja se nalaze u inostranstvu, a koja su se za vreme rataili pre rata ogre{ila o svoje du`nosti dràvqanina nelojalnimpostupcima protiv narodnih dràvnih interesa naroda FNRJ‘‘.104

Dakle, pored blizu 30.000 folksdoj~era koji su poginuli soru`jem u ruci u jedinicama Hitlerove Nema~ke, i isto tolikogbroja jugoslovenskih Nemaca koji su nasilno odvedeni u Sibir naprinudni rad, kao i oko 20.000 koji su krajem rata, smatra se,nedu`no stradali, svi ostali su ve} krajem 1944. godine sateraniu (sabirne) logore. Ovi logori za folksdoj~ere, u kojima su biliizuzetno te{ki ìvotni i radni uslovi, postojali su sve do marta1948. godine. U 22 takva logora u Vojvodini (Pan~evo, Kovin,Mramorak, Brestovac, Jabuka, Padinska skela, Kni}anin i dr.)bilo je oko 110.000 folksdoj~era. Prema dokumentu: Pregled broj-nog stawa civilnih logora i logora{a na teritoriji AP Vojvo-dine, do wihovog raspu{tawa (pu{teno 2.600 folksdoj~era, pobe-


227

101 Slu`beni list FNRJ, 1946, br, 63, str. 749.102 Rezolucija o progla{ewu AVNOJ za privremenu narodnu skup{tinu DFJ,

Sl. list DFJ, 1945, br. 59, str. 541.103 ^l. 16. Zakona o dràvqanstvu, Sl. list DFJ, 1946, br. 54, str. 627.104 Slu`beni list FNRJ, 1948, br. 105, str. 1729.

glo oko 2.000, umrlo 9.680) preostalo je 96.769 folksdoj~era. Odtoga broja bilo je 52.413 lica sposobnih za rad, 19.953 lica preko65 godina starosti i 24.403 dece.105 Od tada zapo~iwe i procesrepatrijacije biv{ih jugoslovenskih dràvqana -- pripadnika ne-ma~ke mawine.106 Tako je predstavnik jedne jugoslovenske vojnedelegacije u Frajburgu saop{tio dru{tvu ,,Karitas‘‘ ,,da sefolksdoj~eri u Jugoslaviji, koji su odvojeni od svojih porodicakoji ìve u Nema~koj, pod izvesnim okolnostima mogu preselitiu Nema~ku. Ovde dolaze u obzir bra~ni drugovi koji su razdvojeni,deca ~iji se roditeqi nalaze u Nema~koj‘‘.107 Prema zapadnone-ma~koj agenciji DPA, ,,mese~no je stizalo iz Jugoslavije u Fede-ralnu Republiku Nema~ku od 500 do 700 folksdoj~era‘‘.108 Zahva-


228

105 S. Kqaki}, Kakvi su bili logori za folksdoj~ere, ,,Politika‘‘, 21. 06.1994. O deportaciji u Rusiju nema~ki autori isti~u: ,,naro~ito mra~nu slikusudbine preìvelih povratnika oslikava deportacija mu{ke i ènske radne snageu Sovjetski Savez na prisilan rad. U Sovjetskom Savezu bili su kori{}eni(upotrebqavani) za seqa~ke i uli~ne radove, u rudnicima itd. Wihov broj pro-cewuje Bonska dokumentacija na 27.000 do 30.000 od kojih su 16.000 pokojnici.Savezni arhiv ra~una da je taj procenat i ve}i -- 20 do 23%‘‘. J. Wuescht, Jugoslawienund Dritte Reich, Stuttgart, 1969, S. 281--282.‘‘ Die volksdeutschen Verluste: Podaci oqudskim i materijalnim gubicima nema~ke mawine su nepotpuni. Personenverluste-- Ispitivawa u vi{e od 2.000 naseqenih mesta, u kojima je pre proterivawastanovalo okruglo 524.000 folksdoj~era, daju slede}u sliku stawa u septembru1950. godine.

Preseqeni i izgnani -- 370.000 ili 70,7%.Ratni gubici (`rtve), (pribli`no) -- 31.000 ili 5,9%.U logorima umrlo, ubijeno -- 55.000 ili 10, 5 %.Nepoznati slu~ajevi (verovatno od ukupnih gubitaka) -- 31.000 ili 5,9%.Od 524.000 nicht erfasst -- 37.000 ili 7,0%.Ukupni gubici nema~ke mawine u ratu (wene neposredne posledice)

iznose oko 117.000 do 120.000 osoba ili 23% od wihovog stawa pre proterivawa.L. Schumacher ocewuje qudske `rtve, u statisti~koj republikaciji Saveznog ureda,na 175.800 ili 32, 7% od ukupnog broja folksdoj~era iz 1939. godine. Cit. po: J.Wuescht, nav. delo, str. 282.

106 ,,Pukovnik Kolar, ata{e za {tampu jugoslovenske vojne misije u Ne-ma~koj, poru~io je jugoslovenskoj vladi da zakqu~ewe trgovinskog sporazumaizme|u FR Nema~ke i Jugoslavije zavisi od re{ewa problema ratnih zarobqeni-ka‘‘. Radio-London o izjavi ~lana jugoslovenske vojne misije u Nema~koj, Tanjug --Vesti inostranih agencija, 28. 01. 1950. (Ubudu}e u napomenama samo izve{tajstrane agencije).

,,Tito nema {ta da odbije angloameri~kim imperijalistima. Iz dobroobave{tenih izvora se saznaje da je jugoslovenska vlada odlu~ila da pusti naslobodu 1.500 nema~kih ratnih zarobqenika po{to je Adenauer to o~ekivao da bidao svoju saglasnost za potpisivawe trgovinskog ugovora izme|u Zapadne Nema~kei Jugoslavije. Ovi ratni zlo~inci po~inili su zlo~ine na jugoslovenskoj terito-riji, ali je na preporuku ameri~kog ambasadora u Beogradu Alena, Tito odlu~ioda ih pusti na slobodu i repatrira u Zapadnu Nema~ku‘‘. Nedeqni francuski list,,Aksion‘‘ o repatrijaciji 1.500 nema~kih ratnih zarobqenika, 28. 05. 1950.

,,U jugoslovenskoj armiji nalaze se avijati~ari iz Zapadne Nema~ke, a uNovom Sadu preko 30.000 Nemaca koji se boje povratka u Nema~ku zbog osvetedrugova.‘‘ Italijanska {tampa o nema~kim avijati~arima, Rim, 30. 12. 1950.

107 Frankfurter Allgemeine Zeitung, 01. 03. 1950.108 Izve{taj zapadnonema~ke agencije DPA, Piding, 27.09.1953.

quju}i saradwi jugoslovenskog i zapadnonema~kog Crvenog krstabrojni su bili i transporti ,,dece folksdoj~era‘‘ iz Jugoslavije uFederalnu Republiku, koji su prihvatani u sabirnom logoru uPidingu, a odatle slati roditeqima.109 Vaqa ista}i da je, odukupnog broja folksdoj~era koji su do~ekali kraj rata u Jugosla-viji, wih 6.500 optuèno za saradwu sa okupacionim vlastima, ada je od wih samo 163 izvedeno na sud i osu|eno za ratne zlo~ine.110

Do 1951. godine, iz Jugoslavije je repatrirano u Nema~ku iliAustriju oko 41.769 folksdoj~era.

Me|utim, u ovom razdobqu jugoslovensko-nema~kih odnosa uìù aktuelnosti dolaze i neka sporna pitawa. Naime, iako jeJugoslavija, pridràvaju}i se sporazumne odluke ministara inos-tranih poslova ~etiri velike sile od 17.04.1947. godine, repatri-rala do 18.01.1949. godine 74.554 nema~ka ratna zarobqenika, uZapadnoj Nema~koj se aktuelizira pitawe poloàja i daqeg izdr-àvawa kazne nema~kih ratnih zlo~inaca u Jugoslaviji. Od 1.024zadràna nema~ka ratna zlo~inca do kraja 1951. godine, 507 amne-stirano i repatrirano, 24 zarobqenika -- ratna zlo~inca su osu|e-na na smrt i streqana, 51 je umro u zatvorima tokom izdràvawasudske kazne, a dvojica su pobegla.111 Dakle, sa nema~ke stranepostavqalo se pitawe daqe sudbine preostalih -- osu|enih ne-ma~kih ratnih zlo~inaca.112 No, iako su u nekoliko navrata vo|e-ni pregovori, tek po~etkom oktobra 1952. godine do{lo je dokona~nog sporazuma o postepenom pu{tawu preostalih Nemaca,kako osu|enih ratnih zlo~inaca, tako i folksdoj~era -- iz Jugos-lavije.113 Ali, upravo u vreme zavr{nih pregovora, u zapadnone-ma~koj {tampi dolazi do antijugoslovenske kampawe. U listu,,Aktuelen bilderzeitung‘‘ opisuje se sudbina nema~kih ratnih zarob-qenika i folksdoj~era u Jugoslaviji, o{tro se napada spoqnapolitika Jugoslavije... Izme|u ostalog, optuùju se mar{al Tito


229

109 Izve{taj zapadnonema~ke agencije DPA, Piding, 27. 09. 1953.110 Izve{taj jugoslovenske agencije ,,Jugopres‘‘, 22. 05. 1954.111 Izjava direktora Direkcije za informacije vlade FNRJ V. Dedijera

povodom tvrdwe g. Adenauera o nema~kim ratnim zarobqenicima u Jugoslaviji,,,Borba‘‘, 04.03.1950.

112 ,,Jugoslavija }e polovinom januara pustiti na slobodu vi{e od 200 ratnihzlo~inaca od 250 koliko ih ima. Radi se o interesantnom potezu koji je u~iwenistovremeno sa naimenovawem novog jugoslovenskog ambasadora u Zapadnoj Ne-ma~koj, koji }e izgleda biti biv{i ministar Jugoslavije u Rimu Mladen Iveko-vi}.‘‘ ,,Tempo‘‘, Italija, 20.12. 1951.

113 ,,[ef jugoslovenske vojne misije u Berlinu pukovnik Ratko Poli} poz-dravio je èqu svoje vlade da uskoro okon~a ratno stawe sa Nema~kom i dodao dabi se uspostavqawem normalnih odnosa izme|u ovih dveju zemaqa mogli pro{iri-ti jo{ uvek nerazvijeni privredni odnosi. [ef misije izrazio je zahvalnost zarazumevawe na koje je nai{ao kod nema~kih vlasti zbog postoje}ih prehrambenihte{ko}a usred su{e u Jugoslaviji‘‘. Izve{taj zapadnonema~ke agencije DPA, 11.01.1951.

i wegova vlada ,,da su pobili, odnosno dozvolili da umre od gladiu 1945. godini 210.000 [vaba.114

Treba konstatovati da je pitawe sudbine nema~kih ratnihzarobqenika u Jugoslaviji kona~no regulisano odlukom SIV-a od18.03.1953. godine. Tom odlukom oslobo|ena je daqeg izdràvawakazne grupa od 11 Nemaca, biv{ih pripadnika nema~kih okupaci-onih snaga u Jugoslaviji. Posle wihovog odlaska 23.03.1953, uJugoslaviji se nije nalazio vi{e nijedan nema~ki ratni zarobqe-nik.115

Iako je dràvni podsekretar u nema~kom Ministarstvu ino-stranih poslova Hal{tajn jo{ 28.02.1953. godine izjavio ,,da znada su na nema~koj strani potpuno zadovoqni na~inom kojim jeJugoslavija dosad tretirala pitawe nema~kih ratnih zarobqeni-ka, (jer, ,,ovi transporti biv{ih osu|enih nema~kih ratnih zarob-qenika bili su poslati ta~no u rokovima predvi|enim u dogovoruizme|u jugoslovenskih vlasti i nema~kog ambasadora u Beogradu‘‘),povodom repatrijacije folksdoj~era sa nema~ke strane nije iz-raàvano zadovoqstvo. Naprotiv, u izve{taju hesenskog Minis-tarstva unutra{wih poslova Jugoslavija se optuùje zbog ,,nedos-tojnog tretirawa folksdoj~era‘‘. Zatim se isti~e da folksdoj~erijo{ uvek nemaju ni najosnovnija qudska prava, pre svega, pravo dasami odrede mesto svog stanovawa ili da se isele u Nema~ku. ,,Uposledwe vreme konstatovano je da su folksdoj~eri, koji stiù izJugoslavije u Zapadnu Nema~ku dosad, iskqu~ivo stari, sasvimiznemogli qudi, ili udovice sa ve}im brojem male dece. Posebnainspekcija je ustanovila, u pojedinim nema~kim saveznim zemqa-ma, da se vi{e od polovine ovih lica moraju klasifikovati kaosocijalno ugroèni. Name}e se kao zakqu~ak da se Nemci u Jugo-slaviji isto kao u êhoslova~koj, iskori{}avaju kao jeftiniradni robovi, a da se posle toga, Zapadnoj Nema~koj prepu{tabriga o bolesnim i slabim‘‘.116

Bez obzira na wihovu starosnu i socijalnu strukturu, repa-trijacija folksdoj~era iz Jugoslavije je nastavqena. Po osnovusporazuma iz oktobra 1952. godine, Jugoslavija je dozvolila wiho-vo daqe iseqavawe, s tim {to su morali da se odreknu jugoslo-venskog dràvqanstva i iskaù èqu da se dobrovoqno isele.117


230

114 Aktuelen Bilderzeitung, 10.10. 1952.115 ,,Na osnovu odluke SIV pu{tena je posledwa grupa od 11 Nemaca osu|enih

u Jugoslaviji za ratne zlo~ine. Posle izvr{ewa ove odluke u Jugoslaviji se ne}enalaziti nijedan ratni zarobqenik ili osu|enik koji je pripadao nema~kimokupacionim snagama, osim onih koji su posle pu{tawa na slobodu odlu~ili daostanu u zemqi kao slobodni radnici‘‘. Izve{taj zapadnonema~ke agencije AFP,20. 03. 1953.

116 Frankfurter Allgameine Zeitung, 11.09.1953.117 Vidi: ~lan 14. stav 4. -- Odricawe i ~lan 16. stav 2 -- oduzimawe tada{weg

Zakona o dràvqanstvu FNRJ, Slu`beni list FNRJ, 1946, br. 54, str. 627.

Treba ista}i da je avgusta 1953. godine pu{tena prva grupa oddeset folksdoj~erskih zarobqenika, da bi 24.02.1954. bio pu{teni posledwi folksdoj~er koji je osu|en u Jugoslaviji za ratnezlo~ine.

Prema podacima popisa stanovni{tva iz 1953. godine, uJugoslaviji je bilo 60.536 Nemaca, od toga 24.738 lica mu{kog i35.808 lica ènskog pola.118 U periodu 1953--1961. godine, iz Jugo-slavije se iselilo 40.521 lice nema~ke narodnosti.119 Posmatra-ju}i kroz prizmu zvani~ne statistike, 1961. godine u Jugoslavijije ìvelo 20.015 Nemaca, i daqe, 1971 --12.785,1981 -- 8.712 i 1991 --5.387 (u SRJ).120

Prema tome, preostali folksdoj~eri (kasnije i wihovi po-tomci) koji se tokom rata nisu stavili u slu`bu nacisti~keNema~ke,121 nekoliko hiqada Nemaca koji su odbili da se vrateu Nema~ku,122 kao i oni iz me{ovitih brakova (sa jugoslovenskimdràvqanima),123 zadràv{i imovinu i jugoslovensko dràvqan-stvo, ali bez statusa (pripadnika) nacionalne mawine, nastavilisu da ìve u Jugoslaviji kao weni lojalni gra|ani.

Folksdoj~eri iz Jugoslavije, ali i iz drugih podunavskihzemaqa, po dolasku u Nema~ku osnivaju svoja udruèwa,124 objav-


231

118 Interesantna je ~iwenica da je 1948. godine, prema podacima popisastanovni{tva, bilo mawe Nemaca -- 55.337. Od tog broja u Vojvodini je bilo 41.563,u severnim delovima Hrvatske 10.044, u Sloveniji 1.824, u BiH -- 1.163, i uMakedoniji i Crnoj Gori svega 734 Nemaca. Stojkovi}--Marti}, Nacionalne ma-wine u Jugoslaviji, Beograd, 1953, str. 36.

119 Mada S. Kqaki} navodi da je do kraja 1951. godine repatrirano oko 65.000folksdoj~era. Me|utim, taj broj se na slaè sa brojem preostalih folksdoj~erau Jugoslaviji po podacima popisa stanovni{tva 1948, odnosno iz 1953. godine.Vidi: ,,Politika‘‘, 21.06. 1994.

120 Izvor: Statisti~ki godi{waci za navedene godine.121 Posredno, ovo se moè zakqu~iti na osnovu ~lana 1. stav. 2. Zakona o

prelazu u dràvnu svojinu neprijateqke imovine i o sekvestraciji nad imovinomodsutnih lica. Od oduzimawa imovine ,,izuzimaju se lica nema~ke narodnosti‘‘: a/koja su u~estvovala kao partizani i vojnici u narodnooslobodila~koj borbi ilisu radila aktivno u MOP; b/ koja su pre rata bila asimilirana kao Hrvati,Slovenci ili Srbi, a za vreme rata nisu pristupala Kulturbundu niti su istupalakao ~lanovi nema~ke narodnosne grupe; v/ koja su pod okupacijom odbila da se nazahtev okupatorskih vlasti izjasne za pripadnike nema~ke narodne grupe:‘‘, Slu`-beni list FNRJ, 1946; br. 63, str. 749.

122 Jo{ 08.02.1949. godine, predstavnik MUP FNRJ je izjavio: ,,da 3.968Nemaca nije izrazilo èqu da budu repatrirani. Ovi nema~ki dràvqani susklopiv{i ugovore o radu, ostali u Jugoslaviji da ìve kao slobodni gra|ani...‘‘.Cit. po: S. F., Jugoslavija i Savezna Republika Nema~ka, ,,Jugoslovenski pregled‘‘,1964, br. 12, str. 99.

123 Sli~no prvoj napomeni: ,,g/ koja su pre rata ili do kraja neprijateqskeokupacije wihovog prebivali{ta stupila u me{ovite brakove s licima jedne odju`noslovenskih narodnosti... pod uslovom da se svojim dràwem pod okupacijomnisu ogre{ila prema oslobodila~koj borbi naroda Jugoslavije i bila pomaga~iokupatora‘‘. Slu`beni list FNRJ, 1946, br. 63, str. 749.

124 Savez prognanih Nemaca osnovan je po~etkom septembra 1950. godine.Prethodno, jo{ 5. avgusta doneta je tzv. Poveqa prognanih. U Berlinu je 4.

quju se}awa o ìvotu, radu, svom u~e{}u u Drugom svetskom ratu,posleratnoj sudbini. Bogata dokumentacija o sudbini folksdoj~eraobjavqena je u Diseldorfu 1961. godine: Dokumentation der Vertrein-bung der Deutschen aus Ost -- Mitteleuropa -- Der Schicksal der Deuschenin Jugoslawien. [tampaju se i brojne kwige. Posebno treba ista}iprodukciju izdava~ke ku}e u Frajlasingu.125

Po pravilu, proterani folksdoj~eri nastupaju neprijateq-ski prema Jugoslaviji, wenim oficijelnim vlastima. Ovo se is-poqava u periodu do decembra 1951. godine, kada su uspostavqenidiplomatski odnosi izme|u FNRJ i SRN,126 a naro~ito u perioduiskrsavawa spornih pitawa u jugoslovensko-zapadnonema~kim od-nosima: recimo, tokom tzv. ugovorne krize 1956, potom, posleprekida diplomatskih odnosa SRN sa FNRJ 19.10.1957. godine, panadaqe, posle izvr{enih teroristi~kih akata antijugoslovenskekampawe u nema~kim sredstvima javnih informisawa itd. i dr.127

Recimo, predstavnik proteranih Nemaca izjavquje u januaru1958. godine: ,,Po{to je jugoslovenska vlada priznala grani~nuliniju na Odri i Nisi i sovjetsku zonu, nema vi{e nikakvihrazloga da stanovnici Savezne Republike pose}uju ovu zemqu, ugomilama kao turisti i donosioci deviza‘‘.128

Preko spomenutog Saveza proteranih Nemaca nastoje, pos-redovawem nema~ke vlade, da ,,ostvare‘‘ obe{te}ewe za konfisko-vanu imovinu. Posle 1962. godine, kada je FNRJ pokrenula pitawe


232

septembra 2000. godine, povodom 50. godina od formirawa Saveza, uz prisustvonema~kog kancelara G. [redera, odràno sve~ano zasedawe, na kome je wegovapredsednica Erika [tajnbah evocirala ,,uspomene na 12 miliona Nemaca progna-nih iz evropskih zemaqa, kao i na 2 miliona nastradalih‘‘. Naglasak u wenomgovoru bio je u zahtevu da se ,,nikad vi{e ne ponove takvi masovni progoninacionalnih mawina u Evropi‘‘. Deutsche Welle, 04. 09. 2000.

125 Recimo: Josef Senz, Geschichte der Donauschwaben, Freilassing, 1955; J. Senz,Apatin und die Apatiner, Schwinbuch bei Strunbing, Freilassing, 1949; Josef Müller, Syrmien-- Slawonien -- Bosnien, Freilassing, 1961 usw.

126 ,,Uspostavqawe veoma tesnih ekonomskih odnosa izme|u Federalne Ne-ma~ke i Jugoslavije i uspostavqawe diplomatskih odnosa dve zemqe treba da budupripremqeni politi~kim sporazumom. U Bonu se izraàva nada da }e premanema~kim ratnim zarobqenicima u Jugoslaviji koji su ka`weni uskoro bitipreduzete mere u pravcu snièwa kazni i da }e docnije biti repatrirani. To jepak utisak li~nosti koja je imala zadatak da vodi pregovore u Beogradu...‘‘,,Ve~eras je zvani~no saop{teno da su Jugoslavija i Zapadnonema~ka Republikapostigle sporazum da uspostave pune normalne diplomatske odnose i da podignusvoja poslanstva u Bonu i Beogradu na nivo ambasade. Jugoslavija se starala daostvari {to te{we trgovinske odnose sa Zapadnom Nema~kom u svojoj te`wi dauvozi nema~ke ma{ine u zamenu za jugoslovenske sirovine...‘‘Izve{taj zapadnone-ma~ke agencije AP, 08. 12. 1951.

127 B. Pavlica, Jugoslavija i SR Nema~ka: 1951--1984, Smederevo, 1989, str.42--43; B. Pavlica, Antijugoslovenska aktivnost neprijateqske emigracije u SR

Nema~koj, Smederevo, 1990, str. 176--188.128 Izve{taj zapadnonema~ke agencije DPA, 28. 01. 1958.

obe{te}ewa jugoslovenskih `rtava nacisti~kih progona, nema~kavlada uslovqava pregovore, izme|u ostalog, i nadoknadom imovinefolksdoj~erima. U nema~koj {tampi se navodi ~iwenica ,,o zap-leni nema~ke privatne imovine u iznosu od 5 milijardi DM,129...imovine dràvqana predratne Jugoslavije‘‘.130

Predsednik Saveza izbeglica SRN Vencel Jak{, u martu1963. godine savetuje ,,kako da se efikasno re{i pitawe obe{te-}ewa `rtava nacizma‘‘: ,,...da se pred UN iznese problem folks-doj~era... i da se time neutrali{u jugoslovenski zahtevi za obe{te-}ewem `rtava nacizma‘‘.131

Po~etkom osamdesetih godina manifestuje se i jedan novfenomen: ,,psiholo{ko-propagandno delovawe folksdoj~era... pre-ma na{im gra|anima vani i u zemqi‘‘. Zapravo, ,,u SR Nema~kojse jedan broj povezuje sa neprijateqskom emigracijom poreklom izJugoslavije, sve ~e{}e pose}uju ,,stari kraj‘‘i na razli~ite na~inenastoje da pokaù svoje prisustvo, odnosno da se vrate ovamo...‘‘132

Pripadnici neonacisti~kih organizacija, a posebno folks-doj~eri, postaju nosioci nacisti~kog duha, revan{izma i mr`weprema narodima iz ~ijih su zemaqa pobegli posle kraha Tre}egRajha.133 Tako|e, kroz najrazli~itije mere i akcije iskazuje se


233

129 K. Davidovi}, ,,Odloèna obaveza‘‘, Borba, 04. 06. 1971.130 J. Wuescht navodi, prema podacima o ranijem imovnom stawu folksdoj~era

(deutschen Vermogen), slede}e podatke o materijalnim gubicima:,,Sachverluste: Zemqi{ni posed -- 62,8%; Poqoprivredna oru|a -- 4,6%;

Velike sto~ne farme -- 1,5%; Stambene zgrade i zgrade -- 21,5%; Zanatsko-indus-trijski posed -- 8,6%; Pokretna imovina (ku}ni pribor, name{taj i dr.) -- 1,0%...U ove cifre, nagla{ava nema~ki autor, nisu ukqu~eni: obrtni kapital, pokret-nosti (vrednosti), vrednosni papiri, potraìvawa (efektiva), rezerve itd. PremaTrischleru, biv{em predsedniku nema~kog zadru`nog udruèwa u Jugoslaviji, ukup-na materijalna {teta folksdoj~era iznosi oko 4 milijarde predratnih maraka‘‘.J. Wuescht, Jugoslawien und Dritte Reich, Stuttgart, 1969, S. 283.

,,Kad biste vi folksdoj~erima priznali sve {to oni tvrde da su izgubili,ja bih iz svog xepa mogao da nadoknadim razliku do visine od{tete koju traìte!‘‘Prema navodima beogradskog istori~ara Antuna Mileti}a, ovim re~ima je ta-da{wi predsednik Zapadne Nema~ke Vili Brant, tokom jednog od razgovora oratnoj od{teti, pred ~lanovima jugoslovenske delegacije prokomentarisao zah-teve folksdoj~era za od{tetu... Pitawe privatnog vlasni{tva nad imovinomkoja je folksdoj~erima oduzeta odlukom AVNOJ-a od 21.11.1944. godine, i danasje jedan od osnovnih problema kojim se, s ogromnom uporno{}u, bave ~lanovifolksdoj~erskog udruèwa podunavskih Nemaca, jednog od najja~ih gra|anskihudruèwa u Nema~koj‘‘. Cit. po: S. Kqaki}, ,,Inicijativa za pomirewe vojvo|an-skih Nemaca i Srba -- Veliki imovinski apetiti folksdoj~era‘‘, Politika, 20.03. 1994, str. 11.

131 Cit. po: 4. jul, 13.03.1964.132 Vili} -- Ateqevi}, Specijalni rat, Beograd, 1983, str. 237.133 ,,Potrebno je ista}i, u tom kontekstu, krucijalnu ~iwenicu da je posle

rata u Nema~ku nagrnula milionska masa nema~kih izbeglica iz niza evropskihzemaqa. Blizu 15 miliona pripadnika nema~ke mawine doselilo se u mati~nu

mr`wa protiv stranih radnika u SR Nema~koj. Za~u|uje ~iwenicada se ,,rasisti~ki tonovi‘‘ prema stranim radnicima upu}uju i oddrugih struktura u SR Nema~koj.

REZIME

Analiziraju}i posleratni poloàj i sudbinu folksdoj~erau Jugoslaviji treba imati u vidu slede}e istorijske i politi~keokolnosti: nema~ku agresiju i okupaciju jugoslovenske teritorije,stvarawe tzv. NDH i drugih kvinslin{kih dràvnih tvorevina,kolaboraciju sa doma}im politi~kim snagama, strahovite qudskei materijalne `rtve, nacisti~ku praksu zlo~ina, {tetu koju jeNema~ka u~inila Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu, potom an-tijugoslovensku aktivnost folksdoj~era u Kraqevini Jugoslaviji,naro~ito u periodu 1939--1941. godine, zatim ulogu folksdoj~erakao pete kolone i wihovu zlo~ina~ku aktivnost protiv civilnogstanovni{tva u toku rata.

Otuda je pona{awe jugoslovenskog vojnog rukovodstva i je-dinica na rati{tu, kao i stav i odnos oficijelnih politi~kihsnaga tokom prvih poratnih godina prema folksdoj~erima deter-minisan kako subjektivnim (istorijski revan{izam, osveta, kon-fiskacija imovine, oduzimawe dràvqanstva, organizovawe sa-birnih logora, proterivawe) tako i objektivnim razlozima (pi-tawe repatrijacije jugoslovenskih raseqenih lica, pitawe iz-ru~ivawa ratnih zlo~inaca, wihovih doma}ih izdajnika u odnosi-ma sa okupacionim silama u Nema~koj, odnosno sa Nema~kom,potom pitawa koja su se imperativno nametala: reparacije, ne-ma~ka dugovawa Jugoslaviji, obe{te}ewe jugoslovenskih `rtavanacisti~kih progona). S druge, pak, strane, u posleratnom perioduilustrativno je angaòvawe zapadnonema~kih vlasti, kao i drugihdru{tvenih i politi~kih snaga da oslobode nema~ke ratne zlo~in-ce i folksdoj~ere u Jugoslaviji. [tavi{e, regulisawe tih pitawauslovqavano je mogu}no{}u razvoja privredne saradwe sa Jugosla-vijom.

Analiziraju}i jugoslovensko-nema~ke odnose u posleratnomperiodu, moè se postaviti pitawe: iz kojih razloga dolazi dotoliko izraènih nastojawa jugoslovenske vlade da normalizuje


234

zemqu. Tako|e, u toj masi bila je i brojna fa{isti~ka i politi~ka emigracijaiz niza evropskih zemaqa -- blizu 715.000. Pripadnici tako brojne emigracijepostaju sredstvo politi~kog manipulisawa najreakcionarnijih desni~arskih ineonacisti~kih snaga posleratne Nema~ke‘‘. Cit. po: H. Kürnert, Rasisti~ki to-novi -- {ta su mislili nema~ki profesori prilikom potpisivawa Hajdel-

bur{kog manifesta. ,,Die Zeit‘‘, 5. II 1982.; vidi i: B. Pavlica, Ja~awe neonacis-ti~kih snaga i najrazli~itije profa{isti}ke akcije u politi~kom ìvotu SR

Nema~ke, u: Antijugoslovenska aktivnost neprijateqske emigracije u SR Nema~koj(1951--1984), SD, 1990, str. 52--53.

politi~ke i uspostavi diplomatske odnose sa Zapadnom Nema~-kom? Da bi ove ciqeve ostvarila, jugoslovenska vlada ~ak obe}ava,a {to se narednih godina i potvr|uje -- repatrijacijom nema~kihratnih zlo~inaca i folksdoj~era. U po~etku, zvani~ni predstav-nik jugoslovenske vlade energi~no odbacuje Adenauerova tvr|ewao tretmanu osu|enih nema~kih zlo~inaca i folksdoj~era u Jugos-laviji, da bi se, naknadno, Adenauerovo politi~ko uslovqavaweekonomskih pregovora prihvatilo. U su{tini, me|unarodni po-loàj Jugoslavije: sukob sa Kominformom, ekonomske te{ko}e, apogotovo posledice su{nih godina 1950. i 1951, nastojawa da sezemqa industrijalizuje, uslovqava pribliàvawe Zapadu, a poseb-no Nema~koj. Strategijski ekonomski interesi -- razvoj trgovin-skih odnosa, regulisawe predratnih i ratnih potraìvawa, prob-lem naplate reparacije, obe{te}ewe jugoslovenskih `rtava naci-sti~kih progona -- imaju za pretpostavku normalizovawe poli-ti~kih odnosa sa budu}im ekonomskim partnerom.

Otuda, sa jugoslovenske strane, pu{tawe nema~kih ratnihzarobqenika i folksdoj~era, kao i osu|enih ratnih zlo~inaca iosu|enih folksdoj~era. Uspostavqawe {to te{wih ekonomsko-finansijskih odnosa sa Nema~kom, pretpostavqalo je, dakle, ipoliti~ko pribliàvawe budu}em ekonomskom partneru. Stoga ipoliti~ki ustupci u funkciji razvoja ekonomskih odnosa.

Branko Pavlica

FATE OF GERMANS IN YUGOSLAVIA

Summary

As the most numerous and economically the strongest minority com-munity -- Germans enjoyed exceptional privileges in Kingdom of Yugoslavia.In June 1920. already they have established Kulturbund in Novi Sad which.Although it has been closed twice due to its political activities, uponpromulgation if its By-Laws ('By-Laws of Schwabisch-German EducationAssociation') it begins a broad range of commercial, educational and culturalactivities, organizing various societies and associations in order to strengthen'hibernated' (exception of G. Grasl dating back to 1920) sense of Germannational self-awareness. ,,Deutschtum in Jugoslawien‘‘ -- 'has a good econo-mic and cultural outlook' (Ivo Andric).

However, their anti-Yugoslav activity, especially in years precedingthe war, fifth column activity, en masse participation in Wermacht duringthe Second World War, predetermined their fate (en masse departure withWermacht units, but also due to decisions of AVNOJ).


235

Present 'demands of Sudetten Germans' on 'annulling' Benes decrees,as well as demands of Yugoslav Germans (who have gathered in severalassociations based in Novi Sad and Subotica, each numbering several hun-dred members) to 'annul' decisions of AVNOJ, prompts another clarificationof their position, role and fate in the light of historical and legal circums-tances. Namely, out of almost 500.000 Germans (Schwaben, Volksdeutscher),according to 1921. and 1931. statistical data

Keywords: Volksdeutscher. -- Kulturbund. -- Fifth column. -- AVNOJ principles (de-cisions). -- Germanhood.


236

POLEMIKA

Vladimir \eri}*

POVODOM TEKSTA KOSTE ÂVO[KOG UPRO[LOM BROJU ,,ANALA‘‘

1

1. UVOD

Na{a zemqa je u trenutku promene vlasti oktobra 2000.godine imala ~ak deset sporova pred Me|unarodnim sudom pravde(daqe: MSP). Dok smo bili tuèna strana u dva spora, po tu`biBosne i Hercegovine (daqe: BiH), odnosno Hrvatske za genocid,u poziciji tuìoca na{li smo se u sporovima protiv osam dràvaNATO. Potom je, 2001. godine, SRJ uloìla zahtev za revizijupresude o nadle`nosti u sporu sa BiH, pa je tako ukupan brojsporova pred MSP narastao na jedanaest. Obave{tena i ozbiqnarasprava o pitawima koja ovi sporovi pokre}u je neophodna. Ujavnosti postoji dosta zabluda i nejasno}a o ~emu se tu u stvariradi, {to je, bar delimi~no, i rezultat ~iwenice da su spisipredmeta izuzetno obimni, a pitawa koja oni pokre}u vrlo slo-èna.

Tekst profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, Koste â-vo{kog, pod naslovom ,,Slu~aj 'Srbija i Crna Gora protiv Belgi-je' pred Me|unarodnim sudom pravde‘‘, ima za ciq, prema re~imaautora, da odgovori na odre|ena ,,neugodna pitawa na koja jo{ nisudati uverqivi odgovori‘‘.2 On u tekstu nudi ,,pa`qivu analizu‘‘odluke Me|unarodnog suda pravde u slu~aju SCG protiv Belgije

* Od 2000. do 2004. godine savetnik Gorana Svilanovi}a, ministra spoqnihposlova SRJ/SCG; od 2001. do 2004. godine ko-zastupnik SRJ/SCG u postupcimapred Me|unarodnim sudom pravde. Svi stavovi u ovom tekstu su li~no mi{qeweautora.

1 Kosta âvo{ki, ,,Slu~aj ,,Srbija i Crna Gora protiv Belgije‘‘ predMe|unarodnim sudom pravde‘‘, Anali, godina LIII, br. 1, 2005, str. 152--170 (daqe:,,âvo{ki‘‘).

2 Ibid., str. 152.

237

na osnovu koje se mogu ,,bar nagovestiti odgovori na ova pitawa.‘‘3

Autor po~iwe op{tim razmatrawem pitawa kontinuiteta SRJ saSFRJ i kritikuje politiku odustajawa od kontinuiteta koja jeusvojena posle silaska s vlasti Slobodana Milo{evi}a. Zatim, utekstu se kritikuje strategija nastupa u sporovima pred MSP kojuje usvojila Vlada SRJ, a posebno zahtev za reviziju presude MSPo nadle`nosti u sporu BiH protiv SRJ i povla~ewe protivtu`beSRJ u istom sporu. Ovaj tekst }emo analizirati deo po deo.

2. ,,KONTINUITET ^LANSTVA SRJ U UN‘‘

Profesor âvo{ki navodi razloge zbog kojih smatra da jepostojao kontinuitet SRJ s biv{om SFRJ u odnosu na ~lanstvo uUjediwenim nacijama (daqe: UN). Wegov je ,,nesumwiv zakqu~akda je od 1992. do 1. novembra 2000. SRJ bila ~lanica UN, a da sujedino bila suspendovana wena pojedina ~lanska prava -- pravou~e{}a u radu Generalne skup{tine.‘‘4

2.1. U ~lanku se prvo navode rezolucije 757 i 777 Savetabezbednosti, kao i rezolucija 47/1 Generalne skup{tine. Ovim suodlukama, kao {to se vidi iz delova koje ~lanak citira, dva va`naorgana UN jasno stala na stanovi{te da nema kontinuiteta izme|uSFRJ i SRJ. Savet bezbednosti je smatrao da je SFRJ prestala dapostoji i da zahtev SRJ da nastavi weno ~lanstvo u UN nijeop{teprihva}en, pa prema tome SRJ ne moè automatski da nas-tavi ~lanstvo SFRJ u UN.5 Na osnovu toga, Savet bezbednosti jepreporu~io Generalnoj skup{tini da odlu~i da SRJ treba da seprijavi za ~lanstvo i da ne u~estvuje u radu Generalne skup{tine.6

Ovu preporuku Generalna skup{tina je i prihvatila.7

Iako navodi ove odluke, profesor âvo{ki ih nijednomre~ju ne analizira, niti se osvr}e na ~iwenicu da one jasno kaùda nema kontinuiteta izme|u SFRJ i SRJ. Tako|e, on propu{tada bilo kakvu pa`wu posveti podatku da je rezolucija 777 u Savetubezbednosti usvojena bez protivqewa (12 glasova za, nijedan pro-tiv i 3 uzdràna), a da je rezoluciju 47/1 Generalna skup{tinadonela s vi{e od 3/4 glasova (127 glasova za, 6 protiv i 26 uz-drànih). U me|unarodnom pravu, analiza ne bi smela da preneb-regne ovu okolnost.


238

3 Ibid., str. 153.4 âvo{ki, str. 157.5 Rezolucija 777 (1992), UN dok. S/RES/777 (1992), preambula.6 Ibid., stav 1.7 Rezolucija 47/1 (1992), UN dok. A/RES/47/1 (1992), stav 1.

Kona~no, u ovom delu profesor âvo{ki propu{ta da po-mene da SRJ, kao dràva, nije mogla da u~estvuje ne samo u raduGeneralne skup{tine, nego u radu svih organa UN (osim MSP).Tako je na sednice Saveta bezbednosti predstavnik SRJ pozivan uli~nom svojstvu, a ne kao predstavnik dràve.8 SRJ nije mogla dau~estvuje u radu Ekonomskog i socijalnog saveta UN.9 Ovo tako|eukazuje da kontinuitet SRJ sa SFRJ nije prihva}en. Naravno, biloje i druga~ije prakse, ali pomenuti stavovi najva`nijih poli-ti~kih organa UN ne dopu{taju objektivnom posmatra~u da bezikakvih ograda tvrdi, kao {to to autor ~ini, da je ,,nesumwivzakqu~ak‘‘ da je SRJ bila ~lanica UN od 1992. do 2000. godine.

2.2. Kao argument za svoju tezu o kontinuitetu, profesorâvo{ki daqe navodi mi{qewe Pravnog savetnika UN u kome setuma~i pravni doma{aj rezolucije 47/1.10 Nesumwivo da ovo mi{-qewe pruà odre|ene argumente za zakqu~ak da je ipak bilokontinuiteta. Ali wegov prili~no nejasan i vi{ezna~an tekstpruà argumente i za druga~iji zakqu~ak -- da kontinuiteta nijebilo.

Na primer, mi{qewe govori da ,,Jugoslaviji‘‘ nije suspendo-vano niti ukinuto ~lanstvo u UN. Me|utim, nije jasno da li timemisli na SFRJ ili na SRJ? Naime, dok Pravni savetnik UN jasnoidentifikuje SRJ: ,,Savezna Republika Jugoslavija (Srbija i CrnaGora)‘‘ ~iji predstavnici ne mogu da u~estvuju u radu Generalneskup{tine, nije do kraja jasno na {ta misli kad upotrebqavatermin ,,Jugoslavija‘‘.

Me|utim, profesor âvo{ki ne posve}uje niti jednu re~eni-cu analizi ovog kontroverznog i, u najmawu ruku, vi{ezna~nogdokumenta. Kao da se radi o potpuno jasnom tekstu iz koga moèproiza}i samo jedan zakqu~ak. Upravo je suprotno: pitawe po-loàja SRJ u odnosu na UN, pa i ovo pravno mi{qewe, izazvaloje velike stru~ne rasprave.11 I MSP je jo{ 1993. godine, u vezi s

Vladimir \eri} (str. 237--256)

239

8 O tome, na primer, svedo~i zapisnik 4011. sednice Saveta bezbednosti:,,The President: I have received a request dated 9 June 1999 from Mr. Vladislav Jovanovic tobe allowed to address the Council in the course of its discussion of the item on its agenda.With the consent of the Council, I would propose to invite him to sit at the Council table andto make a statement. There being no objection, it is so decided. At the invitation of thePresident, Mr. Jovanovic took a seat at the Council table.‘‘ Vidi UN dok. S/PV.4011 (1999),str. 2.

9 Rezolucija Generalne skup{tine 47/229. Ova rezolucija pomiwe se upresudi koju âvo{ki analizira u svom ~lanku, vidi Case Concerning Legality of Useof Force (Serbia and Montenegro v. Belgium), ICJ Reports, 2004, Judgment, stav 63.

10 UN dok. A/47/485 (1992), navedeno u âvo{ki, str. 155.11 Od doma}ih autora videti, na primer: M. Kre}a, ,,Succession and the Con-

tinuity of Yugoslavia‘‘, JRMP, 1992, str. 178; K. Obradovi}, ,,Me|unarodni kontinu-itet SRJ u odnosu na SFRJ i ~lanstvo Jugoslavije u UN i drugim me|unarodnim

rezolucijom 47/1 Generalne skup{tine, rezolucijom 777 Savetabezbednosti i mi{qewem Pravnog savetnika UN, primetio da,,re{ewe koje je usvojeno nije bez pravnih pote{ko}a...‘‘12 Autorpropu{ta da bilo kakvu pa`wu posveti ovim kontroverzama, iakoone dovode u pitawe wegov ,,nedvosmisleni zakqu~ak‘‘ da je kon-tinuiteta bilo.

2.3. Profesor âvo{ki u prilog kontinuitetu tako|e navo-di stav generalnog sekretara UN kao depozitara vi{estranihugovora, prema kome postoji kontinuitet izme|u SSSR i Rusije,te i da isto vaì za SFRJ i SRJ.13 Nesumwivo da bi se ovaj stavgeneralnog sekretara UN mogao u izvesnoj meri koristiti kaoargument za kontinuitet. Ali autor propu{ta da navede da jegeneralni sekretar ubrzo izdao ,,ispravku‘‘ kojom su izbrisanidelovi teksta koji govore o tome da je SRJ ostala kao dràvaprethodnica posle odvajawa delova teritorije biv{e Jugoslavije.To je u~iweno posle primedbi dràva da je prvobitni tekst uneskladu s pomenutim odlukama Saveta bezbednosti i Generalneskup{tine. To pi{e i u presudi koju profesor âvo{ki poku{avada analizira, SCG protiv Belgije.14 On navodi prvobitni, apropu{ta da navede kona~ni tekst obja{wewa generalnog sekre-tara UN.

2.4. Autor kaè da je za utvr|ivawe stvarnog statusa SRJ uUN ,,posebno bila presudna praksa Generalne skup{tine u buxet-skim stvarima u godinama posle razbijawa SFRJ‘‘.15 Nesumwivo daovo moè biti jedan od argumenata u prilog kontinuitetu. Da li


240

organizacijama‘‘, JRMP, 1993, str. 316; M. [ahovi}, ,,Raspad SFRJ i stvarawenovih dràva‘‘, u: M. [ahovi} (ur.), Me|unarodno pravo i jugoslovenska kriza,1996, str. 14; U stranoj literaturi, videti, na primer: Y. Blum, ,,UN Membership ofthe ,,New‘‘ Yugoslavia: Continuity or Break?‘‘, American Journal of International Law, vol.86 (1992), str. 830; Y. Blum, ,,Correspondents' Agora: UN Membership of the FormerYugoslavia‘‘, American Journal of International Law, vol. 87 (1993), str. 248; O. Bring,,,Correspondents' Agora: UN Membership of the Former Yugoslavia‘‘, American Journal ofInternational Law, vol. 87 (1993), str. 244; V.Dj. Degan, ,,Correspondents' Agora: UNMembership of the Former Yugoslavia‘‘, American Journal of International Law, vol. 87(1993), str. 240; M. Malone ,,Correspondents' Agora: UN Membership of the FormerYugoslavia‘‘, American Journal of International Law, vol. 87 (1993), str. 246; M. Scharf,,,1995 Musical Chairs: The Dissolution of States and Membership in the United Nations‘‘,Cornell International Law Journal, vol. 28 (1995), str. 29; M. Wood, ,,Participation of FormerYugoslav States in the United Nations and Multilateral Treaties‘‘, Max Planck UNYB, 1996,str. 231; A. Zimmermann, Staatennachfolge in völkerrechtliche Verträge, 2000, str. 108--110i 599--606.

12 Case Concerning Application of the Convention on the Prevention and Punishmentof the Crime of Genocide (Bosnia and Herzegovina v. Federal Republic of Yugoslavia), ICJReports, 1993, Order of 8 April 1993, stav. 18.

13 UN dok. ST/LEG/8, naveden u âvo{ki, str. 155.14 Vidi Case Concerning Legality of Use of Force (Serbia and Montenegro v.

Belgium), ICJ Reports, 2004, Judgment, stav 71.15 âvo{ki, str. 156.

se, pak, radi o presudnom argumentu jeste sasvim drugo pitawe,posebno u svetlu izri~itih stavova Generalne skup{tine i Savetabezbednosti da nema kontinuiteta SFRJ i SRJ. I ovde, ponovo,profesor âvo{ki propu{ta da ponudi bilo kakvu analizu.

2.5. Kao jo{ jedan argument za svoj ,,nesumwiv zakqu~ak‘‘ okontinuitetu SFRJ i SRJ, autor navodi i odluku Me|unarodnogtribunala za biv{u Jugoslaviju (daqe: Tribunal) u predmetu Tu-

ìlac protiv Milana Milutinovi}a:

,,... ~ak [je] i Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslavijutako|e zakqu~io da je sve vreme od 1992. do 2000. godine SRJfakti~ki bila ~lanica UN.‘‘16

Me|utim, iz samog teksta odluke koji se navodi u ~lanku,vidi se da je Tribunal zauzeo stav da je ,,primerenije... da se~lanstvo u Ujediwenim nacijama u ovom periodu utvr|uje na em-pirijskoj, funkcionalnoj, i od slu~aja do slu~aja osnovi.‘‘17 Jasnoje da ovakav stav Tribunala ne dopu{ta ono {to profesor â-vo{ki iz wega olako izvodi -- da je ,,sve vreme... SRJ fakti~kibila ~lanica UN‘‘.18

Uz to, autor propu{ta da navede one delove odluke iz kojihse vidi da je ona vrlo usko postavqena i da se odnosi samo napitawe da li je rezolucija Saveta bezbednosti kojom je Tribunalosnovan, primenqiva na teritoriju Savezne Republike Jugoslavi-je. Upravo kao odgovor na ovo pitawe sledi zakqu~ak, dva putaizre~en (a nijedanput ga ne navodi âvo{ki) da je u pogleduprimenqivosti rezolucija Saveta bezbednosti u vezi s odrà-

wem mira i bezbednosti, i konkretno rezolucije kojom je Tribu-

nal osnovan, SRJ fakti~ki bila ~lanica UN:

,,Ve}e, prema tome, zakqu~uje da je u vezi s primenqivo{}urezolucije Saveta bezbednosti kojom se utvr|uje Statut Tribuna-la, SRJ bila fakti~ki ~lanica Ujediwenih nacija i u vreme kadaje Statut usvojen 1993. i u vreme kada su izvr{ena navodna kri-vi~na dela 1999.‘‘19

Jasno je da autor, s jedne strane izvodi o~igledno neosnovanezakqu~ke iz delova odluke koje sam navodi i da, s druge, izbegavada navede one delove koji ne podràvaju wegovo pre{iroko tu-ma~ewe.

2.6. Iz gorweg pregleda jasno proizilazi da profesor â-vo{ki praksu UN u vezi sa ~lanstvom SRJ navodi selektivno i dapropu{ta da pomene ono {to wegovoj tezi ne ide u prilog. Uz to,


241

16 Ibid.17 Ibid.18 Ibid.19 Videti Prosecutor v. Milan Milutinovic et al., Case No. IT--99--37-PT, ,,Decision

on Motion Challenging Jurisdiction‘‘, 6 maj 2003, stav 39. Tako|e, vidi ibid., stav 44 in fine.

u ovom delu se ni ova, selektivno navedena praksa, uop{te neanalizira, nego se zakqu~ci izvode bez ikakvih argumenata.

Autor nije pokazao da razlozi koje iznosi ,,navode na nesum-

wiv zakqu~ak da je od 1992. do 1. novembra 2000. godine SRJ bila~lanica UN, a da su jedino bila suspendovana wena pojedina~lanska prava...‘‘20

Kao {to je ve} pomenuto, MSP je jo{ 1993. godine primetioda usvojeno re{ewe ,,nije bez pravnih pote{ko}a‘‘, a 2003. godineje ovu situaciju karakterisao na slede}i na~in:

,,... svi ovi doga|aji svedo~e o prili~no konfuznom i slo-ènom stawu stvari koje je postojalo u okviru Ujediwenih nacijaoko pitawa pravnog statusa Savezne Republike Jugoslavije u Or-ganizaciji tokom ovog perioda.‘‘21

Sa svoje strane, Tribunal za biv{u Jugoslaviju je, upravo uodluci koju autor selektivno navodi, primetio da se radilo o,,donekle neurednoj situaciji‘‘ (somewhat untidy situation).22

Nesumwivo da je praksa dràva i me|unarodnih organizacijau pogledu kontinuiteta izme|u SFRJ i SRJ u nekim slu~ajevimabila dvosmislena i nekoherentna. Tako, iako zahtev SRJ za kon-tinuitetom nije bio prihva}en, UN su je u pogledu buxetskihdavawa tretirale kao ~lanicu. Me|utim, u ogromnoj ve}ini slu-~ajeva, praksa dràva pokazuje da je odbijen zahtev SRJ za konti-nuitetom sa SFRJ. To je bio slu~aj sa GATT, UNESKO, Me|una-rodnim monetarnim fondom, Svetskom bankom, Svetskom zdrav-stvenom organizacijom, Me|unarodnom organizacijom rada, Me-|unarodnom agencijom za atomsku energiju, Me|unarodnom organi-zacijom za civilno vazduhoplovstvo itd.23

Detaqan pregled prakse dràva i me|unarodnih organizaci-ja povodom pitawa kontinuiteta izme|u SFRJ i SRJ moè se na}iu podnescima SRJ (SCG) u postupku po tu`bi Bosne i Hercegovi-ne, u podnescima NATO zemaqa u postupku po tu`bi SRJ, kao i upresudama MSP u predmetu Revizija (SRJ protiv BiH) i u pred-metima Zakonitost upotrebe sile (SRJ protiv NATO zemaqa).Svi ovi materijali dostupni su na internetu,24 i autor je iz wihmogao da stekne celovit uvid u ovo pitawe.


242

20 âvo{ki, str. 157.21 Vidi Case Concerning Legality of Use of Force (Serbia and Montenegro v.

Belgium), ICJ Reports, 2004, Judgment, stav 73.22 Vidi Prosecutor v. Milan Milutinovic et al., Case No. IT--99--37-PT, ,,Decision on

Motion Challenging Jurisdiction‘‘, 6. maj 2003, stav 42.23 Za podatke videti, na primer, izlagawe predstavnika SCG na usmenoj

raspravi povodom prethodnih prigovora NATO zemaqa u predmetu Legalnostupotrebe sile, 21. aprila 2004 (Varady), st. 43, fn. 31. Dostupno na www.icj-cij.org/icjwww/idocket/iybe/iybeframe.htm.

24 www.icj-cij.org.

3. ,,ODUSTAJAWE OD KONTINUITETA^LANSTVA U UN‘‘

3.1. Iako su u slu~aju SRJ postojali i dvostruki signalipovodom pitawa kontinuiteta, ipak su stavovi i praksa ogromneve}ine dràva tokom devedesetih bili jasni -- kontinuiteta nema.Politi~ki, SRJ je mogla da nastavi s tvrdim insistirawem nakontinuitetu, ali pitawe je da li bi takav stav bio ikada prih-va}en u UN i koliko bi to insistirawe na{u zemqu ko{talo(politi~ki i ekonomski)?

Me|utim, profesor âvo{ki tvrdi da je ,,najlogi~nije re-{ewe kojem je morala pribe}i nova vlast oli~ena u VojislavuKo{tunici kao saveznom predsedniku, bio... zahtev Savetu bezbed-nosti da Generalnoj skup{tini preporu~i ukidawe suspenzije pra-va u~e{}a u radu Generalne skup{tine‘‘.25 To su, pi{e on, bili isaveti na{eg ,,najuglednijeg internacionaliste‘‘ S. Avramov. Pre-ma wemu, to je bilo mogu}e jer je nova vlast tada bila ,,u velikojmilosti svojih stranih pokroviteqa‘‘.26 Insistirawe na kontinu-itetu bila je ,,mnogo povoqnija mogu}nost‘‘27 od politike diskon-tinuiteta i podno{ewa zahteva za prijem u UN. Trebalo je ,,strp-qivo, uporno i postojano traì[ti] ukidawe ve} pomenute suspen-zije pojedinih ~lanskih prava SRJ u Ujediwenim nacijama‘‘.28

Iz teksta se ne vidi za{to autor smatra da bi ovo bilo,,najlogi~nije re{ewe‘‘. Tako|e, ne vidi se za{to bi to re{ewebilo najpovoqnije za SRJ, koja je posle 5. oktobra ùrila da seoslobodi vi{egodi{we me|unarodne izolacije u koju ju je gurnuoreìm Slobodana Milo{evi}a. U svakom slu~aju, radi se o pitawukoje izlazi van okvira pravne analize -- stvar je pre svega poli-ti~ke procene da li je odre|eno re{ewe povoqno ili nije.29


243

25 âvo{ki, str. 157.26 Ibid. Ovde se po pitawu uticaja stranih sila profesor âvo{ki razlikuje

od profesorke Avramov. Naime, nasuprot wegovom mi{qewu da je nova vlast bila,,u velikoj milosti svojih stranih pokroviteqa‘‘, Avramov tvrdi da su ,,posledemokratskih promena u zemqi oktobra 2000. godine, SAD... izvr{ile pritisakna novu vlast, koji je imao oblik politi~kog terora, da suprotno ~iweni~nomi pravnom stawu nova vlast prizna diskontinuitet dràve, {to je i u~iweno.‘‘ S.Avramov -- M. Kre}a, Me|unarodno javno pravo, Beograd, 2001, str. 123 (kurzivdodat).

27 âvo{ki, str. 158.28 Ibid.29 Ipak, vredi pomenuti da je jedan od glavnih argumenata zagovornika

kontinuiteta bio da }e SRJ na osnovu wega dobiti zna~ajne materijalne koristiu procesu sukcesije. Ovaj argument ne stoji. Prvo, pitawe je da li postoje normeme|unarodnog prava primenqive na sukcesiju SFRJ, ili je sve stvar dogovora.Drugo, ~ak i kad bi se primewivale dve konvencije o sukcesiji, onda wihovapravila ne prave su{tinsku razliku izme|u situacije raspada dràva i situacijesecesije u kojoj dràva prethodnica nastavqa da postoji. Vidi K. Obradovi},

Ali profesor âvo{ki ~asa ne ~asi da iznese svoje poli-ti~ko mi{qewe (da nas je odustajawe od kontinuiteta ,,oja-d[i]lo‘‘)30 i da pri tom napada svoje politi~ke protivnike, re~ni-kom neuobi~ajenim za stru~ne tekstove. Prema wemu, za sve je krivZoran \in|i} koji je ,,prilikom prijema novca od mo}nih stranih~inilaca za vo|ewe predizborne kampawe, preuzeo odgovaraju}eobaveze koje je trebalo ispuniti posle dolaska na vlast.‘‘ Potomje Ko{tunica prihvatio obaveze koje je ,,\in|i} uglavio.‘‘31 Jednaod tih obaveza bila je i podno{ewe zahteva za prijem SRJ u UNkao nove dràve. A Ko{tunica se, posle 5. oktobra, ,,napre~ac,bez ikakve javne rasprave‘‘ odlu~io da podnese zahtev za prijem uUN.

Prema autoru, ispada kao da su svi u zemqi nepodeqeno biliza kontinuitet, a onda je \in|i} sklopio pakt s ,,mo}nim stranim~iniocima‘‘, na koji je Ko{tunica pristao, da se od kontinuitetaodustane i zatraì prijem u UN. To, me|utim, nije ta~no. Pitawekontinuiteta je me|u doma}im pravnicima raspravqano godinama,a neki od najuglednijih stru~waka su se zalagali za raskid spolitikom kontinuiteta.32 Moè se ~ak re}i da su za kontinuitetbili uglavnom Milo{evi}evi dvorski pravnici.

3.2. Pored politi~kih invektiva, profesor âvo{ki nudi idva pravna argumenata u prilog teze da nije trebalo odustati odkontinuiteta. Prvi je vezan za Ustav SRJ. Naime, odustajawem odkontinuiteta i podno{ewem zahteva za prijem u UN, Ko{tunicaje ,,te{ko povredio‘‘ Ustav SRJ, jer je ,,neprekinuti subjektivitetJugoslavije‘‘ bio ustavna kategorija ,,pa otuda niko nije bio vla-stan da taj kontinuitet zanemari i odbaci.‘‘ Uz to, za pristupaweme|unarodnim organizacijama bila je nadle`na Savezna skup{ti-na, a ne predsednik Republike, pa je Ko{tunica neovla{}enozatraìo prijem u UN.33

[to se ti~e ,,neprekinutog subjektiviteta‘‘ Jugoslavije kaoustavne kategorije, treba imati u vidu da se radi o konstatacijikoja se nalazi u preambuli Ustava SRJ i nigde vi{e u tekstu.Wome se prosto kaè da se Ustav SRJ usvaja i progla{ava ,,... natemequ neprekinutog subjektiviteta Jugoslavije i dobrovoqnostiudruìvawa Republike Srbije i Republike Crne Gore‘‘. îni se


244

,,Problemi vezani za sukcesiju SFRJ‘‘, u: M. [ahovi}, (ur.), Me|unarodno pravoi jugoslovenska kriza, 1996, str. 285.

30 âvo{ki, str. 158.31 Ibid., str. 159.32 Vidi, na primer, K. Obradovi}, ,,Me|unarodni kontinuitet SRJ u odnosu

na SFRJ i ~lanstvo Jugoslavije u UN i drugim me|unarodnim organizacijama‘‘,JRMP, 1993, str. 316; M. [ahovi}, ,,Raspad SFRJ i stvarawe novih dràva‘‘, u: M.[ahovi} (ur.), Me|unarodno pravo i jugoslovenska kriza, 1996, str. 14.

33 âvo{ki, str. 158.

da ona sama po sebi ne name}e nikakve specifi~ne obaveze dràv-nim organima u pogledu vo|ewa spoqne politike.

[to se ti~e nadle`nosti za pristupawe me|unarodnim or-ganizacijama, profesor âvo{ki tvrdi da je za pristupawe me-|unarodnim organizacijama bila nadle`na Savezna sku{tina, a nepredsednik Republike. Me|utim, ova nadle`nost nije bila jedin-stvena po Ustavu SRJ. Naime, Savezna skup{tina je imala nad-le`nost da potvr|uje me|unarodne ugovore,34 pa time i naknadnoda odobrava pristupawe u me|unarodne organizacije koje, ina~e,postoje na osnovu me|unarodnih ugovora. Istovremeno, pri pri-stupawu me|unarodnim organizacijama (kao i kod svih me|unarod-nih ugovora), neko mora da podnese zahtev za prijem.

Prvi korak, podno{ewe zahteva za prijem, spadao je u nad-le`nost izvr{ne vlasti. U SRJ, to je ~inila Savezna vlada, naosnovu svoje nadle`nosti da utvr|uje i vodi spoqnu politiku iodràva odnose SRJ s me|unarodnim organizacijama.35 Me|utim,u situaciji kada Savezna vlada nije bila formirana,36 ~ini se dani{ta u Ustavu SRJ nije spre~avalo predsednika Republike da --na osnovu svoje op{te nadle`nosti ,,da predstavqa Saveznu Repu-bliku Jugoslaviju u zemqi i inostranstvu‘‘37 -- uputi zahtev zaprijem u UN.

Ostaje pitawe da li je Savezna skup{tina trebalo da rati-fikuje Povequ UN, po{to je na osnovu zahteva predsednika SRJdràva primqena u UN. Upravo tu kqu~ni zna~aj ima ustavni (neme|unarodni) kontinuitet koji Ustav SRJ proklamuje. Naime, kao{to je poznato, svi propisi iz biv{e Jugoslavije (ukqu~uju}i iakt o ratifikaciji Poveqe UN)38 nastavili su da vaè ako nisuu me|uvremenu ukinuti, tj. dok Savezna skup{tina druga~ije neodlu~i. Prema tome, nije bilo nikakve potrebe ponovo ratifiko-vati Povequ posle prijema u UN, jer je ona ve} bila na snazi kaounutra{wi propis SRJ. Me|utim, sama Skup{tina, ako je mislilada su wena ustavna ovla{}ewa povre|ena, mogla je da pokrenepostupak za utvr|ivawe odgovornosti predsednika SRJ, ili dadonese zakon o prestanku uredbe o ratifikaciji Poveqe UN ilida odbije usvajawe buxeta SRJ u kome je jedna od stavki bila i~lanarina za UN. Ni{ta od toga Skup{tina nije uradila, a ko-liko se ovaj autor se}a, ~ak ni opozicioni poslanici nisu takone{to predlagali.


245

34 ^lan 78, st. 1, ta~. 4, Ustava SRJ.35 ^lan 99, st. 1, ta~. 1 i 2, Ustava SRJ.36 Predsednik Ko{tunica je zahtev za prijem u UN podneo 27. oktobra, a

Savezna vlada je izabrana 4. novembra 2000. godine, vidi Slu`beni list SRJ, br.60/2000.

37 ^lan 96, st. 1, ta~. 1, Ustava SRJ.38 Sl. list FNRJ (Me|unarodni ugovori), br. 5/45.

3.3. Drugi argument koji profesor âvo{ki nudi jeste daodustajawe od kontinuiteta zna~i ,,prekid me|unarodnog kontinu-iteta sa biv{om Jugoslavijom, a time i sa Kraqevinom Srbijom,~ija je dràvnost potekla iz Kara|or|evih topova, a bila me|una-rodno priznata na Berlinskom kongresu 1878. godine‘‘.39 Premawemu:

,,Vojislav Ko{tunica... je jednim potezom zbrisao skoro dve-sta godina srpske dràvnosti i od Srbije napravio bukvalno novu,taze dràvu -- ispala je ~ak mla|a od svih biv{ih jugoslovenskihrepublika, od kojih nijedna nije bila nezavisna dràva pre stva-rawa prve Jugoslavije u koju je Srbija unela svoj me|unarodnisubjektivitet.‘‘40

Iz stava koji zauzima profesor âvo{ki proizilazi: a) daje nesumwivo postojao me|unarodni kontinuitet izme|u SRJ iKraqevine Srbije, i to preko Kraqevine SHS (Jugoslavije) isocijalisti~ke Jugoslavije; b) da je nova vlast (,,Ko{tunica‘‘)unilateralno odustala i mogla da odustane od tog kontinuiteta.îni se da obe teze polaze od pogre{ne predstave o kontinuitetui zbog toga su problemati~ne.

Me|unarodni kontinuitet -- ili jasnije, identitet -- ne za-visi iskqu~ivo, pa ~ak ni presudno, od stava dràve koja isti~etakav zahtev. Najop{tije govore}i, kontinuitet/identitet zna~ida posle odre|enih promena u kqu~nim elementima jedne dràve-- teritorije, stanovni{tva ili vlade -- dràva ostaje ona istakoja je ranije bila, bez obzira da li joj je, na primer, teritorijauve}ana ili umawena. Prosto, postoji identitet, istovetnost iz-me|u dràve pre ovih promena i dràve posle wih. Utvr|ivawekontinuiteta/identiteta zavisi od mno{tva faktora, od kojih susamo neki vezani za postupke same dràve u pitawu. Ona, naime,kroz svoje postupke/akte (traèwe ili netraèwe prijema u me-|unarodne organizacije, prihvatawe ili neprihvatawe me|unarod-nih obaveza i dr.) moè postaviti zahtev za kontinuitetom ilizahtev da se tretira kao nova dràva. Me|utim, akti dràve nisudovoqni da bi kontinuitet postojao, nego on mora da bude pri-

hva}en od drugih dràva. Za to u me|unarodnom pravu postojeodre|eni kriteriji, ali se ipak svaki slu~aj mora posmatratiposebno.41

Prema tome, va`no je, ali nikako i dovoqno, da sama dràvatraì kontinuitet ili diskontinuitet. Ono {to je presudno, to


246

39 âvo{ki, str. 159.40 Ibid., str. 158--159.41 Up. stav koji je zauzeo [esti komitet Generalne skup{tine UN u vezi

Indije i Pakistana 1947. godine, UNGAOR, 1st Comm., Annex 14g, str. 582--583, UNdok. A/C.1/212 (1947).

je stav drugih dràva. Poznato je da zahtev SSSR za pravnimdiskontinuitetom s obavezama carske Rusije nije bio prihva}en,~emu se SSSR na kraju morao prikloniti. Isto tako, zahtevMilo{evi}eve vlade za kontinuitetom SRJ sa SFRJ, bez obzirana odre|enu konfuziju i dvostruke signale, nije prihvatila og-romna ve}ina dràva.

Ovde treba pomenuti i ~esto upotrebqavani argument zaneprekinuti kontinuitet izme|u Kraqevine Srbije i SRJ, premakome je, u su{tini, Kraqevina Srbija svoju dràvnost unela uJugoslaviju, pa je posle secesije drugih republika, ta dràvnostostala tamo gde je Srbija. Ova teza ima ozbiqne nedostatke. Ta~noje da je me|unarodno-pravni subjektivitet Kraqevine Srbije pre-{ao na Kraqevinu SHS/Jugoslaviju 1918. godine.42 Me|utim, da lije i posle toga nastavio da postoji me|unarodno-pravni subjekti-vitet Kraqevine Srbije ili se u stvari radilo o me|unarodno-pravnom subjektivitetu Jugoslavije? Naime, navedena teza ne uzi-ma u obzir da je posle stvarawa Jugoslavije ona vi{e od 70 godinapostojala qua dràva, koja je u pogledu me|unarodno-pravnog sub-jektiviteta uzimana u svojoj celini. Dràvnost Srbije jednostav-no se stopila u dràvnost Jugoslavije. [ta bi se desilo da je, naprimer, Srbija odlu~ila da se otcepi od SFRJ sedamdesetih go-dina pro{log veka? Da li bi woj bio priznat me|unarodni kon-tinuitet sa SFRJ i Kraqevinom Srbijom? Verovatno ne bi.

Dakle, teza da je nesumwivo postojao me|unarodni kontinu-itet izme|u SRJ i Kraqevine Srbije, i to preko Kraqevine SHS(Jugoslavije) i socijalisti~ke Jugoslavije, jednostavno ne stoji.

Daqe, nova vlast posle 5. oktobra 2000. godine nije ,,jednimpotezom‘‘ ukinula me|unarodni kontinuitet s biv{om Jugoslavi-jom, a time i Kraqevinom Srbijom, jer priznawe ili nepriznawekontinuiteta i nije bilo u wenoj mo}i. Ona je samo prihvatilaono {to joj je ogromna ve}ina dràva svojom praksom jasno stavilado znawa -- da kontinuiteta nema i da ne}e biti priznat. Naravno,moglo se i nastaviti sa insistirawem na kontinuitetu, ,,strpqi-vo, uporno i postojano‘‘, kako to profesor âvo{ki kaè. To,me|utim, nikako ne zna~i da bi kontinuiteta i bilo, tj. da bi onna kraju ipak bio priznat.

Ostaje da se raspravi jo{ jedno pitawe -- da li nepriznavaweme|unarodnog kontinuiteta, kako god da je do wega do{lo, zna~ida je ,,zbrisa[n]o‘‘ ,,skoro dvesta godina srpske dràvnosti‘‘, kakoto autor tvrdi.43


247

42 Vidi Slobodan Jovanovi}, ,,Kraqevina SHS‘‘, Politi~ke i pravne ras-prave, Kwiga II, 1932, str. 395 i daqe.

43 âvo{ki, str. 158.

îni se da ni ova tvrdwa ne stoji. Sa stanovi{ta unut-ra{weg prava, dràva (,,dràvnost‘‘) u Srbiji postoji bez prekida,bilo da se zove Kraqevina Srbija ili SHS ili Jugoslavija, SFRJili SRJ.

Sa stanovi{ta me|unarodnog prava, ,,srpska dràvnost‘‘ jeprestala da postoji, ali ne od momenta kada je Ko{tunica podneozahtev za prijem u UN, nego od momenta kada je nastala KraqevinaSHS, kao {to je prethodno obja{weno.

[to se ti~e SRJ, wena dràvnost skoro da nije dovo|ena upitawe sa stanovi{ta me|unarodnog prava.44 O tome svedo~i ~i-wenica da su diplomatski odnosi nastavili da se odràvaju i kadaje formirana SRJ.45 Ono {to jeste dovedeno u pitawe, bila jeistovetnost, identitet SRJ sa SFRJ. Dakle, pitawe da li je SRJdràva ili nije, nikada se nije ni postavqalo, nego se postavqalopitawe da li je SRJ ista dràva kao SFRJ, pa prema tome da limoè automatski da nastavi ~lanstvo SFRJ u me|unarodnim orga-nizacijama i me|unarodnim ugovorima.46

4. ,,PRVOBITNI STAV ME\UNARODNOG SUDAPRAVDE PREMA PITAWU KONTINUITETA

SRJ SA SFRJ‘‘

U ovom delu profesor âvo{ki navodi stavove MSP upresudi u predmetu Revizija (SCG protiv BiH), a posebno seosvr}e na odluku Vlade SRJ da podnese zahtev za reviziju presudeMSP o nadle`nosti u postupku po tu`bi BiH protiv SRJ. Daqe,dovodi u vezu ovu presudu i potowu presudu u predmetu SRJ protiv

Belgije, ukazuju}i kratko da je MSP druga~ije tretirao SRJ kaotuènu stranu u predmetu po tu`bi Bosne i Hercegovine, nego kaotuìoca u predmetu tuènih NATO dràva.

Autor tvrdi da je do podno{ewa zahteva za reviziju do{lona slede}i na~in:


248

44 Vidi Klabbers-Koskenniemi-Ribbelink-Zimmermann (ur.), State Practice Regar-ding State Succession and Issues of Recognition, 1999.

45 Pristalice kontinuiteta uzimaju da je nastavqawe diplomatskih odnosasa SRJ zna~ilo da druge dràve priznaju kontinuitet SRJ sa SFRJ. Nesumwivoda je ova praksa mogla da ukazuje na kontinuitet. Me|utim, u svetlu druga~ijihizjava i prakse istih tih dràva u pogledu ~lanstva SRJ u UN, mo`da bi se moglogovoriti i o pre}utnom priznawu.

46 ‘‘...at issue is not so much whether the FRY was a state, but whether it is the sameas, or different from, the SFRY‘‘, M. Craven, ,,The Problem of State Succession and the Identityof States under International Law‘‘, European Journal of International Law, vol. 9 (1998),str. 160.

,,Jedan uì krug pravnih savetnika, me|u kojima je kqu~nuulogu morao imati prof. dr Vojin Dimitrijevi}, procenio je dabi za Me|unarodni sud pravde prijem SRJ u UN kao nove dràvemogla biti nova ~iwenica zbog koje bi se mogla osporiti nad-le`nost ovog suda, u pomenutom slu~aju utvr|ena 11. jula 1996.godine. Iz ovog prijema, po tvr|ewu zastupnika SRJ, proisteklesu dve presudne ~iwenice:

(1) da SRJ nije bila strana ugovornica u vreme dono{ewaove presude [od 11. jula 1996. godine]; i

(2) da nastavquju}i subjektivitet biv{e Jugoslavije SRJ nijeostala obavezana ~lanom IX Konvencije o genocidu‘‘.47

Prema profesoru âvo{kom, ,,umesto da postupi po o~eki-vawima ovih mudrih savetnika Vlade SRJ i pokaè da su oni vrsniznalci postupka koji se pred ovim sudom vodi, Sud ih je obrukaoi u~inio notornim neznalicama‘‘48 kada je odbio zahtev za reviziju.

U vezi s navedenim, prvo treba otkloniti svaku mistifika-ciju o tome ko je odgovoran za pokretawe postupka revizije. Ideju,a potom pravni savet (predlog) da se pokrene postupak revizije,dao je tada{wi glavni pravni savetnik Ministarstva spoqnihposlova, Tibor Varadi, uz podr{ku autora ovog ~lanka. Odluku jedonela Savezna vlada. Ina~e, ideja da bi prijem SRJ u UN doveou pitawe postupak po tu`bi Bosne i Hercegovine pred Me|una-rodnim sudom pravde mogla se na}i u literaturi jo{ 1998. godi-ne.49

Drugo pitawe je pitawe opravdanosti pokretawa postupkarevizije. Ne osvr}u}i se na invektive koje âvo{ki upu}uje svojimkolegama, izne}emo samo neke od razloga zbog kojih je vredelopokrenuti reviziju:

a) Uvek treba iskoristiti sve pravne mogu}nosti za okon-~awe spora koje stoje na raspolagawu, a revizija je to bila. Mo-gu}nost da se revizijom zavr{i spor sa BiH posledica je prijemaSRJ u UN 2000. godine, i ona je morala da bude uzeta u obzir,imaju}i u vidu zna~aj i vrednost spora.

b) Iako {anse za uspeh revizije nisu bile velike, one nisubile ni nepostoje}e, pa se ne moè re}i da je neuspeh bio ,,unapred


249

47 âvo{ki, str. 160--161. Precizniji bi bio prevod: ,,da SRJ nije ostalaobavezana ~lanom IX Konvencije o genocidu nastavqaju}i li~nost biv{e Jugosla-vije‘‘ (... the FRY did not remain bound by Article IX of the Genocide Convention continuingthe personality of the former Yugoslavia).

48 âvo{ki, str. 161.49 M. Craven, ,,The Problem of State Succession and the Identity of States under

International Law‘‘, European Journal of International Law, vol. 9 (1998), str. 144.

predvidqiv‘‘, kako profesor âvo{ki tvrdi,50 a ne daje nikakveargumente. Iz prijema SRJ u UN logi~no proizilazi da ona nijebila pre toga ~lanica organizacije. Za{to bi je ina~e bilopotrebno primiti u ~lanstvo? To {to je MSP stao na stanovi{teda ne~lanstvo SRJ u UN pre 2000. nije nova ~iwenica u smislu~lana 61 Statuta MSP, ne zna~i da su argumenti SRJ bili primafacie pogre{ni, niti da je to bilo o~igledno jo{ pre pokretawapostupka.

Prvo, kasnija odluka MSP u NATO sporovima -- bez obzirana wenu eventualnu nesaglasnost sa ranije zauzetim stavom upredmetu Revizija -- pokazuje da je Sud u su{tini prihvatio sta-vove SRJ/SCG navedene u zahtevu za reviziju.

Drugo, u postupku po zahtevu SRJ za reviziju, jedno od spor-nih pitawa bilo je pitawe da li je prijem SRJ u UN bio nova~iwenica ili ne. Ono je bilo sporno ne samo za strane u postupku,nego i za sudije. Tako, sudija Koroma (Koroma), koji je glasao zato da se revizija odbaci, ipak u svom izdvojenom mi{qewu kaè:,,... odbiti prijem SRJ u ~lanstvo Ujediwenih nacija u novembru2000. i wegove pravne konsekvence, jednostavno kao ~iwenicu kojase desila nekoliko godina posle Presude je izvrtawe (distortion) isuvi{e je ve{ta~ki.‘‘51 Prema wemu, ,,pitawa pokrenuta u ovompredmetu nisu laka za re{avawe, ali se pla{im da odgovori kojisu dati nisu uverqivi (beg the question) i ne mogu da izdrèproveru.‘‘52 Daqe, sudija Vere{~etin (Vereshchetin), koji je glasaoprotiv presude, u svom mi{qewu staje na stanovi{te da je zahtevza reviziju bio prihvatqiv, da jeste ~iwenica da SRJ nije bila~lanica UN 1996. godine (kada je presuda o nadle`nosti doneta),i da ta ~iwenica predstavqa novu ~iwenicu u smislu ~lana 61Statuta MSP kojim se utvr|uju uslovi za reviziju.53

Ako je, kao {to se vidi, izme|u sudija MSP bilo razmimo-ilaèwa i debate u pogledu prihvatqivosti revizije, onda nestoji teza profesora âvo{kog da je zahtev SRJ za reviziju ~ekao,,unapred predvidqiv neuspeh‘‘.

v) Pored toga {to je ciq revizije bio okon~awe spora sBiH, ulagawe zahteva za reviziju omogu}ilo je i ostvarewe jo{


250

50 âvo{ki, str. 161.51 Application for Revision of the Judgment of 11 July 1996 in the Case Concerning

Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide(Bosnia and Herzegovina v. Yugoslavia), Preliminary Objections (Yugoslavia v. Bosnia andHerzegovina), ICJ Reports, 2003, Judgment, Separate Opinion of Judge Koroma, st. 9.

52 Ibid., str. 10.53 Application for Revision of the Judgment of 11 July 1996 in the Case Concerning

Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide (Bosniaand Herzegovina v. Yugoslavia), Preliminary Objections (Yugoslavia v. Bosnia and Herzegovina),ICJ Reports, 2003, Judgment, Dissenting Opinion of Judge Vereshchetin, str. 28.

jednog interesa SRJ -- da ima vi{e vremena za pripremu raspraveo meritumu i za diplomatske napore za mirno re{ewe spora.Naime, da revizije nije bilo, usmena rasprava po tu`bi Bosne iHercegovine najverovatnije bi bila odràna ve} tokom 2001. ili2002. godine.

Ovo su, izme|u ostalog, bili dodatni argumenti zbog kojihje vredelo uloìti zahtev za reviziju. [to se ti~e onih osnovnih,me|unarodno-pravnih argumenata, ~itaoca upu}ujemo na podneskeSRJ u postupku revizije i na govore wenih zastupnika na usmenojraspravi, koji su javni i dostupni na internetu.54

5. ,,POVLAÊWE PROTIVTU@BE PROTIV BIH‘‘

U ovom delu, profesor âvo{ki èstoko kritikuje pov-la~ewe protivtu`be koju je SRJ podnela u sporu po tu`bi Bosnei Hercegovine za genocid. On kaè da se to ,,nikako ne moèprihvatiti, a kamoli opravdati.‘‘55

Zbog svoje uloge u navedenom sporu, ovaj autor smatra da nemoè da komentari{e tvrdwe profesora âvo{kog o ,,verodostoj-nosti‘‘ protivtu`be. Ono {to moè da analizira, jesu kritikekoje profesor âvo{ki upu}uje na povla~ewe protivtu`be u kon-tekstu revizije. Naime, on tu polemi{e s razlozima zbog kojih jeprotivtu`ba povu~ena, a koji su ,,naivni i glupi‘‘, i ne sluè na~ast ,,grupi stru~waka u kojoj je po svoj prilici presudnu re~ imaoprof. dr Vojin Dimitrijevi}.‘‘56

Neuobi~ajeni re~nik profesora âvo{kog i odre|ena fik-sacija na Vojina Dimitrijevi}a moraju biti prime}eni, ali ne ianalizirani, jer su to pitawa koja izlaze izvan okvira ovog tek-sta.

[to se ti~e razloga za povla~ewe protivtu`be, vrlo jete{ko osporavati nadle`nost suda, ako se istovremeno ima pro-tivtu`ba. Dakle, ne radi se o tome, kako profesor âvo{ki tvrdine navode}i izvor, da je protivtu`ba povu~ena da bi se MSP poveoza na{om Vladom, koja je povla~ewem protivtu`be pokazala da,,ne veruje u nadle`nost ovog Suda.‘‘57 Radilo se o tome da jeprotivtu`ba povu~ena da bi se otklonilo dejstvo instituta forumprorogatum, prema kome se nadle`nost suda prihvata i pre}utnimputem, upu{tawem u meritum spora, {to protivtu`ba jeste. Dakle,SRJ nije mogla da osporava nadle`nost MSP zahtevaju}i reviziju,


251

54 www.icj-cij.org.55 âvo{ki, str. 161.56 Ibid., str. 162.57 Ibid.

a da istovremeno nastavi da se upu{ta u spor, zadràvawem pro-tivtu`be.

Me|utim, profesor âvo{ki propu{ta da uo~i ovu okol-nost. Povla~ewe protivtu`be u ovom slu~aju, on poredi s te{kompovredom advokatske etike i implicira da je sve u~iweno u zlojnameri. Za wega, zahtev za reviziju je u stvari podnet samo da bise na{ao izgovor za povla~ewe protivtu`be (,,kako se unapredznalo i moglo znati da zahtev za reviziju ne}e biti prihva}en‘‘).58

To se ,,ne moè druga~ije kvalifikovati nego kao nacionalnaizdaja‘‘.59 A ,,najbezobzirniji u toj nacionalnoj izdaji bio je neg-da{wi ministar spoqnih poslova Goran Svilanovi}‘‘.60

U ovom delu, osim {to upotrebqava neuobi~ajeni re~nik,profesor âvo{ki iznosi ozbiqne optu`be na ra~un onih kojisu u povla~ewu protivtu`be u~estvovali. Me|utim, wegov tekstne sadrì preciznije pravne kvalifikacije ovakvog pona{awa,nego se zadràva na op{tim tvrdwama da je u~iwena ,,nacionalnaizdaja‘‘, ali i te{ka povreda advokatske etike. Tako|e, autorpropu{ta da ~iweni~no potkrepi svoje tvrdwe. Dakle, sa stano-vi{ta pravne struke, profesor âvo{ki ~ini ozbiqne propusteu navedenom delu ~lanka.

6. ,,RAZLOZI KOJIMA SE SUD RUKOVODIO KADA SEPROGLASIO NENADLE@NIM U SLUÂJU 'SRBIJA ICRNA GORA PROTIV BELGIJE'‘‘, I ,,NEDOSLEDNOST

ME\UNARODNOG SUDA PRAVDE U ODNOSU NAWEGOVA RANIJA PRESU\IVAWA U SLI^NIM

SLUÂJEVIMA‘‘

Ovde, profesor âvo{ki navodi delove iz obrazloèwapresude povodom prethodnih prigovora Belgije u vezi s nadle`-no{}u Suda po tu`bi SRJ/Srbije i Crne Gore. U toj odluci MSPje konstatovao da SRJ nije bila ~lanica UN, pa ni ~lanica Sta-tuta suda, pre 2000. godine. Autor navodi da je pri dono{ewuodluke Sud imao teàk zadatak ,,da porekne ono {to je ranijetvrdio, a da se to ne primeti‘‘, tj. da porekne ono {to je tvrdio upresudi po zahtevu SRJ za reviziju -- ,,da se sui generis poloàj [SRJu odnosu na UN] prakti~no svodi na ~lanstvo, te da je SRJ bilastrana ugovornica i Statuta Suda i Konvencije o genocidu...‘‘61


252

58 Ibid.59 Ibid.60 Ibid., str. 163.61 Ibid.

Daqe, autor razra|uje svoje tvrdwe o nedoslednosti stavovaMSP u dve presude koje su se ticale SRJ, presude po zahtevu SRJza reviziju odluke o nadle`nosti u sporu po tu`bi Bosne iHercegovine, s jedne strane, i presude povodom prethodnih prigo-vora Belgije u postupku po tu`bi SRJ, s druge. Prema wegovommi{qewu: ,,tako je ispalo da je Sud nadleàn kada jedna dràvatuì SRJ, a nije nadleàn kada SRJ tuì drugu dràvu‘‘.62 Ovunejednakost, prema profesoru âvo{kom, MSP je poku{ao daotkloni ,,smu{enim i neuverqivim obja{wewem‘‘.63

Nesumwivo je da su stavovi MSP u presudama MSP pozahtevu SRJ za reviziju i po prethodnim prigovorima Belgijeizazvali velika sporewa, {to se vidi i iz rezultata glasawa upotowem slu~aju i iz izdvojenih mi{qewa. Zbog svoje uloge usporovima SRJ pred MSP, nismo u mogu}nosti da analiziramo ovopitawe, jer }e ono najverovatnije biti jedna od tema na usmenojraspravi po tu`bi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i CrneGore.

Me|utim, smatramo da treba ukazati na dve ta~ke koje pro-fesor âvo{ki propu{ta da analizira. Prvo, u presudi po zahte-vu SRJ za reviziju, MSP kaè:

,,... rezolucija 55/12 Generalne skup{tine UN [kojom je SRJprimqena u ~lanstvo Organizacije] nije mogla retroaktivno dapromeni sui generis poloàj u kome se SRJ na{la vis-à-vis Ujediwe-nih nacija tokom perioda 1992. do 2000, ili wenu poziciju u odnosuna Statut Suda i Konvenciju o genocidu‘‘.64

Prema profesoru âvo{kom, MSP je ,,smatrao da se suigeneris poloàj prakti~no svodi na ~lanstvo, te da je SRJ bilastrana ugovornica i Statuta Suda i Konvencije o genocidu‘‘.65

Me|utim, navedeni citat nije tako jednozna~an i dopu{ta raz-li~ite zakqu~ke.

Naime, u presudi po zahtevu za reviziju, MSP uop{te nenavodi {ta je sadrìna sui generis poloàja koji je SRJ imala. Sudjedino navodi da rezolucija 47/1 Generalne skup{tine nije imalauticaja na pravo SRJ da se pojavi pred Sudom i da bude strana usporu, niti je imala uticaja na poziciju SRJ u odnosu na Konven-ciju o genocidu. Ovo je nesumwivo ta~no, jer se rezolucija 47/1ovim pitawima izri~ito nije bavila. Daqe, MSP govori o sui


253

62 Ibid., str. 165.63 Ibid.64 Application for Revision of the Judgment of 11 July 1996 in the Case Concerning

Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide(Bosnia and Herzegovina v. Yugoslavia), Preliminary Objections (Yugoslavia v. Bosnia andHerzegovina), ICJ Reports, 2003, Judgment, stav. 71.

65 âvo{ki, str. 163

generis poloàju SRJ ,,vis-à-vis Ujediwenih nacija.‘‘ Ako je smatraoda se sui generis poloàj prakti~no svodi na ~lanstvo, kao {toprofesor âvo{ki tvrdi, za{to se u presudi koristi izraz ,,vis--à-vis‘‘, a ne ,,u‘‘ UN?

Drugo, profesor âvo{ki propu{ta da navede kontekst ukome MSP u presudi po zahtevu za reviziju govori o poloàju SRJu odnosu na UN. Kontekst je ispitivawe uslova za dopu{tenostrevizije, odnosno utvr|ivawe da li je postojala ,,neka ~iwenica‘‘koja je ,,kada je presuda doneta, bila nepoznata Sudu, a i strancikoja zahteva reviziju‘‘ (~lan 61 Statuta MSP). Dakle, pitawe zapresu|ivawe nije bilo koja je pozicija SRJ u odnosu na UN, negoda li su ispuweni uslovi za dopu{tenost revizije.

Dakle, profesor âvo{ki opet, na àlost, izvla~i zak-qu~ke bez podrobnije analize. Ne ulaze}i u pitawe da li je wegovzakqu~ak ovde ispravan ili ne, mora se primetiti da wegov tekstpropu{ta da pruì detaqniju analizu predmeta kojim se bavi.

7. ,,MOGU]I UTICAJ PRESUDE U SLUÂJU 'SRBIJAI CRNA GORA PROTIV BELGIJE' NA SLUÂJ 'BIH

PROTIV SRBIJE I CRNE GORE'‘‘

U ovom delu, profesor âvo{ki osporava da }e presudaMSP u slu~aju SCG protiv Belgije imati uticaja na slu~aj BiH

protiv SCG, a suprotno mi{qewe ozna~ava kao ,,wishful thin-king‘‘.66

7.1. Prvo, autor navodi da je mogu}e da Sud odstupi od svogdotada{weg presedana, tj. od stava u presudi u slu~aju SCG protiv

Belgije. On kaè da je ova mogu}nost ve} nagove{tena u samojpresudi, gde je Sud rekao da ,,ne moè odustati da se bavi slu~ajemjednostavno zbog sugestije u pogledu motiva jedne od stranki ilizato {to wegova presuda moè imati implikacije u drugomslu~aju.‘‘67 Me|utim, iz navedenog citata uop{te se ne vidi bilokakav nagove{taj da }e Sud da odstupi od svog stava da SRJ nijebila ~lanica UN. Upravo obrnuto -- u navedenom delu MSP ba{i odgovara na primedbe mawine sudija koji ga kritikuju da }etakav wegov stav imati uticaja na ranije donete odluke u sporuBiH protiv SCG. Naime, mawina kaè:

,,ovaj pristup [usvojen u presudi u slu~aju SCG protiv Bel-

gije] izgleda da ostavqa odre|ene sumwe da li je Jugoslavija bila~lanica, izme|u 1992. i 2000, Konvencije Ujediwenih nacija o


254

66 âvo{ki, str. 168.67 Ibid. str. 169.

genocidu. Takav pristup mogao bi da dovede u pitawe re{ewa kojaje Sud usvojio u pogledu svoje nadle`nosti u slu~aju koji je Bosnai Hercegovina pokrenula protiv Srbije i Crne Gore zarad pri-mene Konvencije o genocidu‘‘.68

Dakle, mawina kaè da presuda u slu~aju SCG protiv Bel-

gije moè da ima uticaja na slu~aj BiH protiv SCG, tj. da dovedeu pitawe odluke ranije donesene u potowem slu~aju. Sudija Higins(Higgins), kao predstavnik tog mawinskog stava, u svom izdvojenommi{qewu jo{ eksplicitnije kaè da je zasnivawe odluke u NATOsporovima na ~lanu 35, stav 2, Statuta MSP, ,,bilo u potpunostinepotrebno u sada{wem slu~aju. Wegova relevantnost leì, imoè samo da leì, u drugom slu~aju koji ~eka na odluku‘‘.69

Na to MSP odgovara da ,,ne moè odustati da se bavi slu-~ajem jednostavno... zato {to wegova presuda moè imati impli-kacije u drugom slu~aju‘‘. Jasno je, dakle, da iz navedenog slediupravo obrnuto od onoga {to profesor âvo{ki tvrdi. Naime, imawina i ve}ina u MSP se slaù da presuda u predmetu SCG

protiv Belgije moè imati uticaj na postupak po bosanskoj tu`-bi.

7.2. Autor daqe navodi da ,,ono {to je za o~ekivawa na{edràve jo{ neugodnije jeste ~iwenica da je Sud propustio da sepozabavi implikacijama koje }e ova wegova posledwa presuda[SCG protiv Belgije] imati na re{avawe spora pokrenutog tu`-bom BiH protiv SRJ‘‘.70 Te{ko je, me|utim, shvatiti za{to onmisli da je Sud trebalo da se bavi ovim pitawem. Bilo bi izuzetnoneuobi~ajeno, ako ne i prava zloupotreba sudske funkcije, da seMSP u sporu izme|u SCG i Belgije bavi ,,implikacijama‘‘ koje }ewegova odluka imati na re{avawe spora izme|u BiH i SCG. Kakobi to mogao da u~ini, a da ne saslu{a bosansku stranu? Za{to biodgovarao na pitawa koja se u sporu nisu ni postavila? U svakomslu~aju, navedeno nije argument za tvrdwu profesora âvo{kog dapresuda u sporu izme|u SCG i Belgije ne}e imati uticaja na sporBiH i SCG.

7.3. Daqe, profesor âvo{ki navodi da bi ,,krhka‘‘ ve}inakojom je odluka doneta u sporu izme|u SCG i Belgije mogla lakoda se pretvori u mawinu, {to bi dovelo do neuspeha SCG upostupku sa BiH.71


255

68 Case Concerning Legality of Use of Force (Serbia and Montenegro v. Belgium), ICJReports, 2004, Judgment, Joint Declaration of Vice-President Ranjeva, Judges Guillaume,Higgins, Kooijmans, Al-Khasawneh, Buergenthal and Elaraby, stav 13 (kurziv dodat).

69 Case Concerning Legality of Use of Force (Serbia and Montenegro v. Belgium), ICJReports, 2004, Judgment, Separate Opinion of Judge Higgins, stav 18.

70 âvo{ki, str. 169.71 Ibid., str. 169--170.

Nije sporno da je odluka u NATO sporovima doneta mini-malnom ve}inom od 8 prema 7, da se jedan sudija izuzeo i da jeve}ina pretegla glasom ad hoc sudije kojeg je imenovala SRJ.Me|utim, u svojim kalkulacijama o tome kako bi mogla da izgledave}ina u sporu BiH protiv SCG, autor propu{ta da uo~i jednuva`nu ~iwenicu -- da su u toku izbori za pet sudija, pa }e krajem2005. sastav Suda biti zna~ajno promewen.72 To ~ini wegovu kal-kulaciju potpuno nepouzdanom.

8. ZAKQUÂK

Na àlost, mora se zakqu~iti da autor, koji je redovniprofesor Pravnog fakulteta u Beogradu, propu{ta da sveobuhvat-no analizira pitawa kojima se bavi, izvore koje navodi selektiv-no citira, a vi{e puta svoje tvrdwe ni~im ne potkrepquje. Ko-na~no, i kada nudi argumente, izvodi zakqu~ke koji iz wih neproizilaze.

Autor tako|e iznosi niz politi~kih kvalifikacija i op-tu`bi za ,,nacionalnu izdaju‘‘ koja je navodno izvr{ena u vezi sasporovima SCG pred MSP, kao i u vezi sa ~lanstvom u UN. Uovim delovima, autor ne nudi bilo kakvu pravnu analizu i wegovaje argumentacija vi{e nego siroma{na.

Ipak, mora se spomenuti i doprinos ovog teksta razvojume|unarodnog prava u nas, koji se ogleda u tome {to je autorpreveo neke delove presuda MSP u predmetima po zahtevu SRJ zareviziju i u predmetu SCG protiv Belgije.


256

72 Vidi UN dok. A/60/150 (2005), str. 13.

POVODI

Danilo N. Basta

PRED BISTOM SLOBODANA JOVANOVI]A

Iako sam se dugo i pomno bavio delom, li~no{}u i sudbinomSlobodana Jovanovi}a, nastoje}i pri tom da doku~im i osvetlimneke od wegovih mnogobrojnih nau~nih i duhovnih likova, nisamuveren da sam zasluìo ~ast koja mi je velikodu{no ukazana daizgovorim nekoliko re~i povodom dana{weg otkrivawa bisteSlobodana Jovanovi}a u amfiteatru na{eg Fakulteta koji nosiwegovo ime. Toj ~asti mogu udovoqiti samo ako je primim kaonajvi{u obavezu koju vaqa da ispunim po meri sopstvene odgovor-nosti i savesti.*

Po~etkom juna 1991. godine, odràn je na na{em Fakultetunau~ni skup ,,Delo Slobodana Jovanovi}a u svom vremenu i danas‘‘.Tom prilikom, svoje saop{tewe o Slobodanu Jovanovi}u kao ~ove-ku {kole, {to }e re}i kao ~oveku koji je kao profesor svim srcemi retkom odano{}u pripadao na{em Fakultetu, jedan mla|i nas-tavnik zavr{io je slede}im re~ima: ,,Sahrawen je u dalekom svetu,a mi, profesori Pravnog fakulteta u Beogradu, ne moèmo bitimirni sve dok wegove ostatke ne prenesemo u Beograd i dok wegovubistu ne postavimo u sve~anu salu na{eg fakulteta, umesto nekihdrugih bista i slika, kojima tamo nikad nije bilo mesto.‘‘ Od tihre~i, koje su tada nai{le na sveop{te odobravawe i odu{evqenupodr{ku, proteklo je bezmalo petnaest godina. Mi jo{ ne moèmobiti mirni, jer zemni ostaci Slobodana Jovanovi}a i daqe po-~ivaju u tu|ini, daleko od wegove domovine, daleko od narodakojem je pripadao i koji je voleo uprkos wegovim velikim manamai nedostacima o kojima je i sâm potkraj ìvota pisao, najzad,daleko i od Fakulteta na kojem je, sve do penzionisawa 1939.godine, decenijama delovao. Sre}om, po~ev od dana{wega dana,

* Izgovoreno 31. oktobra 2005. godine, na sve~anosti povodom otkrivawabiste Slobodana Jovanovi}a u amfiteatru koji nosi wegovo ime na Pravnomfakultetu u Beogradu.

257

moèmo biti spokojni i zadovoqni, jer }e bista Slobodana Jova-novi}a ubudu}e -- i zauvek! -- krasiti ovu slu{aonicu, opomiwu}ione koji u wu kro~e, i studente i nastavnike, na veli~inu iuzoritost jednog nau~nog dela bez premca u na{im dru{tvenimnaukama, ali ni{ta mawe i na tvorca toga dela, na ~oveka iprofesora Slobodana Jovanovi}a.

Me|utim, na{ Fakultet ne sme nipo{to podle}i samozado-voqstvu da je davawem Jovanovi}evog imena ovoj slu{aonici ipostavqawem wegove biste u woj u~inio sve {to bi za SlobodanaJovanovi}a trebalo i sve {to se za w moè u~initi.

Ro|en u emigraciji i umro u emigraciji, Slobodan Jovanovi}ne sme doveka da po~iva u tu|oj zemqi. Na{ Fakultet, pre svih,treba da se zaloì -- i da u tom zalagawu bude istrajan i neodstu-pan -- da Jovanovi}eva otaxbina, Srbija, shvati kao svoju prvora-zrednu obavezu da se wegovi posmrtni ostaci prenesu u Beograd,o tro{ku dràve tu dostojno sahrane i obeleè granitnim spome-nikom. Tu obavezu dràva Srbija treba da preuzme i izvr{i kaosvoj neodloàn zadatak. Isti takav zadatak predstavqa i ukidawesramne presude kojom je, na montiranom procesu generalu Mihai-lovi}u 1946. godine, Slobodan Jovanovi} u odsustvu osu|en kaoratni zlo~inac na kaznu li{ewa slobode s prinudnim radom utrajawu od dvadeset godina, gubitak politi~kih i pojedinih gra-|anskih prava u trajawu od deset godina, konfiskaciju celokupneimovine i, kao da sve to nije bilo dovoqno, na gubitak dràvqan-stva. Ni jedno ni drugo, naravno, nije potrebno samom SlobodanuJovanovi}u. Potrebno je nama svima, neophodno je Srbiji na wenomputu ka pravno ure|enoj demokratskoj dràvi, neophodno je zaradponovnog uspostavqawa razorenog moralno-vrednosnog i duhovnogporetka u kojem Slobodanu Jovanovi}u, {to je sasvim izvesno,mora pripasti jedno od stoèrnih mesta. U tome je pravi i ujednosimboli~ki smisao preno{ewa posmrtnih ostataka Slobodana Jo-vanovi}a u Srbiju. Na{ Fakultet treba neprekidno da isti~e iupozorava da za to preno{ewe ne bi vi{e smelo da bude nikakvihizgovora. Posledwi je ~as da se to uradi.

Mi se danas nalazimo pred bistom najzna~ajnijeg profesorai istinskog velikana u ~itavoj dosada{woj istoriji beogradskogPravnog fakulteta. Ali pripadaju}i ovom Fakultetu, SlobodanJovanovi}, u isti mah i samim tim, pripada i na{oj celokupnojkulturi, u kojoj je wegov poloàj sasvim izuzetan. Tu izuzetnostodre|uju nekoliki ~inioci. Pre svega, wegovo delo izdvaja sesvojim opsegom. Po tome bi se retko ko od na{ih stvaralaca inau~nika mogao uporediti sa Slobodanom Jovanovi}em. Ali, akobi i bilo takvih (mo`da Justin Popovi}, Jovan Cviji} ili StojanNovakovi}), sasvim je izvesno da se u na{oj kulturi niko ne moè


258

uporediti niti izjedna~iti sa Slobodanom Jovanovi}em kada jere~ o duhovnom obiqu, predmetnoj i tematskoj raznovrsnosti we-govog dela u celini. Po tome je on jedinstvena pojava u nas.

Jer, niko se, ni pre ni posle wega, nije s takvim podjednakimuspehom ogledao u oblastima ne samo razli~itim nego i sadrìn-ski i metodski udaqenim jedna od druge. Jovanovi} je stigao dabude i istori~ar nacionalne istorije, i kwièvni kriti~ar, iteoreti~ar dràve i prava, i sociolog politike, i istori~arpoliti~kih teorija, i psiholog politike, politi~kog sveta ipoliti~kog delawa. Wegova obrada na{eg devetnaestog veka umnogom pogledu je do danas ostala merodavna i neprevazi|ena;stranice koje je, recimo, napisao dvadesetih godina pro{log vekao Marselu Prustu, otkrivaju}i i pribliàvaju}i na{oj publicijednog velikog pisca, do tada malo poznatog, pokazuju wegov is-tan~an ukus, dar sigurnog prepoznavawa onoga {to }e tek kasnijepostati neosporna veli~ina i zasnovan kwièvni sud; wegovakwiga o dràvi, u kojoj je dao osnove jedne pravne teorije, do danadana{weg najboqe je i najsistemati~nije delo te vrste na na{emjeziku; wegove studije iz politi~ke sociologije i danas mogu daposluè kao obrazac kako vaqa raditi u toj disciplini, ~iji jeon jedan od prvih predstavnika kod nas, ako ne i wen praviza~etnik; wegova kwiga o vo|ama Francuske revolucije upe~atqivje primer i svedo~anstvo psiholo{ke pronicqivosti u portreti-sawu nekoliko tipova revolucionara, ~iju je politi~ku delatnosti sudbinu prevashodno nastojao da razume i osvetli pomo}u wiho-vog karaktera.

Jovanovi} je pisao mnogo, ali ne previ{e, {tedro, ali ne iprekomerno. Me|u wegovim radovima ima bezmalo svih vrsta tek-stova. Ali to nije sve. Treba dodati jo{ ne{to, ne mawe va`no:Slobodan Jovanovi} nije bio samo ~ovek {irokih vidika i raz-novrsnih interesovawa. On je u isto vreme bio i ~ovek koji jesvojski ose}ao snagu i mogu}nosti srpskoga jezika. Za wega nijebilo zna~ajno samo ono o ~emu pi{e nego i kako o tome pi{e.Koliko je drào do predmeta razmatrawa, toliko je polagao najezik i izraz. Jedan od tvoraca i najistaknutijih predstavnika tzv.beogradskog stila, Jovanovi} je svagda umeo svojim mislima iidejama da dade pravog izraza i potrebne jezi~ke mere. To je ono{to je wegovom delu, toliko raznolikom, podarilo unutra{wisklad i misaonu lepotu. Moèbiti da je u na{oj nauci biloìvqih, visprenijih, ~ak i prodornijih duhova; {irih, sre|enijih,skladnijih, lep{ih, te{ko da je bilo. Po tome on treba da budenepomerqiv uzor svima onima koji pod krovom ove ku}e predajuili u~e pravo, pravne i dru{tvene nauke uop{te.

Kada se svi ti ~inioci uzmu u obzir, postaje shvatqivo zbog~ega Slobodanu Jovanovi}u i wegovom delu pripada izuzetno me-

Danilo Basta (str. 257--261)

259

sto ne samo u na{oj nauci nego i u celokupnoj kulturi na{egnaroda.

Jovanovi}evo delo je odista bogato i raznoliko. Ali, imali u tom delu ne~ega preovla|uju}eg, prete`nijeg, ima li to delonekakvo svoje jezgro, stoèr, ne{to {to mu u ve}oj meri daje pe~at,{to ga obeleàva vi{e i potpunije od svega drugog? Odgovor jepotvrdan. Ono {to je Jovanovi}a neodoqivo privla~ilo, ~emu seneprekidno vra}ao, {to ga je zaokupqalo i uvek iznova pobu|iva-lo pa`wu wegovog istraìva~kog i qubopitqivog duha, to jeIstorija, pisana velikim slovom i uzeta u naj{irem smislu. Kadase kaè da je Istorija Jovanovi}ev glavni interes i okosnica~itavog wegovog dela, misli se na jedan obuhvatan pojam. On,najpre, podrazumeva istoriju u smislu ,,istoriopisawa‘‘, istorijuu zna~ewu bri`qivog rekonstruisawa i nizawa ~iwenica o pro-{lim vremenima i zbivawima, a na osnovu kriti~ki proverenihi kori{}enih izvora; on, zatim, sadrì u sebi nastojawa da se uistorijski tok pronikne posebnim putem i naro~itim metodom --preko portretisawa, u osnovi individualno-psiholo{kog i mawimdelom sociolo{kog, znatnijih istorijskih li~nosti, onih izrazi-tih pojedinaca kadrih da na istorijsko kretawe uti~u sna`no ipresudno, utiskuju}i se u wega i, katkad, odre|uju}i mu pravac, aliujedno i takvih koje su bujica i stihija istorijskih doga|aja nad-visile, pretvoriv{i ih u tragi~ne junake i `rtve istorije; najzad,on obuhvata politi~ke ustanove i politi~ke ideje u wihovoj is-torijskoj dimenziji, onako, dakle, kako su se u istoriji javqale,razvijale, delovale, ili, pak, s vremenom tro{ile i postepenogasnule.

Iz svega toga proizlazi i sve to potvr|uje da se istorijskiìvot -- sa svim svojim ispoqewima, u~esnicima, tvorevinama ipokreta~kim idejama -- za Slobodana Jovanovi}a nalazio u sre-di{tu wegove duhovne delatnosti i da je predstavqao weno à-ri{te iz kojeg se ona razgorevala. U najve}em delu onoga {to jepreduzimao, ~ega se kao istraìva~ i nau~nik la}ao i o tomepisao, Jovanovi} je i{ao za tim da istoriju razloì, opi{e irazume. On je bio zagledan u istorijski ìvot ~ovekov, u wegovduh i dah, wegov tok i wegove pojave.

Stoje}i danas pre bistom Slobodana Jovanovi}a, mi stojimopred onim ~ija li~nost, ~ije delo i ~ija delatnost tako|e imajuistorijski zna~aj. Samo, istorijski ne u smislu antikvarne isto-rije, ne~ega {to je zauvek pro{lo i utoliko mrtvo, niti u smisluone istorije koja podrazumeva da }emo se pro{lome samo divitii prema wemu se pona{ati idolopokloni~ki, nego istorijski usmislu biloga a neprotekloga, svagda ìvoga i stvarala~ki nadah-wuju}ega, onoga {to nas se doti~e, {to nam se obra}a, {to strp-


260

qivo ~eka da za wim posegnemo i tako ga neprestano obnavqamou wegovoj nepresu{noj ìvotnosti i snazi. Bista Slobodana Jo-vanovi}a na ovom mestu ima}e samo onda svoj puni smisao ako nasdana{we, i one koji }e tek do}i, trajno bude podsticala da wegovodelo shvatimo kao ìvo nezamu}eno vrelo iz kojeg teku saznawai uvidi koje moèmo prihvatiti, pretresati, izlagati kritici idruk~ijem prosu|ivawu, ali koje nikada i nikako ne moèmozaobi}i ili se prema wima odnositi ravnodu{no. Druk~ije kaza-no, wen je smisao da bude opomena, uzor, podstrek i putokaz. U~asu wenog otkrivawa, poèlimo svi da ona sve to zaista i bude.

Danilo Basta (str. 257--261)

261

Kosta âvo{ki

POBEDA NAD ZABORAVOM

Otkrivamo bistu na{eg najve}eg profesora u doba kada jevreme pre~istilo ko je ovaj veliki pisac, pravnik i istori~ar i{ta wegovo ime i delo uistinu zna~e. Wegovo ime ozna~ava slo-bodu i to liberalnu zamisao slobode, od koje smo danas udaqenijinego u vreme kada je on stvarao.*

Danas je mnogo Slobodana (i Slobodanki) ispra`wenog se-manti~kog sadràja, ali je samo jedan morao biti prvi i pravirodona~elnik tog rasejanog semena slobode. Taj prvi imewak slo-bode bio je Slobodan Jovanovi}. Wegov otac, Vladimir Jovanovi},kao veliki poklonik liberalizma i najpoznatijeg liberalnog mi-slioca devetnaestog veka, Xona Stjuarta Mila, èleo je da iimenima svoje dece izrazi svoj liberalni credo. I kao {to je Milsvoje glavno delo naslovio O slobodi, tako je i Vladimir Jovano-vi} svom sinu prvencu dao ime Slobodan, a svojoj k}eri Pravda.Prvo ime potom se lepo zapatilo, dok drugo nije, vaqda i zbogtoga {to u na{em narodu pravdoqubivost nema onaj àr koji imaslobodoqubivost. Kasnije je, ba{ kao i danas, bilo mnogo Slobo-dana, ali samo je jedan bio onaj istinski, jedini Slobodan komeprezime, kao element identiteta, nije bilo potrebno. Stoga, kadabi se u prvoj polovini pro{log veka reklo: tako misli Slobodan-- znalo se da je re~ o Slobodanu Jovanovi}u.

Kao slobodonosac, kako bi to stari Grci rado rekli, Slo-bodan Jovanovi} je dobro znao da sre}a naroda zavisi od nepoko-lebqive odanosti slobodi, i da se mora i du{om i telom biti sasvojim narodom kada su mu ugroène dràva, teritorija i sloboda.I po{to je srastao sa narodom iz kog je potekao, bio je velikiSrbin, ili jo{ ta~nije, istinski nacionalista, to jest, pravi

* Izgovoreno 31. oktobra 2005. godine, na sve~anosti povodom otkrivawabiste Slobodana Jovanovi}a u amfiteatru koji nosi wegovo ime na Pravnomfakultetu u Beogradu.

262

rodoqub. Ni na kraju pameti nisu mu bili bilo kakav internaci-onalizam, mondijalizam ili globalizam, a prezirao je sluèwestranim interesima protiv vlastitog naroda, {to se danas ina~e~ini bez ikakvog stida i srama. A kada je uo~i Drugog svetskograta, naro~ito posle uspostavqawa Banovine Hrvatske avgusta1939, procenio da ugroènost srpskih interesa vi{e ne dopu{taakademsku povu~enost iz politike, obrazovao je Srpski kulturniklub u kojem su va`nu ulogu imali Dragi{a Vasi}, AleksandarBeli}, Laza Kosti}, Vladimir ]orovi}, Dragoslav Strawakovi}i Veselin âjkanovi}.

Upravo primer Slobodana Jovanovi}a re~ito potvr|uje danema istinske veli~ine bez predanosti vlastitom narodu i wego-voj sudbini. Takav je bio i [ekspir koji se nije divio ni kato-li~koj [paniji niti dinastiji Habzburgovaca ili rimskom papi,tada{wim globalnim silama, nego samo svojoj rodnoj Engleskoj.Zato je i najboqe izrazio svest o vlastitom nacionalnom identi-tetu kada je u svom Ri~ardu Drugom uskliknuo: ,,Ovo blagoslovenotlo, ova zemqa, ovo kraqevstvo, ova Engleska!‘‘

Nema nikakve sumwe da je ugled velikog Srbina bio presu-dan jer se i Slobodan Jovanovi} na{ao 1946. g. na listi optuènihu sramnom procesu protiv |enerala Draè Mihailovi}a, ratnogkomandanta Jugoslovenske vojske u otaxbini, u kojem je prvoop-tuèni osu|en na smrt, a Slobodan Jovanovi}, u odsustvu, nadvadeset godina strogog zatvora. Ta sramna presuda zapre~ila muje povratak u domovinu i on je umro u tu|ini, kao {to se, zbogo~evog iznu|enog napu{tawa Srbije, i rodio u tu|ini. A sviizvori vele da je u tu|ini ìveo veoma skromno, u poznoj starosti~ak i u velikom siroma{tvu, {to je jo{ jedan dokaz wegovogpo{tewa.

Kada je, pak, re~ o wegovom u~e{}u u politici, naro~itouo~i i tokom Drugog svetskog rata, on se drào ve~nog, jo{ uantici proverenog gesla da: niko prema op{toj stvari ne sme bitiravnodu{an niti se sme razmetati {to ne uzima u~e{}a u patwamai bolovima svoje otaxbine. Slobodan Jovanovi} je sav bio sazdanod àrkog rodoqubqa i uzvi{ene te`we da pomogne svom narodui domovini, nezavisno od toga da li }e pri tom on li~no ne{todobiti ili izgubiti.

Ali iznad svega, Slobodan Jovanovi} je veliki pisac u ~ijimdelima je ìva du{a koja nikada ne stari. A po{to se iskqu~ivorukovodio unutra{wim kwièvnim merilima, u svojim mislimakretao se u svetu neprestane lepote. U tom pogledu mo`da jenajvi{e podse}ao na Edmunda Berka, koji je sve do ~ega se dovinuopostigao zahvaquju}i svojoj jasnoj misli, kwièvnom daru i sili-ni re~itosti. I to je mo`da razlog {to je Slobodan Jovanovi}

Kosta âvo{ki (str. 262--265)

263

najboqe prikazao tog Herkula engleske slobode, ne{to mawe us-pe{no Makijavelija, a potom Marksa i Platona. To potvr|uju iBerkove potresne re~i o Indiji i wenim pqa~ka{ima koje na{Slobodan Jovanovi} ovako prenosi: ,,Sa svom lakomo{}u starostii sa svom bujno{}u mladosti, oni nadolaze jedni za drugima kaotalasi, i pred o~ima uro|enika u beskona~nom, beznade`nom nizujednako pronalaze nova jata grabqivih putni~kih ptica, koja uveknovom gla|u navaquju na hranu koja se neprestano raznosi...Svojplen oni odvla~e u Englesku, a jauci Indije idu ka talasima ivetrovima da bi, kad do|e vreme monsuna, bili razduvani {iromdaleke i gluve pu~ine...‘‘

U Vo|ima Francuske revolucije, u kwièvnom pogledumo`da svom najboqem delu, Slobodan Jvanovi} je pokazao kakosvaka faza revolucije zahteva jedan odre|eni tip qudskog karak-tera koga iznosi na sam vrh revolucionarnog talasa koji ru{i svepred sobom. Na tom vrhu, u jednom trenutku bio je Danton koji jesa te visine jedino mogao pasti pod giqotinu i u grob. Za wegaSlobodan Jovanovi} veli da je bio tip novog ~oveka i skorojevi}a.,,Nije r|av, ali su mu apetiti jaki, a skrupule slabe. Za vremeRevolucije, u danima wegove sile i gospodstva, wegovo su dru{tvoratni bogata{i i kwièvni ~ergari; oko wega se ose}a dah ko-rupcije i cinizma. U javnom ìvotu, wegove su odlike snaga ismelost...On nije zane{ewak; zna {ta ho}e i ne bira sredstva;wegovo je revolucionarstvo prakti~no i brutalno. Kad vaqa lo-miti i razbijati prepone, on gura neodoqivom snagom. Po mislimai po re~ima bilo je ve}ih revolucionara od wega, ali ih nije bilove}ih i po delima. Kad je Revolucija pre{la iz parlamenta iklubova na ulicu, i kad se pretvorila u tu~u i gu{awe, Danton jebio tu, zasukanih rukava kao atlet.‘‘

Naposletku, istorijski spisi Slobodana Jovanovi}a su bli-stava panorama u kojoj na{i veliki preci iz devetnaestog vekapromi~u pred na{im o~ima na nevidqivoj niti vremena. Za ovupriliku vaqa pomenuti wegov portret Tome Vu~i}a Peri{i}a, zakoga navodi da je bio i veliki demagog i da niko nikada u na{ojistoriji nije re~itije govorio narodu na wegovom jeziku negoVu~i}. âk bi se moglo re}i da je bio i republikanac, a da toganije bio svestan, jer se neprestano pitao za{to to kwaz moè, ami ne moèmo. O tome svedo~i i ovaj wegov govor: ,,Ja se ne bojimnikoga: ni Kwaza ni Saveta ni pope~iteqa ni mitropolita -- iniko ne treba da se boji nikoga. Mi smo svi ravni: {to je Kwaz,to je i sviwar, -- {to je sviwar, je i savetnik, -- {to savetnik, toi terzija, -- a {to terzija, to i sudija, {to sudija, to i ja...Svi smojednaki; ne treba da se samo jedan greje na suncu, a mi svi da stojimou ladu, i samo jedan da podigne glavu visoko, a mi svi da gledamou zemqu, no vaqa svi da gledamo gore i svi da se grejemo na suncu.‘‘


264

Slobodan Jovanovi} je pisao o velikim misliocima i na{ojpublici prikazivao velike pisce, ali je svoje najboqe radove nastotinama stranica posve}ivao qudima i doga|ajima iz istorijesvoga naroda. I mada je besprekorno vladao francuskim kwièv-nim jezikom, uvek i samo na srpskom je hteo da pi{e.

Wegovo veliko delo, ba{ kao i ova bista, nije ni{ta drugodoli pobeda nad zaboravom.

Kosta âvo{ki (str. 262--265)

265

PRILOZI

Svetlana Mir~ov

BIBLIOGRAFSKI RAD GOJKA NIKETI]A

Gojko Niketi}, pravnik, advokat, urednik, komentator i iz-dava~ mnogih zakona i autor prve celovite pravne bibliografijeu Srba, danas je gotovo zaboravqen. Podatke o wemu donose samoNarodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovena~ka Stanoja Sta-nojevi}a, Sveznawe, jubilarni Katalog izdawa (1901--1935) Izda-va~kog i kwiàrskog preduze}a Geca Kon1 i nekoliko dokumenatapohrawenih u Arhivu Srbije. Na osnovu raspoloìve gra|e znamoda je Gojko Niketi} ro|en 1. juna 1881. godine u Beogradu, da jewegov otac Petar Niketi} bio u~iteq, da je gimnaziju zavr{io uNi{u i da je Pravni fakultet u Beogradu upisao 1903. a diplo-mirao 1908. godine, pre 14. juna2. Tokom studija radio je kaodekanski prepisiva~, i na to mesto, zbog drugih obaveza, daoostavku 27. decembra 1907. godine3. Po zavr{etku studija, prvo jebio sudski pisar, pa septembra 1910. godine advokatski priprav-nik, a zatim je 1911. godine otvorio advokatsku kancelariju uBeogradu. Doktorand Gojko Niketi} je 30. maja 1910. poloìousmeni doktorski ispit iz sudske (privatno pravo) grupe sa od-li~nim ocenama (sve petice). Doktorsku tezu O pravnom karakte-

ru eksproprijacije4, koju su mu ~itali profesori @ivojin M.

Peri} i Ninko Peri}, odbranio je 15. marta 1923. godine. Komi-sija u sastavu: predsednik, dekan profesor Dragoqub Aran|elovi}i ~lanovi, profesori @ivojin M. Peri} i @ivan Spasojevi}jednoglasno se sloìla da je kandidat pismeni doktorski ispit

266

1 Primerak Kataloga koji je pohrawen u fondu Biblioteke Pravnogfakulteta u Beogradu je sa posvetom Gece Kona profesoru @ivojinu Peri}u.

2 G. Niketi} je 14. juna 1908. godine uputio molbu rektoru da mu izdadiplomu i u woj naveo da je ,,sirotog stawa‘‘. Dokument se ~uva u Arhivu Srbije,U.B. F. r. 48/1908.

3 Arhiv Srbije, U.B. F. IV, r. 228/907.4 U nekim izvorima pogre{no se navodi naslov teze kao O pravnoj prirodi

eksproprijacije.

poloìo sa odlikom. Niketi} je od 1912. godine u~estvovao u svimotaxbinskim ratovima. O wegovom kasnijem ìvotu ne zna semnogo. Nije se ènio, ìveo je sam i bio pomalo osobewak. GojkoNiketi} je, po usmenom saop{tewu ro|ake koja je k}i wegovogsinovca, stradao u svojoj ku}i prilikom velikog bombardovawaBeograda 16, 17. ili 18. aprila 1944. godine. Bomba je razru{ilaNiketi}evu ku}u, on je poginuo, a stradala je i wegova prebogatali~na biblioteka.

Dok su podaci o ìvotu Gojka Niketi}a veoma oskudni,wegova radna i stvarala~ka biografija izuzetno je bogata, jer jeon bio li~nost temeqnih i raznolikih intelektualnih intereso-vawa. Srpska retrospektivna bibliografija. Kwige 1868--1944,najve}a riznica podataka i najzna~ajnije kulturno-istorijsko sve-do~anstvo na{eg naroda, beleì 43 monografske publikacije ovogautora i to nekoliko pravnih rasprava, naro~ito iz oblastiprivatnog prava, zatim dvanaest kwiga Odluka op{te sednice

Kasacionog suda (od 1922. do 1929), koje je on sredio, pa Gra|anski

sudski postupak Kraqevine Srbije (izdawa 1914. i 1921), Gra|an-

ski zakonik Kraqevine Srbije (izdawa 1909. i 1922), Kazneni

zakonik i krivi~ni sudski postupak (izdawa 1911, 1920, 1924),Trgova~ki zakonik i steci{ni postupak Kraqevine Srbije (iz-dawa 1914. i 1923), kao i vi{e zakona. Niketi} je, pored toga, od1920. godine izdavao kod Gece Kona ediciju Zbirka zakona protu-

ma~enih i obja{wenih sudskom i administrativnom praksom ukojoj je objavqeno 243 sveske zakonika, zakona, uredaba, registara,pravilnika, ugovora i dr., od kojih su neki naslovi imali i vi{eizdawa. Niketi} je bio pokreta~ i urednik Mese~nika za zakono-

davstvo, pravosu|e i administraciju koji je izlazio u Beogradutokom 1924. godine, izdava~ je bio Geca Kon i objavqeno je 12svezaka u 4 kwige ovog ~asopisa. Niketi} je priredio i Admini-

strativni re~nik mesta Kraqevine Jugoslavije koji je kao sop-stveno izdawe objavio 1931. godine.

Bibliografska dela Gojka Niketi}a su: Pravna bibliogra-

fija ~lanaka i kwiga u srpskoj kwièvnosti do kraja 1905. godine,

Bibliografija Gra|anskog (sa Me|unarodnim -- privatnim) i

Krivi~nog prava sa postupcima do kraja 1905. godine i Biblio-

grafija Ju`noslovenske povremene {tampe do kraja 1934. godine.

Kwiga prva.

Niketi}eva Pravna bibliografija zauzima veoma zna~ajnomesto me|u specijalnim bibliografijama objavqenim kod nas do1944. godine. On je ovu Bibliografiju, kao i wegov veliki pret-hodnik u bibliografskom radu, Stojan Novakovi}, objavio u dva-deset{estoj godini ìvota. U pomenutom Katalogu izdawa (1901--

1935) Izdava~kog i kwiàrskog preduze}a Geca Kon, objavqenom

Svetlana Mir~ov (str. 266--271)

267

u Beogradu 1935. godine, koji je izradio bibliotekar Narodnebiblioteke u Beogradu, pravnik Mihailo Podoqski, u uvodu pi{e:,,Po obi~aju koji vlada za bibliografije ovakve vrste, navodimoprvih dvadeset kwiga da bi se videlo u kakvim je razmerama i ukojim oblastima po~eo izdava~ki rad g. Gece Kona‘‘5. Kao dvade-setu u nizu, Podoqski navodi Pravnu bibliografiju ~lanaka i

kwiga u srpskoj kwièvnosti do kraja 1905. godine.

Mladi bibliograf Gojko Niketi} je za moto svoga rada uzeolatinsku izreku: Qui scit ubi scientia, habenti est proximus (Onaj ko znagde se znawe nalazi, najbliì je onome koji zna). U PredgovoruBibliografije autor isti~e da je po savetu dr êdomira Mitro-vi}a preuzeo sre|ivawe srpske pravne bibliografije, navode}i daje u nas do tada jedino Stevan Maksimovi}, pravnik iz Poàrevca,dao dva bibliografska priloga, koji su objavqeni u ~asopisimaPravo (iz 1861) i Brani~ (iz 1905), ali da su oni obuhvatali,,mnogo uì krug nego {to je ovim u~iweno‘‘. Pravnu bibliogra-

fiju izdao je Arhiv za pravne i dru{tvene nauke, objavila Izda-va~ka kwiàrnica Gece Kona, a {tampala Nova {tamparija Da-vidovi} u Beogradu 1907.

Bibliografija je po obimu gra|e koju obuhvata iscrpna, {toi sam autor u predgovoru potvr|uje: ,,Ne pretenduju}i nikako napotpunost, jer se u nas, naro~ito pravni~ke kwige, retko prikazujui obznawuju, kao {to se retko i kupuju, utoliko pre {to pre duèvremena nije u nas bilo ni jednog pravni~kog lista, ja ipak mis-lim, da smem re}i, da su praznine u ovoj zbirci svedene na najmawumeru‘‘6. Bibliografija sadrì 2.760 bibliografskih jedinica ipopisuje 2.040 ~lanaka u ~asopisima i 720 kwiga i posebnih oti-saka, ali je stvaran broj jedinica mnogo ve}i jer je Niketi} uokviru jedne bibliografske jedinice navodio sve periodi~ne pu-blikacije u kojima je isti ~lanak objavqen, ili pak sva izdawajedne kwige. Bibliografski opis ra|en je po tada{wem metoduMe|unarodnog bibliografskog udruèwa, a celokupna gra|a svrs-tana je u devetnaest tematskih celina koje pokrivaju sve oblastiprava, s tim {to posledwa grupa Razna gra|a, sadrì zbornikezakona i uredaba, protokole i stenografske bele{ke Narodneskup{tine i Senata Kraqevine Srbije, zatim statisti~ku gra|u,kao i raznu drugu gra|u srodnu pravnim naukama. Bibliografija

neminovno beleì i dela iz srodnih nauka, koja pored pravnetematike doti~u i ekonomiju, istoriju, filozofiju, etnologiju,medicinu i teologiju. Numeracija Bibliografije je kontinuirana,raspored gra|e u okviru celina je azbu~ni, po prezimenima autora,


268

5 Katalog izdawa (1901--1935), Beograd, Izdava~ko i kwiàrsko preduze}eGeca Kon, 1935, str. XV.

6 Pravna bibliografija. Predgovor.

s tim {to su anonimi na po~etku, a autor u anonime svrstava ipriloge i kwige potpisane inicijalima. Prvo su beleèni pri-lozi objavqeni u periodi~nim publikacijama, a zatim kwige iposebni otisci.

Ovaj vrstan, pionirski bibliografski rad pruào je preg-led stawa i razvoja pravnih nauka u nas u rasponu od ravno jednogstole}a (najstarija popisana kwiga: Kwiga o dol`nosti podani-

kov k wihovu monarhu, objavqena 1805. godine u Budimu), a danasje i dragoceni priru~nik za istori~are i teoreti~are prava, alii svojevrsni pomenik znamenitih delatnika poput: Jovana Avaku-movi}a, Dragoquba Aran|elovi}a, Valtazara Bogi{i}a, Velimi-ra Bajki}a, Dobrivoja V. Baki}a, Luke Gr|i}a Bjelokosi}a, Sto-jana Bo{kovi}a, Tome A. Brati}a, Vojislava Veqkovi}a, MilenkaVesni}a, Luja Vojnovi}a, Vuka Vr~evi}a, Mihaila Vuji}a, Milen-ka Vuki}evi}a, Milutina Gara{anina, Gligorija Ger{i}a, Ni}i-fora Du~i}a, Andre \or|evi}a, Vladana \or|evi}a, \or|a \or-|evi}a, Jovana Erdeqanovi}a, Tome @ivanovi}a, @ivojina @ujo-vi}a, Vladimira Jak{i}a, Velizara Jankovi}a, Alekse S. Jovano-vi}a, Vladimira Jovanovi}a, Milana Jovanovi}a-Batuta, Slobo-dana Jovanovi}a, Vuka Stefanovi}a Karaxi}a, Qubomira Kova-~evi}a, Nikole Krsti}a, Koste Kumanudija, Rajka Le{janina, Ste-vana Maksimovi}a, Boìdara V. Markovi}a, Dimitrija Mati}a,A}ima Medovi}a, êdomiqa Mijatovi}a, Dragutina Miju{kovi}a,Nikodima Mila{a, Milovana \. Milovanovi}a, êdomiqa Mit-rovi}a, Jakova Ja{e Nenadovi}a, Andre Nikoli}a, Mom~ila Nin-~i}a, Stojana Novakovi}a, \or|a Pavlovi}a, Stevana R. Pavlo-vi}a, @ivojina Peri}a, Nastasa Petrovi}a, Nikole S. Petrovi}a,Milana S. Piro}anca, Stojana Proti}a, Mili}a Radovanovi}a,Jovana Raji}a, Mite Raki}a, Vladislava Ribnikara, Stanoja Sta-nojevi}a, Vojislava Suboti}a, Jovana Suboti}a, Ja{e Tomi}a, Jo-vana Tomi}a, Sime Trojanovi}a, \or|a Ceni}a, Koste Cuki}a,A}ima ûmi}a, kao i mnogih drugih zaslu`nih imena onda{weSrbije.

Da se srpsko pravo oslawalo na dostignu}a i tokove evrop-skog i svetskog prava svedo~e u ovoj Bibliografiji popisaniprevodi dela poznatih stranih pravnika, filozofa i drugih na-u~nika, poput Aristotela, Valtera Bexota, Gastona de Burà,Fridriha Engelsa, Viktora Igoa, Konstantina Jire~eka, KarlaKauckog, Fistala de Kulanà, Ksenofonta, Gistava Lebona, Ma-kijavelija, Xona Stjuarta Mila, Tomasa Mekolija, Monteskjea,Prudona, Rusoa, Adama Smita, Herberta Spensera, Aleksisa Tok-vila, Pavela Jozefa [afarika. Kao prevodioci dela navedenihautora potpisuju se, izme|u ostalih, i Stojan Anti}, Jovan A}imo-vi}, Dobrivoje V. Baki}, Milenko Vesni}, Gavro Vukovi}, Gligo-rije Ger{i}, Milan Damjanovi}, \or|e M. \or|evi}, @ivojin


269

@ujovi}, Vladimir Jovanovi}, Miloje @. Jovanovi} Majdanac,Svetozar Jovanovi}, budu}i kraq Srbije -- kneèvi} Petar A.Kara|or|evi}, Uro{ Kneèvi}, Nikola Krsti}, Boìdar V. Mar-kovi}, Milan St. Markovi}, Nikola Markovi}, Tasa J. Milenko-vi}, Milan \. Milovanovi}, @ivko Milosavqevi}, Todor Nedeq-kovi}, Gojko Pavlovi}, Lazar Pa~u, Nastas Petrovi}, \or|e Po-povi}, Milo{ Popovi}, Du{an A. Stankovi}, Kosta Tau{anovi},Sima Filipovi}, Milo{ N. Hristi} i mnogi drugi intelektualcitoga doba.

Bibliografiju dopuwava registar popisanih periodi~nihpublikacija, nazvan Izvori, i u wemu je navedeno 62 ~asopisa ilista koji su izlazili u periodu od 1825, prve godine izlaèwana{eg najstarijeg ~asopisa -- Letopisa Matice srpske, do 1905,zavr{ne godine obuhva}ene Bibliografijom. Popisana periodikaje objavqivana u Srbiji, Vojvodini i Bosni, i to najvi{e u Beo-gradu, zatim u Novom Sadu, Pan~evu, Sremskim Karlovcima, [ap-cu, Vr{cu, Zemunu, Kragujevcu, Sarajevu, ali i u Be~u, gde suponekad objavqivane srpske kwige i periodika. Za svaku perio-di~nu publikaciju navodi se naziv, imena svih urednika, mesto igodine izdawa, a to su danas veoma retki i dragoceni podaci. Me|upopisanim periodi~nim publikacijama su one koje su se poglavitobavile pravnim naukama: Brani~, Pravnik, Pravo, Srpski prav-

nik, Policijski glasnik, Sudski list, Trgovinski glasnik, Glas

prava, sudstva i administarcije, Govornica, Finansijski preg-

led, ali i Letopis Matice srpske, Otaxbina, Videlo, Delo,

Godi{wica Nikole ûpi}a, Srpski kwièvni glasnik, Prosvet-

ni glasnik, Bosanska vila, Danica, Javor, Straà, Kolo, Prosvje-

ta, pa od listova Srbske (kasnije Srpske) novine, Beogradske

novine, Beogradski dnevni list, Odjek, Samouprava, Pan~evac,

Srpski dnevnik itd. Mana ove Bibliografije je {to je ne prateautorski i hronolo{ki registar koji bi pove}ali wenu informa-tivnost i omogu}ili lak{e pretraìvawe popisane gra|e. Autoru predgovoru nagla{ava da }e se ovaj bibliografski rad nastavitii dopuwavati u tek pokrenutom Arhivu za pravne i dru{tvene

nauke, te }e tako srpska bibliografija prva biti potpuna i izretrospektivne }e se nastaviti u teku}u.

Druga dva bibliografska rada Gojka Niketi}a nisu ni poobimu ni po zna~aju ravna Pravnoj bibliografiji.

Bibliografija Gra|anskog (sa Me|unarodnim privatnim) i

Krivi~nog prava sa postupcima do kraja 1905. godine, u stvari jeposeban otisak iz Pravne bibliografije i obuhvata wene prve~etiri tematske celine. Sadrì 889 bibliografskih jedinica, odtoga 759 priloga u ~asopisima i 130 kwiga. Pretpostavqamo da je


270

ova gra|a bila najzanimqivija i najvi{e kori{}ena, pa je zbogtoga objavqena kao separat.

Gojko Niketi} je, kako se navodi u jubilarnom Katalogu

izdawa Gece Kona (1901--1935), pokrenuo 1935. godine Op{tu ju`-

noslovensku biblioteku ,,koja }e postupno donositi Bibliogra-fiju ju`noslovenske povremene {tampe do kraja 1934. godine‘‘.Prva i jedina kwiga objavqena u ovoj ediciji je Niketi}evaBibliografija ju`noslovenske povremene {tampe do kraja 1934.

godine, objavqena u Beogradu 1935. godine. Bibliografija sadrìanaliti~ki popis priloga u {est ~asopisa: Brankovo kolo, Kwi`-

evnik, Zora, Srbadija, Srpske ilistrovane novine i Sedmica.

I u ovoj Bibliografiji autor je gra|u sredio po tematskimgrupama, a u okviru tih celina azbu~no, po prezimenima autora,ali tako da svi prilozi istog autora ~ine jednu bibliografskujedinicu. Bibliografija nije numerisana i ne prate je registri,ali je i pored toga wena informativna vrednost veoma velika,~emu doprinose i dragoceni i iscrpni podaci koji se odnose nahronologiju izlaèwa ~asopisa, mesto izdawa, urednike i vlasni-ke, i sve promene vezane za ìvot popisanih ~asopisa. Za ovuBibliografiju moè se slobodno re}i da je jedan od prvih po-ku{aja izrade moderne bibliografije priloga u ~asopisima i onaje i danas neophodan izvor podataka za svakog istraìva~a srpskekwièvne istorije i srpske periodike.

Ovaj saèti pregled stvarala~kog rada Gojka Niketi}apotvr|uje da wegovo ime i delo zasluùju trajno pam}ewe, kakozbog izvanredno velikog doprinosa razvoju na{eg prava, tako izbog posve}ewa zametnom, ali veoma korisnom poslu izrade bib-liografija.


271

OSVRTI

Danilo N. Basta

MLADI]KI RADOVISLOBODANA JOVANOVI]A1

Izdawe Sabranih dela Slobodana Jovanovi}a u dvanaest to-mova, koje su priredili, sada ve} obojica pokojni, Radovan Samar-xi} i @ivorad Stojkovi}, a 1990--1991. godine objavili BIGZ,Jugoslavijapublik i Srpska kwièvna zadruga, zna~ilo je velikikorak u nastojawu da se na jednom mestu na|u tekstovi tog na{egistinskog velikana. U prvom tomu objavqen je i ,,Bibliografskipregled radova Slobodana Jovanovi}a‘‘, koji je, po hronolo{komredosledu, sa~inila Milana \ur|ulov. Ispostavilo se, me|utim,da ni to izdawe ni ta bibliografija nisu bili potpuni. Naknadnose pokazalo da je Jovanovi}evo delo bogatije i samim tim opse`ni-je, jer je wegova spisateqska delatnost zapo~ela dve godine ranijenego {to se do tada uzimalo i verovalo, tj. da je Jovanovi} po~eoda objavquje kao dvadesettrogodi{wi mladi}, ve} 1892, a ne tek1894. Nesumwiva je zasluga Stani{e Vojinovi}a koji je, idu}i pritom i tragom Iva Tartaqe, mukotrpnim istraìva~kim radom poraznim na{im bibliote~kim i arhivskim fondovima otkrio vi{eod trideset do sada nepoznatih radova Slobodana Jovanovi}a izperioda 1892--1902. godine. Objavqeni pod raznim pseudonimima(npr. Puck, Yorick, Bob), inicijalima (npr. S. J., J.) i u raznimonda{wim glasilima (npr. ,,Srbija‘‘, ,,Videlo‘‘, ,,Red‘‘, ,,Srpskipregled‘‘, ,,Zora‘‘, ,,Bosanska vila‘‘, ,,Nova iskra‘‘ i dr.), ti do ju~eneznani Jovanovi}evi radovi, ~ije je autorstvo nepobitno utvr-|eno, pre{tampani su sada posle tolikih decenija, i na taj na~in,kao neka vrsta dopune wegovih Sabranih dela, u~iweni pristu-pa~nim dana{wim ~itaocima. Tim ~itaocima lektira }e bitiznatno olak{ana ako se upoznaju s vaqanom tekstolo{kom anali-

272

1 Slobodan Jovanovi}: Nepoznati radovi 1892--1902. Priredio Stani{aVojinovi} (Filip Vi{wi}, Beograd, 2005).

zom koju je u svom pogovoru, pod naslovom ,,Izazovi sabranihspisa‘‘, dao Du{an Ivani}.

Na po~etku svoga stvarala~kog puta, koji }e, na sre}u idobrobit na{e kulture, trajati duè od {ezdeset godina, Slobo-dan Jovanovi} je pisao i objavqivao kwièvnu i pozori{nu kri-tiku. Budu}i veliki istori~ar, teoreti~ar dràve, pravni pisac,sociolog, portretist itd., zapo~eo je svoj spisateqski posao najednom druk~ijem tlu, na tlu umetnosti -- istina, ne kao umetni~kistvaralac, nego kao neko ~iji je kriti~ki duh okrenut kwièvnomi pozori{nom zbivawu, onim umetni~kim oblastima, dakle, ukojima re~ i govor imaju sredi{wu ulogu i presudan zna~aj. Kaomladog duhovnog delatnika, Jovanovi}a je -- vaqa to zapaziti --prevashodno privla~ila umetnost re~i. To, zacelo, ne moè bitislu~ajno. Kod wega se zarana ispoqila izrazita sklonost ka mo}ijezika, wegovom obliku, lepoti, izraàjnosti. Tu }e sklonostdocnije ne samo zadràti nego i pa`qivo negovati. Svi wegovibudu}i tekstovi -- i nau~ni, i esejisti~ki, i najobimniji, i naj-kra}i -- svagda }e biti uobli~eni jezi~ki besprekorno, tj. uzorno,nose}i na sebi, za oko koje je kadro da to primeti, pe~at wegoverane sklonosti, predanosti i posve}enosti velikim, ~esto skri-venim mogu}nostima srpskoga jezika. Wegovi radovi, bez izuzetka,jesu primer i obrazac nau~ne proze visoke kwièvne vrednosti.

Ali u ovom zapisu se ne moè bliè govoriti o ranimJovanovi}evim radovima posve}enim pojedinim kwièvnim deli-ma i pozori{nim predstavama. Vaqa samo zapaziti da je mladiJovanovi} qubopitqivo i pomno pratio na{ kwièvni i pozo-ri{ni ìvot devedesetih godina pretpro{log veka, da je pokazi-vao istan~an duh u rasu|ivawu i odva`nost u ocewivawu, grade}itako svoj prepoznatqiv kriti~arski lik. Za uzvrat, osvrnu}emose na wegove novootkrivene politi~ke ~lanke iz tog vremena.

Iako sa~iwavaju mawi deo ove kwige, Jovanovi}evi ranipoliti~ki ~lanci privla~e znatnu pa`wu i sami po sebi, ali izbog toga {to se u nekima od wih nalaze (ili naslu}uju) misaoniza~eci nekih Jovanovi}evih potowih -- zrelih i razvijenih -- ra-dova. Lep primer za to pruà wegov ~lanak ,,Gledston‘‘, objavqenu ,,Redu‘‘ 24. februara 1894. godine. U wemu je Jovanovi} saop{tiojezgro onoga {to }e, ~etrdeset ~etiri godine kasnije, izloìti{ire i potpunije u monografiji Gledston (Jugo-Istok, Beograd,1938). Tako se Jovanovi}ev ,,Gledston‘‘ iz 1894, ~lanak mladi}a oddvadeset pet godina, pokazuje kao praoblik wegovog Gledstona iz1938, kwige ~oveka od {ezdeset devet godina, sada ve} ~uvenogpredstavnika-predvodnika na{ih duhovnih nauka.

Drè}i da je Gledston znamenita politi~ka pojava i da jewegova uloga u novijoj istoriji Engleske velika, mladi Jovanovi}

Danilo N. Basta (str. 272--278)

273

je, da bi tome dao {to sna`niji izraz, pribegao jednoj paraleli,pozvav{i se na Viktora Igoa koji je za Miraboa kazao da nije bio~ovek, nego doga|aj, i odmah o Gledstonu dodao: ,,To nije bio ~ovek,to je bila revolucija‘‘ (193). Svojom revolucijom od 1789. Fran-cuska je izvela politi~ku obnovu i osvojila politi~ke slobodeuz prolivawe krvi, dok je isti ciq u Engleskoj postignut postupnoi putem reformi. Prema Jovanovi}u, taj poduhvat je izveo ,,jedanenergi~an ministar, i taj je ministar bio Gledston‘‘ (193--194). Nasvom evolutivnom putu od aristokratije ka demokratiji Engleska,isti~e Jovanovi}, ,,nije imala potpunijeg predstavnika od Gled-stona‘‘ (194). Me|utim, odmah se nazire i ograni~ewe Gledstonovo.On je bio ~ovek politi~ke obnove. Prema socijalnoj obnovi, svepre{nijoj i neizbe`nijoj, on je ,,ostao savr{eno tu|‘‘ (195).

Jovanovi} je zapazio da je Gledstonov politi~ki rad bionegativan. Znao je {ta ne}e, ali ne i {ta ho}e. Ru{io je staro,dotrajalo i prevazi|eno, ali ne znaju}i najta~nije {ta novo trebada se izgradi. Osim toga, Gledston, kako ga vidi mladi Jovanovi},nije imao velike originalnosti ni u svojim politi~kim idejama.Uglavnom je i{ao za ve} postoje}om strujom, prilago|avaju}i jojse ve{to. To je za Jovanovi}a, s dobrim razlozima, bio dovoqanpovod da o demokratskim politi~arima i dràvnicima iskaèjedno op{tije saznawe koje sadrì trajnu istinu, nesumwivo vred-nu opomiwawa i u na{im prilikama rudimentarne, tranzicionedemokratije. S Gledstonom na umu, on veli: ,,Sa svima demokrat-skim dràvnicima izgleda da je tako. Wihova se sva ve{tinasastoji u tome da predvide pokrete u narodu i da im se {to brèprilagode. Sa dolaskom demokratije bi}e da je nestalo me|u dr-àvnicima originalnosti. Od wih se vi{e ne traì da sami imajumisli: dosta je ako tu|e misli mogu odmah da pogode‘‘ (196).

S pomawkawem originalnosti kod demokratskih politi~araide ruku pod ruku wihova nestalnost. Ona je posledica okolnostida se demokratski politi~ar svagda prilago|ava promenama i}udima javnog mwewa. To vaì danas jednako kao i u Gledstonovovreme. Za ovoga je Jovanovi} rekao da niko nije bio u tako tesnoji prisnoj zajednici sa mwewem svoje zemqe kao on. Jovanovi}, pritom, nije imao u vidu neku Gledstonovu olaku prevrtqivost ilineko wegovo slepo tumarawe. Naprotiv, za neprekidno mewawetog velikog engleskog dràvnika rekao je, sasvim nedvosmisleno,da se ,,potpuno slaè sa prirodnom evolucijom samog engleskogdru{tva‘‘ (197). Moè li za pravog i odgovornog politi~ara bitii~ega poèqnijeg od wegovog neprekidnog preobraàvawa u skla-du s razvojnim potrebama i va`nim interesima dràve i dru{tvau kojima deluje?

Mladom Jovanovi}u nije promaklo da je Gledston bio od onihpoliti~kih qudi koji su dobro shvatili ogroman zna~aj javnog


274

mwewa i umeli da ga za sebe politi~ki iskoriste. Sa àokomironije, jednim spisateqskim sredstvom kojim se rado i ~estosluìo kako mladi, tako i pozni Jovanovi}, napisao je: ,,Gledstonje imao tisu}u na~ina da javno mwewe zainteresuje za sebe. Presvega, bio mu je jednako pred o~ima. Pisao je, govorio, putovao,razgovarao vi{e no iko drugi. On samo {to se nije u izlog metnuo‘‘(197--198). U taj izlog, ~itaj: na televizijski ekran, danas se ,,me}u‘‘i sasvim osredwi, pa i bezna~ajni politi~ari. Samo, oni to ne~ine da bi oslu{nuli glas javnog mwewa, tj. glas naroda u ~ijeime i za ~ije dobro, toboè, rade, nego da bi to mwewe skrojilipo svojoj meri i svojoj koristi. A u tome je, mora se priznati,velika razlika izme|u na{eg i Gledstonovog doba, izme|u da-na{wih i onda{wih politi~ara.

Privode}i kraju svoj ~lanak o Gledstonu, mladi Jovanovi},po{to ga je prikazao kao politi~ara, zapitao se kakav je on ~ovek.Na{ao je da u wemu ima svega pomalo: i suptilnog bogoslova, ifariseja, i prakti~nog ~oveka, i utopiste, i tribuna, i apostola,i propovednika, i xentlmena, i besednika. Da je sve to te{ko, akoi nemogu}e izmiriti, to je izvesno. Po Jovanovi}evom vi|ewu, uGledstonu su bile spojene dve stvari koje naj~e{}e ne idu zajedno-- on je imao iskrena uverewa, ali i najve}e politi~ko iskustvo.Iskren i po{ten u mislima, on je u isti mah umeo da bude ve{tra~unxija i prvorazredan takti~ar. ,,On ima, na taj na~in, dvalica; jedno s kog izgleda apostol; drugo s kog izgleda jedan poli-ti~ar krajwe prepreden‘‘ (200). To, me|utim, nije sve. Za mladogJovanovi}a, Gledston je na dnu svoje du{e ipak bio dobar. Svoj~lanak o tom engleskom politi~aru zavr{io je ovako: ,,Kad je re~o wegovoj dobroti, mi Srbi ne smemo u wu da sumwamo‘‘ (200).(Jovanovi} je pri tom svakako imao na umu Gledstonov stav, takore}i uzvik: Balkan balkanskim narodima, koji je u ono vreme imaodubok oslobodila~ki smisao.) A sme li dana{wi nara{taj Srbada sumwa u dobrotu dana{wih engleskih politi~ara? Ako se,primera radi, pomisli na jednog Pedija E{dauna, onda je odgovorjasan.

Pored ,,Gledstona‘‘, jo{ dva Jovanovi}eva politi~ka ~lankaiz 1894. godine imaju, da se tako kaè, englesku temu. Oba puta,me|utim, ta engleska tema dotaknuta je i obra|ena s neposrednimpogledom na Srbiju, dakle ne ~isto akademski i neutralno, negozainteresovano i opredeqeno.

U ~lanku ,,Otaxbina u opasnosti!‘‘, koji se u ,,Redu‘‘ pojavio12. februara 1894, Slobodan Jovanovi} upozorava na pisawe dvajuengleskih listova, Tajmsa i Standarda. Tako je onaj prvi ,,izjavioda niko (tj. da on) ne}e àliti, ako jednog dana Srbija nestane‘‘,a zatim je ovaj drugi saop{tio/predloìo i na~in na koji }e


275

Srbija prestati da postoji. Po tom Standardovom planu, Srbijubi podelile Austrija, Rumunija i Bugarska. Naravno, trebalo jenavesti i razloge predloène podele, tj. nestanka Srbije. Teengleske novine vide ih u tome {to je Srbija postala leglo neredausled èstoke partijske borbe koja }e na kraju dovesti ili doukidawa ustava i uspostavqawa diktature ili, pak, do vlasti jednepreterane stranke ,,u kojoj ostala Evropa ne moè imati dovoqnovere‘‘ (179). (Asocijacije koje ta Standardova retorika pobu|ujeposle vi{e od sto godina, neizbe`ne su!)

Samo po sebi se razume da je Jovanovi} smesta prionuo naopovrgavawe pisawa pomenutih engleskih listova. Standardov

opis stawa u Srbiji ozna~io je kao tendenciozan. Prekor da jeSrbija leglo nereda smatrao je sme{nim u vreme kada Francusku,kako navodi, svako jutro iznena|uje nova eksplozija, kada je uItaliji koliko ju~e prestao gra|anski rat i kada u Nema~kojstranka socijalne revolucije samo {to nije stekla ve}inu u par-lamentu. Da se i ne govori o samoj Engleskoj. Mladi Jovanovi}poentira kada Standardu uzvra}a: ,,Zar oni nemaju Irsku koja jepravo leglo hajdu~ko, i zar nije, pre neki dan, wihov ministarunutra{wih dela rekao u sred parlamenta da je Engleska postalaleglo sviju anarhisti~kih prevrata‘‘ (180)? No, sve i da Standard

ima razloga da strepi od diktature u Srbiji, on ne moè imatipravo. Jovanovi} razotkriva opaku i zluradu dvoli~nost stranediplomatije u odnosu prema Srbiji, pi{u}i: ,,Jer, {to bi se u tomeslu~aju dobilo to je jedno stawe pribli`no onome koje danas uBugarskoj vlada i kojega je najodu{evqeniji pobornik ba{ taj istiStandard. Ali, strana je diplomacija taka: u Srbiji brani ustav,a u Bugarskoj brani Stambulova‘‘ (181).

Bezbroj sukoba u nekoj zemqi navoditi kao razlog za wenupodelu i nestanak sa politi~ke karte, isto je {to i bezumqe.Jovanovi} jo{ jednom razobli~ava bezo~nu i bestidnu dvoli~nostkada pi{e: ,,Nas ho}e da dele za to {to imamo partije koje se malostrasnije kavè, a me|u tim u Italiji se kavè izme|u sebeprovincije, u Nema~koj dinastije, a u Austriji ~itave narodnosti,i za to niko ni ru`ne re~i nema‘‘ (181).

Svestan da su Standardovi razlozi izneti tek kao izgovor,i da nije dovoqno da se oni uverqivo opovrgnu i obesnaè, mladiJovanovi} je, zakqu~no, pribegao me|unarodnom pravu koje, zasni-vaju}i se na na~elu narodnosti, ,,ne dopu{ta podelu jednog narodaizme|u druga tri. To je moglo biti s Poqskom u XVIII veku; to nemoè biti sa Srbijom u XIX‘‘ (182). Tome je, mo`da ve} tada znaju}iza granice mo}i i delotvornosti me|unarodnog prava, dodao jo{dve stvari. Prva je da smo mi, ma koliko pocepani iznutra, predtu|inom uvek slo`ni. Druga je Jovanovi}ev apel na ,,patriotizam


276

sviju partija‘‘ (182). On je pri tom bio dovoqno razloàn da nezatraì obustavu borbe me|u partijama, ali je zamolio za primir-je koje je ,,potrebno da se svi zajedno razgovaramo o te{koj situ-aciji u kojoj se na{a zemqa nalazi‘‘ (182). Bila je to zrela itrezvena re~ jednog rodoqubivog mladi}a koji je u pisawu on-da{we engleske {tampe video ozbiqan znak i smesta reagovaostrepe}i da je otaxbina u opasnosti. Ali ta re~ je i danas jednakozrela i trezvena, pa bi na{i politi~ki qudi koji se nalaze nanajvi{im mestima u dràvi, neposredno suo~eni s dalekose`nimsudbonosnim odlukama, dobro postupili kada bi je imali na umu,tj. kada bi me|usobnu i me|ustrana~ku kavgu ostavili po strani isabrali se oko na{ih najva`nijih dràvnih i narodnih interesa.

U ~lanku ,,Engleska‘‘, objavqenom u ,,Redu‘‘ 15. februara1894, Jovanovi} je nastojao da pokaè da zloslutne glasove oraspar~avawu i nestanku Srbije vode}i engleski listovi nisu{irili ni u ime engleske publike ni u ime engleske vlade, negou tu|e ime i za tu| ra~un. Otkuda to? I ~ime se to moè objas-niti? Jovanovi} je na{ao obja{wewe u slobodi, ~itanosti i uti-cajnosti engleske {tampe: ,,Engleska je {tampa tako slobodna dase wome koriste ne samo engleski politi~ari, nego i ne engleski‘‘(184). Zbog toga su mnogi zainteresovani da svoje ideje i planovepuste ba{ u engleske novine. ,,Otuda i dolazi da obi~no engleska{tampa sprema svet za doga|aje {to predstoje, ili ih ku{a kakobi se dogodili. U toj svrsi sluè se wome politi~ari svijuzemaqa. Ona je, upravo, jedna me|unarodna agencija za obznane. Usvakom slu~aju, ona je ta koja svakom ozbiqnijem planu izvidnicomsluì‘‘ (185). -- Treba se dobro zamisliti nad tim re~ima mladogaSlobodana Jovanovi}a. I pitati se: Ne igra li, moèbiti, da-na{wa engleska {tampa istu onu ulogu koju je igrala i u vremekada je Jovanovi} zapisao navedene re~i? Ne sprema li ona i danas,ni{ta mawe nego onda, svet za predstoje}e doga|aje i, {tavi{e,ne ku{a li ih kako bi se zaista i dogodili?

Najzad, pa`wu zasluùje i Jovanovi}ev ~lanak ,,Na{i ne-prijateqi‘‘, tako|e objavqen u ,,Redu‘‘, samo dva dana kasnije negoprethodni, 17. februara 1894. U wemu je mladi autor kona~nootkrio ~ije je, zapravo, mi{qewe koje se u Standardu i Tajmsu

potura kao englesko. Prema Jovanovi}u, ono poti~e iz be~kih ipe{tanskih listova. [to se u engleskim novinama pojavilo opodeli i kraju Srbije, to je samo odjek onoga {to su o tome pisaliNova slobodna presa i Pester Lojd. Engleski listovi su samoizveli zakqu~ak iz pisawa tih be~kih i pe{tanskih novina. In-spiratori tih novina dobro su procewivali kada su verovali da}e wihov podmukli plan o podeli Srbije, objavqen u vode}imengleskim novinama, delovati ozbiqnije i objektivnije, i da }eizazvati zanimawe evropskog mi{qewa, budu}i da se pojavquje u


277

listovima ,,jedne zemqe, koja nije neposredno zainteresovana u

podeli Srbije‘‘ (188; podvla~ewe Jovanovi}evo). Uop{te uzev, au-strougarska {tampa je, po Jovanovi}evom sudu, bila postojanozlonamerna prema Srbiji, tvrde}i da u Srbiji mira niti ima nitiga moè biti. Strahovitu kampawu vodila je protiv radikalnevlade dok je ova upravqala srpskom dràvom. Jovanovi} nije pog-re{io kada je ustvrdio: ,,[to je kod te kampawe najva`nije: wojnije zadatak toliko bio da omalovaì radikalnu vladu, koliko daomalovaì srpski narod...‘‘ (189). To se najboqe vidi po tome {tota kampawa nije prestala ni onda kada je radikalna vlada si{lasa vlasti. Austrougarska {tampa je ponovo tvrdila da je mir teksada u opasnosti. Jovanovi} je prozreo i izvrgnuo podsmehu tuizopa~enu pseudologiku: ,,Odista, ~udna jedna logika, po kojojjedan put mira nema za to {to su radikali na vlasti, a drugi putopet, on dolazi u opasnost za to {to radikali nisu vi{e na vladi‘‘(189)!

Politi~ki ~lanci mladog Slobodana Jovanovi}a o kojima jeovde bilo re~i, oni s engleskim temama, svedo~e o wegovom budnompra}ewu i dobrom poznavawu engleskih prilika, osobito engleskepolitike i {tampe, pogotovo onda kada je to bilo od interesa zaSrbiju. Taj interes za Srbiju bio je i pravi razlog {to je pisaoo engleskim temama. O{trog pogleda i okretnog uma, uz to jasanu izlagawu i uverqiv u argumentovawu, mladi Jovanovi} je ve}tada pokazivao odlike koje }e ga krasiti i kao zrelog pisca.Englesku }e i docnije pratiti, portreti{u}i wene istaknuteli~nosti (Karlajla, Balfura, Morlija i druge) i pi{u}i o wojna{iroko u svojim Primerima politi~ke sociologije. Te{ko je

re}i da li u svemu tome ima neke nejasne, razumu nedostupne

slutwe, ali se ipak dogodilo da je Engleska, koja ga je zanimala

jo{ kao mladi}a, postala za Slobodana Jovanovi}a, tako re}i,

sudbinska zemqa, zemqa u kojoj je preminuo i u kojoj jo{ (da li i

zauvek?) po~iva.


278

PRIKAZI I BELE[KE

Legende beogradskog univerziteta

Jedna zanimqiva i vredna serija publikacija

Pod gorwim naslovom Univerzitetska biblioteka ,,Sveto-zar Markovi}‘‘ u Beogradu po~ela je od pre izvesnog vremena daorganizuje izlo`be i razgovore i da s wima u vezi izdaje prigodnepublikacije koje prate svaku izlo`bu, i to sve s namerom dapredstavi ,,one profesore sa na{eg najstarijeg univerziteta, kojinisu vi{e me|u ìvima, a koji su svojom profesionalnom i van-profesionalnom biografijom obogatili duhovni ìvot na{eg na-roda‘‘. Jedan zaista zanimqiv i vredan poduhvat kome, koliko namje poznato, na{a kulturna javnost nije do sada poklonila onupa`wu koju zasluùje. Dodu{e, izlo`be su bile pa pro{le, arazgovori su se vodili i predavawa su dràna dok su izlo`be bileu toku. Me|utim, ono {to je ostalo jesu publikacije o li~nostimakojima su izlo`be i razgovori bili posve}eni. O wima je u ovomprikazu re~. Pri tom je potrebno naglasiti da je svaka publika-cija posve}ena jednoj li~nosti. Ona nije katalog koji u standard-nom smislu prati izlo`bu, mada ga organizator naziva katalogom(a i mi }emo ga tako zvati), niti je u pitawu nau~na monografijao li~nosti. To su veoma ukusno opremqene kwiìce o li~nostimakojima su posve}ene, s mnogo fotografija, faksimila, reproduk-cija, crteà i svega onog {to je u vezi s wihovim ukupnim ìvo-tom, radom i delom. Samo ~itawe ovih kataloga veoma je olak{anona taj na~in {to to nije tekst koji se niè in continuo -- a koji bi,ako bi bio predstavqen u tom obliku, mogao da bude monoton --ve} je sastavqen od kratkih, jezgrovitih i samostalnih tekstual-nih celina od po nekoliko redova, ali sloènih sistematski, uokviru odre|enih poglavqa, koja, ukupno uzev, daju celovitu slikuo ìvotu, radu, delima, pa i o najglavnijim idejama i, eventualno,otkri}ima do kojih su odabrane li~nosti dolazile. Naravno, napopularan na~in (koliko se to moglo) -- jer su katalozi namewenine samo nau~noj i stru~noj javnosti ve} i svakom na{em obrazo-vanijem gra|aninu koji bi se zainteresovao za neku od li~nosti okojoj je re~. Kaèmo uglavnom, jer se u katalogu daju veoma iscrpne

279

bibliografije i pregledi dela svake od li~nosti, kao i onoga {tose o wima pisalo, i to po{tuju}i upravo nau~nu i stru~nu akri-biju.

Do sada su se pojavila ~etiri kataloga (koji su pratiliizlo`be): o matemati~aru Mihailu Petrovi}u Alasu, o prou~a-vaocu klasi~nih jezika i anti~ke kulture Anici Savi} Rebac,histologu i seksologu Aleksandru \. Kosti}u i arhitekti, isto-ri~aru i prou~avaocu graditeqstva u nas Aleksandru Deroku. Noizlo`be i katalozi obeleàvaju tek po~etke ove aktivnosti Uni-verzitetske biblioteke ,,Svetozar Markovi}‘‘. Predvi|a se odr-àvawe jo{ ~itavog niza izlo`bi, razgovora, predavawa i kata-loga o znamenitim nastavnicima Beogradskog univerziteta, svimaonima koji su ostavili traga ne samo u nauci i struci koju supredstavqali, nego i u ,,vanprofesionalnim‘‘ aktivnostima.

Izbor li~nosti, kako se navodi u uvodnoj napomeni organi--zatora, uslovqen je pre svega ,,stavovima nau~ne javnosti‘‘, ali i,,kvalitetom gra|e‘‘ koja na izlo`bama moè da se predstavi. Iztoga normalno proizlazi da redosled wihovog predstavqawa nezna~i rangirawe po zna~aju i vrednosti dela svake od wih za na{unauku i kulturu. On }e zavisiti najvi{e od toga koliko je rele-vantnog materijala organizator uspeo da sakupi, jer je prvenstveniciq ovih izlo`bi i kataloga da se o odabranom univerzitetskomnastavniku dobije {to vernija i {to potpunija slika.

Da podsetimo da je organizator, to jest Univerzitetska bi-blioteka ,,Svetozar Markovi}‘‘, predvideo da se izlagawa na pre-davawima, koja se organizuju prilikom svake izlo`be, {tampaju uposebnom zborniku. Sveske zbornika objavqiva}e se na svake dvegodine. Zbornik treba da nosi naslov ciklusa, to jest Legende

Beogradskog univerziteta. No u ovom osvrtu o tom Zborniku nemoè jo{ uvek ni{ta da se kaè, jer prva sveska treba da se pojavitek krajem ove godine, kada Beogradski univerzitet slavi stogodina od svog osnivawa.

Visoka vrednost kataloga postignuta je zahvaquju}i, presvega, autorima, koji su istovremeno bili i autori izlo`bi. Tosu stru~ni radnici Univerzitetske biblioteke ,,Svetozar Mar-kovi}‘‘: bibliotekar savetnik Marija Vrani}-Igwa~evi} (koautorsva ~etiri do sada objavqena kataloga), bibliotekar mr DraganaBesara (koautor kataloga Mihailo Petrovi} Alas, Anica Savi}

Rebac i Aleksandar \. Kosti}) i saradnik Dubravka Milo{evi}(koautor kataloga Anica Savi} Rebac, Aleksandar \. Kosti} iAleksandar Deroko). Tako|e treba pomenuti i ime kreatora di-zajna Mirjane Pi{talo-Gligorijevi} zbog izvanredne opreme ka-taloga.


280

Autori su uloìli veliki trud u sakupqawe materijala,wegovo sre|ivawe i obradu, kako bi ga prezentovali posetiocimaizlo`bi i ~itaocima. I zaista, sve {to se u katalozima nalazipredstavqa prvorazredni dokumentacioni materijal i deluje im-presivno. Pri tom bismo posebno istakli veoma pa`qivo i saves-no navo|ewe obiqa ~iweni~kih podataka, kao i iscrpne biblio-grafije radova kako li~nosti o kojima je re~, tako i drugih kojisu pisali o wima i wihovim delima, i wihovih savremenika ikasnijih autora. Kao uvodni tekst, u svakom od kataloga objavqujese napis jednog ili nekoliko najpoznatijih stru~waka za oblastikojima se odabrana li~nost bavila. Prof. dr Qiqana Crepajacnapisala je izvanredan uvodni tekst pod naslovom Sr` stvara-

la{tva Anice Savi} Rebac, a u katalogu o Aleksandru Derokuobjavqena su ~ak dva izvrsna priloga, prof. dr Branislava Mi-lenkovi}a i arh. dr Mihaila Mitrovi}a, profesora univerziteta.Uvodni tekst u publikaciji o Mihailu Petrovi}u Alasu napisaoje prof. dr Dragan Trifunovi}, koji se, kako se vidi iz bibliog-rafije koja je objavqena u katalogu, i ranije bavio ìvotom idelom ovog na{eg velikog matemati~ara. Najzad, da spomenemo daje autor uvodnog teksta pod naslovom Umesto predgovora u kata-logu posve}enom Aleksandru \. Kosti}u, poznavalac wegovog delai wegov po{tovalac prof. dr Ruben Han.

Ve} sam dosada{wi izbor nastavnika Beogradskog univerzi-teta potvr|uje da se radi o li~nostima koje su svojim radom idelom zna~ajno doprinele ne samo oblastima koje su bile glavnopoqe wihove delatnosti, nego i unapre|ivawu na{ih znawa ina{eg duha uop{te. Sve ove li~nosti kojima su posve}ene dosa-da{we izlo`be i katalozi bile su priznati delatnici u nauci,kulturi i umetnosti, qudi {irokog duha, koji su izlazili izvangranica svojih disciplina i urawali u kulturno-istorijske, umet-ni~ke i nau~ne oblasti katkada vrlo udaqene od wihovog poziva.

Zar je u vezi s onim {to je re~eno potrebno podse}ati naputopise Mihaila Petrovi}a Alasa -- Kroz polarnu oblast, U

carstvu gusara, S okeanskim ribarima i druge -- ili na wegovukwigu Roman jeguqe, koji smo mi koji pripadamo starijim genera-cijama, kao tinejxeri, a i kasnije, ~itali takore}i bez daha. Izwih smo sticali znawa, kao iz najpouzdanijeg izvora, o svetunauke, ali i o ìvotu u krajevima i geografski i vremenski odnas dalekim, na jedan {iroko pristupa~an na~in. Ali iz katalogaposve}enog Mihailu Petrovi}u Alasu saznaje se i mnogo vi{e odtoga. Poznato je da se strastveno bavio ribarewem na Dunavu (zbogtoga su ga i prozvali ,,Mika Alas‘‘). Koliko je bio izvanredanpoznavalac dunavskog ribolova i koliko ga je on u ìvotu zaokup-qao -- mnogi }e doznati tek iz ovog kataloga. Mihailo Petrovi}Alas je posedovao originalne primerke prvih zastava Beogradskog

Prikazi i bele{ke (str. 279--315)

281

ribarskog udruèwa. Tu je i fotografija broda ,,Kara{‘‘, koji jeprinc \or|e Kara|or|evi} kupio za parobrodstvo Mike Alasa,osnovano 1920. godine. M. Petrovi} je tako|e uspeo da nagovorijednog od najve}ih dobrotvora Beogradskog univerziteta Luku]elovi}a Trebiwca da kupi jedan stari magacin na Dunavu i datu otvori radionicu za opravku ~amaca. Na fotografiji spoqwegizgleda ove radionice jasno se ~ita ispisana firma ,,Radionica~amaca‘‘. A u izdawu Srpske kraqevske akademije (1941), u ediciji,,Srpski etnografski zbornik‘‘, objavio je M. Petrovi} rad \er-

dapski ribolovi u pro{losti i sada{wosti. No time se jo{ neiscrpquje wegova prostrana intelektualna i druga aktivnost. Onje, na primer, u Srpskom kwièvnom glasniku objavio i jedan teksto Petru Petrovi}u Wego{u, dok je u napisu pod naslovom Jedna

nedovr{ena ili zagubqena pripovetka Stevana Sremca dao kon-cizan kriti~ki osvrt na delo ovog srpskog autora. Iz kataloga setako|e vidi da je M. Petrovi} bio u Odboru za izgradwu Oceano-grafskog instituta u Splitu, a kasnije i dugogodi{wi ~lan we-govog odbora. Konstruktor je ra~unara (mada taj ra~unar nije bioprete~a dana{wih), koji je u vremenu kad ga je konstruisao mogaoda se koristi za re{avawe matemati~kih problema, odnosno, pre-ciznije re~eno, mogao je da sluì za grafi~ko prikazivawe dife-rencijalnih jedna~ina. Kao rezervni oficir radio je na kripto-grafiji, i wegov sistem {ifara koristio se godinama u radu na{epredratne vojske i diplomatije. Tu su i podaci sa fotografijamawegovih nastavnika iz Srbije Dimitrija Ne{i}a i QubomiraKleri}a, kao i iz Francuske Anrija Poenkarea, Emila Pikara idrugih (posebno onih kod kojih je branio doktorski rad); zatimfotografije wegovih u~enika, od kojih su mu neki kasnije postalisaradnici i naslednici: Jovana Karamate, Milo{a Radoj~i}a, Si-me Markovi}a i drugih, s bibliografskim podacima o wihovimdoktorskim tezama koje su kod wega radili.

U katalogu posve}enom Aleksandru \. Kosti}u ukazano je nawegov zna~ajan doprinos u oblasti histologije i seksologije. Onje bio osniva~ ~uvenog Histolo{kog instituta u okviru beograd-skog Medicinskog fakulteta, u koji, od kada je iz wega bio izba~en1946. godine, nije vi{e kro~io do kraja ìvota. Uop{te je pri-li~no prostora u katalogu dato progawawima kojima je A. \.Kosti} u posleratnom razdobqu bio izloèn, i to od vremena kadje bio izba~en s Medicinskog fakulteta, pa sve do skandala kadnajvi{i predstavnici komunisti~ke vlasti (me|u onima koji suga progawali navedeno je ime Tihomira Vla{kali}a) nisu dozvo-lili da mu se 1973. godine uru~i nagrada Vukove zadu`bine, kojuje dobio kao priznawe za borbu koju je vodio za ~istotu srpskogjezika i negovawe }irilice. Ali i posle tog incidenta komuni-sti~ka vlast se odnosila nezahvalno prema wemu i wegovom trudu


282

da doprinese kako na{oj medicinskoj nauci, tako i kulturi uop-{te. Navodimo, primera radi, da je u poznim godinama u Grockojstvorio ,,Muzej evolucije ìvih bi}a i razvoja civilizacije‘‘, ukome je izloìo znatan paleontolo{ki, arheolo{ki i drugi ma-terijal koji je uspeo u okolini da sakupi, a u kome se nalaze retkii dragoceni primerci. Taj muzej zave{tao je op{tini Grocka.Me|utim, op{tinska vlast je posle wegove smrti preimenovalato wegovo zave{tawe u zavi~ajni muzej, bez spomiwawa wegovogimena, i na kraju ga je zatvorila, uprkos tome {to je to impozantnazbirka od nekih 500 eksponata, me|u kojima se nalaze, na primer,i ostaci prete~e kowa, stari oko dvanaest miliona godina. Ukatalogu je prostor posve}en i Kosti}evom bavqewu fotografi-jom i muzikom. Malo je poznato da se, pored toga {to je naMedicinskom fakultetu osnovao foto-filmsko odeqewe (reì-rao je i nekoliko nau~nih filmova), bavio i umetni~kom i doku-mentarnom fotografijom. I na poqu muzike je ostavio traga. Bioje izvrstan pijanista, a bavio se i komponovawem. Sve te wegoveaktivnosti su ne samo nazna~ene ve} i dokumentovane brojnimprilozima: ilustracijama, reprodukcijama wegovih umetni~kihfotografija, fotografijama naslovnih strana wegovih objavqe-nih kompozicija, bibliografijom wihovih muzi~kih izdawa itd.Ovde se tako|e navodi da se Aleksandar \. Kosti} ~ak pripremaoda priredi i solisti~ki koncert na Kolar~evom narodnom uni-verzitetu, na kome bi izveo klavirska dela Frederika [opena.Ali ni tu svoju nameru nije mogao da ostvari, jer je i u tome bioometen, opet iz politi~kih razloga. Ipak, zahvaquju}i sinu Vo-jislavu, napravqen je studijski snimak tog koncerta, koji je doc-nije presnimqen na CD.

Ko nije upoznat sa stvarala{tvom Anice Savi} Rebac, na}i}e u katalogu dovoqno podataka koji opravdavaju to {to su jeautori uvrstili u legende Beogradskog univerziteta. Istina je daje weno ukupno delo ostalo na izvestan na~in nezavr{eno, jer jeprerana smrt presekla wen plodan rad na anti~kim studijama, kaoi na prou~avawu nema~ke i engleske kwièvnosti, a posebno, naprevo|ewu nema~kih i engleskih pesnika na srpski jezik, alitako|e i na dostojnom prezentovawu Wego{eve Lu~e mikrokozma

u nema~kom i engleskom prevodu, i uop{te u prou~avawima ovogWego{evog misaonog i religijskog speva. Prof. dr Qiqana Cre-pajac je otkrila i ukazala na onu su{tastvenu nit u delu AniceSavi} Rebac, po~ev od doktorske disertacije, Pretplatonske

erotologije, pa do wenih najzrelijih razmatrawa Spinozine dok-trine o qubavi. Pored anti~kih studija, ogledi iz nema~ke iengleske kwièvnosti, kao i prevodi nema~kih i engleskih pes-nika, otkrivaju wena poetska i kwièvna, a tako|e i idejna usme-rewa. Tomas Man, [tefan George, Bajron i [eli samo su neka odimena koja je Anica Savi} Rebac otkrivala i s wima upoznavala


283

na{e ~itaoce. Wen rad na kwièvnosti posle Drugog svetskograta obeleèn je unekoliko ,,wenim odu{evqewem posleratnimkomunisti~kim dru{tvom‘‘. U katalogu se, uostalom prili~no uz-dràno o tome pi{e, uz konstataciju da je upravo to weno odu{ev-qavawe verovatno uticalo na uobli~avawe ogleda o [eliju kaovelikom pesniku socijalizma, kao i da je ono formiralo wenu,,odluku da na engleski jezik prevede partizanske pesme‘‘. U kata-logu je tako|e dobilo svoje mesto i izlagawe o wenoj poeziji.Spomenuti su svi koji su posle wene smrti izrekli o woj svoj sud:Slavko Leovac, Miodrag Pavlovi}, Radomir Konstantinovi},Svetlana Slap{ak, Nada Popovi}-Peri{i} i @ivan @ivkovi}.Navedeni su i bibliografski podaci o kritikama koje su o wenojpoeziji objavqene onda kad se ona pojavila (Milana Ka{anina uLetopisu Matice srpske i Branislava Miqkovi}a u Srpskom

kwièvnom glasniku). Wenom pesni~kom i prevodila~kom stvara-la{tvu posve}ena je prili~na pa`wa, i to potpuno opravdano.Navodi se da se Miqan Moja{evi} interesovao za wenu recepcijuprevoda Geteovog Fausta koji je preveo wen otac Milan Savi},kao i da je Svetozar M. Igwa~evi} prou~avao wene prevode en-gleske poezije. Posebno poglavqe je posve}eno prevodima i tu-ma~ewima Wego{eve Lu~e mikrokozma. Tu se, u stvari, daje pot-puna bibliografija radova koji su o tome napisani. To su radoviMirona Fla{ara, profesora Qiqane Crepajac i SvetlaneSlap{ak, Du{ana Puhala i drugih.

Arh. Mihailo Mitrovi} nazvao je Aleksandra Deroka divomna{e kulture. On je to zaista i bio. Da po~nemo od wegovogimpozantnog opusa u kome je sistematski i pregledno obradiona{u staru arhitekturu: crkve i manastire, kao i sredwovekovnegradove i utvr|ewa. No on je uradio i mnogo vi{e od toga. Izvan-rednim crteìma, koji su od prvorazredne dokumentarne vrednos-ti, izvr{io je arhitektonske rekonstrukcije izgleda mnogih odovih objekata poru{enih tokom istorije: ,,Zami{qen nekada{wiizgled najvi{eg dela starog grada Prilepa‘‘ (iz rada Markovi

kuli -- grad Prilep, objavqenog u Starinaru), ,,Rekonstrukcijaìvota u Smederevu oko 1480. godine‘‘ i druge (iz vi{e radova ikwiga: Sredwovekovni gradovi na Dunavu, Sredwovekovni gradovi

u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji i dr). Izu~avao je tako|e ifolklornu arhitekturu, odnosno narodno neimarstvo u mnogimna{im krajevima gde se ono sa~uvalo do wegovog vremena, i tokako gra|evinskih i konstrukcijskih celina (videti na primerreprodukciju crteà ,,Jedna vodenica sa Dunava‘‘), tako i pojedi-nih detaqa (na primer, crteì detaqa profane arhitekture izdoline Lima, ,,Dimwak od }eramide na Kosmetu‘‘ i dr. iz kwiga:Na{a folklorna arhitektura i Narodno neimarstvo). I u ovomkatalogu, kao i u prethodnim o kojima je ovde re~, daje se obimnabibliografija wegovih radova. To su sve kwige i radovi od velike


284

dokumentarne i nau~ne vrednosti, ilustrovani sjajnim crteìma.Posebno privla~e pa`wu wegova prou~avawa Hilandara i SveteGore, kojima je namenio i posebne publikacije, od kojih isti~emokwigu Sveta Gora, koja je ne samo bogata informacijama nego jei pisana ìvo i neposredno. Wu je namenio {irokom krugu ~ita-laca, i ona je postala obavezan priru~nik svakome ko ho}e da seobavesti o toj svetoj zemqi. Mnoga od svojih prou~avawa vr{ioje radi za{tite arhitektonskog nasle|a. No ni{ta mawe nijezna~ajan ni wegov projektantski rad, po~ev od projekta hramaSvetog Save na Vra~aru jo{ iz vremena pre Drugog svetskog rata,pa do ku}a i vila u Beogradu i predloga za obnovu Delijske ~esme.Primera radi, navodimo ku}u pukovnika Elezovi}a u Wego{evoj20, Obrada Simi}a u Tuzlanskoj ulici, kao i wegovu vlastitu ku}una Top~iderskom brdu. Deroko se bavio i likovnim stvarala{-tvom, neguju}i naro~ito crte` i akvarel. Druìo se s na{imvelikim kwièvnikom Rastkom Petrovi}em, s kojim je putovao pomanastirima Srbije i Makedonije. Preko Rastka se u Parizuupoznao i druìo sa Savom [umanovi}em i Pablom Pikasom.Ilustrovao je mnoge kwige, pre svega svoje, ali i drugih autora(na primer, uradio je naslovnu stranu za kwigu Mome Dimi}a@iveo ìvot Tola Manojlovi}, a u pesni~koj zbirci RastkaPetrovi}a Otkrovewe objavio je kao ilustracije svoja dva maladrvoreza). Objavqivao je i mawe nau~ne rasprave u Starinaru

(glasilu Arheolo{kog dru{tva), Glasniku Etnografskog institu-ta SANU, a pisao je i uspomene; objavio je dve kwige uspomena iznekada{weg Beograda: A ondak je letio jeroplan nad Beogradom

i Mangupluci oko Kalimegdana. Aleksandar Deroko nesumwivospada u li~nosti koje predstavqaju legendu Beogradskog univer-ziteta u punom smislu te re~i.

Katalozi koje smo ovde prikazali predstavqaju -- zajedno sizlo`bama, razgovorima i predavawima -- tek po~etak ove kultur-ne aktivnosti Univerzitetske biblioteke ,,Svetozar Markovi}‘‘.Iz razgovora s Marijom Vrani}-Igwa~evi}, autorom ovog projek-ta, doznali smo da su, pored drugih, u pripremi izlo`be i katalozio biv{im profesorima Pravnog fakulteta Mihailu Konstanti-novi}u i Radomiru Luki}u, a da se planiraju izlo`be i kataloziposve}eni i drugim na{im istaknutim pravnicima (na primer,@ivojinu M. Peri}u). Ina~e, od drugih nastavnika pomenu}emoimena Veselina âjkanovi}a i Vladimira ]orovi}a. Od nastav-nika kojima }e u najskorijoj budu}nosti biti posve}ene izlo`beizabrani su Hugo Klajn, a zatim Ra{ko Dimitrijevi}. UkolikoUniverzitetska biblioteka ,,Svetozar Markovi}‘‘ istraje na rea-lizaciji ovog projekta, on }e postati manifestacija od znatnogkulturnog zna~aja ne samo za Beogradski univerzitet ve} i za{iroku recepciju srpske nauke, obrazovawa i kulture.

Aleksandar A. Miqkovi}


285

Radmila Vasi}Pravna dràva i tranzicija: teorijski modeli ikontekstualno uslovqavawe(,,Dosije‘‘, Beograd, 2004. str. 197)

Pre ne{to mawe od godinu dana, pojavila se kwiga prof. drRadmile Vasi} koja nosi naslov Pravna dràva i tranzicija:

teorijski modeli i kontekstualno uslovqavawe. Kwiga je sas-tavqena od {est odabranih rasprava koje je autorka napisala uperiodu od kraja 1999. do kraja 2003. godine. Redom, kwigu ~ineslede}e rasprave: Princip vladavine prava; Pravna dràva kaociq postkomunisti~kog preobraàja: teorija modela ili teorijaokolnosti; Reforma pravosu|a; Kako nezavisno pravosu|e podr-àva preobraàj autoritarne vlasti u poredak vladavine prava;Pravna priroda i funkcije lustracije; Prilog pojmu (pravne)odgovornosti; Novi ustav Srbije izme|u proceduralne stabilno-sti i supstantivnog diskontinuiteta; Ustavno sudstvo u procesutranzicije: prepreka ili podsticaj ostvarivawu pravne dràve.Neke rasprave u ovoj kwizi po prvi put su objavqene u celosti.

Ve} naslov ove kwige ukazuje na glavnu temu koju autorkapoku{ava da obradi. Naime, ta tema moè se formulisati i kaopitawe: Kako u Srbiji, koja se nalazi u periodu tranzicije, ostva-riti ideju pravne dràve? Da odgovor na ovo pitawe iziskujeogromne napore, po sebi je jasno. S druge strane, adekvatan odgovormogu}e je dati tek kada se, na prvom mestu, jasno defini{e pojampravne dràve i princip vladavine prava, pa tek onda krenejednim zametnim putem osvetqavawa problema iz razli~itih ug-lova. Upravo je tim putem krenula autorka, ali, ~ini se, ne samoiz metodolo{kih razloga, ve}, ako je suditi po vremenu nastajawai karakteru ovih rasprava, tako|e iz razloga uvaàvawa aktuelnesituacije i odnosa u na{em dru{tvu i dràvi.

Iako period od ~etiri godine (1999--2003) i nije tako dug,gledano iz perspektive na{e najbliè pro{losti, bio je ispuwendoga|ajima koji sasvim sigurno imaju kolosalan zna~aj za Srbiju,bilo u pozitivnom, bilo u negativnom smislu. Stoga se i raspraveprof. Vasi} koje su pisane u ovom burnom periodu me|u sobomrazlikuju. No, treba ista}i da bez obzira na razlike koje se nemogu izbe}i ako se èli neposredno reagovati na razli~ite do-ga|aje, ove rasprave povezuje zajedni~ka nit -- obaveza da svakipravnik uvek {titi i unapre|uje ideju pravne dràve, bez obzirana to koliko vremena bila te{ka i za ostvarewe te ideje nepo-godna. Ako ovo vaì za sve pravnike, prvi me|u wima moraju bitipravni teoreti~ari i filozofi, jer dvadeseti vek je to dokazao,upravo oni predstavqaju onaj sloj pravni{tva koji ponajvi{e ~uvai unapre|uje najzna~ajnije pravne ideale i vrednosti.


286

[to se ti~e tema koje autorka obra|uje u ovoj kwizi, wihzaista ima mnogo. Neka budu pomenute samo neke interesantnije:vladavina prava, pravna dràva, problem prevladavawa pro{lo-sti, ustavnoistorijska problematika, poloàj i uloga ustavnogsudstva itd. No, ono {to je jo{ zna~ajnije, pri obradi ovih temaautorka koristi veliki broj razli~itih metoda, od pravnog prekostatisti~kog, pa sve do sociopsiholo{kog, kao na primer: ,,Napitawe {ta ima prvenstvo u slu~ajevima kada su pravne normeme|usobno neuskla|ene, izme|u {est ponu|enih odgovora, gra|anisu se u najve}em broju slu~ajeva i u jednakom procentu (22,9%)opredelili za dva odgovora: 'ono {to kaù qudi koji imaju vlast'i 'ono {to kaù pametni qudi'. [...] odgovori ukazuju na to kakosu se personalizovana vlast, apstraktna na~ela na kojima pravniporedak po~iva, atavisti~ka potreba za pater familias-om i negovanipodani~ki mentalitet lako udruìli u sliku predmodernog stawadràve i prava (str. 82)‘‘.

Pravna dràva i tranzicija pisana je prijem~ivim stilomkoji ovu kwigu moè u~initi interesantnom ne samo za uskostru~nu javnost, ve} i za ne{to {iru ~itala~ku publiku. Ipak,jasno}u izraza prof. Vasi} ne karakteri{e samo wen stil, ve} isistematika izlagawa, kao i mnoge podele zakqu~aka ili mogu}ihodgovora koju su izvedeni na precizan na~in.

Vaqalo bi ista}i da prof. Vasi} ne govori samo o doga|aji-ma koji su iza nas, naprotiv. Ova kwiga se pre svega odnosi naprocese koji su zapo~eti pre nekoliko godina i koji nisu niizbliza zavr{eni. Nude}i korisne uvide u vezi s na{om neposred-nom pro{lo{}u, ona iz wih izvla~i zakqu~ke koji mogu bitikorisni i za budu}nost. No, pisawe jedne ovakve kwige nosi velikeprobleme. Nepostojawe vremenske distance izme|u doga|aja i ras-prava koje se na wih odnose ~esto moè same rasprave da u~inibespredmetnim, posebno u slu~aju kada (a to kod nas nije redakslu~aj) budu}i doga|aji krenu putem koji se nije mogao racionalnopredvideti. Pre svega, to su ~este (slobodno se moè re}i ipre~este) dru{tvene i politi~ke promene. Po{to nije mogu}episati o aktuelnim doga|ajima s potrebne vremenske distance, astru~ni i dru{tveni anga`man upravo to zahteva, na ove opasnostimora se ra~unati od samog po~etka. Argumenti koji idu u prilogtvrdwi da se nekada mora i u oblasti struke brzo reagovati nanovonastale doga|aje, preteù nad onima kojima se {titi pozicijau~ewaka kao ~oveka koji sa potrebne daqine sve posmatra hladneglave i nepomu}enog vida. Prof. Vasi} je pokazala kako je ipakmogu}e istovremeno zadovoqiti kriterijume strogog nau~nog is-traìvawa i veoma odgovorne socijalne misije u~ewaka ,,da kri-ti~ki misle i ponude put za izbavqewe‘‘. Mora se primetiti da una{oj stru~noj javnosti ima malo rasprava koje se ozbiqno bave


287

temom pravne dràve i tranzicije i da bi ih moralo biti mnogovi{e, pa ostaje nada da }e kwiga prof. Radmile Vasi} biti dobarpodsticaj za neka budu}a istraìvawa.

Kineska poslovica kaè da se samo budala dva puta sapli}eo isti kamen. Po{to smo se ranije mnogo puta saplitali o istokamewe, mo`da ova kwiga barem malo pomogne da prekinemo s tompraksom. Za ovu kwigu, to je najboqa preporuka.

Milo{ Zdravkovi}

Dieter BirkSteuerrecht(6., neu bearbeitete Auflage, C. F. Müller Verlag, Heidelberg 2003, XXX +432)

Uvod

Pred nama je uxbenik Poresko pravo prof. dr Ditera Birka(Dieter Birk), direktora Instituta za poresko pravo pri Univer-zitetu Minster (Münster). Re~ je o delu namewenom pre svegastudentima koji se po prvi put susre}u sa ovom materijom. Stoganije nikakvo ~udo {to nas pisac ovog uxbenika jednostavnimslovom, na pregledan na~in, uz akcentovawe posebno zna~ajnihmesta i brojne primere, upoznaje sa materijom ove naro~itosloène pravne oblasti. Kwiga je, me|utim, od koristi i onimakoji se svakodnevno susre}u sa poreskim pravom jer pruà brz uvidu aktuelno stawe ove grane prava.

Poresko pravo Ditera Birka govori o najzna~ajnijim obla-stima nema~kog poreskog prava. Kwiga je nedavno doìvela isedmo izdawe, i trenutno u nema~koj literaturi, uz nezaobilaznosistemsko delo Poresko pravo Klausa Tipkea (Klaus Tipke) i Joa-kima Langa (Joachim Lang), spada u red najpopularnijih kwiga kojese na sveobuhvatan na~in bave ovom materijom. Ne treba posebnoisticati zna~aj nema~ke poresko-pravne literature, kao ni dos-tignu}a nema~kih stru~waka u ovoj oblasti. Nema~ki poreskisistem spada u najkomplikovanije, pa je svaki poku{aj da se pred-stavi na potpun, a opet ~itaocu prijem~iv na~in, pravi izazov.Izazov, kome je autor nesumwivo dorastao. S obzirom na konku-renciju me|u poresko-pravnim piscima u Nema~koj, sedmo izdaweovog uxbenika preporuka je sama po sebi.


288

Prikaz dela

Kwiga se sastoji iz ~etiri tematski zaokruène celine odkojih je svaka izdeqena na vi{e poglavqa.

Prvi deo po~iwe uvodom u kome autor ukazuje na neophod-nost pla}awa poreza koji su deo jednog sloènog, ure|enog pores-kog sistema. Nakon uvoda, sledi kratko upoznavawe sa istorijatominstituta poreza. Ve} prvom re~enicom autor ukazuje na neophod-nost poreza, iz ~ega proizlazi i wegovo opravdawe. Tako prof.Birk konstatuje da ,,porezi postoje otkad ima i zajedni~kog ìvo-ta qudi‘‘. Svakako da ìvot qudi u zajednici podrazumeva potrebezajednice kao takve, koje prevazilaze potrebe svake individue, akoje se finansiraju u~e{}em svakog ~lana takve zajednice.

Isti~u}i zna~aj postojawa jednog ure|enog, transparentnogporeskog sistema, koji }e poreskom obvezniku pruìti izvesnostu pogledu visine wegove poreske obaveze i na taj na~in garanto-vati visok poreski moral, autor nas u daqem izlagawu upoznajesa principima na kojima takav ,,sistem‘‘ treba da po~iva. Autorrazlikuje ekonomske i pravne principe oporezivawa. U okviruekonomskih principa treba naro~ito pomenuti zna~aj principakoji obezbe|uju pravi~nu raspodelu poreskog tereta. Radi se oprincipima korisnosti (nem. Äquivalenzprinzip) i oporezivawa pre-ma ekonomskoj snazi poreskog obveznika (nem. Leistungsfähigke-itsprinzip). Da savremeno vi|ewe pravi~nosti u oporezivawu svojizraz nalazi u principu oporezivawa prema ekonomskoj snaziporeskog obveznika, proizlazi i iz prakti~ne neodrìvosti prin-cipa korisnosti. Tako je princip korisnosti, prema kome obvez-nik treba da plati onoliko poreza koliko koristi ostvaruje odpruènih javnih usluga dràve, suprotan vladaju}em shvatawu poj-ma poreza. Porez ne predstavqa naknadu za pruènu uslugu, i potome se jasno razlikuje od takse. Ovaj princip suprotan je i na~elusocijalne dràve, jer bi po wemu lica koja su socijalno ugroèna,naro~ito upu}ena na pomo} dràve, morala da plate najvi{eporeza.

U daqem tekstu sledi prezentacija nema~kog poreskog sis-tema i najzna~ajnijih poreskih oblika.

Drugo poglavqe koje nosi naziv ,,Ustavno-pravne osnove opo-rezivawa‘‘ zapo~iwe definisawem pojma poreza i wegovim jasnimodvajawem, pre svega od pojmova takse i doprinosa. Tako §3 ne-ma~kog Abgabenordnung-a odre|uje poreze kao ,,nov~ana davawa kojanisu protivusluga za u~iwenu uslugu, od strane javno-pravnihsubjekata nametnuta svim licima u odnosu na koje se ostvarizakonski opis poreskog ~iweni~nog stawa, a u ciqu ostvarivawaprihoda‘‘. Ostvarivawe prihoda moè biti i sporedan ciq ~ime


289

se opravdavaju tzv. ,,usmeravaju}a‘‘ dejstva poreza. Tako se npr.isti~e da je jedan od glavnih ciqeva strogog oporezivawa duvan-skih prera|evina upravo za{tita zdravqa. Ovakvom op{irnomdefinicijom nema~ki zakonodavac jasno je odvojio poreze od dru-gih oblika javnih prihoda. Definisawe pojma poreza od zna~aja jei za odre|ivawe nadle`nosti za wegovo uvo|ewe, kao i pripadnostporeskih prihoda, o ~emu se govori u daqem tekstu.

Autor se daqe bavi ustavnopravnim ograni~ewima poreskihvlasti. Radi se o svojevrsnoj dopuni dela o principima oporezi-vawa. Na prvom mestu nagla{ava se zna~aj na~ela zakonitostioporezivawa -- Nullum tributum sine lege (nem. Gesetzmäßigkeit derBesteuerung), koje u svom izvornom obliku nalaè oporezivaweiskqu~ivo na osnovu zakona. Tako odre|eno na~elo zakonitostibiva dopuweno principom za{tite poverewa koji proizlazi izprincipa pravne dràve. Wegov izraz predstavqa zabrana retro-aktivnog dejstva poreskih zakona, kao i zahtev da porez mora bitiodrediv. Tako i Ustavni sud Nema~ke zastupa stanovi{te po komezakonski opis poreskog ~iweni~nog stawa mora biti odre|en takoda poreski du`nik moè unapred izra~unati iznos dugovanog po-reza. Moramo pomenuti i princip jednakosti u oporezivawu (nem.Gleichmäßigkeit der Besteuerung) izveden iz ~lana 3. Ustava SavezneRepublike Nema~ke koji svoju konkretizaciju dobija preko prin-cipa horizontalne pravi~nosti. Zajedno sa principom vertikalnepravi~nosti, re~ je o dva aspekta na~ela oporezivawa prema eko-nomskoj snazi poreskog obveznika. Kao izraz pravi~nosti u opo-rezivawu, ovaj princip detaqno je razmotren u kwizi.

U tre}em poglavqu prof. Birk govori o uspesima poreskeharmonizacije na nivou EU i na~iwe nezaobilaznu problematikudvostrukog oporezivawa.

Drugi deo kwige posve}en je poresko-pravnom odnosu. Razli-kujemo poreski imovinski i poreski upravni odnos. Relevantneodredbe koje reguli{u ovu materiju nalazimo u nema~kom Abgabe-nordnung-u (AO). Kako prof. Joachim Lang slikovito konstatuje,radi se na neki na~in o ,,Mantelgesetz-u‘‘, budu}i da ovaj zakonsadrì norme koje vaè za razli~ite poreske oblike. S obziromna to da je Abgabenordnung napisao stru~wak gra|anskog prava poimenu Enno Becker, ne iznena|uje ~iwenica da su mnoge, u wemusadràne, norme po svojoj strukturi bliske normama gra|anskogprava. Tako i Abgabenordnung poznaje npr. institute nastanka,dospelosti ili ga{ewa poreskog zahteva, wegovu zastarelost itd.Me|utim, i pored velike sli~nosti sa pravilima gra|anskog pra-va, ovde smo nesumwivo u domenu javnog prava.

U § 37 AO taksativno su nabrojani zahtevi iz poreskogimovinskog odnosa. Radi se o glavnom poreskom zahtevu, zahtevu


290

za poresku refakciju, zahtevu za odgovorno{}u, zahtevu za spored-nim poreskim davawima, kao i zahtevu za povra}aj poreza. Autornas sistematski vodi kroz sve faze u ostvarewu glavnog poreskogzahteva, po~ev od wegovog nastanka, preko dospelosti, do raz-li~itih na~ina wegovog ga{ewa (naplate, kompenzacije, zastare-losti utvr|ivawa i naplate poreza, otpisa) i tome korespondira-ju}em prestanku poreske obaveze. I drugi zahtevi poreskog imo-vinskog odnosa obra|eni su u kwizi, pri ~emu je posebna pa`waposve}ena zahtevu za odgovorno{}u.

U okviru odeqka koji se bavi poreskim imovinskim odnosompomenuta je i veoma zna~ajna odredba koja reguli{e institut tzv.,,ekonomske‘‘ svojine. Po pravilu je vlasnik u gra|ansko-pravnomsmislu i ekonomski vlasnik stvari. Postoje, me|utim, slu~ajevipoput npr. lizinga, u kojima se ekonomski vlasnik i vlasnik ugra|ansko-pravnom smislu ne poklapaju. Za potrebe poreskog pra-va, u takvom slu~aju stvar }e biti pripisana vlasniku u ekonom-skom smislu. Bitna je i odredba § 42 AO koja onemogu}ava smawe-we poreskog tereta izazvano takvim ure|ewem jednog pravnogodnosa ~iji je ciq umawewe poreza.

Izlagawe o poreskom upravnom odnosu, koji obuhvata pravai obaveze upravne prirode, podeqeno je na dva dela. U prvom deluautor se iscrpno bavi poreskim upravnim aktom. Po odre|ivawuwegovog pojma, zna~ajna pa`wa pridaje se dostavqawu, budu}i dasamo uredno dostavqen poreski upravni akt moè proizvestipravno dejstvo. Ako su u postupku dono{ewa poreskog upravnogakta u~iweni kakvi propusti, mogu}e ih je ispraviti. O kojim seslu~ajevima konkretno radi, detaqno je opisano u kwizi. Drugideo, pod nazivom ,,Sprovo|ewe oporezivawa‘‘, zapo~iwe detaqnimrazmatrawem postupka utvr|ivawa ~iweni~nog stawa. Poreskaadministracija ispituje slu~aj ex officio. S druge strane, u postupkuispitivawa i utvr|ivawa ~iweni~nog stawa predvi|ena je obavezaporeskog obveznika da sara|uje. U ~emu se ta obaveza konkretnosastoji i u kojim slu~ajevima saradwa moè biti uskra}ena, ut-vr|eno je odgovaraju}im zakonskim odredbama. S obzirom na to daje razja{wewe konkretnog slu~aja povezano sa zadirawem u pro-fesionalnu i privatnu sferu obveznika, istaknut je veliki zna~ajna~ela ~uvawa slu`bene tajne u poreskom postupku. Utvr|ivawe~iweni~nog stawa pra}eno je postupkom utvr|ivawa poreza, azatim i redovnim postupkom naplate. Prinudno izvr{ewe pores-kog zahteva nije obuhva}eno kwigom. Prof. Birk ovo poglavqezavr{ava postupkom po pravnim lekovima. Rekao bih da je autor,zahvaquju}i ispravnom pristupu, upoznaju}i nas najpre sa struk-turom, a zatim i najzna~ajnijim mestima nema~kog poreskog pos-tupka, uspeo da nam na jasan i pregledan na~in pribliì jednuizuzetno sloènu materiju.


291

Naslovom ,,Porezi na dohodak i prihod‘‘ odre|ena je sa-drìna slede}eg sveobuhvatnog dela kwige. Ako izuzmemo op{tiporez na promet, ovim delom kwige autor je obuhvatio najzna~aj-nije poreske oblike. Radi se o porezu na dohodak gra|ana, opore-zivawu dobiti preduze}a i porezu na nasle|e i poklon.

Porez na dohodak gra|ana je najizda{niji, ali ujedno i naj-komplikovaniji poreski oblik. U sistemu poreza na dohodak gra-|ana najboqe moè do}i do izraàja na~elo oporezivawa premaekonomskoj snazi poreskog obveznika kao izraz pravi~nosti. Zarazliku od na{eg sistema poreza na dohodak gra|ana, koji po~ivana cedularnom oporezivawu pra}enim globalnom komponentom uvidu godi{weg poreza, nema~ki porez na dohodak gra|ana je sin-teti~ki. To zna~i da pojedina~ne vrste prihoda koje podleùoporezivawu ~ine jedinstvenu poresku osnovicu.

Oporezivawe pretpostavqa, pre svega, postojawe dva elemen-ta: poreski subjekat -- lice koje podleè oporezivawu i poreski

objekat -- predmet koji treba oporezovati. Iz samog naziva porezana dohodak gra|ana proizlazi da je kod wega poreski objekatdohodak. Dohodak ~ini zbir razli~itih, u zakonu taksativno nab-rojanih vrsta prihoda, umawenih za odgovaraju}e, tako|e zakonompredvi|ene iznose. Re~ je o sedam vrsta prihoda, od kojih je svakau kwizi detaqno opisana. Da li odre|eni, realno ostvareni pri-hod pripada jednoj vrsti prihoda ili ne, od prevashodnog je zna-~aja, s obzirom na to da razli~ita pravila bivaju primewena narazli~ite vrste prihoda. Na tom mestu autor pomiwe i tzv. ob-jektni neto princip, koji predstavqa vid konkretizacije pri-li~no apstraktno odre|enog principa oporezivawa prema ekonom-skoj snazi obveznika. Radi se o principu koji nalaè da se opo-rezivawu moè podvrgnuti samo ,,~isti‘‘, tj. neto prihod koji sedobija umawewem za iznos tro{kova nastalih pri wegovom ostva-rewu, odnosno o~uvawu. Protivno postupawe naru{ava na~elohorizontalne pravi~nosti. Objektni neto princip dopu{ta odbi-tak samo onih tro{kova koji su u neposrednoj vezi sa ostvarenimprihodima, dakle tro{kova nastalih u privrednoj sferi. Tro{ko-vi nastali u privatnoj sferi ìvota na~elno se ne uzimaju uobzir. I ovde, me|utim, postoje takvi tro{kovi koji su za obvez-nika neizbe`ni, poput izdràvawa maloletne dece, i oni se ne-sumwivo odraàvaju na ekonomsku snagu obveznika. Priznavawetro{kova ovakvog tipa proizlazi iz subjektnog neto principa,koji tako|e bliè odre|uje apstraktni princip oporezivawa pre-ma ekonomskoj snazi.

Iz ~lana 6. Ustava Savezne Republike Nema~ke proisti~ezahtev za posebnom za{titom braka i porodice. Poresko pravo nesme ni na koji na~in supru`nike, odnosno porodicu da dovede u


292

nepravi~an poloàj prema neudatim i neoèwenim licima. Neka-da{wi sistem koji je predvi|ao prosto sabirawe dohotka sup-ru`nika, pri ~emu bi takav, zbirni dohodak, bio podvrgnut istoj,op{tevaè}oj poreskoj tarifi, progla{en je neustavnim uslednastanka negativnog efekta poreske progresije. Pozitivno re-{ewe po~iva na opciji supru`nika izme|u metode deobe dohotka,odvojenog ili ,,specijalnog‘‘ podvrgavawa porezu.

Kad je u pitawu poreski subjekat, neograni~eno je poreskiobavezno svako fizi~ko lice koje u zemqi ima prebivali{te ilimesto uobi~ajenog boravka. Profesor Birk utvr|uje {ta se pod-razumeva pod ovim pojmovima. Ograni~ena poreska obaveza odnosise na fizi~ka lica koja u zemqi nemaju ni prebivali{te nitimesto uobi~ajenog boravka, pri ~emu u zemqi ostvaruju neke odzakonom posebno nabrojanih prihoda. Pored ova dva osnovna ob-lika poreske obaveze, nema~ki Einkommensteuergesetz poznaje i tzv.fiktivnu neograni~enu poresku obavezu. Ograni~ena poreska oba-veza skop~ana je, naime, sa gubitkom niza privilegija koje imajuneograni~eno poreski obavezna lica. Na taj na~in osobe koje uzemqi nemaju ni mesto prebivali{ta, a ni mesto uobi~ajenogboravka, ali u zemqi ostvaruju najve}i deo (u zakonu je ta~nonavedeno o kom se iznosu radi) prihoda, mogu zahtevati da uNema~koj budu podvrgnute neograni~enoj poreskoj obavezi. Odred-ba koja ovo predvi|a nastala je kao rezultat zabrane diskrimina-cije u okviru EU. Uz ove forme poreske obaveze nema~ki zakono-davac predvideo je i pro{irenu, kako neograni~enu, tako i ogra-ni~enu poresku obavezu.

U daqem tekstu detaqno se govori o razli~itim na~inimaza utvr|ivawe onog dela prihoda koji predstavqa ,,izlaznu‘‘ ve-li~inu pri obra~unu poreske osnovice. Pravila koja reguli{uovu oblast garantuju po{tovawe objektnog neto principa. Ovdenailazimo i na izlagawe posve}eno naro~ito komplikovanoj ma-teriji vo|ewa kwiga i sastavqawa bilansa. Objektni neto prin-cip je, me|utim, samo jedan aspekt principa oporezivawa premaekonomskoj snazi obveznika. Proces utvr|ivawa poreske osnovicepodrazumeva preduzimawe daqih koraka radi ustanovqavawa ve-li~ine koja {to vernije odraàva stvarnu ekonomsku snagu ob-veznika. Re~ je o brojnim odbitnim stavkama kojima se uzimaju uobzir li~ne i porodi~ne prilike obveznika. Time se iza{lo ususret subjektnom neto principu, drugom aspektu na~ela oporezi-vawa prema ekonomskoj snazi obveznika.

Poglavqe koje se bavi oporezivawem dobiti preduze}a po-deqeno je u dve celine. Prva obuhvata oporezivawe dru{tva lica,druga dru{tva kapitala. Kad su u pitawu dru{tva lica, wihovooporezivawe odvija se po principu fiskalne transparentnosti.


293

Relevantne odredbe sadràne su stoga u Einkommensteuergesetz-u,zakonu koji reguli{e oporezivawe dohotka fizi~kih lica, a ne uKörperschaftsteuergesetz-u, koji ure|uje materiju oporezivawa dobitikorporacija i drugih oblika udruìvawa. Princip fiskalnetransparentnosti podrazumeva pripisivawe poslovnog rezultatadru{tva lica wegovim ~lanovima, pri ~emu se tako raspodeqenavrednost oporezuje samo na nivou ~lanova odgovaraju}im porezom.Stoga je, kako prof. Birk ispravno konstatuje, naziv ,,Oporezi-vawe dru{tva lica‘‘ krajwe zbuwuju}: ,,Dru{tvo lica samo po sebinije poreski subjekat ni poreza na dohodak fizi~kih lica nitiporeza na dobit‘‘.

Dru{tvo kapitala, kao i neke druge, zakonom nabrojane prav-ne tvorevine obveznici su poreza na dobit korporacija. Poredpostojawa odgovaraju}e pravne forme, neograni~ena poreska oba-veza uslovqena je i zahtevom da se mesto osnivawa ili sedi{testvarne kontrole i uprave nalazi u zemqi. Poreska osnovicautvr|uje se primenom odredaba koje ure|uju materiju poreza nadohodak fizi~kih lica, osim ako je samim Zakonom o porezu nadobit korporacija ne{to drugo predvi|eno. Detaqno se govori osamom obra~unu poreske osnovice. Posebnu pa`wu autor posve}ujeinstitutima poreskog konsolidovawa (nem. Organschaft), konstruk-tivnim dividendama (nem. verdeckte Gewinnausschüttung), kao i tret-manu me|ukompanijskih dividendi, zasnovanom na Direktivi oporeskom tretmanu dividendi koje filijala ispla}uje mati~nojkompaniji (nem. Mutter-Tochter-Richtlinie). Da bi se ublaìlo eko-nomsko dvostruko oporezivawe, koje nastaje oporezivawem dobitiobveznika poreza na dobit korporacija tim porezom, a zatimponovnim oporezivawem raspodeqenog dela dobiti porezom nadohodak fizi~kih lica (kada su ~lanovi korporacije fizi~kalica), primewuje se modalitet sistema delimi~ne olak{ice zaakcionare1 (nem. Halbeinkünfteverfahren). On se, upro{}eno (bez uzi-mawa u obzir poreza po odbitku na dividende), sastoji u slede}em:najpre se na nivou korporacije vr{i oporezivawe po stopi od25%. Zatim se, na nivou ~lanova, polovina raspodeqenog deladobiti iskqu~uje iz osnovice poreza na dohodak fizi~kih lica.

Autor zavr{ava poglavqe sa porezom na poslovnu aktivnost(nem. Gewerbesteuer), da bi, zatim, porezom na nasle|e i poklonzaokruìo ovaj, nesumwivo glavni deo uxbenika.

Sam kraj kwige posve}en je porezima na potro{wu me|ukojima centralno mesto pripada op{tem porezu na promet. Op{tiporez na promet je, uz porez na dohodak fizi~kih lica, najiz-da{niji poreski oblik. Sve do 1967. godine, u Nema~koj je bio


294

1 Vidi: Dejan Popovi}, Nauka o porezima i poresko pravo, COLPI, Budim-pe{ta i Savremena administracija, Beograd, 1997, str. 639.

zastupqen svefazni bruto porez na promet, koji je stvarao izuzet-no nepovoqan, kumulativni efekat. Kod svefaznog bruto porezana promet, porez koji je pla}en kroz cenu prethodnika prometnogciklusa ne moè se povratiti, te tako neposredno uve}ava cenuproizvoda obveznika (jer za wega predstavqa tro{ak), koja pred-stavqa osnovicu wegove poreske obaveze. Na taj na~in pla}a seporez na porez. [to je ve}i broj faza prometnog ciklusa, ve}e jeukupno poresko optere}ewe. Ovakav efekat doveo je do strate{-kog udruìvawa pojedinih trgovinskih sektora. Tako je npr. do-{lo do udruìvawa proizvodwe i veleprodaje kako bi se smawiobroj faza u prometnom ciklusu. Ovakvim oporezivawem nastalesu zna~ajne distorzije na trì{tu i sitni prodavci, koji robunisu nabavqali direktno od proizvo|a~a, bili su nekonkurentni.Stoga je Ustavni sud Nema~ke, pozivaju}i se na princip jednako-sti, takav na~in oporezivawa proglasio protivustavnim. Na mestosvefaznog bruto poreza, stupio je svefazni neto porez na promet,poznatiji kao porez na dodatu vrednost (nem. Mehrwertsteuer). Zah-vaquju}i mehanizmu ,,prethodnog poreza‘‘, on obezbe|uje oporezi-vawe iskqu~ivo vrednosti dodate u svakoj fazi prometnog ciklu-sa.

Sistem poreza na promet u Nema~koj danas po~iva na [estojdirektivi EU kojom se uskla|uju brojni elementi zakonskog opisaporeskog ~iweni~nog stawa kod ovog poreza. Time je on, prirodno,izuzetno blizak na{em porezu na dodatu vrednost, koji svoj oslo-nac nalazi u istom dokumentu.

Zakqu~ak

Ostaje mi da zakqu~im da se uxbenik Poresko pravo prof.dr Birka svojim sadràjem neodoqivo name}e qubiteqima pores-kog prava koji èle da obnove ili prodube svoje znawe u ovojoblasti. Sedmo izdawe ovog uxbenika najboqi je dokaz wegovoguspeha i popularnosti me|u ~itaocima. I to sa razlogom, jerlako}a sa kojom nas autor vodi kroz kompleksan ,,svet‘‘ poreskogprava predstavqa ume}e koje ovakvu pa`wu nesumwivo zasluùje.Ukoliko je ovaj prikaz kod Vas pobudio interesovawe, moète gaprona}i u Biblioteci Pravnog fakulteta Univerziteta u Beog-radu.

Milo{ Milo{evi}


295

Shannon P. PrattThe market approach to valuing businesses(John Wiley & Sons, Inc, New York, 2001.)

Procena vrednosti preduze}a ili nekog dela preduze}a nijenimalo lak posao. Proceniteq mora posedovati veliki stepenznawa, analiti~nosti i upornosti kako bi procewena vrednost{to ta~nije odraàvala vrednost imovine odnosnog privrednogsubjekta. Zbog ~ega se vr{i procena vrednosti kapitala? Trenut-no, najzna~ajniji razlog procene u na{oj zemqi je proces priva-tizacije, odn. transformacije preduze}a u dru{tvenoj i dràvnojsvojini u privatna preduze}a, da bi se dobila vrednost koja bitrebalo da bude jedan od va`nih faktora cene po kojoj }e sepreduze}a prodavati. Me|utim, evaluacija preduze}a moè sevr{iti i kao posledica odluke menaxmenta da se utvrdi trenutnazara|iva~ka sposobnost preduze}a, zbog potreba fiskusa, usledslu~ajeva obe{te}ewa, reorganizacije preduze}a u slu~aju bank-rotstva i sli~no. Bez obzira na razlog procene, analiti~ar moèda primeni ve}i broj metoda za procenu vrednosti preduze}apolaze}i od prinosne metode, preko metode kwigovodstvene vred-nosti i korigovane kwigovodstvene vrednosti, metoda likvidaci-one vrednosti do trì{nog metoda u proceni vrednosti kapitala.Usled nedovoqne razvijenosti trì{ta kapitala, u na{oj zemqijo{ nije primewivan koncept trì{nog pristupa proceni vred-nosti, pa se javqa potreba da se dâ prikaz jedne od kwiga koja bizasigurno mogla da bude dobra polazna osnova proceniteqima zarelativno skoru primenu ovog metoda u uslovima na{e privrede.To je kwiga Shannon P. Pratt-a pod nazivom The market approach tovaluing businesses.

Shannon P. Pratt je osniva~ i direktor jednog od najstarijihi najve}ih nezavisnih preduze}a koje se bavi konsaltingom, eko-nomskom i finansijskom analizom i koje svoje podru`nice ima usvim ve}im gradovima SAD-a. Vi{e od 30 godina ovaj plodniekonomista bavi se pitawima procene vrednosti u slu~ajevimastvarawa merxera i poslovnih kombinacija, problemima oporezi-vawa, pitawima kupoprodajnih ugovora, re{avawem pitawa veza-nih za mawinske akcionare, koriste}i najrazli~itije koncepcijeevaluacije.

Po ~emu se kwiga The market approach to valuing businessesrazlikuje od ve}eg broja drugih kwiga iz oblasti procene vredno-sti kapitala? Prvo, trebalo bi imati u vidu da se trì{nipristup u evaluaciji kapitala primewuje u zemqama koje imajudugu tradiciju funkcionisawa trì{ta kapitala, po{to se ba-zi~ne informacije dobijaju sa berzi. Bez obzira na to, ve}i brojkwiga, i u SAD-u, i u Evropi, bavi se drugim, ~e{}e kori{}enim


296

metodama procene vrednosti preduze}a, kao {to su: metod diskon-tovawa neto nov~anih tokova (prinosni metod), metod kwigovod-stvene vrednosti i metod likvidacione vrednosti. Ovo ukazuje naveliki zna~aj ove kwige, jer je jedna od retkih koja se direktnobavi problemima trì{nog metoda evaluacije kapitala. Drugo,nije zanemarqiva ni okolnost da je autor kwige veliki deo ìvo-ta proveo bave}i se konkretnim problemima procene vrednostikapitala, tako da je u ovoj kwizi ugra|eno wegovo veliko iskustvo,pa kwiga ima vi{e pragmati~an nego teorijski pristup. Tre}e,{to je ve} re~eno, ova kwiga moè predstavqati odli~nu osnovuza godine kada se privodi kraju proces privatizacije, kada }euporedo do}i do daqeg razvoja trì{ta kapitala i {to }e pred-stavqati bazi~an uslov za potpunu primenu trì{nog koncepta uproceni vrednosti kapitala preduze}a.

Kwiga The market approach to valuing businesess je veoma dobrostrukturirana, i svako poglavqe ili deo kwige ukazuje na velikistepen analiti~nosti autora, koji teorijske koncepcije evaluaci-je povezuje sa bogatim iskustvom iz prakse. Ono {to se moèuo~iti jeste da je nau~ni stil pisawa kombinovan sa pragmati~nimstilom, razumqiv i prilago|en potrebama ekonomiste koji pose-duje odgovaraju}e znawe iz oblasti finansija, ra~unovodstva irevizije. No, u isto vreme, svako koga zanima ova oblast moèvrlo lako da shvati osnove ovog pristupa proceni vrednosti pre-duze}a, {to ukazuje na ~iwenicu da je autor uspeo da prili~nosloèn trì{ni metod procene prikaè na prihvatqiv na~in.

Kwiga se sastoji iz uvoda, pet osnovnih poglavqa i veomabogatih priloga na kraju. Svako poglavqe sastoji se iz nekolikopovezanih delova, a na kraju svakog dela dat je saètak, odnosnorezime.

Uvodni deo kwige zapo~iwe sistemom notacije koji je kori-{}en u toku pisawa. Do definisawa ovog sistema notacije dolaziusled ~este konfuzije koja nastaje za finansijske analiti~are,imaju}i u vidu da ipak ne postoji jedan op{teprihva}en sistemnotacije za datu oblast, tako da autor na ovaj na~in izbegava bilokakvu mogu}nost zabune. Autor nas zatim upoznaje sa teorijom izna~ajem procene vrednosti preduze}a trì{nom metodom defi-ni{u}i osnovne ciqeve, da bi nakon toga objasnio sve aspektezna~aja ove metode kroz istorijski razvoj, daju}i sjajne primereiz prakse, kada je ovaj metod procene bio najboqi za primenu.

Prvo poglavqe kwige nosi naslov ,,Defining market multiplesand market approach methods‘‘ i sastoji se od ~etiri povezana dela.U prvom delu ovog poglavqa autor nas upoznaje sa na~inom ob-ra~una trì{nih multiplikatora koji se koriste kao osnova zaevaluaciju kapitala. Sve multiplikatore deli na multiplikatore


297

sopstvenog kapitala (equity multiples) i multiplikatore ukupnog,odnosno ukupno investiranog kapitala (invested capital multiples).Shannon P.Pratt u ovom delu jasno vr{i podelu kapitala na sopstve-ni i ukupno investirani kapital, jer ~esto dolazi do zabune okoelemenata tih vrsta kapitala. Pod sopstvenim kapitalom autorpodrazumeva garantnu supstancu preduze}a, i u slu~aju akcionar-skog dru{tva, to je ukupna vrednost redovnih akcija koje je dru{-tvo emitovalo, dok ukupno investirani kapital, osim redovnihakcija, obuhvata i vrednost preferencijalnih akcija i dugoro~nihobaveza, zajedno sa teku}im ratama po osnovu dugoro~nih dugova.Autor daje naznake da trì{ni pristup proceni vrednosti pre-duze}a pretpostavqa komparaciju preduze}a ~ija se vrednost pro-cewuje, sa preduze}em koje je po odre|enim karakteristikama (ve-li~ini, prinosnoj snazi, trì{nom udelu, visini i strukturitro{kova) sli~no procewivanom. On upu}uje ~itaoca na zakqu~akda se trì{ni multiplikatori obra~unavaju na bazi trì{nih,a ne kwigovodstvenih vrednosti. Na ovom mestu ~italac se upoz-naje sa su{tinom trì{nog pristupa, koji podrazumeva da se nabazi odnosa dve veli~ine u komparabilnom preduze}u izra~unavatre}a, koja sluì kao osnovica za procenu vrednosti preduze}a~iji se kapital procewuje. U nastavku, autor na prakti~an na~in,kroz jednostavne primere, ukazuje na osnovne vrste multiplikato-ra sopstvenog i ukupno investiranog kapitala koriste}i podatkeiz finansijskih izve{taja konkretnog preduze}a. Pratt zakqu~ujeda se multiplikatori sopstvenog kapitala obi~no ra~unaju pojednoj akciji, a multiplikatori ukupno investiranog kapitala nabazi ukupne vrednosti akcija. On analizira slu~ajeve kada se uinvestirani kapital moè, izvan pravila koje je ve} ranije defi-nisao, ura~unati i iznos kratkoro~nih dugova i zakqu~uje da }ese to dogoditi uvek kada kratkoro~ne obaveze pokazuju zna~ajnesezonske fluktuacije. Pred kraj ovog dela kwige upoznajemo se savrlo va`nom ~iwenicom, a to je da vremenski period koji se uzimaza merewe odre|enih finansijskih varijabli koje u~estvuju u ob-ra~unu multiplikatora, mora biti identi~an za procewivano iuporedno preduze}e. Na kraju ovog segmenta, obja{wena je veomava`na veza izme|u trì{nog multiplikatora i stope kapitaliza-cije, gde se jasno uo~ava da su ove dve varijable u recipro~nomodnosu.

U drugom delu prvog poglavqa autor nas upoznaje sa prvimmetodom za procenu vrednosti preduze}a putem trì{nog pristu-pa, a to je metod multiplikacije. Autor nas nedvosmisleno upu}ujena to koje se kompanije mogu smatrati komparabilnim sa proce-wivanim preduze}em. On polazi od prakse koja je zastupqena uSAD-u i konstatuje da je prvi uslov da bi se neka kompanija moglauzeti kao komparativna, taj da je ona ~lanica Dràvne komisije za


298

hartije od vrednosti i berzu SAD-a. To zna~i da se akcijama tihpreduze}a slobodno trguje na trì{tu kapitala, a da se od pome-nute komisije mogu dobiti sve potrebne informacije o javnimkompanijama u SAD-u koje su neophodne da bi se napravio praviizbor komparabilnog preduze}a. Neophodne podatke zainteresova-na lica crpu iz baza podataka ove Komisije, kao {to su godi{wiizve{taji (10-K annual report,) kvartalni izve{taji (10-Q quarterlyreport) i izve{taji o specijalnim doga|ajima (8-K special events filing-- podaci o preuzimawima i merxirawu). Svi navedeni izve{tajinalaze se u elektronskoj bazi podataka EDGAR. Autor, me|utim,smatra da postoji jo{ nekoliko dobrih izvora podataka koji subesplatni ili vrlo jeftini, pri ~emu posebno izdvaja publikacijenajve}ih investitora, izve{taje brokerskih ku}a i razli~ite prog-noze kretawa rezultata preduze}a. Na kraju, Shannon P.Pratt nasdetaqno upoznaje sa postupkom procene preduze}a koji zapo~iweanalizom proizvodnih i poslovnih linija, trì{nog u~e{}a iveli~ine procewivanog preduze}a, da bi se dobili kriterijumi zaizbor najsli~nijeg preduze}a koje }e postati komparativno. Zatimse, prema autoru, vr{i detaqna analiza finansijskih izve{tajaoba preduze}a, kako bi se pre{lo na fazu komparativne finan-sijske analize koja bi trebalo da utvrdi sve slabosti i jake straneobe kompanije. Potom se, na bazi upore|ivawa ovih preduze}a ipore|ewa performansi procewivanog preduze}a sa industrijskimprosekom, utvr|uju multiplikatori koji }e obezbediti {to ta~ni-ju evaluaciju kapitala i putem matemati~kih radwi izra~unava sekolika je pretpostavqena vrednost preduze}a.

U tre}em delu prvog poglavqa obja{wava se drugi metod uevaluaciji kapitala trì{nim pristupom, a to je metod analizetrì{nih transakcija. Drugim re~ima, autor nas upu}uje na ~iwe-nicu da je ovaj metod najprimenqiviji u situacijama kada se vr{ipreuzimawe ili stvaraju merxeri, polaze}i od toga da se do indi-kacije o tome kolika je vrednost kapitala preduze}a dolazi nabazi analize prethodnih sli~nih situacija, odnosno vrednostisli~nih transakcija iz pro{losti. To zna~i da se i u ovom pris-tupu traì komparabilnost, ali ovoga puta sa transakcijama, a nesa preduze}ima. Autor nas, daqe, podse}a na vrste preuzimawa idaje podatke o svim potencijalnim izvorima podataka o pro{limtransakcijama gde, osim ve} pomenutih izve{taja, ukazuje na pos-tojawe jo{ nekih, a to su IBA Market Data Base, BIZCOMPS i PrattsStats. Kada je re~ o transakcijama iz pro{losti, autor jasno zak-qu~uje da je za izbor komparabilnih transakcija najbitnije davremenski budu {to bliè danu kada se obavqa konkretna tran-sakcija, ali da je zbog ta~nosti procene neophodno i da se uzme{to ve}i broj transakcija iz pro{losti da bi se na{le one koje


299

najvi{e odgovaraju konkretnom slu~aju, tako da se ~esto analizi-raju transakcije u rasponu od prethodnih 20 godina, pa i duè.

U posledwem segmentu prvog dela kwige ukratko se sagleda-vaju i neke druge mogu}nosti za procenu vrednosti preduze}atrì{nim metodama, koje se re|e koriste i koje se odnose natransakcije koje su se vr{ile u pro{losti u vezi sa promenomvlasni{tva u preduze}u ~ija se vrednost kapitala procewuje.

Drugo poglavqe naslovqeno je sa ,,Finding and analyzing com-parative market transaction data‘‘, i ono sadrì ~etiri posebna seg-menta. U prvom segmentu autor nas detaqno upoznaje sa ve} pome-nutim izvorima podataka za potrebe procene i nagla{ava da javnekompanije moraju svoje izve{taje da podnesu Komisiji za hartijeod vrednosti i berzu samo u situacijama kada je vrednost imovinetih preduze}a ve}a od milion dolara i kada postoji najmawe 300akcionara u svakoj od tih kompanija. Zahvaquju}i bazi podatakaEDGAR (Electronic Data Gathering and Retrieval System), kako zak-qu~uje autor, olak{an je posao analiti~arima.

U slede}em segmentu drugog poglavqa autor nas upoznaje sanizom izvora podataka koji se koriste u proceni vrednosti kapi-tala kori{}ewem metode analize trì{nih transakcija. Sve tr-ì{ne transakcije dele se na velike, sredwe, male i veoma maletransakcije. U zavisnosti od ove podele, zavisi}e i izbor odgova-raju}ih baza podataka neophodnih za postupak evaluacije kapitala.Kada su u pitawu velike trì{ne transakcije, kao najva`niji inajve}i izvor informacija, autor izdvaja podatke koje daje Securi-ties Data Corporation.

Kada su u pitawu sredwe i mawe transakcije (ispod 100miliona dolara), Pratt preporu~uje dve baze podataka, koje sadrèsveobuhvatne informacije neophodne za procenu vrednosti kapi-tala, a to su: Done Deals i Pratts Stats. Podatke o veoma malimtransakcijama moèmo na}i u dvema bazama podataka: BIZCOMPSi IBA Market Data Base. Informacije se prvenstveno odnose natransakcije ~ija vrednost ne prelazi pola miliona dolara.

U tre}em delu drugog poglavqa autor nam otkriva postupkekoje je neophodno izvr{iti da bi finansijski izve{taji proce-wivanog i komparabilnog preduze}a bili uporedivi. Drugim re-~ima, autor nam ukazuje na na~ine prilago|avawa finansijskihizve{taja. Prema wemu, prvo prilago|avawe odnosi se na datumkada se vr{i procena vrednosti preduze}a. Ukoliko se on poklapasa krajem fiskalne godine komparabilnog preduze}a, onda nemanikakvih problema u proceni. Me|utim, ako se datumi ne pokla-paju, mora se utvrditi koliko su ti datumi vremenski udaqenijedan od drugoga, da li postoje neki interni izve{taji koji bimogli da pomognu u proceni, i da li postoje odre|eni doga|aji koji


300

su zna~ajni, a dogodili su se nakon objavqivawa posledweg dos-tupnog izve{taja. Na bazi tih podataka, analiti~ar treba dasagleda koji je najboqi na~in da se ovi izve{taji, po pitawurazliti~ih datuma, u~ine {to pribli`nijim. Odre|ena prila-go|avawa moraju se izvr{iti i na poqu analize trenda rasta obapreduze}a koja se uzimaju u obzir i utvrditi da li }e se pro{lostponavqati u ve}oj ili mawoj meri i u budu}nosti. Tako|e, autortvrdi da je neophodno analizirati i stepen rizika oba preduze}a,jer rizik ima veliki uticaj na obra~un multiplikatora. S obzi-rom na postojawe poslovnih i neposlovnih sredstava u svakompreduze}u, on smatra da je potrebno izvr{iti prilago|avawe zbogdate okolnosti, tako da u situacijama kada neka sredstva ne dop-rinose pove}awu prihoda preduze}a, ona mogu biti svrstana uneooperativnu aktivu. Dodavawe ove vrednosti na operativnu ak-tivu, dovelo bi do pove}awa vrednosti preduze}a, a wihovo zadr-àvawe u segmentu poslovne aktive do smawene vrednosti predu-ze}a. Shannon P.Pratt preporu~uje da se iz finansijskih izve{tajaoba preduze}a iskqu~e sve pozicije koje su vanredne i nisu di-rektno povezane sa poslovnom aktivno{}u, kao {to su tro{kovi{trajkova, tro{kovi neo~ekivanih prekida proizvodwe, tro{ko-vi nastali usled nepredvi|enih trì{nih uslova i sli~no. Unastavku, autor nas upozorava da nikako ne bismo smeli da zabo-ravimo prilago|avawe finansijskih izve{taja na poqu ra~uno-vodstvenih politika. On obja{wava na koji na~in }e se izvr{itipotrebna prilago|avawa u domenu razlika izme|u ra~unovodstve-nog sistema po principu fakturisane realizacije i ra~unovod-stvenog sistema po principu napla}ene realizacije. Sem toga,neophodno je izvr{iti i promene u politici vo|ewa zaliha upreduze}u i u~initi politike komparabilnim, zatim prilago|ava-wa u oblasti tro{kova amortizacije i nematerijalnih ulagawa.Ovaj poznati ekonomista na kraju zakqu~uje da su svi navedenipostupci neophodni ukoliko èlimo da dobijemo uporedive in-formacije i obezbedimo ta~nost izra~unavawa multiplikatora.

U posledwem delu drugog poglavqa autor nas uvodi u svetkomparativne finansijske analize. Celokupnu fazu finansijskeanalize on deli na analizu trenda, komparaciju sa industrijskimprosekom i komparaciju sa uporednom kompanijom. Pod analizomtrenda, autor podrazumeva analizu i pore|ewe finansijskih vari-jabli dva uporedna preduze}a tokom vremena. Komparacija sa in-dustrijskim prosekom je, prema autoru, bitna zato {to obezbe|ujepore|ewe procewivanog preduze}a sa ostalim preduze}ima, a nesamo sa konkretnim izabranim preduze}em. U nastavku se prika-zuje primer detaqne finansijske analize konkretnog preduze}a,sa obra~unom svih finansijskih i racionalnih pokazateqa, {toupu}uje na ve} pomenuti zakqu~ak da kwiga ima veliki prakti~an


301

zna~aj. Komparativna finansijska analiza pra}ena je velikimbrojem tabela koje do~aravaju sli~nosti i razlike izme|u odnos-nih preduze}a. Ovo poglavqe zavr{ava se podelom svih finan-sijskih racia na pokazateqe likvidnosti, aktivnosti, profita-bilnosti i finansijske strukture. S obzirom na to da je u na{ojpraksi korporativnih finansija takva podela prihva}ena, veomaje lako pratiti ovu fazu procene vrednosti kapitala, jer se ovipokazateqi izra~unavaju na isti na~in kao i u praksi na{ihpreduze}a, {to samo pove}ava mogu}nosti upotrebe ovog {tiva ubudu}nosti za potrebe procene vrednosti preduze}a.

U tre}em poglavqu koje se zove ,,Compiling market value tablesand reaching a value conclusion‘‘, autor nas upoznaje sa svim postup-cima neophodnim da bi se doneo zakqu~ak o vrednosti preduze}akoje se procewuje. U prvom delu ovog poglavqa on nas podse}a na~iwenicu da se pore|ewe podataka moè vr{iti izme|u procewi-vanog preduze}a i drugog uporedivog preduze}a, ali i izme|u pre-duze}a koje je predmet procene i uporednih trì{nih transakcija.U nastavku, sukcesivno su nabrojani svi multiplikatori sopstve-nog i ukupno investiranog kapitala koji se mogu koristiti upostupku procene. Na konkretnom primeru autor prikazuje na~inepore|ewa predmetnog preduze}a i nekoliko drugih preduze}a kojasu komparabilna pomenutom, koriste}i niz tabelarnih pregleda.Osnovna prednost ovog pristupa prvenstveno se ogleda u sistema-ti~nosti i preglednosti postupaka, {to ~itaocu olak{ava do-laèwe do odgovaraju}ih zakqu~aka. Tako|e, jasno je napravqenapodela izme|u postupaka u situacijama kada se vrednost preduze}aprocewuje na bazi komparacije sa komparabilnim kompanijama ikada se procewuje na bazi analize trì{nih transakcija.

U slede}em delu ovog poglavqa autor se bavi izborom, pon-derisawem i prilago|avawem izabranih multiplikatora. Naime,on smatra da }e izbor odgovaraju}eg multiplikatora u najve}ojmeri zavisiti od veli~ine i prirode same kompanije i od dostup-nosti uporedivih podataka. Ovaj ekonomista zatim preporu~uje zasvaku vrstu preduze}a, posmatrano po wegovoj veli~ini, odre|enimultiplikator. Tako, na primer, on smatra da je za mala preduze}aveoma pouzdano primeniti obra~un multiplikatora sopstvenogkapitala price/sales. [to je preduze}e ve}e, to je preporu~qivijekoristiti multiplikatore koji uzimaju u obzir veli~inu netodobitka. Kada su u pitawu multiplikatori investiranog kapitala,onda je za mala preduze}a najboqe izabrati multiplikator Marketvalue invested capital / Sales. Tako|e, autor prime}uje da je za ve}apreduze}a boqe izabrati multiplikator koji uzima u obzir dobi-tak pre oporezivawa i amortizacije nego samo dobitak pre opo-rezivawa, zbog toga {to ra~unovodstvene politike vezane za tro-{kove koji ne izazivaju odlive (otpis osnovnih sredstava), mogu


302

biti razli~ite u uporednim preduze}ima. Kada je re~ o dostupno-sti podataka, onda je potpuno jasno da }e za ve}inu mawih predu-ze}a biti dostupni samo podaci o prihodima od prodaje ili dis-krecionom dobitku, dok }e u granama industrije koje imaju ten-denciju pogor{avawa i pada proizvodwe, samo mali broj velikihpreduze}a ostvariti pozitivan finansijski rezultat, i zato nijemogu}e koristiti multiplikatore koji imaju za osnovu neto dobi-tak.

Kada se odaberu odgovaraju}i multiplikatori, onda je neop-hodno svakom od wih dati odre|eni zna~aj. Autor u ovom delukwige zalazi u oblast statistike i upoznaje nas sa pojmom koefi-cijenta varijacije koji }e posluìti kao mera disperzije. Onimultiplikatori koji pokaù mawu disperziju, odnosno koji imajuniì koeficijent varijacije, dobi}e ve}i zna~aj u evaluacijikapitala, {to zna~i da }e ti multiplikatori biti ponderisanive}om vredno{}u. Nagla{ava se da se sve vi{e zna~aja u statis-ti~kim merewima daje medijani u odnosu na aritmeti~ku sredinuda bi se izbegle distorzije. Zato je, prema autoru, neophodnoizabrati kao uporedne one kompanije ~ije su finansijske karak-teristike {to pribli`nije preduze}u koje se procewuje i odab-rati one multiplikatore koji }e te sli~nosti prikazati na naj-boqi mogu}i na~in. Osim toga, potrebno je uzeti u obzir rizik ineizvesnost, i u slu~ajevima da ne postoji razlika izme|u odnos-nih preduze}a primeniti medijanu datih multiplikatora, odnosnoizvr{iti korekciju na vi{e ili na niè medijane datih multip-likatora ako postoji razlika u stepenu rizika.

êtvrto poglavqe ove kwige nosi naslov ,,Sample MarketApproach Cases‘‘. Ovaj segment kwige u potpunosti potkrepqujekonstataciju da se radi o autoru koji je veliki deo svog ìvotaposvetio prakti~nom radu. Naime, na ovom mestu daju se detaqniprimeri procene vrednosti kapitala trì{nom metodom, i to udva slu~aja. Prvi slu~aj odnosi se na malo preduze}e koje se baviuslu`nim delatnostima, i u kome se u potpunosti primewuje metodmultiplikatora. Svaka faza razra|ena je do detaqa, {to olak-{ava prakti~no izvo|ewe postupka evaluacije. Autor polazi odopisa samog preduze}a i wegove istorije, i navodi razlog procenevrednosti preduze}a. Zatim se daje prikaz ekonomskog i ambijentau kome posluje dato preduze}e, performanse odnosnog preduze}a upro{losti i procene o stopi rasta u narednih pet godina. Nakontoga vr{i se detaqna i precizna finansijska analiza putem pri-mene tabelarnih prikaza. Autor nagla{ava da je neophodno iz-vr{iti trend analizu i uporediti podatke komparabilnih kompa-nija da bi se do{lo do zakqu~ka o finansijskom poloàju predu-ze}a. Na bazi veli~ine preduze}a, delatnosti i karakteristika,biraju se podaci koji }e se koristiti u procesu pore|ewa, a zatim


303

se obra~unavaju multiplikatori, svakom od wih daje se odgovaraju}izna~aj i vr{i se kona~na procena vrednosti datog preduze}a.Va`no je uo~iti da se procewena vrednost daje u odre|enom in-tervalu vrednosti, a ne kao ta~na vrednost, {to upravo pokazujeda se radi o proceni, a ne o matemati~ki preciznom rezultatu.

Drugi slu~aj odnosi se na veliku kompaniju koja posluje uvrlo turbulentnom okruèwu. I u ovom primeru faze procene suiste kao i u prethodnom, ali se moè uo~iti ve}a detaqnost usvakoj od wih. To se prvenstveno odnosi na opisivawe preduze}ai okruèwa gde su date sve relevantne ~iwenice, od istorijskograzvoja, preko podataka o zaposlenima i vlasni~ke strukture ka-pitala, do politike dividendi. Zatim se uobi~ajeno vr{i izborizvora podataka koji }e biti kori{}eni za komparaciju. Finan-sijska analiza obuhvata detaqnu analizu bilansa stawa, bilansauspeha i kompletnu racio analizu, da bi se potom prikazao i ceopostupak komparativne finansijske analize. Sledi komparacijasa trì{nim transakcijama iz pro{losti, {to je novi kvalitetu odnosu na prethodni slu~aj, tako da ~italac moè sagledatirazlike u ova dva metoda procene trì{nim pristupom, koje,istina, nisu toliko velike i zna~ajne, ali ipak postoje. Na krajuovog dela kwige autor, koriste}i niz tabela, donosi zakqu~ak oproceni kapitala, upotrebqavaju}i one multiplikatore koji sunajsvrsishodniji, a imaju}i u vidu sva pravila koja su obja{wenau prethodnom poglavqu. Obra~uni putem tabelarnih prikaza mno-go su jednostavniji, jer se prilikom procene mora koristiti vi{ematemati~kih radwi, pa je taj posao na taj na~in olak{an, takoda je onda u potpunosti jasno za{to autor u celom ovom poglavquinsistira na tabelama.

Zavr{no poglavqe Shannon P. Pratt naslovio je ,,Importantaspects of using the market approach‘‘. U prvom delu ovog poglavqaautor nagla{ava da je za ispravnu evaluaciju neophodno da sepoznaje ta~na vlasni~ka struktura preduze}a koje se procewuje,kao i analizira odnos izme|u mawinskih i ve}inskih akcionara.On smatra da je od velikog zna~aja i analiza da li je najprihvat-qivije koristiti trì{ni metod u proceni, ili je mo`da boqeprimeniti neki drugi pristup u proceni vrednosti preduze}a.Kqu~no je utvrditi i koja se vrednost procewuje, tj. da li je tovrednost sopstvenog kapitala ili vrednost ukupno investiranogkapitala, jer postoje odre|ene razlike u postupku krajwe evalua-cije. Autor jasno ukazuje da je mnogo boqe primeniti onaj metodkoji koristi pouzdanije podatke za procenu vrednosti preduze}anego onaj koji se bazira na velikom broju nepouzdanih podatakaili podataka nema. On daje slikoviti primer. U situacijama kadapostoji neka druga kompanija koja je vrlo komparabilna sa predu-ze}em ~ija se vrednost procewuje, a ne postoje dobre procene o


304

kretawu neto rezultata u budu}nosti, onda }e se primeniti trì-{ni metod procene. Me|utim, ako ne postoji preduze}e koje }ebiti sli~no preduze}u koje se procewuje, ali zato postoje odli~neprocene budu}eg kretawa finansijskog rezultata, onda je boqeprimeniti prinosni metod (metod diskontovawa neto nov~anihtokova). Autor konstatuje da je u situacijama kada se primeni ve}ibroj metoda za procenu vrednosti preduze}a, a rezultati procenedivergiraju, neophodno izvr{iti detaqnu analizu mogu}ih izvoragre{aka. Ovaj deo zavr{ava se obja{wewem veze izme|u stopekapitalizacije i diskontne stope, s jedne strane, i trì{nihmultiplikatora, s druge strane.

U drugom delu posledweg poglavqa analizira se pitawe dali je veli~ina preduze}a va`na prilikom procene vrednosti ka-pitala. Autor decidno tvrdi da jeste, polaze}i od ~iwenice da sevrednost mawih preduze}a utvr|uje na bazi niìh vrednosti tr-ì{nih multiplikatora ve}ine finansijskih pokazateqa, za ra-zliku od ve}ih kompanija gde su vrednosti ovih multiplikatorave}e. Drugim re~ima, mawa preduze}a imaju vi{u cenu kapitala(diskontnu stopu), {to umawuje projektovanu vrednost kori{-}ewem prinosnog metoda. Nià cena kapitala je u korelaciji save}om vredno{}u multiplikatora u trì{nom pristupu evalua-ciji kapitala. Ovakvi stavovi potkrepqeni su velikim brojemempirijskih podataka koji su prikazani u daqem nastavku ovogdela kwige. Evidencija o prodajama privatnih kompanija, javnihkompanija, podaci o preduze}ima kod kojih se evaluacija vr{ilaprimenom prinosnog metoda, samo su neki od pokazateqa kojipotvr|uju stav da veli~ina preduze}a ima veliki uticaj na proce-wenu vrednost preduze}a.

U tre}em delu petog poglavqa kwige na jezgrovit na~in seopisuju naj~e{}e gre{ke koje se javqaju u primeni trì{nogmetoda procene vrednosti kapitala preduze}a. Autor prime}ujeda je osnovna gre{ka koja se javqa u kori{}ewu ovog metoda lo{izbor uporedne kompanije. Veoma ~esto se ne izvr{i potrebnaanaliza sli~nosti izme|u predmetnih preduze}a, pa se de{ava dase kao komparabilno preduze}e uzme neka kompanija sa kojomprocewivano preduze}e ima vi{e razlika nego sli~nosti. Zato jeneophodno da analiti~ari budu prili~no oprezni prilikom ovogizbora, da ne bi do{lo do gre{aka u projektovanoj vrednostikapitala. Autor zakqu~uje da, i pored dobrog izbora uporednekompanije, dolazi do gre{aka, jer nije izvr{ena adekvatna kompa-rativna analiza, kako prirode poslovnih operacija ovih kompa-nija, tako i finansijskih karakteristika. Dve kompanije nikadane mogu biti potpuno identi~ne i zbog toga je neophodno da seizvr{i pravilno ponderisawe multiplikatora. De{ava se da sesvakom izabranom multiplikatoru dodeli isti zna~aj, {to moè


305

biti jedan od mogu}ih izvora potencijalnih gre{aka. Ovaj autorprime}uje da do gre{aka dolazi i zbog toga {to se ne izvr{iuskla|ivawe finansijskih izve{taja komparativnih preduze}a upogledu ra~unovodstvenih politika. Na primer, ukoliko jednopreduze}e koristi za obra~un zaliha FIFO metod, a drugo LIFOmetod, onda je neophodno svesti zalihe ova dva preduze}a na istisistem obra~unavawa, odnosno stvoriti uporedivu osnovu preba-civawem obra~una zaliha drugog preduze}a na FIFO metod.

Gre{ke se mogu javiti i pri merewu finansijskih varijabliodnosnih preduze}a ukoliko se ovi pokazateqi mere u razli~itimvremenskim periodima. Tada wihove vrednosti nisu uporedive,posebno ukoliko se radi o preduze}ima sa izraènom cikli~nomili sezonskom komponentom poslovawa.

U posledwem delu ovog poglavqa autor se bavi pitawem zbog~ega se de{ava da kupci za odre|ena preduze}a, kod kojih je vr{enaevaluacija kapitala radi prodaje, ponekad pla}aju vi{e novcanego {to preduze}e objektivno vredi. Pratt smatra da do prep-la}ivawa dolazi zbog toga {to kupci smatraju da }e posle kupo-vine ili preuzimawa do}i do boqih poslovnih rezultata. Ponekaddo toga dolazi zbog neiskustva, a nekada i zbog velikog samopouz-dawa i previ{e optimisti~nog stava kupaca. Na kraju, autorrazmatra vezu izme|u primene trì{nog pristupa proceni vred-nosti kapitala i odre|enih sudskih slu~ajeva. Drugim re~ima, onanalizira odnos ovog metoda procene i primene prava. Posebanakcenat stavqa na ulogu poreskog sistema i wegov uticaj na pro-jektovanu vrednost, kao i na odredbe kupoprodajnog ugovora veza-nog za odre|enu imovinu koja je procewena i predmet je tog ugo-vora.

Kao {to smo ve} rekli, kraj kwige obiluje prilozima. Napo~etku je dat pregled bibliografskih jedinica (50 kwiga, 64~lanaka i 13 stru~nih ~asopisa). U nastavku, Shannon P. Pratt dajeiscrpan pregled svih baza podataka koje se mogu koristiti uproceni vrednosti kapitala trì{nom metodom. Kvalitet ovekwige dodatno je poboq{an re~nikom stranih re~i i izraza izoblasti procene vrednosti, koji posebno ima zna~aja za osobe kojenisu usko stru~no obrazovane za oblast finansija, ra~unovodstvai revizije, a èlele bi da prou~avaju datu materiju.

Na samom kraju, dat je spisak svih brokerskih ku}a u SAD-ukoje su na bilo koji na~in u~estvovale u kreirawu baze podatakaPratts Stats, kao i test od 30 pitawa koji moè posluìti kao dobraosnova za ~itaoca da prosudi koliko je dobro razumeo materiju uovoj kwizi.

O~igledno je da kwiga ,,The market approach to valuing busines-ses‘‘ ima izuzetan teorijski, nau~ni, ali i prakti~ni zna~aj. Tr-ì{ni pristup u proceni vrednosti kapitala je duì niz godina


306

primewen u praksi zemaqa sa razvijenom trì{nom ekonomijomi funkcionalnim trì{tima kapitala, a sve vi{e }e na zna~ajudobijati u zemqama u kojima dolazi do razvoja trì{ta kapitala,{to zna~i i u na{oj dràvi. Velika vrednost kwige ogleda se u~iwenici da je autor uspeo da na 350 strana potpuno, sa teorijskogaspekta, objasni sve karakteristike i postupke trì{nog pristu-pa evaluaciji kapitala, ali i da prikaè primenu ovog metodakroz veliki broj slu~ajeva iz prakse, koji su obja{weni na veomapristupa~an na~in. Zahvaquju}i ovom pragmati~nom delu kwige,~itaocu je mnogo lak{e da razume sve teorijske odrednice tr-ì{nog pristupa. Kwiga je li{ena svih suvi{nih rasprava idetaqa, materija je konkretizovana i usmerena iskqu~ivo na pred-met razmatrawa. To je, zasigurno, dobra preporuka za konsultova-we ove kwige svima onima koji se bave procenom vrednosti kapi-tala, jer ih primena ovog metoda ~eka u bliskoj budu}nosti, kaoi za sve ostale koji bi èleli da prodube svoja znawa iz oblastiekonomije.

êdomir Gligori}

* * *

Aurelije AugustinDràva bo`ja(preveo Marko Vi{i}, CID, Podgorica, 2004, str. 1034)

U svakoj sredini koja na bilo koji na~in pripada evropskimcivilizacijama -- ali ne samo u toj sredini -- me|u prvorazrednekulturne doga|aje nesumwivo spada i objavqivawe Avgustinovogdela de civitate dei na jeziku te sredine. Taj prvorazredni kulturnidoga|aj -- po prirodi stvari, doga|aj dugog trajawa, dugog prosti-rawa u vremenu -- priredio nam je mladi izdava~ CID iz Podgo-rice (osnovan 1994. godine), izdava~ koji se agilno{}u, solid-no{}u, profesionalnim znawem, mudro{}u i drugim vrlinama,pokazanim u tristotinak izdawa za desetak godina, svrstao me|una{e najzna~ajnije izdava~e.

Aurelije Avgustin (354--430), hri{}anski teolog i filozofi jedan od najslavnijih i najpoznatijih crkvenih otaca patristike,na na{em jeziku bio je prili~no dugo dostupan jedino svojimIspovestima (confessiones), koje su pisane oko 400. godine (a kodnas objavqene 1973. godine) i glavni su izvor za razumevawe Av-


307

gustinovog ìvotnog i filozofskog puta, ali nisu i wegovo glav-no delo. Glavno Avgustinovo delo je O dràvi bo`joj, pisano od413. do 426. godine, koje je sada, zahvaquju}i podgori~kom CID-ui wegovom prevodiocu Marku Vi{i}u odnosno, ne{to ranije, zah-vaquju}i zagreba~koj ,,Kr{}anskoj sada{wosti‘‘ (1982-I sv., 1995-IIsv., 1996-III sv.) i wenom prevodiocu Tomislavu Ladanu, dostupnoi na na{em jeziku.

Tek nam predstoji studirawe ovog Avgustinovog dela, u komese shvatawe o apsolutno slobodnoj qudskoj voqi protivre~nosuprotstavqa u~ewu o predestinaciji za spas ili za propast, ukome se -- prema nekim vi|ewima -- nailazi na za~etak filozofijeistorije i u kome se nalazi ona ~uvena (i na{im bruco{imapoznata), u zapitanosnoj formi izraèna misao o tome da bezpravde dràve nisu ni{ta drugo do velike razbojni~ke bande, kao{to i, obrnuto, razbojni~ke bande nisu ni{ta drugo do maledràve, koje se, ako se dovoqno uve}aju, i nazivaju dràvama, nezato {to su se, jednom uve}ane, odrekle pohlepe (odnosno, uop{te,poroka i zlodela), ve} zato {to tad postaju sigurne u neka`wivostza svoje postupke.

Tako|e, tek nam predstoji i studirawe, pore|ewe i ocenaovih izdawa -- wihove stru~no-tehni~ke opremqenosti i prevoda,jer je u wima svaki detaq zna~ajan i govori po sebi i za sebe, npr.po~ev od imena autora i naslova dela na na{em jeziku (Augustin,Avgustin, O dràvi B/bo`joj, Dràva B/bo`ja) i u originalu(Aurelius Augustinus, Aurelii Augustini, de civitate dei, de civitate Dei, Decivitate dei, De civitate Dei). No, ovde i sada ipak se ne sme propustitiobave{tewe o jednoj od najzna~ajnijih prednosti zagreba~kog iz-dawa -- ono je, naime, dvojezi~no: pored prevoda sadrì i latinskioriginal.

Znamo, nema savr{enih izdawa. Pa ipak, pohvala izdava~u spo~etka ove bele{ke nije izre~ena samo imaju}i na umu neminov-nost qudske nesavr{enosti, pogre{ivosti i gre{nosti ve}, presvega, uzimaju}i u obzir nastojawa i pregnu}a izdava~a ovde i sada,u ovim na{im okolnostima i, naro~ito, uprkos svim tim okolno-stima, koja su urodila zna~ajnim CID-ovim bibliotekama, kojihje petnaestak, i brojnim kapitalnim kwigama, od kojih u ovojprilici podse}amo samo na one u biblioteci Sinteze, u kojoj sepojavquje i ovo Avgustinovo delo. Tu su objavqena dela: Istorija

socijalne filozofije Evgenija Spektorskog, Teorija pravde XonaRolsa, Uspon i pad velikih sila Xona Kenedija, Dru{tvena i

kulturna dinamika Pitirima Sorokina, Istorija ruske filozo-

fije Vasiqa Zewkovskog, Pravo, zakonodavstvo i sloboda Frid-riha Hajeka, O sre}i Vladislava Tatarkjevi~a i Konstitucio-

nalna demokratija Karla Fridriha, a uskoro }e biti objavqena


308

i -- po znawu i uverewu pisca ovih redova -- do sada najboqaIstorija filozofije prava Gvida Fasa. Sve ove kwige, kao imnoge iz drugih CID-ovih biblioteka, zasluùju informativnei kriti~ke prikaze, {ire rasprave, i o wima }e se, nadamo se, jo{mnogo pisati, jer samo ozbiqno, temeqno i {iroko obrazovano,stru~no i pismeno ~itala{tvo moè unaprediti izdava{tvo. Jer,ako je ta~no da svaki narod ima vladu kakvu zasluùje, onda jetako|e ta~no da svako ~itala{tvo ima izdava{tvo kakvo zas-luùje.

Jasminka Hasanbegovi}

Enrico Pattaro, editor-in-chief,A Treatise of Legal Philosophy and General Jurisprudence,volumes I-V(Dordrecht/Berlin/Heidelberg/New York, Springer, 2005.)

Osamdesetih godina pro{loga veka Enriko Pataro ,,had adream‘‘ -- u stvari, tri sna. Kako sâm kaè u Predgovoru, wegovaprva ideja-projekat bio je me|unarodni ~asopis za filozofijuprava sa sedi{tem u Italiji, ali na engleskom, koji bi se poputnajautoritativnijih nau~nih ~asopisa zasnivao na recenzijama,,naslepo‘‘. Taj san je (u smislu duboke nade i te`we koja podrazu-meva ogromne prepreke) po~eo da se ostvaruje 1988. godine kaoRatio Juris: An International Journal of Jurisprudence and Philosophy ofLaw, Oxford, Blackwell Publishing, ~iji je prvi i dugogodi{wi glavniurednik bio Pataro. Druga wegova ideja-projekat bio je interdis-ciplinarni istraìva~ki centar u kome bi istraìvali, razgo-varali i, kad god je mogu}e, sara|ivali poslenici u istoriji,filozofiji i sociologiji prava i pravnoj informatici -- na-ro~ito ve{ta~koj inteligenciji i pravu. Taj san po~eo je da seostvaruje kada je 1986. godine u okviru bolowskog Univerzitetaosnovan CIRSFID -- Centro Interdipartimentale di Ricerca in Storia delDiritto, Filosofia e Sociologia del Diritto e Informatica Giuridica ,,GuidoFassò -- Augusto Gaudenzi‘‘, ~iji je prvi i dugogodi{wi direktor bioPataro. Tre}a ideja-projekat bila je vi{etomna rasprava u obla-sti pravne filozofije i op{te jurisprudencije, koja je zbog prvedve ideje-projekta morala da sa~eka sve do 2000. godine, kada jeKarla Farali (Carla Faralli, u {irim jurisprudentskim krugovimamo`da najpoznatija kao prire|iva~ posthumnog izdawa ~uvene i,po znawu i uverewu pisca ovih redova, do sada najboqe istorijefilozofije prava -- Istorije filozofije prava Gvida Fasa) pre-uzela Patarovo mesto glavnog urednika Ratia Juris i direktoraCIRSFID-a. Otada je Pataro mogao da se posveti toj tre}oj ideji-


309

-projektu tj. pisawu i ure|ivawu pomenute vi{etomne rasprave izato wegova prva i najtoplija zahvalnost ide Karli Farali, kojanije u~estvovala u pisawu i ure|ivawu te velike rasprave, ali jeomogu}ila da ona kona~no 2005. godine bar ve}im svojim delomugleda svetlost dana.

Planirana Rasprava o filozofiji prava i op{toj jurispru-

denciji, ~iji je glavni urednik Enriko Pataro, obuhvata deset (10-- sic!) tomova, od kojih je {est ve} napisano, a pet i objavqeno.Za tako ogroman poduhvat te{ko je na}i pravo ime, a onda iadekvatan prevod, te A Treatise tj. Rasprava to sigurno nije. Ne bibitno pomogla ni posrbqena francuska re~ trete, koja sugeri{erazlikovawe traité-a kao potpune i sistemati~ne rasprave koja iobimom i nivoom daleko nadma{uje skromni manuel. Ovako za-ma{an poduhvat, razume se, nije mogao bez Savetodavnog tela, ukoje su u{li profesori: pokojni torinski emeritus Norberto Bo-bio (Norberto Bobbio), wujor{ki i londonski Ronald Dvorkin (Ro-nald M. Dworkin), stenfordski Lorens Frimen (Lawrence M. Frieman)i sase{ki Knut Hakonsen (Knud Haakonssen), kao ni bez prid-ruènih urednika: severnokarolinskog profesora Xeralda Pos-teme (Gerald J. Postema) i (britansko)kembri~kog profesora Pite-ra Stajna (Peter G. Stein).

Desetotomna Rasprava o filozofiji prava i op{toj juris-

prudenciji deli se na dva dela -- teorijski i istorijski. Teorijskideo obuhvata pet tomova objavqenih 2005. godine, koji }e u ovojbele{ci biti pomenuti, a istorijski deo }e tako|e obuhvatitipet tomova, od kojih je samo prvi (prvi istorijski, a {esti ucelokupnoj raspravi) napisan, ali jo{ ne i objavqen: Fred MilerMla|i (Fred D. Miller, Jr.), urednik, zajedno s Keri-En Bjondi Kan(Carrie-Ann Biondi Khan), Istorija filozofije prava od starih

Grka do sholasti~ara (A History of the Pholosophy of Law from theAncient Greeks to the Scholastics). Imaju}i sve prethodno na umu,moglo bi se re}i da je Patarov tre}i san bila enciklopedijska,i to sistematsko-istorijska enciklopedijska rasprava iz filozo-fije prava i op{te jurisprudencije. Wena prva polovina, peto-tomna teorijska celina je realizovana -- taj deo sna postao jestvarnost.

A sada, samo unajkra}e, ko su autori i {ta su osnovne temetih pet teorijskih tomova?

Prvi tom napisao je bolowski profesor Filozofije pravaEnriko Pataro: Pravo i pravo -- Ponovno procewivawe stvarno-

sti koja treba da bude (The Law and the Right -- A Reappraisal of theReality that Ought to Be) i on je obima XXXIII+457 str. Pomenutinaslov ovde nije preveden kao Objektivno i subjektivno pravo,jer Pataro podrobno obja{wava za{to smatra da taj kontinental-noevropski par ne odgovara onom law -- right, ~ije zna~ewe odre|uje


310

kao ono {to je objektivno ispravno -- ono {to je subjektivno

ispravno, a {to bi se, dakle, moralo na}i u naslovu npr. srpskog(ili italijanskog, francuskog, nema~kog i dr.) prevoda ovog we-govog dela.

Drugi tom napisao je Hubert Rotlojtner (Hubert Rottleuthner),doktor filozofije i profesor Sociologije prava na Pravnomfakultetu Slobodnog univerziteta u Berlinu, koji je u stru~nimkrugovima poznat po svojim istraìvawima uloge prava i pravni-ka, efikasnosti prava, nacisti~kog prava, isto~nonema~kog pravai dr. Drugi tom je posve}en osnovima ili temeqima, ili zasnivawuprava i naslovqen Foundations of Law, a obim mu je XII+205 str.

Pisac tre}eg toma je Roxer [ajner (Roger A. Shiner), kanad-ski profesor koji je dugo godina pou~avao na Univerzitetu Al-berte, a sada predaje Filozofiju na Okanagan Univerzitetskomkolexu Britanske Kolumbije. On je napisao Pravne institucije

i izvore prava (Legal Institutions and the Sources of Law) na XII+252str. i tu se pozabavio zakonodavstvom, precedentom, obi~ajem,delegirawem nadle`nosti (arbitraòm i medijacijom), ustavima,izvorima prava u kontinentalnoevropskim pravnim sistemima,me|unarodnim pravom i, na kraju, autoritetom.

Autor ~etvrtog teorijskog toma je Aleksander Pe~enik(Aleksander Peczenik), krakovski i stokholmski student prava ikrakovski doktor prava, koji je doktorat iz filozofije stekao uLundu, gde je docnije postao profesor jurisprudencije, poznat poistraìvawima u teoriji pravne argumentacije i epistemologijei teoriji koherencije u pravu i pravdi. On je napisao Scientia Juris-- Pravna doktrina kao znawe o pravu i kao izvor prava (ScientiaJuris -- Legal Doctrine as Knowledge of Law and as a Source of Law) naXIII+200 str., ~ije su osnovne teme: pravna doktrina i pravnateorija, posebna pravna doktrina, kritika i odbrana pravne dok-trine, pravo i moral, koherencija u pravnoj doktrini, metateorijai ontologija za pravnu doktrinu.

Kona~no, peti, posledwi teorijski tom, koji obimom dalekonadma{uje prethodne -- str. XXVI+844 -- napisao je \ovani Sartor(Giovani Sartor), firentinski doktor na Evropskom univerzitet-skom institutu, koji je radio u Sudu EU u Luksemburgu, bio jeistraìva~ u Italijanskom nacionalnom istraìva~kom savetu uFirenci, kao po~asni profesor predavao je Jurisprudenciju uBelfastu na Queen's univerzitetu i sada je profesor Kompjuterai prava na bolowskom Univerzitetu, a bavi se ve{ta~kom inte-ligencijom, filozofijom prava, kompjuterskom logikom, zakono-davnom tehnikom i kompjuterskim pravom. Naslov wegovog og-romnog priloga velikoj Raspravi glasi: Pravno rasu|ivawe --


311

Kognitivni pristup pravu (Legal Reasoning -- A Cognitive Approachto the Law).

Svaki od ovih tomova zasluùje mnogo vi{e od ove bele{ke-- najpre, uobi~ajene mawe-vi{e iscrpne prikaze, a potom i ozbiq-na kriti~ka razmatrawa, od kojih }e neka sigurno prevazilazitiokvire i najambicioznijih kriti~kih prikaza -- i bar ovih prvihpet teorijskih tomova ove ogromne Rasprave o filozofiji prava

i op{toj jurisprudenciji }e to zasigurno i dobiti -- pone{to odtoga mo`da i u ovom ~asopisu.


Thomas Fleiner, Lidija R. Basta FleinerAllgemeine Staatslehre -- Über die konstitutionelle Demokratie in einermultikulturellen globalisierten Welt(dritte vollständig überarbeitete und erweiterte Auflage, die erste und zweiteAuflage sind unter Mitarbeit von Peter Hänni erschienen, Berlin/Heidelberg/New York, Springer, 2004, SS. LXXII+674)

Jedan primerak ove kwige je koautorkin poklon BiblioteciPravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i to je neposredanpovod za ovu bele{ku. @elimo da podstaknemo autore i, uop{te,vlasnike kwiga i drugog potencijalnog bibliote~kog materijala,bez obzira na to da li su na{i biv{i, sada{wi ili budu}istudenti, da li su na bilo koji na~in sara|ivali s Fakultetom(radili, studirali, diplomirali, magistrirali ili doktorirali,dràli predavawa, u~estvovali na nau~nim i stru~nim skupovima,objavqivali u fakultetskom ~asopisu, koristili fakultetsku bi-blioteku, u~ili u fakultetskim ~itaonicama itd. i sl.), bez ob-zira na to da li im iz bilo kog razloga na{ fakultet leì nasrcu ili ne -- ve} mo`da ,,samo‘‘ po{tuju Fakultet kao institucijuneobi~no dugog trajawa i za evropske i svetske, a kamoli zabalkanske i srpske prilike, i èle da se ono {to su objavili,odnosno ono objavqeno {to poseduju, na|e na presti`nom pravommestu, u jednoj od i sad najbogatijih, a negda nesumwivo najbogatijoji najboqoj stru~noj biblioteci na Balkanu, Biblioteci Pravnogfakulteta Univerziteta u Beogradu. @elimo, pre svega, da podse-timo i podstaknemo onu vrstu prili~no zaboravqenog i zapostav-qenog darivawa koje je normalno u gra|anskom dru{tvu, pa i ugra|anskoj Srbiji. Gra|anskost -- kao i otmenost -- obavezuje,izme|u ostalog, i na odre|ena davawa i darivawa, koja pravogra|anstvo ~ini uredno i s rado{}u.


312

Naslov kwige Tomasa Flajnera i Lidije Baste Flajner --Allgemeine Staatslehre -- u nema~koj stru~noj literaturi odavno jeuobi~ajen, ali i izrazito nijansirano vi{ezna~an. Dovoqno jebaciti pogled na odrednicu Staatslehre u bilo kom stru~nom re~ni-ku odnosno enciklopediji, npr. u Istorijskom re~niku filozo-

fije (Historisches Wörterbuch der Philosophie), gde se u desetom tomukao sinonimi odnosno osnovna zna~ewa tog izraza navode Staats-wissenschaft[en], Staatsphilosophie, Staatstheorie. Ovome vaqa jo{ doda-ti da ima onih (poput u ovoj rubrici pomiwanog Patara) kojismatraju da je na engleskom za nema~ku re~ Lehre u ovom zna~ewunajboqi ekvivalent doctrine. Dakle, potencijalni budu}i prevodi-lac moè se ve} povodom naslova na}i ,,bar‘‘ u ,,kvintilemi‘‘:Op{te u~ewe o dràvi ili Op{ta/e nauka/e o dràvi ili Op{ta

filozofija dràve ili Op{ta teorija dràve ili Op{ta dok-

trina o dràvi. Ne}e mu mnogo pomo}i ni sami autori odnosnoono {to su o svom u~ewu (teoriji, filozofiji, nauci, doktrini)o dràvi oni sami napisali.

Ipak, autori su o jednom izri~iti: dok su dosada{wa op{tau~ewa o dràvi vi{estruko evrocentri~na, ovo -- po autorskomsamorazumevawu -- to nije, ne treba, ne sme i ne moè da bude, jer,,[u] globalizovanom svetskom poretku ne moè se vi{e zastupatiu~ewe o dràvi stvoreno iz evrocentri~ne kulture mi{qewa.‘‘ Iutoliko je bar jedan aspekt op{tosti ovog op{teg u~ewa odràvi izrekom odre|en (dodu{e, kao intencija autora, o ~ijoj }eostvarenosti i ostvarivosti tek suditi kriti~ari).

No, op{tost op{teg u~ewa o dràvi ima, naravno, i drugeaspekte i zavisi, izme|u ostalog, mo`da ponajpre od samog poima-wa dràve. A kada je o poimawu dràve re~, tu se od samog po~etkaose}a i vidi kolebawe autora, koje vodi neodre|enosti i protiv-re~nosti. (Ta neodre|enost i protivre~nost u~enom i dobrona-mernom ~itaocu, istina, ne smetaju, ali ova kwiga, ~ini nam se,nije namewena iskqu~ivo -- ~ak ni prvenstveno (!) -- u~enima, ve},naprotiv, neukima tj. studentima.) Tako, kwiga po~iwe, posleapsolutno prvog podnaslova -- Dràva, dete prosvetiteqstva --ovim re~ima: ,,Dana{wa dràva je nastala iz evropske moderne.Ona je dete evropskog prosvetiteqstva. No{ene komercijalniminteresom i opravdavane misionarskom idejom, evropske su dràveod XVII do XX veka svoju ideju dràve kolonizacijom prenele naceo svet.‘‘ Ako je dràva dete (evropskog) prosvetiteqstva, nasta-lo iz (evropske) moderne, ima li dràve pre prosvetiteqstva ipre moderne? Nije li onda moderna dràva pleonazam, a pre(d)mo-derna dràva contradictio in adiecto? Ili pak re~eno (dete prosve-titeqstva, nastalo iz evropske moderne) ne vaì za svaku -- pogo-tovo ni za jednu premodernu -- ve} samo za modernu dràvu? Alionda, u kom smislu je op{te ovo, u ovoj kwizi sadràno op{te


313

u~ewe o dràvi? (Ovo su, naravno, samo varijacije od XVI v.nadaqe dobro poznatih pitawa u filozofiji, teoriji, nauci i sl.-- {ta je dràva, kada nastaje, postoji li ne{to kao anti~ka ilisredwovekovna dràva i dr. -- na koja do danas u toj istoj naucinema jedinstvenih odgovora.)

Usput, ako ovako stoje stvari s prosvetiteqstvom i evrop-skom modernom, s jedne strane, i s dràvom uop{te, bilo kojomdràvom, ili pak samo s modernom dràvom -- svejedno, s drugestrane, onda je evrocentri~ki pristup dràvi nuàn i neizbeàn(skoro kao sudbina) da bismo objasnili taj fenomen i problemekoje s wim u vezi danas imamo ({to, naravno, ne zna~i da se ire{ewa tih problema moraju nalaziti samo na tom misaonomhorizontu). No, odgovor na pitawe da li je evrocentri~nost teo-rijskog pristupa dràvi ,,sudbina‘‘ -- daleko prevazilazi okvireove bele{ke.

Ipak, ako ste pomislili da se prvim podnaslovom i tekstomkoji sledi autori opredequju za stav da je dràva fenomen evrop-ske moderne i prosvetiteqstva, pokoleba}e vas tekst ispod drugogpodnaslova -- Ubrzane promene karte sveta -- koji se nalazi odmahispod, na toj istoj, prvoj strani kwige. Taj tekst vredi navesti izato {to vrlo lepo ilustruje izuzetno zanimqiv na~in izlagawa:,,Kada se pogleda na kartu sveta i u ustavnu istoriju dràva, moèse s ~u|ewem ustanoviti da od vi{e nego nekih 194 priznatedràve samo 14 moè pogledati unazad na svoj neprekinuti 200-godi{wi razvoj nacionalne dràve. Od 660. godine pre Hr., kadaje Japan po prvi put izgradio politi~ko jedinstvo, sve do Dekla-racije o nezavisnosti Sjediwenih Ameri~kih Dràva iz 1776.godine, prose~no je tek svakih 175 godina stvarana jedna novadràva. A u XIX v. je jedna nova dràva nastajala svake ~etirigodine. I dok je u prvoj polovini XX v. svakih 18 meseci nekanova dràva èlela puni suverenitet i me|unarodno priznawe, toisto se u drugoj polovini XX v., sve do 1993. godine, de{avalosvakih pet meseci. Od Drugog svetskog rata ukupno je 105 novihdràva prido{lica u me|unarodnu zajednicu.‘‘

Sada je jasno da autori tu imaju {ire poimawe dràve:dràva je i fenomen premoderne (a ne samo /evropske/ moderne)i, grubo se {ale}i (upravo na ra~un evrocentri~nosti), moglo bise tako|e re}i, dràva je i ~edo neprosve}enosti (a ne samo/evropskog/ prosvetiteqstva). Jer ina~e, ono {to je od 660. godinepre Hr. do 1776. godine (dakle, skoro dva i po milenijuma) nasta-jalo na prostoru od Japana do SAD u proseku svakih 175 godina,autori ne bi nazivali dràvom odnosno dràvama, a wih je u tomvremenu na tom prostoru -- prema parametrima samih autora iprostom ra~unu -- ~etrnaestak (naravno, bez SAD, koje spadaju u


314

modernu prosvetiteqsku pri~u). A u tih ~etrnaestak dràva ve-rovatno spada i srpska sredwovekovna dràva, koja u onom uèmpoimawu dràve uop{te i nije dràva (ni u Du{anovo vreme).

No, opet usput, primer Japana je u tekstu na{ih autoravi{estruko zna~ajan: ne samo kao dokaz {ireg poimawa dràvenego i neevrocentri~nosti ovog op{teg u~ewa o dràvi (jer, uprotivnom, drevni Japan ne bi bio dràva, a moderni Japan bi kaodràva morao i mogao biti shva}en jedino kao ~edo evropskogprosvetiteqstva, nastalo iz evropske moderne /sic!/).

I kada ste pomislili da se autori opredequju za ovo {irepoimawe dràve, koje obuhvata i modernu i premodernu (anti~kui sredwovekovnu) dràvu, i da je wihovo op{te u~ewe o dràviop{te i u tom smislu, prevarili ste se. Op{te u~ewe o dràviiz naslova i iz sadrìne ove kwige nije op{te, ili bar nije op{teu tom smislu. Op{te u~ewe o dràvi, u ovoj kwizi je op{te u~ewe(,,samo‘‘) o modernoj dràvi. To -- istina, samo na neki na~in --potvr|uje i podnaslov O konstitucionalnoj demokratiji u mul-

tikulturnom globalizovanom svetu. Jer, ustavnih demokratija(kao i ustava) bilo je i u premodernom svetu, ali konstituciona-lizma? Ako na ovo pitawe odgovorite ,,ne‘‘, zbuni}e vas kadavidite da autori govore o modernom konstitucionalizmu, koji eoipso podrazumeva da postoji i onaj premoderni. Uostalom, bilo jeu onom premodernom svetu i multikulturalnosti i globalizacije(ili bar poku{aja ,,globalizacije‘‘ onda{weg sveta), ali oni nisupredmet ove kwige.

Na kraju krajeva, da biste saznali {ta je op{te u~ewe odràvi po shvatawu ovih autora, ~itajte ovu zanimqivu i lepopisanu kwigu. Ona je, ~ini se, namewena studentima, ali sude}ipo obimu, pre svih onim radoznalim i ambicioznim (ili, prosto,{vajcarskim studentima). Na radost studentske ve}ine (mo`daopet samo iz srpskog ugla), nema fusnota (stru~waci }e zaàliti-- bilo zarad lak{eg o{trewa argumenata, bilo zarad udobnostikori{}ewa odnosno prepisivawa), ali akribi~nosti ne nedostaje(svi klasici od antike do kraja XX v. /i ne samo oni/ krajwe suprecizno navo|eni -- naravno, pre svih za nema~kog ~itaoca).[teta je {to za pore|ewe nemamo prvo i drugo izdawe ove kwige.No, u jednom naumu autori su, ~ini se, nesumwivo uspeli: Ovakwiga je za svakog podsticajna lektira. To zna~i da ona (nezavisnood povoda ove bele{ke) sadrì i dubqe razloge da se o woj pi{e.



315

NEKROLOZI


IN MEMORIAM

NORBERTO BOBBIO (1909--2004)

Norberto Bobio spada me|u najzna~ajnije pisce u pravnojteoriji i filozofiji XX veka. Wegova bibliografija obuhvataoko pet hiqada bibliografskih jedinica na devetnaest jezika.Ali Norberto Bobio je mnogo vi{e od ove impresivne biblio-grafije: U poratnoj italijanskoj demokratiji on je jedna od figuras najvi{e autoriteta.

Ro|en je u Torinu, u dobrostoje}oj porodici poznatog hirur-ga i u tom gradu je proveo najve}i deo ìvota. Tu je diplomiraoi prava i filozofiju, a filozofiju prava je studirao kod \oelaSolarija, koga }e za katedrom naslediti 1948. god. Pre togapou~avao je Filozofiju prava u Kamerinu (1935--1938), Sijeni(1938--1940) i Padovi (1940--1948), pa i posle, od 1948. do 1972. uTorinu, da bi od 1972. do 1979. pre{ao na pou~avawe Politi~kefilozofije. Od 1979. je profesor emeritus Univerziteta u Torinu.Bio je ~lan italijanske Akademije i od 1966. dopisni ~lan BritishAcademy, po~asni doktor univerziteta u Parizu, Buenos Ajresu,Madridu, Bolowi i [amberiju, zajedno s Nikolom Abawanomdugogodi{wi direktor Rivista di filosofia, ~lan Raselove Fondacije,osniva~ Evropskog kulturnog dru{tva. Pertini ga je 1979. imeno-vao za jednog od pet doìvotnih senatora.

Najzna~ajnija Bobiova dela su: L'indirizzo fenomenologico nellafilosofia sociale e giuridica, 1934; Scienza e tecnica del diritto, 1934;L'analogia nella logica del diritto, 1938; La consuetudine come fatto nor-mativo, 1942; La filosofia del decadentismo, 1945; Introduzione alla filosofiadel diritto, 1948; Teoria della scienza giuridica, 1950; Politica e cultura,1955; Studi sulla teoria generale del diritto, 1955; Teoria della normagiuridica, 1958; Teoria del ordinamento giuridico, 1960; Il positivismogiuridico, 1961; Locke e il diritto naturale, 1963; Italia civile, 1964; Gius-naturalismo e positivismo giuridico, 1965; Da Hobbes a Marx, 1965; Profilo

316

ideologico del Novecento italiano, 1969; Saggi sulla scienza politica in Italia,1969; Diritto e Stato nel pensiero di E. Kant, 1969; Studi per una teoriagenerale del diritto, 1970; Una filosofia militante: studi su Carlo Cattaneo,1971; Quale socialismo, 1977; I problemi della guera e le vie della pace,1979; Studi hegeliani, 1981; Il futuro della democrazia, 1984; Maestri ecompagni, 1984; Il terzo assente, 1988; Thomas Hobbes, 1989; L'età deidiritti, 1989; Destra e sinistra, 1994.

Jo{ u {kolskim i studentskim danima, uprkos politi~kojorijentaciji svojih roditeqa, Bobio se upoznao s vode}im torin-skim antifa{isti~ki orijentisanim intelektualcima -- ]ezaromPavezeom, \ulijem Einaudijem, Vitorijom Foaom i dr. Nije bioaktivan u pokretu otpora, ali je pripadao jakoj intelektualnojopoziciji. Da ne bi izgubio posao, potpisao je izjavu lojalnostireìmu, zbog ~ega je -- kako sam kaè u Autobiografiji (1997) --kasnije duboko àlio. Posle Musolinijevog pada aktivno se uk-qu~io u politi~ki ìvot, pa je za vreme nema~ke okupacije ,,krat-ko‘‘ zatvoren od 1943. do 1944. Neuspeh na izborima za ustavotvornuskup{tinu 1946. vratio ga je akademskom ìvotu, ali je osnovnaideja negda i wegove liberalno-socijalisti~ke Partije akcije --izraèna sloganom ,,Pravda i sloboda‘‘ -- ostala jedna od central-nih tema i preokupacija wegovog potoweg rada: Kako ujedinitislobode, na kojima insistiraju liberali, s dru{tvenom i ekonom-skom pravdom, na kojoj insistiraju socijalisti. Zbog toga je Bobiopostao jedan od najboqih i najzna~ajnijih kriti~kih sagovornikakako italijanskim komunistima i, potom, socijalistima, tako idemohri{}anima i wima bliskim partijama i grupama, bivaju}iuvek izme|u, ne pripadaju}i im, a pribliàvaju}i ih -- kao izuzet-no uticajna nepartijska figura u politi~kom ìvotu Italije.Ostao je dosledan u stavu da se ne bavi aktivno politikom, iakouop{te nije bio nezainteresovani posmatra~ ili neangaòvanianaliti~ar, i odbio je vi{e puta senatorsko mesto, sve dok je bioaktivan na univerzitetu, zato {to je svoje akademske obavezeizuzetno ozbiqno shvatao. Redovno je pisao za Stampu i bio veomacewen politi~ki komentator. Bio je temeqan, ugledan i uticajankriti~ar marksizma, nuklearnog naoruàwa, evrokomunizma, ko-rupcije italijanskih politi~ara, univerzitetskih profesora kojizbog vanuniverzitetskih aktivnosti zapostavqaju svoje akademskeobaveze i odgovornosti, postkomunisti~kog liberalnog trijumfa-lizma koji zaboravqa socijalnu pravdu, istaknuti kriti~ar Ber-luskonija i wegove vlade. Bio je veoma blizak mirovnom pokretu,ali ne i pacifista.

Najpre u italijanskim, a potom evropskim i svetskim aka-demskim pravnim krugovima, Bobio je imao mesto sli~no onom kojeje Hart imao u anglosaksonskim univerzitetsko-pravnim krugovi-ma, a povezivalo ih je i uzajamno uvaàvawe. No, Bobiova teorij-

Nekrolozi (str. 316--321)

317

skopravna putawa je, uprkos nekim sli~nostima, znatno druga~ija.Prvi period karakteri{e spekulativno-filozofski ili, kako sejo{ naziva, idealisti~ki pristup i wemu pripadaju Fenomeno-

lo{ki pravac u socijalnoj i pravnoj filozofiji, Analogija u

pravnoj logici i kriti~ka studija egzistencijalizma: Filozofija

dekadencije, dok se Pravna nauka i tehnika i Obi~aj kao norma-

tivni fakt izdvajaju i opiru ovom grupisawu. Uostalom, niperiodi koji slede (pozitivisti~ki, jusnaturalisti~ki, poli-ti~kofilozofski odnosno politikolo{ko-realisti~ki) nisu od-se~ni -- naprotiv. Drugi period je period pravnog pozitivizma,inspirisan Kelsenom, na ~ije je spise Bobio slu~ajno nai{ao jo{1932. Tu spadaju: Teorija pravne nauke, Studije o op{toj teoriji

prava, Teorija pravne norme, Teorija pravnog poretka, Pravni

pozitivizam i dr. Ali Bobiov pravni pozitivizam uvek je biopra}en i prepleten interesovawem, s jedne strane, za prirodnopravo i, s druge, za dru{tvenu i politi~ku realnost koja ispuwavasadràjem prazninu pravnog pozitivizma. O tome svedo~e, npr.,Lok i prirodno pravo, Jusnaturalizam i pravni pozitivizam,Dràva i pravo u Kantovoj misli, Hegelijanske studije, Era

prava -- s jedne strane, a s druge -- Politika i kultura, Gra|anska

Italija, Od Hobza do Marksa, Ideolo{ki profil Italije XX-og

veka, Budu}nost demokratije, Desnica i levica i drugi spisi.Problem prirodnog prava, naro~ito sukob nemogu}nosti i neop-hodnosti prirodnog prava -- nemogu}nosti wegovog zasnivawa iwegove neophodnosti kao vrednosnog kriterijuma i korektivapozitivnog prava -- trajno je zaokupqao Bobija. Wegovi politi~kispisi predstavqaju tragawa za odgovorima na pitawe politi~kogutemeqewa prava -- Bobio je prvi u Italiji jo{ 1946. godineobjavio studiju o Otvorenom dru{tvu i wegovim neprijateqima

Karla Popera.

Neki Bobiovi radovi prevedeni su i na na{ jezik: Pravo i

sila, 1987; Jo{ o pravu i sili, 1987; O kriterijima za rje{avawe

antinomija, Arhiv za pravne i dru{tvene nauke 3--4/1987; Jusna-

turalizam i pravni pozitivizam, Marksisti~ka misao 3--4/1987;Eseji iz teorije prava, 1988; Budu}nost demokratije: Odbrana

pravila igre, 1990; Sjaj i beda evropske ideologije, Kwièvnost

6/1990; Liberalizam i demokratija, 1995; Dràva, vladavina,

dru{tvo: Za op{tu teoriju politike, 1995; Desnica i levica:

Razlozi i smisao jedne politi~ke distinkcije, 1997; ôvek i

wegova prava, u: Qubi{a Despotovi}, prir.: Poqa politike, 1999.

Nas za Bobija vezuje i jedno lepo se}awe. U jesen 1986. imalismo izuzetnu ~ast i zadovoqstvo da na{ fakultet poseti Norber-to Bobio, o ~emu je ostala zabele{ka u Analima 5/1986. No u tojbele{ci ne pi{e da je do posete do{lo na inicijativu samogBobija. On je, naime, s jo{ nekim parlamentarcima iz Evrope bio


318

-- u svojstvu italijanskog senatora -- u Beogradu u zvani~noj posetiSkup{tini SFRJ, ali je poèleo da tu priliku iskoristi i zanezvani~nu posetu Pravnom fakultetu. I tako su Ivan Vejvoda iTrivo In|i} dogovorili za 1. oktobar uve~e taj ,,dvo~asovni,izuzetno ìv, zanimqiv i sadràjan razgovor, u kome smo se sazadovoqstvom mogli jo{ jednom uveriti da se iza pravih velikihimena kriju izuzetne li~nosti i da se bogatstvo znawa i misli,koje nas kao ~itaoce pleni, jednako doìvqava i jo{ vi{e nasponese u vrcavom razgovoru u kome se pisac pojavquje kao sabe-sednik.‘‘

Norberta Bobija vi{e nema. Posle 94 godine ugasio sewegov sadràjan i bogat ìvot. Ostala su wegova dela i na{ase}awa na wega -- jedini oblik wegovog budu}eg postojawa.


319

Obrad Stanojevi}

IN MEMORIAM

PITER BERKS, OKSFORD

Piter Berks (Peter Brian Herrenden Birks) ro|en je 1941. godineu pokrajini Kent, kao sin lekara. Opredelio se za klasi~ne stu-dije na Oksfordu, ali je pre{ao na pravo na Triniti kolex. Poduticajem Xona Kelija (John Kelly), poznatog profesora i irskogpoliti~ara, zavoleo je Rimsko pravo. Odre|en je za tutora oks-fordskim studentima prava na Brejznoz kolexu. To je neka vrstapomo}nika profesora, sli~na asistentu -- malo pla}en, ali pres-tiàn posao koji dobijaju odli~ni studenti. Kao mladi predava~sara|ivao je s romanistom Tonijem Tomasom (Tony Thomas). Potomje proveo godinu dana na poslediplomskim studijama u SAD, gdemu je kasnije nu|ena katedra, ali je ostao veran britanskim uni-verzitetima. Najpre je tokom {est godina na univerzitetu u Edim-burgu predavao Rimsko pravo i predmet Restitution, koji je ve}imdelom sam formirao i koji obuhvata razne oblike povra}aja novcaili stvari koje se bez osnova nalaze u tu|oj imovini -- tj. neosno-vanog oboga}ewa. Kada je Toni Honore (Tony Honore) oti{ao upenziju, ukazom kraqice imenovan je za profesora na Oksfordu,gde je do kraja ostao.

Iako je Rimsko pravo na Oksfordu izborni predmet, ve}inastudenata se opredeqivala da slu{a nadahnuta Berksova predava-wa.

Me|u zna~ajnijim Berksovim delima pomenimo Introduction tothe Law of Restitution i prevod Justinijanovih Institucija, zajednos Grentom Meklaudom (Grant McLeod), koji je jedan od nekolikoprevoda na engleskom jeziku. U ovom prevodu je napustio ranijerobovawe latinskoj terminologiji i time pribliìo kwigu sav-remenim ~itaocima.

S timom nau~nika i prakti~ara, kao glavni redaktor, obja-vio je najpre Uvod u javno pravo Engleske, a ne{to kasnije i Uvod

320

u privatno pravo Engleske. To su kapitalna dela za one koji èleda se upoznaju s pravnim sistemom ove zemqe.

Kao sekretar, a kasnije i predsednik Udruèwa profesoraprava Engleske, organizovao je seminare posve}ene raznim pita-wima teorije i prakse prava, pa su tako nastale zbirke rasprava:Granice privatnopravne odgovornosti (1994), Delikti i pravni

lekovi u 21. veku (1996), êmu sluè pravni fakulteti? (1996) idruge. Godine 1999. objavio je kwigu Osnovi neosnovanog obo-

ga}ewa, kao zbirku rasprava, a 2003. kao monografiju (Unjust En-richment). Time je uneo vi{e svetlosti u ovaj zamr{eni i veomaraspravqani problem rimskog i savremenog prava.

Berksov opus obuhvata 20 kwiga i 142 ~lanka.

Bio je jedan od najagilnijih ~lanova Me|unarodnog udruè-

wa za istoriju anti~kih prava.

Postao je ~lan Britanske akademije nauka (1989) i dopisni~lan Holandske kraqevske akademije (2001).

U osvrtu na wegov ìvot i delo profesor Xek Bitson (JackBeatson) tvrdi da je kao profesor ,,bio bez premca‘‘. [to god da jeradio, a radio je mnoge stvari, ~inio je s punom predano{}u. Iakonije priznavao praznike ni dane odmora, u mladosti je bio uspe{anragbista, a nalazio je vremena koje je posve}ivao uìvawu u mu-zici. Bio je topla i plemenita osoba, s harizmom, stasit i lep~ovek.

Profesor Xek Bitson, Berksov saradnik, kaè u ,,Gardija-nu‘‘ povodom Berksovog odlaska da su ,,wegovom smr}u pravnifakulteti Britanije izgubili verovatno najsjajniju zvezdu, a en-gleska pravna nauka ostala bez jednog od najplodnijih, najkreativ-nijih umova.‘‘

Na{ narod, na{ Fakultet i mi, kolege s Katedre, ostalismo bez lojalnog i iskrenog prijateqa, ~oveka plemenitog lika iizvanrednog karaktera.


321

AUTORI

Dr Hauke Brunkhorst, redovni profesor sociologije na Univer-zitetu u Flensburgu.

Dr Dragan Milovanovi}, profesor Univerziteta Severoisto~niIlinois u îkagu.

Dr Vojislav Stanov~i}, redovni profesor Fakulteta politi~kihnauka Univerziteta u Beogradu, u penziji.

Dr Peter Koler, redovni profesor Pravnog fakulteta u Gracu.

Dr Jakov Radi{i}, redovni profesor Pravnog fakulteta Univer-ziteta u Kragujevcu, u penziji.

Dr Boris Krivokapi}, nau~ni savetnik u Institutu za uporednopravo i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Is-to~nom Sarajevu.

Dr Milena Polojac, docent Pravnog fakulteta Univerziteta uBeogradu.

Dr Vladimir Pavi}, docent Pravnog fakulteta Univerziteta uBeogradu.

Mr Marija Karaniki}, asistent Pravnog fakulteta Univerzitetau Beogradu.

Dr Branko Pavlica, vi{i nau~ni saradnik Instituta za me|una-rodnu politiku i privredu.

Vladimir \eri}, advokat iz Beograda.

Dr Kosta âvo{ki, redovni profesor Pravnog fakulteta Uni-verziteta u Beogradu.

Dr Danilo Basta, redovni profesor Pravnog fakulteta Univer-ziteta u Beogradu.

Dr Svetlana Mir~ov, upravnica Biblioteke Pravnog fakultetau Beogradu.

322

Dr Aleksandar Miqkovi}, vi{i nau~ni saradnik Instituta zasocijalnu politiku, u penziji.

Milo{ Milo{evi}, asistent-pripravnik Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu.

êdomir Gligori}, aistent-pripravnik Pravnog fakulteta Uni-verziteta u Beogradu.

Milo{ Zdravkovi}, asistent-pripravnik Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu.

Dr Jasminka Hasanbegovi}, vanredni profesor Pravnog fakulte-ta Univerziteta u Beogradu.

Dr Obrad Stanojevi}, redovni profesor Pravnog fakulteta Uni-verziteta u Beogradu, u penziji.

Prof. dr Marija Dra{ki} svojom odlukom prestala je da bude ~lanredakcije ,,Anala‘‘, koja joj izraàva zahvalnost na kolegijalnomangaòvawu u pripremawu oba ovogodi{wa broja ~asopisa.

Autori (str. 322--323)

323

The Annals of the Faculty of Law in Belgrade

Year LIII, No. 2, 2005, pp. 1--328UDC 34/35 YU-ISSN 0003--2565

TABLE OF CONTENTS

ARTICLES

Hauke Brunkhorst, Democracy taken seriously -- Europe after thefailure of the Constitution -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 5

Dragan Milovanovi}, Legal definition of crime and an alternativeview -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 20

Vojislav Stanov~i}, Democracy and the Rule of Law -- -- -- -- -- -- 29

Peter Koller, Law, Morality and Virtue -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 59

REVIEW ARTICLES

Jakov Radi{i}, Assistance of medical doctors of different specialityand their liability -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 79

Boris Krivokapi}, On some problems of official use of language ininternal domestic orders of the states -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 92

Milena Polojac, Division of profits and losses among partners --Roman Law and modern solutions -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 130

Vladimir Pavi}, Conterclaim and set-off in arbitration -- -- -- -- -- -- 145

Marija Karaniki}, Development Risks Defense -- -- -- -- -- -- -- -- -- 161

Branko Pavlica, Fate of Germans in Yugoslavia -- -- -- -- -- -- -- -- 196

324

DEBATE

Vladimir \eri}, Comment on the text written by Kosta Cavoski inprevious issue of ,,Annals‘‘ -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 237

OCCASIONS

Danilo Basta, Before the buste of Slobodan Jovanovi} -- -- -- -- -- -- 257

Kosta âvo{ki, Victory over oblivion -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 262

CONTRIBUTIONS

Svetlana Mir~ov, Bybliographical work of Gojko Niketi} -- -- -- -- -- 266

REVIEWS

Danilo Basta, Early works of Slobodan Jovanovi} -- -- -- -- -- -- -- 272

BOOK REVIEWS AND NOTES

Legends of Belgrade University(Aleksandar A. Miljkovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 279

Radmila Vasi}, Rechtstaat and transition: theoretical models andbackground dependency (,,Dosije‘‘, Beograd, 2004.197 pages.) (Milo{ Zdravkovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 286

Dieter Birk, Steuerrecht (6., neu bearbeitete Auflage, C. F. MüllerVerlag, Heidelberg 2003, XXX + 432)(Milo{ Milo{evi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 288

Shannon P. Pratt, The market approach to valuing businesses(John Wiley & Sons, Inc, New York, 2001.)(êdomir Gligori}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 296

Aurelie Augustin: God's State (translation. Marko Vi{i}, Podgorica,CID, 2004, str. 1034) (Jasminka Hasanbegovi}) -- -- -- -- -- 307

Enrico Pattaro, editor-in-chief, A Treatise of Legal Philosophy andGeneral Jurisprudence, volumes I--V(Dordrecht/Berlin/Heidelberg/ New York, Springer, 2005.)(Jasminka Hasanbegovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 309

325

Thomas Fleiner, Lidija R. Basta Fleiner, Allgemeine Staatslehre --Über die konstitutionelle Demokratie in einer multikulturellenglobalisierten Welt (dritte vollständig überarbeitete underweiterte Auflage, die erste und zweite Auflage sind unterMitarbeit von Peter Hänni erschienen, Berlin/ Heidelberg/New York, Springer, 2004, SS. LXXII+674.) (JasminkaHasanbegovi}) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 312

OBITUARIES

Jasminka Hasanbegovi}, In memoriam Norberto Bobio(1909--2004) -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 316

Obrad Stanojevi}, Peter Brian Herrenden Birks, Oxford -- -- -- -- -- 320

AUTHORS -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 322

326